KREATIVNOSTKREATIVNOST

Kreativnost jeKreativnost je…stvaranje novih predmeta ili ideja… stvaranje novih predmeta ili ideja

… stvaranje uporabljivih predmeta ili ideja… umjetničko izražavanje… rješavanje problema

Osobine kreativnih pojedinacaOsobine kreativnih pojedinaca… inteligencija… neobični pristupi životu

š… maštovitost… originalnost... spontanostp… znatiželja... sklonost upoznavanju novih stvari

M l D h F tProfesor Baltazar Marcel Duchamp, Fontana, 1917

Profesor Baltazar

Spoj poznatih predmeta u novu cjelinu – u znanosti i u umjetnosti

Kreativan jeKreativan je…

“… onaj tko, kada je to potrebno, može ogradu pretvoriti u ljestve, zavjesu u haljinu, sanduk u stol, krpu u lutku, j , j j , , p ,mikroskop u oružje… U tom trenutku je taj čovjek kreativan.“ 

Humanistička psihologijaHumanistička psihologija

K ti t Kreativnost … opća potreba čovjeka ključ za ispunjenje života treba aktualizirati i tako se u potpunosti razviti

Abraham MaslowAbraham Maslow svatko ima kreativni potencijal i prirodno je njemu težiti kreativnost je jedan od naših glavnih životnih ciljeva aspekt samoaktualizacije aspekt samoaktualizacije

Kreativnost i civilizacija bitan izraz čovjekova razvoja važna za razvoj čovječanstva znanost, umjetnost, inovacije

Abraham Maslow (1908‐1970)

• Humanistička psihologija– Ljudska priroda je jedinstvena i posebna

Vodi nas želja za samoostvarenjem– Vodi nas želja za samoostvarenjem

– Kreativnost je jedan od naših glavnih životnih ciljeva

SamoaktualizacijaPoštovanje

Pripadanje

Potrebe sigurnosti

6

g

Fiziološke potrebe

Biološka podloga kreativnostiBiološka podloga kreativnosti Sperry 1964 Sperry, 1964 Proučavao oboljele od epilepsije na kojima je bila obavljena komisurotomija –

presječen corpus callosum kako bi se smanjila vjerojatnost za grand mal

Nobelova nagrada 20 godina kasnije

Začetak ispitivanja lateralizacije funkcija mozgovnih hemisfera

Ustanovljeno kako su dvije hemisfere specijalizirane i kako corpus callosum j j p j pomogućava komunikaciju među njima

Često možemo čuti kako je ‘desna polutka kreativna’ Često možemo čuti kako je ‘desna polutka kreativna’

No to nije baš tako…

“K d tk k ž ‘ či k i titi j d“Kad vam netko kaže ‘nauči koristiti svoju desnu hemisferu’, pitajte ga kako netko tko nije imao komisurotomiju može odvojiti lijevu od desne hemisfere (ako vam ponude komisurotomiju odbijte) ”hemisfere (ako vam ponude komisurotomiju, odbijte).  Runco, 2007 

S ij li ij ih f k ijSpecijalizacija mozgovnih funkcija lijeva i desna dominantna i nedominantna lijeva i desna  dominantna i nedominantna

specijalizacija mozgovnih funkcija općenitija specijalizacija mozgovnih funkcija  općenitija kreativnost nema jedno mjesto u mozgu

dvije hemisfere

dominantna hemisfera (najčešće lijeva)( j j ) sekvencijalni, logički, analitički, verbalni i propozicijski procesi

nedominantna hemisfera (najčešće desna) simultani, holistički, sintetički, vizualni i prostorni procesi

Kreativnost i hemisfereKreativnost i hemisfere Zašto je ‘nedominantna hemisfera kreativna’ Zašto je  nedominantna hemisfera kreativna

jer je kreativnost drugačija od klasičnog propozicijskog, logičkog i analitičkog mišljenja

jer je za umjetnost potreban holistički pristup

Međutim, kreativnost je nemoguća bez zajedničkog funkcioniranja obiju hemisfera simboličko mišljenje nerazdvojivo je od verbalnih procesa, a sastavni je dio mnogih 

kreativnih postupaka  protok informacija kroz corpus callosum je nužan za kreativnost prefrontalni korteks, zaslužan za niz viših funkcija (pažnja, percepcija, pamćenje, apstraktno 

rezoniranje, donošenje odluka…), igra važnu ulogu i u kreativnosti

Zato ne možemo reći da je ‘desna hemisfera kreativna’j

Kreativnost i duševne bolestiKreativnost i duševne bolesti Eysenck (1983) Eysenck (1983)

kreativnost povezana s psihoticizmom

psihoticizam: p usmjerenost na sebe, sklonost riziku i avanturizam, emocionalnost, nemir, odmak od zdravog razuma

Carson & Peterson (2003) 

teorija latentne inhibicije

dvije grupe ispitanika – umjetnici i psihički bolesnici

što imaju zajedničko? 

nisku latentnu inhibiciju – podražaji im lako prelaze prag svijesti, čak i oni koje nekreativci ne primjećuju jer im nisu relevantni Npr.  drvo može biti drvo, ali i niz drugih stvari ako malo asocira na top , g

umjetnik dobivene informacije uredi – maštovitost, originalnost, a bolesnik ne – halucinacije i sl.

Razvoj kreativnostiRazvoj kreativnostitivnosti

panj kreat

Stup

djetinjstvo adolescencija odrasla dob

Dječja kreativnostDječja kreativnost

šl d d č šl d k• Mišljenje djece je jedinstveno u načinima mišljenja i pristupima zadatku

• tri važne značajke dječjeg mišljenja povezane s kreativnošću:tri važne značajke dječjeg mišljenja povezane s kreativnošću:

– osjetljivost na unutarnje i vanjske podražaje

– izostanak inhibicije

– mogućnost potpune obuzetosti nekom aktivnošću

K i dj i j i k j d j lik b• Kreativna djeca imaju visok stupanj samopouzdanja, veliku sposobnost prihvaćanja novih znanja, ideja i iskustava i korištenje istih u daljnjem životu

Kreativnost u školiKreativnost u školi

d k šl ( l š Vrednuje se samo konvergentno mišljenje (inteligencija, rješavanje problema, znanje), divergentno mišljenje i kreativnost su zapostavljeni

Z l b đ j k ti ti t b d ih l šk j t Za oslobađanje kreativnosti potrebna dva psihološka uvjeta :

Sigurnost sigurnan okoliš, u kojem se djeca osjećaju kao ravnopravne osobe i ne strahuju g j j j j p j

od tuđe evaluacije i nerazumijevanja

Sloboda proizlazi iz djeteta djeca se bez straha igraju idejama i koriste ih uproizlazi iz djeteta, djeca se bez straha igraju idejama i koriste ih u 

samoizražavanju pri čemu je njihov osobni sud važniji od onog drugih osoba

Sve novo, svako novo iskustvo koje pružimo djetetu igra veliku ulogu u razvoju buduće zadovoljne, kreativne i slobodne osobe  velika važnost likovnosti u školi

Kreativni procesKreativni proces

• Pripremanje ili oluja ideja – za vrijeme ove etape osobe primjenjuju znanje, vještine i razumijevanje materijala, objekata, problema ili njihove kombinacijenjihove kombinacije. 

• Inkubacija – za vrijeme ove etape um počinje formulirati i baviti se problemom, često uz pomoć slika i asocijacija.

• Iluminacija – ovo je evaluacijska faza kada osoba izabire neke ideje i j j j jodbacuje druge.

• Verifikacija / komunikacija – sada osoba testira proizvod kreativnogVerifikacija / komunikacija sada osoba testira proizvod kreativnog mišljenja procjenjujući njihovu korisnost, dovršenost i ispravnost.

Inteligencija i kreativnost ?Inteligencija i kreativnost…?

• Jesu li povezani?– Jesu li inteligentni ljudi ujedno i kreativni?

Jesu li kreativni ljudi ujedno i inteligentni?– Jesu li kreativni ljudi ujedno i inteligentni?

Počeci istraživanjaPočeci istraživanja• 30 te inteligencija i kreativnost ista stvar• 30‐te  inteligencija i kreativnost – ista stvar

• Spearman, 1927p ,– Ne postoji kreativnost, to je manifestacija opće inteligencije

• Hargreaves, 1927– Utvrdio kako su inteligencija i kreativnost povezani

• Reci što vidiš u mrlji tintej

• Nadopuni rečenice

• Završi priču

Z ši lik• Završi sliku

– No, svi testovi kreativnosti bili su ograničeni u vremenu

P č i d j j d i t li ijPočeci razdvajanja od inteligencije 50 ih i 60 ih vrijeme razdvajanja inteligencije i kreativnosti 50‐ih i 60‐ih vrijeme razdvajanja inteligencije i kreativnosti

Wallach i Kogan (1965)g ( ) Doveli u pitanje raniju metodologiju: uvjeti testiranja su bili tipično školski i 

nedovoljno slobodni, kreativni talent se može tako ugušiti

Proveli svoje istraživanje – njihova je primjena bila kao igra Prvo su se upoznali s djecom i stvorili povjerenje

Zatim su ih uvjerili da neće biti ocjena i da nema veze je li nešto točno napisano Zatim su ih uvjerili da neće biti ocjena i da nema veze je li nešto točno napisano

I usmjerili ih da nabroje što više ideja

Rezultati pokazali da su kreativnost i inteligencija različiti

i j j či i j k i ž j i i kl ič j j Pitanje je načina primjene – kreativnost se ne može mjeriti u klasičnoj testnoj atmosferi

Uspjeh u školi i izvan njeUspjeh u školi i izvan nje• Wallach i Wing (1969)• Wallach i Wing (1969)

– Proširili na studente

– Ustanovili da je K povezana sa vanškolskim aktivnostima• Koliko često si izrađivao svijeće, proveo istraživanje, pokrenuo udrugu…

– To su potvrdila i druga istraživanja 70‐ih i 80‐ih godina

• Kreativnost je povezana sa ne‐akademskim, općim uspjehom

• Inteligencija sa akademskim, školskim uspjehom

• Je li nam kreativnost važna?V d j li šk l k i ?– Vrednuje li škola kreativnost?

– Što je važnije – biti dobar u školi ili u životu?

Odnos kreativnosti i inteligencijeOdnos kreativnosti i inteligencije

• Teorija praga• Teorija praga: – potreban je barem nekakav nivo inteligencije da bi osoba bila kreativna

– Ellis Paul Torrance, 1915‐2003

– Različita povezanost na različitim razinama inteligencije

– Rezultati provjere ‐ nejednoznačni

t

Nisko inteligentni nisu kreativni

eativnost Visoko inteligentni 

mogu i ne moraju biti inteligentni

kr

Inteligencija je nužna ali ne i dovoljna za 

inteligencijakreativnost

Kreativnost kao aspekt intelektaKreativnost kao aspekt intelekta

• Joy Paul Guilford• Joy Paul Guilford

1949 na čelu APA e govorio o kreativnosti– 1949 na čelu APA‐e govorio o kreativnosti• Istakao da je društveno važna i da ju treba proučavati objektivno

– Njegov psihometrijski utemeljen model intelekta• operacije x produkti x sadržaji = 180 inteligencija

– Distinkcija između divergentnog i konvergentnog mišljenja

Divergentno i konvergentno mišljenjeDivergentno i konvergentno mišljenje

• Konvergentno mišljenje (inteligencija)Z d i j d i ili k lik t č ih d– Zadaci sa jedni ili nekoliko točnih odgovora

– Izbaci uljeza: banana, jabuka, kruška, jagoda?

– Izračunaj: 2+3?

– Nastavi niz: 1‐2‐3‐4‐…

• Divergentno mišljenje (kreativnost)Divergentno mišljenje (kreativnost)– Zadaci u kojima postoje brojni točni odgovori i rješenja

– Što se sve kreće na kotačima?

N di č ž l ži i i l ?– Navedi čemu sve može poslužiti cipela?

– Nabroji sve kockaste predmete

22

G ilf d 4 kt k ti tiGuilfordova 4 aspekta kreativnosti Originalnost (izvornost) Originalnost (izvornost)

jedinstvenost i rijetkost ideja• npr. čemu sve može poslužiti cigla?

Fluentnost (protočnost) brzo i lako smišljanje brojnih odgovora

• npr. igra “država‐grad‐gora‐rijeka…”• npr. nabroj što više entiteta koji su crveni i bijeli

Fleksibilnost (prilagodljivost) pokretljivost ideja, prilagodljivost mišljenja, brzo nalaženje drugog rješenja dječje mišljenje prilagodljivije odrasli često imaju misaone blokade dječje mišljenje prilagodljivije, odrasli često imaju misaone blokade

• npr. kako je slon dobio surlu (str 41)

El b i t (k liči d t lj ) Elaboriranost (količina detalja) broj detalja dodan kako bi se kompletirala osnovna ideja

Zadatak 1Zadatak 1

• Papir, olovka…

• Čemu sve mogu poslužiti škare?

• 3 min3 min

Zadatak 2Zadatak 2

• Koje bi sve posljedice bile kada bismo preko noći narasli 1 metar?

BodovanjeBodovanje Fluentnost

Broj različitih odgovora

Fleksibilnost Fleksibilnost Broj različitih kategorija odgovora Npr ‘oružje’ i ‘za nekoga udariti’ (ista kategorija)

Elaboriranost ‐ količina detalja Kratki odgovori bez dodatnih objašnjenja = 0 Odgovori s dodatnim objašnjanjima i više detalja = 1 2 Odgovori s dodatnim objašnjanjima i više detalja = 1, 2…

Npr. ‘držač za vrata’ = 0 ‘držač za vrata da ne zalupe kad puše vjetar’ = 2

Originalnost Ako samo 5 % ljudi spomene – 1 boda Ako samo 1% ljudi spomene – 2 boda

Dječja originalnostDječja originalnost Kakve bi bile posljedice kada bismo preko noći narasli za 1 m?p j p

Odgovori djece ‐ %

Krevet bi bio premali ‐ 50

Vrata bi bila preniska ‐ 48

Odjeća bi bila premala ‐ 21j p

Ne bismo mogli ući u auto ‐ 17

Bili bi nam potrebni viši stol i stolica ‐ 5

Lakše bismo igrali košarku ‐ 4Lakše bismo igrali košarku  4

Pokrili bismo se plahtama da ne budemo goli ‐ 2

Držali bi nas za odrasle i morali bismo raditi ‐1

Ne bismo se mogli slikati ‐ 1 Ne bismo se mogli slikati  1

Nitko me ne bi poznao ‐ 1

Lakše bih zamijenio žarulje ‐ 1

TCT DPTCT‐DP

• Autori: Jellen, H. G. i Urban, K. K.

• Holistički i geštaltistički pristup kreativnosti 

• Koncept: stereotipni odgovori‐ nekreativni 

• Sastoji se od 6 figurativnih dijelova koji su…– Različitog dizajna– Različitog dizajna– Pravilni i nepravilni– Razbijeni i nerazbijeni

Unutar i izvan zadanog okvira– Unutar i izvan zadanog okvira– Neregularno postavljeni u prostoru– Nedovšeni

Bodovanje TCT DPBodovanje TCT‐DP

1. KONTINUITET – bila kakva uporaba, produžetak ili kontinuiranost 6 zadanih fragmenata1. KONTINUITET  bila kakva uporaba, produžetak ili kontinuiranost 6 zadanih fragmenata

2. CJELINA – bilo kakvo dodavanje, završavanje  fragmenata i/ili završavanje kontinuiteta fragmenata

3. NOVI ELEMENTI – dodana bilo kakva figura, simbol ili element

Ć4. POVEZANOST POMOĆU LINIJA – među elementima ili figurama

5. POVEZANOSTI KOJE ČINE TEMU – bilo kakve figure koje komponiraju određenu temu

6. ZAVISNI FRAGMENTI – bilo kakva uporaba, produžetak ili kontinuiranost “malog otvorenog kvadrata” izvan okvira 

7. NEZAVISNI FRAGMENTI  ‐ elementi koji se nalaze izvan zadanog okvira, a nisu povezani sa “malim otvorenim kvadratom” izvan okvira. 

Bodovanje TCT DPBodovanje TCT‐DP

8. PERSPEKTIVA – bilo kakvo “napuštanje” dvodimenzionalnosti prostora8. PERSPEKTIVA  bilo kakvo  napuštanje  dvodimenzionalnosti prostora

9. HUMOR I AFEKTIVNOST – bilo kakav crtež koji pokazuje emotivnost, humor ili jaku ekspresivnu moć

10. NEKONVECIONALNOST A – bilo kakvo manipuliranje materijalom 

11. NEKONVECIONALNOST B – bilo kakvi nerealni, fiktivni, apstraktni elementi ili crteži

12. NEKONVECIONALNOST C – uporaba riječi (dodavanje naslova) 

13. NEKONVECIONALNOST D – nekonvencionalna uporaba danih fragmenata

14 BRZINA iznadprosječan broj detalja postignut u kratkom vremenu14. BRZINA – iznadprosječan broj detalja postignut u kratkom vremenu

Karakteristike TCT DPKarakteristike TCT‐DP

Primjenjiv:Primjenjiv: • Za sve dobne skupine

• Oba spola

• Sve intelektualne sposobnosti

• Primjena jednostavna i ekonomična

• Mjeri više od samo divergentnog mišljenja

• Potrebno koristiti i ostale izvore informacija (ostale testove roditelje• Potrebno koristiti i ostale izvore informacija (ostale testove, roditelje, učitelje i sl) 

D i i t i j j k ti tiDrugi pristupi mjerenju kreativnosti

• Mjere ličnosti tj. tipična ponašanja

• Gough personality scale (GPS) – Adjective check list (ACL)Gough 1979– Gough, 1979

– koje se karakteristike odnose na mene?

– problem: iskrenostp

GPS pridjeviGPS pridjeviUmjetanUmjetan ‐

Pametan +

Bistar +

Pristojan ‐

Oprezan ‐

Širokih interesa +Širokih interesa 

Samopouzdan +

Inventivan +

E i tičEgoističan +

Originalan +

Duhovit +

Refleksivan +

l č bi ti ič k ti b i k tiplus označava osobinu tipičnu za kreativne osobe, a minus za nekreativne

Drugi načiniDrugi načini

• Biografije

• Iskazi o kreativnim ponašanjima– Jeste li u proteklih godinu dana – uredili vrt, pokrenuli program itd.

• Procjene drugih S bj kti– Subjektivno

– Objektivnije – postignuće (nagrade, citiranost)

Asocijacije i kreativnostAsocijacije i kreativnost• Asocijativna teorija Martha Mednick (1962)• Asocijativna teorija – Martha Mednick (1962)

– kreativnost nije toliko vezana uz inteligenciju, nego uz asocijacijske procese

– Originalne ideje su udaljene, prve padaju na pamet ne‐originalne ideje

– Ispitivanje – provjera

• Nabroj barem 20 stvari koje su kockasteNabroj barem 20 stvari koje su kockaste

• Usporedi prvih 10 i drugih 10 prema originalnosti i fleksibilnosti

• Drugi blok sadrži originalnije ideje, ali ne i fleksiblinije

• Zaključak: – trebamo si dati vremena pri rješavanju nekog problema

RAT Remote Associates TestRAT Remote Associates Test• Test udaljenih asocijacija• Test udaljenih asocijacija

– ispitaniku se prezentiraju tri riječi, a njegov je zadatak pronaći četvrtu koja povezuje te sadržajem nepovezane riječi

» sol – duboko – pjenasol  duboko  pjena » slon – gubitak – živopisno» bas – kompleksan – san» polica – čitanje – kraj» polica  čitanje  kraj 

– veza među riječima je asocijativna, a ne logična, i ne slijedi pravila klasičnog rješavanja problemad i it ik t ži d l i i bič j ih il č j j š j– od ispitanika traži da se snalazi izvan uobičajenih pravila učenja, rješavanja 

problema i zaključivanja

• Rješavanje testa iziskuje kreativnost ali i uvidRješavanje testa iziskuje kreativnost, ali i uvid– Rezultat u testu često je povezan sa testovima konvergentnog mišljenja i verbalnih 

sposobnosti

Što je potrebno da bi došlo do kreativnog rezultata?

• znanjeznanje• divergentno mišljenje = “kreativnost”• kritičko‐logičko mišljenje• vještina komuniciranja

• kreativnost sama po sebi nije ‘kreativna’

Kakve su kreativne osobe?Kakve su kreativne osobe?

• nekonvencionalne

• energične i hrabre

• vole novo

• ustrajno rade na rješavanju zadatka, problema

• neovisne 

• zrele, emocionalno stabilne i dominantne

• imaju izrazit osjećaj za humor

Može li se razviti kreativnost?Može li se razviti kreativnost?

• Donekle DA!

• Pitanja koja pobuđuju različite psihičke procese: Tko?– Tko?

– Kada?

– Gdje?

K k ?– Kako?

– Objasni!

– Na koji još način možeš...?

Š b b l k d b ?– Što bi bilo kad bi...?

– Po čemu je to slično a po čemu različito od...?                             

– Što misliš da će se dogoditi ako...?

– Na što te to podsjeća? itd.

Igre za poticanje kreativnosti

Š• Igre originalnih odgovora – npr. Što je sve crveno? – uobičajeni odgovori donose 1 bod (jabuka, srce, rajčica…), neuobičajeni 2 ili 

više (Mars, kapa patuljka…)

• Igre riječima – povezivanje, premetanje 

• Izmišljanje nastavka priče ili drukčijeg kraja

• Pronalaženje veza – npr. Što je zajedničko mravu i lokomotivi?

Kako poticati kreativnostKako poticati kreativnost

Za kreativnost je potrebno:– samopouzdanje

– hrabrost za zalaganje za vlastite ideje

Zato… • Slušajte dijete

h b š d k• Ohrabrite misaone vještine, otvorene diskusije

• Cijenite individualnost i otvorenost

• Prihvatite ideje djeteta• Prihvatite ideje djeteta

• Dajte dovoljno vremena za razmišljanje 

• Pružite pozitivne povratne informacijePružite pozitivne povratne informacije

• Potičite samopouzdanje