31 % sudije tuzioci ostali -...

BILTEN BR. 5 MAJ, 2007 BILTEN BR. 5 MAJ, 2007

Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212 Adresa, Bolnicko Naselje, ul. “Muharrem Fejza” b.b. Tel. 038 512 069 / 081 / 095 Fax. 038 512 069 / 212

I protekli mesec bio je veoma uspesan u

pogledu aktivnosti koje se odnose na

organizovanje treninga, seminara,

okruglih stola, radionica i slicno a koji su

i te kako pozitivno uticali na

profesionalno usavrsavanje sudija i

tuzioca.

Objavljivanjem ovog broja biltena KIP

nastoji prikazivanje znacajnih zakljucaka koji su doneti na kraju

odrzavanja obuke, treninga, okruglih stola i slicno.

Mesec maj bio je izuzetno od velike vaznosti za KIP. Jedna od

izuzetnih vaznosti odnosi se na organizovanje i odrzavanje okruglog

stola u vezi Privremenog Zakona o Krivicnom Postupku Kosova.

Nakon zavrsetka rada okrgulog stola doneti su veoma znacajni

zakljucci a koji ce biti objavljeni u jednom od narednih broja biltena

koje inace izdaje KIP. Sledeci dogadjaj od posebnog znacaja bila je

i strucna poseta delegacije KIP Evropskom Sudu za Ljudska Prava

u Strasburu koja je inace bila gost Saveta Evrope.

Takodje jedna od izuzetnih dogadjaja tokom ovog meseca jeste i

primena savremene metode predavanja od strane eksperata KIP bilo

da su to sudije ili tuzioci.

Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da KIP iz dana u dan menja

svoju fizionomiju u pravcu pozitivnog funkcionisanja i ispunjavanja

svojih obaveza koje su predvidjene zakonom o osnivanju

Kosovskog Instituta za Pravosudje za pripremanja buducih nosioca

pravosudnih funkcija, sudija ili tuzioca a koji su i te kako potrebni

pravosudju Kosova.

Lavdim Krasniqi

V. D. Direktor KIP

14

1

KOSOVSKI INSTITUT ZA PRAVOSUDJE

BILTEN

Znacajni dogadjaji

Okrugli sto u vezi Privremenog

Krivicnog Zakona i Zakona o

Krivicnom Postupku

Seminar u vezi Konvencije o

Ljudskim Pravima

Obuka iz parnicne materije

Obuka iz maloletnicke

delikvencijeT

Obuka za sudije porotnike

Sadrzaj

Pregovor 1

Zapazanje 2

Aktivnosti za maj 3-14

Kalendar 15

U vezi svih komentara,sugestija,analiza dopuna i slicno pisite nam na e-mail adresu:

[email protected]

Predgovor

Opstaprocena o predlozima za maj 2007

Broj ucesnika

174

44

34

Sudije Tuzioci Ostali

0 %

31 % 54 %

15 %

slabo dovoljno dobro vrlo dobro odlicno



2

Mesec maj 2007 je istorijsksi mesec za KIP. Sredinom maja KIP

je organizovao drugi po redu okrugli sto, ovom prilikom okrugli

sto se odnosio na komentar Privremenog Zakona o Krivicnom

Postupku. Celokupan izvestaj sa ovog okruglog stola bice

pripremljen tokom jula ove godine. Posljednih nedelja maja KIP

je skoro svakog drugog dana organizovao odrzavanje treninga,

odrzana je obuka stalnih trenera KIP.

Prvi okrugli sto koji je organizovan tokom maja od strane KIP

odnosio se na maloletnicko pravo. Takodje KIP predvideo je da se juna ove godine

organizuje drugi po redu okrugli sto u vezi krijumcarenja ljudskim bicem.

Nadamo se da na ovom okruglom stolu bice dosta vremena za diskusiju u vezi trgovine

ljudima i o konkretnim problema. Kraj meseca maj obelezen je jednim znatnim dogadjajem

aktivnostih Skupstine Kosova koja je uvrstila na dnevni red lista kandidata za Upravni Odbor

KIP. Veoma uspesan mesec!

Iskreno,

Harold D. Dampier, Jr.

Specijalni Savetnik OEBS-a, u KIP

Osoblje KIP

Zapazanje

Dana 30 i 31 maja 2007 KIP u saradnji sa

Savetom Evrope organizovali su

dvodnevni seminar u vezi Evropske

Konvencije za Ljudska Prava za sudije i

tuzioce regiona Mitrovice. Na ovom

seminaru svoje prezentacije u vezi

Konvencije prezentirali su cetiri domaca

eksperata koji su inace licencirani od

strane Saveta Evrope.

Teme dvodnevnog seminara odnosile su se

na clan 2 i 3 Konvencije.

Pravo na zivot kako predvidja clan 2

Konvencije, ogranicenja u vezi prava na

zivot,pozitivne i negativne obaveze

drzave, prekomerna upotreba sile od strane

drzave, efikasnost istrage vodjene od

strane drzave, efikasnost naknade, nestala

lica i slicno, bila su pitanja koja su

tretirana prvog dana seminara.

Drugog dana rada seminara tretiran je clan

3 Konvencije, odnosno zabrana mucenja

ili necovecnom ili ponizavajucem

postupanju ili kaznjavanju u centrima

za pritvor, ekstradicija i proterivanje iz

drzave. Tokom razmatranja navedenog

clana Konvencije, eksperti su

ilustrovali predvanja sa konkretnim

slucajevima koje je resavao Evropski

Sud za Ljudska Prava, istovremeno i

uporedjivali sa nasim

zakonodavstvom,razmatrana su i

pitanja koja se odnose na podnete zalbe

od strane lica,grupe gradjana ili

nevladinih organizacija koji smatraju

da je doslo do povrede njihovih prava

usled kojih povreda isti postali zrtve.

Valja istaci da na ovom dvodnevnom

seminaru ucesce sudja i tuzioca u

diskusiju bilo je veoma na viskomom

nivou.

13 Evropska Konvencija

Foto nga vizita studimore në Gjykatën Evropiane në Strasburg



U Okruznom Sudu u Prizrenu, dana 2.

maja 2007 godine organizovana je

prakticna obuka na temu:”Ponistaj

Ugovora”. Cilj obuke bio je

profesionalno usavrsavanje sudija koji

rade u ovoj pravoj materiji. Korisnici

prakticne obuke bile su sudije iz

regiona Prizrena.

Gospodin Imer Hodza, predsednik

Okruznog Suda u

Prizrenu, prilikom

otvaranja rada nvedenog

treninga, pored ostalog je

naveo i znacaj prakticne

obuke koja je

namenjena sudijama iz

regiona Prizrena. U

daljem svom izlaganju

on je naveo da je

potrebno imati u vidu

pitanja i dileme sa kojima se sudije

susrecu u svojoj praksi. U saradnji sa

KIP za danasnji trening pripremljen je

jedan konkretnan slucaj u obliku

simuliranja a koji se odnosi na ponistaj

ugovora. Prezentirajuci znacajna

pitanja koja se odnose na ponistaj

ugovora, isti je naveo i slucajeve,

pravni posao zakljucen sa nesavesnom

stranom, nacela koja se primenjuju u

ovoj oblasti (nacelo savesnosti,

sa maloletnicima i adekvatna obuka istih,

- odredjivanje specijalne jedinice policije za rad sa maloletnicima i adekvatna obuka istih,

- osnivanje najmanje jednog disciplinskog centra shodno clanu 19 KZKM u Ljipjanu ili Pristini,

- osnivanje najmanje jedne popravno vaspitne institucije shodno clanu 24 KZKM u Ljipjanau ili Pristini.

Na kraju rada okruglog stola ucesnici su predlozili osnivanje udruzenja koje treba da obuhvati sve aktere koji rade na maloletnickoj delikvenciji Kosova.

29 maja 2007, KIP u saradnji sa Evropskom Unijom – Ekipa za Planiranje za Kosovo, organizova je okrugli sto u vezi Krivicnog Zakona o Maloletnicima, u svojstvu eksperta bio je g. Dierk Helmken, sudija za maloletnike u Nemackoj koji je na Kosovu angazovan u svojstvu eksperta, korisnici navedenog okruglog stola bile su sudije i tuzioci koji rade na maloletnickoj delikvenciji. Na osnovu podnete prezentacije od strane navedenog eksperta i ucesnika okruglog radi pravilne primene Krivicnog Zakon Kosova o Maloletnicima, izmena i dopuna istog iz sledecih razloga:

- imenovanje specijalnih tuzioca za rad

3 Ponistaj ugovora i pravne posledice Okrugli sto Krivicni Zakon o Maloletnicima 12

Snimak sa okruglog stola u vezi Privremenog Krivicnog Zakona Kosova

postovanja itd. Takodje u svom

izlaganju on se dotakao pitanja iz

oblasti naknade stete sa mogusnoscu

konvalidacije ugovora.

Nakon uvodnog izlaganja koje je

podneo predsednik suda, pristupilo se

simulaciji sudskog procesa na temu”

Ponistaj ugovora o gradnji i predaja

nepokretnosti” akteri simuliranog

sudjenja bile su sudije

parnicari iz regiona

Prizrena, isti su pruzali

profesionalni

maksimum znanja sto

se na kraju treninga

veoma visko ocenilo od

samih ucesnika

treninga.

Simulacija treninga

pripremljena je na

visokom nivou, koji je veoma uspesno

procenjen od strane aktera

simuliranog sudjenja. Tokom

diskusije su otklonjene odredjene

dileme i nejasnoce.

Ucesnici treninga su ocenili da je

veoma korisno da se odluke Vrhovnog

Suda Kosova koje se vracaju nizim

sudovima pazljivo prouce jer se samo

na taj nacin mogu otkloniti greske

koje treba eliminisati za buduci

uspesni rad.

Snimak za vreme rada radnih grupa



najinteresantnije situacije koje su

tretirane na ovom okruglom stolu.

Odredba clana 211

Razloge koje poznaje

Evropski Sud za

Ljudska Prava u

Strazburu za

odredjivanje pritvora ili

policijskog hapsenja.

Odbrana okrivljenog

Odredba clana 211 je

nejasna i nepotpuna, kao takva ista ne

KIP 07 Maja 2007, organizova okrugli sto

na temu: Polozaj javnog tuzioca.

Korisnici okruglog stola

bile su sudije, tuzioci i

sudska policija. Rad na

ovom okruglom stolu

pretezno se odnosio na

dosadasnje iskustvo u

primeni zakona a sve u

cilju boljeg

usavrsavanja sudija i

tuzioca.

U nastavku pomenucemo

25 Maja 2007, KIP je organizova

radionicu za Sudije Sudova za

Prekrsaje.Na ovom seminaru posebna

paznja posvecena je prekrsajima iz

oblasti saobracaja i javnog reda i mira.

Rad u grupe, simulacija jednog slucaja i

interaktivna diskusija imala je za cilj

eleminisanje problema i

objedinjavanje prekrsajnog postupka.

U svojstvu eksperata na ovoj radionici

bile su sudije Viseg Suda za

Prekrsaje.

Snimak sa okruglog stola—Polozaj Javnog Tuzioca

Okrugli sto – Polozaj javnog tuzioca

KIP je 4 Maja 2007, organizova jedan

seminar na kojem je razmatran jedan

prakticni primer iz sudske prakse. U

svojstvu eksperta na ovom seminaru bio

je medjunarodni sudija Timothy Baland

kome su pomagli cetiri domacih trenera

KIP, isti je demonstrirao jedan prakticni

primer u pogledu izvodjenja dokaza,

ocene istih i donosenje sudske odluke.

Slucaj koji je razmatran bio je jedan

prakticni primer koji se odnosio na dva

krivicna dela za koja su optuzena tri lica

kojima je sudio navedeni medjunarodni

sudija.

Tokom ovog seminara upotrebljena je savremena metoda rada: rad u manje grupe sastavljene od sudija i tuzioca kojima su predvodili domaci treneri, izrada sudske odluke i obrazlozenje iste sa mogucnoscu da svaki ucesnik tokom rada bude aktivan u razmatranju slucaja.

Na ovom seminaru za vreme obrade

zadatka, svi ucesnici radnih grupa

razmatrali su relevantne cinjenice koje

se odnose na odmeravanje kazne, svrhu

kaznjavanja i sta se ocekuje ostvariti

izrecenom kaznom, itd. Na kraju

medjunarodni sudija svim ucesnicima

treninga podelio primerak presude koju

je on doneo nakon okoncanja glavnog

pretresa u vezi navedenog slucaja,

podeljena presuda skoro je bila

identicna sa odlukom koju su doneli

ucesnici seminara tokom rada u manje

grupe. Metodologija rada sa ovog

seminara veoma je visko ocenjena od

strane ucesnika. Slican trening sa istom

metodologijom rada pocetkom aprila

ove godine bio je organizovan od

strane KIP za sudije i tuzioce.

Maloletnicka delikvencija

U saradnji sa Savetom Evrope KIP 28 maja 2007 godine organizova je seminar na temu: Maloletnicka delikvencija. U svojstvu eksperta na ovom seminaru bila je g-dja. Helena Bolieiro, sudija i trener u Centru za Sudske Studije u Portugalu. Na dnevnom redu ovog seminara uvrsten je psihioloski i socijalni apsekat maloletnika, pocev od faze detinjstva, ispunjavanje fizickih i emocionalnih potreba, ljubav i paznja prema detetu.

Takodje bilo je reci i o adolesentima koji

su i te kako znacajni kako za porodicu

tako i za sudije i tuzioce koji rade sa

maloletnicima ove kategorije.

Od velike je vaznosti dobro poznavanje

zakona, sudije koje

donose odluke mora

da sa sigurnoscu

utvrde emocionalne i

psiholoske potrebe

maloletnika,

neophodnost ucesca

roditelja tokom

sudske rasprave,od

posebnog je znacaja

da se i roditelj ukljuci

prilikom odredjivanja vaspitne mere.

Celokupno navedeno angazovanje je

neophodno kako bi se postigao proces

resocializacije, radi ostvarivanja istog

potrebno je imati tehnicku i

profesionalnu podrsku lica probacione

sluzbe, pedagoga, psihologa i ostalih

subjekata.

U zavrsnom delu seminara g-dja.

Helena Bolieiro, govorila je o pravima

maloletnih izvrsioca krivicnih dela,

zatim je navela niz broj preporuka i

upustava, a sve u cilju sprecavanja

maloletnicke delikvencije,

resocializacije istih i integracije u

drustvo.

11 Seminar za sudije sudova za prekrsaje Razmatranje prakticnog slucaja iz krivicne oblasti 4

Snimak za vreme obuke



tokom rasprave menja tuzbeni

zahteva na taj nacin sto u mesto

ranijeg tuzenog sada tuzi drugo

lice i kada se tuzeni saglasi sa

izmenjenim tuzbenim zahtevom i

upusta se u spor, blagovremenost

tuzbe tece od dana kada je tuzilac

tuzbu podneo protiv ranijeg

tuzenika.

Predlog za izvrsenje presude za

smetanje poseda podnosi se u roku

od 30 dana nakon isteka roka koji

je naznacen u presudi za

otklanjanje neke prepreke.

Na kraju valja istaci da i suvlasnici

uzivaju pravo iz dva aspekta i to:

protiv trecih lica i protiv drugih

suvlasnika.

Okrugli sto u vezi Privremenog Krivicnog Zakona

Iz ove odredbe ne moze da se jasno vidi

dalja nadleznost pretpretresnog sudije. Iz

ovog razloga clan 211 je u suprotnosti sa

clanom 212 st. 5 i clanom 282 st. KZK.

Razloge koje poznaje Evropski Sud u

Strazburu za odredjivanje mere

pritvora ili hapsenja:

Rizik od begstva,

Rrezik umesanja u postupku,

Potreba za sprecavanje krivicnog dela, i

Potreba za cuvanje javnog reda i mira

Svi navedeni razlozi osim zadnjeg

razloga, da bi hapsenje bilo zakonito,

potrebno je da se ispuni i clan 281 PKZK.

3. Odbrana

okrivljenog

U teoriji i praksi

postoje razlicita

misljenja u pogledu

obavezne odbrane

dok se okrivljeni

nalazi u pritvoru ili

policijsko hapsenje.

Po jednom misljenju, dok je okrivljeni

privremeno hapsen ili pritvoren on

mora da ima branioca. Odbrana je

obavezna, svaka uzeta izjave bez

prisustva branioca je neprihvatljiv

dokaz.

Po drugom misljenju, okrivljeni koji je

privremeno pritvoren ili hapsen,

prisustvo branioca je obavezno u

sledecim slucajevima: kada pritvoreno

lice je gluvonemo, ili kada pokazuje

znakove umne poremecenosti, dok u

ostalim slucajevima odbrana nije

obavezna, izjava uzeta pred policijom

ili od strane javnog tuzioca bez

prisustva branioca

predstavlja

prihvatljiv dokaz,

sve pod uslovom da

pritvoreno lice je

prethodno obavesten

o njegovom pravu na

branioca i da je isti

samovoljno odustao

od tog prava.

Snimak sa medjunarodnim sudijom Trenerom KIP

10

spornih odredaba radi jedinstvene

primene Zakona.

Opstine, sto nije u redu, jer samo

Opstina moze da bude tuzena.

Predmet poseda moze da bude

samo stvar nad kojim se stice

stvarno pravo: svojina, sluzbenost,

hipoteka i sl.dok nikako stvari koje

ne spadaju u pravni promet kao

npr. javni putevi i sva ostala dobra

opsteg interesa. U vezi ovakvih

slucajeva potrebna je upravno-

pravna zastita.

Kada se u postupku menja tuzbeni

zahev u subjektivnom smislu, tako

da u mesto ranijeg tuzenog sada se

tuzi drugo lice, Vrhovni Sud

Kosova zauzeo je sledeci stav: U

sporu za smetanje poseda, tuzilac

javljaju u sudskoj praksi prilikom

primene Krivicnog Zakona, i donosenje

odredjenih preporuka u obliku predloga

koje treba proslediti nadleznim

organima radi dopune i objasnjenja

Dana 09 i 11 Maja 2007, KIP je

organizovao okrugli sto u vezi

Privremenog Krivicnog Zakona

Kosova. Cilj okruglog stola je

otklanjanje odredjenih dilema koje se

5



9 Seminar za sudije porotnike

(Odeljenje Opste

Uprave za Ljudska

Prava – DGII, Divizija

Saradnje za Ljudsksa

Prava, Evropski Sud za

Ljudska Prava

Strazburg 14 – 16 maj

2007).

Nastavak saradnje KIP sa Savetom

Evrope u vezi primene Evropske

Konvencije za Ljudska Prava predstavlja i

poseta delegacije KIP ciji je domacin bio

Savet Evrope. Tokom ove strucne posete

u obliku buke, delegacija KIP imala je

mogucnost da prati znacajne teme kao:

Odnos izmedju Saveta Evrope i Evropske

Unije sa posebnim osvrtom na rad

Komisije za sprecavanje torture,

razmatranje zahteva o trajanju postupka u

slucajevima kada se Savetu Evrope

obracaju pojedinci, grupe ili nevladine

organizacije koje smatraju da su zrtve

zbog povrede poznatih prava koje

garantuje Konvencija. Na ovom

organizovanom seminaru predmet

rasprave bilo je izvrsenje presude

Evropskog Suda za Ljudska Prava.

Valja istaci da se pristupilo analitickoj

proceni planova i programa koji se

trenutno nalaze u primeni i koji ce i u

buduce biti primenjeni od strane Saveta

Evrope. Program Help u okviru kojeg je

ukljuceno promovisanje i integracija

sudija i tuzioca iz Istocne Evrope, ciji je

profesionalno usavrsvanje za primenu

Evropske Konvencije. Navedeni

program potrebno je proci kroz

odredjene etape kao sto je: Priprema

Help Programa, razrada materijala

obuke, pristup materijalima na

internetu i priprema pogodnog

Prirucnika za trenere.

Istovremeno bilo je reci i o nekim

znacajnim pitanjima koja se odnose na

Konvenciju. Slobodno moze se

zakljuciti da cilj Evropskog Suda za

Ljudska Prava je zastita fizickog

integriteta ljudi sa preventivnim

efektom na povrede,otkrivanje krivca

(drzave) u slucajevima gde nije moguca

preventiva krive kazniti. Kulmincija

nase posete nase delegacije postignuta

je prilikom pracenja jedne sudske

rasprave pred Evropskim Sudom.

Celokupna poseta ostvarena je

zahvaljujuci g. Davidu Kupini,

Savetnik Programa pri Direkciji za

Ljudska Prava – DGII kojem smo

veoma zahvalni.

Tokom ove trening secije mi smo

razmenili misljenja i iskustva sa

ostalim kolegama, sto smatram da ista

u buduce veoma uspesno obogatiti nas

profesionalizam.

Ramadan Gashi

Sudski Trener

U nastavku nastojanja za ispunjavanje

i ostvarivanje programa rada KIP je

22.05.2007 godine organizova

seminar za sudije

porotnike iz regiona

Peci. Ucesce sudija

na ovom seminaru

bilo je na

zadovoljavajucem

nivou. Kao na

prethodnim

seminarima koji su

namenjeni sudijama

porotnicima, i na ovom seminaru u

svojstvu eksperata bili su treneri KIP

inace sudije okruznih sudova. Teme

seminara odnosile su se se na ulogu

sudije porotnika u krivicnom i

parnicnom postupku, zatim bilo je reci

i u vezi Kodeksa Etike za sudije

porotnike.

Nakon iznetih prezentacija, veci broj

sudija uzelo je

ucesce u diskusiju.

Oni su postavljali

pitanja ekspertima u

vezi uloge, prava i

obaveza koje imaju

sudije porotnici u

sudskom postupku,

naglasivsi konkretne

slucajeve.Korisnici

treninga su sudije porotnici Okruznog i

opstinskih sudova regiona Peci.

Hronika sa strucne posete Savetu Evrope 6

Snimak tokom seminara

Smetanje poseda

24 maja 2007 odrzan je okrugli sto na

temu: Smetanje poseda”. Posed i

pravna zastita, razna gledista u vezi

poseda, postupak za smetanje poseda,

osobine postupka, sadrzaj dispozitiva i

obrazlozenja presude bile su glavne

teme seminara.

Na ovom okruglom stolu primenjene su

najsavremenije metode rada, na

osnovu kojih su doneti sledeci

zakljucci:

U sudskoj praksi uvek se mesa pojam svojina i imovina, i pored toga sto ova

dva pojma imaju sasvim druga

svatanja. Svojina kao pravna institucija

moze da bude priznata ali ne i da se ista

predaje kako se navodi u velikom broju

presuda, npr. “Obavezuje se tuzeni da

tuziocu predaje u posed” ovakva

formulacija nije ispravna, jer svojina

predstavlja vlast nad odredjenim

predmetom, dok posed predstavlja

jednu od vlasti nad odredjenim

predmetom.

U nasoj sudskoj praksi naisli smo na

takve vrste tuzbe gde se tuzi Skupstina



7 Privredno pravo

izbegavanja Zajednicke Sednice, ali to

nije tako, jer stav Zajednicke Sednice

ima u obzir ono sto predstavlja

normalno tako da dan vestacenja i dan

donosenja provostepene presude se

slazu.

Nakon prezentiranja tema od strane

eksperta a koje su veoma bile uspesne i

visokog nivou, ucesnici seminara radili

su u manje radne grupe a zatim putem

interaktivne diskusije otkolnili veci

broj nejasnih pitanja, tako da na kraju

su doneti sledeci zakljucci:

Trenutno na Kosovu pravne

proceduralne odredbe delimicno su

obuhvacene normativnim aktima

koji su organizacione prirode,osnovni

pravni akti nasledjeni od bivse SFRJ,

Uredbe i Administrativna Upsutva

UNMIK-a i Zakone koje je donela

Skupstina Kosova. Zakljucno Kosovo

ima jedan kompleksan pravni

proceduralni sistem, ovo iz razloga jer

Kosovo nema svoj Zakon o

Parnicnom Postupku..

Pravne norme koje regulisu

delokrug rada Posebnog Veca

Vrhovnog Suda kojima se regulise

delokrug rada organa uprave koji su

uticali na sudsku praksu

pravosudnog sistema Kosova

konflikt nadleznosti izmedju

opstinskih sudova i Privrednog

Suda, sa jedne strane i sa druge

strane Posebnog Veca Vrhovnog

Suda.

Korisnsici seminara su sudije koji

rade parnicu iz svih regiona Kosova

i sudije Privrednog Suda u Pristini.

Kosovski Institut za Pravosudje 18

maja 2007 organizovao je seminar u

obliku okruglog stola iz parnicne

materije, odnosno iz privrednog prava.

Tema seminara odnosila se na: stvarna

nadleznost, ugovor o radu, ugovor o

gradnji i kamata shodno zakonu koji je

na snazi. Posebna paznja posvecena je

poteskocama sa kojima se sudije

susrecu u svakodnevnom radu

prilikom resavanja ove vrste predmeta.

Posebna paznja posvecena i pitanju

nadleznosti Privrednog Suda i ugovora

o delu, kojom prilikom su prikazani

elementi, karakteristike, uslovi

zakljucenja ugovora, nacin raskida

ugovora i ugovor o gradoji koji je na

neki nacin slican ugovoru o delu.

Znacajno mesto na navedenom

okruglom stolu u pogledu diskusije

zauzelo je i pitanje kamate, slozenost

ove znacajne materije i primena ZOO

u praksi, gde se o kamati cesce

diskutovalo na svim instancama..

U vezi navedenog odvojili smo sledece

komentuare:

Zatezna kamata ne utice na pravni

osnov. Ona moze da se javlja npr.

zbog neispunjavanja ugovorenih

obaveza, zbog neosnovanog

obogacenja, deliktorne odgovornosti

itd. Pravo na zateznu kamatu shodno

clanu 279 st. 2. ZOO moze da se

ostvari samo u postupku za placanje

ugovorene kamate koja je prispela a

pod uslovom da tuzbeni zahtev koji se

odnosio na prispelu kamatu moze da

se ostvari do okoncnja glavne

rasprave. Zatezna kamata ne moze da

se ostvari pre nego sto prestaje pravo

na glavnu kamatu u slucajevima kada

je ista obracunata u apsolutnom iznosu

tuzbenog zahteva.

Zatezna kamata koja je dosudjena za

naknadu nematerijalne stete u

nenovcanom iznosu po ceni u vremenu

kada je ista dosudjena, tece od dana

donosenja provostepene presude

kojom je bio odredjen iznos za

naknadu stete. Ukoliko je steta

otkolnjena pre donosenja sudske

odluke,kamata tece od dana

otklanjanje stete, odnsono od dana

kada su nastali troskovi.

U slucajevima kada je na osnovu

vestacenja utvrdjena visina materijalne

stete,na osnovu cene na dan vestacenja

i dana donosenja provostepene

presude koje se ne slazu, Vrhovni Sud

Kosova ima sledecu stav: zatezna

kamata tece od dana kada je izvrseno

vestacenje a ne od dana kada je doneta

provostepena presuda. Ovakav stav na

prvi pogled predstavlja neku vrstu

8

Snimak sa buke u KIP

31 % sudije tuzioci ostali -...

Documents