T E M A P O G L A V L J A

Amortizacija

kola knjigovodstva i preduzetnitva

AMORTIZACIJA Za potrebe sastavljanja finansijskih izvetaja, obraun amortizacije je ureen Zakonom o raunovodstvu i reviziji ( Sl.glasnik RS broj 46/2006,111/2009), kao i raunovodstvenim politikama koje pravno lice i preduzetnik donose u skladu sa Zakonom. Po definiciji amortizacija je sistematsko otpisivanje osnovice za amortizaciju jednog sredstva tokom njegovog korisnog veka trajanja. Amortizaciju obraunavaju sva pravna lica i preduzetnici, kao i preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo. Razlikujemo dva potpuno odvojena metoda amortizacije :

- raunovodstvena amortizacija - poreska amortizacija

RAUNOVODSTVENE POLITIKE U VEZI SA AMORTIZACIJOM Kako bi obraun amortizacije bio izvren ispravno potrebno je aktom o raunovodstvu urediti sledea pitanja: 1. stalna sredstva koja podleu obraunu amortizacije i poetak obrauna amortizacije, 2. osnovice za amortizaciju za svako sredstvo,vodei rauna o njihovoj preostaloj vrednosti, 3. korisni vek trajanja tih sredstava (utvrditi stope amortizacije), 4. metode amortizacije koje e se primenjivati i 5. nain preispitivanja korisnog veka trajanja i primenjenih metoda amortizacije na dan bilansa. STALNA SREDSTVA KOJA PODLEU I NE PODLEU OBRAUNU AMORTIZACIJE Da li e neko sredstvo podlegati obraunu amortizacije ili ne esto zavisi od namene tog stedstva i izabranog metoda iskazivanja tog sredstva.

Npr, graevinski objekti mogu biti iskazani kao nekretnine pribavljene radi prodaje, u kojem sluaju ne podleu obraunu amortizacije, jer se iskazuju kao zalihe. U suprotom, ako su iskazani kao osnovno sredstvo podleu obraunu iste. Prema kriterijumu znaajnosti, odnosno prema visini nabavne vrednosti, mogue je stalna sredstva manje vrednosti iskazati kao zalihe i jednokratno ih otpisati u momentu stavljanja u upotrebu. Kada se radi o nematerijalnom ulaganju (raunarski softveri, patenti, licence....), pravi se razlika prema ogranienosti veka trajanja nematerijalnog ulaganja. Ukoliko je vek trajanja ogranien obraunava se amortizacija, u suprotnom, amortizacija se ne obraunava. Za nematerijalno ulaganje se smatra da ima neogranien rok trajanja kada se na osnovu analize svih relevantnih faktora ne moe predvideti kraj perioda u kojem se oekuje da nematerijalno ulaganje prestane da dovodi do priliva neto tokova gotovine u preduzee. SREDSTVA KOJA PODLEU OBRAUNU AMORTIZACIJE - koncesije, patenti i lecence (grupa 011), ako imaju ogranien vek trajanja, - graevinski objekti (grupa 022), - postrojenja i oprema (raun 023), ukljuujui alat i inventar, koji se

kalkulativno otpisuju, - investicione nekretnine (raun 024),

- ostale nekretnine, postrojenja i opremu. Amortizacija se ne obraunava na ona sredstva koja vremenom ne gube na svojoj vrednosti (spomenici kulture, umetnike slike, predmeti od plemenitih metala...), kao i na nematerijalna ulaganja sa neogranienim vekom trajanja, zemljita, ume, viegodinje zasade, kao i ostala sredstva namenjena daljoj prodaji.

RAZVRSTAVANJE NA OSNOVNA I OBRTNA SREDSTVA (rezervni delovi, alat i inventar ) Da bi sredstvo bilo priznato kao stalno sredstvo i podlegalo obraunu amortizacije treba da ispunjava dva uslova: - da je njegov korisni vek dui od godinu dana - kriterijum znaajnosti (visina njegove nabavne cene) Po poreskim propisima stalnim sredstvima koja podleu obraunu amortizacije smatraju se sredstva iji je vek trajanja dui od jedne godine i ija je pojedinana nabavna cena u vreme nabavke vea od prosene mesene bruto zarade u Republici (po jenom zaposlenom). Treba voditi rauna o tome da se ove poreske odredbe odnose na sva stalna sredstva, a ne samo na alat i inventar. Primer: nabavka fiskalne kase ija je vrednost 35.000,00 dinara (nia od prosene zarade u Republici) moe da se u knjigovodstvu iskae kao osnovno sredstvo. Meutim iako se u knjigovodstvu vodi kao stalno sredstvo i otpisuje putem amortizacije (raunovodstvena amortizacija), za to sredstvo se poreska amortizacija ne obraunava. Knjiimo je odmah u trokove u poslovnoj knjizi. Imajui prethodno u vidu, preporuujemo da se i u raunovodstvu kao vrednosni kriterijum primenjuje kriterijum iz poreskoh propisa, tj.da se osnovnim sredstvom smatra sredstvo ija je nabavna cena vea od prosene bruto zarade po zaposlenom u Republici. Rezervni delovi, iji je vek upotrebe krai od godinu dana,obavezno se iskazuju na zalihama,nezavisno od visine njihove nabavne vrednosti. Za njih se ne obraunava amortizacija, ve se stavljanjem u upotrebu njihova celokupna vrednost prenosi na trokove.

POETAK OBRAUNA AMORTIZACIJE Obraun amotrizacije poinje narednog dana od dana stavljanja sredstva u upotrebu, a prestaje danom kada je u potpunosti otpisano ili otueno, kao i klasifikovano kao sredstvo namenjeno daljoj prodaji. AMORTIZACIJA SE OBRAUNAVA POSEBNO ZA SVAKO POJEDINO OSNOVNO SREDSTVO. OSNOVICA ZA OBRAUN AMORTIZACIJE Osnovicu za obraun amortizacije stalnih sredstava koja podleu obraunu amortizacije ini nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost. Nabavnu vrednost ini fakturna vrednost dobavljaa uveana za zavisne trokove nabavke. Osnovicu za obraun amortizacije nematerijalnih ulaganja ini nabavna vrednost umanjena za preostalu vrednost nematerijalnog ulaganja. (po pravilu, nematerijalna ulaganja nemaju preostalu vrednost), tako da osnovicu za amortizaciju ini nabavna vrednost. Preostala (rezidualna) vrednost je procenjeni iznos koji bi preduzee primilo danas ako bi otuilo sredstvo pod pretpostavkom da je sredstvo na kraju svog veka trajanja i u stanju u kojem se oekuje na kraju svog veka. Naime, korisni i fiziki vek trajanja esto se ne podudaraju. Ukoliko je vek trajanja dui od korisnog veka, sasvim je mogue da e sredstvo i po isteku istog imati znaajnu trinu vrednost.

U takvim sluajevima utvruje se preostala vrednost. Preostala vrednost se ne knjii, ali se na analatikoj kartici osnovnog sredstva evidentira, kako bi se mogla umanjiti osnovica za amortizaciju. Suprotno, ako su korisni i fiziki vek bliski pa se na kraju radnog veka sredstvo prodaje samo kao otpad, ne utvruje se preostala vrednost. Primer: Auto kola koristi za obuku vozaa samo automobile do 5 godina starosti. Na kraju isteka ovog roka utvruje se preostala vrednost, jer je ona i dalje znaajna. Prodajna vrednost utvrdie se na osnovu visine prodajne cene na tritu automobila starih 5 godina , u vreme nabavke sredstva. Utvrena preostala vrednost se ne knjii. Cena novog automobila iznosi 1.000.000,00 dinara. Takav automobil, star 5 godina, u vreme nabavke predmetnog iznosi 500.000,00 dinara. Preduzee utvruje preostalu vrednost od 500.000,00 dinara. Prilikom obrauna amortizacije osnovica za amortizaciju iznosi 500.000,00 dinara, a stopa amortizacije je 20%, jer je vek trajanja 5 godina. 100/5 Na ovaj nain u roku od 5 godina bie otpisana celokupna vrednost od 500.000,00 dinara. OSNOVICA ZA OBRAUN AMORTIZACIJE POLOVNOG OSNOVNOG SREDSTVA Ova sredstva mogu se uknjiiti kao nova, ali se otpisuju prema stopi koja proistie iz preostalog veka trajanja . Takoe, mogue je raunicom utvrditi nabavnu vrednost i ispravku vrednosti.

Primer: Kupljena je polovna maina. Po fakt.dobavljaa vrednost maine iznosi 500.000,00 dinara, a trokovi montae 60.000,00 dinara. Procenjeno je da je preostali vek trajanja 6,25 godina (6 godina i 3 meseca ). Za nove maine tog tipa u preduzeu je procenjen vek trajanja od 10 godina.

rb

opis

varijanta1

knjii se kao novo bez ispravke vrednosti

varijanta2 nabavna vrednost i

ispravkavrednosti ureuju se prema ukupnom veku

upotrebe 1 nabavna vrednost 560.000,00 560.000,00 2 neotpisana vrednost 560.000,00 560.000,00 3 Preost.korisni vek trajanja u godinama 6,25 6,25 4 godinji iznos amortizacije 2/3 89.600,00 89.600,00 5 ukupan vek trajanja u godinama 10,00 6 stopa amotrizacije (100/3)/100

ili(100/5)/100 16.00% 10,00%

7 osnovica za obraun amortizacije 3/5*100 560.000,00 896.000,00 8 nova ispravka vrednosti 7-2 336.000,00 9 za doknjizavanje nabavne vrednosti 224.000.00

Utvrivanje korisnog veka trajanja (stope amortizacije) Privrednim drutvima je ostavljeno da sami utvruju stope amortizacije, i to svojom raunovodstvenom politikom. Ustvari, procenjuje se korisni vek trajanja sredstava, a stope se izvode iz procenjenog korisnog veka trajanja sredstava. godinja stopa amortizacije = 100 / korisni vek trajanja u godinama U smislu obrauna amortizacije, kao sistematskog prenoenja vrednosti osnovnog sredstva na trokove, troenje osnovnog sredstva nastaje: - njegovim korienjem, pri emu vei intenzitet korienja podrazumeva i vee

troenje sredstva, - fizikim starenjem, - usled tehnolokog zastarevanja isl. Korisni vek trajanja moe se izraziti na dva naina, to direktno zavisi od metoda amortizacije koja e se primeniti. Ako se primenjuje funkcionalni metod amortizacije, onda se korisni vek trajanja izraava ukupnim oekivanim obimom uinaka koje neko sredstvo moe ostvariti. (primer: fiskalna kasa odnosno fiskalni modul je isprojektovan tako da moe napraviti 1600 dnevnih izvetaja) Ako se obim uinaka ne moe izmeriti, pa se primenjuju proporcionalni i degresivni metod, korisni vek trajanja izraava se u jedinicama vremena, u godinama npr.

Metodi obrauna amortizacije Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema otpisuju se jednom od sledeih metoda:

- proporcionalni metod, - degresivni metod, - funkcionalni metod

Praktino, nematerijalna ulaganja otpisuju se proporcionalnim metodom, a ostalo (nekretnine, postrojenja i oprema) bilo kojim od navedenih metoda. Odreujemo ih raunovodstvenom politikom. Za izbor metoda raunovodstvene amortizacije ne treba da utie p