KOČENJESmanjenje brzine pod dejstvom svesno proizvedene mehaničke sile,Smanjenje brzine pod dejstvom svesno proizvedene mehaničke sile, pri čemu se energija pri čemu se energija kretanja (živa sila vozila) prevodi u toplptnu energiju.kretanja (živa sila vozila) prevodi u toplptnu energiju.

Raspoloživo usporenje kada je u pitanju samo vozilo: ( )ifwwgu tvk ±++⋅=

Diferencijalna jednačina kretanja je: igmfgmwgmwgmxm tvke ⋅⋅±⋅⋅+⋅⋅+⋅⋅=⋅

umdt

dvm ⋅= u

dt

dx

dx

dv=⋅ v

dt

dx= dxudvv ⋅=⋅ ∫∫

=

=

⋅=⋅kLx

xv

dxudvv0

0

0

kLuv

⋅=2

2

0

( )ifwwg

v

u

vL

tvk

k±++⋅⋅

=⋅

=22

2

0

2

0 [ ]sec/mv

( )ifww

vL

tvk

k±++⋅

=254

2

0 [ ]hkmv /

2

2

0VmLP kk ⋅=⋅ umPk ⋅=

u

VLk

⋅=

2

2

0

....

2

2

0VmLP kk ⋅=⋅ umPk ⋅=

u

VLk

⋅=

2

2

0

KOČENJE

Put koji vozilo prePut koji vozilo pređđe za vreme e za vreme percepcije i reakcije (prelazni put)percepcije i reakcije (prelazni put) iznosi:iznosi:

pp tvL ⋅= 0 [ ]sec/0 mv6,3

0 p

p

tvL

⋅= [ ]hkmv /0

Dužina zaustavnog puta za forsirano kočenjeforsirano kočenje iznosi:

( )ifww

vtvLLL

tvk

p

kpz±++

+⋅

=+=2546,3

2

00 [ ]hkmv /0

Dužina zaustavnog puta pri forsiranom kočenju u propisima nekih Dužina zaustavnog puta pri forsiranom kočenju u propisima nekih zemaljazemalja

KOČENJEPreglednost za uočavanje stalne prepreke (Lsk)

Slobodno kočenje:Slobodno kočenje: 3

max sec/5,1 mxU = ( )ifwwgu tkv ±++⋅=max

3max1txutx UU ⋅==⋅

22

1max

max2

1max

0

tuut

tuv

⋅+⋅+

⋅=

Ux

u

u

vt max

max

0

2 −=

( )321

0

2ttt

vLsk ++⋅=

UUUU

skx

uv

u

v

x

u

x

u

u

v

x

uvL max0

max

2

0maxmax

max

0max0

22

⋅+

⋅=

+−+⋅=

( )

( )

U

tvk

tvk

pzsx

ifwwgv

ifwwg

vtvL

±++⋅⋅+

±++⋅⋅+⋅= 0

2

0

02

( )

( )

U

tvk

tvk

p

zsx

ifwwv

ifww

vtvL

±++⋅⋅+

±++⋅+

⋅= 0

2

00 36,1

2546,3

[ ]sec/0 mv

[ ]hkmv /0

PREGLEDNOST PRI KOČENJU

VVrr -- računska brzina (km/h)računska brzina (km/h) fftt -- koeficijent tangencijalnog otpora klizanjukoeficijent tangencijalnog otpora klizanju

gg -- 9,81 m/sec9,81 m/sec22 uu -- otpor vazduhaotpor vazduha

tt -- psihofizičko (prelazno) vremepsihofizičko (prelazno) vreme ss -- uzdužni nagib (%)uzdužni nagib (%)

xxuu -- podužni udar (m/secpodužni udar (m/sec33)) aa -- usporenje (m/secusporenje (m/sec22))

•• Preglednost puta predstavlja mogućnost sagledavanja smetnje kojaPreglednost puta predstavlja mogućnost sagledavanja smetnje koja iziskuje kočenje.iziskuje kočenje.•• Horizontalna preglednost je uslovljena rastojanjem prepreka od sHorizontalna preglednost je uslovljena rastojanjem prepreka od slobodnog profila puta.lobodnog profila puta.•• Vertikalna preglednost uslovljena je vertikalnom zakrivljenošću Vertikalna preglednost uslovljena je vertikalnom zakrivljenošću puta.puta.

Preglednost pri kočenju, u horizontalnom i vertikalnom smislu, jPreglednost pri kočenju, u horizontalnom i vertikalnom smislu, jednaka je sa dužinom ednaka je sa dužinom zaustavnog puta. Dužina zaustavnog puta određena je, u opštem slzaustavnog puta. Dužina zaustavnog puta određena je, u opštem slučaju, jednačinom: učaju, jednačinom:

321 ZZZZ ++=

6,31

tVZ r ⋅

=

( ) ( )suf

V

a

V

sufg

VZ

t

rr

t

r

⋅±+⋅=

⋅=

⋅±+⋅=

01,025492,2501,026,3

22

2

2

2

( )

u

tr

x

sufVZ

⋅±+⋅⋅=

01,036,13

U ovim jednačinama su:

PREGLEDNOST PRI KOČENJU

1. Preglednost pri kočenju na kontinualnom niskom nasipu (Pkontinualnom niskom nasipu (P11):):

t = 2,5 sec; ft = prema tabeli T1.; u = 0; s = 0; xu = 1,5 m/sec3;

T2. Dužina preglednosti P1 na niskom nasipu:

2. Preglednost pri kočenju merodavna za izračunavanje berme berme preglednosti u usekupreglednosti u useku i određivanje poluprečnika vertikalne krivine (Ppoluprečnika vertikalne krivine (P22):):t = 1,5 sec; (ft+u) = prema tabeli T1.; Z3 = 0;

T3. Dužine preglednosti P2 za s = 0%:

T1. Veličine ft i (ft+u) za razne računske brzine:

PREGLEDNOST PRI KOČENJU –preglednost u horizontalnim krivinama

ŠŠIRINA PREGLEDNOSTI NA UNUTRAŠNJOJIRINA PREGLEDNOSTI NA UNUTRAŠNJOJ

STRANI KRIVINE NA NISKOM NASIPUSTRANI KRIVINE NA NISKOM NASIPU

KRITIČNI USLOVI: min R; visina nasipa 1,0 mKRITIČNI USLOVI: min R; visina nasipa 1,0 m

VVpp bb11 bboo

120120 50,4 41,250,4 41,2

100100 32,0 24,532,0 24,5

8080 20,0 12,720,0 12,7

7070 15,6 8,515,6 8,5

6060 12,6 5,512,6 5,5

R

Pb

⋅=

8

2

1

1

OTVARANJE BERME PREGLEDNOSTI U USEKUOTVARANJE BERME PREGLEDNOSTI U USEKU

PREGLEDNOST PRI KOČENJU3.3. Minimalna dužina preglednosti pri kočenju PMinimalna dužina preglednosti pri kočenju P33::

Mora se obezbediti u horizontalnim krivinama kada je neekonomično ostvariti dužinu P2:

t = 1,5 sec; a = 5 m/sec2, za V < 80 km/h; a = 4 m/sec2, za V > 80 km/h, Z3 = 0.

T4. Minimalne dužine preglednosti P3:

4.4. Preglednost za odlučivanje:Preglednost za odlučivanje:

Predstavlja dužinu puta pređenog za vreme uočavanja i prepoznavanja opasnosti ili drugih informacija, zatim odlučivanja i čekanja na pogodan trenutak za izvršenje nekog manevra (najčešće promenu trake). Prema američkim AASHTO uputstvima, za sve brzine kreće se između 10 i 14 sekundi.

Ukoliko se prilaz denivelisanoj raskrsnici, mestu promene broja saobraćajnih traka ili mestu gde treba da se reaguje na neku informaciju, nalazi u vertikalnoj krivini ona mora biti dimenzionisana pomoću dužine preglednosti za odlučivanje.

Na autoputevima i putevima 1. razreda mora uvek biti obezbeđena preglednost P3.

PREGLEDNOST ZA PRETICANJE

Preticanje u slobodnom toku:Preticanje u slobodnom toku:

Opšta skica manevra preticanja

221112 tVtVtVtV pp ⋅+⋅+⋅=⋅V

tVtV

VV

tVtVt p

∆

⋅+⋅=

−

⋅+⋅= 2211

12

2211

p

s

p tVVL ⋅+= )( 32Potrebna dužina preglednosti je:Potrebna dužina preglednosti je:

PREGLEDNOST ZA PRETICANJE

Preticanje prvog vozila u koloni:Preticanje prvog vozila u koloni:

a) Vozilo ubrzava svo vreme preticanja, a = const.a) Vozilo ubrzava svo vreme preticanja, a = const.

ptaVV ⋅+= 12( )

attVttt p

12

211

2

22⋅+⋅⋅−±=

( )2

2

31

p

p

K

pa

tatVVL ⋅+⋅+=

b) Vozilo dostiže maksimalnu brzinu Vb) Vozilo dostiže maksimalnu brzinu V22 = V= Vmaxmax u toku preticanja:u toku preticanja:

12

221112

2 VV

tVtV

a

VVt p

−

⋅+⋅+

⋅

−= ( ) p

K

pb tVVtVtVL ⋅++⋅+⋅= 312211

Potrebna dužina preglednosti iznosi:Potrebna dužina preglednosti iznosi:

PREGLEDNOST ZA PRETICANJE U NAŠIM PROPISIMAPREGLEDNOST ZA PRETICANJE U NAŠIM PROPISIMA

B1 A1 A2

C2 C1

B2

Pp2

Pp2

Pp3

Pregledna dužina za preticanje je jednaka zbiru dužina PPregledna dužina za preticanje je jednaka zbiru dužina Pp2p2 i Pi Pp3p3::

Brzine VBrzine VAA, V, VBB i Vi VCC se odre se određđuju na sledeći način:uju na sledeći način:

-- za Vza Vr r ≤≤ 80 km/h je V80 km/h je VAA= V= Vr r , V, VBB = 1,4V= 1,4Vrr i Vi VCC = V= Vrr

-- za Vza Vrr >> 80 km/h je V80 km/h je VAA= 0,75V= 0,75Vr r , V, VBB = V= Vrr i Vi VCC = V= Vrr

Propisi traže da bude Propisi traže da bude obezbeobezbeđđena ova dužina ena ova dužina preglednosti na minimum:preglednosti na minimum:

za Vza Vrr ≤≤ 60 km/h60 km/h 20%20%

za Vza Vrr ≤≤ 80 km/h80 km/h 30%30%

za Vza Vrr >> 80 km/h80 km/h 40%40%

PREGLEDNOST ZA PRETICANJEPREGLEDNOST ZA PRETICANJE

PREGLEDNOST ZA PRETICANJE (OBELEŽAVANJE)PREGLEDNOST ZA PRETICANJE (OBELEŽAVANJE)

•• Na vangradskim putevima kritična dužina Na vangradskim putevima kritična dužina preglednosti iznosi izmepreglednosti iznosi izmeđđu 90 i 100 m u 90 i 100 m (Fambro et al., 1997.);(Fambro et al., 1997.);

•• Broj nezgoda pri preticanju raste kada je Broj nezgoda pri preticanju raste kada je dužina preglednosti manja od 400dužina preglednosti manja od 400--600 m. 600 m. (Lamm et al., 1999.).(Lamm et al., 1999.).

•• Najveći broj nezgoda pri preticanju Najveći broj nezgoda pri preticanju dogadogađđa se na mestima gde je preticanje a se na mestima gde je preticanje dozvoljeno.dozvoljeno.