19 (kotiranje sa propisivanjem tolerancija)

Kotiranje sa propisivanjem tolerancije _________________________________________________________________________________________________________

1-19Poglavlje 19

P oglavlj e 1 91 9

K O TIRANJ E SA PRO PISIV ANJ E MT O L ERANC IJ A

Kompjutersko crtanje i konstruisanje _________________________________________________________________________________________________________

2-19

u Zna~aj kotiranja u konstruisanju

a{inski delovi predstavljaju razli~ite kombinacije geometrijskih entiteta ograni~enih ravnim, cilindri~nim, konusnim, zavojnim i sli~nim povr{inama. Da

bi se obezbedila odgovaraju}a funkcija, zadovoljila ~vrsto}a i dr., moraju se propisati dimenzije i granice dopu{tene varijacije dimenzija i oblika ma{inskih delova. Ove dimenzije se predstavljaju kotama, a to su vrednosti koje se upisuju na crteù. Nazivne mere su osnova za odre|ivanje granica stvarne mere kojoj se teì. Njihovim propisivanjem se ustanovljava potreban nivo ta~nosti, vode}i ra~una o funkciji delova, kao i o prihvatljivosti proizvodnih tro{kova ostvarenja takve tolerancije [65]. Tolerancije u ma{instvu predstavljaju oblast od visokog zna~aja za proizvodnju, stanje u ma{inskom sistemu, ekonomi~nost, ispravnu funkciju i konkurentnost proizvoda na trì{tu.

E Algoritam: primena metode automatskog kotiranja ª Primer: Na pripremnom crteù âure (sl. 19.1) uneti kote i propisati tolerancije u skladu sa na~inom izrade i funkcijom ma{inskog dela. 1 . Priprema objekta za primenu postupaka kotiranja.

p Otvoriti fajl PROTOTIP\CAURA.dwg (sl. 19.1). p Sa statusne linije uklju~iti reìm LWT, a uspostaviti mod OSNAP sa ni{anima tipa:

Endpoint i Midpoint. p Podesiti crnu boju radne povr{ine, postupcima iz menija: Assist m Options... m

kartica Display m Colors... m lista Colors: m Black m Apply & Close m OK.

Sl. 19.1 Ma{inski deo koji je potrebno kotirati (CAURA.dwg)

M


3-19Poglavlje 19

2. Formiranje paralelnih kota.

p Iz menija Annotate aktivirati komandu Automatic Dimension ~ime se otvara dijalog Automatic Dimensioning.

p Iz kartice Parallel kliknuti na el. taster OK (sl. 19.2), kako bi se aktivirala komanda za paralelno kotiranje.

Sl. 19.2 Dijalog Automatic Dimensioning

p Na zahtev Select objects [Block]: izabrati celokupni crte`, izuzimaju}i osnu liniju.

Izbor se mo`e izvesti, npr. “okvirom za biranje” (Using Window) od ta~aka 1 do 2 (sl. 19.3a). Izbor ovih entiteta potvrditi Enter-om.

p Na zahtev First extension line origin: Endpoint-om locirati ta~ku 1 (sl. 19.3c). p Na zahtev Specify dimension line location or [Options/Pickobj]: povu}i pointer na

desno u smeru formiranja pomo}nih kotnih linija. Kada linije promene boju zna~i da je postignuto potrebno rastojanje od crte`a (definisano u Dimension Style-u).

p Izvr{iti klik levim tasterom mi{a i posle poruke Starting point for next extension line: paralelne kote se automatski formiraju (sl. 19.4).

Sl. 19.3 Faze formiranja paralelnih kota

a) b) c)


4-19

¥ Napomena: Kotiranje na sl. 19.4 ili 19.7 nije u potpunosti uskla|eno sa standardnim na~inom kotiranja. Me|utim, ono je rezultat primene komande “automatskog kotiranja” te }e se u kasnijim fazama izvr{iti korekcija ili brisanje neodgovaraju}ih kota.

Sl. 19.4 Formiranje paralelnih kota 3. Formiranje simetri~nih kota.

p Izvr{iti Enter, ili desnim tasterom mi{a otvoriti iska~u}i meni (sl. 19.5). Kliknuti na opciju Repeat Automatic Dimension ~ime se ponovo otvara dijalog Automatic Dimensioning.

p Aktivirati karticu Shaft / Symmetric, a zatim kliknuti na el. taster OK (sl. 19.6).

Sl. 19.5 Iska~u}i meni sa opcijom Repeat Automatic Dimensioning...

p Izvr{iti izbor crte`a i potvrditi ga desnim tasterom mi{a. Izbor se mo`e izvesti kao i u prethodnom slu~aju – okvirom za obuhvat.

p Midpoint-om locirati sredi{nju ta~ku (sl. 19.7a), a zatim povu}i pointer na dole. p Izvr{iti klik posle promene boje kote u crvenu. p [est simetri~nih kota automatski je formirano (sl. 19.7b). Izvr{iti Esc.


5-19Poglavlje 19

Sl. 19.6 Dijalog Automatic Dimensioning sa karticom Shaft / Symmetric

p Algoritam komandne linije je slede}i: Command: _amautodim Select objects [Block]: Specify opposite corner: 21 found 1 was filtered out. Select objects [Block]: Select Centerline or new starting point: _midp_of Specify centerline endpoint: (ponter povu}i ortogonalno na dole i kliknuti levim tasterom mi{a) Specify dimension line location or [Options/Pickobj]: (↵) Starting point for next extension line: (↵) Command:

Sl. 19.7 Faze formiranja simetri~nih kota

*

a) b)


6-19

4. Promene formiranih kota.

p Obrisati neodgovaraju}e kota slede}im postupkom iz menija: Modify m Power Commands m Power Erase.

p Izvr{iti pojedina~ni izbor pikboksom slede}ih kota: ∅30, ∅38, ∅62 i 66. Odabir potvrditi (↵), kako bi se kote obrisale, a ostale aùrirale (sl. 19.8b).

p Algoritam komandne linije je slede}i: Command: ampowererase Select objects: 1 found Select objects: 1 found, 2 total Select objects: 1 found, 3 total Select objects: 1 found, 4 total Select objects: Sl. 19.8 Izbor –a) i brisanje neodgovaraju}ih kota –b) 5. Ostala kotiranja.

p Zavr{no kotiranje izvr{iti komandom, npr. iz menija: Annotate m Power Dimensioning.

p Izvr{iti prelaz na reìm automatskog kotiranja uglova (Angular) i izvr{iti izbor kosih kontura, npr. u ta~kama 1 i 2 (sl. 19.9). Kotiranje ugla unutra{njeg konusa izvr{iti na gore van crteà i postupak potvrditi levim tasterom mi{a (sl. 19.10a).

p Dvostrukim klikom na kotu ugla 90o pojavljuje se dijalog Power Dimensioning (sl. 19.10b). Pritisnuti el. taster Special Characters i upisati ± 10’. Dijalog zatvoriti klikom na OK.

*

a) b)


7-19Poglavlje 19

Sl. 19.9 Izbor konture konusnog otvora

p Algoritam komandne linije je slede}i: Command: _ampowerdim (Single) Specify first extension line origin or [Angular/Options/Baseline /Chain/Update] <Select>: A (↵) (Single) Select arc, circle, line or [Linear/Options/Baseline/Chain/Update] <specify vertex>: _mid_of (ta~ka 1) Select second line: _mid_of (ta~ka 2) Specify dimension arc line location: Command: *Cancel*

Sl. 19.10 Faze u odabiranju nazivne mere i specijalnog simbola

p Nakon unosa podataka izvr{iti Esc.

a) b)

c)


8-19

Sl. 19.11 Upis tolerancije ugla

p Desnim tasterom mi{a izvr{iti Repeat AMPOWERDIM. p Endpoint-om ozna~iti krajnje ta~ke 1 i 2 (sl. 19.12a). Izvu}i kotu 62 iznad kote

ugla.

Sl. 19.12 Kotiranje pre~nika gornje baze

Sl. 19.13 Uno{enje oznake tolerancije

*

b) a)

a) b)

b) a)


9-19Poglavlje 19

p Kliknuti na kotni broj 62 u dijalogu Power Dimensioning i podesiti simbol pre~nika ∅.

p Iz istog dijaloga kliknuti na el. taster Add Fit, i podesite oznaku tolerancije g6 (sl. 19.13b) Zatvoriti dijalog el. tasterom OK.

p Ponoviti komandu AMPOWERDIM. p Endpoint-om selektovati crte` u ta~kama 1 i 2. Izvu}i vertikalnu kotu desno od

konture (sl. 19.14b).

Sl. 19.14 Formiranje kote dubine konusnog otvora - upusta

p U otvorenom dijalogu Power Dimensioning pritisnuti el. taster Add Tolerance. p U polju Deviation podesiti gornje grani~no odstupanje na 0,15 mm, i donje na

- 0,25 mm. (sl. 19.15b), zatim izvr{iti OK.

Sl. 19.15 Uno{enje grani~nih odstupanja dubine konusnog otvora

*

a) b)

a) b) c)


10-19

p Sli~nim postupcima, na osnovu dijaloga Power Dimensioning urediti ostale kote dodavanjem simbola tolerancija, odnosno ugla obaranja ivica (sl. 19.16a).

6 . Formiranje tabele sa tolerancijama.

p Iz menija Annotate aktivirati komandu Fits List. p Uneti tablicu, npr. u ta~ki (340,45). Ovim postupkom se formira tablica vrednosti

tolerancija kao na sl. 19.16b.

Sl. 19.16 Formiranje tablice grani~nih odstupanja 7 . Promena vrednosti tolerancija na crteù i u tablici.

p Ako se, npr. èli izmeniti oznaka tolerancije 44h7, treba kliknuti na taj kotni tekst. p U dijalogu Power Dimensioning izvr{iti izmenu. Umesto h7 upisati m7 i kliknuti na

el. taster OK. Na pitanje: Update the fits list now? potvrditi sa Yes. p Aùriranje je izvr{eno automatski i na crteù i u tablici tolerancija. p Komandom Zoom Realtime-om podesiti poziciju crteà na radnoj povr{ini. p Sa~uvati fajl kao CAURA.dwg u omotnici KONSTRUKCIJE.

- Savet: Vi{e o kotiranju i stilovima kotiranja zastupljenih u ISO sistemu, pogledati u referenci [21].

*

a) b)


11-19Poglavlje 19

Sl. 19.17 Kona~no re{enje kotiranog crteà –a) sa tablicom toleracija –b) (CAURA.dwg) & Referentni pojmovnik: tolerancije i tolerancijska polja Dimension – Mera je broj koji, u odgovaraju}oj jedinici, izraàva broj~anu vrednost neke duìne. Mera upisana na crteù naziva se kota, a postupak njenog formalizovanja kotiranje. Kotirane vrednosti na ma{inskim crteìma su, isklju~ivo, u mm. Drugi na~in izraàvanja vrednosti propisan je JUS odnosno ISO standardom. Dimensional style – Stil dimenzionisanja (kotiranja) u skladu je sa odgovaraju}im standardom. Annotate – Mesto za pribele{ke (notiranje). Shaft – Osovina (~ep). Hole – Rupa (otvor). Symmetric – Simetri~no: kotiranje, rupa, osovine i sl. Power erase – “Napredno” brisanje delova objekta bez posledice za ostale delove crteà. Parallel – Paralelno kotiranje. Postupak nano{enja paralelnih kota. Baseline – Bazi~no kotiranje. Postupak nano{enja bazi~nih kota na crte`. Chain – Merni lanac. Ure|en skup redno vezanih mera. Special characters – Specijalni alfa-numeri~ki karakteri. Generi{u se iz dijaloga Power Dimensioning AM-a ili iz liste raspoloìvih tipova alfa-numeri~kih simbola (fontova). Unicode – Specijalni simboli koji se generi{u iz seta fontova raspoloìvih nakon njihovog instaliranja. Add tolerance – Dodavanje (propisivanje) tolerancije. Power dimension – “Napredno” kotiranje. Nominal dimension – Nazivna mera je ona koja sluì kao osnova za definisanje, odnosno odre|ivanje grani~nih mera i odstupanja. Ona se upisuje u crteè i ostalu tehni~ku dokumentaciju. Stvarna mera je ona koja se ustanovi merenjem na izra|enom predmetu, i mora se nalaziti izme|u gornje i donje grani~ne mere.

a) b)


12-19

First List – Lista (tabela) prora~unatih parametara tolerancije. Dimensional tolerance – Vrednost tolerancije kao dozvoljenog odstupanja od nazivne mere. Fit name – Tolerancijsko polje. Ovo polje predstavlja podru~je ograni~eno gornjim i donjim odstupanjem, ~iji interval odgovara vrednosti tolerancije. Izraàva se u mm ili µm. Deviation – Odstupanje od nazivne mere. Nazivno odstupanje je algebarska razlika grani~ne i nazivne mere. Gornje grani~no odstupanje je algebarska razlika gornje i nazivne mere. Donje grani~no odstupanje je algebarska razlika donje i nazivne mere. Stvarno odstupanje je algebarska razlika stvarne i nazivne mere. Upper deviation – Vrednost gornjeg grani~nog odstupanja. Lower deviation – Vrednost donjeg grani~nog odstupanja. Maximum limit of size – Gornja grani~na mera. Ova vrednost je najve}a dozvoljena mera Dg, odnosno dg ispravno izra|enog ma{inskog dela. Minimum limit of size – Donja grani~na mera. Ova vrednost je najmanja dozvoljena mera Dd, odnosno dd ispravno izra|enog ma{inskog dela. Mating – Naleganje ma{inskih delova istih nazivnih mera od kojih je jedna spolja{nja, a druga unutra{nja (npr. M7/k6). Clearance – Zazor ili preklop je pozitivna razlika izme|u pre~nika rupe i osivine, pri ~emu je pre~nik rupe uvek ve}i od pre~nika osovine. Preklop je negativna razlika izme|u pre~nika rupe i osovine, pri tome je pre~nik osovine uvek ve}i od pre~nika rupe. Fit Type clearance – Vrsta naleganja. Labavo naleganje karakteri{e postojanje zazora izme|u stvarnih mera sklopljenih delova iste nazivne mere (osovine i rupe), ~ime je uvek osigurana njihova me|usobna laka pokretljivost. ^vrsto naleganje odlikuje se postojanjem preklopa izme|u stvarnih mera sklopljenih delova iste nazivne mere, ~ime je uvek osigurana ~vrsta (nepokretna) veza. Neizvesno naleganje posle izrade postaje ~vrsto sa malim preklopom ili labavo sa malim zazorom, zavisno od odnosa stvarnih mera. Maximum clearance – Gornji zazor. Maksimalni zazor je razlika izme|u gornje grani~ne mere rupe i donje grani~ne mere osovine nekog naleganja sa zazorom. Minimum clearance – Donji zazor. Najmanji zazor je razlika izme|u donje grani~ne mere rupe i gornje grani~ne mere osovine. Zero line – Nulta linija sluì za grafi~ko predstavljanje tolerancija i naleganja, odnosno odstupanja. Nulta linija odgovara nazivnoj meri. u Grafi~ko predstavljanje tolerancijskih polja Podaci o tolerancijama i vrsti naleganja nalaze se u AM-u u digitalizovanom obliku (podloga je ISO standard) i mogu se brzo generisati bez potrebe za pretraìvanjem i usvajanjem parametara iz tabela raznih priru~nika o tolerancijama. Pored toga, konstruktoru su na raspolaganju alati za grafi~ko predstavljanje tolerancijskih polja rupe i osovine, kako bi odabrao potrebnu kombinaciju: preklopa, zazora ili neizvesnog naleganja. U tom slu~aju, pored osnovnih parametara tolerancije u numeri~kom obliku, generi{u se grafi~ke prezentacije o poloàjima tolerancijskih polja i njihovom me|usobnom odnosu, i to za svaku kombinaciju osovine i otvora istih nazivnih mera koje konstruktor propi{e. U dijalogu Fits (sl. 19.18) nalaze se standardizovani sistemi tolerancija koji obuhvataju sistematizovane podatke o veli~inama dozvoljenih odstupanja.


13-19Poglavlje 19

8 . Grafi~ko predstavljanje tolerancija.

p Aktivirati dijalog Power Dimensioning dvoklikom na jedan kotni broj (npr. 26h7). p U polju Fit aktivirati el. taster sa tri ta~ke u horizontalnom redu (sl. 19.18) ~ime se

otvara dijalog Fits. p Ovaj dijalog sadr`i dve kartice sa parametrima tolerancije za rupu (Hole) i za

osovinu (Shaft). p Pregledati kartice pomo}u kojih se mogu prezentovati grafici odre|enih

tolerancijskih polja.

Sl. 19.18 Mogu}nosti kreiranja simbola tolerancije rupe i otvora u dijalozima Power Dimensioning i Fits kao i dodatni dijalozi za ure|ivanje kota

p Dodatna opcija Mating>> omogu}uje prikaz tolerancije naleganja dvaju elemenata: rupe i osovine, kao i vrednosti zazora, preklopa ili neizvesnog naleganja.


14-19

Sl. 19.19 Dijalog Fits za izbor i prora~un naleganja osovine i rupe

p Pregledati simbole za prikaz nazivne mere i polo`aja oznake tolerancije dvoklikom tastera mi{a na polje sa teku}om oznakom tolerancije 26h7 (sl. 19.20a).

p Prihvatiti na~in ozna~avanja prema sl. 19.20b (tre}i red, tre}a opcija) i izvr{iti OK u dijalogu Select Fit Type, a zatim OK u dijalogu Power Dimensioning.

Sl. 19.20 Izbor mere i tolerancije u dijalogu Select Fit Type

p Zatvoriti fajl bez a`uriranja.

*

a) b)


15-19Poglavlje 19

u Primena simbola pri kotiranju i ozna~avanju crteà Simboli za upu{tanje i dubinu otvora tako|e se mogu generisati iz palete simbola. Pri ovome se koristi komanda Leader ili metode kotiranja: pre~nika, odnosno polupre~nika, duìnskih mera i sl. Font GDT u dijalogu Unicode Character map obezbe|uje {iri izbor simbola kod ozna~avanja ili ure|ivanja crteà, a koristi se u slu~aju da konstruktor ne prona|e odgovaraju}u oznaku u dijalogu Special Characters (sl. 19.21). U tu svrhu, upotreba simbola olak{ava komunikaciju i predstavlja potrebu za usagla{enim ozna~avanjem. & Referentni pojmovnik: simboli i oznake u kotiranju Arc length – Duìna luka. Basic dimension – Osnovna kota. Kotni broj uokviren pravougaonikom predstavlja teorijsku (bez tolerancije) meru nekog karakteristi~nog detalja, {to je prakti~no te{ko ostvarljivo, ali se u konstrukciji propisuje. Conic taper – Konus. Simbol za koni~nost se koristi kada je potrebno ozna~iti promenu koni~nosti po jedinici duìne. Veli~ina koni~nosti odre|uje se kao koli~nik, npr. promene pre~nika prema promeni bazne duìne objekta ili njegovog dela. Ovaj simbol se postavlja ispred veli~ine koni~nosti (sl. 19.21j). Counterbore or spotface – Zabu{ivanje ili upust. Zabu{ivanje je malo ve}i deo ve} izbu{enog otvora. Prvo se prikazuje pre~nik prolaznog otvora, a zatim kona~nog. Kod upusta prikazuje se simbol upu{tanja i pre~nik upu{tanja. Pored toga postavlja se i oznaka za dubinu (sl. 19.21h). Countersink – Koni~ni upust. Koni~no upu{tanje je metod obrade kojim se dobija konus V-oblika. Svrha koni~nog upu{tanja je sme{tanje zavrtnja sa ravnom glavom i poravnanje glave zavrtnja sa gornjom povr{inom dela sa simbolom koni~nog upu{tanja. Postavlja se sa uglom konusa u stepenima (sl. 19.21l). Deep or depth – Na dubini ili dubina. Ako otvor ne prolazi kroz ceo objekat, upotrebljava se simbol kao na sl. 19.21m. Prvo se unese pre~nik otvora, zatim simbol za dubinu, a na kraju dubina do koje treba izbu{iti otvor. U drugom slu~aju, pored dubine zabu{ivanja, unosi se i ugao zabu{ivanja. Diameter – Pre~nik. Kru`nica precrtana dijagonalnom linijom ∅ predstavlja simbol za pre~nik. Svi otvori prikazani simbolom za pre~nik podrazumevaju se kao otvori koji prolaze kroz ceo deo. Dimension not to scale – Kota nije u razmeri. Ona se prikazuje u crteù podvu~ena, da bi se razlikovala od obi~ne kote. Uvodi se zbog potrebe da se i ona prikaè, iako njen prikaz nije srazmeran (sl. 19.21c) u odnosu na meru stvarnog objekta. Number of times-places – Broj puta. Kada se èli eliminisati kotiranje velikog broja istih detalja, npr. ugla, koristi se algebarska oznaka proizvoda broja istorodnih kota sa vredno{}u ugla. Radius – Polupre~nik, radijus. Oznaka R za polupre~nik je potrebna uvek kada se radi o delovima crteà, koji se mogu definisati ovom vredno{}u kao parametrom. Cross section – Kru`ni presek. Reference dimension – Referentna dimenzija. Ove kote nisu neophodne u prikazu, nego se postavljaju kao informativne i predstavljaju se u zagradama.


16-19

Spherical diameter – Pre~nik sfere. Koristi se pri kotiranju sferne povr{ine od potpuno loptastog modela do oblika kupole. Spherical radius – Polupre~nik sfere. Sli~no prethodnoj oznaci, s tim da je ova vrednost dva puta manja nego prethodna. Slope – Nagib (kosina). Simbol za nagib primenjuje se na zako{ene povr{ine, gde se prikazuje i odnos visine i {irine u smeru rasta {irine. Porast (smanjenje) nagiba se defini{e kao promena visine po jedinici duìne osnove. Simbol se prikazuje ispred koli~nika (odnosa) promene visine i jedinice duìne osnove (sl. 19.21k). Square – Kvadrat. Koristi se kao simbol pri kotiranju preseka kvadratnog oblika. Postavlja se pre numeri~ke vrednosti duìne stranice. Unicode character – Grupa karaktera koji nisu uobi~ajeni u abecednoj grupaciji karaktera. Cube – Kub, kocka. Circular – Okrugao, kru`ni. Cone – Kru`na kupa. Bevelling – Koso srezivanje, zako{enje, zarubljivanje. Bilateral clearance – Zazor sa obe strane. Bevel – Kosina, nagib povr{ine, zao{trenje, konus, zarubljena (sko{ena) ivica. Engine detail, machine part – Ma{inski element. View from above – Pogled odozgo. Visual angle – Vidni ugao. Vernier – pomi~no merilo (“Nonijus” ). Volume – Zapremina. Units – Jedinica mere. Taper fit – Koni~no sedi{te. u Izbor i postavljanje tolerancija oblika i poloàja Kao {to se pri izradi ma{inskih delova ne mogu posti}i idealne duìnske mere, tako se ne mogu posti}i ni idealni geometrijski oblici povr{ina i njihovi uzajamni poloàji u konstrukciji [5]. Uzroci odstupanja u osnovi su isti kao i kod duìnskih mera. Uslovljene prvenstveno funkcijom sklapanja ma{inskih delova i ovde se propisuju tolerancije kojima se ograni~ava veli~ina odstupanja. Oznaka tolerancija oblika i poloàja sastoji se od strelice koja pokazuje povr{inu, odnosno liniju ~ija se tolerancija propisuje i okvira u koji se unosi simbol vrste odstupanja i veli~ine tolerancije. Referentna povr{ina u odnosu na koju se odstupanje propisuje, ozna~ava se, naj~e{}e, referentnim trouglom. U tabeli (T-4) dati su primeri ozna~avanja tolerancija oblika i poloàja. u Komande za formiranje tolerancija oblika i poloàja

p Meni: Annotate m Symbols m Feature Control Frame (Feature Identifier) p Paleta alata: AM:Annotation m Symbols m Feature Control Frame (Feature Identifier) p Paleta alata: Desktop Annotation m Welding Symbol m Feature Control Frame p Paleta alata: Drawing Layout m Power Dimensioning m Feature Control Frame p Komandna linija: amfcframe (amfeatid).


17-19Poglavlje 19

Sl. 19.21 Primeri primene nekih specijalnih oznaka pri kotiranju ma{inskih delova

a)

b) c)

e) f)

k) l)

g)

m)

h)

j)

i)

d)


18-19

E Algoritam: unos standardnih oznaka geometrijskih tolerancija ª Primer: Na crteù Osovinice, prema sl. 19.22 [37], postaviti simbole tolerancije oblika i poloàja. Definisanje okvira za tolerancije i referentnog okvira, izvr{iti u skladu sa standardom ISO 2768-mH. 1 . Priprema crteà za primenu postupaka uno{enja simbola.

p Otvoriti fajl TOLERAN.dwg iz omotnice PROTOTIP (sl. 19.22). p Podesiti crnu boju radne povr{ine, postupcima iz menija: Assist m Options... m

kartica Display m Colors... m lista Color: m Black m Apply & Close m OK. 2. Priprema palete simbola za tolerancije.

p Postaviti paletu alata AM:Annotation na interfejsu AM-a slede}im postupcima: p Locirati strelicu mi{a na bilo koju paletu alata. Nakon pritiska desnim tasterom

mi{a otvara se “iska~u}i” meni u kojem se odabira opcija ) AM:Annotation. p Na ovoj paleti se nalazi potpaleta ikonica grupisana pod nazivom Symbols. p Potrebne komande iz ovog ure}enog skupa mogu se prona}i i u drugim paletama

alata, kao npr: Desktop Annotation, Drawing Layout ili u meniju Annotation m Symbols.

Sl. 19.22 Kotirana Osovinica –a) (TOLERAN.dwg) i palete alata Annotation –b)

a) b)


19-19Poglavlje 19

3. Postavljanje okvira za unos simbola tolerancija.

p Aktivirati komandu sa ikonice Feature Control Frame (_amfcframe). p Na zahtev Select object to attach: izabrati levu pomo}nu liniju kote 12± 0,2 u ta~ki

1, npr. sa koordinatama 100,142 (sl. 19.24a). p Na zahtev Start point: pozicionirati pointer u prethodnoj ta~ki i kliknuti levim

tasterom mi{a, kao znakom potvrde. p Na zahtev Next Point <Symbol> pomeriti kon~anicu (pointer) horizontalno - u levo,

npr. do npr. ta~ke 85,142. i potvrditi (↵). p U otvorenom dijalogu Feature Control Frame ISO popuniti gornja i donja polja za

definisanje dveju tolerancija: ravnosti i aksijalnog bacanja (sl. 19.24b) i kliknuti na el. taster OK.

p Razgranata struktura ovog dijaloga data je na sl. 19.23.

Sl. 19.23 Struktura dijaloga Feature Control Frame ISO


20-19

Sl. 19.24 Postupak izbora i formiranja simbola geometrijskih tolerancija posredstvom dijaloga Feature Control Frame ISO 4. Formiranje referentnog simbola.

p Sa palete AM: Annotation aktivirati komandu Datum Identifier (_amdatumid). p Na zahtev Select object to attach: izabrati desnu pomo}nu liniju kote 12± 0,2 npr. u

ta~ki 2 sa koordinatama 112,142 (sl. 19.25a). p Na zahtev Enter an option [Next/Accept] <Accept> izvr{iti (↵). p Na zahtev Start point: odabrati lokaciju, npr. u ta~ki 112,142 i kliknuti levim

tasterom mi{a. p Na zahtev Next Point <Symbol> povu}i kon~anicu horizontalno - udesno, npr. do

ta~ke 125,142 i pozicionirati je klikom levog tastera mi{a. p Na zahtev Next Point <Symbol> izvr{iti (↵), ~ime se otvara dijalog Datum Identifier

ISO. Popuniti prazno polje simbolom A (sl. 19.25b) i kliknuti na el. taster OK. p Prve unete geometrijske tolerancije oblika i polo`aja predstavljene su na sl. 19.25.

Sl. 19.25 Faze izbora i formiranja referentnog simbola tolerancije oblika i polo`aja posredstvom dijaloga Datum Identifier ISO

*

*

a) b) c)

*

*

a) b) c)


21-19Poglavlje 19

5. Formiranje ostalih tolerancija.

p Na sli~an na~in opisan u prethodnim postupcima, formirati ostale simbole tolerancije oblika i poloàja, kao na sl. 19.26.

p Po potrebi, izvr{iti izmenu tolerancije jednostavnim dvoklikom na okvire za simbole gde je potrebno izvr{iti prepravku, ~ime se otvaraju dijalozi koji su prethodno kori{}eni za unos podataka.

p U slu~aju da nema potrebe za promenama, crte` je zavr{en i izvr{iti snimanje fajla u omotnici na adresi C:\AM06\KONSTRUKCIJE\TOLERAN.dwg.

Sl. 19.26 Kotirana Osovinica sa tolerancijama duìna, oblika i poloàja (TOLERAN.dwg) ¥ Napomena: Primeri primene tolerancija oblika i poloàja nalaze se u fajlovima omotnice GEOMERIJSKE TOLERANCIJE. Program AM sadrì jo{ neke opcije za uno{enja specijalnih znakova. Oni se mogu formirati npr. postupkom iz menija Annotate m Symbols m Datum Target... (sl. 19.27).


22-19

Sl. 19.27 Grupa simbola u dijalogu Termination Type u Tolerancije hrapavosti povr{ina Mikrogeometrijski profil povr{ine koji nastaje procesom obrade nije idealan, odnosno geometrijski ta~an po reljefnoj konfiguraciji, jer se izra|uje razli~itim sredstvima za obradu. Neravnine nastale na ovaj na~in, predstavljaju hrapavost koja se mora ograni~iti od strane konstruktora. Hrapavost se propisuje klasom povr{inske hrapavosti, a proverava merenjem srednjeg odstupanja mikro profila ili upore|enjem sa odgovaraju}im uzorkom. U tabeli (T-3) date su klase hrapavosti. Pored toga, daje se veza izme|u stepena tolerancije duìnskih mera i najgrubljih klasa hrapavosti, koja je propisana na osnovu standarda JUS M.A1.025. u Komande za postavljanje standardnih oznaka tolerancija hrapavosti povr{ina Ova komanda se moè na}i sli~no prethodnim postupkom za apliciranje simbola tolerancije oblika i poloàja.

p Meni: Annotate m Symbols m Surface Texture p Paleta alata: AM:Annotation m Symbols m Surface Texture p Paleta alata: Desktop Annotation m Symbols m Surface Texture p Paleta alata: Drawing Layout m Symbols m Surface Texture p Komandna linija: amsurfsym.

None

Point

Rectangle

Attached toAnother

Line

Circle


23-19Poglavlje 19

E Algoritam: postupak uno{enja standardnih oznaka ª Primer: Na crteù Konusnog zup~anika (sl. 19.28) postaviti oznake hrapavosti na osnovu standarda JUS ISO. Izvr{iti popunu okvira za tolerancije i referentnog okvira ISO 2768-mH. Pored toga, izvr{iti pripremu za formiranje radioni~kog crteà. Sl. 19.28 Konusni zup~anik (ZUPCANIK.dwg) 1 . Priprema crteà za primenu postupaka uno{enja oznaka tolerancija.

p Otvoriti fajl PROTOTIP\ZUPCANIK.dwg (sl. 19.28). p Podesiti crnu boju radne povr{ine, postupcima iz menija: Assist m Options... m

kartica Display m Colors... m lista Colors: m Black m Apply & Close m OK. 2. Priprema palete alata za primenu postupaka postavljanja simbola povr{inske

hrapavosti.

p Postaviti paletu alata AM:Annotation m Symbols na interfejsu AM-a. p Postupkom Zoom Window sa Standard Toolbar-a uveli~ati desni kraj zup~anika

(sl. 19.29).


24-19

p Aktivirati komandu sa ikonice Surface Texture (_amsurfsym). p Na zahtev Select object to attach: odabrati podeonu liniju u ta~ki 1 (pribli`no

266,260) (sl. 19.29a) i potvrditi Enter-om. p Na zahtev Start point: kliknuti jo{ jednom na istu lokaciju. p Na zahtev Next Point <Symbol> pomeriti vo|icu koso (gore – desno), npr. do ta~ke

270, 266 i kliknuti levim tasterom mi{a. p Na ponovni zahtev Next Point <Symbol> dovesti kon~anicu u horizontalu udesno u

istoj ta~ki (~270,266) i potvrditi (↵). p U otvorenom dijalogu Surface Texture ISO, u polju Surface Type izabrati srednju

oznaku za hrapavost Removal of material required, a u polje A’ uneti simbol N7 (sl. 19.29b). Zatim kliknuti na el. taster OK.

p Ovim je formirana prva oznaka hrapavosti povr{ine (sl. 19.29c).

* *

Sl. 19.29 Faze izbora i formiranja oznaka hrapavosti povr{ina posredstvom dijaloga Surface Texture ISO 3. Formiranje ostalih oznaka hrapavosti povr{ina.

p Razgranata struktura ovog dijaloga data je na sl. 19.30. p Ispitati performanse osnovnog dijaloga Surface Texture ISO. p Pregledati parametre ovih dijaloga koji proizilaze iz osnovnog i pregledati

vrednosti srednje i maksimalne hrapavosti, smera obrade, tipa pokaziva~a na povr{inu i sl.

p Formiranje ostalih pet simbola na crte`u se izvode po istom principu kao i za prvi uneti simbol.

p U gornjem desnom uglu prostora modela (Model Space) formirati listu (red) oznaka hrapavosti povr{ina, kao na sl. 19.31.

p Na osnovu metode Fit Tolerance, kreirati tabelu sa parametrima svih tolerancija du`inskih mera.

a) b) c)


25-19Poglavlje 19

4. Generisanje tehni~ke dokumentacije.

p Otvoriti prvi Layout1 prostora papira. p Podesiti sve parametre sa une{enim zaglavljem i sastavnicom A3 formata. p Formirati viewport-ove i postaviti pojedine projekcije crte`a koji su prethodno

kreirani u prostoru modela teku}eg fajla. p Pored toga o viewport-ovima se mo`e izvr{iti pravilno pode{avanje veli~ine razmera

svakog dela na osnovu ISO standarda. p Snimiti crte` kao fajl ZUPCANIK.dwg u omotnici KONSTRUKCIJE.

Sl. 19.30 Razgranata struktura dijaloga Surface Texture ISO za unos simbola i parametara hrapavosti povr{ina

Sl. 19.31 Crte` konusnog zup~anika sa unetim podacima o tolerancijama: du`inskih mera, oblika i hrapavosti povr{ina

Sl. 19.32 Priprema Layout–a za formiranje radioni~kog crte`a zup~anika

19 (kotiranje sa propisivanjem tolerancija)

Documents

p p p p izvr

p p p obrisati neodgovaraju

p p p otvoriti fajl

i posle poruke

kotiranje na

o t i nj e sa p psi

tolerancije u ma

standardnim na