�� S R E D A , 15 . s e p t e m b a r 2010 , b r o j 4 7 3 4 , g o d i n a X I V, c e n a 30 d i n , 20 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a www.danas. rs

Osnovan 1967. godine nainicijativu Mire Trailovi} iJovana ]irilova BITEF -

Beogradski internacionalni teatarskifestival neprekidno je pratio ipodr`avao najnovije pozori{netendencije. Rastu}i i razvijaju}i sepostajao je jedan od najve}ih inajva`nijih evropskih festivala.

Vi{e od ~etiri decenije svogpostojanja Bitef prevazilazi svepoliti~ke i kulturne barijere i uspe{noide u korak sa burnom evolucijompozori{ne umetnosti. Zbog togaistoriju Bitefa mo`emo nazvatiistorijom savremenog teatra.

Bitef je jedan od retkih festivalakoji obuhvata kako eksperimentalnetako i tradicionalne forme.Revolucionarnih {ezdesetih isedamdesetih godina gledaoci suimali priliku da vide neke odnajhrabrijih scenskih eksperimenatakoji su vodili ka razaranju dramskeforme ali tako|e i zna~ajna klasi~naostvarenja kao i predstavetradicionalnog orijentalnog teatra.Tokom osamdesetih i devedesetihBitef je predstavio najvi{e dometepostmodernog teatra i plesa. ̂ ak i uvreme politi~ko-ekonomske krize iembarga Bitef je uspevao da

promovi{e najvi{e kulturne vrednostii dovede u Beograd neka od najve}ihimena svetske izvo|a~ke scene. Uprvoj deceniji XX veka Bitef prikazujenova i inovativna dostignu}asvetskog mejnstrima - predstavepostdramskog i neverbalnogscenskog izraza kao i one realizovaneuz pomo} novih tehnologija -otvoriv{i tako vrata virtuelnojstvarnosti - sajber teatra.

Tokom svih ovih godina - Bitef jesa~uvao svoje mesto u porodicinajzna~ajnijih svetskih festivala. Zakontinuitet i kvalitet njegovihnastojanja Evropska fondacija

Premio Europa per il Teatro je 1999.godine Bitefu uru~ila Specijalnunagradu.

Osnovni cilj Bitefa je dapredstavi najzna~ajnije autoreprodukcije i fenomene savremeneizvo|a~ke scene. Na taj na~in Bitefinicira i promovi{e razli~itepristupe teatru. [iri granicekulturnih identiteta i kreira mapuprofesionalnih kontakata. Biteftako|e podsti~e razvoj srpske sceneizvo|a~kih umetnosti i doprinosinjenoj potpunijoj afirmaciji uevropskom i {irem me|unarodnomkontekstu.

Osniva~ Bitefa je Skup{tina gradaBeograda a produkcijom iorganizacijom festivala bavi se Bitefteatar, pozori{te osnovano 1989.godine - s ciljem da otkriva ipodr`ava nove pozori{ne tendencijeu lokalnom kontekstu.

Umesto op{irnog izlaganja istorijeBitefa dovoljno je samo nabrojatiimena umetnika koji su, u protekle44 godine, predstavili svoj rad naovom festivalu. Neki od njih suotkriveni upravo na Bitefu, dok je zadruge ovaj festival bio jo{ jedna unizu potvrda njihovog umetni~kogzna~aja. �

NOVE POZORI[NE TENDENCIJE od 15. do 25. septembra u Beogradu

Istorija Bitefa jednako istorija savremenog teatra

Tu`ni tropi

Svi sloganiOd svog osnivanja (1967) dodanas Bitef je imao stalnipodnaslov Nove pozori{netendencije. Od 4. Bitefa (1970)postoji i poseban slogan, kojinije bio unapred formulisanna osnovu izabranogrepertoara. Umetni~korukovodstvo festivalaredovno je nagla{avalo dasve selektovane predstavene odgovaraju sloganu i daoni nisu sa tom namerom nikoncipirani. Slogan, osim 1, 2.i 3. Bitefa, nisu imali 7, 12, 16,18, 25. i ovogodi{nji 44. Bitef.Deseti Bitef tako|e nije imaoposeban slogan, jer je bio iTeatar nacija.

Dosada{nji slogani i{li suovim redom:

Klasika na na~in (4. Bitef, 1970); Slobodne forme (5 - 71); Reditelj nove stvarnosti (6 - 72); Teatralizam (8 - 74);Izme|u mita i stvarnosti (9 - 75); Postavangarda (11 - 77); Pozori{te Fin demillénaire (13 - 79); Izme|urealizma i apstrakcije (14 - 80); Petnaest godinatraganja (15 - 81); Histrionika(17 - 83); Klasika i antiklasika(19 - 85); Pozori{te su{tine(20 - 86); Pozori{te sinteze (21 - 87); Nove definicije (22 - 88); Uspomeni MireTrailovi} (23 - 89); Teatar iparateatar (24 - 90); BITEFpod embargom (26 - 92);Lutalice i sanjari (27 - 93);Nova energija (28 - 94);Reditelj izmenjene stvarnosti(29 - 95); Se}anje nabudu}nost (30 - 96); Novesurovosti - nove ne`nosti (31 - 97); Strahovi i nade (32 - 98); Mit i ni{tavilo (33 - 99); Teatar i zlo (34 - 2000);erosŸetos (35 - 01); Novisvetski (pozori{ni) poredak(36 -02); Budu}nost pozori{taje u filozofiji/Breht (37 - 03);Nove pozori{ne tendencije... i druge strasti (38 - 04); Na tragu bajke i antibajke (39 - 05); Pozori{na avantura1967-2006 (40 - 06); i to jepozori{te (41 - 07);Tragikomedija - tragedijana{eg vremena (42 - 08);Kriza kapitala - krizaumetnosti (43 - 2009).

Jedan prolaznik upitao me je ovih dana: „[to stedopustili da ovogodi{nji Bitef simbolizuje prljavi {aht,koji nas vodi u jo{ prljaviju kanalizaciju“. Odgovoriosam da bi to moglo da zna~i da je Bitef bar nekimsvojim predstavama „underground“ ili da je to bio

“

IIIs r e d a , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 . bitef danasII s r e d a , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .bitef danas

Iako je tokom ~etrdeset ~etirigodine, osim prva tri iovogodi{njeg 44. Bitefa (No logo),

festival imao podnaslov kao tematskislogan, plakati gotovo nikada nisuilustrovali podnaslov. Bilo ih jeslikovitih, ali oni nisu bili inspiracijadizajnera da po njima kreiraju plakat,a najmanje su to ~inili Slobodan iSaveta Ma{i}, naj~e{}i dizajneriBitefovog identiteta.

Neka vrsta izuzetka bio je plakatkoji je kreiran za 23. Bitef (1989),nekoliko nedelja posle smrti MireTrailovi}. Ma{i}evi su na plakatuprikazali samo arlekinu uljubi~astvom kostimu, u boji korotenekih naroda. Pokojna Sanja Rudi} jeza 33. Bitef (1999), koji je te sezonekao podnaslov imao sintagmu Mit ini{tavilo, kreirala poster na kom jebio prikazan Mao Cedung napravljenod sapuna. Ne treba ni obja{njavatida je mitski kineski dr`avnik i ideologMao bio napravljen od gra|e kojaupotrebom postaje - ni{tavilo. Medijadizajner Mateja Rackov, kada je tema35. Bitefa bila erosŸetos, nekim~udom naslutio je menhetenskitragi~ni doga|aj kad je za taj Bitef,koji se odr`avao septembra 2001.godine, kreirao plakat sa uni{tenomjabukom, dobro poznati simbolNjujorka, i to nekoliko nedelja preru{enja kula Trgovinskog centra.

Najilustrativniji plakat pojavio se2005. godine, za 39. Bitef sa temomBajka i antibajka. Na posteru jelegendarni ̀ abac iz bajke prega`en naautoputu i sa krunom koja se sa glaveotkotrljala po asfaltu. Mrtvi ̀ abacprincezinim poljupcem nikada ne}epostati prelepi princ iz bajke.

Ve}ina plakata, pre svega dvadeset{est Ma{i}evih, ne ilustruju podtemu

Bitefa. Ali uvek gledaoci poku{avajuda proniknu u vezu izme|u teme ikreacije. Ukoliko su ti poku{ajiu~estaliji, mada neadekvatni, jerdizajneri nisu hteli da vizualizacijuBitefov slogan odre|ene godine, toispunjava jednu od teorijskihfunkcija plakata - da ne~im privu~epa`nju gledalaca na sebe i samim timna doga|aj koji ogla{ava.

Poslednjih pet plakata kreirali sudizajneri New momenta, sakreativnim direktorom DraganomSakanom na ~elu. Ti plakati su saprepoznatljivim belim zvezdama naplavoj pozadini, hommage tandemuMa{i}.

Na ovogodi{njem plakatu, NewDragan Sakan YŸR team bele zvezdesmestio je na plavoj pozadini,naslikane na beogradskom {ahtu.Kada smo izme|u nekoliko desetinapredlo`enih re{enja izabrali ovo,gotovo na prvi pogled, uop{te nismoanalizirali {ta bi to moglo da zna~i.

To, naravno, nije spre~ilo nekemoje sugra|ane da me upitaju {taho}e da ka`e ovogodi{nji plakat.Odgovarao bih da nema nameru dai{ta zna~i, osim da se zapitate {tazna~i. Jo{ je po`eljnija reakcija jednogprolaznika koji me je ovih danaupitao: „[to ste dopustili daovogodi{nji Bitef simbolizuje prljavi{aht, koji nas vodi u jo{ prljavijukanalizaciju“. Odgovorio sam da bi tomoglo da zna~i da je Bitef bar nekimsvojim predstavama underground ilida je to bio.

Idem dalje. Dobro je {to je {ahtizrazito urbani detalj gradskogpejza`a. Dobro je {to je svaki {ahtprakti~no neuni{tiv. [to je tu prednama i pod nama, ne uvek svesni daje prisutan, pa ipak neophodan.

Tamne dubine kanalizacije, koje sekriju pod ̀ eleznim poklopcem,aludiraju na podsvesne tokoveumetnosti, umetnika i gledaoca. Ali{ta bi onda zvezde preko svega togamogle da zna~e! Da li kantovskozvezdano nebo - na {ahtu, a moralnizakon - u nama. Privremeno odbegaou kanalizaciju? Svestan sam ~injeniceda dizajnerski tim nije sve to hteo daplakatom ka`e i prika`e. Mada to ne

zna~i da tako ne{to nije bilo unjegovoj podsvesti. Ipakpreporu~ujem da svako naovogodi{njem plakatu, 44. Bitefa2010, prona|e ono {to na njemu vidi.Ili da ga prosto gleda. Ili da po`eli davidi neku od deset predstava naovogodi{njem programu.

Beograd, 11. septembar 2010.

Jerzy Grotowski, David Esrig, Living Theatre & Judith Malina, Julian Beck, Otomar Krejca, Victor Garcia, Peter Zadek, Georgij Tovstonogov, Arsa Jovanovi}, RichardSchechner, Luca Ronconi, Peter Schumann, Jir`i Menzel, William Gaskill, Klaus Peymann, Eugene Ionesco, Bo`idar Violi}, Eugenio Barba, Mira Trailovi}, La Mamma &Andrei Serban, Hans Lietzau, Ingmar Bergman, Petar Selem, Branko Ple{a, Roger Planchon, Joseph Chaikin Jerome Savary, Pip Simmons, Charles Ludlam, ArianneMnouchkine, Dino Radojevi}, Shuji Terayama, Merce Cunningham, Du{an Jovanovi}, Peter Stein, Hisao Kanze, Georgij Paro, Miklos Jancso, Peter Brook, Giles Havergal,Meme Perlini, Paolo Magelli, Robert Wilson, Anatolij Efros, Konrad Swinarski, Charles Marowitz, George Tabori, Roger Planchon, Slobodan Unkovski, Patrice Cherau, JurijLjubimov, Samuel Beckett, Andrzej Wajda, Lee Breuer, Ljubi{a Risti}, Philip Glass, Miroslav Belovi}, Tadeusz Kantor, Dejan Mija~, Lindsay Kemp, Pina Bausch, Robert Sturua,Georges Lavaudant, Benno Besson, Nuria Espert, Antoine Vitez, Kazimierz Dejmek, Carmello Bene, Roberto Ciulli, Aleksandar Popovi}, Jerzy Jarocki, Igor Vasiljev, JerzyGrzegorzewsk, Ivica Kun~evi}, Alexander Lang, Janusz Wisniewski, Janez Pipan, Eimuntas Nekro{ius, Jan Fabre, Petar @ivadinov, Jurgen Flimm, Haris Pa{ovi}, HansgunterHeyme, Karge Langhof, Erik Appelgrin, Johann Kresnik, Dimiter Gotschef, Mira Erceg, Jorma Uotinen, Steven Berkof, Tamas Ascher, Michael Clark, Wolfgang Engel, AnatolijVasiljev, Erwin Piplits, Carolyn Carlson, Janos Szikora, Hinderik de Groot, La fura dels baus, Toma` Pandur, Henrijeta Janowska, Gabor Zsambeki, Kama Ginkas, Frederick

2009.� Gran pri „Mira Trailovi}“ (ve}inom glasova)

Predstavi SANJARI u re`iji Milo{a Loli}a, Jugoslovenskogdramskog pozori{ta u Beogradu

� Specijalna nagrada (ve}inom glasova)

Predstavi ODMOR OD POVIJESTI (Proces_Grad 01) trupeBaca~i sjenki iz Zagreba (Hrvatska)@iri 43. Bitefa 09 (Patris Pavis - predsednik, Vladimir Aleksi},Oliver Frlji}, Maja Pelevi}, Roland [imelpfenig)

� Nagrada Politike za najbolju re`iju (ve}inom glasova)Reditelju Robertu Lepa`u za predstavu PLAVI ZMAJ trupe ExMachina.

� Nagrada publike1. PISAC, Norve{ka (ocena 4.62);2. AIRPORT KIDS, [vajcarska (4.59);3. SUTRA, Engleska (4.58)

Jovan ]irilov

NO LOGO

Za{to{aht?

Dizajneri plakata dosada{nja44 Bitefa (od 1967. do 2010)Vladislav Lalicki (od 1. do 4); Slobodan Ma{i} (5-7); Saveta i SlobodanMa{i} (8-30); S Team Bates Satschi & Satschi Advertizing Balkans (31);I&F McCann Ericson, Beograd (32) Sanja Rudi} (33); Sanja Rudi} sasaradnicima (34); Media dizajner Mateja Rackov (35) Bitef Artarcticm.d/Blumen Group, Hristina Radovi} Andri} (36-38); Blumen Group(39); New Moment, New Ideas Company (40); New Moment, New IdeasCompany - Inspirisano vizuelnim identitetom Slobodana Ma{i}a (41);New Moment, New Ideas Company; Dragan Sakan, kreatiovni direktor;tim: Anita Lazi}, Slavi{a Savi}, Ivana \uri} (42); New Moment, New IdeasCompany, Dragan Sakan, kreativni direktor; tim: Ivana \uri}, Slavi{aSavi} (43); New Dragan Sakan YŸR Team (44. Bitef)...

Flamand, Francois Michel Pesenti, Meredith Monk, Roman Viktjuk, Wim Vandekeybus, Andras Urban, Theodoros Terzopoulos, Lev Dodin, Silviu Purcarete, Joseph Na|,Nigel Charnock, Jago{ Markovi}, De la Guarda, Frank Castorf, Saburo Teshigawara, Nikita Milivojevi}. Theatre de Complicite & Simon McBurney, Vito Taufer, GorgioStrehler, Angelin Preljocaj, Phil Soltanof, Ivan Popovski, Margaret Jenkins, Valerij Fokin, Sonja Vuki}evi}, Christoph Marthaler, Sacha Waltz, Thomas Ostermeier, RegisObadia, Biljana Srbljanovi}, Aleksandar Popovski, Michael Nyman, Eric Lacascade, Arpad Sopsits, Susanne Linke, Nicolas Stemann, Alisa Stojanovi}, Dalija A}in, GrzegorzJarzyna, Michael Thalheimer, Krystian Lupa, Marius Kurkinski, Krysztof Warlikowski, Rezo Gabriadze, Pjotr Fomenko, Johan Simnos, Oskaras Korsunovas, Egon Savin,Tomi Jane`i~, Ian Grieve, Daniela Nicolo, Enriko Casagrande, Yossi Yungman, Jose Montavlo, Lorenzo Bazzocchi, Matja` Fari~, Robert Alf~ldi, Rami Beler, Heiner Goebbels,Rene Pollesch, Alvis Hermanis, Anne Teresa de Keersmaeker, Bojan \ordev, Lloyd Newson, Marie Chouinard, Constanza Macras, Dmitri ̂ ernjakov, Stefan Kaegi, RodrigoGarcia, Kirsten Dehlholm, Lotte van den Berg, Guy Weizman, Rony Haver, Ivica Buljan, Maurice Bejart, Ohad Naharin, Romeo Castellucci, Emma Dante, Boris Bakal, KatarinaPejovi}, Lenka Udovi~ki, Meg Stuart, Philipp Gehmacher, Suzanne Osten, Bojana Cveji, Aurelien Bory, Vida Ognjenovi}, Phil Soltanof, Sidi Larbi Cherakoui, Robert Lepage,Milena Markovi}, Ana Tomovi}, Lola Arias, Urlike Quade, Jo Stremgren, Milo{ Loli}, Herman Helle, Pauline Kalker, Arleene Hoornweg, Herald Haug, Daniel WetzelI...

Foto: Stefana Savi}

BITEF NAGRADE

@IRI 44. BITEFA

SPECIJALNA NAGRADA BITEFU

BITEF je prvi festival koji je dobio nagradu Evropske pozori{ne unije. Godine1999, pored Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, nagradu sudobili i Tomas Ostermajer, La Holandia i Societas Raffaelo Snazio. Nagradaje uru~ena Jovanu ]irilovu, umetni~kom direktoru BITEF, u Taormini, ma-ja 2000. godine.

Nata{a Rajkovi}, pozori{na autorka i rediteljka iz Zagreba - predsednica;Elena Kovalskaja, pozori{na kriti~arka iz Moskve;\anina Karbunaru, rediteljka i dramska spisateljica iz Bukure{ta;Bojan \or|ev, reditelj iz Beograda;Damjan Kecojevi}, glumac iz Beograda.

1. Izabelina soba sadr`i tajnu. Ona je mestola`i. Ona je mesto la`i koja gospodariIzabelinim postojanjem. Ta la` je mentalnaslika. Egzoti~na slika. Slika pustinjskog princa.Izabela je k}i pustinjskog princa koji je nestaoprilikom jedne ekspedicije. Tako su joj reklinjeni hranitelji Artur i Ana. @iveli su zajedno usvetioniku na jednom ostrvu jer je Artur biosvetionicar. Ostrvo sa svetionikom je, kaosvako ostrvo, prolazni prostor - negde izme|umora i kopna, izme|u ~vrstog i te~nog,izme|u unutra i spolja. Svetionik je sagra|enna kopnu, ali `udi za morem. Izabela `udi zapustinjom, pustinjskim princom, Afrikom.Tako po~inje pri~a o `ivotu slepe stare Izabele.Me|utim, ubrzo postaje jasno da pri~a opustinjskom princu skriva stra{nu,neizgovorivu istinu. Ana i Artur ne mogu da`ive sa svojim tajnama i tra`e uto~i{te u pi}u.Ana umire, a Artur se baca u more. Izabelinapotraga za ocem, pustinjskim princom, nevodi je u Afriku - ve} u sobu u Parizu, krcatuantropolo{kim i etnolo{kim predmetima.2. U trenutku kad se osvr}e na svoj ̀ ivot -Izabela je stara i slepa. U pariskoj sobi ̀ iviokru`ena hiljadama egzoti~nih predmetaoplja~kanih u Starom Egiptu i crnoj Africi. Sve jepripadalo ocu Jana Lauersa koji je to zave{taosvojoj ̀ eni i deci. Ti predmeti su izdvojeni iz svogokru`enja u drugo - kolonijalno vreme, kada susmatrani egzotikom. To su predmeti u kojima sejedan svet - Afrika - ukopao u mestu, okamenio,uskladi{tio, „muzejisao“ i pretvorio u feti{.Izabelin ̀ ivot je vezan za gotovo ceo XX vek, Prvii Drugi svetski rat, Hiro{imu, kolonijalizam,razvoj moderne umetnosti - sa li~nostima kao{to su D`ojs, Pikaso i Halsenbek, putovanja naMesec, Zigi Stardast Dejvida Bouvija, glad uAfrici i Vlams Blok u Antverpenu.3. Face a l’extreme je naslov knjige francuskogmislioca Cvetana Todorova o koncentracionimlogorima u Drugom svetskom ratu. Naslov,me|utim, istovremeno ukazuje na stav svihonih koji u XXI veku `ive sa izvesnimstepenom svesti. Svakog dana se suo~avamosa krajno{}u. Posmatra nas, sa svojomMeduzinom glavom, i kao da se pretvaramo ukamen: u emotivnu ravnodu{nost, politi~kuapatiju, dru{tvenu izolaciju, u sve obimnijuprivrednu proizvodnju i potro{nju. Premafrancuskom sociologu @anu Bodrijaru, ume|uvremenu smo pre{li prag stvarnosti iistorije. Sve je oti{lo predaleko. Druga~ijere~eno, karakteristika na{eg doba nije krajistorije, ve} nemogu}nost da se istorijadovede do kraja. U tome je apokalipsa na{egdoba: u nemogu}nosti kraja. Ili - bolje re}i,`ivota s one strane kraja. Pa, onda, dobro: kojase zbivanja odvijaju s one strane kraja?Bodrijar ih naziva ekstremnim fenomenima.Poziva se na latinski koren ex-terminus: s onestrane kraja. Karakteristike ekstremnihfenomena su ekstaza i involucija. Ekstazadru{tvenog: mase „dru{tvenije oddru{tvenog“. Ekstaza tela: gojaznost „debljeod debelog“. Ekstaza informacija: simulacija„istinitije od istinitog“. Ekstaza vremena:stvarno vreme „sada{njije od sada{njeg“.Ekstaza stvarnog: hiperrealno „stvarnije odstvarnog“. Ekstaza seksa: pornograija„seksualnije od seksa“. Ekstaza nasilja: teror„nasilnije od nasilja“. Na{a epoha je epohaprostakluka: sve na{e strukture se nadimaju iu svojoj ekspanziji upijaju sve.4. Postoji li ne{to {to je „ekstremno pozori{te“?I, ako postoji, {ta bi moglo da zna~i?„Pozori{nije od pozori{ta“ ako ga formuli{emoa la Bodrijar? Pozori{te koje se postavlja face al’extreme, pogleda usmerenog ka Meduzinojglavi nepodno{ljive stvarnosti i svesnog rizikada se pretvori u kamen? Pozori{te sa jasnimpoliti~kim i socijalnim temama i namerama?Pozori{te koje ~ine besku}ni i ilegalniimigranti? Pozori{te koje izlazi na ulice i ulazi ukom{iluke? Pozori{te u ime demokratskihvrednosti? Ukratko, „anga`ovano“ pozori{te,pozori{te koje se „me{a“, koje se svojoj publiciobra}a neposredno?5. Izabela kazuje pri~u svog ̀ ivota, ali je nekazuje sama. Sa njom je pri~aju svi koji su joj biliva`ni, oni mnogobrojni u njenom ̀ ivotu koji suumrli. Artur i Ana - njeni ljubavnici Aleksandar iFrank. I ne samo da zajedno pri~aju Izabelinupri~u, ve} je i pevaju. Ovo nije prvi put da ukomadu Jana Lauersa postoji ̀ iva muzika i daglumci pevaju, ali se to jo{ nikad nije dogodilona tako otvoren i privla~an na~in...

Fragmenti eseja Ervina Jansa

Aleksandra ]uk

DIJALOG UMESTO TEME

VIVs r e d a , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .

bitef danas

Bitef je mnogo godina postojaokao neka vrsta paralelnog univer-zuma u odnosu na uobi~ajeni po-

zori{ni svet kod nas. Poslednjih godinaon se sve vi{e dodiruje sa godi{njom po-zori{nom produkcijom, i to pre svegazahvaljuju}i rediteljima, a zatim i dram-skim piscima uglavnom mla|im umet-nicima, ro|enim u drugoj polovini se-damdesetih i po~etkom osamdesetih,ka`e za Danas Anja Su{a, koselektorkaBitefa, dva dana pred otvaranje ove naj-uzbudljivije pozori{ne svetkovine u Sr-biji. U pres centru Festivala mobilno sta-nje, PR menad`eri nastoje da iza|u u su-sret svakom novinarskom zahtevu, upi-suju se akreditacije, tra`e katalozi, raz-menjuju vizit karte. Tenzija interesova-nja za Bitef ne popu{ta, iako je ve} predve nedelje obznanjen njegov koncept,baziran, izme|u ostalog, na ideji da slo-gana ovog puta ne}e biti. U nekim kru-govima ova informacija izazvala je pri-li~no nespokojstvo - da Bitefu mo`da ni-je ponestalo ideja?

Ta vrsta reakcije, {ire gledano, ~ini sesasvim indikativnom za „na{“ sopstveniuniverzum, koji prezasi}en marketin-{kim informacijama, postaje sve manje`ivot, a sve vi{e zona paralelne stvarnostigde vlastiti glas jedva ~ujemo, zaglu{eniinstant porukama sre}e. U kontekstu ta-kve situacije, ovogodi{nji Bitef pravi rezi nagove{tava neke „nove tendencije“. Osvemu tome i {ire, pri~ali smo sa AnjomSu{om.�Na ovogodi{njem Bitefu, umesto te-me, ponudili ste dijalog. Na koji na~inse to odrazilo na selekciju Festivala?

- To se ni na koji na~in nije odrazilona selekciju festivala zato {to se ona od-uvek pravila s ciljem da se ono {to je udatom trenutku najbolje i najaktuelnijesa svetske pozori{ne scene, dovede u Be-ograd. Bitef nikada nije bio tematski fe-stival, u smislu da se polazilo od teme, pada se onda na osnovu nje pravila selek-cija. Ove godine smo oti{li korak dalje,nemamo zapravo slogan, koji je marke-tin{ka, a ne umetni~ka kategorija. Na-merno ga nemamo, budu}i da `ivimo uvremenu koje po~iva na dopadljivimmarketin{kim frazama kojima se stalnotrguje i, u stvari, su`ava pogled na svet.Takav pogled odgovara velikim korpo-racijama, a mi smo re{ili da, u ideolo-{kom smislu, napravimo jedan antikor-poracijski festival. @eleli smo da pozori-{te vratimo u okvire gde je njemu i pu-blici najbolje, a to je u direktnu komuni-kaciju li{enu posredovanja, usmerava-nja i bilo kakvih sugestija.� U svetlu tog pristupa, mo`ete li po-jasniti koju vrstu kontakta `elite dauspostavite sa publikom?

- Otvorili smo prostor slobode za gle-

daoca, da o svakoj predstavi nesputanomisli, da je posmatra iz sopstvenog kon-teksta, a ne iz neke nametnute perspek-tive. To je, u stvari, ideja - uspostaviti vr-lo li~nu razmenu izme|u predstava i au-ditorijuma. S druge strane, neta~no je daBitef nije tematizovan. Tematizovan je,ali na jedan vrlo poseban na~in, krozrazgovore posle predstava. Dosad, oni suuglavnom bili informativnog karaktera,to jest, funkcionisali su tako {to su umet-nici govorili o svom radu i razgovor bi setu negde i zavr{avao. Ovog puta, svakaod predstava ima svoju temu i one funk-cioni{u kao {ira dru{tveno-politi~ka iumetni~ka pitanja. O njima }e diskuto-vati, kako umetnici koji su stvarali pred-stave tako i u~esnici okruglih stolova ko-ji nam dolaze iz nekih drugih struka -istori~ari umetnosti, filozofi, antropolo-zi, dru{tveni aktivisti.�Onda je koncept Bitefa i ove godine,u neku ruku, provokacija?

- Ovogodi{nja dru{tveno-politi~kaplatforma Bitefa vrlo je precizno defini-sana, a teme su veoma izo{trene i inspi-rativne. O~ekujem, zbog toga, da se raz-govori posle predstava pretvore u svoje-vrsne forume, ozbiljnu intelektualnu i

stru~nu razmenu, koja }e biti podjedna-ko stimulativna kao i predstave. Ako jeto provokacija, onda - da, bi}emo provo-kativni. Ne mora da zna~i da }e svakirazgovor biti takav, ali ideja nam je bilada svaku od predstava smestimo u {iridru{tveni kontekst i na taj na~in poka`e-mo kako pozori{te mo`e da inspiri{erazmi{ljanja o jako ozbiljnim pitanjimaiz na{e stvarnosti.�Kad je re~ o recepciji Bitefa, spome-nuli ste da ste ~esto izlo`eni lokalnojkritici, prevashodno u struci, i to naj-vi{e me|u glumcima. Kako to obja-{njavate?

- To je zaklju~io Jovan ]irilov, a jasam ga samo citirala. Ali, to jeste istinakoja bi mogla da bude predmet ozbilj-nog promi{ljanja i analize. Bitef je u na-{oj sredini najsporije i najbezvoljnije pri-

hvatila upravo pozori{na struka. Bilo biprirodno da festival, koji je u umetni~-kom smislu avangardan i {okantan, bu-de neshva}en od politi~kog establi{men-ta, ali ovde je pri~a bila upravo obrnuta,{to samo govori u prilog tome da je SFRJbila jedna vrlo jedna specifi~na dr`ava.[to se ti~e kasnijeg odnosa Bitefa i stru-ke, on se, ipak, promenio i pobolj{ao.Postoji ~itava generacija mladih redite-lja odraslih na Bitefu, koji su sada preu-zeli pozori{nu scenu i na koje je ovaj fe-stival i te kako ostavio traga. Naravno, idalje postoji konzervativan deo pozori-{nog establi{menta koji nevoljno pratiovaj festival, a ~ak i kada to ~ini, neradose pozitivno o njemu izja{njava. To je za-nimljivo, jer je Bitef uvek bio neka vrstaizazova doma}im umetnicima, a naro-~ito kada se na njemu pojave predstavekoje pripadaju mejnstrim pozori{nojprodukciji, namenjene {irem auditoriju-mu. To nu`no name}e pore|enja sa na-{im institucijama sli~nog tipa i kod od-re|enog broja ljudi mo`e proizvesti fru-straciju i ose}anje inferiornosti, ali to jeneizbe`no i, u svakom slu~aju, nije feno-men koji je imao negativan uticaj nasam festival.

�Bitef je ove godine posve}en i ̂ ehovu,a malo ko se setio jubileja ovog pisca. Nakoji na~in }ete to obele`iti i koliko nje-govo delo mo`e biti impuls teatru da-nas, u kojoj meri je ono aktuelno?

- Moj utisak je da ove godine nije ba{posve}ena naro~ita pa`nja ̂ ehovljevomjubileju. To bi, mo`da, moglo da budedeo iste one teme koja bi se bavila pita-njem za{to ^ehova nema vi{e na na{ojpozori{noj sceni, a pogotovu za{to nemavi{e smelih i radikalnijih tuma~enjaovog pisca... Bitef je dao zna~ajan dopri-nos ovom jubileju time {to se u glavnojselekciji na{eg festivala nalaze ~ak dvepredstave koje, svaka na svoj na~in, dajuradikalno ~itanje ovog pisca. Zanimljivoje {to nam jedna od njih, Tri sestre, dola-zi iz Rusije, u kojoj je ^ehov nedodirljivi gde postoji poseban pijetet prema

ANJA SU[A: @elimo da poka`emo kako pozori{te mo`e

da inspiri{e razmi{ljanja o veoma ozbiljnim pitanjima iz na{e stvarnosti

ovom piscu. Predstava, zapravo, pokazu-je da je rusko savremeno pozori{te ras-krstilo sa konzervativnom tradicijom utuma~enju ruskih klasika, pa tako i ^e-hova. Druga predstava, Ujka Vanja, Jir-gena Go{a, pobrala je sva mogu}a pri-znanja, kako nema~ke tako i me|una-rodne kritike. Nju je va`no videti i zbogtoga {to je Jirgen Go{, na`alost, pre godi-nu dana preminuo, a predstava je jednaod poslednjih koje je ovaj zna~ajni redi-telj uradio.

Organizujemo i me|unarodni simpo-zijum posve}en scenskoj interpretaciji^ehova u 21. veku, koji }e moderiratiIvan Medenica. Konferencija }e okupitizna~ajne doma}e i internacionalneumetnike koji su se bavili ovim piscem,ali i teatrologe koji }e poku{ati da dajudoprinos ovoj temi.� [ta se u predstavama koje dolazemo`e prepoznati kao novo, sve`e ilitrend?

- Te{ko je govoriti o trendu i ja samupravo poku{ala da objasnim da su na-re~ene dve predstave me|usobno vrlorazli~ite i njihov zajedni~ki imenitelj je-ste {to obe pristupaju ^ehovljevom na-sle|u iz perspektive 21. veka i na{eg vre-mena, ali te{ko da bismo mogli da pravi-mo neku drugu vezu izme|u njih i, ustvari, mislim da je ba{ to zanimljivo.� Ve} nekoliko godina, zajedno sa Jo-vanom ]irilovim radite na programuFestivala? Kako biste opisali va{u sa-radnju i profesionalnu kombinaciju?

- Lepo i idili~no. Nemamo situacijuda ne{to ne funkcioni{e, po{to smo obo-je vrlo tolerantne osobe za dijalog i zakompromise. A kompromisi su neop-hodni kada imate dve osobe koje pro-gramiraju festival i mislim da je to do-bro, jer se onda neke ideje, oko kojih ne-ko od nas nije dovoljno siguran, dobroprovere kroz drugu osobu. Ukoliko sepojavi neka ozbiljna sumnja, onda pro-sto od takvih stvari odustajemo, ali sedosad nikada nije desilo da, ako je ne-kom od nas do ne~ega veoma stalo, da jedrugi to osujetio. Takva na{a interakci-ja dovodi i do najboljih rezultata po fe-stival. Neki put imamo preaktivne ras-prave, koje su normalne, zdrave i po-trebne, ali u su{tini, nikada takve da do-lazi do konflikata ili da selekcija zbog to-ga pati.�Uobi~ajeno i neizbe`no pitanje jestei ho}e li ovogodi{nji Bitef izazvati po-lemike?

- Citira}u Miru Trailovi}, koja je ima-la dve va`ne sentence, meni omiljene:„Samo da se pi{e o Bitefu, pa makar i do-bro“ i „Onog momenta kada ne bude vi-{e postojao nijedan negativni komentar,s Bitefom je gotovo“. Nadam se da se tone}e desiti ove godine. �

Otvorili smo prostor slobode za gledaoca, da o svakoj predstavi nesputano misli, da je posmatra iz sopstvenog konteksta, a ne iz neke nametnute perspektive. To je, u stvari, ideja - uspostaviti vrlo li~nu razmenu izme|upredstava i auditorijuma

“

Samo da se pi{e o Bitefu,pa makar i dobro.

Onog momenta kada ne bude vi{e postojao nijedan negativni komentar, s Bitefom je gotovo.

(Mira Trailovi})

“

Izme|u Istoka i ZapadaKada je startovao kao festival krajem {ezdesetih, Bitef je, osim umetni~ki, bio i svojevrstanpoliti~ki projekat tada{nje SFRJ, koja je posredstvom ovog i sli~nih progresivnih festivala,`elela sebe da predstavi kao naprednu dr`avu, koja neguje savremenu umetnost, prostorumetni~kih sloboda... U vreme podela na Istok i Zapad, Bitef je imao ulogu mosta izme|uta dva bloka i bio gotovo jedino mesto susreta, gde su zapadni i isto~ni umetnici mogli darazmene iskustva. Raspadom Jugoslavije, stvaranjem Evropske unije i pod uticajem raznihdrugih dru{tvenih i politi~kih procesa tokom 20. i po~etkom 21. veka, pozicija Bitefa nu-`no se promenila. O festivalu, koji postoji ve} 43 godine jako je te{ko govoriti o recepciji Bi-tefa na jednostran na~in, ali stoji ~injenica da je u vreme nastanka nailazio na jako velikeotpore, i to ba{ kod ljudi iz struke, {to je paradoksalno.

Anja Su{aOvogodi{nja dru{tveno-politi~ka platforma Bitefa vrlo je precizno definisana,

a teme su veoma izo{trene i inspirativneFoto: Stefana Savi}

Smej se i budi ne`anprema nepoznatom

ANJA SU[A:

IZABELINA SOBA/ISABELLE’S ROOMJan Lauwers & Needcompany, Brisel, Belgija

Re`ija, tekst i scenograija - Jan Lauwers,produkcija - Needcompany, koprodukcija -Festival d’Avignon, Theatre de la Ville (Paris),Theatre Garonne (Toulouse), La Rose des Vents(Scene Nationale de Villeneuve d’Ascq),Brooklyn Academy of Music (New York) welt inbasel theater festival; U saradnji sa TheKaaitheater (Brussels), uz podr{ku Flamanskihvlasti; Uloge - Viviane De Muynck, Anneke

Bonnema, Benoit Gob, Hans Petter Dahl,Maarten Segher, Julien Faure, Yumiko Funaya(alternacija Louise

Peterhoff), Sung Im Her (alternacija TijenLawton); Narator Misha Downey (alternacijaLudde Hagberg); Trajanje 120 minuta

Jugoslovensko dramsko pozori{te, 15. i 16.septembra u 20 sati

Scena NIS u Novom Sadu, 20. septembra u 20

FRANKEN[TAJN-PROJEKT /FRANKENSTEIN-PROJECT

Proton Cinema LLC, Budimpe{ta, Ma|arska

Re`ija - Kornél Mundruczó,tekst K. Mundruczó, YvetteBíró; produkcija - Protoncinema LLC uz podr{ku -BQRKA theatre - Mobilboxcontainer trading LTD, Prop

club, TRAFO - house ofcontemporary arts; Glumci -Lili Monori, Roland Raba, KingaMezei/Kata Weber/Orsi Toth,Janos Derzsi, AndreaSpolarics/Sandor Terhes,

Natasa Stork, Rudolf Frecska,Qgota Kiss; Trajanje 130minuta

Prostor nekada{njegrestorana „Gr~ka kraljica“, 16. i17. septembra u 20 sati

GLAVNI PROGRAM

VIIs r e d a , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 . bitef danasVI s r e d a , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .bitef danas

Moje prve asocijacije upro{losti vezane za Bitefuvek su bile neobi~ne,

sna`ne slike, prizori koji se urezuju use}anje kao neki arhetipski simbolikoji pripadaju vi{e podsvesti negosvesnoj strani uma. I kada sam kaoveoma mlada gledala predstave, neznaju}i koji su ih autori kreirali,odnosno ne znaju}i njihove biografijei zna~aj, utisci koje su oni ostavljalina mene stvorili su fascinacijuteatrom koja nije mogla da seuporedi sa bilo kojom drugom.Naravno, nije sve vezano za Bitefostavljalo tako dobar utisak, bilo je tuguranja na ulazu, nekada vra}anjaku}i bez odgledane predstave,stajanja na jednoj nozi u prepunojsali, sedenja na hladnim tribinama,stepenicama, zemlji...

A onda je do{lo vreme da se upozori{te ne ulazi „na foru“ ili naindeks, ve} da se kupuju ulaznice. Dase u komforu pozori{ne sale do`ive~udesni svetovi Sa{e Valc, Gebelsa,Kastelu~ija...

Desilo se i nekoliko puta da samiza{la sa neke predstave. Sasvim uskladu sa festivalom koji ne ̀ eli uveki svima da bude po volji. I tu se ondarazviju rasprave - da li je trebalo dado|e ovaj ili onaj, za{to jeselektovana ova umesto neke drugepredstave... Da li je ne{to genijalno ilipak dosadno... ̂ esto su ba{ takvekrajnosti u proceni bile vezane za istupredstavu. I to su bitefovske ~ari ipolemike bez kojih on ne bi bio ono{to je. Ne bi bio Bitef. Kritikovan odtradicionalista da je radikalan inegledljiv, a od onih drugih da jepostao mejnstrim koji je izdao na~elaavangarde.

A 44. Bitef je ove godine dokazaoda je spreman na preispitivanje, da jeotvoren i blagonaklon premasugestijama i kritikama. Onimargumentovanim. Na tribini No Logo- nove festivalske politike ~u}e se

opre~ni stavovi, razgovara}e se odru{tvenim promenama kojeuslovljavaju promene u umetnosti,pa i promene u prezentaciji moderneumetnosti. Evo ga taj termin„moderno“ koji treba preispitati - {taje novo, {ta je moderno, {ta je post - a{ta je posle toga, {ta je posle kraja,posle kraja umetnosti, avanagardi,posle kraja iluzije, posle iluzije kraja...Da li situacija u kojoj svega dvaprocenta populacije ide u pozori{te,opravdava postojanje sloganafestivala, koji na taj na~in privu~epubliku i skrene joj pa`nju na nekidru{tveni ili pozori{ni fenomen? Ili jemarketin{ki trik i gre{ka tuma~itipublici selekciju i nametati nekosvoje vi|enje sveta? Gde se susre}umarketing i umetnost, {ta se tu dobijaa {ta gubi.

Kada sam po~ela da radim uBitefu nastao je vrlo uzbudljiv procesponiranja u njegove tajnemehanizme. To jeste, na`alostistovremeno zna~ilo i suo~avanje sajednim krajnje banalnim tr`i{nimposlovanjem - bud`etima,terminima, letovima, hotelima... Alisa druge strane to je donelo i bliskidijalog sa selektorima, umetnicima,gostima, koji je od neprocenjiveva`nosti za nekoga ko se baviteatrom.

I to je, ~ini mi se, dodatni kvalitetovogodi{njeg Bitefa, osim odli~neselekcije predstava, ~injenica da je,vi{e nego neki prethodni, okrenutdijalogu. Autora, publike,teoreti~ara...

Okrugli sto povodom ̂ ehovljevogjubileja okupi}e izme|u ostalihreditelje Dejana Mija~a i TomijaJane`i~a, kao i eminentne teatrologe -@or`a Banua i Elenu Kovalsku, a

odvija}e se pod moderatorskimsmernicama Ivana Medenice.Tematski susreti posle svakepredstave su tako|e uzbudljivanovina. Na njih su pozvani eksperti izraznih oblasti, koje su vezane zaodre|enu temu kojom se u naj{iremkontekstu bavi neka od predstava, avodi}e ih dramaturg Milena Bogavac.Panel diskusija teatarsrbija.net, kojuorganizuju Milena Dragi}evi}-[e{i} iAleksandar Brki}, analizira}e formepozori{nog umre`avanja ime|unarodne saradnje, tih va`nihprocesa koji srpski teatar ~inevidljivim. U prilog tome, ove godinevra}en je i program Showcase, kojigostima Bitefa predstavlja deladoma}ih reditelja i pisaca.

I naravno, glavni program - devetzna~ajnih autora, kao rezultat nizaselektorskih putovanja, bri`ljivogodabira predstava, brojnihrazgovora, i naravno - velike borbe zaodr`anje pro{logodi{njeg bud`eta.

A ko je danas publika Bitefa?Beogradski glumci ga nedovoljnopose}uju, po~inje {kola, roditeljskibud`eti su dodatno optere}eni, mladiljudi su razapeti izme|u Zvezdagranda i razmi{ljanja o poslu kojidonosi novac, a to svakako nijepozori{te.

Ali predstave na Bitefu su uvekrasprodate. Retko pozori{te uspe daprimi sve koji te ve~eri do|u donjegovih vrata. Dakle, Bitef jepotreban, danas verovatno vi{e negoikada.

Jer u vreme kada nas sa medijabombarduju rezolucije, stare i novekorupcijske afere, nesta{ice, rialitiprogrami, mozgoispiraju}i reklamnislogani, vest da po~inje Bitef zvu~inekako ~udno. Odudara. Lauers, Go{,Ja`ina, upakovani izme|u crnehronike i reklame za ̀ vake. Nekomesasvim nepotrebni, nekome malaoaza smisla i umnosti. I{~ekivanje umraku pozori{ne sale. Nadahnu}e. �

Bitefova introspekcija

Jelena Kajgo

OAZA SMISLA

KU]A JELENA/THE DEER HOUSE

Jan Lauwers & Needcompany, Brisel, Belgija

Tekst, re`ija i scenograija - Jan Lauwers, produkcija -Needcompany & Salzburger Festspiele, koprodukcija -Schauspielhaus Zurich, PACT Zollverein (Essen), u saradnji sadeSingel (Antverpen) i Kaaitheater (Brisel), uz podr{kuflamanskih vlasti; Igraju - Grace Ellen Barkey, AnnekeBonnema, Hans Petter Dahl, Viviane De Muynck, MishaDowney, Julien Faure, Yumiko Funaya, Benoit Gob, EleonoreValere (alternacija Tijen Lawton), Maarten Seghers, Inge vanBruystegem, Trajanje 120 minuta

Jugoslovensko dramsko pozori{te, 17. septembra u 20 sati

TU@NI TROPI/TRISTES TROPIQUES

Compagnia Virgilio Sieni, Firenca, Italija

Inspirisano Tu`nim tropima Kloda Levi Strosa; Koncept,koreografija, scenografija - Virgilio Sieni; Interpretatori isaradnici - Simona Bertozzi, Ramona Caia, Elsa de Fanti,Filippa Tolaro, Michela Minguzzi; Producenti - Bitef Theatre, LaBiennale di Venezia, Berliner Festspiele - spielzeit Europa, uokviru ENPARTS projekta; Koproducenti - Biennale de laDanse de Lyon, Teatro Stabile di Napoli, Compagnia VirgilioSieni; trajanje 60 minuta

Pozori{te na Terazijama, 18. i 19. septembra u 20 sati

KO BI HTEO MAMU KAO MOJU/ WHO WOULD

WANT A MOM LIKE MINESTANICA Servis za savremeni ples i Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“, Beograd, Srbija

Koncept i koreografija - Dalija A}in, Izvo|enje - Dalija A}in; Dramatur{ko--konceptualna podr{ka - Teorija Koja Hoda (Bojan \ordev, Sini{a Ili}, AnaVujanovi}); Produkcija - STANICA Servis za savremeni ples i Malo pozori{te „Du{koRadovi}“ uz podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije; Trajanje 40 minuta

Mesto / Venue: Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“, 20. septembra u 20 sati

GLAVNI PROGRAM

UJKA VANJA/UNCLE VANYADeutsches Theater, Berlin,Nema~ka

A. P. ^ehov; re`ija - Jurgen Gosch;Uloge - Christian Grashof, ConstanzeBecker, Meike Droste, Gudrun Ritter, JensHarzer, + Bernd Stempel, ChristineSchorn, + Max Frohlich, Trajanje 210minuta

Jugoslovensko dramsko pozori{te, 19.septembra u 20 sati

SPOMENIK G2/MONUMET G2

Maska i Mestno gledali{~e Ljubljansko, Ljubljana, Slovenija

Re`ija i tekst - Janez Jan{a i Du{an Jovanovi}; Izvo|enje - Jo`icaAvbelj, Matja` Jarc, Bo{tjan Narat, Teja Reba; Producent - Jedrt Je`Furlan; Trajanje 60 minuta

Bitef teatar, 22. septembra u 17 i 20 sati

BAHANTKINJE/THE BACCHAE

Narodno pozori{te u Beogradu, Beograd, Srbija

Euripidova tragedija; Re`ija i adaptacija - Staffan Valdemar Holm;Producenti - Borislav Bala} i Milorad Jovanovi}; Uloge - NenadStojmenovi}, Marko Nikoli}, Tanasije Uzunovi}, Igor \or|evi}, SlobodanBe{ti}, Radmila @ivkovi}; Hor - Stela ]etkovi}, Nela Mihajlovi}, JelenaHelc, Daniela Kuzmanovi}; Trajanje 100 minuta

Narodno pozori{te, 23. septembra u 20 sati

T.E.O.R.E.M.A./T.E.O.R.E.M.A.T.TR Warszaw, Var{ava, Poljska

Prema delu Pjera Paola Pazolinija; Re`ija i adaptacija - Grzegorz Jarzyna; Igraju -Jan Englert, Danuta Stenka, Katarzyna Warnke, Jadwiga Jankowska Cieslak/LidiaSchneider, Pietro Jan Dravnel, Rafal Mackowiak, Sebastian Pawlak; Produkcija - TRWarszava; Trajanje 130 minuta

Narodno pozori{te, 21. i 22. septembra u 20 sati

GLAVNI PROGRAM

TRI SESTRE/THREE SISTERSMoskovski teatar OKOLO kraj ku}e Stanislavskog/MoscowTheatar Near by Stanislavsy House OKOLO, Moskva, Rusija

A. P. ^ehov; Reditelj - Yuri Pogrebnichko; Uloge - Tatiana Loseva, LiliaZagorskay i Elena Kobzar, Aleksey Sendrik, Ekaterina Kudrinskaya, YanaLisickaya, Maria Pogrebnichko, Elen Kasjanik, Yuri Pavlov, Vitalii Linetskiy,Ilya Oks, Vitalii Stepanov, Sergey Kaplunov, Nikita Loginov, Aleksandr Orav,Konstantin Zheldin, Anna Egorova; Producenti - Kß Zaslavskiy, Sß Tere`inTereshin; Trajanje 150 minuta

Atelje 212 / Atelje 212, 24. i 25. septembra u 20 sati

VIII s r e d a , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .bitef danas

bitef danas

�Bitef polifonija (12.30 sati)

LIMES (Community art) - Teatar Mimartiz Beograda (90 minuta), koncept i re`ijaNela Antonovi}

UK „Parobrod“, 16. septembra

POZORI[TE ZAJEDNICECentar za dramu u edukaciji i umetno-

sti Cedeum iz Beograda (90); Otvorena ra-dionica/prezentacija, moderator i voditeljPaul Murray (glumac, reditelj, profesor, Sr-bija/V. Britanija)

UK „Vuk“ - Scena Kult, 17. septembra

TEATAR KONTEKSTA - COT METODTheatr Cynefin i Republika imaginacije

- Me|unarodna mre`a kreativnog gra|a-nina iz velike Britanije (90); Otvorena radi-onica/prezentacija,moderator i voditeljIwan Brioc (trener, umetni~ki direktor, re-ditelj, Srbija/VB)

UK „Vuk“ - Scena Kult, 18. septembra

TI I JA SMO MI / TI DHE UNE JEMI NE -Republika Srbija i slu`ba Koordinacionogtela za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Me-dve|a, u saradnji sa agencijom Trust me izValjeva (90); Prezentacija projekta i otvore-na radionica, vode i moderiraju AleksandarLazi}, Tinja Do{en, autori projekta MilenaBogavac i Rahim Salihu (~lanovi autorskogtima istoimene predstave)

UK „ Vuk „ - Scena Kult, 19. septembra

20.09. 12:30KOCKA JE BA^ENA! - Centar za dramu

u edukaciji i umetnosti Cedeum iz Beogra-da (90); Prezentacija projekta, moderatorii voditelji Ljubica Beljanski Risti}, Sanja Kr-smanovi} Tasi} i An|elija Jo~i} (CedeumDICE tim)

UK „Vuk“ - Scena Kult, 20. septembra

ZAJEDNICE POZORI[TA ZA ODRA-STANJE BEZ NASILJA - Forum grupe ne-

zavisnih teatara, organizacija mladih i sred-njih {kola iz Srbije (90); Otvorena radionicaForum pozori{ta, moderatori i voditeljiAleksandra Jones i Jelena Vuksanovi} (fo-rum treneri, Beograd)

UK „Parobrod“, 21. septembra

POZORI[TE U U^IONICI ZA ODE-LJENSKU ZAJEDNICU - Malo pozori{te„Du{ko Radovi}“ iz Beograda (90); Mode-rator i voditelj Stevan Bodro`a (reditelj)

UK „Parobrod“, 22. septembra

KOMUNA - PRIRODA, PORODICA,POZORI[TE - Porodica bistrih potoka iz Sr-bije (90); Interaktivna prezentacija/radioni-ca, moderator i voditelj Bo`idar Mandi}

UK „Parobrod“, 23. septembra

POZORI[TE I NAUKA - ZAJEDNICA^UDA - Teatar Rubikon iz Rijeke i jednaosnovna {kola iz Beograda (90); Prezente-ri i voditelji radionica Zvonimir Perani}(Rjeka) i Marijana Ajzenkol (Beograd)

UK „Parobrod“, 24. septembra

25.09. 12:30Trajanje: 90 min.TREBA RADITI! (PAKET ZA ̂ EHOVA) -

Ister Teatar i Dah Teatar iz Beograda, Mo-starski teatar mladih iz Mostara i Teatar Ru-bikon iz Rijeke; Moderatori i voditelji IsterTeatar

UK „Parobrod“, 25. septembra

�Bitef na filmu (Muzej kinoteke od 17.30)

MERI [ELI: FRANKEN[TAJN - 20. sep-tembra (123 minuta);

Muzej Kinoteke, Kosovska 11

TEOREMA - 21. septembra (95);

UJKA VANJA (IGRANI FILM) - 22. sep-tembra (109)

�Bitef Showcase

IZABELINA SOBA - Jan Lauers i Nid-kompani iz Brisela, re`ija, tekst i scenogra-fija Jan Lauers (120 minuta)

Jugoslovensko dramsko pozori{te (scena„Ljuba Tadi}“), 15. i 16. septembra u 20 sati

FRANKEN[TAJN-PROJEKT - KornelMundruco/Ivet Biro iz Budimpe{te, re`ijaKornel Mundruco (130)

Prostor nekada{njeg restorana „Gr~kakraljica“, 16. i 17. septembra u 20

KU]A JELENA - Jan Lauers i Nidkom-pani iz Brisela, re`ija, tekst i scenografijaJan Lauers (120)

Jugoslovensko dramsko pozori{te (sce-na „Ljuba Tadi}“), 17. septembra u 20

TU@NI TROPI - Kompanija Vir|ilio Sije-ni iz Firence (inspirisano „Tu`nim tropima“Kloda Levi-Strosa), ideja, koreografija, sce-nografija Vir|ilio Sijeni (60)

Pozori{te na Terazijama, 18. i 19. sep-tembra u 20

UJKA VANJA - Doj~es teatar iz Berlina,A. P. ^ehov, re`ija Jirgen Go{ (210)

Jugoslovensko dramsko pozori{te (sce-na „Ljuba Tadi}“), 19. septembra u 20

KO BI HTEO MAMU KAO MOJU - STA-NICA servis za savremeni ples, koncept ikoreografija Dalija A}in (40)

Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“, 20.septembra u 20

T.E.O.R.E.M.A. - TR Var{ava iz Var{ave(po Pjeru Paolu Pazoliniju), re`ija i tekstG`ego` Ja`ina (130)

Narodno pozori{te (Velika scena), 21. i22. septembra u 20.30

SPOMENIK G2 - Maska i Mestno gleda-li{~e ljubljansko iz Ljubljane, Du{an Jova-

novi} i Janez Jan{a, re`ija Janez Jan{a i Du-{an Jovanovi} (60)

Bitef teatar, 22. septembra u 17 i 20

BAHANTKINJE - Narodno pozori{te izBeograda, Euripid, re`ija Stafan ValdemarHolm (100)

Narodno pozori{te (Velika scena), 23.septembra u 20

TRI SESTRE - Moskovski teatar OKOLOkraj ku}e Stanislavskog iz Moskve, A. P. ̂ e-hov, re`ija Jurij Pogrebni~ko (150)

Atelje 212, 24. i 25. septembra u 20

�Bitef tribine

16.09. 17:00NO LOGO - Moderatorka Ana Tasi}, Bi-

tef teatar, 16. septembra u 17 sati;

PROJEKAT THEATRESERBIA.NET - or-ganizuju Milena Dragi}evi} [e{i} i Aleksan-dar

^EHOV U 21. VEKU - Moderator IvanMedenica, Sava centar (sala 5/1), 23. sep-tembra u 16

�Bitef izlo`be

ALJO[A REBOLJ „IZVAJANO VREME“- Beogradska tvr|ava, od 16. septembra u19 sati

PLAKATI BITEFA - Muzej pozori{neumetnosti, od 18. septembra u 18

�Bitef prezentacije

PROJEKAT VIZIJE EVROPE - Teatarskaasocijacija Kvartet, Bitef teatar, 17. septem-bra u 18 sati

BITEF - POZORI[TE, FESTIVAL, @IVOT- Promocija knjige Natalije Vagapove, BitefArt Caffé, 22. septembra u 11

BITI KATALIZATOR - Indijsko pozori{tePritvi, prezentuje Sand`ana Kapur, tokomfestivala

�Tematski susreti sa autorimaModeratorka Milena Bogavac

POZORI[TE POSLE ILUZIJE KRAJA -15. septembra posle predstave Izabelinasoba

NAKAZE LIBERALNOG KAPITALIZMA- 16. septembra, posle predstave Franken-{tajn - projekt

SVE JE POLITIKA, ALI UMETNOST NI-JE SVE - 17. septembra, posle predstaveKu}a jelena

IGRANJE ANTROPOLOGIJE - 18. sep-tembra, posle predstave Tu`ni tropi

^EHOV U XXI VEKU U NEMA^KOJ -19. septembra, posle predstave Ujka Vanja

UMETNOST KAO (IS)POVEST - 20.septembra, posle predstave Ko bi hteo ma-mu kao moju

BU\ENJE TELA I USPAVANO DRU-[TVO - 21. septembra, posle predstaveT.E.O.R.E.M.A.

REENACTMENT U SAVREMENOJ PO-ZORI[NOJ PRAKSI - 22. septembra, poslepredstave Spomenik G2

SME LI ANTI^KA TRAGEDIJA DA BU-DE ZABAVNA - 23. septembra, posle pred-stave Bahantkinje

^EHOV U XXI VEKU U RUSIJI - 24. sep-tembra, posle predstave Tri sestre

�After Ten Part

Klub, muzika, teatar od 15. do 24. sep-tembra (zabavni multimedijalni program),urednica i producentkinja Slavica Hini}

� POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS POSVE]ENO 44. BEOGRADSKOM INTERNACIONALNOM TEATARSKOM FESTIVALU. Urednik Dragan Sto{i}; Korektura Nada Ka~ar i Marjana Jak{i}; Prelom Zoran Spahi}.

PRATE]I PROGRAM

Jan Lauwers, re`iser, scenografIZABELINA SOBA & KU]A JELENA

Grzegorz Jarzyna, re`iserT.E.O.R.E.M.A.

Kornél Mundruczó, re`iserFRANKE[TAJN-PROJEKT

Jurgen Gosch, re`iserUJKA VANJA

Staffan ValdemarHolm, re`iserBAHANTKINJE

Dalija A}in, re`iserkaKO BI HTEO MAMU KAO MOJU

Yuri Pogrebnichko, rediteljTRI SESTRE

Virgilio Sieni, koreografTU@NI TROPI

Janez Jan{a i Du{an Jovanovi},

re`iseriSPOMENIK G2