Akutni zastoj srca i kardiopulmonalna reanimacija

AKUTNI ZASTOJ SRCA – Etiologija Respiratorni uzroci Kardijalni uzroci Cirkulatorni uzroci

Respiratorni uzroci Airway opstrukcija (kompletna/parcijalna):

strano telo, krv, povraćani sadržaj, trauma lica ili ždrela, CNS depresija, laringospazam, bronhospazam

Respiratorna insuficijencija (bradipnea/apnea): Depresija resp. centra (lekovi, trauma, CVI)

Zid grudnog koša/pleura (neuromuskul. paraliza, ” flail chest”, PTX, pl. efuzija)

Pluća (pneumonia, atelektaza, plućni edem)Kardijalni uzroci

Koronarna tromboza (AIM) Poremećaji ritma (A-V blok, tahikardije) Elektrokucija (domaći/industrijski elektricitet, grom) Predoziranje lekovima (glikozidi, ß-blokatori, fenotijazini, anestetici) Tamponada srca Hipo/Hiper kalijemija Hipoksija Acidoza Hipotermija

Cirkulatorni uzroci Hipovolemijski šok Tromboembolija pluća Anafilaktički šok Lekovi (anestetici)

4 “H” i 4 “T” Hipoksija tenzioni pneumotorax Hipo/hiperkalijemija/H jon (acidoza) tamponada srca Hipotermija intoksikacija Hipovolemija TE trom.koronarki

AKUTNI ZASTOJ SRCA – Dijagnoza Klinički znaci Elektrokardiografski znaci 1. Gubitak svesti Asistolija

1

2. Prestanak disanja VF/VT bez pulsa3. Gubitak pulsa nad velikim arterijama PEA-bezpulsna el.aktivnost4. Odsustvo srčanih tonova5. Promenjena boja kože6. Midrijaza

AKUTNI ZASTOJ SRCA - Elektrokardiografska dijagnoza

ASISTOLIJA

BEZPULSNA ELEKTRIČNAAKTIVNOST (PEA)

VENTRIKULARNA FIBRILACIJA (VF)

VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA

(VT) bez pulsa

AKUTNI ZASTOJ SRCA

Terapija ْ→KPCR

Odmah Bez odlaganja Ne sme se prekidati

Obuhvata niz mera i postupaka kojima se održavaju i uspostavljaju zaustavljene vitalne funkcije, odnosno obnavlja spontana cirkulacija (ROSC)

2

KPCR

1. OSNOVNO ODRŽAVANJE ŽIVOTA- (BLS)- OSNOVNE MERE KPR (PRVA POMOĆ)

2. PRODUŽENO ODRŽAVANJE ŽIVOTA - (ALS) - PROŠIRENE ILI SLOŽENE MERE KPR

3. DUGOTRAJNO ODRŽAVANJE ŽIVOTA - POSTREANIMACIONE MERE

KPCR - Cilj OKSIGENACIJA KRVI U PLUĆIMA

DOPREMANJE OKSIGENIRANE KRVI DO ĆELIJA CNS

Vreme na raspolaganju 90 sec(4 minuta !)

OSNOVNI I NAJVAŽNIJI CILJ KPCRočuvanje funkcije mozga !

“LANAC PREŽIVLJAVANJA” - ERC (European rescuscitation council) koncept

ćžžžžžžf KARIKE U LANCU: Rano prepoznavanje i rano pozivanje HMP Rani BLS Rana defibrilacija (Rana ALS) Postreanimacijsko zbrinjavanje

3

ALGORITAM OSNOVNIH MERA ODRŽAVANJA ŽIVOTA (BLS)Ne odgovaraZvati pomoćOtvoriti disajni put (zabacivanje glave, podizanje donje vilice)Ne diše normalnoZvati HMP30 kompresija2 udaha 30 kompresija

Veštačko disanje 500 – 600 ml po udahu.

Prekordijalni udarac -nove smernice ga ne preporučuju!

4

Osnovne mere održavanja života (BLS)Upotrebiti defibrilator :ASD -Automatski spoljašnji defibrilator ili konvencionalni defibrilator što pre !! Defibrilacija je deo BLS !!!!!STRATEGIJA NEPREKINUTE KPR 30:2

Automatski spoljašnji defibrilatori (ASD) ASD se primenjuje u sklopu rane defibrilacije ASD je postala deo BLS Primena rane defibrilacije povećava broj preživelih ASD se primenjuje kod odraslih i dece starije od 1 godine Monofazni ASD isporučuju energiju od 360 J Bifazni ASD isporučuju energiju od bar 150 J Postojeći ASD moraju biti rekonfigurisani (jedan šok strategija) Neophodan program obuke za širu primenu ASD (lekari, drugi zdr. radnici,

laici) – Program masovne primene defibrilacije ( PAD program)

PROŠIRENE MERE -ADVANCED LIFE SUPPORT (ALS) Terapijski algoritam za VF i VT bez pulsa

Terapijski algoritam za non-VF / non-VT Algoritam asistolije

Algoritam bezpulsne električne aktivnosti (PEA)

DEFIBRILACIJA

VF/VT bez pulsa

• Postupak kojim se propuštaelektrična struja kroz srce

(transmiokardna struja), štoizaziva trenutnu depolarizaciju

svih miofibrila i učini ihjednovremeno refrakternim• Isporučena količina energije

izražava se u džulima (J)

5

(360 J monofazni)Manuelna spoljašnja defibrilacija

(150 – 200 J bifazni)

DEFIBRILACIJA Prvi monofazni šok 360 J/Prvi bifazni šok 150 J (defibrilatori starijeg tipa su

monofazni, više se ne proizvode , ali ih još ima u upotrebi u bolnicama) CPR (30:2) 2 min Proveriti ritam Ordinirati drugi monofazni šok 360 J/ drugi bifazni šok 150 J ako je potrebno Svi sledeći monofazni šokovi 360 J Svi sledeći bifazni šokovi 150 J

Optimalna energija za mono i bifazni defibrilacijski šok je još uvek nepoznata, ovo su preporučene vrednosti

Nivo energije mono i bifaznog defibrilacijskog šoka utvrđen na bazi konsenzusa

Strategija jednog šoka

6

LEKOVI KOJI SE KORISTE U REANIMACIJI: 100% KISEONIK uvek ako postoji mogućnost

ADRENALIN lidokain (KORISTI SE SAMO U NEDOSTATKU AMJODARONA) AMJODARON Mg

ATROPIN(NOVE SMERNICE GA VIŠE NE PREPORUČUJU) bikarbonati

VAZOPRESIN i.v tečnosti

PUTEVI DAVANJA LEKOVA INTRAVENSKI

ENDOTRAHEALNI , više se ne preporučuje

INTRAOSEALNI put davnja lekova se forsira ukoliko je tehnički teško izvodljivo davanje lekova intravenski tokom reanimacije.

EPINEFRIN (ADRENALIN) a-adrenergičko svojstvo (periferna vazokonstrikcija) Povećava koronarnu i cerebralnu perfuziju

7

Indikacije :1.Kod ASISTOLIJE uz masažu srca odmah

primeniti adrenalin

2. Kod VF/VT bez pulsa adrenalin dati posle tri defibrilacije 1mg pa po 1mg na svakih 3-5 minuta

3. PEA

Priprema se rastvor: 1 mg/10 ml IV svakih 3-5 min

VAZOPRESIN Neadrenergički periferni vazokonstriktor Alternativa za adrenalin, ali nema dovoljno dokaza da podrži ili odbaci primenu

vazopresina kao alternativnog vazopresora u bilo kojem ritmu kardijalnog aresta 40 IU iv

AMIODARONVF/VT zastoj srca ( posle tri DEFIBRILACIJE)

Alternativa za lidokain

Refraktorna VF/VT bez pulsa

300 mg IV bolus u 20 ml 5% D150 mg IV, ako je refraktorna ili rekurentna VF/VTZatim infuzija 900 mg tokom 24 h

LIDOKAINVF/VT zastoj srca (posle tri defibrilacije)

Alternativa za amiodaron ako nije dostupan !!! Nikada posle amiodarona

Refraktorni VF/VT bez pulsa

1-1,5 mg/kg IVKod refraktorne VF/VT ponavljati 1-1,5 mg/kg IVna 3-5 min do totalne doze 3mg/kg za vreme prvog sata

MAGNEZIJUMIako nema dovoljno dokaza da upotreba Magnezijuma povećava preživljavanje, ordinira se 4 ml 50% Magnezijum sulfata (2 gr) iv

8

• Refraktorna VF/VT• Hipomagnezijemija (diuretici koji štede kalijum)

8,4% Natrijum bikarbonatSvi oblici akutnog zastoja srca, ali ne rutinski :

• pH< 7,1• Predoziranje triciklicima, fenobarbitonom• Hiperkalijemija• Prolongiran zastoj (20-25 min)

INICIJALNA DOZA: 50 mmol IVSLEDEĆE DOZE: prema GAK, ili polovina prethodne

doze Opasnosti : paradoksalna intracelularna acidoza, alkaloza, hipernatremija, hiperosmolarnost, negativno inotropno dejstvo

9

PREKID MERA KPR 15-30-60 min Svaki slučaj posebno procenjivati !KPR se sprovodi duže od 1 h :

Hipotermije Skorog utapanja Intoksikacije lekovima

10

DUGOTRAJNO ODRŽAVANJE ŽIVOTAPOSTREANIMACIONE MERE i POSTUPCI“Postupci i mere za održavanje života, koji se preduzimaju nakon uspostavljanja srčanog rada, jer se KPR ne završava uspostavljanjem srčane radnje”

Safar, 1982.POSTREANIMACIONI POSTUPCIposle uspostavljanja spontane cirkulacijePREHOSPITALNI između uspostavljanja spontane cirkulacije (ROSC) i transporta do JIT-a

• Monitoring• Potpora vitalnih funkcija• Diferencijalna dijagnoza• Tretman specijalnih problema

HOSPITALNI (JIT)• Monitoring• Intenzivno lečenje (jednog ili više org. sistema)• Diferencijalna dijagnoza

POSTREANIMACIONA BOLEST“BOLEST OŽIVLJENOG TELA”

Negovsky, 1995.Posledice srčanog zastoja ishemija-anoksija)RECIRKULACIJA I REOKSIGENACIJA postishemija

Poremećaji mikrocirkulacije Poremećaji metabolizma Poremećaji elektrolita

Akumulacija toksinaPOSTREANIMACIONA BOLEST

11