8 zitne rakije - viski

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASkrobne rakijeMnoge skrobne sirovine koriste se za proizvodnju jakih alkoholnih pia: itarice, krompir, manioka i td. U okviru ove ire grupe, nalazi se jedna ua, koja se odnosi na itne rakije. Meu itaricama, najvie se koriste: penica, kukuruz, jeam, ra i ovas. Skrob ne moe da prodre kroz elijsku membranu kvasca, pa je predhodno potrebno isti razgraditi do maltoze i glukoze. Za ovu svrhu koriste se enzimi: a) iz samog ita, b) enzimi slada i c) amilolitiki preparati (jeftiniji nain proizvodnje). Ako se destilacijom ide do 80 %v/v, tada se kod ovog tipa pia moe osetiti svojstvo primarne sirovine. Ako se ide na koncentraciju veu od 80 %v/v (npr. 90 %v/v) tada se ovo svojstvo primarne sirovine ne osea, a pia ovog tipa se svrstavaju u estoka pia ili pia na bazi rafinisanog etanola.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAViski (Whisky)Viski je najpoznatija i najcenjenija itna rakija. Postojbina je Irska, a kotska je najvei svetski proizvoa i izvoznik. Prvi pisani podaci koji se odnose na pie koje je danas poznato kao viski, datiraju iz daleke 1494 godine, kada je monah Don Kor iz Lindores Ebija, blizu Njuborga, proizveo prvih 35 kutija pia koje je nazvao vuiskveta. Fenomen viskija se zasniva na tradiciji, nepromenjenoj tehnologiji i sirovini ujednaenog kvaliteta. Karakteristino za viski jeste blai ili intenzivniji miris i ukus na dim, to je nepoeljno kod drugih jakih alkoholnih pia. Godine 1823 donet je zvanini akt u britanskom parlamentu po kojem je destilacija legalno odobrena. Prva destilerija koja je dobila licencu bila je Glenlivet 1824 godine, a ubrzo zatim sledile su je Cardhy, The Glendronach, Old, Fettercairn, The Macallan i dr.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIANajvee komercijalne destilerije otvorile su se krajem 18 veka: Bowmore (1779), Highland Park (1795), Lagavulin (1784), Tobermory (1795) i td. U zavisnosti od sirovine i tehnologije proizvodnje, postoji nekoliko tipova viskija. Re viski (whisky) potie od galske rei uisge beatha, to znai voda ivota. Viski je itna rakija karakteristinog mirisa i ukusa, dobijena oeerenjem, fermentacijom jemenog slada ili jemenog slada i ita i destilacijom po postupku svojstvenom za proizvodnju viskija. Destilati za viski stare najmanje 3 godine u drvenim buradima zapremine do 700 litara. Deklaracija za viski moe da sadri i oznaku starenja, ako je destilat stario due od 3 godine.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAViski je alkoholno pie proizvedeno od vode i itarica, destilisano na alkoholnu jainu do 94,8 %v/v, uz sazrevanje destilata u hrastovim Sudovima, ne vee od 185 amerikih galona (700 l). Single-Cask Malt viski-ovo je pojedinani sladni viski koji je proizveden u jednoj destileriji od nekoliko destilacija, a destilati se meaju kako bi se obezbedila konzistentnost proizvoda. Single malt whisky je pie dobijeno u privatnoj destileriji i proizvedeno iskljuivo od jemenog slada. U njegovom sastavu mogu biti prisutni, tj egalizovani (kupairani) singl malt viskiji razliitih godina starosti, ali iz jedne iste destilerije. Broj godina istaknut na etiketi, ukazuje na starost najmlaeg viskija koji je uao u malt kupau. Vatted malt whisky je viski proizveden meanjem, tj egalizovanjem razliitih malt viskija iz nekoliko razliitih destilerija. Ovaj tip malta uglavnom obuhvata destilerije iz nekog posebnog regiona, kao to je na primer Pride Loulenda. Na etiketi pie Pure Malt ili Scotch Malt Whisky. Ovaj tip viskija ne moe se okarakterisati kao singl malt.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAGrain whisky- je viski proizveden kontinualnim nainom destilacije. Jeam i nejemene itarice kuvaju se pod pristiskom pare, a rezultat jeste destilat poveane jaine, koji sazreva daleko krae vreme, poto ovakvim nainom destilacije, sadri daleko manju koliinu primesa. Proizvodi se od kukuruza (kao kornfleks) koji se drobi i mea sa malo sladnog jema (obino je odnos 9:1). Single grain whisky- jeste viski proizveden samo u jednoj itnoj destileriji. Ovaj tip viskija se prodaje od strane nekoliko kompanija, kao to su Whyte/Mackay (Invergordon) i Ujedinjene destilerije (Cameron Brig). I ovde godine istaknute na etiketi ukazuje na starost najmlaeg destilata koji je sazrevao u hrastovom sudu. Blended whisky- jeste viski dobijen meanjem destilata od jemenog slada i slada ostalih itarica. Danas ovaj tip viskija, ini 95% od ukupne kotske proizvodnje i prodaje viskija. To je meavina singl maltova i grain viskija. Moe se konzumirati sam, sa ledom, sa vodom ili sa limunadom. esto je na etiketama istaknuta godina

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAstarosti. Kao i kod malt viskija, broj godina na etiketi ukazuje na starost najmlaeg viskija koji je uao u kupau. Danas se u Engleskoj i Evropi izraava u %v/v, za razliku od USA gde je prisutna jedinica proof. Tako je 100 proof ustvari 50 %v/v. Sudovna jaina viskija jeste ona jaina viskija koji se prodaje na tritu, sa jainom koju je imao pri sazrevanju a to je 68,5 %v/v. Flairani viskiji se uglavnom prodaju sa jainom 40 %v/v (Engleska) ili 43 %v/v (za izvoz). Inae, praksa meanja destilata zaivela je u drugoj polovini XIX veka, kada se 1853 godine pojavio prvi meani viski pod imenom Usher,s Old Vatted Glenlivet . Dobri poznavaoci meanog viskija tvrde da je lake otkriti tajnu formulu Coca-Cole, nego ta je ulo u bocu uobiajene marke meanog viskija. Treba imati na umu da prosena meana marka viskija sadri 2039% sladnog viskija, skuplja 40-50%, a mnoge ekonomine meavine tek 10%.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASladni viski (Malt Whisky)Sirovina za proizvodnju ovog tipa viskija jeste iskljuivo jemeni slad.Moglo bi se rei da je malt viski idealna kombinacija vode, jemenog slada i kvasca. Ni jednostavnije kombinacije, ni kompleksnijeg pia. Izvori iste i bistre planinske vode su polazna, kljuna komponenta pri spravljanju vrhunskog malt viskija. Dolazei sa planinskih visova, kvalitetna voda donosi sa sobom tresetnost, vatrenost i granitnost. Prvi deo proizvodnje isti je kao i pri proizvodnji slada u pivarstvu. Proizvodni proces poinje sa jemom. Skoro sve destilerije imaju svoje proizvoae jema, tako da vlasnici sklapaju bliska prijateljstva sa farmerima i agronomima, kako bi bili sigurni da e za svoju proizvodnju dobiti prvoklasnu osnovnu sirovinu.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAVoda je jedan od razloga zbog kojih kotski malt viski ne moe da se proizvodi izvan kotske, jer, predpostavlja se, kotska voda je ista, bistra i meka takva vrsta vode koja se peni ako sapunom samo zamahnete nad njom. To se najvie odnosi na brdske krajeve, koje nisu upropastile fabrike, stovarita hemijskog otpada i td.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIA



PRIMARNA PROIZVODNJA PIAZrna jema se klasiraju, zatim ovejavaju i prevode preko magnetnih trijera, u cilju oslobaanja od metalnih estica. Zrna se oslobaaju od praine i neistoa. Jeam se zatim potapa u vodu u trajanju od nekoliko dana, dok se ne postigne vlanost =42-45 %v/v, kako bi nabubrilo i proklijalo. U starim destilerijama, mokri jeam se rasprostire po podu i tako ostavlja 7 dana. Tokom ovog perioda kontrolie se visina sloja na podu, vlanost i toplota. Poto skrobna zrna ne mogu da prodru kroz elijsku membranu kvasca, potrebno ga je razgraditi do prostijih fermentabilnih eera, glukoze i maltoze. U ovu svrhu koriste se






PRIMARNA PROIZVODNJA PIAili enzimi iz samog zrna, ili enzimi slada, ili pak specijalno pripremljeni enzimski preparati, to dosta pojeftinjuje proizvodnju. Na taj nain se lake kontrolie stepen klijavosti jemenih zrna. Ovom prilikom nastaje tzv. teni skrob, koji se tokom sladovanja pretvara u eer. Klijavost se poveava suenjem ili na dimu koji se dobija laganim sagorevanjem treseta (najee) ili bukovog drveta (ree), ili pak specijalnio pripremljenim toplim vazduhom. Treset se vadi sa odabranih movarnih terena, see a zatim sagoreva u specijalnim peima za ovu namenu. Tako na primer, u poznatoj destileriji Bowmore, prvih 15-18 h suenje se obavlja iznad vatre treseta. Treset se obino see na plantaama samih destilerija i puta se da se odreeno vreme sui na vetru. Jeam se dalje sui 4855 h toplim vazduhom. Meutim, destilerije iz oblasti Speyside i Lowland proizvode singl malt viskije koji nemaju izraen miris i ukus na dim. Razlog za visoko


PRIMARNA PROIZVODNJA PIATradicionelni proizvoai viskija za suenje slada koriste pei od treseta, dok savremeni ispuste tresetni dim kroz slad nakon peenja. U oba sluaja treset je kljuni element. Irci nikada ne koriste treset. Treset nastaje od kompresovanih slojeva mrtve vegetacije, a njegov karakter hemijski sastav, masa, tekstura, aroma kada se zapali i td dobija od prirode svoje promenljive okoline, od praistorijskih vremena pa sve do dana kada je rezan. Tresret uzet blizu povrine je porozan, sunerast, bled i korenast. to se ide u dublje slojeve, on postaje sve vri, tamniji i stariji. Nagovetaj joda na jeziku nepogreivi je znak priobalne destilerije. Tresetni dim sadri organska prstenasta jedinjenja sa dvostrukim vezama ugljenik-ugljenik, to je siguran znak oporosti.





PRIMARNA PROIZVODNJA PIAuee tresetnog dima u viskijima iz oblasti Isle (ostrva) objanjava se injenicom, da je treset u ovim krajevima jedini izvor pogonskog goriva, za razliku od oblasti Cambelton i Speyside, gde je ugalj daleko vie prisutan. Tresetni dim odaje svoj specifian miris plevici zrna. Tokom daljeg tehnolokog procesa proizvodnje, ovaj karakteristini miris na dim delom nestaje, ali nikada potpuno.Ovo je jedna specifinost po kojoj se viski senzorno potpuno razlikuje od ostalih alkoholnih pia na svetu. Posle suenja slad se skladiti u specijalne silose. Posle odreenog vremena, osueni jeam se melje u finu kau. Masa koja je delom vrsta a delom tena, odvodi se u specijalni sud, tj bavu za komljenje. Ovde se vri hidroliza zaostalog skroba do glukoze i maltoze. Temperatura se podeava na oko 600C. Proizvoai malt viskija ljubomorno uvaju tajnu porekla svojih voda koje se dodaju izmlevenom jemu, jer to kasnije finalnom proizvodu daje poseban miris, aromu i buke.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAOblik i veliina bavi (komovnjaka) dosta se razlikuje i veina je izgraena od bakra i imaju poklopac. Dobijena tenost, poznata kao pivska ira ili pivska sladovina (vort), se odvaja pri emu dolazi do ispiranja eera (filtracioni materijal je sama plevica). Ispiranje se odigrava u nekoliko navrata, kako bi se postiglo maksimalno izvlaenje fermentabilnih eera. Meutim, najkvalitetniji tipovi sladnog viskija dobijaju se samo jednim ispiranjem (mada ovako sa plevicom zaostaje 25% od korisnih sastojaka). Talog koji zaostaje u komovnjacima, kasnije se koristi kao dodatak stonoj hrani ili slui kao komponenta prilikom spravljanja komposta za ubrivo. Masa se zatim, uz predhodno podeavanje temperature, prebacuje u fermentacione posude (bazene), gde joj se dodaje potrebna koliina kvaeve biomase. Kvasac odmah poinje da fermentira masu, uz vidno izdvajanje gasa CO2. Ovi sudovi su uglavnom izgraeni od drveta i opremljeni









PRIMARNA PROIZVODNJA PIApotrebnom opremom. eer se konvertuje u alkohol i posle 48 h dobija se topla svetla dimljena masa sa sadrajem alkohola od oko 7,5% v/v. Destilerije upotrebljavaju vie tipova kvasaca, a esto su to paljivo probrani kvasci koji su ve bili upotrebljeni za varenje piva. Fermentirana masa prebacuje se u destilacioni aparat za jednokratnu prostu destilaciju. Aparati su napravljeni iskljuivo od elektroloitikog bakra (istoa 99,90 %). Svi su rune izrade, vrlo razliitih oblika i zapremine (najee 40 000 l a ima ih i od 150 000 l, poto se u kotskoh porez plaa po zapremini kazana, a ne po njihovom broju). Sve ovo je u tesnoj vezi sa kvalitetom finalnog proizvoda. Malt viski se proizvodi iskljuivo dvostrukom, dok u Irskoj i oblasti Lowland i trostrukom destilacijom. Kazan se puni obino 50-60 % zapremine (fermentisana komina dosta peni) i obavezno je snabvdeven mealicom. Najee se zagreva direktnom vatrom. Prvom destilacijom dobija se sirovi sladni destilat jaine 50 %v/v. Ovom prilikom ne odvaja se frakcija prvenca, zbog ouvanja primarne itne arome. Sirovi sladni destilat vraa se na

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAponovnu destilaciju (redestilaciju). Redestilacija se sprovodi pod strogim nadzorom destilatera, tano utvrenim reimom destilisanja (odvajanje frakcije prvenca u koliini 1-3 %, tj, dok god se osea viak aldehida koji su senzorno neprijatn) i tajna su svakog proizvoaa. Srednja frakcija (srce destilacije) prikuplja se dok se prosena koncentracija etanola ne snizi do 70-75 %v/v. Ovde je kljuna uloga senzorskog ocenjivaa, koji stalno prati tok destilacije i proba sve frakcije destilata. Stalno se kontroliu specifina teina i bistrina izlaznog destilata. Dobijeni sladni destilat je sirov, otar, pali, neharmonian i robustan. Zato on odlazi na sazrevanje (starenje) u hrastove sudove, koja se esto iznutra nagorevaju, do dubine duga od 1-2 mm. Period sazrevanja i harmonizacije traje minimum 3 godine. Tokom ovog perioda, destilat postaje meki, harmoniniji i pitkiji. Koriste se dosta eri, burbon, porto ili madeira burad i svako od njih daje viskiju posebne senzorske karakteristike.











PRIMARNA PROIZVODNJA PIANeki destilacioni aparati su zdepasti i u obliku glavice crnog luka, druge su tradicionalnog oblika kruke, a neke druge, pak izgledaju kao izvrnuta aa u obliku lale. Kompozicija destilacionog aparata, koji je uvek izraen od elektrolitikog bakra i njegova povrinska konfiguracija odreuju nain na koji e se odigravati hemijske reakcije tokom destilisanja.




PRIMARNA PROIZVODNJA PIAVodi se stroga kontrola sadraja alkohola i stalna provera senzorskog kvaliteta. Svaka destilerija koristi razliite sudove za sazrevanje destilata. Tako, na primer destilerija Laphroaig koristi samo burad u kojima se pet godina uvao ameriki burbon viski. Destilerija Macallan koristi iskljuivo eri burad, a Glenmorangie starenja nekih svojih viskija dovrava u starim porto ili madeira buradima. Tip korienog bureta itekako utie na finalni kvalitet viskija. Ukoliko se destilati koriste iskljuivo za sazrevanje i dobijanje singl malt viskija ili deluxe blend viskija, period sazrevanja ne moe biti krai od 10 godina. Temperatura, vlanost, veliina i oblik prostorije u kojoj se nalaze burad, kao i vreme sazrevanja, dosta utiu na finalni kvalitet viskija. Uloga senzorskih ocenjivaa, i u ovoj proizvodnoj fazi je od presudnog znaaja.












PRIMARNA PROIZVODNJA PIABoja viskija moe nastati od etiri naina: 1) Stara hrastova burad uz kojoj je bio skladiten eri, posebno oloroso (slatki, tamni, desertni eri) ili fino (bledi, vrlo suvi, panski eri. Ovo je tradicionalno starostavan, u ovom zanatu sveti nain, ali koji jedva da se danas primenjuje. Ovakav viski se prepoznaje po rezonantnom ilibarski-bistrom izgledu i nagovetaju vinske ari na nepcu. 2) Glanc nova hrastova burad, ija je unutranjost bila na kratko izloena vatri. Male mrlje drvenog ugljena u ai mogu da odaju ovaj viski ako se koristi ovaj metod. 3) Burad premazana paharetom (pajarette) braonkastom lepljivom materijom koja se pravi od konzerviranog soka od groa. 4) Burad obojena karamelom



PRIMARNA PROIZVODNJA PIAAnalogno francuskim konjacima i viskiji kotske grupisani su po proizvodnim regijama, koji ima ukupno est. To su: 1. Lowland, 2. Highland, 3. The Orkney Isles, 4. Speyside, 5. Cambelton i 6. Islay. Viski se moe piti u svako doba dana. Laki se konzumiraju pre obroka, kao aperitivna pia, neobavezujui laki tipovi viskija mogu se konzumirati preko celog dana, teki, aromatini se konzumiraju posle obroka, kao diestivi. Moda je najuputnije slediti svoj instikt ili moda posluati savet poznatog amerikog filmskog glumca W.C.Fieldsa, koji je jednom davno rekao: Grgoem viski nekoliko puta na dan i ve decenijama nemam kijavicu.











PRIMARNA PROIZVODNJA PIATradicionalno, viski se pije iz malih aa od specijalno bruenog stakla. Postoji i tzv. dekanter, takoe od bruenog stakla koji okruuje nekoliko aa, to deluje veoma dekorativno i dopadljivo. Meutim, danas se veinom koriste glatke ae, u kojima se mnogo jasnije i lake moe uoiti boja viskija. Profesionalni ocenjivai koriste specijalne ae oblika lale sa postoljem, draem i poklopcem od sahatnog stakla. Vekovima ranije omiljena posuda za viski bila je guaich (plitki pehar) koji je originalno potekao iz zapadnog Highland-a. Viski se nikada ne pije sa ledom. Poto se ispije polovina aa, moe da se pomea sa rashlaenom odabranom vodom. Konzumiranje malt viskija Malt viski se sipa u au. Pogleda se boja. Ona se kod malt viskija kree od najsvetlije ute, preko dukat ute i zlatnoute do najtamnije ilibarno ute, modromrke i rubin crvenkaste, to je posledica sazrevanja destilata u razliitim tipovima hrastovog drveta: burbon, eri, madeira, porto, obino i td. Viski se sipa do otprilike 1/3 ae i pokrije sahatnim staklom. Posle izvesnog vremena staklo se skine i

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAi direktnim ili ortonazalnim (inspiratornim) nainom vazduh duboko udahne, u cilju to potpunije spoznaje mirisnih sastojaka viskija. aa se zatim uhvati za dra i zavrti lagano nekoliko puta ukrug, da bi se mirisni sastojci nakupili po unutranjosti ae Zatim se uzme manji gutljaj i lagano provalja po ustima, uz diskretno uvlaenje manje koliine vazduha u usta. Posle 4-5 sec viski se lagano proguta. Tada se istovremeno osete najrazliitije senzorske senzacije u svim delovima olfaktorne regije. Treba zapaziti kako se ukusne senzacije menjaju u ustima za vreme gutanja malt viskija. Posle gutanja, vazduh treba propustiti, tj vratiti kroz nos (retronazalno ili indirektno udisanje), kada mirisne materije viskija dospevaju do nazalnih prolaza i mirisnog epitela. To je tzv. naknadna (retronazalna ili rezidualna) ukusna senzacija ili impresija, koja esto ima presudan znaaj pri konanoj oceni kvaliteta. Na kraju se u au moe dodati malo iste vode (po mogustvu iz iste destilerije iz koje je i viski) promeati i opet uzeti manji gutljaj.








PRIMARNA PROIZVODNJA PIAIrski sladni viskiOvaj tip viskija proizvodi se uglavnom kao i kotski, osim to se destilie tri puta, umesto dva. Zato je on uglaeniji i zaokrueniji (blai) od kotskog sladnog. Ima slai ukus jer se za pe za slad ne koristi treset. Irski viski se pie drugaije (whiskey) od kotskog (whisky), zato to su stari koti (koji potiu od Iraca) govorili drugaiju vrstu gaelskog od starih Iraca (koji potiu od Maara). Ustvari i kotski viski se tako pisao sve do vremena Uskrnjeg ustanka 1916 godine. Irski viski moe da se proizvodi i od krompira i tada se zove poten (poteen). To je ilegalna radnja i nije neto za ta biste mogli rei da je pouno iskustvo.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAitni viski (Grain Whisky)Sirovine su: jemeni slad, neklijali jeam, penica, kukuruz, ovas i ra. Ovde slad slui samo kao izvor amilolitikih enzima. U iste svrhe moe se koristiti i kukuruz (u kotskoj veoma retko, a u Irskoj se uopte ne koristi). ito se po prijemu proiava i skladiti u silose. Zatim se melje na mlinovima sa valjcima, a zatim odlazi na raskuvavanje (klajsterizacija), da bi se skrobna zrna raskuvala, kako bi amilolitiki enzimi bre i lake delovali (radi se pod odreenim pritiskom). Ovom prilikom dolazi do inaktivacije enzima, pa se dodaje mleveni slad, ra ili proso kako bi se skob hidrolizovao do glukoze i maltoze. Ako se oeerenje obavi pri niskoj temperaturi, dobija se bolji kvalitet viskija. esto se ide na fino mlevenje ita, pa se dobijeno brano potapa u hladnu vodu (12-24 h) pri emu delimino nabubri. Dodaju se enzimi a temperatura povisi samo toliko da enzimi mogu delovati.


PRIMARNA PROIZVODNJA PIA(temperatura treba da je nia od temperature koja je optimalna za delovanje enzima). Na ovaj nain dobija se manji randman, ali bolji kvalitet finalnog viskija, a i dibra se moe koristiti kao stona hrana. Na 100 kg mlevenog ita dodaje se 320-360 l vode i 8-10% slada. Zatim sledi filtracija, pa zasejavanje kvascem. Alkoholno vrenje traje 72-96 h (u USA se ona obavlja u velikim komorama, zapremine i do 10 vagona). Po zavrenom vrenju sledi destilacija, koja je kontinualna (tzv. Patent still). Ako se ide na destilat sa preko 80 %v/v, smanjuje mu se aromatinost. Najee se ide do 80 %v/v. Dibra se moe koristiti i tako to se na trijeru odvoje vrsti i teni deo. vrsti odlazi za stonu hranu a teni se uparava, pri emu se dobija suva dibra, koja se dodaje komini u kojoj ima 1012 % alkohola. Destilat sa oko 80 %v/v odlazi na sazrevanje (starenje) u hrastove sudove (Quercus Alba), uz postepeno razreivanje (3-4 turnusa).

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAProdaje se kao itni viski (corn whisky) ili se kupaira (egalizuje) sa sladnim viskijem, pa se dobija blended whisky. Dozvoljeno je dodavanje karamela (kulera), ali i bonifikatora koji finalnom viskiju zaokruuju miris i ukus. Bonifikatori su aditivi koji se dodaje nekom piu u cilju poboljanja organoleptikih karakteristika. Sastoje se od razliitih biljnih ekstrakata. Intenzitet nadimljenosti nekad se koriguje sa tenim dimom, ali je on kancerogen. Ako se viski oznai kao star, mora da stari najmanje 3 godine. Starost se utvruje kvantitativnom hemijskom analizom preko koliine i meusobnog odnosa cinaminim i benzoinih aldehida vanilina i siringina, koji nastaju etanolizom lignina. Rey whisky viski dobijen od rai. Napomena: Vrednost viskija koja upravo zri po bavama u kotskoj, daleko nadmauje vrednost ukupnih zlatnih rezervi britanskih banaka.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAAmeriki viski (Burbon Whiskey)Proizvodnja viskija u USA poela je na istonoj obali, gde je bilo dosta ita. Godine 1781 Vaington je uveo visok porez na alkoholna pia, to je izazvalo tzv. viskijevu bunu, pa su se proizvoai preselili na zapad, u drave Pensilvaniju i Kentaki. Ovde nije bilo ita ve dosta kukuruza. Masovna proizvodnja viskija od kukuruza poela je u tzv. Burbon pokrajini (Burbon country). Ovaj tip viskija dobio je ime zapravo po Aristofanu Burbonu III, oveku iz Kentakija, koji je izumeo okoladni sendvi biskvit. Postupak proizvodnje je skoro istovetan kao i kod itnog viskija. Kukuruz se otklicava, zrno melje, raskuvava pri emu se dodaju amilolitiki enzimski preparati za oeerenje. Zatim se dodaje kvasac, pa sve odlazi na alkoholnu fermentaciju. Sledi destilacija na aparatima ili ureajima za kontinualan rad. Nekada se proizvodi i od meavine kukuruza i jema ili ita. Najpoznatiji burbon viskiji jesu: Jim Beam, Old Forester, Jack Daniells, Wild Turkey i td.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAJapanski viskiPostoji anegdota, koja kae: Ako biste ga pili itav dan i itavu no, moda biste na kraju pomislili da je to liilo na kotski viski. Ali do tada moe da vam se desi i da umrete. Napori Japanaca da proizvedu vodu ivoza proteu se od uvoenja sladnog viskija na veliko i njegovog meanja sa neutralnim alkoholom, do proizvodnje instant viskija u prahu (poput instant sode). S druge strane, Suntory japanski viski je svetska vodea marka, i ima 30% uea u Islay,s Bowmore destileriji.









8 zitne rakije - viski

Documents