ПРИПРЕМА ЗА БУДУЋНОСТ : ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ

Република СрбијаМинистарство просвете

ПРИПРЕМА ЗА БУДУЋНОСТ:

ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ

Где је Србија?

Србија је на путу да постане саставни део

ЕУ

Serbia is proud ofNikola Tesla

Milutin Milanković

Ivo Andrić, Nobel prize winner for literature

Gračanica Studenica

Beli andjeoThe First University in Belgrade, 1808

University of Belgrade, today

Mihajlo Pupin

Душанов законик

Неке од наших школа старе су више од 200 година

Osnova škola Kralj Petar I, 1718Karlovačka gimnazija, 1791Prva Kragujevačka gimnazija, 1833

Трећа београдска гимназија, Београд, 1859

а неке су у потпуности нове!

Osnovna škola Marija Trandafil, Novi Sad, 2009 Fiskultrurna sala – Osnovna škola Marija Trandafil, Novi Sad, 2009 Srednja škola, Užice, 2009Srednja škola, Užice, 2009Основна школа Симеон Араницки, Стара Пазова

Brands of Serbia

Exit festival, Novi SadGuča festival, Čačak

Novak DjokovicJelena Jankovic

Nemanja Vidic

Vlade Divac, NBA player

Basketball representation of SerbiaVolleyball representation of Serbia

Waterpolo representation of Serbia

Belgrade – world number one city by night life

Milorad Cavic

Нађа Хигл

Ипак, наше највеће богатство су деца

Светски шампиони у математици – златна медаља

Зато је образовање један од најважнијих сегмената за нас и

планирамо да га знатно унапредимо!

Министарство просвете

Основно и средње образовање:

- Завод за проверу квалитета образовања;

- Завод за унапређење образовања и васпитања;

- Национални просветни савет (надлежан за основно и средње образовање;

- Савет за стручно образовање и образовање одраслих (у припреми; биће надлежан за средње стручно образовање и образовање одраслих);

- Национални савет за високо образовање (надлежан за високо образовање).

Високо образовање :

- Комисија за акредитацију и проверу квалитета;

- КОНУС; - Конференција академија

струковних студија ; - Студентска конференција ;

- Студентска конференција

академија струковних студија и високошколске установе

Институционализовано предшколско образовање и

васпитање се реализује у- Предшколским установама које су основале јединице локалне

самоуправе (159 установа и њихова истурена одељења смштена у 2150 објеката );

- Предшколским установама које су основала друга правна и физичка лица (53 приватне предшколске установе);

- Припремни предшколски програм се реализује у основним школама.

Узраст деце Број

рођене деце

Број деце Број деце у%

Вртић Школа Вртић Школа

01.09.2004– 01.09.2006Јаслице(1 – 3 године) 150904 24842 - 16,5%

01.03.2002 – 01.09.2004Вртић (3 – 5,5 година) 196531 92186 46,9%

01.03.2001 – 01.03.2002Припремни предшколски

програм(5,5 – 6,5 година)

78477 72382 503792,2% 6,4%

98,65%

01.03.2001 – 01.09.2006Јаслице, Вртићм

Припремни предшколски програм

425912 189410 44,47%

Основно образовање и васпитање

Основним образовањем и васпитањем обухваћена су деца узраста од шест до петнаест година. Основно образовање је саставни део обавезног деветогодишњег циклуса образовања.

Укупан број основних школа у 2009/2010. школској години је 1324 (редовне, специјалне, музичке и уметничке школе) са укупно 29.248 одељења са 661.834 ученика. Просечан број ученика по одељењу у основним школама је 21,60.

Број запослених у основним школама маја 2009. године је износио 71.755 од чега 55.251 наставног и 16.504 ненаставног особља.

Средње образовање и васпитање гимназије (опште и специјализоване –

трају четири године), стручне школе (трају три и четири године), мешовите школе (гимназије и стручне уметничке школе),

уметничке школе (трају четири године),

средње школе за образовање одраслих,

средње школе за ученике са сметњама у развоју

укупно средњих школа има 464 са 11.357 одељења и 292.635 ученика

Број запослених у средњим школама маја 2009. године износио је 31.441, од чега 26.096 наставног и 5.345 ненаставног особља.

Број деце обухваћен трогодишњим средњим образовањем износи 19.7% , а четворогодишњим средњим образовањем обухваћено је 69% деце.

Високо образовање Академске и струковне студије засноване су на

одобреним, акредитованим студијским програмима Студије I степена су: основне академске студије;

основне струковне студије Студије II степена су: дипломске академске студије –

мастер; специјалистичке струковне студије; специјалистичке академске студије

Студије III степена су докторске академске студије 7 државних и 6 приватних универзитета, 47

државних и 25 приватних високих струковних школа. Број студената на свим универзитетима у Републици

Србији износи 213.096, од чега 183.148 похађа државне и 29.948 приватне универзитете.

Број запослених на државним универзитетима у Србији је 17.831.

Анализа постојећег стања

ЈЕДНАКОСТ Низак образовни ниво целе популације Школска популација: јос увек ограничен приступ и

висока стопа напуштања школовања међу децом осетљивих група (према подацима истраживања)

Обухваћеност деце предшколским васпитањем је међу најнижим у Европи (мрежа је застарела, неравномерна географска распрострањеност предшколских установа)

НИЗАК КВАЛИТЕТ ПИСА резултати у математичкој, научој и читалацкој

писмености су од 60 до 100 поена испод просека ОЕЦД –а, али српски ученици постижу изванредне резултате на светским такмичењима у математици, информатици, физици и астрономији

Застарели наставни програми и превазиђени наставни методи и технике учења смањују образовна постигнућа

УНУТРАШЊА НЕЕФИКАСНОСТ Превазиђена мрежа скола

ПРЕДШКОЛСКО, ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ

Примена болоњског процеса

Септембар 2003 – Србија је потписала Болоњску декларацију

Септембар 2005 – донет реформаторски Закон о високом образовању

Реформа високог образовања траје већ четри године:

Примена болоњског процеса

Болоњски систем у потпуности уведен 2006/07

Систем ЕСП бодова потпуно уведен Уведен Додатак дипломи Структура три циклуса студија уведена у

свим високошколским установама Структура два циклуса студија уведена у

свим високим школама струковних студија, у складу са Законом о високом образовању

Осигурање квалитета обухвата унутрашњу и спољну контролу, као и акредитацију

Министарске конференције

Берген 2005. – оцена 2.28

Лондон 2007. – оцена 4,0

Лувен 2009. – оцена 3,8

Питања утврђена изИзвештаја из Лувена

Национални оквир квалификација (НОК)

Доживотно учење

Међународно учешће у осигурању квалитета

Почели смо да унапређујемо свој образовни систем

Најпре у области образовног

законодавства ... Нови закони (усвојени 31. августа 2009): Закон о основама система образовања и

васпитања којим се уређују основе предшколског, основног и средњег образовања и васпитања

Закон о уџбеницима и другим наставним средствима којим се уређују питања у вези са припремањем, одобравањем, објављивањем и избором уџбеника и уџбеничких комплета за основне и средње школе, као и њихово праћење и вредновање током коришћења у образовно - васпитном раду

У припреми: Закон о ученичком и студентском стандарду

Закон о предшколском васпитању и образовању

Закон о образовању одраслих

Приоритети образовних јавних политика

Једнакост=Инклузивно образовање

Једнакост=Инклузивно образовање

Квалитет=

Унапређење квалитета:образовно и социјално

Квалитет=

Унапређење квалитета:образовно и социјално

Ефикасност=

Фиксална децентрализација и ЕИС

Ефикасност=

Фиксална децентрализација и ЕИС

које се заснива на следећим приоритетима

образовне јавне политике

…затим кроз развојне пројекте

- Реализација пројекта бесплатни уџеници и радне свеске за ученике првог разреда основних школа (80.000 ученика)

- Увођење интернета у све школе у Србији - Потписивање споразума са Мајкрософтом о

увођењу информационих технологија у образовни систем (софтверски систем, обука наставника, компјутерско описмењавање ...)

- 9 потпуно нових школа- Повећање броја ромске деце у школама - Покретање пројекта Шкоља без насиља- Покретање кампање Школски спорт

У 2002. је започета реформа средњег стручног образовања у 7 профила у једном подручју рада– Евалуација ових профила биће

завршена до јуна 2010. У 2009/10:

– 56 пилот профила (два уведена у академској 2009/2010), заснованих на модуларном наставном програму са исходима и компетенцијама

– 7 иновираних профила (нису засновани на исходима)

Уведено у 12 од 15 сектора и импементирано у 162 школе обухваћене реформом од укупно 327 средње стручне школе.  

У школској 2009/10 број пилот одељења је увећан, број ученика у пилот одељењима је порастао на 11% од средњошколског удела (у реформи средњег стручног образовања овај удео је порастао од 13% до 15%)

Имплементација у 49,5 % средњих

стручних школа

… и најзад у реформама.

Образовање националних мањина

Образавње националоних мањина је организовано на три начина:

(1)на њиховом матерњем језику ( на осам различитих језика у основним школама и пет различитих језика у средњим школама),

(2)двојезично,(3)на српском језику уз учење

матерњег језика са елементима националне културе.

Наши будући приоритети

Кључни приоритети образовне јавне

политике

1. Обезбеђивање доступности образовања - повећање обухвата деце на свим нивоима (укључујући Роме, маргинализовану, сиромашну и децу са посебним потребама)

2. Спречавање дискриминације у образовању 3. Обезбеђење квалитетног образовања за сву децу4. Развијање стручног образовања у складу са

економским захтевима 5. Стицање професионалних квалификација, стварање

услова за континуирано учење и доступност високог образовања

6. Развијање високог образовања наставника7. Успостављање модерног система финансирања 8. Успостављање система осигурања квалитета,

мониторинга и евалуације

Даљи приоритети (1)

ОЈАЧАЊЕ ЗАКОНСКОГ ОКВИРА– Израда подзаконских аката– Појачан мониторинг и инспекција

Јавне политике засноване на доказима (ЕИС и истраживања, прелиминарне и постериорне анализе)

Постепено повећавање/наставак:– Праксе инклузивног образовања– Постепено повећавање реформе средњег стручног образовања– Стандарди за све нивое и осигурање квалитета– Национални оквир квалификација

Нови приоритети:– Образовање у руралним срединама– оптимизација мреже школа,

квалитет доступности образовања– Образовање одраслих– Студије образовних јавних политика– Образовање наставника на основу наставничких компетенција (36

ЕСПБ и стално професионално усавршавање) – Менаџерска обука за директоре школа

Даљи приоритети (2)

Подршка будућем законском оквиру:– Образовање одраслих – Предшколско, основно, средње

образовање – Студентски стандард и студентске

организације

Појачана сарадња са организацијама цивилног друштва

Припрема за учешће у програмима за доживотно учење

Увођење информатичке технологије у све школе

Будући приоритети

Израда Стратегије високог образовања после 2010. године

Национални оквир квалификација Учешће студената Мобилност студената и

обезбеђивање стипендија за студенте из земаља чланица несврстаних

Контекст образовних промена

Развојни програми

СтратегијеПРС, НАП, Рим, НПИ, ВЕТ&AE

Лична добит

Друштвена добит

Оквир реформи

2001

Приоритети образовне политике

Нови законски

оквир

2025.

Република СрбијаМинистарство

просвете

ХВАЛА НА ПАЖЊИ

Проф. др Жарко ОбрадовићМинистар просвете Републике Србије