---- /, ~ . "

/

/. I

.,, , I....."HACTABHO-HAyqHO BIUEllY

<l>AKYJITETA <l>11311QKOr BACll11TAlbA 11 CllOPTA

YH11BEP3TETEA Y BAlbOJ JIYIJ,11

Ha OCHOBY qJIaHa 71 . CTaB 7 TaqKa 6 3aKoHa 0 BHCOKOM 06pa30BaIhY (CJIY)K6eHH rJIaCHHK

Perry6JIHKe CprrcKe 6poj: 7311 0, 104111 , 84112, 108114, 44115 , 90116) Te qJIaHa 54. CTaTyra

YHHBep3HTera Y BaIhoj JIYU:H, HacTaBHo-HayqHo BHjene <l>aKYJITeTa <pH3HqKOr BacrrHTaIha H

crropTa, Ha 6. pe)lOBHoj cje)lHHUH O)lp)KaHoj )laRa 2l.12.2018. )lOHHjeJIO je O)lJIYKY 6poj

1111 .1792-4118 KOjOM je HMeHOBaHa KOMHcHja 3a oujeHY ypaljeHor MacTep pa.na KaH)lH)laTa

KeHaHa OMHneBHna rrO)l Ha3HBOM "Pa3JIHKe Y HCrrO.JbaBaIhY KOOp)lHHaUHje H paBHOTe)Ke

yqeHHKa HH)KHX pa3pe)la OCHOBHe IllKOJIe".

fIOCJIHje rrpeme)la ypaljeHor pa.na KOMHcHja Y cacTaBY:

1. )lP CHe)KaHa BHjeJIHn, pe)lOBHH rrpo<pecop, Y)Ka HayqHa 06JIaCT KHHe3HOJIOmja Y

cnopTY, <l>aKYJITeT <PH3HqKOr BacrrHTaIha H crropTa YHHBep3HTeTa Y BaIhoj JIYllH,

npe)lcJe)lHHK;

2. )lP KapaJIHn TaMapa, BaHpe)lHH rrpo<pecop, Y)Ka HayqHa 06JIaCT KHHe3HOJIOmja Y

cnopTY, <l>aKYJITeT <pH3H4Kor BacnHTaIha H crropTa YHHBep3HTeTa Y BaIhoj JIYU:H, qJIaH H

3. )lP A.npHaHa Jby6ojeBHn, BaHpe)lHH rrpo<pecop, Y)Ka HayqHa 06JIaCT KHHe3HOJIOmja Y

cnopTY, <l>aKYJITeT <PH3HqKOr BacrrHTaIha H cnopTa YHHBep3HTeTa Y BaIhoj JIYU:H, MeHTOp

)lOHOCH c.Jbe)leliH

JI3BJEIIITAJ 0 YPABEHOM MACTEP PA,llY

fIO)]; HA311BOM "PA3JII1KE Y I1CllOJbABAlbY KOOP)];I1HAUI1JE 11 PABHOTE)KE

YQEHI1KA HI1)KI1X PA3PE)];A OCHOBHE lllKOJIE" KaH)lH)laTa KeHaRa OMHqeBHna

I . BI10fPA<l>CKI1 fIO)];AUI1 KAH)];I1)];ATA

KeHaH OMHqeBHn je poljeH 13.03.197I.ro)l. Y OuaKY. OCHOBHY H cpe)lIhY IlIKOJIY je 3aBpllIHo

Y OUaKY, r.rrje H )laHaC )KHBH. 2008. rO)l. yrrHcyje <l>aKYJITeT 3a TjeJIeCHH o)lroj H crropT

YHHBep3HTeTa y TY3JIH, Ha KojeM je )lHrrJIOMHpaO 2011.ro)l. Ha TeMY "OCHOBe ynpaB.JbaIha

. pa<pTHHr qaMUHMa" . HaKOH Tora aKTHBHHje ce 6aBHO 60pHJIaqKHM crropTOBHMa r.rrje rrocTaje

тренером једног успјешног Кикбоксинг клуба. Упослен у МУП-у Жупаније Посавске у одјелу прометне полиције на мјесту замјеника начелника прометне полиције.

2. ПРЕДМЕТ МАСТЕР РАДА

Усмјерено и стручно вођено физичко вјежбање актуализована је проблематика у спортско-педагошкој струци. Посљедице сједалачког начина живота (хипокинезије) одговорност су друштва у цјелини, а спортска струка научно-емпиријским показатељима треба континуирано да иницира, па и алармира на потребу озбиљнијег мониторинга у расту и развоју дјеце за опште здравље нације. Овај рад представља мали допринос настојању да усмјеренa и стручно вођенa физичка активност с циљем развоја моторичких способности треба започети веома рано и служити као адекватан стимуланс природним законитостима раста и развоја људског организма. Из тог разлога за предмет истраживања кандидат је одабрао млађи школски узраст, односно период поласка у школу у којем у оквиру наставно-образовног процеса дјеца похађају наставу физичког васпитања. Ослањајући се на бројна истраживања која указују да је „најосјетљивији“ период за развој моторичких способности од 6-10 година, кандидат је за испитивање разлика у испољавању координације и развнотеже одабрао узраст 7 и 9 (± 6 мјесеци) година. У раду кандидат истиче да управо у том периоду најинтензивније адаптације организма на спољашње стимулансе (физичку активност) треба уважавати специфичности у динамици развоја и манифестацији моторичких способности, те путем креативних елементарних игара часове физичког васпитања квалитетно планиранати и усмјерено организовати од стране професора физичког васпитања, а не учитеља. Осим што утичу на оптимални развој личности у цјелини, знања и кретне навике које се стекну у том периоду ненадокнадив су фактор у борби против посљедица савременог начина живота.

3. АНАЛИЗА МАСТЕР РАДА

Мастер рад кандидата Кенана Омићевића, под називом „Разлике у испољавању координације и равнотеже ученика нижих разреда основне школе“ писан је на 86 страница које садрже 3 табеле, 20 графикона и 53 референце. Рад је подијељен по сљедећим поглављима:

1. Увод

2. Теоријски приступ

3. Досадашња и страживања

4. Предмет и проблем истраживања

5. Циљ и задаци истраживања

6. Хипотезе

7. Методе рада

8. Резултати и интерпретација

9. Теоријски и практични значај истраживања

10. Закључак

11. Литература

У првом поглављу кандидат уводним приступом истиче важност кретања и бављења физичком активности посебно у млађем школском узрасту као најпотентнијем периоду за раст и развој дјеце. Наводећи да је основни циљ физичког васпитања за тај узраст усвајање што већег броја моторичких стереотипа, односно базичних кретних структура, кандидат препоручује елементарне игре као средство за креирање различитих моторичких изазова. Колико је важно вријеме које дијете проведе бавећи се физичком активношћу и како оно утиче на развијање моторике дјетета кандидат објашњава новијим резултатима истраживања у којима се наводи да су дјеца с најбољом координацијом уједно и најактивнија, а да дјеца која имају проблема у моторици мање учествују у регуларним физичким активностима.

У другом поглављу Теоријски приступ истраживању кандидат систематично обухвата све важне претпоставке за квалитетно разумијевање проблематике рада. Прво читаоца упознаје са карактеристикама развојног периода млађег школског узраста уопште, а након тога и специфичностима развојног периода популације која је била предмет његовог научног интересовања: узраст 7 и 9 година (± 6 мјесеци). Истичући психолошки, физички, социјални и моторички аспект развоја кандидат јасно указује на виљиву дистинкцију у развојном путу и специфичностима сваког узраста. Наводи, такође, да је код седмогодишњака уочљивија разлика у досадашњем кретном искуству, а да код деветогодишњака у моторичком смислу треба знати уважити и исказане интересе дјевојчица за стилизованим кретањем. Након тога, кандидат наводи терминолошке одреднице бројних аутора за појам „моторичке способности“ које се могу наћи у старијој и новијој литератури. Дефиниција самог појма моторичких способности представља увод у даљу анализу законитости развоја моторичких способности указујући на неравномјерност, разноврсност и хетерохроност у њеној манифестацији, али и фактору мотивације која има значајну улогу у коначном моторичком резултату. Веома важним кандидат истиче и сазнања да унутар сензитивниог периода постоји "критична фаза" у којој мора да дође до подстицања развијања одређених моторичких способности, како би жељени ефекат био постигнут. Сензитивна фаза означава временски интервал који је подобнији за дјеловања спољашњих подражаја, него други интервали. Критички период означава вријеме у коме мора доћи до стимулације уколико желимо да постигнемо развојне промјене. Он

означава задњи тренутак или рок у коме је још увијек могуће постићи највећи ефекат вјежбања. Управо та чињеница намеће потребу правовременог дјеловања на раст и развој дјеце, те стварању за здравље неопходних кретних навика путем организованог и стручно вођеног облика физичког вјежбања. Даље, кандидат указује на етапност и фазност развоја моторичких способности које треба на вријеме препознати и, у складу с тим, мијењати обим, интензитет или услове вјежбања. Структура моторичких способности због своје комплексности и даље представља недовољно истражено подручје, те кандидат опрезно наводи досадашња размишљања најутицајнијих ауторитета ове области. Наводи да различити приступи у структурирању моторичких способности само наглашавају њену комплексну природу, али да, ипак, у спортској пракси егзистира подјела на базичне и специфичне моторичке способности, као довољно добро полазиште за њену даљу научно-емпиријску опсервацију. За потребе истраживања кандидат је издвојио моторичке способности координацију и равнотежу, те у даљем анализирању области моторике детаљно наводи специфичности развијања и манифестације сваке од њих. Генерално закључује да истраживања базичних или фундаменталних моторичких способности у млађем школском узрасту, те посебно истраживања узрочно-посљедичних повезаности с антрополошким статусом дјеце, представља посебан задатак кинезиолошких истраживања. Објашњава да се важност базичних моторичких способности огледа у формирању човјека током онтогенезе, јер омогућује дјеци кретање у простору и показују им како на прикладан начин реаговати на различите подражаје. Указује да низак ниво базичних моторичких способности у раној животној доби може утицати на спорије усвајање специјализованих моторичких знања која, у каснијем животу, могу имати читав низ негативних посљедица. Основни обрасци кретања или базичне моторичке способности у млађем школском узрасту управо се уче и развијају путем елементарних игара, те кандидат на крају овог поглавља објашњава структуру кретних образаца који чине садржаје за креирање различитих елементарних игара. Истиче позитиван физиолошки, психолошки, али и васпитни утицај који се може остварити примјеном елементарних игара, истичући поново важност стручног, планског и организованог приступа у креирању саджаја, обима и интензитета кретања њиховом примјеном. Приказ одабраних примјера елементарних игара за развијање координације, и посебно за развијање равнотеже, показује одређеност кандидата у намјери да овај рад, осим сублимације сазнања те критичког осврта на актуелну проблематику раста и развоја дјеце, има и одређени практични допринос.

У прегледу Досадашњих истраживања кандидат је навео већи број истраживања новијег датума која су обухватила проблематику испољавања моторичких способности код млађег школског узраста. Резултати које наводи показују да усмјерен и организован облик физичког вјежбања (путем додатних часова физичког васпитања или у оквиру ваннаставног организованог физичког вјежбања) статистички значајно утиче на побољшање моторичких способности код млађег школског узраста. Такође, примјетна је разлика у испољавању одређених моторичких способности исказана према полу. Кандидат у досадашњим истраживањима за ову популацију наводи и већи проценат нарушеног постуралног статуса код физички неактивне дјеце. Сва ова

сазнања послужила су за касније дефинисање проблема овог истраживања и постављање хипотеза рада.

Усмјерено развијање моторичких способности започиње веома рано и најчешће се дешава поласком у школу на часовима физичког васпитања. Према плану и програму настава физичког васпитања за млађи школски узраст (која траје 5 година) реализује се најчешће путем елементарних игара од стране учитеља разредне наставе. Желећи, прије свега, нагласити непроцјењив значај усмјереног и стручно вођеног физичког вјежбања у најосјетљивијем периоду за раст и развој и наглашавајући важност адекватног одабира кретних садржаја унутар елементарних игара, кандидат је у свом раду утврђивао да ли постоје разлике у испољавању одређених моторичких способности између седмогодишњака и деветогодишњака. Обзиром да је њихово испољавање присутно у готово свим садржајима елементарних игара, кандидат је за потребе овог истраживања одабрао координацију и равнотежу. Координација је моторичка способност која зависи од манифестације других моторичких способности (брзина, агилност, експлозивност, равнотежа и др.), а равнотежа је посебно значајна с аспекта успостављања и одржавања правилне тјелесне постуре у различитим активностима. Равнотежа се посебно манифестује код отворених и затворених очију, што говори да је у тијесној вези са просторном оријентацијом.

Водећи се наведеном проблематиком, кандидат је за Циљ истраживања навео утврђивање разлика у испољавању моторичких способности координације и равнотеже између ученика хронолошке доби 7 и 9 година (±6 мјесеци). На основу сазнања из добијених резултата истраживања, кандидат жели да укаже на потребу адекватнијег и квалитетнијег креирања моторичких садржаја унутар елементарних игара, како би они били стимулативнији за развијање координације и равнотеже и примјеренији моторичкој зрелости и развојној доби дјеце. На основу формулације предмета и проблема истраживања те постављеног циља, кандидат поставља хипотезе према којима очекује статистички значајне разлике у испољавању моторичке способности координације и равнотеже између седмогодишњака и деветогодишњака.

У поглављу Методе рада кандидат систематично наводи све релевантне факторе за реализацију постављених хипотеза. Узорак испитаника чини популација ученика хронолошке доби 7 и 9 година са укупно 60 ентитета (30 ученика старости 7 година и 30 ученика старости 9 година) који похађају наставу у Другој основној школи „Живинице“ у Живиницама. Узорак варијабли чине моторичке способности координације и равнотеже. Простор координације тестиран је са 6 стандардизованих моторичких тестова и то: полигон натрашке, осмица са сагибањем, провлачење и прескакање, кораци у страну, слалом ногама са двије лопте, вођење лопте руком. Простор равнотеже дефинисан је са 4 стандардизована моторичка теста: стајање на обје ноге попречно на клупици са отвореним очима, стајање на једној нози уздужно на клупици за равнотежу са отвореним очима, ходање напријед по ниској греди и тест „Фламинго“. Кандидат је навео да су подаци обрађени примјеном статистичког пакета СПСС и Статистика, те да су кориштене сљедеће статистичке процедуре: дескриптивна статистика и Т-тест за независне узорке. Дескриптивном статистиком израчунате су

основне апсолутне и релативне мјере централне тенденције и варијације униваријатног нивоа. Нормалитет дистрибуције резултата испитаника тестиран је коефицијентом асиметричности и коефицијентом издужености. Колмогоров-Смирновљев тест примијењен је с намјером утврђивања разлике добијених од очекиваних теоријских дистрибуција резултата. За тестирање постављених хипотеза на униваријантном нивоу кориштен је Т-тест за независне узорке. Овом процедуром утрђивана је разлика у испољавању координације и равнотеже између седмогодишњака и деветогодишњака.

Да би добио релевантне статистичке показатеље разлика у испољеној координацији и равнотежи између седмогодишњака и деветогодишњака, те интерпретирао и логизирао исте, кандиат је Поглавље Резултати и интерпретација резултата представио је кроз два подпоглавља. У првом потпоглављу кандидат приказује и анализира резултате дескриптивне статистике гдје су израчунати основни централни и дисперзиони параметри са коефицијентима за тестирање нормалитета дистрибуције варијабли за простор координације и равнотеже посебно за седмогодишњаке и посебно за деветогодишњаке. Увидом у добијене резултате координације и равнотеже ученика старости 7 и 9 година, а у оквиру дескрипривне статистике, већ самом површинском опсервацијом уочљива је доста висока хомогеност истраживаних моторичких способности. С обзиром да у цјелокупном анализираном манифестном простору доминирају варијабле хомогених карактеристика, кандидат генерално констатује да је одабрани узорак добар репрезентант истраживане популације. Кандидат је табелама, али и хистограмима за сваки моторички тест понаособ врло сликовито приказао нормалност расподјеле добијених резултата. У објашњењу добијених података кандидат наводи да је код седмогодишњака запажен већи број дјеце са приказаним бољим резултатима у простору координације и то за два теста: провлачење и прескакње и вођење лопте руком. Код деветогодишњака примјетни су бољи резултати у тестовима координације: кораци у страну и вођење лопте руком, те изнадпросјечне вриједности за тест равнотеже Фламинго. У оквиру другог потпоглавља анализиране су разлике међу издвојеним групама у сврху процјене статистичке значајности разлика тестираних Т-тестом за независне узорке. На основу приказаних резултата истраживања кандидат закључује да постоји статистички значајна разлика у свим тестовима координације између седмогодишњака и деветогодишњака на новоу значајности p=0.01. Приказаним статистички значајним разликама у испољавању координационих способности између седмогодишњака и деветогодишњака кандидат указују на потребу индивидуализације у планирању садржаја елементарних игара, с циљем дозирања моторичке информисаности према исказаним моторичким капацитетима. Закључује, такође, да у простору равнотеже није дошло до статистички значајних разлика између тестираних ученика, те да то говори у прилог њеној константности за тај узрасни период. У сврху јасније слике разлика у координацији и равнотежи између седмогодишњака и деветогодишњака кандидат је презентовао Box-Whisker-ove плотове.

Кандидат наводи да се Теоријски и практични значај огледају првенствено у актуализацији ове проблемтикеа приказом досадашњих сазнања и исказаних односа који неминовно указују на потребу осавремењивања досадашњег плана и програма

физичког васпитања за млађи школски узраст. Ове препоруке, али и реализација треба да се темељи на сазнањима спортске струке, чија је, професионална мисија, да покретом и кретњом живот учини здравијим и функционалнијим.

У поглављу Закључак добијеним резултатима кандидат објашњава да тестирање моторике у најранијој узрасној доби и правовремена дијагностика могу умногоме помоћи у квалитетном креирању кретних садржаја и оптималном дозирању оптерећења при организованом облику физичког вјежбања. Правовремено и систематско дјеловање на свестран раст и развој дјечијег организма предуслов је за каснију бољу оспособљеност за савладавање изазова који слиједе у процесу одрастања и очувања здравља. Управо из тог разлога од велике је важности да организована физичка активност буде креирана, вођена и контролисана од стране стручно оспособљених лица.

У поглављу Литература наведене су 53 библиографске јединице које су користиле у креирању теоријског оквира и расвјетљавању проблематике рада, али и у експликацији добијених резултата.

4. ОЦЈЕНА И ДОПРИНОС МАСТЕР РАДА

Стручни и научни радови који се баве моторичким способностима дјеце увијек су добродошли, а нарочито у вријеме хипокинезије која пријети да се њене посљедице не рефлектују само на морфолошки и постурални статус дјеце, већ и на природни ток развијања моторичих способности. Добијени резултати овог истраживања представљају својеврсни допринос искуствима спортске струке која треба да се уграде у пројекат будућих реформи и унапређењу процеса наставе физичког васпитања. Прије свега, мисли се на организацију садржаја у реалним условима нашег школског система, као и у смислу прецизнијег усмјерења и дозирања интензитета појединих активности на часовима физичког васпитања. Резултати истраживања указују на опрезан одабир наставних садржаја на часу физичког васпитања сходно хронолошкој доби ученика и исказаним моторичким капацитетима.

5. I1PHJE,lJ)IOr H 3AKJbYlJAK

Ha OCHOBY rrpeme,n:a M aHaJIM3e ypaljeHor MacTep pa.n:a KaH,n:M,n:aTa KeHaHa OMMQeBMna rro,n:

Ha3MBOM "Pa3JIMKe Y MCrrOJbaBaIhY Koop,n:MHaUMje M paBHOTe)l(e yqeHMKa HM)KMX pa3pe,n:a

OCHOBHe IIIKOJIe" MO)Ke ce KOHCTaTOBanl ,n:a je KaH,n:M,n:aT OBJIa,n:ao caBpeMeHoM

MeTo,n:OJIOrMjOM rrMcaIha M M3pa.n:e HayqHor pa,n:a, Te ,n:a cY Y pa.n:y CMCTeMaTCKM M3JIO)l(eHa CBa

rroTpe6Ha Ca3HaIha 3ajacHMje pa3YMMjeBaIhe rrp06JIeMaTMKe pa.n:a. TaKol)e, KOMMcMja cMaTpa

,n:a je KaH,n:M,n:aT o6jaIIIIhaBajyllli Y3pOQHO-rrOCJbe,n:MQHe o,n:Hoce ,n:06MjeHMx pe3YJITaTa rrOKa3aO

rroTpe6aH HMBO HayqHe rrpOHMUJbMBOCTM M 3peJIOCTM, Te MCKa3aHMM 3aKJbyqUMMa ,n:ao

cKpoMHe rrperropYKe 3a 6y,n:yny aqmpMaUMjy Ca3HaIha ,n:06MjeHMx OBMM MCTpa)l(MBaIheM.

Ha OCHOBY ,n:eTaJbHe aHaJIM3e M YKyrrHe oujeHe, KOMMcMja rrpe,n:JIa)l(e HaCTaBHO-HayqHoM

BMjeny <l>aKYJITeTa tPM3MQKOr BaCIIIfTaIha M crropTa YHMBep3MTeTa y EaIhoj JIYUli ,n:a YCBOjll

rrpe,n:JIO)KeHlI H3BjeIIITaj M,n:a oMoryllli KaH,n:lI,n:aTY KeHaHY OMMneBMny YCMeHY jaBHy o6paHY

MacTep pa.n:a rro,n: Ha3MBOM "Pa3JIMKe y lICrrOJbaBaIhY Koop,n:MHaUMje 1I paBHOTe)Ke yqeHMKa

HM)I(lIX pa3pe,n:a OCHOBHe IIIKOJIe".

Y EaIhoj JIYUll, 03.01.2019.

QTo CHJA

I r".. . /J4 ; l:_

-{ . f.-, I'~/ (~' i f.. "l.. -.:)

,n:p TaMapa KapaJIMn, BaHpe,n:HM rrpotP cop, QJIaH

MeHTOp