aktivnosti za podsticanje fonemske svesti - primeri

SEMINARSKI RAD IZ NASTAVNOG PREDMETA PEDAGOŠKA PSIHOLOGIJA

TEMA:

PODSTICANJE FONEMSKE SVESTI

SADRŽAJ:

1. GOVORNI RAZVOJ DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA …………..……………….. 3

Aktivnosti za podsticanje fonemske svesti

2. AKTIVNOSTI ZA PODSTICANJE FONEMSKE SVESTI ………………………….. 3 - 4

2.1. POGAĐANJE GLASA/SLOGA ……………...…………………………………….

4

2.2. IZOLACIJA GLASA/SLOGA ……………………………………………………….

5

2.3. POVEZIVANJE GLASA/SLOGA …………………………………………….…… 5

2.4. DODAVANJE/ZAMENJIVANJE GLASA/SLOGA …………………………...…..

6

2.5. GLASOVNA/SLOGOVNA SEGMENTACIJA ……………..…………………….. 6

3. ZAKLJUČAK ………………………………………………………………………………… 6

1. GOVORNI RAZVOJ DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

2


Razvoj govora podrazumeva međusobnu usklađenost fonetsko-fonološkog aspekta,

leksičkog, semantičkog, sintaksičkog. Naš fonološki sistem čini 30 fonema. Plač je prvi glas

koji dete proizvodi pri rođenju (individualan je i karakterističan za svako novorođenče i on

održava njegovo fiziološko stanje).

Prvi glasovi tokom prvih meseci života su vokali, ali to nisu reči niti spadaju u govor.

Nakon vokalizacije javlja se faza brbljanja koja nije posledica imitacije. Prvi glasovi nemaju

socijalnu funkciju (i gluve bebe proizvode glasove).

Da bi dete steklo fonetsku sposobnost, mora da uočava razliku među fonemama,

vokalnost, konsonantnost (uradio-gradio), praskavost, strujnost (voditi-voziti), postojanje

foneme (brat-Ørat), zvučnost-bezvučnost (pas-bas).

Postepeno, u toku odrastanja, dete uočava akcenatske i dikcijske elemente glasova.

Proces razvoja artikulacije traje od rođenja do 8. godine. Na početku usvajanja govora mogu

se javiti artikulaciona odstupanja (greške) koje se ispoljavaju na nekoliko načina:

Omisija (lat. omissio), izostavljanje glasova (drvo-dvo);

Supstitucija, zamene jednog standardnog glasa drugim koje je dete savladalo (drvo-

dlvo);

Distorzija, oštećenje glasa, glas još nije čist ili nije onaj koji očekujemo;

Adicija, dodavanje glasa tamo gde mu nije mesto u reči s ciljem da se razbije

konsonantski skup koji je težak za izgovor (metlica- metelica);

Metateza – premeštanje glasova ili grupe glasova u reči (crkva-cvrka, televizor-

telezivor, tevelizor, jogutr-jorgut.

2. AKTIVNOSTI ZA PODSTICANJE FONEMSKE SVESTI

Aktivnom jezičkom praksom u svakodnevnim životnim situacijama dete ovladava

raznovrsnom upotrebom govora, spontano ovladava složenim jezičkim komponentama

(glasovima, značenjem, sintaksama) i uči za šta i kako se upotrebljava jezik. U kontaktu sa

drugima ono razvija komunikativne (socijalne) funkcije govora. Da bi dete razvilo

komunikativnu prilagodljivost (eksplicitan govor) nužno je praktikovanje svih funkcija govora,

posebno onih koje se razvijaju u kontaktu sa drugima.

Razvoj fonemske svesti kod dece može se sagledati kroz sledeće kategorije:

1. pogađanje glasa/sloga;

2. izolacija glasa/sloga;

3


3. povezivanje glasa/sloga

4. dodavanje ili zamenjivanje glasa/sloga

5. glasovna/slogovna segmentacija.

Svaka aktivnost biće predstavljena tako da označava primer za izvođenje jedne od

kategorija.

2.1. POGAĐANJE GLASA/SLOGA

Igra može da počne nakon što vaspitač predstavi deci nekoliko reči. Dobro bi bilo

pripremiti kartice sa slovima (slogovima), koje omogućavaju sklapanje reči, kao npr.:

M a

A

Na taj način, deca su u stanju i da fizički menjaju redosled slova i slogova. Igra bi

mogla da teče u tom smeru, tako što vaspitač ponudi više reči: mama, tata, sat, dom, dar,

Mara, itd. i traži od dece da odrede koje reči počinju istim slovom.

Prikazane kartice sa slovima/slogovima mogu da se pripreme i za ostale reči.

Pomažu očiglednosti prilikom rešavanja zadataka, prepoznavanju slova, bržem spajanju

slova u slogove i slogova u reč.

2.2. IZOLACIJA GLASA/SLOGA

Igra se može organizovati bez prethodno pripremljenih kartica i održati se usmeno u

interakciji sa decom. Mogu se upotrebiti reči iz prethodne aktivnosti za početak igre, ali i

sasvim nove reči – složenice. Tako na predlog vaspitača, deca treba da izgovore reč “sat”

4

M a

M M

A


bez slova “s”, a zatim istu reč bez poslednjeg slova, slova “t”. Zatim slede reči: “golo – ruk,

paro – brod, bez – dušan,” itd. Deci se postavlja zadatak da složenice izgovore bez

prvog/drugog dela reči.

2.3. POVEZIVANJE GLASA/SLOGA

Ova aktivnost podrazumeva povezivanje glasova i slogova uz zvučne efekte koje

najpre proizvode vaspitači. I za ovu aktivnost mogu se pripremiti kartice sa slikama npr.

životinja. Tako dok vaspitač izgovara reč: ppppp - aaaaaaaa – sssssss, deca treba da

odaberu sliku psa od nekoliko kartica sa slikama životinja koje su im ponuđene. Isto se može

primeniti i sa rečju “miš”, “,maca”, “zec”, itd.

2.4. DODAVANJE/

ZAMENJIVANJE

GLASA/SLOGA

Aktivnost se ogleda u tome da u predloženim rečima, deca treba da zamene početno

ili krajnje slovo reči, da bi napravili sasvim novu reč. Kao i u prethodnim igrama, aktivnost se

organizuje sa jednostavnim rečima koje se sastoje od suglasnika – samoglasnika –

suglasnika. Primeri za to mogu biti: pas – tas, pas – paž, miš – šiš, miš – mit, itd.

2.5. GLASOVNA/SLOGOVNA SEGMENTACIJA

5


Segmentacija predstavlja sposobnost da se izoluju glasovi u govoru. Sastoji se od

ponavljajućih aktivnosti. Primer za ovu aktivnost može biti ime Mara iz prve aktivnosti. Deca

treba da produženo izgovaraju glasove u reči i na taj način vežbaju različite načine izgovora.

Npr. Maaaaaara, Marrrrrrrrrrrra, Mmmmmmmara.

3. ZAKLJUČAK

Prilikom podsticanja na govornu aktivnost treba imati u vidu tri tipa dece:

tip dece koja ne vole da govore, već su ćutljiva i povučena,

tip dece koja govore kad su nešto pitana,

tip isuviše agresivne dece u govoru, koja vole da pričaju, mnogo govore, uživaju u

pričanju.

Podsticanje na govornu aktivnost deteta izvodimo pored predloženih, i na druge načine, u

svim oblastima i oblicima života i rada sa decom. U ime stidljivog i ćutljivog deteta govori

vaspitač ili nekakva igračka, lutka, slika. Podražavamo i podstičemo dečji govor kad se sama

sa sobom igraju (vrste samogovora u samoigri). Podstičemo i izazivamo razgovor. Učimo

decu da slušaju, da umeju da čuju govor drugog, a i svoj. Tražimo prilike, stvaramo situacije,

izazivamo dete da priča o sebi, svojim ljubimcima, doživljajima i slično tome. Izvodimo razne

improvizacije i dramatizacije, koristimo pozorište lutaka i senki, stolno pozorište slika i lutaka.

Koristimo posebna i opšta radno-igrovna sredstva za razvoj govora a posebno audiovizuelna

sredstva za podsticanje na govornu aktivnost. Koristimo razne vrste prigodnih igara za

podsticanje na govor, pogotovu govorne igre svih vrsta.

6

aktivnosti za podsticanje fonemske svesti - primeri

Documents