adorno marginalije o teoriji i praksi 1969

8/13/2019 Adorno Marginalije o Teoriji i Praksi 1969

1/19

Marginalije o teoriji i praksi

Teodor V. Adorno (1969)

Posveeno Ulrihu Zonemanu(Ulrich Sonnemann)

1

Letimian istorijski os!rt poka"#je koliko pitanje teorije i prakse "a!isi od pitanja

s#$jekta i o$jekta. U isto !reme kada je karte"ijanska doktrina o"!aniila dihotomij#

i"me%# s#$jekta i o$jekta& praksa je # literat#ri po pr!i p#t poela da se opis#je kaos#mnji!a akti!nost& "$og njenog napetog odnosa sa re'leksijom. U" sa! s!oj poletni

reali"am& isti praktini ra"#m je lien predmeta # istoj onoj meri # kojoj s!et

proi"!odnje i ind#strije postaje materijal lien k!aliteta i podloan o$radi& koji s!oje

opra!danje ne nala"i nigde dr#gde osim na trit#. *raksa o$e+a!a kako +e lj#de

i"!esti i" njiho!e samoi"olacije, ali& sama praksa je od#!ek $ila i"olo!ana, "ato se do

praktinih lj#di ne moe dopreti& dok je odnos prakse prema njenom predmet#

nar#en #napred. -ak se moemo #pitati da li je& "$og ra!nod#nosti prema s!om

predmet#& s!a dosadanja praksa koja tei dominaciji nad prirodom $ila praksa samo

po imen#. jen il#"orni karakter nasledili s# s!i oni o$lici delo!anja koji $e"ra"miljanja #s!ajaj# stare nasilne gesto!e prakse. Ameriki pragmati"am je jo od

s!ojih poetaka $io kritiko!an / i to s p#nim pra!om / "$og toga to je os!etao

postoje+e odnose tako to je od praktine primenlji!osti "nanja napra!io gla!ni

kriterij#m spo"naje, na!odno& praktina !rednost "nanja ne moe se pro!eriti nikako

dr#gaije. Teorija "a s!oj predmet mora da ima celin#& ako ne eli da ostane jalo!a,

ali& ako se ona& # krajnjoj liniji& !e"#je samo "a s!oj# delot!ornost& o!de i sada& onda

joj se to ipak dea!a& #prkos njenom #!erenj# da i"mie #tapanj# # sistem. Teorija

preotima sam# se$e od sistema samo kada od$aci s!e pragmatine crte& ma koliko o!e

mogle $iti $ile modi'iko!ane. 0S!a teorija je si!a "eleno je samo "latno dr!o i!ota2&propo!eda 3eteo! Me'isto #enicima koje !#e "a nos, ta reenica je od samog

poetka $ila ideologija& lairanje injenice da dr!o i!ota koje s# praktikanti posadili i

# glas s %a!olom #poredili sa "latom& nije $a "eleno,1sa s!oje strane& si!ilo teorije je

samo '#nkcija i!ota lienog k!alitati!ne dimen"ije. ita to se ne moe "gra$iti sa

o$e r#ke ne tre$a da postoji / ni misao. S#$jekt& od$aen ka samom se$i& koga od

njego!og 4r#gog ra"d!aja ceo am$is& nesposo$an je "a akcij#.Hamletje praistorija

indi!id#e # njenoj s#$jekti!noj re'leksiji isto koliko i drama o indi!id#i parali"o!anoj

13oethe& 03ra#& te#rer 5re#nd& ist alle Theorie Und griin des Le$ens goldner a#m2&Faust& 7rster

Teil (*r!i deo& 188)& 11. :;8/:;9. (apomena i" amerikog i"danja.)


2/19

"a akcij# tom re'leksijom. 4ok iskora#je i" se$e ka onome to je dr#gaije od nje&

indi!id#a ose+a taj raskorak i okle!a da do!ri taj proces. Samo malo posleHamleta&

roman opis#je kako indi!id#a na t# sit#acij#& pogreno na"!an# 0ot#%enje2& reag#je

pse#doakti!no+# (kao da je cel# !enost pre toga indi!id#ali"am #i!ao # intimnosti&

koja se ipak teko mogla isk#siti dr#gaije osim kao indi!id#ali"o!ano $i!st!o!anje,prema orkart# (no to se od tada na"i!alo pro$lemom prakse i to

danas k#lminira pitanjem odnosa i"me%# teorije i prakse& pod#dara se sa g#$itkom

isk#st!a do kojeg je do!ela racionalnost Veno ?stog. Tamo gde je isk#st!o $lokirano

ili gde potp#no i"ostaje& praksa je ote+ena i tako postaje predmet #dnje& i"o$lien i

oajniki precenjen. Tako se ono to se na"i!a pro$lemom prakse prepli+e sa

pro$lemom spo"naje. Apstraktna s#$jekti!nost& # kojoj se proces racionali"acije

"a!ra!a& moe& strogo go!ore+i& da postigne isto onoliko malo koliko transcendentnis#$jekt moe da na #!erlji! nain posed#je ono to m# se inae pripis#je@ spontanost.

Bo od karte"ijanskog #enja o nes#mnji!oj i"!esnosti s#$jekta / i od kada je njego!a

'ilo"o'ija kodi'iko!ala jedn# istorijsk# k#lminacij#& konstelacij# s#$jekta i o$jekta #

kojoj& # sklad# s dre!nim toposom& da samo neslino moe prepo"nati neslino /

praksa je poprimila donekle il#"orni karakter& kao neto to ne moe da premosti ja".


3/19

injenje& a teorija o$lik prakse, ideologija o istoti miljenja to pr!a "amaglj#je.

Miljenje ima d!ostr#ki karakter@ ono je imanentno odre%en i strog& a opet neot#%i!o

realni o$lik ponaanja #sred st!arnosti. U meri # kojoj je s#$jekt& misle+a s#pstanca

'ilo"o'a& predmet& # meri # kojoj se #klapa # njego!e granice& s#$jekt je tako%e

praktian. ?racionalnost prakse& koja ipak stalno dola"i do i"raaja / njen estetskiarhetip s# nagle& nas#mine akcije kojima Hamlet spro!odi s!oj plan& "$og ega #

tome ne #spe!a / neprestano oi!lja!a il#"ij# o apsol#tnoj podeli na s#$jekt i o$jekt.

Tamo gde je s#$jekt "a!eden milj# kako je predmet neto apsol#tno ne#poredi!o&

kom#nikacija i"me%# to d!oje postaje lak plen slepe !ere.

:

ila $i s#!ie gr#$a generali"acija kada $i se& "$og neke istorijskoI'ilo"o'ske

konstr#kcije& podela na teorij# i praks# !e"ala "a jedan tako kasni dat#m kao to jerenesansa. Ali& o toj ra"lici se poelo ra"miljati tek posle kolapsa onog ordo(poretka&

reda) koji je mislio kako "na da istini& $a kao i do$rim delima& dodeli pra!o mesto #

hijerarhiji. =ri"a prakse se doi!lja!a kao slede+e@ ne "nati ta da se radi. Jajedno sa

srednjo!eko!nom hijerarhijom& po!e"anom sa ra"!ijenom ka"#istikom&Gnestale s# i

praktine smernice& koje s#& ma koliko $ile s#mnji!e& makar i"gledale primerene

dr#t!enoj str#kt#ri. Mnogo kritiko!ani 'ormali"am =anto!e etike teorije $io je

k#lminacija kretanja koje je& neodolji!o i na osno!# legitimne kritike& "apoelo sa

emancipacijom a#tonomnog #ma. esposo$nost "a $a!ljenje praksom $ila je pre

s!ega s!est o nedostatk# reg#lati!nih naela& sla$ost pris#tna od samog poetka, od tesla$osti poti# okle!anje& srodno ra"#m# "amaskiranom # kontemplacij#& kao i

inhi$icija prakse. 5ormalni karakter istog praktinog ra"#ma $io je ra"log njego!og

"aka"i!anja # praksi, istina& taj karakter je !odio i ka samore'leksiji koja see dalje od

sh!atanja prakse optere+enog kri!icom. Ako je a#tarhina praksa #!ek poka"i!ala

manine i komp#l"i!ne crte& onda je& s dr#ge strane& samore'leksija o"naa!ala prekid

# praksi slepo okren#toj ka neem# spoljanjem, nenai!nost kao prela" ka lj#dskom.

S!ako ko danas ne eli da romanti"#je srednji !ek mora da prati podel# na teorij# i

praks# s!e do najstarije podele na 'i"iki i intelekt#alni rad& !ero!atno s!e do

praistorijske opsk#rnosti. *raksa je nastala i" rada. >na je s!oj koncept poprimilakada !ie nije htela da samo direktno reprod#k#je i!ot !e+ i da st!ara njego!e

#slo!e@ a to se s#daralo s !e+ postoje+im #slo!ima. To to potie od rada je teko

nasle%e s!ake prakse. 4o dana dananjeg& ona sa so$om nosi teret elementa

neslo$ode@ toga to je nekada $ilo n#no $oriti se proti! naela "ado!oljst!a radi

sopst!enog odranja& iako se rad s!eden na minim#m !ie ne mora !e"i!ati "a

samoporicanje. Sa!remeni akcioni"am6tako%e potisk#je injenic# da je #dnja "a

slo$odom tesno po!e"ana sa a!er"ijom prema praksi. *raksa je $ila reakcija naGVetina pronalaenja naj$oljih odgo!ora na najtea moralna i pra!na pitanja, traenje pomirlji!ih

reenja& i"me%# ra"liitih tendencija i interesa, ali i l#ka!st!o& do!itlji!ost& i sl. (Prim. prev.)6-itati kao 0akti!i"am2, tako%e& dalje # tekst#& 0akcionisti2 / akti!isti. (Prim. prev.)

;


4/19

osk#dic#@ to i dalje i"o$li#je praks#& ak i kada eli da okona osk#dic#. U tom

smisl#& #metnost je kritika prakse kao neslo$ode@ t# poinje njena istina. >d$ojnost

prema praksi& koja se danas toliko ceni& nala"i "apanj#j#+# podrk# # pogled# na neke

prirodnoIistorijske poja!e& kao to s# $rane da$ro!a& marlji!ost pela i mra!a ili

groteskne $or$e $#$a oko neke !lati tra!e. Moderno i dre!no se prepli+# # praksi,praksa opet postaje s!eta i!otinja& $a kao to se # !reme pre pisane istorije smatralo

"a s!etogr%e ne pos!etiti s!oje telo i d## naporima "a o#!anje !rste. 5i"ionomija

prakse je siro!a o"$iljnost. Ta o"$iljnost se rast!ara kada se d#h prakse oslo$odi@ to je

sig#rno ono na ta je Kiler ciljao sa s!ojom teorijom igre.EVe+ina akcionista je liena

smisla "a h#mor& to ne "a$rinja!a nita manje od onih koji se smej# "ajedno s $ilo

kime. edostatak samore'leksije ne potie samo i" njiho!e psihologije@ gla!no

o$eleje prakse& poto je prethodno postala sopst!eni 'eti& jeste to to je postala

gla!na prepreka "a ost!arenje sopst!enog cilja.T# !lada $e"nadena dijalektika@

naime& injenica je da se samo kro" praks# moe #ma+i inima kojima praksao$#"ima lj#de, ali& ona sada samo komp#l"i!no pojaa!a t# oma%ijanost / "adrta&

ograniena& $eskrajno ra"d!ojena od d#ha. o!a netrpelji!ost prema teoriji& koja

pokre+e taj proces& napra!ila je od toga ceo program. Ali& praktini cilj& koji

podra"#me!a oslo$o%enje od s!ake ogranienosti& nije dr#gaiji od sredsta!a kojima

$i tre$alo da se ost!ari, # s#protnom& dijalektika se degenerie # !#lgarni je"#iti"am.

?diotski parlamentarac koji se na 4oreo!oj karikat#ri ra"me+e reima& 03ospodo& ja

sam& i"nad s!ega& praktian2& poka"#je se kao nitko! koji ne !idi dalje od

neposrednog "adataka i jo se time ponosi@ njego!o ponaanje os#%#je sam d#h

prakse kao neto ned#ho!no. Teorija go!ori # ime onoga to nije ogranieno. Uprkoss!ojoj neslo$odi& ona je #!arka slo$ode #sred opte neslo$ode.

;

Antite"a i"me%# teorije i prakse danas se "lo#potre$lja!a "a os#d# teorije. =ada s#

jednom st#dent# demolirali so$#& "ato to je prednost dao s!om rad#& #mesto da se

#klj#i # akcij#& na "id# s# m# na!rljali@ 0S!ako ko se $a!i teorijom& $e" praktinog

delo!anja& i"dajnik je socijali"ma.28ije samo proti! njega praksa posl#ila kao

ideoloki i"go!or "a nametanje moralnih ogranienja. Miljenje koje akcionistiomalo!aa!aj#& "a njih je oigledno s#!ie naporno@ "ahte!a s#!ie rada& s#!ie je

praktino. S!ako ko misli& olia!a otpor, lake je p#stiti se ni" str#j#& ak i kada neko

E=od Kilera& !pieltrie"& 0nagon "a igrom2. 5riedrich Schiller# $rieei %"er die &sthetische 'niehung

des (enschen(> estetskom o$ra"o!anj# o!eka)& 1E9/9G. (Prim. prev.& na osno!# napomene i"

amerikog i"danja.)

8Adorno!a napomena@ *ojam i"dajnika potie i" !ene "alihe kolekti!ne represije& $e" o$"ira na njen#

$oj#. Jakon "a!erenikih "ajednica je neopo"i!ost@ to je ra"log "ato "a!erenici !ole da podgre!aj#

mitski koncept "aklet!e. >naj ko misli dr#gaije ne samo da se isklj##je !e+ se i"lae i najteoj

moralnoj os#di. *ojam morala podra"#me!a a#tonomij#, ali& oni kojima s# #sta p#na morala& ne

pri"naj# a#tonomij#. ?"dajnikom $i # st!ari tre$alo smatrati onog ko se ogreio o !lastit# a#tonomij#.


5/19

"a se$e t!rdi kako ide proti! nje. *o!rh toga& kada pop#tamo pred regresi!nim i

de'ormisanim o$likom naela "ado!oljst!a& kada se$i stalno olaka!amo i prep#tamo

se& moemo se nadati nekom moralnom do$itk# me%# istomiljenicima. U gr#$om

o$rt#& kolekti!ni "amenski s#perego "ahte!a ono to stari s#perego nije odo$ra!ao@

samo ako od#stane od se$e& posl#ni sled$enik se moe doka"ati kao $olja oso$a. -akje i kod =anta naglaena praksa $ila do$ra !olja, ali& kod njega je ona $ila isto to i

a#tonomni ra"#m.9Sh!atanje prakse koje ne $i $ilo ogranieno moe se primeniti

samo na politik#& na dr#t!ene odnose& koji # !elikoj meri praks# s!akog pojedinca

os#%#j# na $e"naajnost. To je taka # kojoj se =anto!a etika ra"ila"i sa Hegelom&

koji& kao to je =jerkegor tako%e #!i%ao& !ie ne prih!ata tradicionalno sh!atanje

etike. =anto!i spisi o moralnoj 'ilo"o'iji& # s!om saglasj# sa stanjem pros!etiteljst!a

i" osamnaestog !eka i #" sa! s!oj antipsihologi"am i nastojanje da postign# apsol#tno

o$a!e"#j#+i karakter i opt# primenlji!ost& $ili s# indi!id#alistiki& #toliko to s# se

indi!id#om $a!ili kao osno!om ispra!nog / to jest& "a =anta& radikalno ra"#mnog /delo!anja. S!i =anto!i primeri poti# i" pri!atne i poslo!ne s'ere& to #slo!lja!a

sh!atanje etike "asno!ano na linim sklonostima& iji s#$jekt mora $iti

indi!id#ali"o!ani pojedinac. >no to s Hegelom pr!i p#t dola"i do i"raaja jeste

isk#st!o da ponaanje pojedinca / ak i ako je o$daren istom !oljom / ne dopire do

st!arnosti koja propis#je i ogrania!a #slo!e s!ake indi!id#alne akcije. Time to je

koncept moralnog proirio na politik#& Hegel ga # st!ari rast!ara. >d tada& nijedna

nepolitika re'leksija o politici !ie nije opra!dana. To& me%#tim& ne $i tre$alo da nam

sakrije injenic# da se isto!remeno s politikim proiri!anjem pojma prakse #!odi i

represija pojedinanog preko opteg. Lj#dskost& koje nema $e" indi!id#acije&praktino je opo"!ana tim pre"ri!im g#ranjem # stran#. Ali& kada se delo!anje

pojedinca& i samim tim& s!ih pojedinaca& jednom i"!rgne pre"ir#& to onda paralie i

kolekti!no delo!anje. Spontanost od poetka del#je nita!no& naspram injenine

nadmo+i o$jekti!nih #slo!a. =anto!a moralna 'ilo"o'ija i Hegelo!a 'ilo"o'ija pra!a

predsta!ljaj# d!e dijalektike 'a"e $#roaske samos!esti o praksi. >$e 'ilo"o'ije s#

polari"o!ane # sklad# s ra"d!ajanjem na pojedinano i opte& koje ra"dire t# s!est& i

o$e s# pogrene, ali& o$e s# i ispra!ne& jedna # odnos# dr#g#& s!e dok se neki !ii

o$lik prakse ne #kae # st!arnosti, njego!o otkri!anje "ahte!a teoretsk# re'leksij#.

ema nikak!e s#mnje i spora oko toga da je ra"#mna anali"a sit#acije s#tinskipred#slo!& makar "a politik# akcij#, ista proced#ra !ai ak i "a !ojn# s'er#& # kojoj

pr!enst!o #!ek ima siro!a praksa. Anali"a sit#acije se ne s!odi na prilago%a!anje

datoj sit#aciji. Time to promilja sit#acij#& anali"a naglaa!a aspekte koji mog#

!oditi pre!a"ilaenj# njenih ogranienja. To je od neprocenji!og "naaja "a odnos

i"me%# teorije i prakse. Time to se #dalja!a od neposredne& "a nek# konkretn#

sit#acij# !e"ane akcije& time to stie ne"a!isnost& teorija postaje preo$raa!aj#+a i

praktina proi"!odna snaga. Ukoliko se misao $a!im neim to ima nek# !anost& ona

9?mman#el =ant& Grundlegung )ur (etaph*sik der !itten& 1E8G (Zasnivan+e metai)ike morala& ?3J&

eograd& 1981). 0emog#+e je misliti o neem# do$rom to postoji na o!om s!et# ili ak i"!an njega&

$e" k!ali'ikacija& osim o do"ro+ vol+i.2 (*re!od na osno!# napomene i" amerikog i"danja.)

G


6/19

daje praktini impl#s& ak i kada joj o!aj ostaje skri!en. Misle samo oni koji ne

prih!ataj# pasi!no ono to je dato, od primiti!nog o!eka& koji ra"milja kako da

"atiti s!oj# sla$an# !atr# od kie ili gde da se skloni od ol#je& do 'ilo"o'a

pros!etiteljst!a& koji spek#lie kako $i se o!eanst!o& na osno!# sopst!enog interesa

"a samoodranjem& moglo oslo$oditi s!oje 0samonametn#te ne"relosti2.1

Tak!imoti!i nasta!ljaj# da del#j#& moda #toliko !ie #koliko nikak!i praktini po!odi nis#

neposredno pris#tni. ema misli& s!e dok je ona neto !ie od organi"acije injenica&

s primesom tehnike& koja ne $i imala s!oj praktini telos (s!rh#). S!aka meditacija o

slo$odi prod#a!a se # sh!atanje njenog mog#+eg ost!arenja& s!e dok t# meditacij#

ne "a#"da praksa i ne o$lik#je je # sklad# s re"#ltatima koji se od nje oek#j#. =ao

to se podela na s#$jekt i o$jekt ne moe odmah opo"!ati nekim dekretom misli& tako

se ne moe oeki!ati ni tren#tno spajanje teorije i prakse@ ono $i samo imitiralo lan#

isto!etnost s#$jekta i o$jekta i prod#ilo naelo dominacije& koje name+e t#

isto!etnost i kojem se pra!a praksa mora s#protsta!iti. Udeo istine # raspra!i ojedinst!# teorije i prakse "a!isio je od istorijskih #slo!a. dgo!or na pitanje@ Kta je

pros!e+enostN& Um i slo$oda@ spisi i" 'ilo"o'ije istorije& pra!a i dra!e& i"$or& redakcija pre!oda ipredgo!or 4anilo asta& ?deje& eograd& 19E& str. 1/8. (Prim. prev.)

11Ja Adorno!o sh!atanje odnosa s#$jekta i o$jekta !ideti& 0>n S#$ject and >$ject2& ,ritical (odels-

nterventions and ,atchwords& Ool#m$ia Uni!ersitP *ress& 1998& str. :G/:G8. ajsaetije i "ato ne

sas!im !erno Adorno!om t#maenj#@ 0s#$jekt2 nije apsol#tno ra"d!ojen od 0o$jekta2, on ne postoji

od!ojeno od delo!anja o$jekti!nog s!eta& kako se& # s!o%enj# na a#tonomn# 0s!est2 ili 0#m2 (i tako

opet s!eden na o$jekt #mo!anja)& sh!atao # nekim 'ilo"o'skim sistemima, s#$jekt je 0posredo!an2

(o$liko!an) dr#t!eno& istorijski& k#lt#rno, #toliko je i sam 0o$jekt2. e" tog o$jekti!nog aspekta /

miljea& okr#enja& o$jekti!nog s!eta / nema s#$jekta, odatle 0pr!enst!o o$jekta2& i" pr!e reenice.

>pet& ako se s#$jekti!ni aspekt pojedinanog potisk#je ili samo prilago%a!a o$jekti!nom (0o$jekt2

lien s#$jekti!nog aspekta)& pojedinac postaje samo predmet& a 0re"#ltat toga2& kako kae Adorno #

tom esej#& 0ne+e $iti samo regresija s!esti !e+ i regresija # istinsko !ar!arst!o.2 (deo :& str. :E) (Prim.

prev.)

6


7/19

je i"la" $lokiran& slepo skae # praks#& s naj$oljim namerama se pridr##je silama

katastro'e. etrpelji!ost prema teoriji& # d#h# !remena / koja se& nimalo sl#ajno&

pod#dara sa od#miranjem teorije / njena "a$rana& od strane one nestrplji!osti koja $i

htela da promeni s!et& a da ga pri tom i ne t#mai& poto je na #!enom mest#

"apisano da s# ga 'ilo"o'i do sadasamot#maili&1:

postaje sla$ost prakse. Jahte! dase teorija pokori praksi rastae istin# teorije& a praks# os#%#je na o$man#, #

praktinom pogled#& krajnje je !reme da se na to #po"ori. =olekti!ni pokreti& # o!om

tren#tk# oigledno ne"a!isno od s!og sadraja& sadre neko "rnce l#dila& koje

doprinosi njiho!oj "loko$noj pri!lanosti. *ojedinci pok#a!aj# da i"a%# na kraj sa

sopst!enom de"integracijom& sa s!ojim pri!atnim paranojama& tako to se #tapaj# #

kolekti!ne o$mane& primetio je 7rnst Jimel (Simmel).1;To se& # o!om tren#tk#&

ispolja!a pre s!ega kao nesposo$nost da se # s!esti& promiljeno sagledaj# o$jekti!ne

kontradikcije koje s#$jekt ne moe da ra"rei harmonino, gre!ito nesporno

jedinst!o sakri!a neprekidno samopod!ajanje. To sankcionisano l#dilo o$e"$e%#jei"#"e+e od pro!ere realnosti& to #n#tar osla$ljene s!esti n#no podstie

nepodnolji!e antagoni"me& kao to je onaj i"me%# s#$jekti!ne potre$e i o$jekti!nog

poricanja. =ao laska!i i pakosni sl#ga naela "ado!oljst!a& taj element l#dila prenosi

"ara"n# $olest koja smrtno #groa!a ego tako to m# daje il#"ij# "ati+enosti. Strah

od toga $io $i najprostiji / i& samim tim& isto tako podloan potiski!anj# / nain

samoo#!anja@ nepokole$lji!o od$ijanje da se pre%e


8/19

#" o$jekti!ne tendencije progresi!ne deh#mani"acije / ak i # s!ojim praksama.

Spontanost& koj# $i tre$alo da pokre+# potre$e o$jekta& tre$a da se !ee "a ranji!a

mesta okotale st!arnosti& tamo gde lomo!i nastali pod pritiskom tog okota!anja

i"$ijaj# na po!rin#, ona ne $i tre$alo da se tra+i nas#mino& apstraktno& $e" ikak!og

o$"ira prema sadraj# onoga proti! ega se esto $ori samo p#$liciteta radi.

G

Ako napra!imo i"#"etak i prih!atimo ri"ik onoga to se na"i!a !elikom slikom& s one

strane istorijskih ra"lika # kojima sh!atanja teorije i prakse !ode s!oje i!ote&

otkri!amo $eskonano progresi!ni apsekt ra"d!ajanja na teorij# i praks#& nad kojim

s# romantiari jadiko!ali& a socijalisti / osim "relog Marksa / # s!om napredo!anj#

os#%i!ali. ara!no& pote%enost d#ha od materijalnog rada je p#ki pri!id& $#d#+i da

d#h s!oje postojanje d#g#je materijalnom rad#. ?pak& ta pote%enost nije samopri!idna i ne sl#i samo potiski!anj#. dgo!arao $i tehnikoIpo"iti!istikoj tendenciji "a koj# misli da joj ses#protsta!lja i s kojom& #"gred& # nekim segmentima& ima !ie $liskosti nego to se

#s#%#je da "amisli. Lj#dskost se $#di # tom ra"d!ajanj# na teorij# i praks#, ona je

nepo"nata onoj nera"d!ojenosti koja se "apra!o samo po!ija pred primatom prakse.

i!otinje& slino oso$ama sa regresi!nim ote+enjima mo"ga& "naj# samo "a

neposredne o$jekte akcije@ opaanje& l#ka!ost& prodiranje& s!e to je pod!rgn#to istim

ogranienjima& koja jo tee pritiskaj# no to je lieno s#$jekta nego s#$jekte.

L#ka!ost mora ste+i ne"a!isnost& da $i se jedinka mogla od!ojiti od dranja i iji $i

telos predsta!ljao kraj dominacije& # kojoj se od!ija prirodna istorija. >no to je #

praksi $lago& do$ronamerno& delikatno& ak i pomirlji!o& oponaa d#h& taj proi"!odra"d!ajanja& iji opo"i! "ago!ara s#!ie nepromiljena re'leksija. 4es#$limacija&1

koja danas ne mora da se pose$no prepor##je& o!eko!e#je mrane #slo!e koje $i

njeni "ago!ornici hteli da ras!etle. -injenica da s# "a Aristotela dijanoetike

(intelekt#alne) !rline "a#"imale naj!ie mesto s!akako je imala s!oj# ideolok#

stran#& naime& re"ignacij# helenistikog pri!atnog gra%anina& koji se i" straha kloni

meanja # ja!ne poslo!e i trai neko opra!danje "a s!oje po!laenje. Ali& njego!a

teorija # isto !reme ot!ara hori"ont $laene kontemplacije, $laene& "ato to i"mie

1>!de& 0oslo$a%anje2 li$ida # "adatim& dr#t!eno prih!atlji!im granicama (kao # kon"#meri"m#).

Videti i Her$ert Mark#"e& 4ov+ek +edne dimen)i+e& 0Veselin Maslea2& edicija0ogos& Saraje!o& 1989& o

0represi!noj des#$limaciji2& str. 6E/89. (Prim. prev.)

8


9/19

tome da spro!odi i trpi nasilje. Aristotelo!aPolitikaje h#manija od *latono!e

5epu"like& kao to je i k!a"i$#roaska s!est h#manija od one resta#rati!ne

(re'ormistike)& koja& da $i se nametn#la jednom !e+ pros!e+enom s!et#& prototipski

postaje totalitarna. *ra!a praksa tre$alo $i da "a cilj ima sopst!eno #kidanje.

6

U #!enom pism# =#gelman# (=#gelmann)& Marks je #po"ora!ao na pretnj# od pada

# !ar!arst!o& koji se # to !reme !ero!atno !e+ mogao nasl#titi.1Gita nije moglo

$olje da i"ra"i srodst!o po i"$or# i"me%# kon"er!ati!i"ma i re!ol#cije. ? "a Marksa je

to $io ultima ratio"a sprea!anje sloma koji je pred!i%ao. Ali& to straho!anje& koje

s!akako nije $ilo me%# poslednjim Markso!im moti!ima& $ilo je "asenjeno. *ad se

dogodio. >eki!ati ga i dalje samo # $#d#+nosti& ak i posle A#!ica i Hiroime&

"nai "ado!oljiti se jadnom #tenom milj# kako #!ek moe $iti i gore. -o!eanst!o&koje ini i trpi nepra!d#& samim tak!im post#panjem pot!r%#je najgore@ do!oljno je

samo posl#ati s!e te $esmislice o na!odnom 0detant#2. *rema tome& jedina

adek!atna akcija $ila $i #laganje s!ih napora # oslo$a%anje od !ar!arst!a. Ali&

s#personino #$r"a!anje istorije dostiglo je tak# # kojoj in'icira s!e to m# se

s#protsta!lja. Mnogima "!#i prih!atlji!o da se proti! !ar!arskog totaliteta moe

$oriti samo !ar!arskim sredst!ima. 3ranine !rednosti s#& me%#tim& # me%#!remen#

pre!a"i%ene. >no to je pre pedeset godina& # jednom kra+em period#& # oima onih

koji s# gajili t# tako apstraktn# i il#"orn# nad# # potp#n# promen#& moglo delo!ati

opra!dano / naime& nasilje / posle isk#sta!a sa nacionalsocijalistikim istaljinistikim #asima& i ako se ima # !id# d#go!enost totalitarne represije& ne moe

se !ie posmatrati od!ojeno od onoga to tre$a promeniti. Ako je #meanost dr#t!a #

taj "loin& a s njom i mog#+nost katastro'e& "aista postala totalna / # ta nema mnogo

s#mnje / onda se tome moe s#protsta!iti samo ono to #kida t# opt# o$man#&

#mesto da& na neki s!oj nain& #est!#je # njoj. ?li +e se o!eanst!o odre+i onog

0oko "a oko2 nasilja ili +e na!odno radikalna praksa o$no!iti satre #ase.

Malogra%anski tr#i"am& da s# 'ai"am i kom#ni"am jedno te isto& ili& # s!ojoj

najno!ijoj !er"iji& kako A*> pomae *4&16sramno je pot!r%en@ $#roaski s!et je do

1GAdorno se # jo jednom tekst# po"i!ao na t# prepisk#& ali # njoj ne postoji al#"ija na 0pad #

!ar!arst!o2. U dr#gom kontekst#& Marks al#dira na 0!ar!arst!o2 samo # prepisci sa Arnoldom

!aj s!etski rat / to je pad #

!ar!arst!o.2 ssip 5lechtheim& 5rank'#rt& 7#ropische Verlagsanstalt& 1966& str. ;1. ?pak& kako napominje

#rednik istog i"danja& ni i"!orni tekst s tim 7ngelso!im "apaanjem nije prona%en. (Prim. prev.)

16A*>@ A#sserparlamentarische >pposition& 0!anparlamentarna opo"icija2. 04i!lja2& nepartijska

opo"icija& sasta!ljena od ra"norodnih gr#pa i pokreta& koja +e od sedamdesetih godina prolog !eka& #

9


10/19

kraja postao onak!im kak!im ga $#roa"ija "amilja. S!ako ko ne odo$ra!a prela"ak

na iracionalno i $r#talno nasilje prosto se g#ra # re'ormi"am& koji sa s!oje strane deli

kri!ic# "a prod#a!anje sramne celine. Ali& t# ne pomae nikaka! kratki spoj& a ono

to $i moglo pomo+i ostaje skri!eno. 4ijalektika se i"!itoper#je # so'i"am& im se

pragmatino #smeri na slede+i korak& koji je spo"naja totaliteta oda!no osta!ila "aso$om.

E

>no to je pogreno # da!anj# pr!enst!a praksi& onako kako se to danas radi& jeste

#"di"anje taktike i"nad s!ega ostalog. Sredst!a s# se osamostalila do krajnosti. =ada

sredst!a sl#e cilje!ima $e" promiljanja& ona se ot#%#j# od njih. Tako se s!#da trai

disk#sija& # poetk# sig#rno i" nekog antia#toritarnog imp#lsa. Ali& disk#sija& koja je&

#"gred& kao i ja!na s'era& isto $#roaska kategorija& $i!a potp#no r#inirana taktikom.>no do ega $i disk#sija mogla da do!ede& "aklj#ci s !e+im stepenom o$jekti!nosti&

na osno!# po!e"anosti i proimanja namera i arg#menta& ne "anima one koji

a#tomatski i # potp#no neprimerenim sit#acijama po"i!aj# na disk#sij#. S!aka klika

eljna dominacije ima #napred pripremljene re"#ltate koje eli da nametne. 4isk#sija

sl#i manip#laciji. S!aki arg#ment je prilago%en nameri& $e" o$"ira na to koliko je

odri!. Kta god da dr#ga strana kae& to se jed!a prime+#je& a i tada kao odgo!or sti#

samo standardne 'ra"e. iko ne pok#a!a da neto na#i& da stekne neko isk#st!o&

#koliko #opte moe da ga doi!i. *roti!nik # disk#siji postaje '#nkcionalni deo

slede+eg plana@ post!ariti ga post!arenom s!e+# malgr6 lui2m7me(r.& #prkos njem#samom). jega tre$a ili na!esti na neto korisno& pomo+# retorike !etine i prisilne

solidarnosti& ili diskredito!ati pred istomiljenicima& ili m# odrati go!or& na sa! glas&

radi p#$liciteta& kojim je ta praksa opsedn#ta@ pse#doakti!nost moe opstati samo

kro" neprekidno samoreklamiranje. Ako se proti!nik ne #$edi& onda ga tre$a

disk!ali'iko!ati i opt#iti "$og nedostatka #pra!o onih k!aliteta koje ta disk#sija

podra"#me!a. jeno sh!atanje se !eoma spretno s!odi na to da se onaj dr#gi prosto

mora #$editi # neto, to disk#sij# sro"a!a # 'ars#. ?"a tih primenjenih tehnika stoji

a#toritarni princip@ neposl#ni moraj# prih!atiti miljenje gr#pe. >ni nepop#stlji!i

prenose s!oj# nepop#stlji!ost na s!akog ko ne pristaje da $#de terorisan. J$og s!egatoga& akcioni"am se pridr##je trend# proti! kojeg $i tre$alo da se $ori ili se pret!ara

da se $ori@ $#roaskom instr#mentali"m#& koji 'etii"ira sredst!a& "ato to je "a

njego!# !rst# prakse ra"miljanje o cilje!ima nepodnolji!o.

8

emakoj i dr#gim "emljama "apadne 7!rope& poeti da se integrie # politik# s'er# kro" 0"elene2 i

dr#ge stranke& 0ne!ladin sektor2 i 0ci!ilno dr#t!o2. *4@ ationaldemokratische *artei 4e#tschlands

/ 4ie Volks#nion (acionaldemokratska partija emake / arodni sa!e")& neonacisti. (Prim. prev.)

1


11/19

*se#doakti!nost& praksa koja se$e smatra !anijom od teorije i spo"naje i koja se od

njih s!e !ie ogra%#je& kako g#$i dodir s predmetom i ose+aj sra"mere& proi"!od je

o$jekti!nih dr#t!enih #slo!a. >na je istinski prilago%ena sit#aciji huis clos(r.& $e"

i"la"a). *ri!idno re!ol#cionarno dranje odgo!ara onoj militaristikoItehnikoj

nesposo$nosti "a spontan# re!ol#cij#& na koj# je Birgen 'on =empski (BQrgen !on=empski) #ka"ao pre mnogo godina.1Earikade s# smene naspram onih koji

kontroli# om$#, i "ato se igramo $arikada& a gospodari nam to do daljeg dop#taj#.

Moda to ne !ai "a gerilsk# $or$# # Tre+em s!et#, # administriranom s!et# nita ne

tee sas!im glatko. To je ra"log "ato se # ra"!ijenim ind#strijskim "emljama "a

modele #"imaj# one nera"!ijene. Ali ti modeli s# nemo+ni& kao i k#lt linosti

$espomo+no i sramno pog#$ljenih !o%a. Modeli koji se nis# mogli doka"ati ni #

$oli!ijskom iprag#& ne mog# se preneti dalje.

*se#doakti!nost je i"a"!ana sadanjim stanjem tehnolokih proi"!odnih snaga& ali je

njime # ist mah os#%ena na il#"ornost. =ao to personali"acija n#di lan# #teh# "$oginjenice da # anonimnom pogon# pojedinac !ie ne "nai nita& tako se i

pse#doakti!nost "a!ara!a o sla$ljenj# (3epoten)ierung) prakse& koja pretposta!lja

slo$odnog i a#tonomnog inioca& ali koji !ie ne postoji. ? "a politik# akti!nost je

!ano da "na da li je "a let oko Meseca #opte potre$an astrona#t& koji ne samo da

mora da se podredi komandnoj ta$li i #re%ajima !e+& pre s!ega& da prima detaljna

nare%enja i" kontrolnog centra na Jemlji. 5i"ionomije i dr#t!ene karaktere jednog

=ol#m$a i jednog ormana ra"d!ajaj# s!eto!i.18U re'leksnoj reakciji na

administrirani s!et& pse#doakti!nost reprod#k#je taj s!et # se$i. ?stakn#te linosti

protestnog pokreta s# !irt#o"i pra!ilnika i 'ormalnih proced#ra. Jakleti neprijateljiinstit#cija& !eoma s# skloni "ahte!ima da se o!o ili ono& o$ino elje proi"!oljno

sasta!ljenih komiteta& instit#cionali"#j#, o em# god da se raspra!ljaj#& to po s!ak#

cen# mora $iti 0o$a!e"#j#+e.2 S#$jekti!no& s!e to je promo!isano antropolokim

'enomenomgadgeteering&19a'ekti!nim "animanjem "a tehnologij#& koje nadila"i

s!ak# pamet i protee se na s!e o$lasti i!ota. ?ronino / ci!ili"acija # s!om

najd#$ljem pad# / Makl#an je # pra!#@ the medium is the message(medij je por#ka).

S promenom sredsta!a # cilje!e menjaj# se i karakteristike samih lj#di. ?nternali"acija

$i $ila pogrena re& "ato to je re o proces# koji ak i ne dop#ta st!aranje neke

sta$ilne s#$jekti!nosti, njeno mesto #"#rpira instr#mentali"acija. >d pse#doakti!nostido pse#dore!ol#cije& o$jekti!na tendencija dr#t!a sa!reno se pod#dara sa

1EBQrgen !on =empski& 0etracht#ngen "#m :. B#li2&5echt und Politik- !tudien )ur 'inheit der

!o)ialwissenschat# !chriten 8# ed. Achim 7sch$ach (5rank'#rt@ S#hrkamp& 199:)& ;:1/;;;. *r!i p#t

o$ja!ljeno # asopis#(erkur (199). (Prim. prev.& na osno!# napomene i" amerikog i"danja.)

185rank orman& ameriki astrona#t& i"!eo pr!i let oko Meseca& # misijiApolo 9& 1968. (Prim. prev.)

19Janimanje "a i"rad# malih tehnikih #re%aja (0gedeta2)& "a s!ak# prilik#. Adorno misli na pra!#

pomam# "a tak!im ino!acijama& koja poinje posle 4r#go s!etskog rata& s no!im tehnolokim

"amahom& kada s# konstr#isani najra"liitiji / i esto $i"arni / #re%aji "a doma+inst!o& "atit# od

!remenskih prilika& kretanje& kom#nikacij#& "a$a!#& itd. ?n!a"ija tehnolokih sredsta!a i tehnikog #ma

# s!e s'ere s!akodne!nog i!ota. (Prim. prev.)

11


12/19

s#$jekti!nom regresijom. a parodijski nain& s!etska istorija opet proi"!odi #pra!o

onak!e lj#de kak!i s# joj potre$ni.

9

>$jekti!na teorija dr#t!a& kao neega to se osamostalilo # odnos# na i!a $i+a& ima

pr!enst!o nad psihologijom& koja ne moe da dopre do onog to je meroda!no. U tom

pogled#& sig#rno je da se jo od Hegela& na pojedinca i njego!# slo$od#& ma koliko

delimin#& a naroito na njego!e nagone& esto gledalo s netrpelji!o+#. Ta

netrpelji!ost prati $#roaski s#$jekti!i"am kao senka& da $i na kraj# postala njego!a

neista sa!est. Asketi"am spram psihologije je ionako o$jekti!no neodri!. Bo od

propasti trine ekonomije& koja se sada krpi pri!remenim merama& od danas do s#tra&

njeni "akoni ne mog# da pr#e "ado!olja!aj#+e o$janjenje. e" psihologije& # koj#

se o$jekti!na prin#da #!ek i"no!a #gra%#je& nemog#+e je sh!atiti kako lj#di pasi!noprih!ataj# to stanje nepromenlji!e destr#kti!ne iracionalnosti& ali& i"nad s!ega& i kako

st#paj# # pokrete koji s#& to $i tre$alo da je oigledno& s#protsta!ljeni njiho!im

!lastitim interesima. *siholoke determinante imaj# srodn# #log# i kod st#denata. U

odnos# na realn# mo+& koja jed!a da ose+a neko golicanje& akcioni"am je iracionalan.

>ni m#driji #!i%aj# njego!# $e"i"la"nost& dok je dr#gi m#kotrpno prikri!aj#. #d#+i

da se one !anije gr#pe teko odl##j# na m#enit!o& psiholoki ra"lo"i se moraj#

#"eti # o$"ir, #"gred& direktni ekonomski moti!i s# mnogo pris#tniji nego to $i to

$r$ljarije o dr#t!# $lagostanja htele da !er#jemo@ mnogi st#denti i dalje !egetiraj# na

i!ici gladi. ara!no da je konstr#isanje il#"orne realnosti& # krajnoj liniji& i"n#%enoo$jekti!nim preprekama, ali ta realnost je psiholoki posredo!ana& a njeno

"amr"a!anje misli #slo!ljeno dinamikom nagona. U tome je pris#tna teka

kontradikcija. Akcionisti s# li$idino"no krajnje "aintereso!ani "a se$e same& "a s!oje

d#ho!ne potre$e& "a sek#ndarno #i!anje koje do$ijaj# kro" $a!ljenje so$om& ali taj

s#$jekti!ni momenat ih do!odi do $esa kada se poja!i kod njiho!ih proti!nika. a to

se odmah moe proiriti te"a i" 5rojdo!e(asovne psihologi+e i anali)e :a& po kojoj

s# olienja a#toriteta s#$jekti!no hladna& liena lj#$a!i i sposo$nosti "a istinski

lj#dske odnose.:=ao to a#toritet nasta!lja da i!i # antia#toritarcima& o!i& sa s!oje

strane& s!oj# negati!n# projekcij# a#toriteta opremaj# tradicionalnim oso$inama !o%ai onda postaj# ner!o"ni im se a#toritarne 'ig#re poka# dr#gaijim& kada ne

odgo!araj# onome to antia#toritarci ipak potajno prieljk#j# od njih. >ni koji

naj$#rnije protest#j# slini s# a#toritarnim linostima po s!ojoj a!er"iji prema

introspekciji, kada se $a!e so$om& to ine nekritiki i to se odmah agresi!no

#smera!a na neto spoljanje. arcistiki precenj#j# s!oj "naaj& $e" do!oljno ose+aja

"a ra"mere. >dmah name+# s!oje potre$e& kao # paroli o 0proces# #enja2& kao

kriterij#m# prakse, # s!em# tome je& do sada& $ilo malo prostora "a dijalektik#

:Sigm#nd 5re#d&(assenps*chologie und ch2Anal*se& 19:1.$udunost +edne ilu)i+e& aprijed&

Jagre$ 1986& str. 19;/;1:. *re!eo oris #den. (Prim. prev.)

1:


13/19

ot#%enja ('nt&u;erung).:1*ost!ar#j# sopst!en# psihologij# i oek#j# post!aren#

s!est i kod onih s kojima se s#oa!aj#. >ni "apra!o sta!ljaj# ta$# na isk#st!o i

postaj# alergini im ih neto podseti na njega. ?sk#st!o se kod njih s!odi na ono to

na"i!aj# 0pri!ilegijom o$a!etenosti2& ne prime+#j#+i da s# koncepti in'ormacije i

kom#nikacije koje #potre$lja!aj# #!e"eni i" monopolistike k#lt#rne ind#strije iprema njoj podeene na#ke. >ni o$jekti!no doprinose regresi!nom preo$raaj# onoga

to je preostalo od s#$jekta& # re'erentne take "a proi"!odnj# conditioned rele


14/19

da ga ra"granii od psihologije& proir#je ratioi"!an njego!og neposrednog

predsta!nika& pojedinane oso$e. To ga& !ero!atno od kada postoji& oslo$a%a od

nas#minosti indi!id#alno posta!ljenih cilje!a. Samoodra!aj#+i s#$jekt ra"#ma& #

s!ojoj imanentnoj& d#ho!noj optosti& jeste neto realno opte / dr#t!o& odnosno&

logiki dosledno& o!eanst!o. >dranje o!eanst!a je nei"$risi!o #tisn#to # smisaoracionalnosti@ ono "a cilj ima ra"#mn# organi"acij# dr#t!a, # s#protnom& ono $i na

a#toritaran nain "a#sta!ilo sopst!eno kretanje. -o!eanst!o je racionalno

organi"o!ano samo ako doprinosi odranj# s!ojih socijali"o!anih s#$jekata& # sklad#

s njiho!im nesp#tanim potencijalima. S dr#ge strane& $ilo $i iracionalno i s#man#to /

a o!aj primer nije samo primer / kada $i se primerenost sredsta!a "a ra"aranje cilj#

ra"aranja smatrala "a neto racionalno& a cilj mira i #kidanja antagoni"ama& koji $i da

to ra"aranje sprei ad calendas Graecas:;& "a neto iracionalno. =ao lojalni

glasnogo!ornik s!oje klase& Ve$er je odnos i"me%# racionalnosti i iracionalnosti

posta!io nagla!ake. Skoro os!etniki& s#protno njego!im namerama& racionalnostcilje!a i sredst!a kod njega se dijalektiki i"okre+e. !de& spreiti ra"aranje "a#!ek.

(Prim. prev.)

:5inale Ve$ero!og esejaProtestantska etika i duh kapitali)ma@ 0riga "a spoljna do$ra $i& poakstero!om miljenj#& tre$alo da $#de na ple+ima njego!ih s!etaca samo kao tanak plat koji o!ek

s!akog tren#tka moe da od$aci. Ali& s#d$ina je htela da od plata nastane omota t!rd pop#t elika.2

U pre!od# o!og Adorno!og teksta # i"danj# Kkolske knjige& taj 0elini omota2 / jedna od

najpo"natijih Ve$ero!ih meta'ora / postaje 0p#e!a k#+ica2. >pet& # starom engleskom pre!od#& to je&

neto $lie& $io 0g!o"deni ka!e"2. Ali& kao to napominje a#tor no!og engleskog pre!oda& *eter aehr

("ajedno sa 3ordonom O. Dellsom& *eng#in ooks& ::)& da $i o$jasnio karakter tog no!og pritiska

kojem dr#t!o i"lae pojedinca& Ve$er namerno koristi sim$ol modernog do$a& elik / koji je !etaki

materijal& "a ra"lik# od g!o%a& prirodnog elementa / # i"ra"# 0ein stahlhartes 3eh#se2@ pri$lino&

elini omota& elina lj#t#ra& elino k#+ite& i sl. Maks Ve$er&Protestantska etika i duh kapitali)ma

(MaR De$er&3ie protestantische 'thik und der Geist des Kapitalismus& 19G, 19:)& str. 1:1 i"danja

Meditteran *#$lishing& o!i Sad& :11. *re!eo iko Mili+e!i+. *r!o i"danje istog pre!oda@ 0Veselin

Maslea2& edicija0ogos& Saraje!o& 1989. (Prim. prev.)

1


15/19

kontradiktorna& # s!ojoj ra!nod#nosti prema oiglednom l#dil#.5atione $i tre$alo

da $#de nita dr#go nego samoodranje& naime& samoodranje !rste& od kojeg

doslo!no "a!isi opstanak s!ake indi!id#e. Upra!o kro" samoodranje !rste ra"!ija se

potencijal "a samore'leksij#& koja $i konano mogla da pre!a"i%e samoodranje na

koje je naa !rsta $ila ograniena& tako to je $ila s!edena na p#ko sredst!o.

11

Akcioni"am je regresi!an. >ma%ijan po"iti!itetom& koji je oda!no postao deo

armat#re osla$ljenog ega& on od$ija da se "amisli nad sopst!enom nemo+i. >ni koji

ne#morno !i#& 0S#!ie apstraktnoW2& marlji!o neg#j# konkreti"am& on# !rst#

neposrednosti koja daleko "aostaje "a raspoloi!im teoretskim sredst!ima. To ide na

r#k# pse#dopraksi, onima koji tako !ispreno / i jednako s#marno kao # sl#aj#

#metnosti / go!ore kako je teorija represi!na, a koja to akti!nost& #sred o!ogstatus=uo& nije represi!na& na o!aj ili onaj nain Ali& neposredna akcija& koja $i da odmah

"ada #darac& ne#poredi!o je $lia tlaenj# od misli koja "astaje da $i po!ratila dah.

Arhimedo!ska taka / o mog#+nosti nerepresi!ne akcije& o tome kako plo!iti i"me%#

alternati!a spontanosti i organi"acije / tak!a taka se& ako je to #opte mog#+e& moe

prona+i samo kro" teorij#. Ako se pojam g#rne # stran#& onda crte kao to s#

jednostrana solidarnost& i"opaena # teror& postaj# oigledne. >no to se t# direktno

name+e jeste $#roasko pr!enst!o sredsta!a nad cilje!ima& onaj d#h koji $i& makar

prema program#& tre$alo napadati. Tehnokratska re'orma #ni!er"iteta& koj# $i

akcionisti& moda ak i iskreno& hteli da spree& nije samo proti!#darac protest#.*rotestanti je i sami spro!ode. >d akademske slo$ode se oek#je da se sama sro"a na

potroaki ser!is i potini kontroli.

1:

Me%# arg#mentima akcionista nala"i se i jedan "aista #daljen od h!alisa!e politike

strategije& ali koji je opet ima !elik# s#gesti!n# snag#@ naime& "a protestni pokret se

tre$a opredeliti #pra!o "ato to se #!i%a njego!a o$jekti!na $espomo+nost& tragom

Marksa "a !reme *ariske kom#ne ili kom#nistike partije (emake)& koja je #letela #procep nastao posle sloma anarhosocijalistike !lade sa!eta # Minhen# 1919. =ao to

s# ti #stanci $ili i"a"!ani oajem& tako i oni koji oaja!aj# nad mog#+no+# #stanka

tre$a da podre $e"i"gledne akcije. e#mitni pora" name+e solidarnost& # o$lik#

moralnog a#toriteta& ak i onima koji s# mogli da pred!ide propast i koji nis# hteli da

se potine diktat# jednostrane solidarnosti. Ali& po"i!i na heroi"am "apra!o

prod#a!aj# taj diktat, onima koji nis# dop#stili da im ose+aj "a tak!e st!ari ot#pi&

ne+e proma+i njiho! #plji "!#k. U $e"$ednom #toit# Amerike& neki emigrant je

mogao da podnese !esti o A#!ic#, $ilo $i teko po!ero!ati da je "$og Vijetnama

neko i"g#$io san& naroito od kada $i s!aki proti!nik kolonijalnih rato!a morao "natida i Vijetkong koristi kineske metode m#enja. S!ako ko #milja da je& kao proi"!od

1G


16/19

o!og dr#t!a& slo$odan od $#roaske hladno+e& gaji il#"ije i o se$i i o s!et#, $e" te

hladno+e ne $i mogao da i!i. Sposo$nost s!akog od nas& $e" i"#"etka& "a

poisto!e+i!anje s t#%om m#kom& mala je. ?"ja!e kako se to !ie ne moe mirno

posmatrati i kako niko do$ronameran to !ie ne $i tre$alo da trpi& predsta!ljaj#

racionali"acij# grie sa!esti. Sta! koji s# poka"ali "a!erenici od :. j#la&:G

koji s#& nai!ici stra!e& radije ri"iko!ali m#enje i smrt nego da ne pred#"m# nita& $io je mog#+

i !redan di!ljena. nima koji ne ele da kaskaj# "a rehto!im do$ro!oljnim i smelim

pri"nanjem& naj!e+i deo sa!remene prakse mora $iti s#mnji! "$og nedostatka talenta.

1;

Sa!remeni praktici"am poi!a na jednom element# koji je na #asnom je"ik#

sociologije $io krten kao 0s#mnja # ideologij#2& kao da pogonska sila kritikeideologija nije $ila isk#st!o njiho!e neistinitosti !e+ malogra%ansko omalo!aa!anje

s!ega d#ho!nog& kao neeg na!odno #slo!ljenog interesima& to je& kao sta!& i samo

:GAtentat na Hitlera& 19. (Prim. prev.)

:6Valter enjamin@ 0>. +ul. reht& # tok# j#eranjeg ra"go!ora@ -esto mislim na s#d pred kojim $ih

$io sasl#a!an@ 4o$ro& ta je s !ama 4a li ste o"$iljni Morao $ih da kaem& ne& nisam sas!im

o"$iljan. S#!ie mislim na #metnike st!ari& "na& na to ta je do$ro "a po"orite& da $ih $io sas!im

o"$iljan. Ali& poto sam na to !ano pitanje odgo!orio sa ne& dodao $ih neto jo !anije@ naime& da je

moj sta! legitiman.2 Dalter enjamin& Versuche %"er $recht& 5rank'#rt& S#hrkamp& 1966& str. 118.

*re!od@ Dalter enjamin& 0


17/19

moti!isano interesom skeptici"ma projekto!anim na d#h. Ali& ako praksa prikri!a

s!oj# sadanj# nemog#+nost #" pomo+ opij#ma kolekti!iteta& onda se i sama i"okre+e

# ideologij#. Ja to postoji jedan sig#ran poka"atelj@ pitanje 0Kta da se radi2& koje

a#tomatski presre+e s!ak# kritik# misao pre nego to se do kraja i"go!ori& a kamoli

promisli. Mranjat!o najno!ijeg neprijateljst!a prema teoriji nigde se ne ispolja!atako ogoljeno. To podse+a na dranje nekog ko !am trai paso. Manje i"riita& ali

"ato mo+nija "apo!est glasi@ mora se saglasiti. *ojedinac se mora podrediti kolekti!#&

a kao nagrad# "a #tapanje # 0melting pot2 o$e+a!a m# se milost prih!atanja #

lanst!o. Sla$i i "astraeni ose+aj# se snanijim kada se # trk# dre "a r#ke. To je

pra!a taka # kojoj dola"i do "aokreta # iracionali"am. ranjena stotinama so'i"ama&

#sa%ena #" pomo+ stotina tehnika "a nametanje moralnog pritiska& sled$enicima se

name+e ideja da odricanjem od sopst!enog ra"#ma i sta!a mog# ste+i $lagoslo!

nekog !ieg& to jest& kolekti!nog #ma. *oto je "a spo"naj# istine neophodan

$e"#slo!no indi!id#alni ra"#m& lj#dima se #t#!lj#je # gla!e kako je on danaspre!a"i%en i kako je s!a njego!a "apaanja nadmo+na m#drost dr#go!a oda!no

osporila i od$acila. To "nai po!ratak na onaj disciplin#j#+i prist#p koji s#

s!oje!remeno #pranja!ali kom#nisti. >no to je nekada& dok je sit#acija jo $ila

ot!orena& $ilo smrtno o"$iljno i imalo strane posledice& pona!lja se& # sklad# s

Markso!om i"rekom& kao 'arsa pse#dore!ol#cije.:EUmesto na arg#menate& naila"imo

na standardi"o!ane parole& koje oigledno li'er#j# !o%e i njiho!i sled$enici.

1

Ako se teorija i praksa ne ra"lik#j# ni neposredno& niti apsol#tno& onda se nala"e #

odnos# diskontin#iteta. ema pra!og p#ta koji !odi od prakse ka teoriji / mora se

ra#nati i na tako"!ani momenat spontanosti. Ali& teorija je deo dr#t!ene sprege& a

opet a#tonomna. ?pak& praksa se ne od!ija ne"a!isno od teorije& kao ni teorija

ne"a!isno od prakse. =ada $i praksa $ila merilo teorije& onda $i se& kao thema

pro"andum&:8otkrila kao pod!ala koj# je Marks raskrinkao i "ato ne $i mogla da

ost!ari ono to eli, opet& ako $i praksa samo sledila #p#tst!a teorije& $r"o $i se

pret!orila # kr#t# dogm# i dodatno 'alsi'iko!ala teorij#. >no to s#


18/19

ne"a!isnost #n#tar njega, ona nije samo instr#ment totaliteta !e+ i njego! momenat,

inae ne $i mogla da pr#i ni najmanji otpor inima totaliteta. Teorija i praksa& ak i

posle s!og me%#so$nog #dalja!anja& ne nala"e se # odnos# tran"icije& a naroito ne

podre%enosti& !e+ k!alitati!nog preokretanja. To s# d!a s#protna pola. aj!ie nade #

s!oje ost!arenje moe da ima ona teorija koja nije "amiljena kao #p#tst!o "asopst!en# primen#& slino onome to se desilo # prirodnim na#kama& i"me%# atomske

teorije i n#klearne 'isije, ono to im je $ilo "ajedniko& po!ratna sprega s mog#+om

praksom& $ilo je omog#+eno tehnolokim #mom kao tak!im& a ne ra"miljanjem o

primeni. Marksistiko #enje o jedinst!# teorije i prakse $ilo je nes#mnji!o

opra!dano "$og predose+anja da $i moglo $iti prekasno& da je k#cn#o as& da je

nast#pila sit#acija 0sada ili nikada2. U tom smisl#& to #enje je s!akako $ilo

praktino, ali& teoriji& kako je "aista $ila i"loena& #Kritici politi/ke ekonomi+e&

nedostaje s!aki konkretan prela" ka praksi& koja $i& # sklad# s jedanaestom te"om o

5ojer$ah#& tre$alo da $#de njen raison d@6tre. Markso!o "a"iranje od teoretskihrecepata "a praks# teko da je $ilo ita manje od onog da pr#i neki po"iti!an opis

$esklasnog dr#t!a.Kapitalje p#n kritika& #gla!nom na ra#n ekonomista i 'ilo"o'a&

ali ne sadri nikaka! akcioni program, s!aki glasnogo!ornik A*>& koji je o!ladao

s!ojim renikom& tre$alo $i da os#di t# knjig# kao s#!ie apstraktn#. Teorija o !ik#

!rednosti ne go!ori nita o tome kako i"!esti re!ol#cij#, kada je re o praksi #opte /

ne o konkretnim politikim pitanjima / anti'ilo"o'ski Marks jed!a da je iao dalje od

s!og 'ilo"o'skog sta!a da oslo$o%enje proletarijata moe $iti samo njego!o !lastito

delo, a # to !reme proletarijat je jo #!ek $io !idlji!. *oslednjih decenija& rado!i kao

to s#straivan+e autoriteta i porodice&Autoritarna li/nost& ak i3i+alektikaprosvetitel+stva& sa s!ojom& po mnogo em#& heterodoksnom teorijom dominacije& $ili

s# napisani $e" praktinih namera& a ipak s# imali neki praktini #ticaj.:9Taj #ticaj je

i"!irao i" injenice da s!et# # kojem s# ak i misli postale ro$a i naila"e nasales

resistance&;niko ko je itao te knjige nije imao ose+aj da m# se time neto prodaje ili

name+e. =ad god sam direktno inter!enisao& # naj#em smisl# te rei& i s nekim

!idlji!im praktinim #ticajem& to je $ilo samo kro" teorij#@ # polemici o

>mladinskom pokret# # m#"ici i njego!im sled$enicima& # kritici no!onemakog

argona a#tentinosti& koja je pok!arila #i!anje toj !eoma "ara"noj ideologiji& tako

to je #t!rdila njen pra!i i"!or i smisao.;1

Ako s# te ideologije "aista lana s!est& ondanjiho!o ra"otkri!anje& # najirem medij# misli& podstie kretanje ka politikoj "relosti&

i "ato je ipak praktino. Marksistika dosetka o 0kritikoj kritici2&;:taj ned#ho!iti

:9!tudien %"er Autorit&t und Familie& ?nstit#t 'Qr So"ial'orsch#ng& *aris& 19;6, Bhe Authoritarian

Personalit*& T. D. Adorno& et al.& eC ork 19G, MaR Horkheimer i T. D. Adorno& 3ialektik der

Aukl&rung& 19E.

;>tpor potroaa prema gr#$oj trgo!akoj pon#di. (Prim. prev.)

;1T. D. Adorno# :argon der 'igentlichkeit. Zur deutschen deologie& 196.Cargon autenti/nosti& olit&

edicija !a)veDa& eograd& 19E8. *re!eo 4a!or


19/19

pleona"am& otrcani !ic koji !er#je kako je teorija propala st!ar samim tim to je

teorija& samo prikri!a nesig#rnost # pogled# direktnog pre!o%enja teorije # praks#. i

sam Marks se kasnije nije podredio praksi& #prkos ?nternacionali& s kojom se ra"iao.

Ja teorij#& praksa je i"!or snage& ali ona je ne moe propisati. >na se # teoriji ja!lja

samo& i "apra!o nemino!no& kao slepa mrlja& kao opsedn#tost onim to se kritik#je,nijedna kritika teorija se ne moe #pranja!ati do # detalje& $e" precenji!anja detalja,

a opet& $e" tih pojedinosti& ona je nita!na. Me%#tim& ona primesa l#dila # s!em#

tome& #po"ora!a na ispade koji to l#dilo ne"a#sta!lji!o po!e+a!aj#.

1969.

Theodor D. Adorno& 0Marginalien "# Theorie #nd *raRis2 (1969)& Gesammelte !chriten1/:& and

1.:@Kulturkritik und Gesellschat & 5rank'#rt am Main 19E/198& str. E6/E8;.

Theodor D. Adorno& 0Marginalia to TheorP and *raRis2& ,ritical (odels- nterventions and

,atchwords& Ool#m$ia Uni!ersitP *ress& 7#ropean *erspecti!es& translated and edited $P HenrP D.

*ick'ord& 1998& str. :G9/:E8.

*ostoje+i pre!od@ Theodor D. Adorno& 0Marginalije o teoriji i praksi2&Filo)osko2socioloki ese+i o

kn+ievnosti& Kkolska knjiga& S#!remena misao& Jagre$& 198G& str. ::/:6. *re!ela adeda

-aino!i+I*#ho!ski.

o!i pre!od& na osno!# amerikog i"danja i originala@ Aleksa 3olijanin& decem$ar :1:.

*omo+ # odgonetanj# latinskih 'ra"a i dr#gih detalja@ Sla!ica i Sinan.

*re!od je slo$odan.http@anarhijaI$lokG.net1"en.com

aleksa.golijaninXgmail.com

kao 0Y kritika kritine kritike2). Videti i Adorno! esej5e)ignaci+a& http@anarhijaI

$lokG.net1"en.com ili http@anarhistickaI$i$lioteka.netli$rarPtheodorIadornoIre"ignacija (Prim.

prev.)

19

adorno marginalije o teoriji i praksi 1969

Documents