02_ekoloski faktori opsta.ppt

Vežba 2

Živa bića naseljavaju različite prostore Šta čini njihovu životnu sredinu?

Ekološki faktoriNikada ne deluju samostalno

Faktori međusobno mogu delovati SINERGISTIČKI ili ANTAGONISTIČKI

Promenljivi su u prostoru i vremenu

Organizmi mogu da menjaju svoju sredinu (npr. Ohridsko jezero)

Menjajući sredinu, organizmi menjaju i uslove sopstvenog opstanka (npr. sprudotvorni korali)

Abiotički faktori (T, svetlost, vlažnost sredine, edafski faktori, orografski faktori, hemizam sredine)

Biotički faktori (potiču od žive prirode)

ABIOTIČKI FAKTORI

KLIMATSKI temperatura, svetlost, vlažnost, pritisak, vetar

OROGRAFSKI faktori reljefa

HEMIJSKI konc. materija, pH vrednost, konduktivitet

EDAFSKI faktori zemljišta(delom su biotički faktori)

BIOTIČKI FAKTORI

NEUTRALIZAM 0 0

KOMENSALIZAM 0 +

AMENSALIZAM 0 -

MUTUALIZAM I PROTOKOOPERACIJA

+ +

PREDATORSTVO I PARAZITIZAM

+ -

KOMPETICIJA - -

Gde spada faktor ishrane?

Trofički faktori

Materijalni faktori

Kondicionalni faktori

Eventualni faktori

Intenzitet i valenca Variranje može biti u prostoru i vremenu U prostoru – od tropskih kišnih šuma pa do

tajgi i tundri U vremenu – u pustinji u toku dana

variranje T Isti ekološki faktori različito deluju na

pojedine organske vrste. Svaka vrsta, za svaki ekološki faktor ima dijapazon u kom ona živi optimalno (npr. broj vrsta Coleoptera varira sa porastom T)

Ekološka valenca Uvek je šira od optimalne zone Odslikava ekološku plastičnost vrste Za svaki faktor postoje vrste sa užom i

širom ekološkom valencom (pastrmka i šaran)

Eurivalentni i stenovalentni organizmi euritermni i stenotermni eurihalini i stenohalini eurihidrični i stenihidrični euribari i stenobari eurifagi i stenofagi

Eekološka valenca varira sa stupnjevima razvića vrste

Jedna vrsta ima različite valence, za različite faktore (npr. malarični komarac)

Generalisti i specijalisti

Intenzitet ekoloških faktora Optimium i pesimum Između optimuma i pesimuma je širok pojas

pejusa

Bergmanovo pravilo

Predstavnici iste vrste homeoterama koji stanuju u hladnijim oblastima, po pravilu su krupniji od onih koji žive u toplijim krajevima

Njihova telesna površina je relativno manja u odnosu na njihovu zapreminu

Od mase zavisi produkcija toplote a od površine njeno odavanje

Krupniji homeotermi odaju srazmerno manje toplote nego sitniji

Ovo pravilo ne važi za poikiloterme (najkrupnije forme poikiloterama se sreću u toplijim krajevima)

Alenovo pravilo

Kod sisara koji žive u hladnijim predelima postoji tendencija ka skraćivanju izbočenih delova tela (posebno ušiju i repa, kao i vrata i udova)

Ovo dovodi do smanjivanja površine tela, čime se smanjuje odavanje toplote

LIBIGOVO PRAVILO (1840): pravilo minimuma koje kaže da je ograničavajući onaj ekološki faktor čija je vrednost najbliža minimumu bez obzira ako su ostali faktori u optimumu

TINEMANOVO PRAVILO (1926): najvažniiji je onaj ekološki faktor za koji dati organizam ima najužu ekološku valencu, i to za onaj razvojni stadijum u kojem je organizam najosteljiviji

ŠELFORDOVO PRAVILO (1913): ograničavajući je onaj faktor čija je vrednost najbliža nekoj od dve pesimalne tačke, bilo maksimumu bilo minimumu