1

1

TEMELJI

Prof. dr Milan GlišićKabinet br.: 349a

E-mail:glisic.milan@gmail.com

- SKICE SA PREDAVANJA -

2

• Ovim predavanjem obuhvaćeni su principi fundiranja objekata visokogradnje, odosno definisani su njihova funkcija, klasifikacija, principi konstruisanja, materijali i oblici.

Napomena: Ovaj materijal predstavlja skice sa predavanja na predmetu PrincipiKonstruisanja arhitektonskih objekata.Proračun ovih konstrukcija dostupan je u udžbeniku FUNDIRANJE ARHITEKTONSKIH OBJEKATA i može se naci na sajtu Arhitektonskog fakulteta www.arh.bg.ac.yu

2

3

Temelji su onaj deo konstrukcije objekta koji prenose sile od konstrukcije na tlo.

Temelji se dele na:- Plitke temelje- Duboke temelje

4

Plitki temelji imaju odnos visine prema širini manje od 4, odnosno oni prenose sile od objekta na tlo samo svojom kontaktnom površinom sa tlom. Duboki temelji imaju odnos visine prema širini veći od 4, odnosno oni sile od objekta prenose na tlo svojom kontaktnom površinom i trenjem između tla i vertikalnih površina.

3

5

Plitki temelji su:- Trakasti temelji- Temelji samci- Kontra grede- Kontra ploče

Duboki temelji su:- Šipovi- Bunari - Kesoni

6

Trakasti temelji

Nearmiran Armiran

4

7

TEMELJI SAMCI Temelj samac (soliter) postavlja se ispod stuba, i prima sve statičke i dinamičke uticaje koji deluju na stub (Slika 28). Dimenzije temelja se određuju iz uslova nosivosti tla (širina - B i dužina -A) i uslova prodora stuba kroz stopu temelja (visina - H). Proračun armature u zategnutom delu poprečnog preseka određuje se prema momentima savijanja koje prouzrokuje rektivno opterećenje tla, koje je izazvano silom u stubu. Usvaja se pretpostavka da je konstrukcija stope temelja nedeformabilna, odnosno da su naponi u tlu jednaki ispod cele površine temeljne stope.

Slika 28. Temelj samac

8

5

9

Temelji se moraju međusobno povezati veznim gredama u oba ortogonalnapravca.

10

TEMELJNA KONTRA GREDA Temeljne kontra grede postavljaju se ispod više stubova u nizu, i u statičkom smislu prestavljaju kontinualni nosač opterećen reaktivnim opterećenjem od tla (Slika16). Dimenzije se određuju iz uslova nosivosti tla (širina temelja - B i dužina temelja - L) i uslova nosivosti betonskog preseka na savijanje i smicanje (visina konzolne ploče - H, širina grede - b, i visina grede - D) (Slika17).

Slika 16. Statički sistem kontragrede

Slika 17. Poprečni presek kontragrede

6

11

Slika 22. Dijagram transferzalnih sila i momanata savijanja kontra grede

Slika 24. Šema armiranja poprečnog preseka

12

7

13

Temeljna kontra ploča

14

8

15

Šip

16

9

17

Slika 49. Načini postavljanje šipova u grupe

Slika 50. Način postavljanja šipova pod uglom

18

Šipovi koji svojim vrhom ne dosežu nosivo tlo nose samo trenjem između omotača i tla (Slika 52A), i oni se u praksi nazivaju "lebdeći" šipovi.

10

19

20

Šipovi postavljeni ispod postojećih temelja Pored napred navedenih tipova šipova, postoje i šipovi koji se koriste za povećanje nosivosti temelja postojećih objekata prilikom nadogradnje. Ovaj sistem šipova poznat je u našoj praksi pod imenom "Mega" šip (Slika 48).

11

21

Potporni zidovi U slučajevima kada se projektuje kaskadno oblikovan teren, ili ukopana konstrukcija, vrši se zasecanje tla. Tako profilisan teren nije u stanju da samostalno stoji i da ne dođe do obrušavanja, kao posledice savlađivanja unutrašnjeg trenja između čestica tla. Pritisak zemlje koji bi doveo do obrušavanja naziva se zemljani pritisak. On se prihvata potpornim konstrukcijama. Intenzitet aktivnog zemljanog pritiska (Slika 10) određuje se iz uslova da se tlo iza potporne konstrukcije nalazi u stanju granične ravnoteže, da ne postoji trenje između potpornog zida i tla iza zida, i da je teren na vrhu zida horizontalan.

Slika 10. Određivanje aktivnog zemljanog pritiska

22

12

23

Dijafragme Dijafragame su takve konstrukcije koje svojim ukljestenjem u tlo ispod kote iskopa formiraju sistem konzole koja nosi horizontalne potiske tla i time obezbeđuju temeljnu jamu.

24

13

25

A nk e r o v a w e m d i ja f r a gmi po mo } u { i po v a

A nk e r o v a w e m d i ja f r a gmi po mo } u a nk e r no g b l o k a

P r i me na a l u v i ja l ni h a nk e r a

26

Fundiranje uz postojećeg suseda koji je više fundiran od novog objekta

14

27

Fundiranje uz suseda koji je niže fundiran od novog objekta

28

Prilikom projektovanja objekata, treba težiti da su osnove dvoosno simetrične, a kod vertikalnih preseka treba izbegavati nagle promene visina. U oba slučaja, gde nisu zadovoljeni ovi uslovi, vrši se dilatiranje objekata čime se formiraju dve ili više celina koje zadovoljavaju ove uslove.

Dilatacija

15

29

Ul. LoznickaUl. Pozarevacka

30

PODRUM

IV SPRAT

I SPRAT

II SPRAT

IIII SPRAT

TAVAN

16

31

eolske sedimentimarinski Q dl2deluvium M gl32PANONKVARTAR (kN/m )100-200 22 f c(kN/m2)f2kN/m c(kN/mSTAROST GENEZA Q l2h )W % WL % g dg B-12Q dl

32

Plan iskopa temeljne jame

-0.30 (174,00 )

-3.15 (170,55 )-3.65 (170,05 )

-3.75 (169,95 )

-0.3

0 (1

74

,00

)

-3.7

5 (1

69

,95

)

-0.30 (174,00 )

-3.75 (169,95 )

-0.30 (174,00 )

-3.75 (169,95 )

-0.3

0 (1

74,

00 )

-3.7

5 (1

69,

95 )

-0.3

0 (

17

4,00

)

-3.7

5 (

16

9,95

)-3.75 (169,95 )

-0.30 (174,00 )

-3.75 (169,95 )

-0.30 (174,00 )

-3.75 (169,95 )

-0.30 (174,00 )

-0.3

0 (

17

4,00

)

-3.7

5 (

169

,95

)

-0.3

0 (

174

,00

)

-3.7

5 (

169

,95

)

? 1:100

17

33

Osnova temeljne konstrukcije

34

Prikaz temelja u poprečnom preseku objekta

35700

2100 4200 6300 4200 2100 4200 4200 4200 4200

1500

1400 2801 1400 3850 1400 550 1400 3999 1400

18200

500

2930

150

5600

200

3501

502

830

470

145

02

00

3100

200

500

2930

370

5600

200

2019

.5

343

1

980

.52

200

500

118

70

500

2930

370

5600

200

2019

.5

343

1

980

.52

200

500

118

70

429

288

1807.5

4680.5

150

.5

190

24011

021

80

90

0.5

1122

1502

85

335

.5

148

.54

63.5

26°

429

234

903.5 900 903.5 696.5 625652

287

0.5

150

.5

190

240

110

2180

26°

287

0.5

310 310 4329.5 2237.5 300320

150

250

162

55

02

5

15

0

175

2425

429

825

15

05

625

8371

429

211

.54

2910

5056

00

696.5 903.5 903.5

14

5130

5526

2193

.5

799

5

490

15526.5

528

.52

88

850

429

640.

52

88

150 50

15

02

30

10x165/300

10x165/300

10x165/300

280

050

02

100

22515

0 25

1050 1050 1050 550 1051105010505501000

1050550 1050

2905

429

288

528

.516

55.5

5535

.51

30

145

10

0

150

100

283

01

0022

0

600

350

30050125 8850 900 6750 300

50

125

110

00

429

220

025

0340

.5 86.

5

9290

132

.5

10

0

18

35

Primer razupiranja dijafragmi spratnim plocama

?????????? ??-4-3-2-11

-0.100 -3.550 -6.850-10.150-13.750-15.300 -15.150

36

Šipovi sistema “Jet grounding”

19

37

Primer privremenog obezbedjenja temeljne jame dijaftagmama

38

Primer primene šipova kao stalne podzemne konstrukcije

20

39

Samo da se podsetimo na neke primere objekata realizovanih pomoću čeličnih profila.

40

21

41

42

22

43

44

23

45