4.3. analiza eksploatacije masina i proizvodnje masinskih

EMPIRIJSKA ISTRAŽIVANJA

- 158 -

4.3. ANALIZA EKSPLOATACIJE MAŠINA I PROIZVODNJE MAŠINSKIH KOMPONENTI

Kako je na početku ovog poglavlja naglašeno, da bi se ostvarila konkretizacija i primena modela projektovanja pouzdanosti na neki mašinski sistem, neophodno je prvo analizirati uslove u kojima se mašine eksploatišu kao delovi tehničkog sistema, a zatim analizirati uslove u kojima se proizvode njihove komponente koje utiču na pouzdanost funkcionisanja sistema. Sagledavanjem strukture tehničkog sistema u eksploatacionim uslovima utvrđuje se ,,najslabija karika” tj. mašina u čijem se sistemu nalazi komponeta sa najvećom ocenom stepena kritičnosti otkaza, koja prouzrokuje konstantni zastoj sistema. Dakle, to je osnovni cilj ove analize na osnovu koje se određuju prioriteti za projektovanje pouzdanosti.

U okviru ovog dela doktorske disertacije biće predstavljene mašine za površinsku eksploataciju uglja Kostolačkog ugljenog basena, odnosno Površinskog kopa ,,Drmno“ na kojem su obavljena pomenuta istraživanja, a nakon toga biće detaljnije analizirana proizvodnja komponenata rudarskih mašina u Privredno društvu PRIM – Kostolac.

4.3.1. Kostolački ugljeni basen – površinski kop ,,Drmno“

Organizovana eksploatacija uglja u Kostolačkom basenu počela je 1870. godine, pa se ova godina smatra početkom razvoja samostalne srpske industrije. Početak intenzivne industrijske eksploatacije lignita u Kostolcu označava i početak industrijskog doba u Srbiji jer je naša privreda dobila sopstveni izvor uglja. Gotovo vek i po Kostolački ugalj je jedan od glavnih pokretača naše privrede. Danas, uz rekordnu proizvodnju i neprestana ulaganja u osavremenjavanje i proširenje proizvodnih kapaciteta, Privredno Društvo Termoelektrane i Kopovi Kostolac nastavlja ovu tradiciju, kao jedan od oslonaca Elektroprivrede Srbije [86].

Kostolac decenijama pouzdano proizvodi ugalj formirajući jugoslovensku i srpsku školu površinske eksploatacije gajeći tako kostolačku rudarsku tradiciju. Godina 2010. je bila jubilarna za Kostolac jer se navršilo 140 godina od početka organizovane proizvodnje uglja u ovom ugljonosnom basenu. Ugalj lignit je osnovno energetsko gorivo za termoelektrane u Srbiji. Elektroprivreda Srbije više od 67% električne energije proizvodi u termoelektranama koje kao gorivo koriste ugalj. Ugalj iz Kostolačkog ugljenog basena uglavnom se sagoreva u termoelektranama Kostolac A i B, a manjim delom se koristi i za široku potrošnju.

Od nekadašnjih rudnika sa jamskom eksploatacijom nastala su tri površinska kopa; ,,Klenovnik“;,,Ćirikovac“ i ,,Drmno“. Jedan od najvećih izazova i poduhvata u izgradnji površinskih kopova je izgradnja kopa ,,Drmno“ (slike 4.39 i 4.40), obzirom na blizinu velikih rečnih tokova Dunava i Mlave. Kop je izgrađen za snabdevanje ugljem TE ,,Kostolac-A“ instalisane snage 300 MW i TE ,,Kostolac-B“ snage 700 MW.

Predodvodnjavanje je bio jedan od najbitnijih uslova da bi se ušlo u otvaranje kopa. Eksploatacija uglja na površinskom kopu ,,Drmno“ započela je 30. aprila 1987. godine. Do kraja 2009. godine na ovom kopu je iskopano 91,3 miliona tona ugija, 284,4 miliona kubika jalovine i ispumpano preko 423 miliona kubika vode.

U Kostolačkom basenu, površinski kop ,,Drmno“ trenutno predstavlja jedini aktivni kop koji proizvodi 25% lignita u Srbiji. U 2009. godini prestali su sa radom površinski


- 159 -

kopovi ,,Klenovnik“ i ,,Ćirikovac“. Na površinskom kopu ,,Ćirikovac“ odvijaju se završni rudarsko-građevinski radovi na uvođenju hidrauličnog transporta pepela.

Slika 4.39: Satelitski snimak kopa ,,Drmno“

Slika 4.40: Fotografski snimak kopa ,,Drmno“

Za otkopavanje uglja i jalovine, primenjena je kontinualna tehnoiogija rada osnovne rudarske mašine (rotorni bageri-tračni transporteri-odlagači). Oprema na kopu je trenutno stacionirana na pet jalovinskih BTO52 sistema i jednom ugljenom BTD53 sistemu, a u okviru istih rade:

10 bagera kapaciteta 865 - 6600 [m3rm/h];

5 odlagača kapaciteta 3000 - 8800 [m3rm/h]; 52 Bager-Transporter-Odlagač 53 Bager-Transporter-Drobilana


- 160 -

4 samohodna transportera 1200 - 2400 [mm];

28 transportera sa trakom ukupne dužine 26,2 km, širine gumene trake 1400 - 2000 [mm];

6 dreglajna od 5/45, 6/45 i 10/70.

Na kopu ,,Ćirikovac“ su rastavljeni sistemi za otkopavanje. Deo osnovne mehanizacije je premešten na površinski kop ,,Drmno“, a deo će se koristiti za pripremu prostora za odlaganje pepela i zatvaranje površinskog kopa ,,Ćirikovac“. U tabeli 4.1. [86] dat je pregled mašina za eksploataciju uglja, a u tabeli 4.2. [86] pregled pomoćnih mašina u Kostolačkom ugljenom basenu.

Tabela 4.1: Mašine za površinsku eksploataciju Kostolačkog ugljenog basena

Vrsta mašine Površinski

kop Mašina Proizvođač

Broj (kom)

Godina proizvodnje

Masa (t)

Rotorni bager

Drmno

SRs-2000 x 28/3 (2x500kW)+VR±3

TAKRAF

1 1985. 2810 SRs 2000 x 32/5 (2x670kW)+VR±5 1 1997. 2862 SRs-2000 x 32/5 (2x670kW)+VR±5 1 2008 2862

SRs-1300 x 26/5 (900kW)+VR 1 1988. 2230 SchRs-800 x 15/1,5 (700kW) O&K 1 1995. 585 SRs-470 x 17/1,5 (450kW)

TAKRAF 1 1986. 730

SRs-470 x 20/3 (250kW) 2 1974. 1330 SRs-400 x 14/1 (500kW) 1 1985. 530

Ćirikovac SRs-470 x 14/2 (250kW) TAKRAF 2 1968/71. 790 SH-630 x 15/1,5 (380kW)

O&K 1 1976. 350

SchRs-300x 12/1 1 1959. 317 Vedričar Drmno ERs-710 x 17,5/13-16 (400kW) TAKRAF 2 1983/86. 1992

Odlagač Drmno

A2RsB-7200.95

TAKRAF

2 1983/97. 3120 ARsB-2000/15/60/60.22 1 2008 1400

ARsB-3000.50 2 1974/85. 360 A2RsB-5500.55 1 1988. 722

Ćirikovac A2RsB-3500.60 1 1974. 590

Samohodni transporter

Drmno BRs-2400.59 Metalna 3 1985. 572/286

BRs-1400/17,5+32,5 x 13,5 TAKRAF

1 1975. 137 BRs-1200 x 29/32 1 1974. 336

Ćirikovac BRs-1200 x 29/32 TAKRAF 1 1974. 336

Dreglajn

Drmno EŠ-10/70a

NKMZ

1 680 EŠ-6/45 1 295 EŠ-5/45 1 1965/70. 180

Ćirikovac EŠ-10/70a 1 680 EŠ-6/45 2 590 EŠ-5/45 3 1965/70. 540

Ukupno: 37 23974

Za kontinualan rad sva četiri bloka ukupno instalisane snage 1000 MW, uključujući i proizvodnju oko 500.000 t komadnog uglja za široku potrošnju, na kopu ,,Drmno“ je primenjena najsavremenija kontinualna mehanizacija za dostizanje kapaciteta od 9 miliona tona uglja godišnje. Veći deo opreme sa kopa ,,Ćirikovac“ je prešao na površinski kop ,,Drmno“.

U protekloj deceniji, od 2000. zaključno sa 2009. godinom napravljen je ogroman korak napred u pogledu ostvarenog rasta proizvodnje. Ostvarenje rast proizvodnje uglja od 61% i otkrivke 133%. Po ostvarenim fizičkim pokazateljima, 2009. godina bila je do sada najuspešnija u PD TE-KO Kostolac. Iskopano je ukupno 8,6 miliona tona uglja i 34,5 miliona kubika jalovine.


- 161 -

Tabela 4.2: Pomoćne mašine Kostolačkog ugljenog basena

Tip mašine Površinski

kop Naziv Proizvođač Broj

Godina proizvodnje

Masa (t)

Budozer

Drmno

TD 40 C DRESSTA

2 2003. 122.68 TD 25 H 1 2003. 35.50 TD 25 G HSW 1 1987. 34.00

CAT D8R CATERPILLAR 2 1998. 75.75 PD 320Y-1 SHANGAI 8 2000/01. 287.20

Ćirikovac

TD 25 H DRESSTA 3 2003. 106.50 TD 25 G HSW 1 1990. 34.00 TG 300 ,,14. oktobar“ 1 1992. 36.485

PR 752 lit. LIEBHERR 2 1999. 71.20 PD 320Y-1 SHANGAI 6 2001. 215.40 TG160K ,,14. oktobar“ 1 2003. 16.445

Utovarivač guseničar

Drmno CAT 953C CATERPILLAR 1 2001. 13,824 TD175C DRESSTA 2 2003. 28.228

Ćirikovac CAT 953C CATERPILLAR 1 2001. 13.824

Utovarivač točkaš

Drmno

ULT 220 CK

,,14. oktobar“

3 1994/2003. 54.00

ULT160 CK 1 2003. 13.90

Ćirikovac ULT160 CK 2 2003. 27,80

Rovokopač

Drmno

CAT 320 B CATERPILLAR 2 2001. 38.80 BGH 1000G ,,14. oktobar“ 3 2004. 84.750

VVIEGER L12 WIEGER 1 1987. 12.00 RD 600 B (toč) „Radoje Dakić“ 1 1982. 10.00

Ćirikovac

RH5 O&K

2 1998. 40.00 RH6 1 1998. 22.50

BGH 1000G ,,14. oktobar“

1 2004. 28.25 BGH1000E 1 1995. 28.25

Cevopolagač Drmno

TD 25 CS3 DRESSTA

4 1988/2001. 190.00 SB 60 2 2003. 102.20

Ćirikovac TD 25 CS3 4 1988/2001. 190.00 Grejder Ćirikovac MG145 ,,Radoje Dakić“ 1 1992. 14.00

Ukupno 61 1947.50

U tabeli 4.3. [86] dat je pregled efektivnog vremenskog angažovanja mašina za površinsku eksploataciju uglja, a u tabeli 4.4. i na slici 4.41. [86] dat je pregled kretanja proizvodnje na PK ,,Drmno“.

Kapacitativno i vremensko iskorišćenje rudarskih mašina znatno je poboljšano na kopu ,,Drmno“54. Na otkrivci ostvareno je vremensko iskorišćenje za 40% i kapacitativno 47%, a na uglju 41% vremensko i 37% kapacitativno.

U tabelama 4.5 i 4.6. [86] prikazani su zastoji rada mašina na otkrivci jalovine i uglja na površinskom kopu ,,Drmno“.

U toku 2009. godine pušten je u pogon jalovinski V BTO sistem. Bager u sistemu je među najmodernijim bagerima ovakvog tipa u Evropi. Time je zaokružen proizvodni ciklus otkrivke, tako da sad može da se planira i preko 35 miliona kubika godišnje na kopu ,,Drmno“, s obzirom da je za proizvodnju uglja od 9 miliona tona potrebno otkopati 42 miliona kubika jalovine.

54 Tabele u prilogu na str. 265.


- 162 -

Tabela 4.3: Efektivno vreme rada mašina Kostolačkog ugljenog basena

God

ina

KOSTOLAC PK ,,Drmno“ PK ,,Ćirikovac“ PK ,,Klenovnik“

SRs

470x

20/3

(B

12)

SRs

1300

x26/

5 (1

3)

Sch

Rs

800x

15/1

,5

SR

s 47

0x17

/1,5

ER

s 71

0x17

.5/1

3/16

(V

2)

SR

s 40

0x14

/1

SR

s 20

00x3

2/5

SR

s 20

00x2

8/3

SR

s 47

0x15

/3,5

ER

s710

x17,

5//1

3/16

(V

1)

SRs

400x

14/1

(B

14)

SR

s 13

00x2

6/5

(B13

)

SRs

470x

20/3

(B

12)

SRs

470x

20/3

(B

11)

SH

630

x15/

1 (B

8)

Sch

Rs

300/

1x12

(B

6)

SRs

470x

14-2

(B

4)

SRs

470x

14-2

(B

3)

EŠ

5/45

(B

23)

EŠ

5/45

(B

21)

EŠ

5/45

(B

21)

EŠ

5/4

5 (B

20)

EŠ

10/

70 (

B10

)

Sch

Rs

250/

1x12

SRs

470x

17/1

,5 (

B13

)

SR

s 30

0/1X

12 (

B6)

1975.

Pre

meš

ten

sa P

K ,,Ć

irik

ovac

“

3706 3672 3672

1976. 4105 4056 3706 4055

1977. 4846 2836 1126 4393

1978. 4091 4180 2224 3553

1979. 3838 4071 1051 1370 3175

1980. 2607 2879 2754 2522

1981. 3377 3831 1486

1833 1172

1167 2608

1982. 3735 3525 1408

2700 1722

1393 3807

1983. 4063 3911 1193

2630 2563

1395 3884

1984. 3850 4160 1543

2210 1746

1557 2962

1985. 2169 1967 272 2772 3390 1154

1921 2318

592 2603

1986. 1819

4044 3297 1923

144 2952 3353 955

2270

Pre

meš

ten

sa P

K ,,Ć

irik

ovac

“

2097

339 2511 3769 4633 1045

3626 3819 597 2353 2133

1987. 3015

3898 3208 2074

620 4375 4109 1237

2178 2504

103 1732

1988.

Pre

meš

ten

sa P

K ,,Ć

irik

ovac

“

1170

3682 3858 2355

712 759 3555 3379 1217

2113 2183

386 3330 3092

884 2157

1316 5132 3162 570

1989.

Pre

meš

ten

sa P

K ,,Ć

irik

ovac

“

5626 4101 1175

612 1924 3343 3194 1451

1199 1752

1396 2731 4269

1488 2123

284 3050 5134 2067

1990. 3032 3805 3098

385 2599 3482 3474 1527

2123 2186

121 2743 3173

231 3178

1644 4896 4320 2217

1991. 2169 2533 2172

884 2435 3474 3170 1955

1699 1118

362 3333 3162

1720 4279

337 4659 2397 399 2480

1992. 2602 346

2328 2169 2414 1914

835* 2584 3262 1703 967

958* 2923 2315 1355

1693 4921 3730

701 1743 200 1966

1993. 2307 2278 1536 1792 2312*

179* 1598 407* 2083* 336*

1077* 2132*

1030* 2640* 1267

1384 2409 4599 1762 2524

1994. 3291 3094 2105 1303

457 1446*

1114* 2075 2546* 2095* 736*

1341* 2614*

26* 2159* 1427

1284 4791 2069 234

1995. 1114 3123 2162 2077 1179

1384 1887*

371* 2123 2320* 3520* 2154*

1087* 1188*

609* 820 2107

1996. 3113 3005 1604 1731 1612 656*

752* 844 2463* 2425* 1273*

1416* 1283*

299* 2189* 845

1997. 3646 3121 3064 1403 1193 2956 1642*

181* 1757 2508* 1471* 946*

1189* 2149*

532* 2216* 594

1998. 4345 3626 3995 3702 2755 325 3839 2389*

389* 2202 3225* 2432* 1247*

831* 2683*

889* 3226* 1049

723 214

498 2050

1999. 3652 2662 3254 3643 3550 811 3279 2191*

957* 1974 2770* 2338* 1463*

875* 2094*

323* 3257* 2168

969 2409

938 1759

2000. 3499 3296 182

3065 3643 2698 0 2810 1438*

670* 2121 2582* 1688* 1745*

411* 2307*

162* 2677* 2968

359 2831

868 3209

2001. 3118 2482 2049 3271 2248 382 3079 1772

146 1664 2522 1832 1350

570 2150

302 1733

2002.

3340 706 2813 3234 3181 3091 3426

2813 2430

417 2558 2803 2729 1710

669 1856

529 3077

2003. 31 3433 0 3314 3835 2919 3268 3661 1689

585 1830 2268 2464 1050

445 2643

160 2332

2004. 2113 3643 665 3322 2729 3152 2441 3578 1854

563

Pre

meš

ten

na P

K ,,

Drm

no“ 2499 2133 2629

258 1103 1725

266 1629

Pre

meš

ten

na P

K ,,Ć

irik

ovac

“

2005. 3731 4026 252 3713 3467 3740 3458 3513 2131

538 2105 2278 2341 0 961 1577

885 2131

2006. 3546 3322 2357 4150 3841 3280 1194 3169 2579

10 2749 2477 2016

193 0 1547

425 2258

2007. 289 4329 3856 2173 4137 455 3929 3961 1680 3142 1487 0 1397 2802 1629

137 0 1048

741 2722

2008. 688 4246 2729 1687 3820 1242 4411 3920 1899 3954 343 3694 1176 0 0 2792

643 2823

2009. 2971 3991 1674 2458 4797 3694 4073 3618 629 3576 122

530 1171

Ukupno 3948 21987 48510 39813 6532

56959 6391 45181 72453 19178 75051 42614

11679 31047 100597 101354 45923

34333 2064 60066

17142 91320 27699

14281 14787

1981 37356

6631 31424 1196 2353 14191

Napomena: prvi red u ćeliji je rad mašine na jalovini, a drugi red rad mašine na uglju u časovima h. Zvezdica * predstavlja zbir rada mašine u BTO sistemu samostalno.


- 163 -

Tabela 4.4: Kretanje proizvodnje uglja i otkrivke na PK ,,Drmno“ od 1977. do 2009. g.

Godina Ugaij Otkrivka

Koeficijent otkrivke

Godišnja proizvodnja (t)

Kumulativno (t)

Godišnja proizvodnja (m3čm)

Kumulativno (m3čm)

Godišnji4/2

Kumulativni5/3

1 2 3 4 5 6 7 1977. 0 0 140.091 140.091 1978. 0 0 202.668 342.759 1979. 0 0 52.709 395.468 1980. 0 0 0 395.468 1981. 0 0 0 395.468 1982. 0 0 0 395.468 1983. 0 0 0 395.468 1984. 0 0 1.424.989 1.820.457 1985. 0 0 4.523.195 6.343.652 1986. 0 0 8.743.258 15.086.910 1987. 47.150 47.150 12.016.296 27.103.206 254,85 574,83 1988. 1.452.319 1.499.469 11.652.517 38.755.723 8,02 25,85 1989. 2.288.588 3.788.057 8.990.551 47.746.274 3,93 12,60 1990. 2.913.295 6.701.352 7.185.128 54.931.402 2,47 8,20 1991. 849.966 7.551.318 7.912.632 62.844.034 9,31 8,32 1992. 3.013.003 10.564.321 4.573.778 67.417.812 1,52 6,38 1993. 3.072.126 13.636.447 2.935.577 70.353.389 0,96 5,16 1994. 3.642.992 17.279.439 2.903.748 73.257.137 0,80 4,24 1995. 3.724.909 21.004.348 2.969.601 76.226.738 0,80 3,63 1996. 3.488.059 24.492.407 3.244.857 79.471.595 0,93 3,24 1997. 4.458.528 28.950.935 3.689.511 83.161.106 0,83 2,87 1998. 5.468.650 34.419.585 11.436.198 94.597.304 2,09 2,75 1999. 4.459.479 38.879.064 12.678.621 107.275.925 2,84 2,76 2000. 4.783.071 43.662.135 9.556.608 116.832.533 2,00 2,68 2001. 4.284.744 47.946.879 8.834.812 125.667.345 2,06 2,62 2002. 4.285.123 52.232.002 14.889.890 140.557.235 3,47 2,69 2003. 5.244.086 57.476.088 16.010.646 156.567.881 3,05 2,72 2004. 5.645.709 63.121.797 18.709.340 175.277.221 3,31 2,78 2005. 6.044.144 69.165.941 23.025.089 198.302.310 3,81 2,87 2006. 6.306.125 69.427.922 23.513.659 198.790.880 3,73 2,86 2007. 6.691.964 76.119.886 24.909.102 223.699.982 3,72 2,94 2008. 6.826.334 82.946.220 27.476.701 251.176.683 4,03 3,03 2009. 8.339.474 91.285.694 33.233.566 284.410.249 3,99 3,12

Slika 4.41: Grafik Kretanja proizvodnje uglja i otkrivka na PK ,,Drmno“


- 164 -

Tabela 4.5:Zastoji mašina na otkrivci jalovine na PK ,,Drmno“

Bag

er

God

ina

Tk

(h

)

Uk

up

ni z

asto

ji

(h)

4/3

(%)

Pom

eran

je

trak

e

Teh

nol

ošk

i

Čišće

nje

Maš

insk

i

Ele

ktr

o

Vu

lkan

i-ze

rski

Kas

ni s

men

a

Serv

is

Inve

stic

ion

a op

ravk

a

Ost

ali

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

SR

s 20

00 x

32/

5

2000. 8.784 5.141 59 133 693 477 644 508 525 886 44 520 711 2001. 8.760 5.489 63 554 702 390 913 484 483 773 36 639 515 2002. 8.760 5.526 63 493 657 354 886 522 746 337 43 1.160 328 2003. 8.760 4.925 56 421 698 492 1.273 349 250 363 139 672 268 2004. 8.784 6.055 69 460 877 513 1.025 509 673 166 79 1.503 250 2005. 8.760 5.293 60 621 814 362 718 559 989 88 256 661 225 2006. 8.760 4.919 56 714 745 202 711 450 297 75 38 1.442 245 2007. 8.760 4.831 55 7.721 990 268 699 391 124 71 16 1.324 227 2008. 8.784 4.373 50 577 918 315 668 354 278 63 25 920 255 2009. 8.760 4.687 54 695 1.077 380 842 454 243 138 4 612 242

Ukupno 87.672 51.694 59 11.694 7.094 3.373 7.537 4.126 4.365 2.822 676 8.841 3.024

SR

s-20

00 x

28/

3

2000. 8.784 6.886 78 533 627 547 839 731 916 457 97 584 755 2001. 8.760 6.512 85 666 515 215 1.662 460 888 562 8 1.142 398 2002. 8.760 5.579 64 454 470 416 1.400 626 634 193 143 846 397 2003. 8.760 5.841 67 276 630 296 1.759 638 530 121 92 1.258 241 2004. 8.784 5.632 64 476 833 241 1.019 511 1.138 130 16 1.024 194 2005. 8.760 5.020 57 508 725 349 1.259 446 285 110 36 991 311 2006. 8.760 5.480 63 576 802 277 1.025 311 219 194 58 1.680 338 2007. 8.760 4.799 55 596 925 409 559 431 269 112 30 1.258 210 2008. 8.784 4.864 55 696 1.224 196 513 409 296 155 8 821 220 2009. 8.760 5.142 59 446 972 267 1.234 399 299 101 2 1.143 279

Ukupno 87.672 55.755 61 4.781 6.751 2.946 10.035 4.563 5.175 2.034 488 9.604 3.064

SR

s-13

00 x

26/

5

2000. RADIO NA PK ,,ĆIRIKOVAC“ 2001.

2002. 2003. 744 713 96 0 649 8 14 24 2 8 0 0 8 2004. 8.784 6.671 76 486 725 96 625 263 338 284 53 2.902 899 2005. 8.712 4.981 57 734 1.240 136 1.081 884 459 220 43 0 119 2006. 8.760 5.214 60 907 1.151 237 669 371 314 240 727 358 240 2007. 8.760 4.431 51 650 1.268 158 931 457 191 121 25 460 170 2008. 8.784 4.538 52 696 1.224 196 513 409 296 155 8 821 220 2009. 8.760 4.769 54 489 1.517 144 754 291 93 110 0 1.193 178

Ukupno 53.304 31.317 60 3.962 7.774 975 4.587 2.699 1.693 1.138 856 5.734 1.834

SR

s-47

0 x

15/3

,5

2000. 2001. 830 448 54 36 82 26 79 68 62 48 15 0 32 2002. 7.072 3.981 56 289 612 312 796 342 300 385 40 624 281 2003. 8.760 5.492 63 278 677 579 1.233 531 305 513 24 1.066 286 2004. 7.428 4.987 67 269 644 488 549 340 106 330 25 1.829 407 2005. 7.992 4.534 58 533 649 731 445 335 172 272 107 944 346 2006. 2.880 1.686 60 386 252 396 130 186 47 192 15 0 82 2007. 1.680 Nema podataka o zastojima mada je bager radio 1.680 (h) 2008. 3.876 1.977 51 429 550 167 149 122 36 36 8 325 155 2009. 4.344 3,715 86 117 752 85 194 68 10 39 0 2.184 266

Ukupno 44.862 26.820 57 2.337 4.218 2.784 3.575 1.992 1.038 1.815 234 6.972 1.855

SR

s-47

0 x

20/3

2000. 2001.

RADIO NA PK ,,ĆIRIKOVAC“

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 744 455 61 93 149 15 47 31 13 20 0 0 87 2008. 8.784 8.096 92 118 725 77 268 137 9 32 0 6.576 154 2009. 8.760 5.789 66 476 1.912 243 1.263 288 149 90 9 1.040 319

Ukupno 18.288 14.340 90 687 2.786 335 1.578 456 171 142 9 7.616 560

ERs-7

10 x

17,5/

13-1

6

2000. 8.784 5.974 68 604 467 444 1.059 516 765 495 180 911 533 2001. 8.760 5.681 65 527 387 509 1.146 539 313 709 27 1.156 368 2002. 8.760 5.334 61 421 511 442 1.203 555 263 512 65 960 402 2003. 8.760 5,092 58 326 543 529 1.146 474 180 535 30 1.066 270 2004. 8.784 5.206 59 672 593 514 913 385 103 322 161 1.332 211 2005. 8.760 5.247 60 664 516 731 678 463 138 272 67 1.382 336 2006. 8.760 5.591 64 906 654 632 698 481 202 392 109 1.272 245 2007. 8.760 5.618 64 566 945 383 2.025 389 121 125 8 897 159 2008. 8.784 4.830 55 840 1.182 481 749 386 192 136 74 576 209 2009. 5.184 8.760 59 507 939 338 1.415 372 32 109 4 1.190 278

Ukupno 84.096 57.333 62 6.033 6.737 5.003 11.032 4.560 2.309 3.607 725 10.742 3.011

SR

s 20

00 x

32/

5

2008. 2009. 5.136 2.945 57 387 269 115 366 168 3 21 7 0 1.609

Ukupno 5.136 2.945 57 387 269 115 366 168 3 21 7 0 1.609


- 165 -

Tabela 4.6: Zastoji mašina na iskopu uglja na PK ,,Drmno“

Bag

er

God

ina

Tk

(h

)

Uk

up

ni z

asto

ji

(h)

4/3

(%)

Pom

eran

je

trak

e

Teh

ološ

ki

Čišće

nje

Sep

arat

or

Maš

insk

i

Ele

ktr

o

Vu

lkan

i-ze

rski

Kas

ni s

men

a

Serv

is

Inve

st

opra

vka

Ost

ali

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

ER

s-71

0 x

17,5

/13-

16 2000. 8.784 5.719 65 275 550 317 1.186 722 258 295 248 106 1.056 706

2001. 8.760 6.711 77 268 353 211 792 1.311 278 316 675 32 1.664 811 2002. 8.760 5.947 68 308 639 158 1.404 724 323 90 691 74 853 683 2003. 8.760 5.446 62 180 607 207 1.202 565 252 243 724 112 798 566 2004. 8.784 5.462 62 239 573 191 993 488 232 79 464 17 884 1.302 2005. 8.760 5.047 58 223 372 210 1.176 360 292 19 476 47 1.469 403 2006. 8.760 4.610 53 317 572 240 1.114 525 255 68 359 43 752 365 2007. 8.017 3.880 48 437 595 471 429 498 273 84 70 75 672 276 2008. 8.784 4.964 57 162 1.976 349 289 283 244 95 20 16 1.248 282 2009. 8.760 3.963 45 144 418 295 1.093 361 332 31 47 264 720 258

Ukupno 86.929 51.749 61 2.553 6.655 2.649 9.678 5.837 2.739 1.320 3.774 786 10.116 5.652

SR

s-47

0 x

17/1

,5

2000. 8,784 5.488 62 259 561 352 1.274 494 447 271 214 63 1.159 394 2001. 8.034 5.552 69 240 546 202 825 822 334 213 662 23 1.242 443 2002. 1.688 982 58 35 115 46 200 114 121 5 182 21 0 143 2003. 2004. 1.356 691 51 16 168 85 176 110 41 30 22 0 0 43 2005. 768 516 67 0 49 16 106 39 53 0 13 0 192 48 2006. 5.880 3.523 60 225 420 203 683 349 197 56 92 335 712 251 2007. 7,080 4.907 69 413 975 436 229 450 337 173 110 199 1.367 218 2008. 4.908 3.221 66 151 564 268 81 281 157 73 25 3 1.176 442 2009. 4.416 1.958 44 73 524 122 632 213 171 28 7 30 104 54

Ukupno 42.914 26.838 65 1.412 3.922 1.730 4.206 2.872 1.858 849 1.327 674 5.952 2.036

SR

s-40

0 x

14/1

2000.

RADIO NA PK ,,ĆIRIKOVAC”

2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 744 289 39 18 79 48 23 78 19 2 6 0 0 16 2008. 8.784 7.542 86 136 478 107 303 639 146 0 13 21 5.264 435 2009. 8.760 5.066 58 210 1.217 227 1.060 715 377 12 45 107 915 181

Ukupno 18.288 12.897 82 364 1.774 382 1.386 1.432 542 14 64 128 6.179 632

Sch

Rs-

800

x 15

/1,5

2000. 8.784 5.285 60 263 525 351 1.279 411 328 318 167 55 1.136 452 2001. 8.760 5.642 64 283 441 185 1.065 1.212 268 152 801 38 771 413 2002. 8.760 5.420 62 216 542 178 1.485 416 345 94 654 42 1.043 405 2003. 8.760 5.327 61 192 707 258 1.179 634 322 231 596 114 792 302 2004. 8.784 5.141 59 103 525 255 1.185 831 284 227 404 18 760 549 2005. 8.760 4.734 54 232 600 218 1.316 392 222 105 458 55 768 368 2006. 8.760 5.438 62 238 585 213 873 365 240 93 365 38 1.536 892 2007. 8,017 4.904 61 264 725 483 491 1.389 289 117 112 86 672 276 2008. 8.784 6.055 69 123 780 301 403 2.735 232 73 12 35 779 582 2009. 8,760 7.086 81 92 596 148 499 218 183 20 39 77 5.136 78

Ukupno 86.929 55.032 61 2.006 6.026 2.590 9.775 8.603 2.713 1.430 3.608 558 13.393 4.317

Najvažnija aktivnost kojoj se mora dati prioritet u budućem periodu (do kraja

eksploatacijeje) je izgradnja i funkcionisanje objekata za predodvodnjavanje kopa

,,Drmno“. Reč je o izgradnji ekrana i nove 12-te linije bunara. Takođe je u toku

realizacija puštanja u rad jalovinskog VI BTO sistema za otkopavanje humusa ispred

fronta napredovanja jalovinskih sistema, kao i plana izgradnje objekta treće deponijske

linije na drobilani kopa ,,Drmno“.

Realizacijom pomenutih investicionih projekata, kop ,,Drmno“ postaje respektabilan

proizvođač uglja sa već stvorenim uslovima za dogradnju kapaciteta od 12 miliona tona

uglja godišnje, što je uslov za dogradnju termo kapaciteta, bloka od 300 MW.


- 166 -

4.3.2. Analiza strukture mašinskih sistema na PK ,,Drmno“

Na Površinskom kopu ,,Drmno“ rade pet jalovinskih (BTO) sistema i jedan uljeni (BTD) sistem.

I BTO sistem čine:

Bager ERs-710 x 17,5/13-16 - (j) komada 1,

Bager SRs-470 x 20/3 komada 1,

Odlagač A2RsB-3500.60 komada 1,

Transporteri B-1400 [mm] komada 3.

II BTO sistem čine:

Bager SRs-2000 x 28/3 + VR komada 1,

Odlagač A2RsB-7200 x 95 + VR komada 1,


III BTO sistem čine:



Samohodni transporter BRs-2400 x 59 komada 1,

Transporteri B-2000 komada 2 i B-1800 [mm] komada 3.

IV BTO sistem čine:

Bager SRs-1300 x 26/5 + VR±10 komada 1,



V BTO sistem čine:


Odlagač ARsB-2000/15/60/60 x 22 komada 1,


BTD sistem čine:

Bager SchRs-800 x 15/1,5 komada 1,

Bager SRs-470 x 17/1,5 komada 1,

Bager SRs-400 x 14/1 komada 1,

Bager ERs-710 x 17,5/13-16 (u) komada1,

Samohodni transporter BRs-2400 x 59 komada 2,


- 167 -

Samohodni transporter BRs-1400 komada 1,

Transporteri B-1800 [mm] komada 6,

Transporteri B-1600 [mm] komada 1,

U prilogu ove doktorske disertacije na strani 265. priložene su šeme topologije navedenih sistema za površinsku eksploataciju uglja na PK ,,Drmno“. Na slici 4.42 prikazan je fotografski snimak BTO sistema na PK ,,Drmno“. BTD sistem vidljiv je na slici 4.40.

Slika 4.42: Fotografski snimak sistema na PK ,,Drmno“

Kao što je predstavljeno, najbrojnije mašine u sistemima površinske eksploatacije

čine tračni transporteri sa kojima se otpremnljuju iskopine otkrivke - jalovine i uglja od

mesta iskopavanja do mesta odlaganja, odnosno drobilane. U tabeli 4.7 [86], prikazana

je podela tračnih transpornih sistema na površinskom kopu ,,Drmno” sa njihovim

osnovnim parametrima. Ukupna dužina transporta je promenjliva u skladu sa kretanjem

otkopa.

Šema rasporeda transportera iz tabele 4.7 na površinskom kopu ,,Drmno” po stanju

na početku 2010. godine prikazana je na slici 4.43 [86].


- 168 -

Tabela 4.7:Tračni transporteri na sistemima PK ,,Drmno”

Sistem Oznaka

transportera Širina trake

(mm) Dužina

(m)

Snaga pogonskog motora (kW)

I BTO

J-l-1

1400

1.050

315 J-l-2 750 J-l-3 450

Ukupno 2.250

II BTO

J-ll-1

1800

850

630

J-ll-2 1.370 J-ll-3 930 J-ll-4 1.085 J-ll-5 982

Ukupno 5.217

III BTO

J-lll-1 2000

1.164

630

J-lll-2 890 J-lll-3

1800

580 J-lll-4 1.200 J-lll-5 800

Ukupno 4.634

IV BTO

J-IV-1

1600

1.135

315 J-IV-2 (J-IV-2.1) 1.120

J-IV-3 480 Ukupno 2.735

V BTO

J-V-1

2000

1.160

900

J-V-2 1.260 J-V-3 890 J-V-4 2.258 J-V-5 1.905

Ukupno 7,473

BTD

U-l-3 1600 475 315 U-l-1

1800 865

315 U-l-2 850 UZ-1

1800

375

630 UZ-2 230 UZ-3 400 UZ-4 700

Ukupno 3.895 UKUPNA DUŽINA TRANSPORTERA 26.204 m


- 169 -

Slika 4.43: Šema rasporeda transportera na PK ,,Drmno“


- 170 -

4.3.3. Analiza proizvodnje mašinskih komponenti

Analizom efektivnog rada, odnosno zastoja mašina na kopu ,,Drmno” prikazanih u predhodnim tabelama, moguće je utvrditi da su vremena mašinskih zastoja, pored generalnih remonta najveća, ne uzimajući u obzir vremena potrošena na sevisiranje mašina. Nosioci BTO i BTD sistema su bageri (izvršni organi) u čije vreme zastoja se uračunava ukupno vreme zastoja segmenata kompozicije sistema kojeg oni predstavljaju. Tračni transporteri čije se komponente nalaze i na samim bagerima su česti uzroci zastoja sistema. Iz tog razloga u ovom delu biće predstavljena proizvodnja komponenti tračnih transportera čije je sedište u regionu istraživanja tj., mesto na kojem će se eksperimentalno primeniti savremeni modeli projektovanja pouzdansoti koji su predmet ove doktorske disertacije.

Oprema tračnih transportera koji se nalaze na sistemima površinskog kopa ,,Drmno” prizvodi se u ,,Goši” u Smedrevskoj Palanci i u PRIM-u u Kostolcu. Delovi istraživanja u ovim fabrikama prikazani su na početku ovog poglavlja. Opširniji opis proizvodnje u PRIM-u kao dostupno mesto istraživanja biće predtavljeno u daljem tekstu.

Privredno društvo PRIM d.o.o. Kostolac (slika 4.44) je preduzeće za proizvodnju, remont i montažu. Osnovano je 2003. godine na osnovu odluke Upravnog odbora osnivača JKP ,,Površinski kopovi” Kostolac i JP ,,Termoelektrane” Kostolac (danas: Privredno društvo termoelektrane i kopovi Kostolac) u čijem je sklopu bilo. Posluje kao samostalno preduzeće sa ograničenom odgovornošću.

Slika 4.44: Satelitski snimak P.D. PRIM-a Kostolac


- 171 -

U fabrickim halama PRIM-a (slika 4.45) proizvodi se određeni spektar proizvoda, pre svega za potrebe površinskih kopova i termoelektrana Kostolac.

Slika 4.45: Jedna od proizvodnih hala PRIM-a Kostolac

Između ostalog, PRIM proizvodi noseće povratne valjke55 za rudarske mašine i termoenergetsku opremu, pogonske, povratne i zatezne bubnjeve tračnih transportera, čelične konstrukcije manje i srednje složenosti (slika 4.46 i 4.47 ).

Slika 4.46: Proizvodi PRIM-a Kostolac

55 U prilogu na strani 265. dat je katalog valjaka koji se proizvode u PRIM-u Kostolac


- 172 -

Slika 4.47: Proizvodi PRIM-a Kostolac

Pored toga preduzeće radi i reparaciju valjaka i bubnjeva transportera, reduktora, kašinika, radnih kola, servis elektromotora od 1 MW i ostale opreme.

Za potrebe površinskih kopova i termoelektrana Kostolac, PRIM radi remont BTO i BTD sistema, dopreme mlinova, crevnog sistema, armatura, dela elektrofiltera, parnih lokomotiva i vagona.

U okviru programa uvođenja QMS u PRIM od strane YUQS d.o.o., kao sertifikacionog tela, izvršena je sertifikaciona provera preduzeća za dobijanje sertifikovanog sistema menadžmenta ISO 9001.

Fabrički pogoni u PRIM-u su sledeći

1. Pogon za pripremu materijala:

mašine za autogeno sečenje gasom,

mašine za sečenje plazmom,

makaze,

apkant prese,

testere.

2. Pogon za mašinsku obradu (slika 4.48):

univerzalni strugovi,

univerzalne glodalice,

horizontalne bušilice – glodalice,

portalna glodalica,

dubilice,

rendisaljke,


- 173 -

brusilica za ravno brušenje.

Slika 4.48: Proizvodnja u pogonu za mašinsku obradu

3. Pogon za izradu gumenih proizvoda i valjaka za tračne transportere:

univerzalni strugovi,

cnc strugovi i cnc revolver strugovi,

univerzalne glodalice,

brusilica za kružno brušenje.

4. Specijalne mašine za obradu:

automati za zavarivanje,

prese za montažu,

vulkanizerske prese.

5. Radionica za bravarsko - varilačke poslove:

rol mašine,

hidraulične prese za montažu i demontažu,

radijalne bušilice,

kombinovana mašina za odsecanje i probijanje,

aparati za zavarivanje rel i mig/mag postupkom,

peć za termčiku obradu.


- 174 -

6. POGON ZA IZRADU ČELIČNIH KONSTRUKCIJA

7. POGON ZA REPARACIJU MAŠINSKIH DELOVA I SKLOPOVA

8. POGON ZA REMONT ELEKTRIČNIH MAŠINA:

stanica za ispitivanje električnih mašina,

mašine za dinamičko uravnoteženje rotora,

peć za sušenje,

motalica.

9. Pogon za sopstveno održavanje sa unutrašnjim transportom:

univerzalni strug

glodalica

stolarske mašine –viljuškari

Na slici 4.49 prikazane su NC i CNC mašine u pogonima PRIM-a.

Slika 4.49: NC i CNC mašine PRIM-a

4.3. analiza eksploatacije masina i proizvodnje masinskih

Documents