bankarske krize

Bankarske krize, sanacija i stečaj banaka

Dr Bojan S. Đorđević

I Finansijske krizeII Teoretski pristup bankarskim krizamaIII Implikacije bankarskih krizaIV Vodeći indikatori bankarskih krizaV Dvostruke krize – implikacijeVI Politika i tehnike rešenja bankarskih krizaVII Finansijske i bankarske krize - primeri

Finansijske krize se dešavaju kada u finansijskom sistemu dođe do poremećaja koji prilično povećava probleme negativne selekcije i moralnog hazarda na finansijskim tržištima, čime su tržišta onemogućena da efikasno usmeravaju sredstva od štediša ka onima koji imaju naproduktivnije investicione mogućnosti, uz pojavu izrazite kontrakcije ekonomske aktivnosti

Faktori koji utiču na pojavu finansijskih kriza su:a) Povećanje kamatnih stopa – ako se značajno

povećaju tržišne kamatne stope usled povećane tražnje kredita ili zbog smanjenja ponude novca, manje će pozajmljivati oni za koje se smatra da imaju nizak kreditni rizik, dok će oni za koje se smatra da imaju visok kreditni rizik i dalje želeti da uzajmljuju

Time se povećava problem negat. selekcije Zato kreditori neće više želeti da odobravaju

kredite, što će dovesti do znatnog pada investiranja i ukupne privredne aktivnosti

b) Povećanje neizvesnosti na finansijskim tržištima – značajno povećanje usled propasti neke institucije, recesije ili kraha tržišta akcija i sl. otežava zajmodavcima da prepoznaju veličinu kreditnih rizika

Kako ne mogu time rešiti problem negativne selekcije nerado odobravaju kredite, što ima za posledicu pad kreditiranja, investicija i ukupne privredne aktivnosti

c) Uticaj tržišta aktive na bilanse stanja – značajniji pad cena akcija dovodi do ozbiljnog pogoršanja bilansa stanja kompanija, pojačavajući probleme negativne selekcije i moralnog hazarda na finansijskim tržištima i izaziva finansijsku krizu

Padom cena na tržištu pada neto vrednost kompanija, pa zajmodavci manje odobravaju zajmove

Padom neto vrednosti pada i vrednost kolaterala, pa gubici na zajmove mogu da se povećaju

Zajmodavci smanjuju kreditiranje zbog negativne selekcije, što dovodi do pada investicija i agregatne proizvodnje

Povećava se i moralni hazard jer su zajmoprimci rizično orjentisani

Time se smanjuje kreditiranje i smanjuje privredna aktivnost

d) Pogoršanje bilansa stanja banaka – ukoliko se pogorša stanje, tj. ukoliko dođe do smanjenja kapitala, banka neće imati dovoljno sredstava za kreditiranje pa se smanjuje obim kredita

Time dolazi do pada investicione potrošnje i usporavanja privredne aktivnosti

e) Budžetski debalansi – mogu da izazovu bojazan da država ne ispuni obaveze

Na ovim mladim tržištima teško je privoleti ljude da kupuju državne obveznice

Država stoga vrši pritisak na banke da one umesto države obave taj posao

Ukoliko opadne cena obveznica, može biti prilično oslabljen bilans banke, što će dovesti do smanjenja kreditiranja

Ako investitori povuku novac iz zemlje, vrednost domaće valute opada usled krize na deviznom tržištu

Pad vrednosti domaće valute pogoršaće bilans stanja kompanija čiji su dugovi denominovani u stranoj valuti

Ovi problemi dovešće do povećanja problema Negativne Selekcije i Moralnog Hazarda, pada kreditiranja i ekonomske aktivnosti

Dakle, finansijske krize predstavljaju krah finansijskih tržišta koji snažno i raskidivo povećava probleme asimetričnih informacija

Teorija finansijskih kriza o asimetričnim informacijama sugeriše da restriktivna Monetarna politika može imati važnu ulogu u stvaranju finansijskih kriza

Ističe se 5 faktora koji mogu podupreti finansijske krize: povećanje KS, berzanski padovi, neanticipirani pad nivoa cena, povećanje neizvesnosti i bankarske panike

Pasive banaka su uglavnom kratkoročni depoziti, a aktive kratkoročni i dugoročni zajmovi preduzećima i potrošačima

Kada vrednost aktiva padne ispod vrednosti pasiva, banke postaju nesolventne

Vrednost aktiva može se urušiti budući da zajmoprimci nisu u mogućnosti ili nisu voljni da servisiraju svoj dug

Ako zajmovni gubici premaše obavezne i dobrovoljne rezerve banke, kao i njen akcionarski kapital, banka postaje nesolventna

Kada značajan deo bankarskog sistema karakterišu zajmovni gubici iznad kapitala nastaje sistemska kriza

Čak i ako nije prisutno povećanje neperformansnih zajmova, bilansi stanja banke se mogu pogoršati ukoliko stopa prinosa na bankarske aktive padne ispod stope koja mora biti plaćena na pasive

Uobičajen primer je kada rast kratkoročnih kamatnih stopa prisiljava banke da povećaju stopu koju plaćaju deponentima

Budući da se strana aktive obično sastoji od dugoročnih zajmova sa fiksnim kamatnim stopama, stopa prinosa na aktive ne može se dovoljno brzo prilagoditi, i banke moraju podneti redukovane profite ili snositi gubitke

Veliko povećanje kratkoročnih KS biće verovatno glavni uzrok sistemskih problema bankarskog sektora

Još jedan primer nepoklapanja stope prinosa javlja se kada se banka zaduži u stranoj valuti, a pozajmljuje u domaćoj valuti

Neočekivana devalvacija uticaće negativno na profitabilnost banke preko povećanja neperformansnih zajmova

Teorija juriša na banke (BANK RUN)– pogoršanje kvaliteta portfolija banke može da izazove juriš (na depozite) koji ubrzava pojavu nesolventnosti jer su aktive tipično nelikvidne

Juriši se mogu pojaviti i kada deponenti veruju da ostali deponenti povlače svoja sredstva čak u odsustvu inicijalnog pogoršanja bilansa stanja banke

Kada delimično informisani deponenti prihvate kao signal da su ostale banke takođe rizične (zarazna panika), juriš na banke prelazi u bankarsku paniku (BANK PANIC)

Bankarski juriši ne bi trebalo da se pojave kada su depoziti osigurani od rizika nesolventnosti banke (eksplicitno i implicitno osiguranje)

Ako premije u potpunosti ne odražavaju rizičnost bankarskih portfolija, prisustvo osiguranja depozita stvara podsticaje za preuzimanje prekomernog rizika – moralni hazard

Ako država ili CB čvrsto kontroliše bankarski sistem, efekti moralnog hazarda biće verovatno beznačajni

Kada dođe do finansijske liberalizacije, značajno se povećava mogućnost rizika

Ako se u zemlji sa osiguranjem depozita odvija finansijska liberalizacija, a to nije propraćeno dobro dizajniranim i efektivnim sistemom prudencione regulacije i supervizije, moguće je da menadžeri banke preuzmu prekomerni rizik

Tada se, usled moralnog hazarda, pojavljuju bankarske krize

Ako je bankarski sektor liberalizovan, ali je supervizija banaka slaba, a zakonske okvire protiv prevare je lako zaobići, bankarske krize mogu biti prouzrokovane širokim “pljačkanjem”

To znači da menadžeri banke mogu investirati ne samo u projekte koji su prilično rizični, već u projekte koji su sigurno neuspešni

Iz njih mogu usmeriti novac za ličnu korist Slabi pravni sistem koji dozvoljava da prevara bude

nekažnjena povećava verovatnoću bankarske krize Veliki prilivi kapitala, uz kombinovane efekte

liberalizacije kapitalnog računa i visokih domaćih kamatnih stopa (zbog inflacionih stabilizacionih politika) mogu da dovedu do ekspanzije domaćeg kredita

Porastom inostranih i padom domaćih KS, ili kada oslabi poverenje u ekonomiju, strani investitori brzo povlače svoja sredstva, a domaći bankarski sistem postaje nelikvidan

Bankarski problemi mogu da se pojave u zemljama sa fiksnim deiviznim kursem, usled špekulativnog napada na valutu

Takođe, ako se očekuje da se uskoro desi devalvacija, deponenti žure da povuku depozite i konvertuju ih u depozite u stranoj valuti, čime domaće banke postaju nelikvidne

Konačno, nakon uspešne stabilizacije u zemljama sa istorijom visoke inflacije, kada banke smatraju da je nestao jedan od glavnih izvora prihoda, slede problemi

Teorije bankarske panike – više pogleda i modela

Po jednom, bankarske panike su oni slučajni događaji koji nisu povezani sa promenama u realnoj ekonomiji već su rezultat “mas histerije”

Po drugom ukoliko svako veruje da će se bankarska panika pojaviti, optimalno je za svakog pojedinca da povuče svoja sredstva

Uz dati prvi dolazak, prvu uslugu, oni deponenti koji izvrše inicijalno povlačenje dobiće više nego oni koji čekaju

Ako niko ne veruje da će se panika desiti, samo oni sa trenutnim potrebama za likvidnošću povlačiće svoja sredstva

Uz pretpostavku da banke imaju dovoljno likvidnih sredstava, neće biti panike

Po jednom pogledu, bankarske panike su prirodna posledica poslovnog ciklusa

Naime, ekonomski pad smanjiće vrednost bankarskih aktiva povećavajući mogućnost da banke neće moći da izađu u susret svojim komitentima

Ako deponenti dobiju informacije o predstojećem padu ciklusa, anticipiraće finansijske poteškoće u bankarskom sektoru i nastojati da povuku svoja sredstva

Ovi pokušaji će ubrzati krizu Prema ovoj interpretaciji, panike nisu slučajni

događaji već reakcija na otvorene ekonomske okolnosti

Koncept asimetricnih informacija – ključna smetnja za funkcionisanje finansijskog sistema su asimetrične informacije

Teorija asimetričnih informacija je dominantna teorija koja objašnjava bankarske krize

Asimetrične informacije predstavljaju situaciju u kojoj jedna strana u finansijskom ugovoru ima manje preciznih informacija nego druga strana

Asimetrične informacije dovode do dva bazična problema u finansijskom sistemu – negativne selekcije i moralnog hazarda

Negativna selekcija je problem Asimetričnih informacija koji se pojavljuje pre nego što se transakcija pojavi budući da zajmotražioci koji su manje kvalitetni i imaju veći rizik su najviše spremni da uzmu zajam ili plate najveću kamatnu stopu, jer znaju da je verovatno neće platiti

Time će učesnici koji će najvjerovatnije proizvesti nepoželjan (megativan) rezultat biti najverovatnije izabrani

Zajmodavci mogu da odluče da ne odobre zajmove i kada postoje dobri kreditni rizici na tržištu

Minimiziranje problema Negativne Selekcije zahteva da zajmodavci odvoje dobre od loših kreditnih rizika

Moralni hazard se pojavljuje kada se transakcija desila budući da je zajmodavac izložen hazardu da zajmoprimac ima pobudu da se uključi u aktivnosti koje su nepoželjne sa tačke posmatranja zajmodavca, tj. aktivnosti koje znače manju verovatnoću da će zajam biti otplaćen

Zajmoprimac ima podsticaj da se usmeri u projekte sa većim rizikom u kojima će dobro proći ukoliko uspeju

Ipak, zajmodavac snosi većinu gubitka ako projekat ne uspe

Takođe, zajmoprimac ima podsticaj da pogrešno usmeri sredstva za ličnu upotrebu, da “zabušava” ili da investira u neprofitabilne projekte

Moralni hazard nastaje i zbog toga što nametnuti troškovi mogu da učine isuviše skupim zajmodavcu da spriječi moralnih hazard, čak i kada je potpuno informisan o aktivnostima zajumoprimca

Da bi se minimizirao problem MH, zajmodavac mora da nametne restrikcije i druge ugovorne uslove tako da se zajmoprimci ne uključuju u aktivnosti koje čine manje verovatnim otplatu zajma

Još jedan od problema za funkcionisanje finansijskog sisteme je tzv. problem slobodnog jahača

Pojavljuje se budući da ljudi koji ne troše resurse na sakupljanje informacija još uvijek mogu da koriste prednosti ...

... informacija u odnosu na druge ljude koji su sakupili informacije

Ovaj problem je posebno važan na tržištima HOV

Ako neki investitori traže informacije o tome koje su HOV podcenjene, a zatim ih kupe, drugi investitori koji nisu platili za informaciju mogu takođe da ispravno kupe

Kao rezultat svih slobodnih jahača, investitori koji su tražili informaciju više neće moći da zarađuju celokupno ...

... povećanje vrednosti HOV koje nastaje od dodatnih informacija

Banke imaju posebne prednosti u odnosu na druge finansijske posrednike u rešavanju problema Asimetričnih Informacija, a razlozi su:

sposobnost uključivanja u dugoročne odnose sa klijentima i davanje zajmova korišćenjem aranžmana kreditnih linija;

niži troškovi monitoringa; sprečavanje rizika koji preuzimaju zajmoprimci

(strah od neodobravanja budućih zajmova); obaveze kolaterala i sl.

Okvir Asimetričnih Informacija objašnjava zašto banke imaju važniju ulogu u finansijskim sistemima u ZUR i tranziciji zbog veće teškoće dobijanja informacija o privatnim firmama

Kada je kvalitet informacija o ovim firmama slab, izraženiji su problemi Asimetričnih Informacija, i biće teže firmama da emituju HOV

Dakle, manja uloga tržišta HOV u ovim zemljama ostavlja više prostora bankama

Istorija bankarskih kriza je prilično duga – Velika depresija je bila pogoršana bankarskim krizama u SAD i drugde

Posljednjih decenija veliki broj zemalja zadesile su finansijske nevolje različitih stepena ozbiljnosti, uz ponavljanje

Tokom 80-ih i 90-ih, bankarske krize su bile znatno učestalije i veće nego u 70-im, a pogotovo u odnosu na 60-te i 50-te

Finansijski problemi su bili posebno izraženi u nerazvijenm tržištima

U razvijenim – u SAD, Nordijskim zemljama i Japanu

Bankarske poteškoće ili krize u ZUR stvaraju mnogo ozbiljnije negativne posledice ostatku ekonomije nego krize drugih tipova finansijskih i ne-finans. firmi

Npr. korišćenje javnog novca za rekapitalizaciju nesolventnih banaka može ozbiljno da predstavlja smetnju kontroli budžetskog deficita

Samo spašavanje može da potkopa namere privatnih kreditora da kontrolišu ponašanje banaka u budućnosti

Iako generalno pad ekonomske aktivnosti nastupa prije pojavljivanja bankarske krize, postignut je širok konsenzus da će bankarska kriza verovatno pojačati pad

Time štednja neće ići ka svojoj najproduktivnijoj upotrebi

U svim slučajevima, krize su rezultirale velikim gubicima imovine i prekidima ...

... ponude kredita za investiranje i trgovinu Ozbiljne posledice su na monetarnu politiku –

iskrivljuje se normalan odnos između monetarnih instrumenata i intermedijarnih i krajnjih ciljeva MP

Ugrožava se ukupno stanje MP, pri čemu mere MP kojima se limitira rast kamatnih stopa i kupuje vreme za oporavak banaka mogu da dovedu do značajnog pada međunarodnih rezervi, a da se valutna kriza proširi na dužničku

Bankarske krize su vodeći indikator platno-bilansnih kriza u ZUR

Bankarske krize imaju potencijal da komplikuju sprovođenje MP iz nekoliko razloga:

a) ove epizode mogu destabilizovati tražnju novca i monetarni multiplikator;

b) krize mogu umanjiti efektivnost monetarnih instrumenata;

c) krize mogu uticati na odnos između cena i monetarnih indikatora – varijabli koje pomažu monetarnim vlastima da nadgledaju i objašnjavaju ponašanje cena (monetarnih agregata, kamatnih stopa, deviznih kurseva);

d) krize mogu konačno smanjiti sposobnost vlade da dostigne svoje inflacione ciljeve

Bankarske krize obično sledi pad kredita i rasta

Većina bankarskih kriza manifestuju se kao kreditni problemi i ponekad kao operativni rizik

Tržišni rizik je retko bio značajan problem Menadžment i slabosti kontrole bili su značajni

faktori Pojedine studije naglašavaju kombinaciju 1. makroekonomskih faktora (recesija i odnosi

razmene)2. mikroekonomskih (slaba supervizija i

regulacija i slab menadžment)

Da bi postojala mogućnost predviđanja tajminga bankarske krize ili barem stepen rizika (visok ili nizak) krize, potrebno je identifikovati pouzdane indikatore i kontrolisati ih na promene

Pouzdan indikator je varijabla koja se može lako slediti i koja se ponaša na jedan način kada bankarski sistem nije izložen pritisku i na sasvim drugi način kada je sistem podložan pritisku

Idealno, ponašanje indikatora bi trebalo da pokaže stepen rizika ili bi trebalo da nagovesti verovatni tajming problema

Varijable koje su korisne kao indikatori nisu obavezno u bilo kakvim uzročnim odnosima sa bankarskim krizama (odnosi razmene, širenje spreda - raspona depozitnih i kreditnih stopa, npr.)

I fluktuacije indikatora varijabli i nastanak problema u bankarskom sektoru su proizvod nekog trećeg, postojećeg uticaja

Upotrebljivi izvori mogu nastati iz samog bankarskog sistema, iz nekog drugog sektora ili mogu imati makroekonomski karakter

Indikatori bankarskog sektora – najočigledniji su oni indikatori koji su povezani sa pouzdanošću bankarskog sistema

Ove varijable mogu čak biti raspoložive ba nivou pojedinačnih banaka, gde obično nastaju opasnosti koje dobijaju sistemski karakter

a) Nivo kapitalizacije banke – iznos kojim bankarske aktive premašuju pasive, kao primarni indikator pouzdanosti bankarskog sektora

Iznos kapitala koji bi banka trebalo da drži zavisi pre svega od rizičnosti njenih aktiva

Potreban je veći nivo kapitalizacije ukoliko uglavnom kreditira delatnosti koje su predmet velikih fluktuacija outputa i profitabilnosti (usled eksternih događaja)

Takođe, ukoliko je funkcionisanje u okruženju visoke i promjenljive inflacije;

b) Promene bankarske kapitalizacije – rapidna erozija bankarskog kapitala je signal i komponenta slabosti bankarskog sistema;

c) Udeo neperformansnih i nekvalitetnih zajmova – jasan signal za opasnost, ključni indikator bankarskih poteškoća

Pogoršanje kvaliteta zajma bilo je u centru većine sistemskih bankarskih kriza;

d) Promene u strukturi bilansa stanja banaka – mogu da pruže ranija upozorenja nego što je slučaj sa podacima o gubicima koji su se već pojavili

U nekim slučajevima, bank. krize su se verovatno dogodile rapidnom nadgradnjom zajmova određenim sektorima;

e) Rapidna promena u strukturi dospelosti A i P – značajan indikator pogotovo ako je kombinovana sa razlikama u valutnim denominacijama A i P svake dospelosti

Širenje ročnog nepoklapanja može da znači da će nedavne poteškoće uskoro pogoditi njenu sposobnost kada su u pitanju potraživanja njenih kreditora

Time se zarazna panika širi mnogo brže.

Racija kapitala su dugo bila važno oruđe za procenjivanje sigurnosti i snage banaka

U SAD, racija minimalnog kapitala su zahtevana bankarskom regulacijom od ’81

Bazelski sporazum je uveo obavezni racio kapitala nakon 1988.

Da bi bila uspešna, racija kapitala bi trebalo da imaju značajan negativan odnos prema riziku kraha banke koji sledi

Ističu se tri tipa racija kapitala – rizikom ponderisani, leveridž i racija bruto prinosa

Analize su pokazale da sva tri racija pružaju čvrstu informaciju o nadolazećim propastima

Najsloženiji racio – rizikom ponderisani – bio je najefektniji pokazatelj kraha u dužem vremenskom periodu

Druga dva racija mogu da imaju krucijalnu ulogu u kraćim vremenskim periodima

Prikaz procesa rasta i kraha banke 5 pojednostavljenih pretpostavki:a) Stejkholderi žele da maksimiziraju svoju

korisnost – veći rast aktiva, zajmova i profita – svi žele rast banke;

b) Neki zajmovi mogu postati loši tokom vremena zbog zajmoprimaca ili drugog (promena makroekonomskih ili međunarodnih uslova);

c) Banka ima višak koncentracije zajmova na grupu zajmoprimaca, a grupa nije adekvatno diversifikovana;

d) Zajmovi nisu pokriveni kolateralom;e) Racio zajam/vrijednost je 100% - banka

pozajmljuje 100% vrijednosti aktive.

I Hipotetička banka koja ima jedan zajam kao jedinu aktivu, kja je finansirana depozitima i akcionarskim kapitalom

Racio E/A je dovoljno velik pa je banka dobro kapitalizovana uz 10%

Banka je vrlo profitabilna (ROA) II Da bi rasla, banka povećava depozite za

20miliona i investira ova sredstva u dva zajma po 10miliona

Ne zahtevaju se dodatne rezerve za pokriće zajma

Uz racio 8,33%, banka se smatra adekvatno kapitalizovanom

III u narednom periodu, ispunjenje jednog od zajmova kasni, a razlog je zajmoprimac

Taj iznos premašuje rezerve za 8miliona, a razlika se oduzima od akcionarskog kapitala, pri čemu ostaje samo 2miliona

Uz racio akc.kap/rizična aktiva od 1,79%, banka je kritično podkapitalizovana

Kako smanjiti kreditni rizik:

a) Izbjegavanjem prekomerne koncentracije – jednom zajmoprimcu ili određenih tipova zajmova;

b) Racio zajam/vrednost i kolateral su važna determinanta interesa zajmoprimca

Visok racio (100%) je za njega poželjan, a za banku, racimo 70-80%, da bi se smanjio rizik

Takođe su bitni uslovi zajma – 20-30% vlastitih sredstava zajmoprimca investiranih u aktivu imaju manju verovatnoću neizvršenja;

c) Banka može smanjiti rizik kolateralom koji bi se mogao prodati u slučaju neizvršenja - zajmoprimci imaju pozitivan podsticaj da ne izgube vredan kolateral;

d) Kako se kreditna sposobnost zajmoprimca može pogoršati tokom vremena i dovesti do neizvršenja, redovan monitoring zajma može da bude dovoljno rano upozorenje za suočavanje sa problemima i izbegavanje neizvršenja;

e) Kreditni derivativi kao zaštita od rizika.

Makroekonomski indikatori – mikroekonomski, obično specifični bankarski indikatori, nisu uvek raspoloživi usled lošeg kvaliteta raspoloživih podataka

Razlog su institucionalni aranžmani ili predstavljanje krive slike od strane bankara i njihovih zajmoprimaca

To iziskuje više počivanje na makroekonomskim, agregatnim podacima ili na cenama raspoloživih sa tržišta (DK)

Oni su vredni bliskog posmatranja i mogu biti iskorišćeni kao vodeći ili koincidentni indikatori bankarskih poteškoća

Određene makroekonomske varijable karakteristično prikazuju značajan obrazac za period u susret epizode nevolja bankarskog sistema, i dok se epizoda razvija:

- nakon brzog rasta, realni BDP, potrošnja i investicije počinju da opadaju;

- ubzanje inflacije iznenada dobija obrt;

- kredit bankarskog sistema privatnom sektoru brzo se proširuje, doživljava vrh, a zatim se sužava;

- realne kamatne stope se odmereno povećavaju;

- realni efektivni devizni kurs apresira i zatim depresira.

U susret krizi, banke se obično oslanjaju sve više na zaduživanje iz inostranstva, koje zatim presušuje

Smanjenje outputa, porast i zatim sniženje inflacije, i pad realnog efektivnog DK, prati sve poteškoće bankarskog sektora, bez obzira na njihovu snagu

Bitna karakteristika početka krize je sužavanje spoljnog zaduživanja banaka

Spoljna kretanja su faktori potpuno naduvane bankarske krize, dok su domaće varijable glavni vodeći indikatori nepovoljnih, ali obuzdanih bankarskih problema

Tokom 90-ih, mnoge zemlje su doživele ozbiljne bankarske i/ili valutne (deviznog kursa ili platnog bilansa) krize, uz visoke troškove u smislu smanjenog dohotka i povećane nezaposlenosti u zemlji i vani

Bankarske krize su uključivale napad na banke, kolapse finansijskih firmi ili obimnu državnu intervenciju, uz znatnu nepouzdanost institucija, a valutne su bile učestalije – istorijski velike depresijacije i/ili velika smanjenja deviznih rezervi

Valutna kriza ima nepovoljan efekat na bankarski sektor kada su bankarske pasive denominovane u stranoj valuti

Devalvacija iznenadno i oštro povećava vrednost ovih pasiva, izraženo u domaćoj valuti

Kako banke tipično kreditiraju u zemlji u lokalnoj valuti, devalvacija ih izlaže značajnom valutnom nepodudaranju i pogoršanju bilansa stanja

Zauzvrat, bankarske krize mogu dovesti do valutnih kriza preko tereta koji nameću fiskalnoj strani ekonomije

Nepovoljne posljedice devalvacije su ozbiljnije ako su bilansi stanja banaka zaraženi neperformansnim zajmovima, ili ukoliko se finansijski posrednici obilno zadužuju u stranim valutama u kratkom horizontu

Kaminski i Rajnhart (1999) su istraživale vezu između bankarskih i valutnih ktiza

Kada su finansijski sistemi bili visoko regulisani u mnogim zemljama, valutne krize nisu bile propraćene bankarskim krizama, dok su nakon finansijske liberalizacije (tokom 80-ih) valutne i bankarske krize postale uparene (tesno povezane)

Uobičajena sekvenca događaja je: Inicijalni problemi bankarskog sektora praćeni

su valutnim krizama, što zauzvrat pogoršava i produbljuje bankarske krize

Vrh bankarske krize obično se dešavao nakon valutne krize

Zajednički uzrok obe krize obično je pad vrednosti aktiva usled recesije ili slabašne ekonomije

Kriza se pojavljuje kako ekonomija ulazi u recesiju, sledeći odloženi bum ekonomske aktivnosti koji je bio pothranjen kreditom, prilivima kapitala, i propraćen precenjenošću valute

U manjim, otvorenim ekonomijama sa fiksnim ili polufiksnim DK, bankarski problemi mogu izazvati valutne probleme

Ako su znatno veliki bankarski, povezani makroekonomski i problemi mehura cena aktive, domaći i strani deponenti kod nesolventnih i gotovo nesolventnih banaka verovatno će usmeriti svoje depozite kako bi pronašli sigurnije banke (domaće u stranom vlasništvu ili ne-domaće domicilne), i to u depozite koji su denominovani u stranoj valuti

Istovremeno, domaći i strani investitori će verovatno usmeriti svoje fondove vani, delimično ili celokupno u stranoj valuti

To će uticati na DK, a odbrana kursa prodajom strane valute smanjila bi agregatne rezerve (sredstva) banke

Ukoliko CB ne izvrši sterilizaciju, te prodaje bi intenzivirale probleme u bankarstvu i makroekonomiji terajući na dalju prodaju bankarskih aktiva i monetarnu restrikciju

Biće podstaknut dalji odliv kapitala i zemlja će teško izbeći valutnu depresijaciju

Depresijacija u odnosu na trgovinskog partnera povećaće cenu uvoza i, makar kratkoročno, stopu inflacije

Obim uvoza će verovatno pasti, a niži DK će stimulisati povećanje izvoza

Verovatno će se smanjiti izvoz trgovinskog partnera zemlje i njenih izvoznih konkurenata trećim zemljama

Sve to uz konkurentsku depresijaciju (osiromašenje suseda) i barijere

Agregatni dohodak će biti redukovan u svim posmatranim zemljama

Ukoliko zemlja pokuša da zaštiti DK od depresijacije usled špekulativnog napada, smanjiće rezerve banke smanjenjem međunarodnih rezervi i, bez sterilizacije, podstaći višestruku kontrakciju novca i kredita, što može zapretiti solventnosti banke

Često povećanje kamatnih stopa radi destimulisanja dodatnih odliva kapitala i privlačenja kapitala može oslabiti domaću ekonomsku aktivnost, povećati zajmovni difolt i ugroziti solventnost banke

Kada domaća valuta znatno depresira, devizni rizik zajmoprimalaca postaje kreditni rizik banke

Dokaz iz Velike Depresije – u odsustvu intervencije, bankarske krize mogu da imaju dramatičan nepovoljan uticaj na ekonomiju

Polazeći od odnosa regulatornih/vlasničkih praksi i performansi finansijskog sektora i stabilnosti bankarskog sistema, empirijski rezultati su pokazali da zemlje koje ograničavaju komercijalne banke od uključivanja u aktivnosti sa HOV i posedovanja nefinansijskih firmi imaju veću verovatnoću značajnijih bank. kriza

Nekoliko je slojeva javnih politika za redukovanje rizika sistemskih kriza:

- pravila o korporativnoj kontroli radi dobrog upravljanja bankama;

- obaveze izveštavanja kako bi tržišni učesnici aktivno pratili promene izlaganja riziku banke;

- prudencione regulacije i supervizorski nadzor;- rane korektivne akcije kada se pojave

problemi;

- osiguranje depozita;- funkcija kreditora krajnje instance. Rang opcija za rešavanje nesolventnosti

banaka obuhvata:a) rešenje bez potpore – status banke

nepromenjen i promenjen (merdžer privatnog sektora);

b) likvidacija – banka proglašena nesolventnom, zatvorena, a deponenti isplaćeni;

c) potpomognuta rešenja – nepromenjen ( otvorena pomoć banci) i promenjen status banke (M&A, podela i odvojena prodaja, banke za premošćavanje)

Politike koje se bave bankarskim problemima mgu se podeliti u dve kategorije:

a) Politike finansijskog restrukturiranja – usmerene ka održavanju bankarske likvidnosti i vraćanju poverenja u bankarski sistem odmah nakon krize;

b) Srednjoročne politike operativnog restrukturiranja – usmerene ka poboljšanju bilansa stanja onih banaka koje se drže otvorene, odnosno zatvaranju nesolventnih banaka.

Praktične opcije politike su:a) Regulatorna suzdržljivost – regulatorne vlasti

dozvoljavaju bankama da nastave funkcionisanje u nadi da će se njihove performanse popraviti ubuduće;

b) Samo-rekapitalizacija ili likvidacija – traži se tržišno zasnovano prvo rešenje, npr. traženjem od postojećih akcionara da povećaju kapital; zatvaranje banke ukoliko ne postoji spremnost ili mogućnost investiranja dodatnog kapitala;

c) Ubrizgavanje javnog kapitala – kada tržišno zasnovano rešenje nije praktično i kada se pre ubacivanja fiskalnih sredstava banke dele u tri grupe: solventne, održive i nesolventne, pri čemu bi se teoretski trebalo usmeriti ka 2. grupi;

d) Kupovina neperformansnih zajmova/subvencioniranjem njihove likvidacije – vlasti poboljšavaju kvalitativni miks bankarskih aktiva kupovinom ovih zajmova u zamenu za državne obveznice, mada je ovaj model potencijalno skup za državu, a može i pogoršati moralni hazard od strane menadžera banke

1. Velika depresija (1929)                         2. Američka energetska kriza (1937)                 3. Drugi svetski rat (1938)

4. Iranska kriza (1946)                               5. Suecka kriza (1956)                                          6. Kubanska kriza (1961)

7. Vijetnamski rat (1966)                           8. Kriza „Zlatnog standarda“ (1968)                    9. Prva naftna kriza (1973)

10. Druga naftna kriza (1980)                  11. Drugi crni petak (1987)                                   12. Prvi zalivski rat (1990)

13. Azijska kriza (1998)                             14. Internet Dot.com kriza (2000)                        15. Teroristički napadi (2001)

16. Drugi zalivski rat (2002)                      17. Kreditna kriza (2007)

I Bank of Credit and Commerce International (BCCI) – pranje novca i loši zajmovi

II Barings – Nick Leeson, finansijski derivativi

III Long Term Capital Management (LTCM) – visok leveridž i velika izlaganja na tržištu

Velika ekonomska kriza ili Velika depresija nazivi su teškog sloma celih nacionalnih ekonomija u svim važnijim industrijskim državama koja je počela 1929. a ogledala se, između ostalog, slomom celog niza privrednih subjekata, masivnom nezaposlenošću i deflacijom.

Istovremenost pojavljivanja krize u raznim područjima nacionalne ekonomije bila je pospešena naraslom međusobnom prepletenošću pojedinih delova privrede kao i ekonomija raznih država i povezanošću finansijskih tokova odnosno naraslom pokretljivošću kapitala ali i nepostojanjem određenih elemenata regulisanja tržišta koji se danas podrazumevaju. Svetska ekonomska kriza prekinula je tzv. "zlatne dvadesete godine".

U početku lagani pad rasta svetski vodeće ekonomije SAD-a doveo je spekulativno precenjeno tržište akcijama i drugim vrednosnim papirima u 1929. do sloma ("crni četvrtak"). To je dovelo do okretanja tokova kapitala. Kapital, koji je u godinama pre toga bio investiran u druge nacionalne ekonomije, na brzinu je povlačen. U Evropi (ali i u drugim zemljama sveta) je to povlačenje kapitala izazvalo najteže oblike krize u njihovim ionako slabim ekonomijama. U celom lancu događanja došlo je do masivne nezaposlenosti i ogromnog pada međunarodne razmene.

U raznim državama se na izazove reagovalo različito: polazeći od Skandinavije, a naročito Švedske, demokratije koje su funkcionisale počele su, prelazeći u socijalne države, s intervencijama u tržišna događanja.

Kolebljive pokušaje intervenisanja američkog Predsednika Hoovera je njegov naslednik Franklin D. Roosevelt od 1933. pojačao, a skup primenjenenih mera ostao je u ekonomskoj teoriji poznat pod imenom New Deal.

Najpoznatija mera je bilo finansiranje javnih radova, kao mere za pokretanje investicija, povećanim zaduživanjem države (kasnije poznatim pod nazivom deficitno finansiranje).

Mnoge države (npr. Velika Britanija) tada odustaju od povezivanja vrednosti svojih valuta uz zlato (što je do tada bilo pravilo) kako bi barem sačuvali svoje valutne rezerve.

Druge države su pokušale jačanjem vrednosti svojih valuta dovesti pod kontrolu raspad ekonomije, što je imalo za posledicu katastrofalni pad standarda i dovelo do ogromne socijalne krize. To je, opet, otvorilo put radikalnim politikama i u Nemačkoj usponu nacionalsocijalizma

Financijska kriza od 2007. godine označava krizu bankarstva, koja je počela u rano leto 2007. godine krizom tržišta nekretnina u Sjedinim američkim državama (U SAD pod imenom "Subprime kriza" Subprimecrisis).

Ova kriza se izražava u globalnim gubitcima i stečajima kompanija iz financijskog sektora, a od kraja 2008., i velikog broja stečaja u realnom sektoru.

Uzrok krize je uglavnom bio brzi pad cena nekretnina u SAD-u koje su se nakon dugog razdoblja rasta cena razvile u nerealnim razmerima.

Istovremeno sve više i više dužnika nisu više u stanju podmiriti obaveze kredita: delimično zbog rasta kamatne stope i delom zbog manjka prihoda. Obzirom na preprodaje kredita (sekjuritizacija) bankama u celom svijetu, kriza se proširila u globalnu financijsku krizu.

U početku su tim problemima bili pogođeni uglavnom subprime krediti, koji su bili namenjeni za kreditiranje osoba s niskim dohotcima i niskim bonitetom. Subprime kriza nije uzrok krize, nego je označila početak i prisilila je vlast SAD-a za preuzimanje kontrole na dvema najvećim hipotekarnim bankama države.

U 2009. godini međunarodni monetarni fond računa da svota koju treba otpisati kao gubitak bankarskog sistema na kredite HOV u SAD-u iznosi 2,2 triliona dolara.

Kamatne stope Krizi je prethodilo dugo razdoblje relativno niskih realnih i nominalnih kamatnih stopa.

Međutim treba i napomenuti da su kamatne stope od 80-ih godina u svetu veće od stope rasta bruto domaćeg proizvoda, što je moglo pridoneti izuzetno dinamičnim razvoju globalnih finansijskih tržišta.

Velika novčana štednja u velikom delu sveta tražila je mogućnost isplativog ulaganja na finansijskim tržištima i to je dovelo do (iz današnjeg ugla gledanja), podcenjivanja rizika ulaganja povezanog s hipotekarnim kreditima.

Nakon velikog pada vrednosti akcija tokom nastanka dot-com krize centralna američka banka je za stimulaciju američke privrede snizila kamatne stope na vrlo nisku stopu.

S tim niskim kamatima počeo je ubrzani rast cena nekretnina u SAD. Dodatno je delovao i spoljnotrgovinski deficit u SAD koji je bio finansiran novčanim sredstvima tržišta kapitala.

Kina je značajne delove viška prihoda od izvoza ulagala u HOV Sjedinjenih Država, što je snizilo efektivnu godišnju kamatna stopU državnih HOV

Politika niskih kamatnih stopa je sprovedena takođe u velikim delu drugih industrijski razvijenih zemalja

Proširenje kreditiranja Zbog niske kamatne stope osobama s nižim

prihodima bilo je omogućeno priuštiti kuću, dom. Bodreni takvom politikom, banke su odobravale kredite s promenljivom kamatnom stopom zajmoprimcima s umerenim rejtingom. Zbog niske kamatne stope, rate su u početku bile male. Rizik od povišenja kamatne stope snosili su dužnici, čega oni često nisu bili svesni pri podizanju kredita.

Zbog rasta potražnje, rasle su cene nekretnina. Banke su koristile taj razvoj da bi dužnicima nudile dodatne kredite. Uz stalni rast cene nekretnina, u slučaju nesolventnosti dužnika, kredit je banka mogla namiriti iz prodaje imovine uz višu tržišnu vrednost. Banke su se osećale sigurnim, a uz rast cena dužnici su verovali, da u hitnim slučajevima mogu preprodati nekretninu s dobitkom i vratiti dug hipoteke.

Gradnja velikoga broja nekretnina dovela je do preporoda građevinarstva i rasta potrošačke tražnje.

Pad vrednosti nekretnina Usporavanje privrede SAD-a od 2005. godine, i naknadno

povećanje kamatne stope centralne američke banke na do 5,25% u 2006 je izazvalo lančanu reakciju. Zajmoprimci s niskim dohodcima nakon povećanih stopa promenjivih kredita nisu više mogli vraćati hipoteke i morali su prodavati svoje kuće. Rastući broj nekretnina na prodaju, koji je kulminirao u 2006., doveo je do pada vrednosti nekretnina. Nesolventnost dužnika je tada dovela i banke i investitore do gubitaka. U proleće 2007. u Sjedinjenim Državama nekoliko desetina banaka, koje su bile specijalizovane za finansiranje ove vrste kredita nekretnina, predale su zahtev za stečaj.

Kriza poverenja na međunarodnim tržištu kapitala Stečaj Lehman Brothersa 2008. na svetskom

međubankarskom tržištu je doveo do vrste paralize. (gubici preko 15 mlrd $).

LEHMAN BROTHERS – Stečaj (15 mlrd gubitka) – Barclays i Bank of America odustali od preuzimanja

Banka Lehman Brothers došala je na ivicu bankrota nakon što je pokušavala da sa premalo kapitala finansira previše rizične poslove na hipotekarnom tržištu. Banka stara 158 godina opeterećena je, prema nekim procenama, sa 60 milijardi dolara teškim otpisom dugova zbog krize na tržištu hipotekarnih kredita i ne može da nađe investicionog partnera koji bi je povratio u život

Merrill Lynch ( najveća IB u SAD) - dogovoreno da Bank of America kupi Merrill Lynch za 44 milijarde dolara. Ta cena predstavlja dve trećine vrednosti Merrill Lyncha od pre godinu dana ili polovinu od njene najveće vrednosti s početka 2007. godine. U kakvu je krizu zapala Merrill Lynch oslikava cena njenih akcija, koja je pala na 17 sa oko 100 dolara s početka 2007. godine.

Preuzimanje Merrill Lyncha od strane Bank of America stvoriće globalnog finansijskog giganta, koji će konkurisati Citigroupu - najvećoj američkoj banci po vrednosti aktive.

Dogovor vodećih ljudi američke finansijske industrije doneće velike promene u strukturi moći na Wall Streetu jer će znatno ojačati Bank of America i JPMorgan Chase.

JPMorgan je ojačao svoju poziciju nakon što je u martu preuzeo investicionu banku Bear Stearns, kojoj je takođe zapretio stečaj zbog ogromnih gubitaka.

Kad Lehman Brothers sprovede stečaj, a Merrill Lynch bude preuzet, to će značiti da su tri od pet vodećih investicionih banka u samo šest meseci nestale ili kupljene.

Bank of America je ove godine već preuzela posrnulog hipotekarnog kreditora Countrywide Financial Corp.

Od 2007., Europska centralna banka je ponudila više od 180 milijardi dolara za ublažavanje finansijskih napetosti. 2008. god. sedam vodećih banaka, uključujući Bank of England i Swiss National Bank smanjile su kamatne stope. Evropska centralna banka smanjila je 2008. kamatnu stopu na 3,25%.

2008. održan je Washington prvi sastanak, na vrhu (plus Holandija i Španija) u Washingtonu sa svrhom savetovanja o utvrđivanju osnova za reformu međunarodnog finansijskog tržišta. Zajednički cilj bi trebalo biti pronaći međunarodne propise za izbegavanje ponavljanja takve krize. Katalog sa približno 50 pojedinačnih mera je usvojen.

Između ostalog dogovorene su sledeće mere: Veći nadzor agencija za rejting, Veću regulaciju spekulativnih Hedge fondova i drugih prethodno neuređenih

finansijskih proizvoda, Definicija evaluacije standarda za složene finansijske proizvode, Povećanje tampon kapitala finansijske institucije Usklađivanje i revizija računovodstvenih pravila, Orijentacija podsticajnih sistema za manadžere u srednjoročne ciljeve, Zaštita od nelojalne konkurencije u poreskim oazama, Osnaživanje Međunarodnog monetarnog fonda Bolja zaštita potrošača kroz transparentne informacije. Svaka zemlja učesnica pristaje preneti mere u nacionalno zakonodavstvo.

HVALA NA PAŽNJI!