4_poglavlje_4_4_deo

7/21/2019 4_poglavlje_4_4_deo

1/11

T-KitInterkulturalno

uenje

65

4.4 Igre simulacije

4.4.1 Neka praktina razmatranja

O emu se ovde radi?Prema ubikovoj definiciji (Shubik, 1975),simulacije su igre koje se koriste sa ciljem daizazovu i razrade modele ponaanja i razliiteprocese. Tokom ovih igara ljudi zauzimaju

odreene uloge (koje mogu biti odraz njihovihrealnih uloga, ili samo simulirane).Iskustvo tokom simulacije slui kao izvestanmodel realnosti u kome se uesnicima prua

prilika da testiraju svoje granice i otkriju nekeaspekte sopstvene linosti za koje nisu znali dapostoje. to je bolje kreirana simulacija, to seuesnicima prua vea mogunost da poveuono to se dogodilo prilikom simulacije sasvojim svakodnevnim iskustvom i tako steknukorisne ivotne vetine. Simulacije takoe daju

priliku da se nova ponaanja i stavovi provebajuu jednom bezbednom, sigurnom okruenju, u

kome nema procenjivanja i osuivanja. Simu-lacije su moan metod za rad sa mladim ljudima,posebno u kontekstu interkulturalnog uenja,kada elimo da se suoimo sa predrasudama istereotipima o drugim kulturama.

Zbog ega koristimo simulacije u interkul-turalnom uenju?

Simulacije se kreiraju sa ciljem da podre procesrazvoja grupe i razumevanja razliitosti. U kon-tekstu rada sa mladima, simulacije doprinosestvaranju atmosfere saradnje i poverenja, u kojojmladi ljudi mogu izraziti i istraiti svoje poten-

cijale i kreativnost to se najee ne deava uklasinim kolskim uionicama.Korienje simulacije u radu na temu interkultur-alnog uenja nam moe biti od viestruke koristi.Prvo, uesnici ovim putem ue vetine kritikograzmiljanja i na taj nain stiu mogunost daracionalnije osmiljavaju strategije ponaanja u

budunosti, kao i da spontano dou do saznanjao posledicama njihovih odluka. Drugo, uesnicise takoe ue kako da teorije i modele koje suoprobali u simuliranoj situaciji primene u stvar-nom ivotu. Kroz simulaciju uesnici dobijaju

priliku da se oprobaju u onim ponaanjima koja

se javljaju u realnim ivotnim situacijama, akoja ukljuuju kompeticiju, empatiju ili komu-nikacijske vetine. Tree, i moda najvrednije za

ljude koji se bave intekulturalnou, simuliranasituacija je mnogo sigurniji prostor za susretsa kulturnim razliitostima. Metod simulacijeomoguava bezbedniji prostor da se dublje i konk-retnije istrae opasna ili kontroverzna pitanja natemu kulture, poput religijskih uverenja, uloga

polova i njihove ravnopravnosti. etvrto, ovajmetod moe dobro posluiti za prenoenje

znanja mladim ljudima kroz iskustveno uenje.Peto, kada se koristi na konstruktivan nain,ovaj metod moe snano motivisati i inspirisatimlade ljude.

ta treba imati na umu kada se koristimetod simulacije

Da bi metod simulacije bio uspean, vano jeda:a)podstie to veu emotivnu ukljuenost.b)se odvija u sigurnom okruenju.c)ukljuuje dovoljno vremena za obradu iskustva,praenu jasnom mentalnom shemom za razume-

vanje onoga to se dogodilo tokom vebe.Drugim reima, simulacija treba da bude inte-grativno uenje, jedan celovit proces uenjabaziran na razlikama u idejama, gleditima istilovima uenja, a koji se odvija u atmosferiotvorenoj i pogodnoj za uenje.Ukoliko elimo ovo da postignemo, treba imatiu vidu sledee tri stvari:

1) irenje novih ideja, principa ili pojmova (ovoemo zvati sadrajem).

2) mogunost da se ovi sadraji primene uiskustvenom kontekstu (definisano kao

iskustvo).

3) debrifing nakon vebe o onome to se dogodilou svakoj fazi simulacije. Kakvo je bilo iskustvo(ta se dogodilo), ta iz toga moemo nauiti ikako moemo konstruktivnije nastupiti u naemsvakodnevnom ivotu u slinim situacijama.

Kako kreirati simulaciju

Ima mnogo naina da se osmisli i kreira simu-lacija, kao i da se doe do razliitih ishoda. Ipak,postoje neki elementi koji se najee koriste iposebno su popularni u radu sa mladima na temuinterkulturalnog uenja.

Setting (uslovi rada, prim.prev.) : podrazumevaokruenje u fizikom smislu, motivaciju grupe,kao i stepen meusobnog poznavanja uesnika.

Muhamed

Hadi-Kela


2/11


uenje

66

Setting zavisi od izbora sadraja koji e serazraivati.

Tema i svrha: svaka igra ima svoju temu inamenu. Uesnicima treba jasno rei o emu seu igri radi i sa kojim ciljem. U veini sluajevatema i svrha igre su u tesnoj vezi sa nekom real-nom situacijom.

Pravila : u pitanju su osnovna pravila kojase tiu procedure, posebno su vana onda kadase tiu naina komunikacije, kao i definisanjauloga. Ova pravila takoe slue kao putokaz zafacilitatora ove igre.

Vreme: za uspeh neke simulacije najvanije je dadobro procenite neophodno vreme za sve njenefaze od pripreme do debrifinga. Treba obez-bediti dovoljno vremena da uesnici postanuzainteresovani da uestvuju, kao i da se uiveu igru. Neke simulacije mogu trajati danima,

druge mogu trajati nekoliko sati. Vreme tra-janja igre se odreuje u skladu sa temom koja seobrauje i njenom namenom. Takoe je vanodati dovoljno vremena uesnicima da izau izsvojih uloga, pre nego to se zapone razmenaiskustava i debrifing.

4.4.2 Ogranienje 20 (Limit 20)

Ogranienje 20 je mona simulacija koja dajeuesnicima mogunost da istrae fenomen dis-kriminacije i marginalizacije pojedinih lanovadrutva. Ona se bavi temama kao to su ner-avnopravnost, odnosi manjinskih i veinskihgrupa, mo. Kroz simulaciju, uesnici imajupriliku da iskuse nepravdu kakva se obinodeava u realnim situacijama u drutvu. Debri-fing nakon tog iskustva im omoguava da ovutemu razrade i poveu sa sopstvenim ivotnimiskustvom. Detaljan opis ove metode se nalazi uknjiziEducation pack6, strana 110.

6. Knjigu Education Pack moete pronai na veb stranici Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI):www.coe.int/ecri (prim. prev.).


3/11


uenje

67

4.4.3 Istraivanje pozitivnog iskustva (Appreciative inquiry)

Appreciative inquiry (AI) je najbolji metod kada elimo da razvijemo pozitivan odnos premarazliitosti i da podstaknemo uvaavanje vrednosti razliitih kultura. Ova veba je od posebnekoristi u situacijama kada postoji nepoverenje izmeu razliitih kultura i kada elimo da ponovoukaemo na znaaj vrednosti u drutvu.Ovo nije igra simulacije u uem smislu, ali je koriste iskusni facilitatori kao vebu simulacije

sa ciljem da podstaknu uenike na dijalog u vezi sa dubokim i osetljivim interkulturalnim pitan-jima, kao to je pitanje kulturnih vrednosti. Ovu metodu moete prilagoditi uzimajui u obzirkonkretnu situaciju koju elite da obradite, kao i grupu sa kojom radite.

ta vam je potrebno

Olovke, flip-art papiri, markeri i lepljiva traka.

Veliina grupe

Najmanje 4 uesnika.

Trajanje aktivnosti

1-2 sata, u zavisnosti od veliine grupe.

Korak po korak

1. Podeliti grupu u parove, od kojih e jedan lan para biti predstavnik manjin-

ske, a drugi predstavnik veinske grupe.2. Dajte im upitnike i instrukcije. Objasnite uesnicima sadrinu i svrhu ove

vebe na nain kao to je napisano u uvodnom delu. Svaka osoba ima 15minuta da postavlja pitanja (30 minuta ukupno za par).

3. Zatraite od svih intervjuera (ispitivaa) da svako za sebe rezimira koje jevrednosti uoio tokom intervjua, i da one koje se u njegovoj/njenoj kulturismatraju vanim i zajednikim zapie na flip-art papir (10 minuta).

4. Zamolite grupu da sastavi listu zajednikih i razliitih vrednosti koje supronali: omoguite uesnicima dovoljno vremena za ovu aktivnost (15minuta).

5. Debrifing (40 minuta).

Pitanja za razmenu (refleksija i debrifing)

Pitajte uesnike kako su se oseali kada su bili intervjuisani i kako su seoseali kada su bili u ulozi ispitivaa. Kada su se poslednji put osealipotovanim od strane veinske ili manjinske grupe? Zamoliti ih da probajuda poveu ovo iskustvo sa relacijom manjina-veina. Da li postoje vred-nosti koje su zajednike? Da li postoje znaajne razlike u vrednostimamanjinske i veinske grupe? Koje vrednosti se obino proklamuju, a da seljudi njih zapravo ne pridravaju?

Ova metoda u praksi

Ova metoda je postala veoma popularna kod evropskih facilitatora, njennajvei kvalitet je u tome to uesnicima prua mnogo materijala zarazmiljanje.


4/11


uenje

68

Pitanja za veinsku grupu

A) Opiite vae najpozitivnije iskustvo sa nekom manjinskom grupom u vaojzemlji, trenutak kada ste se oseali zaista ivim, ponosnim, kreativnim ili

produktivnim. Kakve su tada bile okolnosti? Kako ste se oseali? Koja jenajpozitivnija stvar koju ste otkrili o njima?

B) ta vam je potrebno da biste imali jo ovakvih iskustava ubudue?

Pitanja za manjinsku grupu

A) Opiite vae najpozitivnije iskustvo koje ste imali u kontaktu sa veinskomgrupom. Setite se prilike kada ste se oseali zaista ivim, ponosnim, krea-tivnim ili produktivnim. Kakve su tada bile okolnosti? Kako ste se oseali?Koja je najpozitivnija stvar koju ste otkrili u ovom odnosu?

B) ta je potrebno vama i drugim mladim ljudima iz manjinskih grupa da ubudunosti doive jo ovakvih iskustava?

Trikovi u voenju intervjuaNavedena pitanja tretirajte kao da je to va scenario, tj. postavljajte pitanjaonako kako su napisana i ne pokuavajte da utiete na odgovore.Dopustite onima koje intervjuiete da ispriaju svoju priu. Nemojtepriati vau priu ili davati svoje miljenje u vezi sa njihovim iskustvima.

Sluajte paljivo i tragajte za vrednostima koje senalaze u osnovi njihovog iskustva.

Da biste istraivali dublje, moete upotrebiti neka od sledeih pitanja:Kai mi neto vie o tome. Zbog ega se osea tako? Zbog ega ti je tobilo vano? Na koji nain je to uticalo na tebe? Da li ovo iskustvo moepromeniti tvoju percepciju o manjinskoj/veinskoj grupi?Nekim ljudima je potrebno vie vremena da razmisle o svom odgovoru

stoga dopustite tiinu. Ukoliko neko ne moe ili ne eli da odgovori naneko pitanje, i to je sasvim u redu.

Preuzeto uz modifikacije od: Brama Kumaris,Svetski duhovni univerzitet, London, Velika Britanija


5/11


uenje

69

4.4.4 Derdijanci

Ova igra je simulacija susreta dve kulture. Cilj je da se se pronae ta stoji u osnovi ponaanjajedne nepoznate kulture i da se analiziraju efekti susreta sa tom kulturom. Tim inenjera odlaziu drugu zemlju da naui tamonje stanovnike kako da sagrade most.

ta vam je potrebno:

Tanji karton (ili vri papir), lepak, makaze, lenjir, olovka, instrukcije zaDerdijance i inenjere. Dve odvojene prostorije.

Veliina grupe:

Minimalni broj od 12 uesnika, podeljenih u dve grupe.

Trajanje aktivnosti:

1,5 do 2 sata, ukljuujui i debrifing

Korak po korak:

1. U zavisnosti od veliine vae grupe, neka u grupi inenjera bude 4-8osoba. Oni e imati zadatak da naue Derdijance kako da naprave most.Ova grupa dobija instrukcije za inenjere i odlazi u posebnu prostoriju.2. Ostatak grupe bie Derdijanci. Oni dobijaju instrukcije za Derdi-jance.Ako imate preveliki broj ljudi, moete napraviti i tim posmatraa, kojie samo posmatrati proces i voditi beleke. Ako imate posmatrae, onine smeju unapred biti upoznati sa kulturom Derdijanaca, tako da su na

poetku igre posmatrai u istoj prostoriji sa inenjerima.

Pitanja za razmenu (refleksija i debrifing)

Nakon igre, svaka grupa dobija po jedan veliki papir, podeljen na tri dela,i ima zadatak da zabelei svoje komentare o susretu sa drugom kulturomi to:1) injenice o drugoj kulturi.

2) oseanja koja su se javljala u susretu sa drugom kulturom.

3) interpretacije - tumaenje druge kulture.

Potom u plenumu diskujtujte o sledeem:

imamo tendenciju da mislimo da i drugi misle na isti nain kao i mi.

esto interpretiramo stvari odmah, a da pri tome nismo svesni kulturolokihrazlika.

kako su bile raspodeljene uloge / kakvu sam ulogu ja odabrao/la? ta to govorio mom identitetu? Da li sam se oseao/la prijatno u mojoj ulozi?

da li su i drugi imali istu percepciju kao ja?

kakav je uticaj na izbor moje uloge imala kultura iz koje dolazim?

Kartice sa instrukcijama

Pogledajte tekstove koji slede.


6/11


uenje

70

Instrukcije za Derdijance

Vaa situacija:

ivite u zemlji po imenu Derdija. Selo u kome vi ivite je odvojenodubokim kanjonom od susednog grada, u kome se nalazi pijaca. Da bistestigli do pijace treba vam oko dva dana hoda. Kada biste imali most prekokanjona, mogli biste stii do grada za samo 5 sati.

Vlada Derdije napravila je dogovor sa jednom inostranom kompanijom dapoalju grupu inenjera u vae selo koji e vas nauiti kako da napravitemost. Vai ljudi postae tako prvi Derdijanski inenjeri. Nakon to naprav-ite prvi most u saradnji sa stranim inenjerima, vi ete biti ti koji e graditimostove po itavoj Derdiji, olakavajui na taj nain ivot mnogim vaimzemljacima.

Most e biti sagraen od papira, koristei olovke, lenjir, makaze i lepak.Vama su poznati ovi materijali i alatke, ali ne znate tehniku izgradnjemosta.

Ponaanje u vaoj kulturi:

Derdijanci su navikli da dodiruju jedni druge. Vaa komunikacija i nefunkcionie bez dodira. Nedostatak kontakta dodirom u toku razgovora sedoivljava kao nepristojnost. Ipak, kada razgovarate u grupi ne morate bitiu direktnom kontaktu sa vaim sagovornikom. Dovoljno je da se, kada se

pridruite grupi, nakaite na nekoga iz grupe i samim tim inom bieteukljueni u razgovor.

Veoma je vano da uvek pozdravite jedni druge kada se sretnete, ak iakosamo prolazite jedni pored drugih.

Pozdravljanje

Tradicionalni pozdrav je poljubac u rame. Osoba koja otpoinje pozdravljubi drugu osobu u desno rame, a druga uzvraa poljupcem u levo rame.Svaka druga vrsta ljubljenja je uvredljiva!Rukovanje je jedna od najveih moguih uvreda u Derdiji. Ako je Derdi-janac uvreen usled nepozdravljanja od strane druge osobe ili nedostatkakontakta dodirom kada mu se neko obrati, on/ona poinje glasno da viezbog toga.

Da/Ne:

Derdijanci ne koriste re Ne. Oni uvek govore Da. Medjutim, kadaele da kau Ne, izgovaraju Da koje je praeno saoseajnim kliman-jem glave (ovo dobro uvebajte).

Ponaanje na poslu:

Kada rade, Derdijanci se takoe dosta dodiruju. Postoji pravilo prikorienju alata u zavisnosti od pola: makaze smeju da koriste samomukarci, a olovku i lenjir samo ene. Lepak je neutralan. Mukarci nikada

ne dodiruju olovku ili lenjir, a isto vai za ene kada su u pitanju makaze(mogue je da to ima neke veze sa tradicijom ili religijom).


7/11


uenje

71

Ponaanje prema strancima:

Derdijanci su veoma drueljubivi, tako da veoma vole strance. Istovre-meno, vi ste jako ponosni i veoma potujete sopstvenu kulturu.Svesni ste da nikada ne biste uspeli da sagradite most sami. Sa druge strane,ne smatrate stranu kulturu i njihovo obrazovanje superiornim. Izgradnjamostova je samo jedna stvar koju ne znate da radite. Oekujte od stranacada se prilagode vaoj kulturi. Ali poto je vae ponaanje potpuno prirodnoza vas, ne umete da ga objasnite inenjerima (ovo je VEOMA vano).Derdijanac nikad nee stupiti u kontakt sa drugim mukarcem osim ako ihneka od ena ne upozna meusobno. Pri tom je nevano da li je ena iteljDerdije ili je strankinja.


8/11


uenje

72

Instrukcije za inenjereVaa situacija:Vi ste grupa meunarodnih inenjera - eksperata iz mostogradnje i raditeza veliku multinacionalnu kompaniju za izgradnju. Vaa kompanija jeupravo potpisala jedan veoma vaan ugovor sa vladom Derdije, kojim vas

je obavezala da nauite Derdijance kako da sagrade most. Prema ugovoruveoma je vano da potujete dogovorene rokove, u protivnom ugovor ebit raskinut, a vi ete ostati bez posla.

Derdijanska vlada smatra ovaj projekat svojim apsolutnim prioritetom.Projekat je finansiran od strane Evropske Unije. Derdija je brdovita zemlja,sa brojnim kanjonima i dolinama, ali bez i jednog mosta. Zbog toga Der-

dijancima sa sela treba vie dana da stignu do pijace u glavnom gradu.Procenjeno je da bi se sa izgradnjom mosta ovaj put sveo na svega 5 sati.

Obzirom da u Derdiji postoji veliki broj kanjona i reka, ne moete samoda sagradite most i da odete. Va zadatak je da obuite Derdijance da povaem odlasku i samostalno mogu da grade mostove.

Zadatak:

Prvo veoma paljivo proitajte ove instrukcije i donesite odluku na kojinain ete da sagradite most. Nakon odreenog vremena, 2 lana vaegtima imae priliku da odu i da u trajanju od 3 minuta naprave prvi kontaktsa selom u Derdiji kod koga e biti izgraen most (npr. da se upoznaju sa

uslovima za gradnju, upoznaju Derdijance itd). Imaete nakon toga 10minuta da analizirate njihov izvetaj i zavrite pripreme.

Nakon ovog perioda kompletan tim inenjera odlazi u Derdiju da nauiDerdijance kako da sagrade most.

Most:

Most e biti simbolino napravljen od kartona. Most treba da povee dvestolice (ili dva stola) na udaljenosti od oko 80 cm. Mora biti stabilan. Nakraju procesa izgradnje, mora da izdri teinski test - teinu makaza ilepka korienih u njegovoj izradi.

Celokupan proces izgradnje mosta mora da se odigra u samoj Derdiji. Uko-

liko doete sa ve nacrtanim delovima mosta sa namerom da samo iseetedelove i sastavite u Derdiji, onda Derdijanci nee nauiti kao to da uradepotpuno samostalno. Vano je da ih provedete kroz sve faze izgradnje.

Svaki deo mosta treba da se nacrta olovkom i lenjirom, a onda da se iseemakazama.

Materijal:Most e biti napravljen od tanjeg kartona.Moete koristiti za planiranje i izgradnju: karton, lepak, makaze, lenjir,olovke.

Vreme:

Za planiranje i pripreme pre odlaska u Derdiju: 40 minuta.Da nauite Derdijance kako da sagrade most: 25 minuta.


9/11


uenje

73

4.5.1 Igranje uloga kao metod

Igranje uloga (eng. role play) je aktivan metoduenja koji se bazira na obradi iskustva uesnika,na taj nain to im se da scenario u kome svakiuesnik u grupi ima odreenu ulogu. Osnovnaideja je da uesnici imaju priliku da dou do vie

saznanja kroz obradu i razmatranje sopstvenogiskustva, ali i iskustva drugih.

Opti principi ovog metoda

Igranje uloga je veoma moan instrumentkojim se izaziva iskustvo uesnika koje se kas-nije obrauje, a posebno je od velike koristi usesijama7 na temu interkulturalnog uenja. Neo-

phodni preduslovi za ostvarenje cilja nae sesijesu:

Postavitijasne opte i posebne ciljeve sesije.

Potrebe i specifinosti same grupe. Scenario

treba prilagoditi ovim uslovima. Scenario i neijagluma ne bi trebalo da budu lino uvredljiviza bilo kog uesnika. Ponekad je zgodno datiuesnicima odreene uloge koje oni lino nikadne bi imali u svom realnom ivotu.

Korisno je uloiti napor da se napraviodgovarajue okruenje. Vodite rauna o tomeda ne bude ometanja dok se scenario odigrava.

Vreme potrebno je obezbediti dovoljno vre-

mena da se igra uloga zahukta, kako biste imalidovoljno materijala prilikom razmene. Vano jeobezbediti i vreme da se uesnici dovoljno uivei uu u svoje uloge. Pauze su takoe od velikogznaaja, npr. pauza za kafu nakon to se scenarioodigra na taj nain omoguavamo uesnicimada izau iz svojih uloga pre poetka razmene.

Posmatrai (uesnici koji nemaju ulogu u sce-nariju), treba da budu dobro upueni u ono tose deava. Takoe, od njih moemo zatraiti dadoprinesu diskusiji, budui da oni esto mogu

ponuditi korisne opservacije.

Trenersko iskustvo, u smislu odreivanja ciljeva,izvoenja samog igranja uloga i, posebno, usmislu voenja debrifinga i naknadne diskusije

je neophodan uslov uspenog korienja ovemetode. Ponekad se mogu pojaviti uesnicikojima nije prijatno da budu glumci. Zbogtoga je dobra ideja pitati dobrovoljce da buduglumci, ali takoe moe biti vrlo korisno dodelitiuloge tano odreenim uesnicima.

Igranje uloga je odlian metod za obradu iskustva.U sesijama na temu interkulturalnog uenja, ovajmetod moemo koristiti sa sledeim ciljevima:da analiziramo predrasude, da promoviemo tol-eranciju u grupi i/ili prema razliitim kulturama,da analiziramo odnose manjiskih i veinskihgrupa, granice tolerancije itd.

4.5 Igranje uloga

4.5.2 Pogodi ko nam dolazi u goste na veeru

Ova veba je preuzeta iz prirunika Education pack. Moe nam dobro posluiti ukolikoelimo da analiziramo granice (ogranienja) tolerancije, posebno kada je koristimo na nacion-alnom nivou. Efektnija je ukoliko su sa grupom ve obraene neke teme, kao to su: stereotipi i

predrasude, vrednosti itd. Uloge se mogu odrediti u skladu sa ciljevima sesije.Pogledati:Education pack, strana 87.

Aleksandra

Rajkova

7. Izvorni oblik je engl. session, koji treneri i trenerice kod nas upotrebljavaju u engl. originalu. Umesto rei sesija sreu se iizrazi radionica, blok aktivnosti ili trening blok.


10/11


uenje

74

4.5.3 Odnosi izmeu organizacija manjinskih grupa

esto nam se deava da traimo od ljudi da budu tolerantni prema nama. Da li se ponekadzapitamo koliko smo mi tolerantni, gde su nae granice tolerancije i zbog ega je to tako?ta stoji u osnovi naeg ponaanja prema drugim ljudima? Ova metoda ima za cilj da istrai

postojea iskustva, da podstakne diskusiju o ogranienjima u toleranciji, odnosima izmeurazliitih manjinskih grupa, diskriminaciji, promovisanju solidarnosti.

ta vam je potrebno i prostor za rad

Za svakog uesnika u sceni po jedna kopija situacije i opis uloge.

Veliina grupe

10-15 uesnika.Moe se takoe raditi u velikoj grupi (plenumu), ali e time broj uesnikakoji e imati priliku da zauzmu tuu poziciju (da uu u tue cipele)

biti manji. Minimalan broj uesnika sa kojima se moe uraditi ova vebaje 5. U ovom sluaju moete snimiti kamerom vebu i pustiti snimakuesnicima pre poetka diskusije.

Vreme

45-50 minuta za samu vebu. Treba planirati dodatno vreme za pauzu zakafu. Pauza bi trebalo da bude nakon odigravanja scene, da bi se uesnicimadala mogunost da izau iz uloga pre poetka diskusije.

Korak po korakSituacija:

Grupa nasilne omladine je u vaem gradu na ulici posle ponoi napalamladia homoseksualne orijentacije dok je izlazio iz nonog gej-kluba.On je zadobio teke povrede i nalazi se u bolnici. Nakon ovog incidenta,organizacija homoseksualaca vaeg grada je uputila pismo organizacijamarazliitih manjinskih grupa sa ciljem da se sazove sastanak na kome e

se osmisliti zajednika lokalna akcija protiv ovakvih dogaanja u vaemgradu. Policija nije uloila nikakav napor da se pronau nasilnici.

Uloge:2 predstavnika iz organizacije homoseksualaca1 predstavnik iz lokalne romske organizacije1 predstavnik iz udruenja afrikih doseljenika1 prestavnik lokalne Katolike crkve

Uloge se mogu promeniti u skladu sa ciljevima vae sesije. Moete takoeunapred pripremiti uputstva na koji nain bi trebalo odigrati navedene

uloge.


11/11


uenje

75

Pitanja za razmenu (refleksija)

Da li je veba bila teka?

Kako su se oseali glumci?

Kakve su opservacije imali drugi?

Koliko slinosti ima ova scena sa realnou u kojoj ivimo?

Koji su se konkretni problemi pokazali u ovoj vebi?

Na koji nain moemo mi ili nae organizacije iz kojih dolazimo doprinetireavanju ovih problema?

Ova metoda u praksi

Ovu igru uloga su razvile Aleksandra Rajkova i Antje Rotemund (AntjeRothemund) za jednu sesiju o interkulturalnom uenju u okviru Dugotra-

jnog treninga na temu Participacija i aktivno graanstvo, 1998. Od tadase koristi za radionice koje se bave odnosima manjinskih i veinskih grupakada postoji samo 5 uesnika, te tako nema posmatraa. Ova injenica je

dala ideju da se iskoristi video-kamera (radionica zbog toga traje netodue, budui da uesnici gledaju snimak pre poetka diskusije). Uesnicina jednom seminaru su bili: afriki doseljenik, Kurd iz Nemake, Rom izvedske, Turin iz Belgije i mlada ena iz Finske.

Uloge su bile raspodeljene na sledei nain:Kurd i Rom su bili predstavnici organizacije homoseksualaca.Afriki doseljenik je bio predstavnik romske organizacije.Finkinja je bila afriki doseljenik.Turin homoseksualne orijentacije je bio predstavnik katolike crkve.

Problemi o kojima se diskutovalo su bili: homofobija, diskriminacija,

rasizam, granice tolerantnosti, odnosi izmeu manjinskih i veinskihgrupa, kao i odnosi izmeu razliitih manjinskih grupa.

Dopustite da ova veba podstakne vau kreativnost probajte da osmislitedrugaiju ideju ili scenario.

4_poglavlje_4_4_deo

Documents