18310 istorija - priručnik za 8. razred

Zavod za uxbenikeBeograd, 2010

ИИ за осми разред основне школе

ЂОРЂЕ ЂУРИЋ • МОМЧИЛО ПАВЛОВИЋ

СТОРИЈA

I. Евро па от кри ва свет и се бе1. Вре ме от кри ћа и про на ла за ка2. Пре по род и хри шћан ство 3. Ап со лу ти стич ке мо нар хи је за пад не Евро пе4. Мо нар хи је се вер не и ис точ не Евро пе5. За ра до зна ле

II. Осман ско и Хаб збур шко цар ство1. Тур ска осваjања од 16. до 18. ве ка2. Тур ска др жа ва и дру штво3. Хаб збур шка мо нар хи ја4. За ра до зна ле

III. Ср би у Тур ској, Аустри ји и Ве не ци ји1. Тур ска ра ја, рат ни ци и се об ни ци2. Не ми ри и се о бе3. Хаб збур шки и мле тач ки по да ни ци4. За ра до зна ле

IV. Гра ђан ске ре во лу ци је1. Ен гле ска и Аме рич ка ре во лу ци ја 2. Фран цу ска ре во лу ци ја – ра ђа ње ре пу бли ке 3. Фран цу ска ре во лу ци ја – од дик та ту ре до грађанске мо нар хи је4. За ра до зна ле

V. Евро па 19. ве ка (до 1878)1. На по ле о но ви ра то ви 2. До ба Све те али јан се3. Ре во лу ци је пр ве по ло ви не 19. ве ка4. Европ ске др жа ве5. За ра до зна ле

VI. Мо нар хи је не у спе лих ре фор ми и Ср би1. Тур ска 2. Аустро-Угар ска 3. Ср би у Осман ском цар ству 4. Ср би у Хаб збур шкој мо нар хи ји5. За ра до зна ле

VII. Срп ска ре во лу ци ја 1. Из би ја ње Ре во лу ци је у Бе о град ском па ша лу ку 2. Ра то ва ње у Пр вом срп ском устан ку 3. Уре ђе ње уста нич ке др жа ве4. Дру ги срп ски уста нак5. Ауто но ми ја 6. За ра до зна ле

VI II. Кне же ви на Ср би ја 1. Уста во бра ни те љи2. Обре но ви ћи 3. Не за ви сност4. За ра до зна ле

IX. Цр на Го ра 1. Вла ди чан ство 2. Све тов на власт3. За ра до зна ле

X. Свет, Евро па и Ср би ја 1. Свет и Евро па 2. Ср би ја: дру штво сло бод них се ља ка

56

10 141824

2728313338

4142454854

5758 61 64

68

7172 75778086

899093 9598

104

107108111115117119124

127128132134138

141142 145 150

151152 154

С А Д Р Ж А ЈI. ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

1. Водеће државе Европе и света и њихови односи у другој половини 19. и почетком 20. века2. Епоха напретка3. Велике силе и балканске земље

II. НЕЗАВИСНЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО-УГАРСКЕ И ТУРСКЕ

1. Србија 1878–1903. 2. Србија 1903–1914, напредак демократије и отпор Аустро-Угарској3. Друштво и привреда независне Србије 4. Црна Гора као независна држава 1878–1912.5. Срби под влашћу Аустро-Угарске6. Босна и Херцеговина под аустроугарском управом 7. Срби у Турском царству 1878–1912.8. Балкански ратови 1912–1913.

III. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – ВЕЛИКИ РАТ

1. Избијање Првог светског рата и прве ратне године2. Иза фронтова Великог рата3. Револуције у Русији и улазак САД у рат – прекретнице Првог светског рата

IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

1. Србија и Црна Гора 1914. – прве ратне победе2. Албанска голгота и окупација Србије, Солунски фронт3. Победа у рату и стварање прве Југославије

5

61115

21

22

2730 333640 4346

53

5459

62

67

687276

81

82869095

101 102 107113

119 120124128

133134

140145

151

157

158164

171172

179

184191

V. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА1. Свет и Европа после Великог рата – нове државе, нове границе 2. Економске, друштвене и културне прилике у Европи и свету3. Свет између демократије и тоталитаризма4. Рушење версајског система. Ратни сукоби у свету и Европи

VI. ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА 1918–1941.1. Нова држава – Краљевина СХС 1918–1929.2. Краљевина Југославија 1929–1941. године3. Друштво Краљевине Југославије

VII. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ 1. Почетак рата – доминација Сила осовине 1939–1943. годинe2. Победа антифашистичке коалиције3. Последице рата – холокауст, геноцид, страдања у рату

VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ1. Напад на Југославију – Априлски рат. Oкупација2. Антифашистички покрети отпора. Грађански рат у ослободилачком рату3. Југословенско ратиште и завршна фаза рата 1943–1945.4. Допринос Југославије победи над фашизмом. Људски и материјални губици

IX. СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА1. Послератни свет и његове супротности. Од ратног савезништва до хладног рата2. Европске интеграције – од идеје до реализације

X. ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА1. Југославија 1945–48. – на трагу совјетског модела2. Друштвени, економски, политички и културни развој – главни процеси и проблеми3. Друштвена криза и пораз Југославије – разбијање заједничке државеЛитература

ПРЕДГОВОР

По што ва ни уче ни ци,Уџ бе ник ко ји др жи те у ру ка ма на пи сан је на осно ву ва же ћег на став ног пла на и про гра ма, узи ма ју ћи у об зир и усво је не стан-

дар де и кључ не пој мо ве за исто ри ју. Об ли ко ва не су тач ке у вре ме ну и про сто ру ко је тре ба да од го во ре ода кле смо кре ну ли и до кле смо сти гли, ка ко се кре тао раз вој дру штва и др жа ве од дру ге по ло ви не 19. ве ка до да на шњих да на. На пра вљен је за оне ко ји же ле да бу ду нај бо љи. Од вас се не оче ку је да све што је у овом уџ бе ни ку на у чи те, по себ но не на па мет, јер ако та ко учи те исто ри ју за бо ра ви ће те је по сле не ко ли ко да на. По треб но је да по ве зу је те про шлост и са да шњост, да ши ри те оквир сво јих по гле-да на су се де, на Евро пу и свет. Да размишљате о прошлости. На став ник мо же на ћи до вољ но под сти ца ја да до пу ни овај уџ бе ник у не ким ње го вим де ло ви ма, да не што бо ље об ја сни или да још по не што до да.

Циљ овог уџ бе ни ка је до би ја ње ин фор ма ци ја из исто ри је, за ко је смо, др же ћи се на став ног пла на, сма тра ли да су ва жне. Основ су чи ње ни це, до га ђа ји, про це си и лич но сти хро но ло шки по ре ђа ни у про сто ру срп ске др жа ве, срп ског на ро да, су се да, Евро пе и све та. На основу тога треба да препознате по чему смо слични а по чему различити од других. Шта нас је спајало кроз историју, зашто смо ратовали или како је изгледао свакодневни живот наших предака. Уџ бе ник је ва ше и на став ни ко во сред ство ко је тре ба да вам пру жи основ за да ља и бо ља са гле да ва ња про шло сти и да вам по мог не у бо љем раз у ме ва њу са да шњо сти, раз-ви ја њу спо соб но сти кри тич ког ми шље ња, као и да се оспо со би те за рас пра ву и кул ту ру ди ја ло га. Та ко ђе и да од Вас на пра ви гра ђа не ко ји ће уна пре ђи ва ти срп ско дру штво и др жа ву у бу дућ но сти.

Део уџбеника до 1918. године написао је Ђорђе Ђурић, а део од 1918. до данашњих дана Момчило Павловић.

Ауто ри

Основни текст

Наслов наставне јединицеБрој и наслов наставне теме

Поднаслов Помоћни текст

Речник непознатихпојмова Питања и задаци

КАКО КОРИСТИТИ УЏБЕНИК

Илустрација и легенда

ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ

ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

ITEMA

Европа после Берлинског конгреса

6

I ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

1. ВОДЕЋЕ ДРЖАВЕ ЕВРОПЕ И СВЕТА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

Међу велике европске силе у другој половине 19. века и на почетку 20. века спадају Велика Британија, Француска, Немачка, Русија и Аустро-Угарска. Од ваневропских држава у овом периоду уздижу се Сједињене Америчке Државе и Јапан. Једно од главних обележја ове епохе јесу колонијална освајања и супарништво међу великим силама. То је резултирало стварањем два супротстављена војна савеза: Антанте (Француска, Русија и Велика Британија) и савеза Централних сила (Немачка, Аустро--Угарска, Италија). Епилог је био сукоб ова два табора у Првом светском рату 1914–1918. године.

Велике силе

Међу водеће државе убрајају се највеће политичке, војне и економске силе ондашње Европе и света. У Европи то су биле Велика Британија, Француска, Русија, Немачка, Аустро-Угарска и Италија, док су се у остатку света по снази и утицају истицале Сједињене Аме-ричке Државе (САД) и Јапан.

Велика Британија била је индустријски и економски једна од нај-развијенијих држава у свету у другој половини 19. и почетком 20. века. За њу се са разлогом говорило да је била „радионица света“. Снажна морнарица омогућавала јој је да господари морима и океанима.

По политичком уређењу Британија је била парламентарна мо-нархија. Историју друге половине 19. века, обележила је дуга владави-на краљице Викторије (1837–1901). Она је међу сународницима и политичарима уживала веома велики углед, па је по њој и читава епоха названа викторијанском. Политичка власт је, ипак, била у рукама парламента (скупштине). Владу је формирала она странка која је имала већину у парламенту. На власти су се смењивале две странке: Либерална и Конзервативна.

Убрзани развој индустрије у Великој Британији у 19. веку довео је до социјалног раслојавања становништва. Велики број радника, који су живели у неуређеним индустријским градовима, није зарађивао довољно да би могао да прехрани своје породице или школује децу. Крајем 19. века влада је низом мера покушавала да ублажи то стање, али огромне социјалне разлике остале су један од највећих проблема британског друштва.

Француска је једина међу европским великим силама била репу-блика. На челу државе налазио се председник. Парламент је биран на слободним изборима. За разлику од Велике Британије, у Француској је било више партија. Оне су у парламенту склапале савезе (коалиције) како би имале већину за формирање владе.

монархија – земља са наследним вла-даромпарламентаризам – друштвени си-стем у коме постоји парламент (наро-дна скупштина) који се бира на сло-бодним изборима и који доноси законе и одлучује о формирању владе парламентарна монархија – земља која има наследног владара (кнеза, краља или цара), али у којој парламент (народна скупштина) и влада доносе најзначијније одлуке за земљусоцијално раслојавање – повећава-ње разлика између богатих и сирома-шних при чему су богати све богатији, а сиромашни све сиромашнији

Период друге половине 19. века обу-хвата године од 1851. закључно са 1900. годином.

Нацртај графички приказ 20. века у облику осе (ленте) времена, при чему је 1901. година почетна, а 2000. последња година 20. века. Различито обој прву и другу по-ловину 20. века.

ЗАДАТАК:

Британска краљица Викторија, владала од 1837. до 1901. године

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

7

Француска привреда је захваљујући бројним технолошким прона-ласцима убрзано напредовала тако да су у Европи развијеније од њене биле само британска и немачка индустрија.

У рату против Пруске (1870–1871) Француска је доживела пораз. Тада је Пруска прогласила уједињење Немачке и припојила француске покрајине Алзас и Лорену. Французи су тај пораз и губитак територија доживели као велику националну срамоту.

Немачка je после уједињења 1871. године постала најјача војна сила у Европи, док је њена индустрија претекла и британску. На челу државе, која је називана и Други немачки рајх, налазио се цар. Пар-ламент је имао знатно мање власти него у западноевропским држа-вама. Најзначајније политичке личности тог периода били су цар Вил-хелм II и канцелар Ото фон Бизмарк.

Немачка влада је, међу великим силама, најдаље отишла у примени мера за заштиту радника. Уведене су старосне пензије и осигурање у случају болести и повреда. Школовање је такође било доступно ширим слојевима друштва, па је Немачка била међу земљама са највише обра-зованих људи.

Аустро-Угарска је у другој половини 19. века сматрана најслабијом међу европским силама. Цар Франц Јозеф је нерадо прихватао реформе, па се каснило са увођењем демократских установа. Индустрија је била слабије развијена у односу на друге велике силе, па је главна привредна грана у Аустро-Угарској остала пољопривреда. Упркос свему поменутом Беч је и даље био један од најзначајнијих европских културних и научних центара.

Русија је по територији била највећа европска сила. Заузимала је огромна пространства европског и азијског континента и поседовала веома велика природна богатства. Упркос томе имала је слабо развијену индустрију. Задржала је систем самодржавља у коме је сва власт била у рукама цара. После пораза у рату са Јапаном (1905), донет је устав и уведена Дума (парламент), али је суштински власт и даље била у рукама цара. Руско друштво оптерећивале су огромне социјалне разлике

Аустроугарска нагодба из 1867.

Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) било је многонационална др-жава са низом нерешених унутрашњих питања. Услед дубоке кризе у којој се нашло после тешког пораза у рату против Пруске 1866. Царство је 1867. реформисано Аустроугарском нагодбом. Отуда од 1867. Царство носи ново име Аустро-Угарска (понекад се назива и Двојна монархија). Нагодбом су не-мачки и мађарски народи постали водећи у монархији, док другим народима, посебно словенским нису призната иста права. Монархија је била подељена на два дела: аустријски и угарски, а само мали број послова остао је у надле-жности заједничке – централне власти.

република – облик државног уређе-ња у коме становништво на изборима бира органе власти на одређен број го-дина. Власт није наследна као у монар-хији.

Франц Јозеф, аустријски и аустро-угарски цар од 1848. до 1916. годи-не. Један је од владара који су нај-дуже владали у Европи.

Вилхелм II, немачки цар од 1888. до 1918. године

Ото фон Бизмарк немачки канцелар (председник владе) од уједињења 1871. до 1890. године


15

3. ВЕЛИКЕ СИЛЕ И БАЛКАНСКЕ ЗЕМЉЕ (1878–1912)

Као и у ранијем периоду, и током друге половине 19. и почетком 20. века велике силе биле су изузетно заинтересоване за прилике на Балканском полуострву. У време неколико међународних криза које су избиле на Балкану у то време јасно су биле изражене супротности међу силама, које су претиле да доведу до рата ширих размера. Од друге половине 19. века балкански народи који су стекли своје државе, Грци, Срби, Бугари и Румуни покушавају да се укључе у решавање Источног питања. Циљ им је био ослобођење својих сународника испод османске власти и национално ује-дињење.

Велике силе и Балкан

Које су најзначајније одлуке Берлинског конгреса?

Током друге половине 19. века све велике силе биле су веома заин-тересоване за простор Балкана и имале су своје интересе у балканским државама. Међутим, две царевине су за овај простор биле животно везане. То су биле Аустро-Угарска и Османска царевина, које су на Балкану имале своје поседе.

Аустро-Угарска је била војно и економски најслабија међу европ-ским силама у другој половини 19. века. Последица тога била је да није

Источно питање

Источно питање обухвата дуг историјски период од краја 17. до треће деценије 20. века и односи се на слабљење и губитак територија Османског (Турског) царства и поделу тог простора на интересне зоне међу великим европским силама. Балкански народи тек у 19. веку имаће значајнију улогу у решавање тог питања.

Од краја 17. века Турско царство почиње убрзано да слаби и губи ратове против хришћанских сила Аустрије и Русије. У другој половини 18. века Аустрија и Русија правиле су планове о подели турских поседа на Балкану. Са друге стране, Велика Британија настојала је да спречи Русију у њеном јачању на рачун Турске. Од почетка 19. века и сами балкански народи (Срби и Грци) подижу устанке и стварају језгра будућих националних држава, чиме се активно укључују у решавање Источног питања. Током 19. века улога балканских народа у решавању овог питања бива све већа, што ће се и показати током Велике источне кризе (1875–1878) и у време Балканских ратова (1912–1913). Руско-турски сукоби, карикатура

16


Балканско полуострво после Берлинског конгреса, 1878. године

ХЕЛЕНИЗАМ


20

ВРЕМЕПЛОВ

Уједињење РумунијеАустро-угарска нагодбаВернер Сименс конструисао динамо-машинуПуштен у саобраћај Суецки канал Мендељејев уобличио периодни систем елеменатаФранцуско-пруски рат; победа Пруске довела до уједињења НемачкеВелика источна кризаАлександар Грејем Бел конструисао телефонНиколас Август Ото конструисао мотор са унутрашњим сагоревањемРуско-турски рат; победа Русије и Сан-Стефански мир, створена велика БугарскаБерлински конгрес. Поништени руски добици, преуређена југоисточна ЕвропаУговор о савезу Немачке и Аустро-УгарскеУговор о тројном савезу Немачке, Аустро-Угарске и ИталијеРоберт Кох открио бацил туберкулозе, најопакије болести онога добаНикола Тесла конструисао електромотор на наизменичну струјуИзградња руско-француског савезаВилхелм Рендген открио х-зракеРудолф Дизел конструисао мотор на нафтни, дизел погонВладавина краљице Викторије – викторијанска ера као врхунац Британске империјеБраћа Рајт конструисала први авионСклапање савеза између Француске и Британије – Срдачна антантаРуско-јапански рат; пораз РусијеРусија добија устав и Думу (парламент)Склапање савеза између Русије и БританијеАнексија Босне и ХерцеговинеБалкански ратовиСтварање државе АлбанијеПотонуо ТитаникПуштен у саобраћај Панамски канал

1859–1862.1867. 1867. 1869.1869 1870–1871.1875–1878.18761877.1877–1878. 1878

1879.1882.1882.1887. 1891–1895.1895.1896.1837–1901.

1903. 1904.1904–1905.1906.1907.1908.1912–1913.1912.1912.1914.


27

2. СРБИЈА 1903–1914, НАПРЕДАКДЕМОКРАТИЈЕ И ОТПОР АУСТРО-УГАРСКОЈ

После Мајског преврата 1903. на српски престо дошао је Петар Карађорђевић. Тада је дошло до значајних промена у унутрашњој и спољној политици Србије. Враћен је на снагу устав из 1888. године, којим је поново успостављен парламентаризам. У спољној политици Србија се све више ослања на чланице Антанте – Русију, Француску и Енглеску. Са друге стране појачава се економски и дипломатски притисак Аустро--Угарске на Србију, који је највише дошао до изражаја у време Царинског рата и Анексионе кризе.

Нови владар Петар I Карађорђевић

Убиство Александра Обреновића у Мајском преврату 1903. зна-чило је гашење династије Обреновић. Одмах је формирана нова влада, коју су подржавили завереници и војска. Сазвано је Народно пред-ставништво које је донело неколико веома значајних одлука за бу-дућност Србије. Прва је била да се учесници Мајског преврата – за-вереници ослободе сваке одговорности за почињено убиство краља и краљице и да им не може бити суђено. Друга је била да се, уз мање измене, на снагу врати демократски устав из 1888, а трећа да се на пре-сто позове Карађорђев унук Петар I Карађорђевић, који је тада живео у Швајцарској.

Враћање на снагу демократског устава из 1888, али и његово стриктно поштовање од стране новог владара, довело је до развоја парламентаризма у Србији. Порасла је улога народа и странака у политичком животу. Дошло је и до промена на политичкој сцени. Из Народне радикалне странке издвојила се Самостална радикална стран-

Петар I Карађорђевић (1844–1921), краљ Србије 1903–1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1921. Био је Карађорђев унук. После прогонства Карађорђевића са српског кнежевског престола 1858. године, живео је у иностран-ству. Од 1914, због болести краља Петра краљевску власт је као ре-гент вршио његов син Александар Карађорђевић. Краљ Петар је био искрени присталица демократије и либералних начела и све време своје владавине строго се придр-жавао устава и својих овлашћења. Остао је упамћен као образован, али и врло штедљив и скроман вла-дар. Подигао је цркву на Опленцу која је маузолеј (гробница) дина-стије Карађорђевић. Био је ожењен Зорком, ћерком црногорског кнеза Николе.

Народно представништво – према уставу из 1901. године српски парла-мент имао је два дома – Народну скуп-штину и Сенат (горњи дом), који су се заједно називали Народно представ-ништво

Крунисање Петра I Карађорђевића


41

сцима да пређу у ислам, православни Срби су и даље чинили преко 40% становништва и били најбројнији народ у Босни и Херцеговини. Већину српског становништва чинило је сељаштво. Нова аустроугар-ска власт није у потпуности укинула старе феудалне односе, који су у остатку монархије били укинути још 1848. Земља је и даље остала у власништву турских феудалаца – ага и бегова, а сељаштво је било оп-терећено бројним обавезама према њима, али и према држави. Такво стање је само делимично поправљено тек после 1910, када су сељаци добили право да откупе своје обавезе. Српско грађанство у Босни и Херцеговини било је економски снажно. Вешти и способни српски трговци располагали су у односу на преостала два тамошња народа највећим капиталом. Од укупног броја домаћих штедионица и банака Срби су почетком 20. века поседовали више од половине. У индустри-ји је доминирао аустријски и немачки капитал, који је углавном улаган у искоришћавање природних богатстава, руде и дрвета. Због тога су убрзано грађене пруге.

Културна и просветна политика Калајевог режима наишла је на снажан отпор српског народа, који је предводило грађанство. Снажни културни и економски центри српског грађанства постали су Сарајево, Бања Лука и Мостар. Оснивана су бројна културна, певачка и просвет-на друштва која су окупљала све виђеније људе и која су чувала српску традицију и неговала националну свест. Међу предводницима ове борбе били су угледни интелектуалци Петар Кочић, Алекса Шантић и Јован Дучић. После више од деценије упорне борбе за аутономију у школском и црквеном животу, слободу штампе и грађанске слободе српски захтеви су делимично усвојени 1905. Почетком 20. века међу млађим интелектуалцима сва три народа у Босни и Херцеговини јавља се свест о потреби сарадње у борби против аустроугарске власти.

Анексиона криза

Положај Срба у Босни и Херцеговини додатно је отежан када је 1908. Аустро-Угарска прогласила анексију (припајање) Босне и Хер-цеговине својој територији. Тада је дошло до међународне кризе која је претила избијањем рата. Посебно су били заоштрени односи Аустро--Угарске и Србије. Власти су српско становништво у Босни и Херцего-вини доживљавале као непријатељско и пооштриле су репресију пре-ма њему. Из осталих делова монархије доведене су јаке војне снаге. Уз то, формиране су и полузваничне полицијске јединице у које су улази-ли домаћи екстремисти, чији је задатак био да додатно „дисциплинују“ српско становништво.

Устав за Босну и Херцеговину донет је 1910. По том уставу фор-миран је босански Сабор, али он није имао велика овлашћења. Суштин-ски сва власт је и даље остала у рукама бирократског режима и војске на коју се он ослањао.

Петар Кочић

Алекса Шантић

Јован Дучић

II

42

СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО-УГАРСКЕ И ТУРСКЕ

Као један од видова отпора власти Аустро-Угарске над Босном и Херцеговином, настао је револуционарни покрет назван Млада Босна. Име је подсећало на Младу Италију која се у 19. веку борила за ује-дињење Италије. Међу младобосанцима било је припадника сва три тамошња народа. Из редова ове омладине био је и Гаврило Принцип, који је на Видовдан 1914. године извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.

1. Издвој и наброј преломне тренутке за историју Босне и Херцего- вине од 1878. до 1914.2. У чему се разликовао положај српског сељаштва у Босни и Херце- говини после 1878. у односу на положај сељаштва у остатку Хаб- збуршке монархије?

Хабзбуршка монархија 1867. године


51

ди Косово и Метохију и Стару Србију, али није имала снаге да сачува економски и стратешки значајан излаз на Јадранско море. Ипак, про-ширила је своју територију за око 40 000 km2 и повећала број становника за 1,5 милиона. Србија је у овим ратовима имала скоро 50 000 погинулих војника и велики број рањених и инвалида. Уз то, за вођење ратова узети су велики кредити у иностранству које је тек требало враћати. Црна Гора је такође остварила територијално проширење, али упркос великим жртвама морала је да преда Скадар. Грчка је у овим ратовима удвостручила своју територију и број становника. Уз помоћ великих сила створена је Албанија.

1. Објасни какво место имају балкански ратови у оквиру решавања Источног питања.2. Каква је била улога Аустро-Угарске у дипломатској кризи у време балканских ратова?3. Напиши у тезама за сваку од балканских држава, шта су била њена очекивања, а шта је од тога остварено у балканским ратовима.

Балкан пре и после балканских ратова 1912–1913. године

II НЕЗАВИСНЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

ХЕЛЕНИЗАМВРЕМЕПЛОВ

Владавина кнеза (од 1910. краља) Николе Петровића у Црној ГориВладавина кнеза (од 1882. краља) Милана ОбреновићаПрви српско-турски рат. Војнички пораз СрбијеДруги српско-турски рат. Победа Србије13. јун – 13. јул – Берлински конгресСрбији и Црној Гори призната независност и територијално проширењеАустро-Угарска добила право да окупира Босну и ХерцеговинуУ Црној Гори основани Државни савет, Министарство, Велики судОснивање странака у СрбијиУкидање Војне крајинеТајна конвенција Србије са Аустро-Угарском Србија проглашена за краљевинуЗакон о основним школама којим је у Србији уведено обавезно основно школовање за сву децуКалајев режим у Босни и ХерцеговиниТимочка бунаПуштена у саобраћај пруга Београд–Ниш, прва железничка саобраћајница у СрбијиСрпско-бугарски ратДонет устав, којим је уведен пун парламентаризамВладавина Александра Обреновића Мајски преврат – гашење династије Обреновић и долазак на власт Кара-ђорђевићаВладавина краља Петра КарађорђевићаВелика школа прерасла у Београдски универзитетКњаз Никола Петровић октроисао устав у Црној ГориФормирана српско-хрватска коалицијаЦарински рат Србије и Аустро-УгарскеМладотурска револуцијаАустро-Угарска прогласила анексију Босне и ХерцеговинеВелеиздајнички процес против Срба у ЗагребуЦрна Гора проглашена за краљевинуПрви балкански ратДруги балкански рат

1860–1918.1868–1889.1876–1877.1877–1878.1878.

1879.1881.

1882.

1882–1903.1883.1884.

1885.1888.1889–1903.1903. 1903–1921.1905.

1906–1911.1908.

1910.1912–1913.1913.

52

18310 istorija - priručnik za 8. razred

Documents