agrobiznis - sansa srbije.pdf

8/15/2019 Agrobiznis - sansa Srbije.pdf

1/399


2/399

Професор др Вукашин З. Илићдр Саша Б. Стевановић

АГРОБИЗНИСШАНСА СРБИЈЕ

МЕНАЏМЕНТ АГРОБИЗНИСА - МОНОГРАФИЈА -

Београд, 2012.


3/399

Професор др Вукашин З. Илић др Саша Б. Стевановић

АГРОБИЗНИС – ШАНСА СРБИЈЕ Менаџмент агробизниса – монографија

Рецензенти: Редовни професор др Јелена Бошковић Редовни професор др Јеремија Симић

Редовни професор др Милан Милановић

Издаје и штампа: xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

За издавача: xxxxxxxxxxxxxxxxxx

Директор издавачке делатности xxxxxx

Лектура Миланка Шћекић, професор књижевности

Технички уредник: xxxxx

Дизајн корица xxxxx

Тираж: xxx примерака

Copyright: XxxxxxxxxxxxxxxxxxXxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

ISBN: xxx


4/399

“...у глави доброг човека, знање је лек”

Отац Николај

„Живот поставља циљеве науци,наука осветљава пут живота”

Николај К. Михајловски


5/399

САДРЖАЈ:

УМЕСТО УВОДА ..................................................................................................................................... 1 Агробизнис као појам ....................................................................................................................... 2 Зашто је нужна примена агробизнис концепције? .................................................................. 8

ШТА ЈЕ АГРОБИЗНИС ? .................................................................................................................... 10 Развојни пут (генеза) од пољопривреде ка агробизнису ..................................................... 10 Која су ограничења и могућности развоја агробизниса? ..................................................... 19 Шта је у суштини агробизнис? ...................................................................................................... 23

ПРИСТУП ИЗУЧАВАЊУ АГРОБИЗНИСА ...................................................................................... 25 Аналитички приступ ........................................................................................................................ 25 Теоријски приступ ........................................................................................................................... 27

Дефинисање основних појмова .............................................................................................. 27 Теоријски аспекти истраживања процеса управљана развојем агробизниса .......... 30

Концепција подељене вредности (Conception of shared values) ....................................... 39 Rolsova теорија о произвољним чиниоцима неједнакости ................................................. 42 Америчко искуство ........................................................................................................................... 43 Капитал за експерименте ............................................................................................................... 44 Игра великих бројева ...................................................................................................................... 45

Теоријски аспекти истраживања структуре агробизниса – Нужност системскогприступа .......................................................................................................................................... 46 Општа теорија система – Кључ разумевања суштине агробизниса .............................. 52 Међусекторска анализа – могућност за анализу анатомије агробизниса ................... 58

ПРАКСА (ЖИВОТ) АГРОБИЗНИСА ................................................................................................. 61

Мониторинг стања агробизниса у процесу глобализације ................................................. 62 Процес управљања у агробизнису .............................................................................................. 69 Критички дискурс карактеристика и развоја заједничке аграрне политике (CAP)Европске уније – Због чега не смемо да будемо епигони? ................................................. 72

Агролутања или ход по мукама пољопривредника .......................................................... 72 Критичне тачке развоја заједничке аграрне политике ..................................................... 77

Како се управља руралним развојем у ЕУ? – Да ли бити или не бити ученик иследбеник? .......................................................................................................................................... 88

Шта је то интегрални рурални развој? – Да ли је он решење за српско село ипољопривреду? ............................................................................................................................. 97

Како то раде Американци? – Амерички приступ развоју пољопривреде и села ....... 104 Проблеми руралног развоја Србије ..................................................................................... 116 Како се управља у агробизнису? ................................................................................................ 127

Нове функције менаџмента у глобализацији и избор оптималног модела управљања агробизнисом ........................................................................................................ 127 Да ли је могућа стабилност цена хране? ........................................................................... 129 Зашто тржишни стабилизатори? ............................................................................................ 129

Зашто робна берза? ......................................................................................................................... 135


6/399

Предности берзанског пословања ........................................................................................ 135 Услови за постојање и афирмацију берзанског пословања ......................................... 137 Кратка историја робних берзи (енгл. Exchange, нем. Borse) и још нека важнапитања берзанског пословања ............................................................................................... 138 Пример трговања на робној берзи: ....................................................................................... 144

Пролегомена за маркетиншки приступ у домаћем агробизносу ..................................... 152

Ценовне стратегије .................................................................................................................... 153 Установљење маргиналног трошка (МТ) ............................................................................. 153 Производ и тржишна профитабилност ............................................................................... 154 Комбиновани ефекат ................................................................................................................. 155 Лимитирајући фактор ............................................................................................................... 157 Одређивање цене на основу маргиналног трошка ........................................................... 157 Одређивање цена преко конверзије трошкова .................................................................. 159

Трансферно одређивање цена .................................................................................................... 160 Однос цена и обима продаје ...................................................................................................... 165 Значај интелектуалне својине у агробизнису ........................................................................ 170 Хамлетовско питање агробизниса – Државна регулатива или тржиште? Или – каква је улога планрања? ........................................................................................................................ 178 Шта је планирање? ......................................................................................................................... 179 Шта су и због чега су важни биланси пољопривредних и прехрамбених производа? .............................................................................................................................................................. 186

Метод и схема састављања биланса прехрамбених производа ...................................... 186 Компоненте биланса и методолошки проблеми њиховог утврђивања ......................... 189 Извори и квалитет података ........................................................................................................ 192

Финансијски менаџмент – непознаница у домаћем агробизносу ................................ 193 Хеџинг ............................................................................................................................................ 203

Управљање безбедношћу и квалитетом прехрамбених производа................................. 206 Зашто квалитет и маркетинг имају истакнуто место у агробизнису? ........................ 206

Због чега је настао HACCP? ......................................................................................................... 213 Шта је HACCP? ............................................................................................................................. 215 Зашто HACCP? .............................................................................................................................. 217 Генеза HACCP система .............................................................................................................. 217 Како функционише HACCP? ..................................................................................................... 218 Који су главни принципи HACCP-а? .................................................................................... 220 Како се израђује HACCP план (документација)? .............................................................. 223

Основе стандарда Globalgap-a за пољопривреднике ........................................................... 229

Шта је ГОСТ СТАНДАРД? ............................................................................................................ 232 Врсте сертификата ГОСТ -Р: .................................................................................................... 232 ГОСТ 7.67 или ISO 3166-88................................................................................................... 234 Грађење ћириличних кодова .................................................................................................. 234 ГОСТ 8.417 .................................................................................................................................... 234 Основне јединице SI система ............................................................................................... 235 Гост стандард за увоз хране и пољопривредних производа ........................................ 235

Шта је HALAL стандард? ............................................................................................................... 247


7/399

Управљање агробизнисом као целином .................................................................................. 257

АНАТОМИЈА АГРОБИЗНИСА СРБИЈЕ ....................................................................................... 263 Емпиријска анализа агробизниса .............................................................................................. 263

Идентификација појединих сектора агробозниса ........................................................... 263 Реструктурирање компанија агробизниса – и искуства развијених земаља ................. 282

Економска – институционална криза и нужност реструктурирања привреде ............... 296

Реструктурирање пословних ентитета у агробизнису ......................................................... 311 Приватизација и реструктурирање............................................................................................ 313 Реструктурирање и предузетништво у функцији конкурентности ................................... 315 Преузимање предузећа ................................................................................................................. 319

УМЕСТО ЗАКЉУЧАКА – УМЕСТО ПРОЛОГА .......................................................................... 338

ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................................ 347

БЕЛЕШКЕ О АУТОРИМА .................................................................................................................. 384


8/399

ПРЕГЛЕД ГРАФОВА

Граф 1: Трошкови EAGGF гаранцијског дела укупан буџет ЕУ ........................................... 78 Граф 2: Субвенционисање пољопривреде по групама .......................................................... 81 Граф 3: Извори прихода пољопривредних произвођача .................................................... 108

Граф 4: Домаћа подршка и извозне субвенције у 1999. години ....................................... 109

Граф 5: Промене у структури буџета ......................................................................................... 110 Граф 6: Пожњевена површина у EУ: 9 најважнијих усева .................................................. 111 Граф 7: Производња меса у ЕУ: Свињско, пилеће и јунеће месо .................................... 111 Граф 8: Потрошња пшенице у EУ: Сточна храна, храна, извоз, и ..................................... 112 Граф 9: Увоз ЕУ: Пшеница и кукуруз (милиона метричких тона) ..................................... 113 Граф 10: Увоз и извоз пољопривредно-прехрамбених ....................................................... 114 Граф 11: Светски извоз кукуруза (ммт) ...................................................................................... 115 Граф 12: Најважнији извозници јунећег меса ........................................................................ 115 Граф 13: Класификација становништва и територије изабраних..................................... 116

Граф 14: Секторска структура запосленостн руралног ......................................................... 120

Граф 15: Просечна величина фарми у одабраним ................................................................ 122 Граф 16: Остварени и планирани ниво аграрног буџета ..................................................... 198 Граф 17: Број предузећа по кластерима .................................................................................. 277 Граф 18: Број запослених по кластерима ............................................................................... 277 Граф 19: Укупан приход по запосленом .................................................................................. 278 Граф 20: Стална имовина по запосленом ................................................................................ 279 Граф 21: Обртна средства по запосленом ................................................................................ 279 Граф 22: Губитак по запосленом ................................................................................................ 280 Граф 23: Добит по запосленом ................................................................................................... 281

Граф 24: Бруто домаћи производ (млрд. РСД) ........................................................................ 296 Граф 25: Инвестиције у знању – улагање у знање у односу ............................................... 298 Граф 26: Глобални индекс конкурентности 2009-2010 ....................................................... 299 Граф 27: Инфраструктура,.............................................................................................................. 301 Граф 28: Макроекономска стабилност, ..................................................................................... 301 Граф 29: Фактори ефикасности, ................................................................................................... 302 Граф 30: Структура породичних газдинстава према ............................................................. 304 Граф 31: Производња жита 2000– 2009. .................................................................................. 305 Граф 32: Производња индустријског биља 2000- 2009. .................................................... 306 Граф 33: Учешће пољопривреде у БДП (млрд. РСД) .......................................................... 307

Граф 34: Извоз и увоз пољопривредних и производа рибарства .................................... 308 Граф 35: Компаније у пољопривреди Србије које су имале ............................................ 310


9/399

ПРЕГЛЕД ТАБЕЛА

Табела 1: Износ цена и компензационих плаћања у ЕУ после McSharryeve реформе ........................................................................................................................................................................... 83Табела 2: Директна плаћања по фарми по групама производа и регионима ЕУ 1995.

године ............................................................................................................................................................. 84Табела 3: Промене у политици руралног развоја ..................................................................... 93Табела 4: Мере руралног развоја и предвиђени износи ......................................................... 95Табела 5: Радно време и структура запослених у пољопривреди ЕУ-15,1997. године .......................................................................................................................................................................... 101Табела 6: Класификација изабраног подручја у Србији према учешћу руралног у укупном становништву (критеријум OESD ИИИ) .......................................................................... 116Табела 7: Административна уређеност територије Србије ................................................... 118Табела 8: Социо-економске карактеристике руралних подручја Србије ........................ 119Табела 9: Структура прихода руралних домаћинства ............................................................. 121

Табела 10: Индикатори сиромаштва по типовима насеља у Србњи................................. 122Табела 11: Основна обележја руралних подручја ЕУ и Србије ......................................... 124Табела 12: Преглед регистрованих производа са географским ознакама порекла уземљама ЕУ ................................................................................................................................................. 172Табела 13: Учешће пољопривреде у друштвеном производу Србије .............................. 195Табела 14: Аграрни буџет и његово ућешће у укупном буџету и друштвеномпроизводу пољопривреде ..................................................................................................................... 196Табела 15: Упоредни преглед субвенција за пољопривредну производњу ................. 197Табела 16: Утицај промена техничког коефицијента у сектору и на производњусектора пољопривреда и рибарства ................................................................................................. 264

Табела 17: Утицај промена на производњу сектора и техничких коефицијената усектору пољопривреде и рударства ................................................................................................. 266Табела 18: Уицај промена техничког коефицијента у сектору и на производњусектора производња прехрамбених производа ........................................................................... 267Табела 19: Утицај промена техничког коефицијента у сектору производа напроизводњу сектора и............................................................................................................................ 269 Табела 20: Утицај промена техничког коефицијента у сектору и на производњусектора и производња пића (31) ........................................................................................................ 270Табела 21: Могући модел агробизниса ....................................................................................... 271Табела 22: Највеће фузије у свету током 2005. године ...................................................... 284

Табела 23: Запосленост и зараде .................................................................................................. 297Табела 24: Показатељи економије Србије ............................................................................... 297Табела 25: Општи преглед развоја пољопривреде 2005-2009 године ....................... 303Табела 26: Компаније у пољопривреди Србије које су имале проблем саликвидношћу 2010 години................................................................................................................... 309Табела 27: Уговорне и неуговорне предузетничке мреже .................................................... 319Табела 28: Индикатори развоја пољопривреде ЕУ ................................................................ 368


10/399

Табела 29: Могуће процентуалне промене техничких коефицијената подпретпоставком да се у најосетљивијем сектору производња не промени за ниже од један проценат.....................................................................................................................................370


11/399

ПРЕГЛЕД СЛИКА

Слика 1: Класификација система ................................................................................................. 47 Слика 2: Компоненте фарминг система према Норман- у ..................................................... 55 Слика 3: Интерна мрежа ................................................................................................................... 70

Слика 4: Механизам финансирања руралног развоја ............................................................. 97

Слика 5: Основне релације између цена, ................................................................................. 151 Слика 6: Основна подручја којим се руководимо у изградњи, ......................................... 174 Слика 7: Позиционирање робне марке ..................................................................................... 175 Слика 8: Рурални финаисијски систем и ................................................................................. 200 Слика 9: Веза „вертикалног и хоризонталног“ ........................................................................ 210 Слика 10: Процес преузимања ................................................................................................... 326


12/399

1

УМЕСТО УВОДА

„Нико ко у потпуности не познаје проблеме пшенице –

не може постати државник”

Сократ

Укупна слика нашег друштва показује данак последицама чврстих стегасанкција, рата и промашаја економске политике. У социјалном књиговодству је вишаксиромаштва и конфликтности, а мањак економског богатства. Стварност се описујеградацијом од лошег ка горем, јер је сломљена економска кичма. Оспораватиирационалност и катастрофичност привредне ситуације Србије значило би бавити сеполитичким лицемерством. То би била издаја достојанства професије, јер се ружнастварност не може угурати под тепих. А економија није удворичка и пригодна наука,верна је опорој истини која ослобађа од заблуда и незнања.

Подела на дворске теоретичаре просперитета и слабовиде и фрустриранетеоретичаре пропасти је обична сколастичка заврзлама, натегнута као Одисејев лук.Ова подела је плитка као покров и сувишна економистима као коров или етиопијскапринцеза.

Данас нам нису потребне жалопојке без смисла и циља, делфске поруке, али имагарећи оптимизам. Неопходно је да ствари назовемо правим именом и да сеодрекнемо самообмана и еуфорије које нас најпре залуђују, а потом онеспособљавајуза дело. Рационалност не значи скептичност и уступак малодушности. Она није утилитарна кратковидост. Потребно је у великом луку избећи и идеолошку

острашћеност, претенциозност и митологију, али сада са другачијим тржишнимсадржајем. Заслепљеност економском вертикалом и сјајем Ludviga von Mizesa, Fridricha Augusta Haycka и Miltona Fridmana не сме нас извести на стрампутицукосмогоније и глорификовања тржишта.

Неки пут тржишна правоверност можда буде истински комична и штетна. Атржишна привреда није Аркадија, амбијент лагодне социјалне заветрине и повољнијеопште извесности. Она подразумева другачију духовну и вредносну основицу,интервенције система засноване на конкуренцији и ризику индивидуалне иницијативеи конкретне економске одговорности изнад свега, другачије правило понашања, а оно

се најспорије мења. Због тога је потребно ослободити се и старих и нових илузија иприземљити амбиције.

Не понашајмо се осорно просудитељски и без ретрибутивних мотива дајмокроки наше блиске економске прошлости. Економска нестабилност у Србији претиповратком у прошлост. То би био погрешни избор, јер пређени пут је био довољнолош да би данас на њега набацивали још камења. Дуго је наш друштвениорганизам био под анестезијом самоуправне утопије, а економски „под радом нацрно" и паралелних економија и тржишта.


13/399

2

Идеолошком рецепцијом тржишта као немани и проглашавањеммеркантилизма за зону сумрака удаљили смо се од тржишне трајекторе успешнихпривреда. Подлегли чиновничком и догматском духу, провинцијално тужном идилетантски обојеном, пригрљена је митологија магловитог хуманизма договорнеекономије у облику чисте илузије, јер смо сви способни да правимо куле у ваздуху.Наметнута је свест која је уништена страстима, одсуством знања, сакатим

критеријумима и окованим мишљењима. То је био коначни одговор нашег паланачкогбића. Тешко је замислити економски ум који би се усудио да правда одлуке које су упословном смислу биле толико неразумне и бесмислене. Логично је због тога да серадило о апсолутно политичким одлукама. Незнање је праћено добром вољом, агрешке у привредном систему, који је грађен на идеолошким флоскулама, плаћамоданас. Оне су заковале српску пољопривреду и пропуштене су развојне и извознешансе. Распршен је и део националног мита да смо као земља велики аграрнипотенцијал, јер су данас капитал, знање и информације основни аграрни ресурси.

Аграрно тржиште Србије је данас веома осиромашено, а реални оперативни

простор сужен. Квалитет и обим пољопривредне производње опадају, раубују сересурси. Мере аграрне политике које се предузимају личе на ињекцију у дрвену ногу.Због тога су гласни позиви на оданост аграра тржишној привреди чиста реторика ипадају у воду пред чињеницом да је привреда сиротиште, „земља" се уморила одрађања и да нема изграђених основних тржишних институција.

Да би смо одстранили оптужбе за бекство од стварности у самодопадљивсциентизам, наглашавамо да је предмет рада ове монографије управљен ка нашојбудућности и премашује дескрипцију наше економске прошлости и садашњости. Јер,нема нам будућности док влада економска прошлост, а агробизнис је за насфутуристичка визија, али не и утопистичка. Он је стварни економски модел

магнетске снаге, а не вербална магија из бревијара академске маште које требапреузети као и све велике тековине цивилизације. И то као стваралачки чин, безпровинцијалне снисходљивости и колонијалног имитаторства. У том је први корак дапочнемо мислити и радити у категоријама економије стварног, да почнемо да употребљавамо језик будућности, језик могућег уместо метајезика прошлости. Топрактично значи да савладамо њен вокабулар и практикујемо основне профипринципе. Јер, свако време је добро да се чине корисне ствари, а пропуштено време јенајвећи злочин. Зато покушајмо, јер ако не покушамо, не можемо успети.

Агробизнис као појам

Желимо бити што прецизнији, а да не подлегнемо стручном жаргону. Чимдефинишемо једну реч, одајемо шифру фонетску, граматичку, лексичку.

Речи агробизнис (изворно: AGROBISNEES), као и маркетинг су туђице усрпском језику. Није овде реч о помодном англицизму, нити употреба ових речиизражава „америкофилију" њихових корисника. Употреба ових речи показује многовише наше шегртовање у тржишној економији. Термин „AGROBISNEES" преводи седословно: пољопривредни послови. Овај буквални превод не изражава смисао


14/399

3

оригинала, а погрешно именовање повећава ионако велику семантичку збрку којавлада у главама. Да отклонимо ову терминолошку неодређеност користићемодефиниције еминентних теоретичара агробизниса, али не зато да би смо се заклонилииза њиховог узглавља, већ због тога што су они истински познаваоци овог појма.

Нисмо спремни да читаоца овог рада излажемо досади упознавања са колажем

концептуалних, стипулативних и дескриптивних дефиниција и да западамо удефинициону препирку, али смо морално обавезни да из ледене пустиње забораваотргнемо Nestora мисли о агробизнису.

Амерички економисти Golberg и Dawis, одредили су још пре четири деценијеагробизнис као „суму свих операција производње и услуга за пољопривреднупроизводњу, производних операција на фармама, складиштење, прераде и продајепроизвода који су произведени од пољопривредних сировина.

Квинтесенција формирања агробизниса захтева један прегнантни историјскидискурс и може се свести на следеће макроекономско тумачење: развијање робнепроизводње утицао је на раздвајање и високу специјализацију индустрије ипољопривреде. Научно - технолошка револуција у пољопривреди условила језначајан техничко - технолошки напредак у овој производњи који је утицао на врлофреквентне трошковно - пласманске везе пољопривреде и других области привреде инепривреде.

Речју, радикалне промене у материјалном животу захтевале су нове обликепословних веза између полова пољопривредне репродукције - произвођача ипотрошача.

Теорије су сиве, а дрво живота је увек зелено. Економске теорије се некадмењају као мода, а некада и по моди, а „врући кромпир" остаје у шаци практичара и

оперативаца. Али, добра теорија осветљава пут пракси. Систем је тешка, претешка речи за научни жаргон.

Теорија система је почетком седамдесетих година била код нас модни крик, аагробизнис је већ по свом одређењу веома сложен пословни систем са раскошнимбогатством организационих облика. Због тога је применљив методолошки покушај дасе проникне у економску анатомију и онтолошко језгро агробизниса. За истраживањеструктуре агробизниса користи се у стручној литератури, грубо говорећи, пет модела.Под појмом модел имамо у виду, пре свега, математичко - методолошки аспект.Разлике међу њима најчешће су резултат истраживачке намере и методолошке

умешности аутора. Уобичајна је подела агробизниса на три блока.Први блок обухвата производњу аграрних inputa и назива се дофармерски.

Други блок чини пољопривредна производња, а трећем блоку, врши се дорада ипрерада, стокирање, дистрибуција, транспорт, продаја.

Свођење сложеног и поливалентног економског бића агробизниса на тросфернисистемски модел није без гносеолошког ризика. Мора се будно пазити да се несклизне са методолошког поља у епистемолошку раван и добијени резултати


15/399

4

прогласе за нову сцијентистичку догму. Опасност је у томе већа што свођење стварногна замишљен модел - систем затвореног типа, нарочито када се ради о процесуеминентно друштвене атрибуције, заводљив и изазован научни чин, а у филозофскомпоимању сам агробизнис је више тоталитет него систем. Нас у овом раду интересујевише емпиријска димензија агробизниса. Агробизнис компаније нису некаквефантомске пословне организације.

Министарство пољопривреде САД је публиковало још далеке 1975. годинепреглед 410 компанија агробизниса са годишњим приходом већим од милион

долара.

Имена неких агробизнис компанија позната су и широкој јавности као што су:шведски „FINDUS", швајцерски „МIGROS".

У мундијалним размерама познате су компаније „GERILL" (САД); „UNILEVER"(Холандија - Велика Британија); „NESTLE" (Швајцарска); „РROKTER апd GОАМBLE"(САД) и „RJK NATISCHO" (САД). Ове снажне компаније доминирају светскимтржиштем прехрамбених производа и остварили су још далеке 1985. годинефантастичан промет од 98 милијарди долара. Тајна њиховог успеха крије се уагробизнис концепцији и изразито маркетиншкој оријентацији.

Структура агробизниса је веома различита, како по организационом принципу ипо делатностима које обављају, тако и по правном статусу учесника.

Пол интеграције и сам начин и вертикалног повезивања дофармерског,фармерског и постфармерског блока у агробизнису су веома различити.

У САД и привредно високоразвијеним земљама Западне Европе (Француској,Белгији, Холандији), посебно је била извршена вертикална интеграција у производњи

бројлера. Она је претеча агробизниса.Инкубаторска постројења, фабрика сточне хране, крупне комерцијалне и

специјализоване бројлерске фарме, индустријско клање, прерада и конфекционирањеи савремена дистрибутивно - продајна мрежа су елементи сложеног системабројлерске индустрије.

Иницијатори интеграционог повезивања елемената и подсистема у систембројлерске индустрије били су крупне компаније за производњу сточне хране. Оне сусе јављале и као значајни интегратор у производњи свиња.

Компанија за производњу сточне хране јавља се, дакле, као пол интеграције, а

остали учесници чине констелацију вертикално повезаних, али правно самосталнихкомпанија. У овом случају, тзв. квази-интеграције централизовано одлучивањекомпаније интегранта постиже се системом врло детаљних и колективних уговора.

Уговор је у економски просперитетним државама света ствар, јер јеоблаганиони однос правни темељац тржишне привреде. Овај вид контрактивнеекономије карактеристичан је за рану фазу агробизнис концепта у западноевропскимземљама, када су оне биле у нижој фази привредне развијености.


16/399

5

У пракси агробизниса, пре свега у Швајцарској и Шведској, сусреће се ипредузетнички тип интеграције и то у виду великих националних компанија саразгранатом структуром комплементарних и пратећих делатности.

Шведски прехрамбени концерн „Findus" је реал репрезентативе овогорганизационог облика агробизниса. Већина запослених овог концерна обавља

научноистраживачке и менаџерске послове. Сва достигнућа постигнута нагаздинствима „Findusa" одмах се примењују на газдинствима фармера који производепрема уговору. У „Findusu" функнионише специјално одељење за пословне односе сафармерима. Оно располаже са базом података о локалним условима и захтевимапроизводње биљних култура (локални педолошки услови, микроклима, производненавике фармера). „Findus" испоручује фармерима сетвени материјал иагрохемикалије. Фармери се уговором обавезују да ће сетву извршити у оптималномагрометереолошком року придржавајући се високих агротехнолошких захтева.Инспектори „Findusa" врше сталан надзор фирми током вегетације.

Процес бербе је потпуно механизован. Обављају га стручне екипе „Findusa".

Током бербе, поврће се одмах транспортује у погоне за прераду, где се мери,класификује, свестрано хемијски и бактериолошки испитује, потом иде у прераду, азатим у дистрибутивно - продајну мрежу „Findusa". На сличним принципима,(интеграцијом уговорног типа, познатијег као контрактна интеграција функционишечувени швајцарски дистрибутивни систем „Мigros". Уговором се регулишу односиизмеђу интегратора и фармера у области фармерске производње, испорукепољопривредних inputa и услуга, укључујући и интелектуалне услуге инжењеринга иконсалтинга, ускладиштења, куповине и продаје пољопривредних производа.

У пракси агробизниса присутан је облик интеграција који се у литературиназива комплексна вертикална интеграција, интеграција у правом смислу речи, илитотална интеграција. Његова суштина је да је компанија која има улогуинтеграционог пола, уједно власник свих интеграционих активности дофармерске,фармерске и постфармерске фазе. Врло је шаролик и правно-имовински статус иорганизациона форма агробизниса.

То су трговинско-индустријске акционарске компаније пољопривреднекомпаније базиране на аграрном капиталу, државне компаније, мешовитеагроиндусгријске организације са учешћем задружно-аграрног финансијског капитала(некада и државног), пољопривредне задруге, удружења пољопривреднихпроизвођача, али врло ретко породичне компаније.

Њихова заједничка карактеристика је да је добитни циљ и предузетнички духпокретач префармерске, фармерске и послефармерске производње вертикалногповезивања, а да је интегратор капитал и она фаза која је најближа тржишту. Капитали запослени ангажовани су више у првом и трећем блоку, а компаније са највећимкапиталом и приходима су у трећој постфармерској сфери. Пословно учешћеагробиснис компаније више су продајно него производно оријентисане, а оненајуспешније имају изразиту маркетиншку оријентацију.


17/399

6

Менаџери протржишно оријентисаних агробиснис компанија пажњу и активност усмеравају и на повећање ефективиости и ефикасности, а не само на непрекидностпроизводње.

Тежишна тачка успешног тржишног наступа пословних система агробизниса јеостваривање профита на бази својих стратешких предности: маркетиншке имовине и

тржишне позиције, у корист свог пожељног и уновчивог корпоративног имиџа. Збогтога у пословном одлучивању предност дају расту прихода у односу на снижењеваријабилних трошкова компаније. Развијају предузетнички дух и нови профилсвојих менаџера-иноватора. Они поседују стратегијску стручност, умешностпословног предвиђања и охрабрују примену стратешких, економских и еколошких иперспективних технологија, пословну етику, корпоративну и информатичку културу, абазе података о технологијама, производима и тржиштима користе као основусавременог агробизниса.

Због тога су расправе о мери између крајности „велико је боље" и „мало јелепо" обично сколастичко надгорњавање. Да ли је лепо и боље? Не знамо одговор,

јер је лепота понекад само маска за страхоту. Поуздан и применљив одговор на овопитање може дати историјско време и тржишна парадигма. Време и тржиште треба даизбалансирају однос снага између малих, средњих и великих предузећа уагробизнису. Ово мишљење није поједностављено, манихејским поимањемекономског живота, економским далтонизмом, јер, привредна историја је потврдилада одлуке о производним техникама и алокацији ресурса компететније доносеприватна тржишта, него државни органи. Економска стварност земаљависокоразвијеног тржишта и слободне предузетничке иницијативе показујекомпететивност у односу на конкуренцију и пословни тријумф великих агробизнискомпанија.

У тржишним привредама закони понуде и потражње и реални конкурентскиодноси, који представљају оштру тржишну утакмицу, постављају пред руководстваагробизнис компанија високе захтеве. Због тога оне усавршавају технике менаџментаи редовно врше маркентиншка истраживања.

Маркетинг је отуд пословна филозофија и манир понашања свих успешних инајуспешнијих предузетника и компанија и има у агробизнису економија обиља итржишне привреде експонирају улогу, јер нуди одговор на суштинско питањепословне економије: Шта производити? Ово питање је сушто и кључно, а само јепривидно лак одговор на ово питање.

Јер, када је индекс економске слободе низак, а индекс беде висок онда сеодлуке о куповини доносе само на бази цена и доступности робе, а не па основумарке производа и имена потрошача. Одговор на питање – Шта производити? јеврло тежак, јер захтева проблемски приступ и решења низа непознаница:утврђивање мисије компаније и њене базне маркетинг стратегије, стратешкихправаца и тржишног позиционирања агробизнис компанија.


18/399

7

Темељни став маркетинга у компанијама агробизниса у тржишном и приватномпредузетништву је мото: „Не продаје се оно што се производи, већ се производи оношто може да се прода“. Можда је ово мото деценије чији смо сведоци, али језасигурно најдубља суштина маркетинга. И зато је увек први корак у маркетиншкомодлучивању и активностима ових компанија истраживање; јер оно омогућава:маркетинг анализу, планирање, извршење и контролу. Ради тога развијају свој

маркетинг информациони систем (МИС), маркетинг обавештајни систем (МОС) ианалитички информациони систем (АИС).

Промене су једина константа у бизнису. Због тога се без концепта и плана неможе живети. Када се каже аксиом, онда нема изузетака. Аксиом је да се успешнапословна политика базира на предвиђању и планирању. Стога је неопходно осигурањемаркетинг inputa у стратегијском пословном планирању агробизнис компанија, али и у припреми планова пословних функција производње и финансија.

Не треба се ни у шта клети, нити бити заслепљени заговорник маркетиншкеоријентације, јер постоји мноштво истина. Маркетинг је ипак прихваћена пословна

философија која се практикује у свим пословним комуникацијама и одлучивањуагробизнис компанија.

Тачна је тврдња Maxa Horneimera да је: „испитивање истинитости неког суданешто друго од испитивања његовог значаја за живот". Али, удварати се истини јеврлина у науци. Оправдано је онда и питање: Каква је корист концепта агробизниса засрпски аграр?

Корист није мала, корист је огромна. Агробизнис није економска фраза којашупље звучи. Он је стваран, функционишући, пословни модел који није библијски удаљен од наше економске стварности.

Пословна економија није експериментална наука, њена знања и умеће застанунекако увек на средокраћи науке и уметности. Има, ипак, она своју логику, поетику ишто је најфаталније моторику. Сви путеви који воде пречицом показали су сепогрешним у нашој економској прошлости и пракси. Зато не смемо журити, ако незнамо куда смо се упутили. И увек се више зна одакле се излази него где ћемо стићи.

Остваривање агробизнис концепта у Србији захтева више концесија модерномтржишту и демократској политичкој култури. Претходно се морамо ослободитипоследица економског мамурлука, али и дочекати васкрснуће српске привреде, јермагле из топчидарске ковнице и убацивање здравог новца у болесну привреду не могу

имати исцељуће дејство. Још мање могу помоћи месијански програми, писани макари дигиталним мастилом. Нису потребни развојни аграрни програми. Потребно је дасе држава одучи да брзо узима од аграра, а споро враћа. Треба напустити праксу даврло брзо и ефикасно фискалном и ценовном политиком исисава новац из аграра, а савеликом доцњом и на кашикицу исплаћују аграрне субвенције. За одомаћењеагробизнис концепта услов је флексибилна привреда, једноставан привредни систем,привредни раст и прилагодљива економска политика. Потребни су аграрни буџет,аграрни кредит и аграрне субвенције.


19/399

8

Да би наша привреда остварила раст, неопходни су јој штедња, инвестиције ипродуктивност система - тржишна привреда. Парафразираћемо Gandija: „Не постојипут ка тржишној привреди - тржишна привреда је пут".

Пословни системи у нашим аграрним компанијама морају бити растерећени оддва баласта - политике и социјале. Ово није економски корак у десно и социјална

миопија. Само тако релаксиране агрокомпаније могу на тржиште. Иначе, животни,радни, пензиони и социјални стандард запослених у оригиналним агробизнискомпанијама западне хемисфере много је виши него у нашим компанијама.Концептуална полазишта приватизације наших предузећа треба да буду: економскиефикасна, морално неспорна и политички неризична.

Мора се у овом процесу зауздати пљачка, неморал, привилегије, корупцијакоји поткопавају привредне темеље друштва, а подстицати истинске вредностипредузетничког духа: рационалност, штедљивост, упорност, производна виспреност идостојанство рада и занимања. Тада се нећемо радовати само сејачима који доносемирис добро узоране земље, него ћемо богато жњети инвестије примене агробизнис

компаније аграрног развоја у Србији.

Зашто је нужна примена агробизнис концепције?

Глобализација и иновације, као најзначајнија манифестација технолошкихреволуција променили су свет.

Технологизација, надируће мондијалистичке интеграције и наглашенеклиматске промене у основи су измениле глобално окружење пољопривреде и села.Пољопривреда није више мајдан хране и сировина бројних индустријских грана. Село је престало да буде насеље конзервативних људи и непресушни резервоар виталне

радне снаге и становника градова. У Србији се јасно уочава демографски слом села.Пољопривреда у времену дигиталних пастира и робота млекара остаје важан

извор, али сада органске и наменске а не само традиционалне хране, зелене енергије,али је она и битан фактор одрживог развоја.

Привредни и културни образац села се радикално мења. Село утрадиционалном смислу не постоји, а будућност сељака је у измаглици планетарногпроцеса глобализације, недовољно позната. Због тога је и нужно преиспитивање иредефинисање улоге пољопривреде и села у друштвеном систему и привредноммозаику Републике Србије. У њој је у току и транзиција, болан процес промена

социјалне, власничке, привредне и управљачке структуре. То императивно захтева иизмену управљачког модела развоја пољопривреде и села и пословног управљања намезо нивоу. Овај захтев потенцира и сазнање да су капитал и управљачко знањефактори у минимуму, у пољопривреди и селу Србије.

Креатори аграрне политике Србије пригрлили су Заједничку аграрну политикуЕвропске уније (CAP) као једини официјални управљачки модел развојапољопривреде и села. Демографска, власничка, поседовна, производна структура


20/399

9

пољопривреде Србије драстично се разликује од структуре пољопривреде земаљачланица Европске уније.

У пословној економији пољопривреде Србије изражена је оскудица управљачких вештина и знања, а нарочито из домена маркетинга, квалитета,финансија.

У жижи интересовања ове монографије је утврђивање могућности применеконцепције агробизниса као привредног развојног пола у пољопривреди и на селу.Речју, овај рад у својој жижи има покушај одређивања модела управљањаагробизнисом у Републици Србији, у условима којима се постижу оптимални,друштвени и пословни резултати у овом привредном подсистему.


21/399

10

ШТА ЈЕ АГРОБИЗНИС ?

„Старо више није, a ново није још”

Hana Arnet

Развојни пут (генеза) од пољопривреде ка агробизнису Најстарије сачувано прозно дело на латинском језику је расправа коју је

написао Marcus Porcius Caton, cenzor (234-149 п.н.е.). То је De agri culture или Derustika. Сажет је приручник без литерарних украса, који говори о куповини поседа,дужности власника, надзорника, домаћице, робова. Пружа савете о обради земљишта.

Чувени антички хеленски рапсод Heziod је у „Пословима и данима“ певао одеземљорадњи.

Кнез Милош је отац модерног менаџмента у агробизнису Србије. Имао јепредузетнички дар, јер је био један од највећих извозника свиња и трговаца стокесвога времена у Србији. Кнез Милош је разумео и практично уважио значајобразовања за постизање пословног успеха у пољопривреди тадашње Србије. Он је1853. године основао прву, двогодишњу „школу за народне агрономе“, Изнад врата овешколе у Топчидеру (Београд) писало је „Агрономи да уче народ како се ради и да ганадзиравају“. Школа је у свом раду образовала 200 агронома чија су знања употребљена за пољопривредни развој Србије.

Данас се пише дигиталним мастилом Јеванђеље Bila Gejtsa, истражује Хигсовбозон (најситнија честица), унапређује нанотехнологија, али и савремени човек морада се храни.

Пољопривреда добија нову улогу у свету глобализације, информатичке брзинеи сажетости. Постаје важан чинилац еколошког и одрживог развоја, а у глобалнојтржишној економији има задатак „прецизне пољопривреде“.

Потрошња пехрамбених производа се не може ни у савременим условимасупституисати другим артиклима, а није могуће ову врсту потрошње дугорочноодложити.

Јачањем куповне моћи и ширењем здравствене и нутриционистичке културестановништва у првој деценији 21. века, знатно је измењена структура потрошњепрехрамбених производа. Потражња ових производа постала је веома диспергована и

обухвата веома широк дијапазон: од традиционалне, преко брзе хране, наменске,функционалне, органске, медицинске до хране изузетно високе цене припремљене угастрономском смислу речи култним и ексклузивним Мишелиновим ресторанима сапет звездица.

Понуда и потражња доминатне масе пољопривредно прехрамбених производа је, ипак, још увек, и у постиндустријској ери, ценовно нееластична, мада су основнипрехрамбени производи (пшеница, кукуруз, соја, пиринач, месо) берзанског карактера.


22/399

11

Разлог је у томе што обим међународне трговине аграрним производима има мало учешће у волумену светске продукције ових производа.

Предоминатни значај у трговини аграрним производима има још увек унутрашње, домаће тржиште, мада последњих деценија јача улога и регионалних.

Од 2006. године дошло је до значајног повећања цена на светском тржишту.

Ствaра се утисак да ће ово повећање цена имати дугорочан тренд, мада је великоколебање цена аграрних производа, са веома израженим синусоидним амплитудама,карактеристикa аграрног тржишта због снажног утицаја климатског фактора на обимпољопривредне производње, њене наглашене цикличности, али и због изменавредности долара којим се исказује цена аграрних, посебно берзанских производа.

Раст цена хране од 2006. године има и елементе малтузијанске димензије јерсе доводи у везу са експлозивним растом светске популације. Повећање потражњепрехрамбених производа потиче из многољудних земаља, Кина, Индија, Русија. Овеземље морају обезбеђивати све веће количине хране, задовољавајући при томе ипромене у структури потрошње.

Расте економско богаство ових земаља и куповна моћ њихових становника,који се све квалитетније хране, а то се одржава директно на раст цена хране. Јаснаилустрација овог актуелног феномена на светском тржишту хране је посебнодинамичан и велики раст цена меса. На раст цена прехрамбених производа утиче исве већа употреба пољопривредних производа (житарица, уљане репице, шећернетрске) за производњу биогорива. У настојању да се реши претећа енергетска криза,проблеми недовољне понуде пољопривредних производа премештају се у секторљудске хране.

Потражњу основних прехрамбених производа карактерише тзв. Жифонов

парадокс. Познат је пример овог економског парадокса: Када цена хлеба расте,повећава се његова потражња, мада је по економским законитостима уобичајено даона опада. Објашњене овог парадокса лежи у чињеници да у таквој економскојситуацији цене других прехрамбених производа имају знатно бржи раст.

Индустријском револуцијом у 19. веку коренито је измењена структура,филозофија развоја привреде, али и пословања. Од тада индустрија постаје кључекономског и друштвеног развоја, а пољопривреда хронични економски болесник којине може успешно пословати мимо државног интервенционизма. Пољопривреда одвремена индустријске револуције носи баласт лоше друштвене и привредне позиције.

Постаје роб зајмова и не може пословно да функционише без државног штита.Градови су у 20. веку постали центар привредног, политичког и друштвеног

развоја, а села доживљавају економски и демографски слом. Градска подручја се убрзано шире у концентричним круговима, а сеоска економски и демографскидевастирају. Завршава се пасторална прича о селу, почиње сумрак сељаштва и крајтрадиционалне пољопрвреде „салаша“.


23/399

12

Научна, биотехнолошка и информатичка револуција су значајно повећалеволумен, ефикасност и диверсификацију продукције пољопривреде, али је нисувратиле на трон најзначајније привредне области, нити је ова револуција зауставиларурални егзодус (масован, неконтролисан одлазак људи, посебно младих и радноспособних, из села у град).

Назначене револуције су значајно појачале пословну зависност (трошковну,пласманску) пољопривреде од индустрије и великог броја других,непољопривредних сектора.

Пољопривреда је изгубила ауру аутономне привредне области икарактеристику да реагује бурно само на неповољне агроеколошке (град, поплаве,суше, екстремно ниске или високе температуре, олујни ветрови) услове и едафскефакторе. Постала је и економски сензибилна, али и трошковно и пласмански високозависна од великог броја непољопривредних сектора.

Данас је пољопривреда дубоко уроњена у привредно и друштвено ткиво густоммрежом трошковно-пласманских веза са другим привредним секторима и пословнимвезама са непривредним. Она веома бурно реагује на импулсе из ближег и ширегпословног и друштвеног окружења. Пољопривреда је постала веома значајандобављач непрехрамбеног сектора (фармација, енергетика, електроника, дуванска,текстилна, хемијска индустрија, угоститељство, туризам на селу, посебно сеоски,етно, еколошки). Она је постала и веома респектабилан купац, а све више постаје ипроизвођач енергената, репродукционог материјала, инвестиционе и производнеопреме индустијског порекла.

Пољопривреда је и значајан корисник услуга банака, финансијских и робнихберзи, метеоролошких и осигуравајућих завода, трговине, саобраћаја, маркетиншких и

агенција за односе са јавношћу, а посебно научно-истраживачких и образовнихинституција.

Пољопривреда, у условима глобалне и тржишне економије, веома сензибилнореагује на промене економских параметара: цене производних inputa, outputa,(основни пољопривредни производи се продају на робним берзама и велетржницама)потражњу, понуду, али још увек не може довољно брзо и самостално да се прилагодипроменама у пословном окружењу без помоћи међународних организација и ефикаснедржавне аграрне политике. Она је постала и веома осетљива на промене унепривредним секторима, науци, глобалној, регионалној и државној политици.

На економски и друштвени положај пољопривреде утиче данас широка гамафактора: од падања кише до идеологије. Отуда се пословни и развојни проблемипољопривреде, у обрисима савременог информатичког друштва не могу успешнорешавати на класичан, традиционалан начин.

Плански дирижизам, управљање пољопривредним развојем плановимадонетим у административном и политичком центру земље од 50-тих до 70-тих ипротежирањем друштвених предузећа од раних седамдесетих до деведесетих година20. века, били су одреднице аграрног и руралног развоја Србије.


24/399

13

Акценат аграрне политике Владе Србије био је од 2000–те годинепалијативна, дисконтинуална и секторска подршка искључиво ситних, парцелнихпољопривредних газдинстава, која су администартивно регистрована, а у потпуности је изостала подршка и веома је неспретно и траљаво обављена приватизацијапољопривредних предузећа, посебно великих аграрно прехрамбених система, који су

седамдесетих и осамдесетих година 20. века п

agrobiznis - sansa srbije.pdf

Documents