Na osnovu ega prvo procenjujete ljude?Na osnovu ega biste prvo procenjivali uenike?Na osnovu ega su vai sagovornici, nastavnici razlikovali uenike (ako ste to spominjali)?

INTELIGENCIJA

Probajte da odgovorite na sledea pitanja...

Ko je najinteligentnija osoba koju poznajete?Razmislite o njenim osobinama i zapiite 4-5 koje vam prvo padaju na pamet.Zato ste ba nji izabrali?

ta je inteligencija?Neke definicije inteligencije stavljaju akcenat na sposobnosti prilagoavanja sredini, druge u prvi plan stavljaju sposobnost uenja, dok tree povezuju inteligenciju sa sposobnou apstraktnog miljenja. Intelektualne sposobnosti najvie dolaze do izraaja u pristupu i efikasnosti reavanja problema, tj. u oblasti miljenja. Zato se nekad inteligencija definie kao sposobnost reavanja problema.

Razliita gledita/pristupi inteligenijiPsihometrijskoBiolokoKognitivistikoSistemsko

Psihometrijsko glediteZa razliku od Pijaea, koji je izuavao faze kogn. razvoja kod svih ljudi, psihometriari se interesuju za individualne razlike

Spirmanova teorija 2 faktora:Opta inteligencija g faktor (u velikoj meri se upotrebljava kod svih intelektualnih zadataka (koji zahtevaju bilo koji oblik miljenja, uroena)Specifina inteligencija s faktor (bilo koja sposobnost koja se koristi za izvravanje odreenog, specifinog zadatka)

Terstonov oligarhijski model 7 nezavisnih, primarnih mentalnih sposobnosti (pamenje, verbalna fluentnost, verbalno razumevanje, numerika, perceptivna, vizuo-spacijalna sposobnost i rezonovanje)

Psihometrijsko glediteGilfordov model strukture sposobnosti Struktura inteligencije je sloena postoje mentalne operacije(procesi miljenja), sadraji (ono o emu mislimo) i produkti (rezultati miljenja)120 sposobnosti

Katelova teorija o dve inteligencije Fluidna (sposobnost da se reavaju novi problemi; veim delom pod uticajem naslea, razvija se do 20. godine; oteenja mozga je bitno naruavaju; obino se procenjuje matricama ili serijacijama brojeva)Kristalizovana (rezonovanje, reavanje problema, ali uz primenu znanja i vetina steenih u okviru kulture; razvija se tokom ivota dejstvom razliitih socijalnih inilaca; najee se procenjuje testovima renika ili opte informisanosti

Psihometrijsko gledite

Testovi inteligencijeJeste li radili neki test inteligencije? Kako je izgledao?

Zaetnik merenja inteligencije Alfred BineKoeficijent inteligencije (IQ) kako se rauna?Kako je inteligencija rasporeena u populaciji?

Psihometrijsko gledite

Osnovne kritike:Testovi nisu slobodni od kultureObjektivnost statistikih metodaNivo deskriptivnosti (treba povezati ova saznanja s onima iz eksperimentalne psihologije, neurologije, razvojne psihologije, psihoptologije...) i ekoloka valjanost

Bioloko glediteKorelacija izmeu veliine mozga i inteligencije gotovo beznaajnaMala povezanost izmeu brzine nervne provodljivosti u mozgu i inteligencije. Kod inteligentnijih ljudi aktivacija mozga je specifinija, lokalizovanijaFleksibilnost mozga povezana s visokom inteligencijom

Kognitivistiko glediteInteligencija kao proces (kako ljudi prikupljaju i koriste informacije kako bi reili probleme na inteligentan nain?)

Sternbergova trijerarhina teorija:Analitika inteligencija (mentalni procesi velika slinost sa metakognicijom)Kreativnost (snalaenje u novim situacijama)Praktina inteligencija (odabiranje sredine u kojoj moemo biti uspeni

Inteligencija je prilagoavanje stvarnoj sredini, relevantnoj za ivot, njeno oblikovanje ili izbor. Dakle, inteligentna osoba se uspeno prilagoava sredini u kojoj ivi, ako ima mogunosti, ak je i menja, a ako joj se ne svia pronalazi novu sredinu u kojoj e se bolje snai.

Sistemsko glediteGardnerova teorija viestrukih inteligencijalogiko-matematikalingvistikamuzika prostornatelesno-kinestetikainterpersonalnaintrapersonalnanaturalistikaspiritualna

Dokaz o posebnim inteligencijama nalazi u:podacima o ouvanju ili slomu sposobnosti posle oteenja mozga (kada neke sposobnosti propadaju, a neke ostaju ouvanesluajevima savanata (osobe prosenog ili niskog koeficijenta inteligencije, ali izuzetnih npr. sposobnosti raunanja, igranja aha ili muzikih sposobnosti)rezultatima istraivanja obavljanja razliitih zadataka uporedo (kada npr. osoba moe istovremeno da obavlja zadatak koji zahteva baratanje reima i rotiranjem figura u glavi)

Sistemsko gledite Gardnerova teorija

InteligencijaOpis osobeLogiko-mtematikaPrirodno i spontano organizuje stvari u odreeni poredak; sposobnost dobrog uoavanja i baratanja numerikim ili logikim obrascima; brzo shvata matematike pojmove, voli igre logike, zagonetke i kompjutereLingvistikaUiva u itanju, pisanju, govoru i sluanju; dobro pamti verbalne podatke; osetljivost za znaenja rei i razliite funkcije jezika; ima smisla za strane jezike; lepo prepriava dogaajeMuzikaMoe otkriti ritam u stvarima koje ih naizgled nemaju; uiva i uspean je u razliitim oblicima muzike ekspresijeProstornaaLako primeuje simetriju; sa lakoom u glavi rotira sloene figure i lako crta ono to vidi; uspena u slagalicama i lako se snalazi u prostoruTelesno-kinestetikaUspenost u rukovanju predmetima; Svoje telo pokree skladno i s lakoom.InterpersonalnaLako razume druge ljude, njihova raspoloenja i oseanja; prirodni je voa veto posreduje u meuljudskim sukobima jer je u stanju da posmatra situaciju iz vie uglova; adekvatno reaguje na potrebe i oseanja drugihIntrapersonalnaVrlo dobro poznaje samu sebe svesna svojih oseanja, potreba i elja, jakih i slabih strana i uspeno upravlja svojim ponaanjem

Sistemsko gledite Gardnerova teorijaPodelite se u grupeOsmislite implikacije Gardnerove teorije za rad nastavnika Kako biste uvaili razliite sposobnosti vaih uenika? Dajte primer za svaku od inteligencija!Pronaite mane ovog pristupa inteligenciji

Implikacije za nastavu: uvaavanje razliitih sposobnosti, raznovrsnost metoda i naina ocenjivanja, interdisciplinarnost, praksa u zajednici/na terenuOsnovna kritika problem merenja, ali i postoje visoke korelacije meu nekim inteligencijama

Naslee ili sredina?Interakcija genetskih faktora, fizikog i psihikog zdravlja majke tokom trudnoe, porodine klime, obrazovanja i socio-ekonomskog statusa roditelja, kulture...Konceptualna i lingvistika deprivacija tokom perioda od oko godinu i po dana i u toku detinjstva u celini, kada deca treba da izgrauju svoje pojmove objekata i njihovih relacija, kao i strategije reavanja problema, negativnije utie na intelektualni razvoj nego senzorna ili perceptivna depriviranost.Izrazito nepovoljna sredina deluje snanije od uroenog potencijala, ali ukoliko je podsticajnost okoline bar na nekom minimumu uroeni potencijal postaje vanijita mislite, koji stil roditeljstva doprinosi najveem, a koji najmanjem intelektualnom napretku?

Naslee ili sredina?Interakcija genetskih faktora, fizikog i psihikog zdravlja majke tokom trudnoe, porodine klime, obrazovanja i socio-ekonomskog statusa roditelja, kulture...Prosean koeficijent inteligencije dece iz najniih i najviih socijalnih slojeva razlikuje se za 20 jedinica.Veza (korelacija) izmeu inteligencije deteta i oevog profesionalnog poloaja kree se izmeu 0.2 i 0.43.Takoe, pokazano je da je procenat mentalno zaostalih u porodicama nieg socio-ekonomskog statusa vei, a da je u porodicama vieg socio-ekonomskog statusa manji, dok je disproporcionalno vei broj darovite dece. Prosean IQ dece sa sela je konzistentno nii od proseka dece iz grada. Takoe, deca manjinskih grupa postiu loije rezultate na testovima. ta mislite, zato?

Naslee ili sredina?Postignue na testovima inteligencije zavisi i od motivacije, anksioznosti itd, a visoka postignua i od odreenih osobina linosti!Ekstraverti bolje rade testove koji zahtevaju verbalne sposobnosti, dok osobe visokog stepena neuroticizma bolje rade neverbalne testove. Takoe, u stresnim situacijama, osobe visoke na neuroticizmu podbacivae na testovima inteligencije

Polne razlike i inteligencijaSkorovi mukaraca vie variraju od skorova enaObimne studije su pokazle da nema razlika u postignuu na testovima matematike pismenosti izmeu momaka i devojakaIpak, u proseku su momci uspeniji na zadacima koji zahtevaju mentalno rotiranje objekata ili predvianje putanje kretanja nekog objekta, dok su devojke uspenije na verbalnim zadacima.Naravno, ostje pitanje da li je re o razlikama zasnovanim na genetici ili uenju!

Inteligencija se moe poveati!Studije o usvajanju i blizancimaInterventne studije:Predkolski stimulativni programi (posebno povoljni za lako mentalno zaostalu decu, koja potiu iz niih klasa)Portid (program koji se primenjivao od samog roenja, sposobnost dece se procenjivala dinamiki princip rada u ZNR, stimulisao se razvoj kompetenci od znaaja u svakodnevnom ivotu, usmerenost na snage deteta; ukljuivani su roditelji)Uticaj kolovanja....

Zapamtite Geni, ak i ako ograniavaju potencijal, pruaju mnoge mogunosti za razvoj i unapreivanje!

Vratimo se na test sa poetka...I, ta ste zakljuili?

KREATIVNOST

ta je kreativnost?Setite se jedne osobe koju smatrate kreativnom. Kakv osobine ona ima? Kako znate da je kreativna?ta mislite, kako se procenjuje kreativnost?

ta je kreativnost?Sposobnost da se proizvede delo koje je, ne samo novo, ve i primereno, tj. korisno.Volja da se uloi intelektualni rizik prilikom reavanja tekih problema.Ne samo produkt, ve i procesFaze kreativnog procesa:PreparacijaInkubacijaIluminacijaVerifikacija

Odnos inteligencije i kreativnostiKorelacija skorova na testovima inteligencije (konvergentnih sposobnosti) i skorova na testovima divergentnih sposobnosti je oko 0.2Prosena inteligencija je nuan, ali ne i dovoljan uslov za kreativno miljenje (hipoteza praga)

Shvatanja kreativnostiInspiraciono gledite kreativnost kao kvalitet (boanski talenat) koji poseduju izabrani pojedinci koji su dali izuzetan doprinos umetnosti ili nauci

Psihoanalitiki pristup (Frojd i Kris) motivacione snage stvaralatva su nezadovoljene elje; umetnici stvaraju svoja dela kako bi sopstvene nesvesne elje izrazili na drutveno prihvatljiv nain (sublimacija)

...Shvatanja kreativnostiPsihometrijski pristup (Gilford, Torens) -Fluentnost ideja (divergentno miljenje broj novih reenja)Fleksibilnost (broj razliitih kategorija odgovora)Originalnost (statistika retkost odgovora)Elaboracija (koliina detalja u odgovorima)

Osobine linosti: tolerancija na frustraciju, samouverenost, jaka potreba za nezavisnou, visoka lina dominantnost, nekonformizam, sklonost ka redu i disciplini, uz izvesno interesovanje za izazov koji pruaju protivrenosti; konstruktivno nezadovoljstvo, fleksibilna perzistentnost, oputena panja...

...Shvatanja kreativnostiSocijalno-personalni linost, motivacija, ali i socio-kulturna sredina utiu na stvaralatvo (npr. odnos sa roditeljima, stabilnost braka, kola, postojanje materijalnih sredstava, uzora i konkurenata).

Uostalom, i samo drutvo je to koje odreuje ta je kreativno, a ta ne!

Kako podsticati divergentno/kreativno miljenje?Podravajte iznoenje razliitih miljenja i reenja nekog problema/zadatka!Moe li neko predloiti neko drugo reenje/ pogled na ovaj problem?ta bi se moglo dogoditi kada...? Ima li drugu ideju?Ako uenik postavi pitanje za koje veruje da i on sam moe na njega odgovoriti, preformulii ga i vrati mu!Podstiite studente da sami vrednuju svoje zadatke i da veruju svojim sudovima!Naglaavajte da svako moe biti kreativan u nekoj oblasti/ formi!

Kako podsticati divergentno/kreativno miljenje?Dajte povremeno zadatke koji nee biti za ocenuOrganizujte brainstorming, projekte, izlete, obezbedite mnotvo materijala za rad, omoguite uenicima kontakte sa kreativnim pojedincimaPonudite uenicima mogunost da biraju nain prezentovanja nekog rada/projekta (pisano/ usmeno/ uz korienje tehnologija...)Podstiite uenike da odlau donoenje sudova o nekom reenju sve dok ne razmotre sve mogunosti

DAROVITOSTta je darovitost? Koliko je ona esta? Na koliko osoba doe jedna darovita?Jeste li upoznali osobu za koju bismo mogli rei da je darovita u nekoj oblasti? Opiite je.Kako biste prepoznali darovito dete u koli?ta mislite, na koji nain je najbolje kolovati darovitu decu?

DarovitostPsiholoki kvalitet (iz domena sposobnosti) koji nekoj osobi omoguava da dostigne izuzetan nivo kompetentnosti ili stvaralatva znatno bre, lake i samostalnije od svojih vrnjaka

Brzo ui, s malo napora

Uzrasna naprednost

Rad je originalan i od znaaja

SamostalnostIzrazita intrinzika motivacija

Odlike darovite decePerfekcionizam (zdravi/nezdravi)Istrajnost i intenzivan radOsetljivost (poviena pobudljivost)Nekonformizam (introverzija, ali i asertivnost/dominantnost)Ali, u periodu adolescencije prikrivaju svoju darovitost i podbacuju (konflikt izmeu izvrsnosti i intimnosti/pripadanjem), pogotovo devojice!

Kako raditi s njima?Akceleracija (ubrzavanje tj. preskakanje razreda)Najdelotvornija, bez negativnih posledica na socio-emocionalni razvojModifikacije ubrzavanje u samo nekoliko predmeta ili paralelno pohaanje kursevaGrupisanje prema sposobnostima (u zasebnu kolu, poput MG-a, ili unutar regularne kole)Obogaivanje (pisanje IOP-a) davanje sloenijih zadataka, uestvovanje u projektima, saradnja sa studentima...Podsticanje vetina postavljanja pitanja, diskutovanja i pisanja, podsticanje preuzimanja odgovornosti, uee u postavljanju ciljeva i ocenjivanju, itd.

Obratite panju!Imajte na umu da nastavnici u 10-30% pravilno procene ko je darovit u njihovom odeljenju!Imajte na umu da porodice nisu uvek preambiciozne! Ponekad je i njima potrebno pruati podrku!Imajte na umu da dete darovito za jednu oblast, moe imati problema s uenjem u drugoj!Vano je da se braa i sestre darovite dece ne osete zapostavljenim!

Domai zadatak kratak esejKoje inteligencije, prema Gardneru, smatrate da vi posedujete, a koje su vam najslabije razvijene?Napiite na osnovu ega to mislite.

Kako biste voleli da su vai nastavnici organizovali nastavu kako bi uvaili te vae sposobnosti. Opiite kako je trebalo da organizuju nastavu, ponaaju se prema vama, ocenjuju...

Vea nam je mogunost izbora kakva e nam biti linost ako smo inteligentniji!*Vea nam je mogunost izbora kakva e nam biti linost ako smo inteligentniji!*Vea nam je mogunost izbora kakva e nam biti linost ako smo inteligentniji!*Vea nam je mogunost izbora kakva e nam biti linost ako smo inteligentniji!*Nizak koeficijent inteligencije prediktivni je za kolski (ne)uspeh od visokog koeficijenta.*