Dr. Aleksandra LuthanderSEDMI PEATRoad movie INGMARA BERGMANA

Deluje da je Ingmar Bergman je napravio film Sedmi peat da bi savladao svoj strah od smrti i svrstao ga je meu svojih deset najboljih filmova. Naslov filma Bergman je pozajmio iz Biblije, iz osme glave knjige Otkrovenja: I kada je Jagnje otvorilo sedmi peat, nastala je tiina na nebuBergmanov mitopoetski svet u ovom filmu je biblijski svet, prepun simbola hrianstva. Film poinje, a i zavrava se ovim biblijskim citatom, koga u poetku izgovara pripoveda, a na kraju filma to ini i Karin, verna supruga glavnog junaka, sednjevekovnog viteza Antoniusa Bloka.Premda se danas doima zastareo i pomalo previe alegorian, Sedmi peat u svoje je vrijeme bio apsolutni ok, jer je u film vratio filozofske ambicije i velike teme kojima klasini narativni stil nije teio. A opet, Sedmi peat nije bio literaran i papirnat, bio je to film koji je pripovjedao slikom, koristei vizualni repertoar njemakog ekspresionizma i sjevernjake gotike, napisao je Jurica Pavii u zagrebakom Jutarnjem listu 2007. godine, povodom smrti Ingmara Bergmana .Sinergija ovih modaliteta pokazuje se da se u totalitetu njihove sraslosti pojavljuje svojevrsni ekstra bonus, a to je tipian, bergmanovski pogled na svet baziran na Subjektivistikom ekspresionizmu. Ovaj film, pun stilizovane i simbolistike dramaturgije je zapravo veoma zabavan film, uprkos svom sumornom poetku. Sedmi peat je takoe, miljenja smo, jedan od najboljih filmova svih vremena u svetskoj kinematografiji. Kao dokaz popularnosti ovog filma slui i injenica da je scena kada Vitez i Smrt igraju ah, jedna od najparodiranijih filmskih scena u istoriji filma. Kao da je to u napred znao, Bergman se, takoe, tokom filma, podruguje Smrti. Ona zapravo nosi masku belog klovna, kao simbiozu mrtvake glave i klovnovske maske. Bergman zapravo pobeuje smrt, ali ne u ahu, ve nastavkom ivota u filmu, kroz malu, idilinu porodicu putujueg glumca, jedinu koja je izbegava zlu sudbinu da postane rtva svemu to je vodilo u smrt, kao to su kuga, divlje ivotinje i razbojnici, a zatim poroci, kao to su preljuba i ostali biblijski smrtni gresi.Kako kroz filmsko stvaralatvo tako i privatno, Bergman produava svoj ivot, ostavivi iza sebe devetoro dece iz pet brakova. A film, za koga je govorio da je on njegova zahtevna ljubavnica, doneo mu je besmrtnost. Zato se moe rei da je Ars longa, vita brevis, ideoloko Vjeruju ovog Bergmanovog umetnikog dela. U osnovi Sedmog peata je jednoinka Drvena slika, koja je napisana za prvu klasu studenta kole za glumu u Malmeu, 1953/54.Trebalo nam je neto to bi odigrali za prolenu premijeru. Radio sam kao predava u scenskoj koli Gradskog pozorita u Malmeu i bilo je teko doi do pozorinog komada sa priblino ekvivalentnim ulogama. Napisao sam Drvenu sliku kao pozorini komad za vebu. Komad je bio podeljen na niz monolga. Broj studenata je odreivao broj uloga, prisea se Bergman svojih poetaka. Pozorini komad Drvena slika prvo je bio izvedan kao radio-drama, a zatim u pozoritu u Malmeu sa Ingmarom Bergmanom kao rediteljem. Idue, 1955. godine, ovaj pozorini komad je izveden na daskama Kraljevskog dramskog pozorita u Stokholmu, Dramaten, ovoga puta u reiji Bengta Ekeruta, koji u filmu Semi peat igra Smrt.Pozorina predatava Drvena slika, sadri i uspomene iz Bergmanovog detinjstva, naroito one nastale kada je pratio svog oca, luteranskog svetenika, na njegovim propovedima. Jo kao deak, Bergman je zapazio jednu sliku u crkvi u Tebi, u Stokholmskoj parohiji. To je slika Smrt igra ah, ulje na drvetu iz petnaestog veka, slikara Albertusa Piktora, koga kao crkvenog slikara u filmu Sedmi peat, igra Gunar Ulson.Slika predstavlja smrt u obliku skeleta sa kosom i viteza obuenog u zelenu odoru, nalik na lovaku, ispred kojih je ahovska tabla.Ali na kraju krajeva, imao sam malu pomo od Drvene slike. Sedmi peat je krenuo u drugom pravcu, postavi neka vrsta Road movie-a koji se nesmetano kretao u vremenu i prostoru, pie Bergman, opisujui nastanak ovog filma u svojoj knjizi Slike.Bergman je radio svoje filmove s istom glumakom druinom, u glavnom sa vedskim glumcima i snimateljima kao to je Sven Nikvist, glumicama Ingrid Tulin, Hariet Andeon, Bibi Andeon, zatim Liv Ulman i sa glumcima kao to su Maks fon Sidov i Erland Jozefson. Neki od njih igraju i u ovom filmu. Sadraj filma Sedmi peat je sledei: Trinaesti je vek i Evropom hara kuga. Glavni junak filma, srednjevekovni vitez Antonius Blok, u pratnji titonoe Jensa, vraa se iz krstakog rata u vedsku, u svoju kugom opustoenu domovinu. Vitez, koji je zapravo na prevaru zaveden i ubeen od jednog svetenika (ije je ime Raval) da ostavi svoj dom i svoju mladu enu i poe u krstaki rat u Svetu zemlju, vraa se sada umoran i bez iluzija svojoj kui, kao neki Odisej, posle deset godina ratovanja ali kao izmanipulisana individua, koja je uvek u neizbenoj ulozi gubitnika pred istorijom. Na obali mora saznaje da je Smrt dola po njega.On izaziva Smrt na partiju aha, odlaui tako svoje umiranje za vreme trajanja partije. U sluaju matiranja Smrti, Vitezov ivot bi se nastavio, kako bi imao vremena da spozna smisao svog ivljenja. Antonius i njegov titonoa Jens, susreu glumce Jofa i Miju s kojima nastavljaju put. Na trgu gledaju povorku muenika koji se biuju, predvoeni monahom koga u filmu igra Andreas Ek. U umi bivaju nevoljni svedoci spaljivanja vetice, nedune devojke okrivljene za kugu tipian primer nemoi pojedinca pred linom drutva. Vitez gubi igru sa Smru. Zavrava svoj put kui i sree jo ljudi koje poziva kao goste u svoj zamak, gde ga ve dugi niz godina eka ena.Za dorukom stie Smrt i odvodi sa sobom Viteza, njegovu enu, titinou i nemu devojku, njegovu pratilju, kovaa i njegovu nevernu enu. Na obali vidimo konja i prikolicu, kraj koje su putujui glumci, Mija, njen mali sin Mikael i mu. Jof ima poslednje privienje zavrna scena filma Sedmi peat, kada Smrt na kosoj liniji horizonta odvodi ljude koji se dre za ruke dok lije kia.Ova slika, kao i slika Vitezove partije aha sa Smru, spada u legendarne, kako filmske, tako i filozofsko-estetske ikone evropske kulturne batine. Sve pomenute linosti u filmu, kako film odmie, ukljuujui i samu Smrt, postaju potpuni i gotovo ravnopravni likovi ovog Bergmanovog dela.BLUDNI OCI I SVETI SINOVIUmetnost i ivot se prepliu na svojevrstan nain i u filmu Sedmi peat. U knjizi Slike, Bergman pie kako je kroz lik slikara Albertusa Piktora u filmu, direktno iskazao svoj umetniki stav u ivotu: Albertus tvrdi kako je on u ou-biznisu. U toj brani, najvanije je ostati iv i nastojati da previe ne razljuti ljude. Dok slikar Albertus u crkvi razgovara sa titonoom Jensom, Vitez Antonius Blok je u ispovedaonici, gde sveteniku, s druge strane, poverava kako igra ah sa Smru, otkrivajui mu svoju ahovsku kombinaciju kojom bi spasao svoj ivot; da bi odmah zatim otkrio kako se u ispovedaonici, umesto ispovednika nalazi sama Smrt! U vie navarata Bergman iskazuje svoje nepoverenje prema svetenicima, to e kulminirati u filmu Fani i Aleksander.Jens zatim odlazi do opustoenog seoskog poseda da uzme vodu i i odvodi sa sobom jedinu preivelu osobu, preplaenu devojku, kojoj spaava ivot od razbojnika i lopova, u kome zapravo prepoznaje odbeglog svetenika, Ravala.Scene muenja i smrtni ples koje je slikar Albertusa Piktor naslikao u crkvi, kao i scene iz pozorine predstave putujeeg pozorita, ponavljaju se i u filmskoj stvarnosti. Dok ispred crkve devojka koju mue kao veticu urla od bolova, prolazi povorka ljudi koji, biujui se, idu za krstonoom krivei sebe zbog kuge koja ih je stigla kao Boija kazna. Ovde je vidno prisutan kult muenitva prikazan kroz ritual samokanjavanja. Neki svetenik preti okupljenoj masi ljudi koja je pala na kolena da e ubrzo svi umreti uasnom smru, samo je pitnje kada i kako, ukoliko se ne okrenu Bogu. On im prenosi poruku iz knjige Otkrovenja kako je Bog u liku Jagnjeta sveprisutan i da e one koji sluaju Boju re provesti kroz razna iskuenja, tekoe i progonstva. Radi toga iskreni vernici kojima je od postanka sveta ime zapisano u Knjizi ivota, ne treba niega da se boje, sem Boga. Ako Boga potuju i boje ga se, na kraju e zlo biti pobeeno, a njih eka mesto u nebeskom kraljevstvu radosti i venog ivota.Na ovom mestu u filmu Sedmi peat Bergman prenosi ono ime je on bio zadojen od malih nogu, ta je propovedao i njegov otac, pastor, u ta je on sam, vremenom, prestao da veruje.Od samog poetka filma, Smrt je sve vreme prisutna. Vitez Antonius Blok zajedno sa svojim titonoom Jensom svuda nailazi na leeve, koje je za sobom ostavila kuga. Smrt se smeje i kroz maske glumaca u pozorinoj predstavi, koju izvodi malo putujue pozorite ili kroz freske u crkvi, a naroito onda, kada ubija jednu po jednu linost u filmu. Iako se Bergman koristi klasinom vizijom smrti, koja se pojavljuje u crnoj kapuljai, drei u ruci kosu, smrt u jednom trenutku dobija i ljudski karakter kada se, kleei na kolenima moli za nedunu devojku, koju straari spaljuju na lomai kao veticu. Na momente je gotovo dobra, a na momente lukava i zla, kao veina ljudskih bia.Ali Smrt ipak nije umela da da odgovore na vitezova pitanja. Oigledno je da Smrt samo radi svoj posao ali da ni sama ne zna ko joj je naredbodavac, tako da ponekad izgleda pomalo zbunjeno i naivno, pa se ak, na izgled, da prevariti.Ali Smrt kanjava nekad i prema zasluzi, kao, na primer, kada razbojnik Raval, bivi svetenik koji je krao i nakit sa mrtvih, umire u najgorim mukama od kuge, ili kada ubija vou trupe Skata, glumca i varalicu koji je kovau Plogu privremeno preoteo enu Lisu.FILMSKI MAGSmrt tada jednostavno pretesterie drvo na koje se on popeo, da bi se u umi sakrio od vukova. Smrt mu se ak i ruga, govorei da je pozorina predstava u kojoj on igra otkazana i to radi smrtnog sluaja. Ona mu kae : Tvoje je vreme je iseklo kao i da Smrt nema nikakav popust za glumce. Time Smrt ponovo pokazuje ljudske osobine, kao to su oseaj za pravdu i (crni) humor, inae veoma izraen u ovom filmu, u kome Smrt, logino, dobija crne ahovske figure! Izgleda kao da je najvea persona u ovom filmu, zapravo sama Smrt.Zavrna scena filma Sedmi peat, kada Smrt pleui odvodi sa sobom viteza i njegovu druinu, snimljena je na jugu vedske, kraj Baltikog mora, na maginom mestu zvanom Huvs Halar (Hovs Hallar) okruenog ogromnim, zaobljenim crnim stenama. Bili smo gotovi sa snimanjem za taj dan i spakovali se za polazak. Odjednom sam video jedan udesni oblak. Gunar Fier, snimatelj, odmah je zgrabio kameru. Veina glumaca je ve bila napustila mesto snimanja i otila. Nekoliko prolaznika i turista su plesali umesto njih, bez svesti o tome o emu se u sceni, zapravo, radi. Slika, koja je kasnije postala toliko poznata, improvizovana je za samo nekoliko minuta, otkriva Bergman i ne skrivajui zadovoljstvo dodaje, da je film Sedmi peat, uraen za samo trideset pet dana. Ovaj film mu je definitivno doneo svetsku slavu, osvojivi nagradu strunog irija u Kanu, 1957. godine.Karakteristino i za ovaj Bergmanov film je simbolina Bela svetlost. A ovog puta njeno iznenadno i izvanredno zapravo potpuno prirodno pojavljivanje u mranoj umi za vreme snimanja filma. Bela svetlost je inae, svojevrsna, Bergmanovska manifestacija materijalizacije smrti, koju on pomou filmske tehnike esto doarava u svojim filmovima.Kada je Raval umro, iz nekog sasvim neobjanjivog razloga sam pustio kameru da pree preko tajanstvenog umskog proplanka, nalik na malu pozorinu scenu, kada se odjednom po njemu prosula bleda suneva svetolost. Ceo taj dan je bilo tmurno vreme, ali tano kada je Raval umro, dola je svetlost, kao da je bilo aranirano, i sam fasciniran prirodnom pojavom, Bergman nam otkriva u Slikama. Kao da je sama priroda poela da glumi u Bermanovom filmu! Kao da je filmski arobnjak, Ingmar Bergman dobio tu mo da makar za tren, reira Sunevu svetlosnu energiju za potrebe svog umetnikog iskaza.A film i poinje slikom dramatinog neba, sa pticom koja leti za vreme Vitezove jutarnje molitve. Glavni junak ove drame, Vitez Antonijus Blok, koga igra slavni Maks fon Sidov, otkriva da je njegov ivot bio nitavilo i suoavajui se sa katastrofom postavlja teka pitanja: Kako e Bog verovati vernicima kada oni sami ne veruju?Njegov titonoa Jens, ivi u svom sopstvenom svetu. On je sirov, ratoboran i potpuno nesentimentalan: Moj mali stomak je moja zemaljska kugla, moja glava je moja venost a ruke su dva divna sunca. Noge su umorna klatna vremena a moja prljava stopala su dva potena ishodita moje filozofije Doavola, kako sam oedneo od ovog brbljanja rei e Jens prihvtivi se u krmi pia zajedno s kovaem koji neuteno plae za svojom odbeglom enom Lisom. Pokuavajui na svoj nain da ga utei, Jens kae da je ivot pakao bez ena, ali da je jo vei pakao uz njih, te da je ljubav najcrnja od svih bolesti i da samo neki glupani govore o njoj. A o vremenu provedenom u krstakom ratu, titonoa Jens kae, da su deset godina u svetoj zemlji varali svoje vrle ene, te da ih je vino otrovalo, a sve to u slavu Boga.

VERA I PRAGMATINOSTPoto sam u to vreme bio duboko uronjen u religioznu problematku, tako su rame uz rame stajala dva oprena stava. I svakome od njih bilo je dozvoljeno da govori svojim jezikom. Zato nema veih sukoba izmeu deje religioznosti i okrutnog racionalizma. Nema nikakvih neurotinih komplikacija izmeu Viteza i titinoe, kae Bergman.Iako je jedan od njih gospodar, a drugi sluga, meu njima vlada svojevrsna jednakost. Oni su srasli kroz svoje dugogodinje iskustvo, ali ne ele da to otvoreno da priznaju, niti da o tome govore. Njih dvoje po malo podseaju na Don Kihota i Sana Pansu. Za razliku od imaginarnih vetrenjaa, Vitez Antonius Blok je imao stvarne borbe i gotovo da je zaboravio da ga u zamku eka nekada bezgranino voljena ena. Vitez je zapravo jedino ekao Smrt, koja mu je ispunila elju i dola, a on ju je lukavo uveo u razgovor kroz partiju aha, da bi dobio odgovore na svoja pitanja, poto je izgubio veru u Boga.U crkvi, kada vitez gleda u krst, on eli da se da se ispovedi o tome kako mu srce prazno, te da je postao ravnoduan prema ljudima. Ljuti ga to to Bog uti, ne elei da mu prui ruku i otkrije svoje lice. Mada kae da Boga doivljava jedino kao odsutnost i prazninu, Vitez ipak ne prestaje da moli sve do samog kraja. Vitez sada jedino trai Znanje, eli da sazna smisao ivota. Mislei da je Smrt na neki nain povezana sa avolom, on pokuava da makar od njega iznudi neke odgovore. Ali Smrt kae da ona nema nikakvih tajni i da nita ne zna. Vitez ispituje i umiruu devojku, u sluaju da je ona moda videla avola, za ta je i optuuju i spaljuju na lomai. Njen odgovor je bio da avola moe da vidi kada god hoe dovoljno je da u ogledalu pogleda sebi u oi. U nemogunosti da je spasi, Vitez nesrenoj devojci kriom daje lek protiv bolova, pred spaljivanje na lomai.Antonijus Blok se ne plai Smrti, on joj odgovara da je mu je telo spremno, ali ne i on sam, jer nije dobio odgovore na svoja pitanja. Jedini koji zapravo odgovara, direktno ili indirektno na vitezova pitanja je njegov titonoa Jens, koji ga, dok zajedno jau, zabavlja svojim priama i pesmama, u svom tipinom stilu. Prenosimo jednu strofu na vedskom:Upptill till sitter HrranHan r ganska fjrranMen din bruder satanmter du p gatan,Gore je Gospod BogOn je jako visokoAli tvog brata avolasree na ulici.Bergman u ovom filmu ponekad izmilja neku vrstu srednjevekovnog jezika, to izaziva veselost i smeh, na ovom dugom putu do Smrti.Nema devojka, titonoina pratilja, je pored viteza Antonijusa Bloka, jo jedan lik u filmu Sedmi peat koji ne osea strah od Smrti, ve svojevrsnu ushienost u konanom susretu sa njom, kada je Smrt, kao to je i obeala, dola po sve njih u Vitezovom zamku. Prepoznavi Smrt na vratima, ona pada na kolena i progovara prvi put u filmu: Doao je as! Te tri rei su, prema Bibliji, bile zadnje rei Isusa Hrista. Ova devojka prestavlja tip ene koji se pojavljuje u nekoliko Bergmanovih filmova. Ona ne izraava sebe kroz rei, ve to ini pokazujui ljubav. Prototip za ovaj lik nalazimo, na primer, i u liku mlekarice Stindbergovoj Avetinjskoj sonati. Bergman nas upuuje na to, da njenu suprotnost u filmu predstavlja Mija, majka deaka Mikaela (arhanela Mihajla), koja je afirmacija ivota, a igra je Bibi Anderon.Ova sluajna pratilja Vitezovog titionoe je sporedna linost u filmu, sve do finalne konfrontacije sa Smru. Ona prva ustaje sa stola i pada na kolena pred Smru. Na njenom licu u gro-planu vidi se senka Smrti koja stoji na vratima i eka. Vidi se kako se strah od Smrti transformie u njeno prihvatanje i smrtnu enju. Akvilion u vezi sa tom tematizovanom eljom za smru upuuje na Sigmunda Frojda, na njegovu spektakularnu hipotezu o enji za smru koju je prezentovao 1920. godine u lanku Beyond the Pleasure Principle, koja predstavlja kontroverzno shvatanje da je najvea pokretaka snaga oveka da, traei pravi put, ide prema svojoj sopstvenoj smrti. To se objanjava kao tenja za zadovoljstvom nakon redukcije uzbuenja princip ostvarivanja zadovoljstva se pretvara u princip oslobaanja od nezadovoljstva koje nosi smrt.Nemoj devojci koju igra Gunel Lindblum, u zavrnoj sceni je osvetljena samo jedna polovina lica to je veoma tipino za Bergmana. Sa uvek prisutnom Smrti, u obliku Bele svetlosti na jednoj polovini lica, Bergman u svojim filmovima tako obeleava svoje enske likove. Na ovaj, svojevrsni Bergmanovski fenomen tamne strane meseca.Jof je Boji miljenik koji ima vizije hrianstva i vidi nevidljivo. Analizom motivacionog sklopa dramskog lika ovog putujueg glumaca, izvodimo zakljuak da je Bergman kroz mitske implikcije hrianstva eleo da predstavi samu umetnost i njenu sudbinu.Imena likova u Bergmanovim filmovima esto su biblijska, ili veoma podseaju na njih, kao Jof i Mija, dok njihov sin Mikael nosi ime prvog od sedam arhanela, zapovednika nebeske vojske i pobednika avola. Jof peva pesme o Bogu. Iako je siromaan, Jof je razdragan, nikada se ne ali i uvek je spreman da manifestuje svoju inspiraciju. Jof kae da je video Bogorodicu Mariju s malim Isusom Hristom kako prolazi cvetnim poljem bosa, sa zlatnom krunom na glavi i osmehuje mu se, dok ui dete Isusa da hoda, drei ga za ruke. Tako se zapravo i zavrava film Sedmi peat, na suncem obasjanoj obali, sa Jofom, Mijom i njihovim malim sinom Mikaelom. Smrt ih je potedela i oni nastavljaju svoj put u svojim kolima uz cvrkut ptica, zvuke harfe i pesmu anela.Jof u svojim vizijama jedini vidi kako Smrt igra ah sa Vitezom i kako Smrt na kraju odvodi ljude, ba onako kako ih je slikar u filmu naslikao na kamenom zidu crkve kao tanane siluete na metafizikoj granici izmeu ivota i smrti to je jedna izuzetno snana ekspresionistika vizija. Takoe je video kako je avo ofarbao tokove njihove zaprene prikolice u crveno i to sa svojim repom, kao etkom. Bergman je napisao da je lik Jofa predhodio liku deaka Aleksandra iz filma Fani i Aleksander, koji se ljuti, ali se po malo time i razmee, to je okruen duhovima i demonima. Aleksander i Jof su duboko povezani sa deakom Bergmanom, na to nam ukazuje sam reditelj Bergman u svojoj knjizi Slike.Jofova mila enica Mija, Jofu u opte ne veruje kada joj on prenosi sve te svoje vizije, ali se zato odano brine i o njemu i njihovom malom sinu. Ona misli da joj on to govori kako bi je zabavio. Mija zaista voli svog mua Jofa i to ne samo na reima. Ona kae svom muu: Volim te! i zduno uestvuje u njegovim predstavama kao glumica, ali za svoga sina ipak eli bolju budunost, na primer viteku, a nikako glumaku, dok Jof u sinu vidi budueg atletu. Mija se ak po malo i stidi umetnike prirode svoga mua i ne pristaje uvek da bude njegova privatna publika kada joj on, na primer, eli da izrecituje neku svoju novu pesmu. A i kada na to pristane, ona sluajui, ubrzo zaspi.Ba kao i crkveni slikar Albertus Piktor, ali sa prizvukom katastrofe, Mija takoe upozorava svoga mua kako je opsceno javno pokazivati svoje umetnike sklonosti, jer ga ljudi zato mogu napasti ili ak progasiti ludim. Mija priznaje da i ona sama, ponekad malo sumnja u njegovu normalnost. Ali kada se Jof, isprebijan vraa iz krme, gde su ga razbojnik Raval, kova Plog (koga je Raval slagao da mu je Jof oteo enu) i drugi pijanci maltretirali, ismejavali i poniavali kao glumca, terajui ga da dubi na glavi i da imitira medveda, ona ga iskreno tei, ali mu sasvim otvoreno kae da on nema ta da trai tamo u krmi, meu takvim ljudima.Jof i Mija zatim posluuju Viteza Antonijusa, titonou Jensa i nemu devojku sa svee pomuenim mlekom i umskim jagodama, na cvetnom travnjaku ispred njihove prikolice, na kojoj se vidi nehajno okaena pozorina maska uvek prisutne smrti. Oni sede u polukrugu sa Jofom u sredini, koji simbolino svira na liri. Svi piju iz iste inije i scena podsea na ritual priesti u crkvenom oltaru. Divlje jagode, u hrianskoj ikonografiji su neto to se povezuje sa Devicom Marijom, a mleko je od uvek bilo povezano sa materinstvom. Vitez tada doivljava blaeni trenutak mira na zemlji, govorei da e taj trenutak zajednitva sa glumevom porodicom zauvek nositi u svom seanju.Dete treba da predstavlja udo , pie Ingmar Bergman, privatno otac devetoro dece. Kroz Jofovog sina Mikaela, udo deteta se dogaa i Vitezu, te on u tom trenutku prestaje da bude opsednut Smru. Radi to bolje ilustracije, prenosimo i mali deo scenarija iz filma Sedmi peat:VITEZ: (dri posudu sa divljim jagodama u ruci) Seau se zauvek ovog trenutka. Tiine, sumraka, posude sa divljim jagodama, posude sa mlekom, vaih lica u veernjoj svetlosti. Mikaela kako spava. Jofa i njegove lire. Pokuau da se setim o emu smo razgovarali. I nosiu ovu uspomenu u sebi, paljivo izmeu dlanova, kao da je ona jedna posuda napunjena do vrha sveim mlekom.Vitez zapravo, u tom momentu shvata smisao ivota koji je toliko dugo traio i odluuje da spase malu porodicu, Jofa, Miju i deaka Mikaela od Smrti, tako to e joj odvratiti panju sa njih i ponovo je skrenuti na sebe, te je poziva da dovre zapoetu partiju aha. Smrt ga tada matira i upozorava da e njega i njegove saputnike odvesti sa sobom, kada se sledei put vide. Jof sa porodicom neopaeno bei, mada ih je Smrt krajikom oka ipak primetila i malo se nasmeila. Vitez stie u svoj zamak. Njegova ena Karin (tako se zapravo zvala Bergmanova majka) koja ga je ekala kao Penelopa, neno ga pomiluje po obrazu, prepoznajui u njegovom ostarelom i umornom licu deaka, kakav je bio pre nego to je krenuo u krstaki pohod.Uvek je bolje kada je u dvoje, rei su Mije upuene Vitezu, dok ekaju da se Jof vrati iz krme. Vitez joj tada otkriva kako je napisao pesmu posveenu svojoj eni. ak je i kova primio nazad svoju nevernu enu, koja ga je ponovo zavela mamei ga njegovim omiljenim jelom. A titonoa Jens je odustao od silovanja neme devojke i poveo je sa sobom da bi njemu i vitezu kuvala hranu. Svi odlaze zajedno i u paru, kako u ivot, tako i u smrt.U filmu Sedmi peat velia se zajednitvo, na suprot stereotipnog ali pogrenog miljenja da Bergman idealizuje i zagovara tipino skandinavsku samou individue. Bergman je i privatnom ivotu retko bio sam. Bio je oenjen pet puta, i sa nekoliko svojih glumica je imao ljubavnu vezu, paralelno sa snimanjem filmova. U javnosti je najpoznatija bila njegova veza sa norvekom glumicom Liv Ulman, mada se nikad sa njom nije oenio, tako da njihova erka, Lin, ne nosi njegovo prezime. Najdue u braku Bergman je bio sa Ingrid fon Rosen, koja je zapravo fiziki veoma liila na njegovu majku, dok je on fiziki liio na njenog oca. Bergman je bio duboko ubeen da vie nikada nee biti sam, ali je Smrt dola po Ingrid fon Rozen mnogo ranije nego po njega.Doruak u Vitezovom zamku, simbolizuje Biblijski prizor Tajne veere kao i poslednje pomazanje u oekivanju Smrti, koja kuca na vrata. Kada je ugledaju, svi ustaju od stola i staju naspram nje (i naspram gledalaca), veoma blizu jedan drugome. Kova stoji pored svoje ene, koja mu se vratila posle poinjenog neverstva. Bergman tu pokazuje velikodunost pratanja to takoe, ima korene u hrianstvu. Njih estoro, zbijeni, formiraju jedno telo da bi se odbranili od usamljenosti slina scena postoji i u filmu Krici i aputanja. Time Bergman pokazuje jednakost zajednice prema smrti. Tri mukarca i tri ene simbolino predstaljaju celo oveanstvo. Vitez u pozadini na kolenima, moli se sklopljenih ruku. Njegov poluprifil okrenut je prema prozoriu, u kome se vidi komadi neba. Dok Bela svetlost kroz prozora pada na njegovo lice, ostali ostaju u polumraku.Dok ene mirno prihvataju smrt, tri muka lika imaju tri razliita stava prema smrti. Kovaev apologetski stav stoji naspram Vitezove molitve i Jensovog protesta. Kao u srednjevekovnim komadima, nastaje mala svaa izmeu dve polovine jedne linosti, izmeu one koja veruje i one koja neveruje u Boga. Dolazi do izraaja kontrast izmeu Jensovog stoikkog stava i Antonijusove molbe da za pomilovanje. Vitez i titonoa imuju sledei dijalog:VITEZ: Iz ove tame prizivamo te, Boe. Smiluj nam se, jer smo neznalice, mali, i uplaeni.JENS: (gorko) U mraku gde kae da se nalazi, gde najverovatnije jesi U tom mraku nee nai nikoga ko e uti tvoj pla i koga e dirnuti tvoje patnje. Obrii suze i pogledaj se u ogledalo svoje ravnodunosti.titohoa Jens cilja na Vitezovu ravnodunost prema ljudima, kao kontrapunkt Bojoj ravnodunosti prema oveku, onako kako Bergman to doivljava i prikazuje u ovom filmu. Vitez Antonijus Blok nam zapravo prenosi Bergmanova razmiljanja o Bogu. Zato Bergman Sedmi peat i poinje sa reima iz Otkrovenja, o tome kako je nastala tiina na nebu. Ako gore vlada tiina i nema odgovora, onda verovatno nema ni Boga, ili on jednostavno uti! To je Bergmanov zakljuak koji e obeleiti njegovo dalje filmsko stvaralatvo.Uprkos tome to je odrastao u luteranskom okruenju, Bergman kae da je izgubio svoju veru sa osam godina. Igre sa svojim starijim bratom, Bergman opisuje na sledei nain: Skrnavili smo Boga ubacujui ime avola umesto Boijeg imena u molitvu: avole, blagoslovi nas i sauvaj nas, avole okreni lice svoje prema nama i daj nam seks. Kako je Bergman bio razmaeni oev miljenik, stariji brat bi uvek izvlaio deblji kraj. Bergman je esto gledao kako otac nemilosrdno tue starijeg brata. Ta neprijatna scena ponavlja se u filmu Fani i Aleksander kao vidno prisutna mrnja prema ocu, kroz lik ouha biskupa.Prilikom boravka u crkvi, deak Bergman sve vie se interesovao za misteriozni svet imeu crkvenih arkada, za sunevu svetlost koja je obasjavala udne srednjevekovne slike meu kojima i sliku Smrt igra ah i izrezbarene figure na tavanici i debelim zidovima, gde je nalazio bia iz mate, zmajeve, anele, svece, avole i proroke i preneo svoj deaki interes na minijaturno pozorite lutka i arobnu lampu za projekciju ivih slika, svoju Laternu magiku. Ubrzo je pomou nje stvorio svoj svet sa kulisama, marionetama i svetlosnim efektima i poeo da prikazuje Strindbergove drame, u kojima je sam govorio sve uloge.Ingmar Bergman nam, u svom autobiografskom romanu koji se zove Laterna magika otkriva najintimnije detalje iz svog detinjstva, koji su posluili kao osnov za mnoge njegove filmove.

IZVORI:Bergman, Ingmar, Bilder, Norstedts, Stockholm 2008. Bibel, Uppenbarese boken 8:16, Verbum, Stockholm 1999, str. 1528. Pavii, Jurica, Ingmar Bergman Odlazak filmske ikone 20. stoljea, Jutarnji list, Zagreb 30.07.2007 Aquilon, David, Magisk cirkel, Gunilla Aquilon Elmqvist och Film International,Torna-Hllestad 2005. Timm, Mikael, Lusten och dmonerna, Boken om Bergman, Norstedts, Stockholm 2008. Trnqvist, Egil, Between stage and screen, Ingmar Bergman Directs, Amstrdam Univerity Preess, Amstredam 1995. (Jevanelje po Jovanu: 19.30) Bergman, Ingmar, Laterna Magica, Cinematograph AB, Norsteds, Stockholm 1988.

1