1 matemaosnove

1

KAKO RADI RAČUNAR

Doc. Dr Vojkan Vasković

2

SADRŽAJ

• Šta je integrisano kolo• Istorija minijaturizacije• Tehnološke osnove čipa• Tehnologija izrade čipova• Matematičke osnove računara

3

ŠŠTA JE INTEGRISANO KOLOTA JE INTEGRISANO KOLO

• Elektronsko kolo izrađeno kao celina u jednom proizvodnom ciklusu naziva se integrisano kolo (IK)

4

REVOLUCIJA U ELEKTROTEHNICIREVOLUCIJA U ELEKTROTEHNICI

• Smanjenje elemenata (veličine)• Izrada većeg broja elemenata istovremeno• Smanjenje broja operacija i usavršavanje

tehnologije,• Povećala se pouzdanost elemenata,• Izrada čitavih kola ostvaruje se sa istim brojem

operacija kao i izrada jednog elementa• Cena jednog IK je ista kao cena jednog

diskretnog elementa.

5

PUT U MINIJATURIZACIJU PUT U MINIJATURIZACIJU ELEKTRONSKIH UREĐAJAELEKTRONSKIH UREĐAJA

• Osnovni podstrek za stvaranje IK je bio zahtev za minijaturizacijom vojnihuređaja i nekih drugih specijalnihprofesionalnih uređaja.

• U početnim godinama radio tehnike nije se vodilo računa o veličini elemenata.– Veze izvođene debelom žicom kao za strujne

instalacije.

6

PRVI NIVO MINIJATURIZACIJEPRVI NIVO MINIJATURIZACIJE

• Primena lemljenja prilikom spajanja.• Umesto spajanja zavrtnjima primena ušica

koje se leme.• Elementi se spajaju preko izvoda direktno

bez žica.• Usavršavaju se elementi koji i sami

postaju sve manji.• Izvodnice elemenata postaju nosači

elemenata, a veze se skraćuju.

7

II SVETSKI RATII SVETSKI RAT

• Sve veći zahtevi za minijaturizacijom.• Uređaji su rađeni u zbijenoj formi najpre sa

klasičnim elementima, a zatim se i elementidodatno smanjiju.– Elektronske cevi imaju sve manje nožice a zatim se

zatapaju u staklo.– Stakleni balon se smanjuje gotovo na veličinu

elektrode.– Pojava novih materijala (keramika, feriti)– Pojava štampanih kola– Izrada kompletnih podsistema

8

POJAVA POLUPROVODNIKAPOJAVA POLUPROVODNIKA

• Kvalitativan tehnološki skok u minijaturizaciji elektronskih uređaja,

• Gustina pakovanja se zanatno povećala.• Usled smanjenja veličine uređaja dolazi do

smanjenja pratećih uređaja (napajanje)• Manji uređaji imaju manji problem u

hlađenju.

9

METALMETAL--SLOJNI ELEMENTI SLOJNI ELEMENTI NAPARAVANJEMNAPARAVANJEM

• Izrada elemenata na tankoj keramičkojpločici.

• Ovo je dalo ideju da se na taj način dobijekompaktno kolo.

• Kombinovanje sa tranzistorima• Predistorija je završena.

10

TEHNOLOTEHNOLOŠŠKE OSNOVE KE OSNOVE ČČIPAIPA

11

Pločica silicijuma se presvuče slojem oksida Popreko se izdubi žljeb

Ostatak oksida se ispereNanese se tanak sloj aluminijumaI formira mostić, difuzija (joda)

Deo zaštićen aluminijumom ponašase kako izolator sve dok kroz Al nepojavi električno polje.

Ako se na gejtu pojavi napon struja ćepoteći od sors ka drejn-u.

12

OSNOVNI MATERIJALOSNOVNI MATERIJAL

Osnovni materijal za pravljenje čipova je silicijum,Od njega se pravi staklo koje je izolatorU njega se može uliti aluminijum kao žicaBombardovanjem atomima postaje provodnik (poluprovodnik)

Silicijumska pločica mora biti monokristalna.To znači da raspored atoma mora biti tačno određen

13

POZICIJA U PERIODNOM SISTEMU

14

TEHNOLOGIJA IZRADE TEHNOLOGIJA IZRADE ČČIPOVAIPOVA

15

PRAVLJENJE SILICIJUMSKOG VALJKA PRAVLJENJE SILICIJUMSKOG VALJKA (KRISTALIZACIJA)(KRISTALIZACIJA)

Izvlačenje krisrala1. Osovina nosača klice2. Nosač klice3. Klica4. Suženi deo klice5. Izvlačenje monokristala6. Visokofrekventna zavojnica7. Istopljeni silicijum8. Grafitni tigl9. Osovina koja nosi tigl10.Kvarcna cev11.Ubacivanje primesa

16

PRAVLJENJE SILICIJUMSKOG VALJKA PRAVLJENJE SILICIJUMSKOG VALJKA (KRISTALIZACIJA)(KRISTALIZACIJA)

Tehnološki postupak:U tiglu se nalazi rastopljen silicijum.Zaroni se parče monokristala Si.Podešavanjem temperature silicijuma malo

iznad tačke topljenja a usled hlađenja namestu dodira sa monokristalom silicijum se taloži na početni monokristal.

Obrtanjem i izvlačenjem monokristal raste u obliku okrugle šipke održavajući rasporedatoma isti kao u klici.

Prilikom izvlačenja dodaju se primese kako bi se dobio monokristal sa primesama željenekoncentracije

17

PRAVLJENJE SILICIJUMSKOG VALJKA PRAVLJENJE SILICIJUMSKOG VALJKA (KRISTALIZACIJA)(KRISTALIZACIJA)

18

PRAVLJENJE SILICIJUMSKOG VALJKA PRAVLJENJE SILICIJUMSKOG VALJKA (KRISTALIZACIJA)(KRISTALIZACIJA)

19

ZONALNO PREZONALNO PREČČIIŠŠĆĆAVANJE SILICIJUMAAVANJE SILICIJUMA

1. Ulaz zaštitnog gasa2. Gornja osovina3. Držač silicijuma4. Silicijumski štap5. Istopljena zona silicijuma6. Visokofrekventna zavojnica7. Kvarcna peć8. Donji držač silicijuma9. Donja osovina10. Izlaz zaštitnog gasa11.Sijalica za predgrevanje silicijuma

20

ZONALNO PREZONALNO PREČČIIŠŠĆĆAVANJE SILICIJUMAAVANJE SILICIJUMA

Prečišćavanje se radi tako što se štap topi u jednoj uskoj zoni po dužini.

Ova zona se pomera od jednog kraja ka drugom kraju štapa

Usled toga koncentracija nečistoća se povlači ka kraju štapa.

Postupak se ponavlja više puta.Na taj način se veći deo štapa očisti od

nečistoća.Ostatak sa više nečistoća se odseca.Ovim postupmom se dobija silicijum sa 10-8

do 10-6 % nečistoća.

21

DALJA OBRADA MONOKRISTALADALJA OBRADA MONOKRISTALA

• Sečenje monokristala dijamantskomtesterom.

• Posle toga se kriške bruse. Da bi se skinula oštećenja od testere.

• Poliranje da se otklone poslednjaoštećenja i dobila idealno ravna površina.

• Hemijsko čišćenje i pranje u dejonizovanojvodi.

22

EPITAKSIJALNI RASTEPITAKSIJALNI RAST

Reaktor za epitaksijalni rast1. Kvarcna cev2. Silicijumska pločica3. Grejno telo4. Visokofrekventna zavojnica.

Postupak je sličan predhodnom.I u ovom procesu se dobija monokristalOvde se silicijum dobija iz gasovite faze nekog silicijumskog jedinjenja.Brzina taloženja kristala je 1µm/min.Primenjuje se za dodatni rastmonokristala.Selektivno se zaštiti površina i pusti da nanezaštićenoj površini senastavi taloženjesilicijuma.

23

OKSIDACIJAOKSIDACIJA

1. Grejno telo sa otpornim grejačem2. Kvarcna cev3. Silicijumske pločice4. Ulaz oksidanta O2 ili pare H2O sa

nosećim gasom5. Izlaz gasa.

24

OKSIDACIJAOKSIDACIJA

Oksidacija se vrši radi stvaranja oksidnog sloja na površini silicijuma.Ovaj sloj čini silicijum dioksid SiO2 kojiima odlične mehaničke i dielektričnekarakteristikeTokom proizvodnje služi kao maska prilikom difuzije primesa a na gotovimelementima ili integrisanim kolima kao površinska zaštita kao i izolacioni slojiznad elemenata.

25

OKSIDACIJAOKSIDACIJA

26

SIMULACIJA PROCESA U PESIMULACIJA PROCESA U PEĆĆII

27

IZRADA FOTOIZRADA FOTO--MASKIMASKI

Foto maske su u stvari foto negativikoji se koriste za fotolitografskodobijanje oksidnih maski na pločicisilicijuma ili za dobijanje metalnihmaski za naparivanje u tankoslojnojtehnici.

Radi se veliki broj kola istovremeno

28

FOTO-LITOGRAFIJAFoto-litografija je selektivno nagrizanje ilimetala ili dielektrika.Na oksidisanu silicijumsku pločicu ili nametalnu foliju nanese se tanak slojemulzije osetljive na svetlost.Ova emulzija se naziva foto-rezist.Foto rezist ima osobinu da pod uticajemsvetlosti polimerizuje i postaje otporan nakiseline sa kojima se nagrizasilicijumdioksid.Naneti sloj se osuši.Iznad rezista se postavi foto-maska i vršieksponiranje. Neeksponirani deo se uklonivodom i osuši.

29

SIMULACIJA NAGRIZANJA SIMULACIJA NAGRIZANJA

30

SIMULACIJA NAGRIZANJASIMULACIJA NAGRIZANJA

31

DIFUZIJA

Peć za difuziju1. Kvarcna peć2. Grejno telo za zagrevanje difundanta3. Lađica sa difundantom4. Termspreg sa instrumentom5. Silicijumske pločice6. Nosač silicijumskih pločica7. Grejno telo za zagrevanje silicijuma8. Termospreg sa instrumentomza merenje temperature

32

REZULTAT DIFUZIJEREZULTAT DIFUZIJE

33

MIKROSTRUKTURA MIKROSTRUKTURA

34

KONAKONAČČAN IZGLED AN IZGLED ČČIPAIPA

35

SPAJANJE SPAJANJE ČČIPAIPA

36

VIVIŠŠESLOJNA ESLOJNA ŠŠTAMPATAMPA

37

PRIMER BEZ ZAPRIMER BEZ ZAŠŠTITNOG SLOJATITNOG SLOJA

Podaci ove NOR ROM postaju jasno vidljivi kada se odstrani zaštitni metalni sloj i poluprovodničke pristupne linije kao i okolna oksidni površina. Na slici je dat prikaz 16x10 bitova u čipu serije ST10xzy. Svaki bit je dat u prikazanom ili u odstranjenom difuznom konekcionom sloju

Prikaz ugrađenog okruženja NAND ROM može biti vidljiv kod kristalografske gravure. Na ovoj slici prikazano je 16x14 bita kao i deo ROM-a koji se nalaze u MC68HC05SC2x čipu.

38

KONTROLA JE OBAVEZNA KONTROLA JE OBAVEZNA

• Svaki čip prolazi rigoroznu kontrolu.• Prvi nivo posle sečenja vizuelna kontrola• Testiranje pre ugradnje• Testiranje na kraju.

39

40

Ručno sondiranje• Na ovom nosaču postavljena je minijaturna sonda.• Ona predstavlja metalnu osovinu koja ima 10µm prečnik

i 5 mm dužine koja je na kraju zaoštren na <0.1 µm.• Ova elastična tanka sonda omogućava da se uspostavi

električni kontakt sa magistralom na čipu bez njegovog oštećivanja.

• Ova sonda povezana je preko pojačivača digitalnog signala na karticu za obradu digitalnog signala koja snima ili prepisuje procesirani signal i takođe obezbeđuje napon, radni takt, reset, i I/O signale potrebne za upravljanje procesorom preko konektora test uređaja

41

MATEMATIMATEMATIČČKE OSNOVE KE OSNOVE RARAČČUNARAUNARA

42

Decimalni sistem

(6 * 1000) + (3 * 100) + (5 * 10) + (7 * 1) = 6000 + 300 + 50 + 7 = 6357

(6 * 103) + (3 * 102) + (5 * 101) + (7 * 100) = 6000 + 300 + 50 + 7 = 6357

43

Binarni sistem(1 * 23) + (0 * 22) + (1 * 21) + (1 * 20) = 8 + 0 + 2 + 1 = 11

0 = 0 1 = 1 2 = 10 3 = 11 4 = 100 5 = 101 6 = 110 7 = 111 8 = 1000 9 = 1001 10 = 1010 11 = 1011 12 = 1100 13 = 1101 14 = 1110 15 = 1111 16 = 10000 17 = 10001 18 = 10010 19 = 10011 20 = 10100

44

8 bita u bajtu 256 (od 0-255)

• 0 = 00000000 • 1 = 00000001 • 2 = 00000010 ... • 254 = 11111110 • 255 = 11111111

45

2 bajta, 16 bita

• 0 = 0000000000000000 • 1 = 0000000000000001 • 2 = 0000000000000010 ... • 65534 = 1111111111111110 • 65535 = 1111111111111111

46

Kako je to sa grafikom

47

2COLORS:

B, W

256COLORS

16COLORS

16,777,216COLORS

48

VEVEĆĆE JEDINICE MERAE JEDINICE MERA

49

Digitalno sabiranje

010 + 111

---1001

0 + 1 = 1

1 + 1 = 10

0 + 1 + 1 = 10

0 + 0 + 1 = 1

2 + 7 = 9.

50

NOT GateNOT Gate

A01

Q10

AQ

51

AND Gate

A B Q0 0 00 1 01 0 01 1 1

A B Q0 0 0 If A is 0 AND B is 0, Q is 0.0 1 0 If A is 0 AND B is 1, Q is 0.1 0 0 If A is 1 AND B is 0, Q is 0.1 1 1 If A is 1 AND B is 1, Q is 1.

52

OR Gate

A B Q0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 1

53

54

EkskluzivnoEkskluzivno OROR

“ako A OR B je 1, ali NOT oba, Q je 1."

55

Dalja komplikacija

56

KombinacijamaKombinacijama formiraformira se se sabirasabiračč

57

SPAJANJE SABIRASPAJANJE SABIRAČČA A

black box 4-bit sabirač

58

DALJE USLODALJE USLOŽŽNJAVANJENJAVANJE

Dali se radi na ovaj način kao na slici ?

Ne.

Postoji softver koji sve radi automatski.

OPERATIVNI SISTEMI

Istorija – razvoj

Januar 1983: Apple Lisa

Apple je objavio "Lisa" zajedno sa istoimenim računarom. Zvanično ime je trebalo označavati skraćenicu za Integrated Software Architecture", ali se doduše pričalo da je stvarni razlog za dodjelu imena bilo ime pet godina ranije rođene kćerke Steve-a Jobs-a, koja se zvala Lisa.

Decembar 1983: Microsoft Windows 1.0 Alpha

Već 1983 Microsoft je predstavnicima novinskih kuća omogućio prvi uvid u novi korisnički grafički interfejs "Windows". Nakon ovog trebalo je skoro dvije godine da GUI, koji će kasnije zavladati većinom ekrana ovog svijeta, dobije svoj konačni oblik.

Januar 1984: Apple MacOS 1.0

Sa Macintosh-em revolucionirao je Apple tržište kućnih kompjutera i sa MacOS-om je bio godinama ispred standarda za Look & Feel korisničke interfejse.

Juli 1985: Amiga Workbench 1.0

Kada je Commodore 1985 pustio na tržište Amiga 1000, računar je daleko prednjačio ispred svog vremena. Takođe je grafičko sučelje u boji Workbench bilo nadmoćno nedugo potom objavljenom Microsoft Windows-u.

Avgust 1985: Microsoft Windows 1.01

Sa Windows-om Microsoft je objavio grafičku za MS DOS. Interesantna je činjenica, da je verzija 1.01 direktno objavljena, bez da je verzija 1.0 ikada ugledala svetlo javnosti. Sistemske pretpostavke koje je Microsoft tada preporučio bile su "CGA/Hercules/EGA grafička karta, MS-DOS 3.1, 384 KByte RAM (512 KByte preporučeno), dve disketne jedinice ili hard disk".

Mart 1987: Apple Macintosh II / MacOS 3.3

Sa Macintosh-em II prvi put je Apple isporučio kompjuter sa displejom u boji i izvršio je odgovarajuće prilagođavanje aktuelne verzije MacOS-a. Operativni sistem i monitor su nudili rezoluciju od 640 x 480 Pixel-a uz korišćenje 256 različitih boja.

Novembar 1987: Microsoft Windows 2.0

Windows 2 je prvi put ponudio mogućnost mijenjanja veličine prozora i preklapanja prozora. Takođe novost su činila dugmad u desnom gornjem uglu, sa kojima se je prozor mogao minimizirati i maksimalno povećati.

Oktobar 1988: Microsoft / IBM OS/2 1.10

Nakon što je IBM objavio svoj operativni sistem OS/2 kao čisti tekstualno bazirani sistem gdje su se komande davale u tekstualnom obliku u komandnim redovima, u saradnji sa Microsoftom-om nedugo potom nastala je verzija 1.10. Ista je nudila grafičko korisničko sučelje, koje je jako podsjećalo na Windows.

Oktobar 1988: NeXT Computer NeXTStep

Nakon izgona iz Apple-a Steve Jobs je osnovao NeXT Computer. Za računar visokih performansi firma je razvila grafički operativni sistem NeXTStep, koji se je bazirao na Unix-u. Nakon povratka u Apple trebao je godinama kasnije iz ovog naprednog sistema nastati MacOS X.

1990: Amiga Workbench 2.0

Sa Amiga Workbench 2 za Amigu 3000 Commodore je opet bio ispred tadašnjeg vremena. I pored velikih inovacija kao npr. 3D-efekti sistem se nikada nije mogao potvrditi u borbi sa konkurencijom Apple-om i Microsoft-om.

Maj 1990: Microsoft Windows 3.0

Sa verzijom 3 Windows-a uvedena su dva elementa, koja su još uvijek mnogim korisnicima u sjećanju i koji su kontinuirano stvarali naš osjećaj u radu sa grafičkim sučeljem: menadžer programa i menadžer podataka.

Proleće 1992: IBM OS/2 2.0

Nakon što je kooperacija između IBM-a i Microsoft-a vrlo brzo završena svađom, IBM je OS/2 2.0 razvio vlastitim snagama. Rezultat je bilo kompletno novo rešenje, koje je dobilo ime "Workplace". Sa tehničke strane gledano OS/2 2 je ostavio dubok utisak kao prvi pravi 32-bitni operacioni sistem.

Mart 1992: Microsoft Windows 3.1

Korisničko sučelje Windows-a 3.1 uglavnom je bilo identično onom kod Windows-a 3.0, doduše sistem je bio proširen novim multimedijalnim mogućnostima. Jedan od navedenih rezultata ovakvog poteza je između ostalog bio i grafički Screensaver Marquee.

Septembar 1992: Amiga Workbench 3.0

Workbench 3 je uveo funkciju, bez koje se današnja korisnička sučelja ne mogu zamisliti: izmjenjive slike pozadine desktopa. Osim toga desktop je sa Pseudo-3D ikonama postao značajno moderniji i šareniji.

Maj 1993: Microsoft Windows NT

Windows NT je najvećim dijelom bio izgledom sličan Windows-u 3.1, ali je prvi put radio na 32 bita. Iz razloga što se prilikom razvoja ovog OS težilo ciljnoj grupi poslovnih korisnika nisu postojeće mogućnosti prenesene na najbolji način u korisničko sučelje.

Avgust 1995: Microsoft Windows 95

Windows 95 je predstavljao prekretnicu u istoriji optičkom izgledu Microsoft-ovih operativnih sistema. Sa taskbarom i startnim menijem uvedena je potpuno nova vrsta navigacije i do tada već u praksi potvrđeni menadžer podataka iz Windows-a 3.X morao je ustupiti mjesto novom Windows Exploreru.

Oktobar 1995: BeOS

BeOS je u korisničkom radu jako ličio na skoro u isto vrieme objavljeni Windows 95. Doduše BeOS je bio koncipiran kao multimedijalni sistem i nudio je znatno veći učinak. I pored svega izrečenog taj se sistem nije mogao potvrditi na tržištu.

Juli 1996: Microsoft Windows NT 4.0

Kod NT 4 Microsoft nije nanovo ulazio, dizajnerski tehničko gledano u rizik i jednostavno je iskoristio Windows-a 95. Doduše duboko u sistemu su bile vidljive skrivene manje promene, koje su izvedene samo zbog toga što je NT 4 nudio više administratorskih opcija nego Windows 95.

Septembar 1996: IBM OS/2 Warp 4.0

Verzija 4.0 nije samo OS/2 Warp učinila lepšim, nego i stabilnijim. U stvari ovaj Windows-ov konkurent, koji nikada i nije imao neku šansu protiv Microsoft-ove dominacije, je bio toliko dobar i stabilan, da se čak delimično i u današnje vrijeme koristi i od strane IBM-a.

Juli 1997: Apple MacOS 8

Bez Steve-a Jobs-a Apple je objavio MacOS 8 1997. i ova verzija operativnog sistema je grafički značajno dorađenija. Desktop-pozadine, 3D-efekti kod prozora i dugmadi, kao i mogućnost korisničkog podešavanja izgleda prozora, bile su samo neke od grafičkih novosti.

Juni 1998: Microsoft Windows 98

Sa Windows 98 konačno je Interent Explorer bio duboko integrisan u operativni sistem. Iz ovoga je rezultiralo jedno od malog broja optičkih novih rešenja nasuprot Windows-a 95: kao "aktivni Desktop" mogle su se podesiti Web-stranice kao pozadine na ekranu.

Juli 1998: KDE 1.0

KDE je pružilo dokaz da se ekspertski prozvan operativni sistem Linux, sa svojim dobro urađenim grafičkim interfejs, može koristiti u svakodnevnom radu 1998. godine.

Mart 1999: Gnome 1.0

Nekih godinu dana kasnije nakon KDE-a pojavio se Gnome, drugo grafički interfejs za Linux i ponovo je bilo vidljivo, da skoro svaki operativni sistem može da izgleda elegantnije od Windows-a 95

Januar 2000: Apple MacOS X Aqua

Steve Jobs je sa NeXTStep-ovim daljim razvojem nakon njegovog povratka u Apple stvorio MacOS X i postavio ne samo tehnička, nego posebno i optička merila za izgled grafičkih sučelja u 21. vijeku. Aqua-interfejs je postalo smisao za elegantno radno okruženje i Microsoft-u je nakon toga trebalo sedam godina, da bi sa Vistom ostvario slično rešenje.

Februar 2000: Microsoft Windows 2000

Windows 2000, odnosno NT 5.0, je ostao veran spartanskom poslovnom sistemu, no i pored toga do današnjih vremena je stekao mnoštvo pristalica. Kod eksperata on i danas važi za najstabilniji sistem i nerietko se i u današnje vrijeme može pronaći u nekim preduzećima.

Oktobar 2001: Microsoft Windows XP

Windows-u XP je Microsoft poklonio potpuno nov izgled, koji se nakon podrobnijeg posmatranja pokazuje kao neka vrsta Skin-a za još od Windows-a 95 poznato grafički interfejs. Koje je želeo u radu štediti resurse, mogao se u svako vrieme vratiti na izgled koji je pružao Classic-Skin.

April 2005: Apple MacOS 10.4 Tiger

Sa "Tiger"-om Apple je prvi put prezentovao Dashboard i njegove Widgets – jedan dodatni razvojni korak, koji Microsoft preuzeo kasnije u Windows Vistu. Doduše Widgets se kod Viste pozicioniraju u Sidebar-u umesto Dashboard-a, kako je to bio slučaj kod "Tiger"-a. Windows 7 čak ide i dalje i dozvoljava slobodno pozicioniranje Widgets-a na Desktop-u.

Januar 2007: Microsoft Windows Vista

Znatno kasnije od očekivanja i pored kašnjenja početkom 2007. Windows Vista se pojavila kao poluzavršen proizvod. Korisnički interfejs je prvi put u istoriji Microsoft-ovih sistema radilo sa transparentnim efektima – što se je više neko ikad odražavalo na potrebama za nadogradnjom odnosno zamenom hardverske konfiguracije. Zli jezici su ovoj GUI govorili: Izgleda mnogo lepše prilikom rušenja operativnog sistema nego ranije.

Oktobar 2007: Apple MacOS 10.5 Leopard

MacOS 10.5 donio je iz iTunes-a i iPod-a poznati CoverFlow u Finder, što predstavlja Apple-ov pendant za Windows Explorer. Sa točkićem miša može se skrolovati kroz velike simbole ili vršiti pregled slika nekog direktorija, a čak i video se može direktno pogledati u CoverFlow-u. Neuzimajući u obzir ove optičke igrarije podaci se u CoverFlow-u ponašaju kao i dosad i mogu se naprimer preimenovati ili pomerati

April 2009: Microsft Windows 7RC

90

PITANJA• Šta je integrisano kolo• Koje su pogodnosti minijaturizacije• Kada je silicijum provodnik• Opisati ukratko postupak izrade čipa• Od kog materijala je čip• Šta je difuzija• Koja je osnovna jedinica u informatici• Koja je razlika između dekadnog i binarnog sistema.• Šta je bit• Šta je bajt• Koje su veće jedinice mera

91

HVALA NA PAŽNJI