17711867 aleksandarzikicfatalni ringispil poglavlja i do vi

5/9/2018 17711867 AleksandarZikicFatalni Ringispil Poglavlja I Do VI - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/17711867-aleksandarzikicfatalni-ringispil-poglavlja-i-do-vi 1/64



Geopoetika

Beograd, Avalska 14Tel!faks: (+38111) [email protected]

DirektorVladislav Bajac

Glavni urednikBranko Maširevic

UrednikMilan Ristovic

v

Aleksandar ZikicLektor korektorMarija Lazovic

Naslovna stranaJovan Cekic

FATALNI RINGIŠPILHRONIKA BEOGRADSKOG ROKENROLA

!I

I

I

ŠtampaCigoja štampa

Studentski trg 15Beograd

www.chigoja.co.yu

I deo: 1959-1979

Beograd 1999. Geopoetika



SadržajIntro: Prava strana bubnjeva """""""""

1. Kad dode brod, brod sna: Misterija rodenja

2. Kako nije propao rokenrol: Doba nevinosti

3. Kraj detinjstva: Kraj šezdesetih, kraj veka

4. Istraživanje prostora: Route 66

5. In Medias Rocks:Džuboks za ludi mladi svet

6. Osvajanje prostora: Pop-Korni, ili taktika

trojanskog konja?7. Mocna buka: Direktan udarac

8. Beograd bez struje: Kljuc za neukljucene9. Put ka Suncu: Bambi's Not Dead!

10. Vrh svetlosti: Iza vrata percepcije

Il. Tvrda glavna struja: Leni Brus Springstin 2

Outro: Na kraju pocetka 2

Beleška o autoru 2



U najmanju ruku je oholo prisvajati autorstvo citave jednknjige samo za sebe. Knjige koju, nadam se, pocinjete da citatne bi bilo bez specificnog koautorstva direktnih aktera zbivanjakojima se u njoj govori. U tom smislu, najtoplije se zahvaljuje

BranislavuMarušicu Cuturi, Novaku Džepini, Mladenu KocmuKecu, Brankici Sucevic, Seki Kojadinovic, Petru Bjelicu, BobaSanicaninu, Vuku Stambolovicu, Branislavu Rakocevicu, BožidaPlesnicaru Lariju, Iliji Stanicu, Zoranu Simjanovicu, VlaJankovicu Džetu, Draganu Raicevicu, Nikoli Karaklajicu, PetPopovicu, Jovanu Risticu, Slobodanu Konjovicu, Mici KursulicBojanu Hreljcu, Korneliju Kovacu, Žiki Jelicu, Dragom JelicRobertu Nemeceku, Ljubi Ninkovicu, Pedi Vukovicu, DraganŠocu i Miroslavu Dukicu.

Zahvaljujem se takode Ljubinki Jevtovic, Viktoru CikešPetru Janjatovicu, Branimiru Lokneru, V1adiciPavicevicuiTomas

Verneru, kao i svim autorima fotografija.Posebnu zahvalnost dugujem Ljiljani Šop, cija je razbori

podrška pratila ovu knjigu od zacetka do realizacije.

U Beogradu, avgusta 1999. A. Žik



Intro:

Prava strana bubnjeva

Sigurna bubnjarska

ruka: Bata Popovic I(Pop mašina)

Bahato nemarna, prilicno pijana ruka momka koji je sedena ivici bine na jednom od beogradskih koncerata, razdražujucaritmicno udarala je po okviru jednog od dva bas bubnjao Udarilje jednom, 'drugi put, treci put, deseti put. Onda je sa suprotneprave, strane bubnjeva sevnula druga, mnogo bolje kontrolisan

ruka sabubnjarskom palicom, svom silinom se spustivši na drskprste. Bata Popovic, bubnjar Pop mašine, ocigledno nije bio oduševljen idejom da mu tipovI zalutali iz neke sasvim druge pricdiraj~ bubnjeve. Posebno ne usred koncerta. U njegov bes, koje, osim udarca, pratio i karakteristicni uzvik "Ostavi to!" + nacešca domaca psovka, slili su se - ili je barem meni, koji samscenu pratio iz prvog reda, tako izgledalo - svi opravdani b~soljudi koji su instinktivno doživljavali i duboko razumeli rokenroa pri tom živeli u okruženju cijaje tupost bila dostojna legendeBata Popovic je ostao da stoji, u besu zaboravljajuci da RobeNemecek i Zoran Božinovic nastavljaju da sviraju bez bubnjara

a momak je, opecen iznenadnim udarcem, skocio negodujucionemogucen bukom, poceo preteci da gestikulira, pokazujucna izlaz. Sekund kasnije, malo bolje osmotrivši potencijalnog protivnika, shvatio je da bi, ukoliko posle palice i bubnjar preskocbubnjeve, to moglo završiti loše po njega, spustio gard i "umiksovao" se u masu. Togtrenutka jedna važna lekcija, koju pristoja

FATALNI RINGIŠPIL 1



svet vrlo teško prihvata, bila je spontano ponudena svima: saprostakom se, ako želite da ga pobedite, mora komuniciratinjegovim jezikom. Džentlmena to nece uciniti manje džentlme-nom, a snagu mocnog prostackog establišmenta oslabice makarza jedan stepen.

Ko zna šta bi se dogodilo i kako bi se razvijao beogradski ijugoslovenski rokenrol da su ljudi poput Popovica, Pop mašine inekolicine njima slicnih, na vreme udarili po naizgled beslovesnodrskoj, a zapravo brižljivo programiranoj i usmeravanoj rucitakozvanog "pastirskog roka" i njegovih klonova i derivata, koji suse, poput blatnjave kiše, na Beograd srucili iz,uglavnom, srednjobo-sanskog masiva? Ko zna da li bi se stvari, možda, kretale nekimdrugim pravcem i,pri svodenju racuna krajem devedesetih, stajalena nekom drugacijem, svetlijem i višem stepeniku zavojitogstepeništa? Jedan od problema, istini za volju, ležao je u cinjenicidaje ta ruka, cvrsto stiskajuci partijsku knjižicu, napadala izpotajei nenadano. Kad je primecena, bilo je vec kasno. Na besplatnoustupanje kompletne opreme odgovarano je cupanjem kablova,sklanjanjem pojacala i gašenjem reflektora na zajednickimkoncertima. U igri koju je pocetkom sedamdesetih vodila Popmašina - a pre nje generacija šezdesetih - bilo je nezamislivopodmetati nogu nekom iz svoje ekipe. Beogradska tradicija skoroplemenske povezanosti ljudi u rokenrolu time je dostigla jedan odsvojihvrhunaca. Nastavljajuci,medutim, drugubalkansku tradiciju,onu vezanu za inat i pogrešne izbore, jugoslovenski rokemol,umesto da sledi grupe poput Pop mašine na "putu ka suncu",odabrao je da "pljune i zapjeva".Isto je, dvedecenije kasnije, ucinilai citavaJugoslavija.Zato danas, neminovno, manje "pjeva",a mnogoviše pljuje. Na nesrecu, uglavnom krv.

I.

Kad dode brod, brod sna

Misterija rodenja

Na prelazu pedesetih u šezdesete svet je vec neko vrembio obuzet novom vrstom zanosa, koji je americki disk džokeAlan Frid nazvao rokemol (rock and roll). U to vreme, novmuziku je bilo prilicno lako identifikovati. Trebalo je samo, kašto kaže americki publicista Džonatan Ajsen, uociti

"cetvorocetvrtinski takt, predvidljive melodije i uniformnobanaine tekstove, plus malo humora tu i tamo: to još uvek nijbilo "totalno iskustvo", nego diverzija, ili, jednostavno, "plesnmuzika". Iz ranog rokenrola progovarali su instinkt i strast (otpoi bes ce doci kasnije), a osnovno pogonsko gorivo preradivano ju neispitanim postrojenjima libida. Osnovna ideja - zbog koje cse rokemolu pripisivati najrazlicitije konspirativne uloge, ozavere sistema da zaglupi omladinu da bi je lakše eksploatisaodo zavere komunista da unište sistem - bila je jednostavna,efektna i sadržana u jednoj reci: oslobadanje. Sve vreme rokenroje pulsirao saznanjem da je istinska sloboda nešto mnogo više o

proklamovane ravnopravnosti pred zakonom i služenjaobmanama demokratije. Njegova suštinska subverzivnost - kojgaje i cinila tako opasnim u ocima branitelja sistema - ležala ju cinjenici da je kroz njega, po definiciji, oslobadano upravo onoza šta se smatralo da mora ostati suspregnuto pod pritiskomopšteprihvacenih društvenih normi. Njegov nacin bio je direktan

16 FATALNI RINGIŠPIL FATALNI RINGIŠPIL 17



bržeg puta do srca mladog coveka, koji sav treperi od revolta, bezobzira na to da lije u stanju precizno da sagleda njegove uzroke ikoji, kako seto obicnokaže,možda ne zna šta hoce, alizatonagonskizna šta nece?

Kadje pomenuti "kum rokenrola", tridesetogodišnji disk--džokej iz Klivlenda Alan Frid u svom maticnom gradu 1952.organizovao prvi rasno mešoviti rokenrol koncert na kome seskupilo 25.000 ljudi (biloje predvideno jedva 10.000) establišmentje najviše bio zabrinut cinjenicom daje u toj masi biloi crnaca. Jer

akojavnost - kojuje tih 25.000 ljudi i te kakodobro reprezentovalo- ne priznaje segregaciju u muzici, kako ocekivati da ceje tolerisatiu biznisu i politici? Jedan od nacina da se taj problem prevazidebio je sadržan u cuvenoj potrazi još cuvenijeg Sema Filipsa,vlasnikalegendarnog studija Sun u Memfisu, Tenesi, za "belcem sa crnimglasom", koja je okoncana pojavom Elvisa Preslija. Drugi nacinjednostavno nije postojao. Iako ce crni muzicari, koliko god toneverovatno zvucalo, do danas ostati na odredeni nacinobespravljeni kad je rokenrol u pitanju (koliko cisto crnih rokenrolgrupa - ne soul, ritam i bluz, ili rep - možete da nabrojite?) ujednom trenutku je postalo nemoguce držati ih podalje od muzike

u cijem su stvaranju najdirektnije i najkreativnije ucestvovali.Puna afirmacija crnih izvodacadošlaje preko britanske scene.Beatlesi su snimili "LongTalISalIy" Litl Ricarda i "Rock'n'RolIMu-sic" Caka Berija, Mik Džeger i Kit Ricards otvoreno su se divil iBeriju (približavajuci svojim brojnim verzijama njegovu muzikuEvropi), a legenda kaže da se i sam BoDidli vrlo pohvalno izrazioo nacinu na koji ga "skida" ErIk Bardon, pevacAnimaisa. Britanskajavnost bila je užasnuta takvim uticajima stanovnika njenih bivšihkolonija i duboko potresena cinjenicom da je ogromnointeresovanje za turneju americke (bele) zvezde Bila Hejli ja injegovih The Comets 1957. dovelo do izlivaenergije pod kojim je

prštao inventar vecine bioskopskih i koncertnih dvorana u kojimasu nastupi održavani.Takobanaino eksplicitno pokazivanjeosecanjasvakako nije spadalo u britansku javnu i kulturnu tradiciju.

U godišnjaku Enciklopedije Britanike za 1956. pododrednicom "rock and roll" stajalo je: "nepodnošljivo divljaštvo...namerno stremljenje umetnickim idealima džungle". "Džungla"(zajedno sa vecinom svojih stanovnika) i inace je bila omiljena rec

u vokabularu protivnika rokenrola. "Delinkvencija" se takodsrazmerno cesto pojavljivala, pa su tako pojedine pesme još tadproglašavane potencijalnim razlozima za porast maloletnickogkriminala izabranjivane, ajedna cikaška radio-stanica koristila jdugo vremena kao glavnireklamni adut cinjenicu da se na njenimtalasima uživo lome rokenrol ploce. Nova "davolja" muzika bilajrodena. Posle ere mjuzikhola i "pevaca sentimentalnih pesarna"kako su jednim imenom nazivaliizvodaceu rasponu od PerijaKomi Peta Buna do BingaKrozbija i Frenka Sinatre, u cijoj muzici nij

bilonikakvihposebno provokativnih, a kamolimagijskihelemenatarokenrol je - ne racunajuci definitivno "crne" forme kao bluz

džez - bio prva "opasna" stvar kojaje mogla bitno uticati najavnospa samim tim i establišment. Sinatra je pokazao otvoreno gadenjeizjavivši da je rec o "najbrutalnijoj, najružnijoj, najopakijoj formizražavanja", "užeglom afrodizijaku" i "borbenoj muzici svakodelinkventa na licu Zemlje". Džez muzicari, okamenjeni - izuzeretkih izuzetaka, koji, zacudo, nisu prezirali rokenrol- u tada vrl

modernom akademizmu i optereceni nasilnom intelektualizacijomnecega u osnovi culnog i instinktivnog, gadili su se istih stvari zbokojih je džez nekada trpeo prezir društvene elite, stremeci

"simfonijskoj" orkestraciji i svecešce pominjuci Debisija, Ravelapostimpresioniste. Slavni celist Pablo Kazals otišao je još jedankorak dalje, nazvavši rokenrol "otrovom sipanim u zvuk".

U pozadini svegastajaoje strah establišmenta od ugrožavanjapostojecih kulturnih, ali i poslovnih monopola. Kao što ce sepokazati, taj strah je bio sasvim opravdan, ali ne i reci koje su išleuz njega. U Njujorku i Londonu, kao i u Beogradu. Uskoro ceuostalom, rokenrol postati najvažnijai najrasprostranjenija globalnakultura, na koju ce podjednaka prava polagati svi koji se njimebave, bez obzira na zemlju, jezik, boju kože i stepen obrazovanjaPetar Bjelic, solo gitarista Belih zvezda - jedne od inicijalnih

beogradskih grupa novog usmerenja - i tast Ramba Amadeusa,bez sumnje je jedna od najpogodnijih licnosti da zapocne (iu istojizjavizavrši) diskusiju na tu temu:

"Odnos starijihmuzicaraje bio prilicnoposprdan.Jedan mojrodak, koji se bavio ozbiljnommuzikom, mene je, pred mojimocem,nazvaodiletantom.Tosuzanjegabilisvionikojinisuzavršili




najmanje srednju muzicku školu. Ja ne mogu da objasnim kako, ilizašto, alicinjenicaje da seta muzikakoju sunazvalirokenrol zalepilaza sve nacije ovogsveta, pa, normalno, i zanas. Ploce su stizale nanajneverovatnije nacine i mislim daje Beograd,kao muzicko tržište,bio u to vreme cak jaci od mnogih evropskih gradova. Mi smoodmah znali i koje BobiRajdel i koje Fabijan i još mnogi kojih sedanas niko i ne seca."

"Prednost te muzike u pocetku, dok ona nije dobila i profesio-nalne zahteve prema ucesnicima, bilaje i ta što su i ljudi samalimmuzickim obrazovanjem mogli aktivno da se ukljuce. To je bilamuzicka naiva, ali koliko god nesavršena u profesionalno-muzi-kantskom smislu, imala je posebnu dušu. Biloje važno ne samo daimamnogo obožavalaca, nego i mnogo aktivnih ucesnika u jednomtakvom muzickom pokretu. Da je sve ostalo na dva-tri ansambla,ta muzika ne bi mogla da prode. Na takvo muziciranje se nijenamenski išlo, nije se posebno spremalo, negoje to bio sastavni ineodvojivi deo života mladih ljudi i to je bilo najbitnije." (Jovan

Ristic)

"Onda sitri godine mogao dapevaš jednu pesmu. Ako je pesmabila dobra, ako sije dobro pevao, ceo gradje tražio. Nije bilo kaosad, da se posle tri dana zaboravi i traži se nešto drugo, kao: cuosam, skloni je! Ne, nego ti voliš tu pesmu i voliš je za ceo život."(B. M. Cutura)

Gotovo da je nemoguce utvrditi kada je tacno u Beogradprepoznat prvi znak rokenrola. Ipak, neke cinjenice i imenpojavljuju se suviše cesto da bi to bilo slucajno. Sam kraj pedesetihpredstavljao je realizaciju prvih ideja o formiranju necega što cvrlo brzo prerasti u rokenrol (odnosno, preciznije , bit) sastav.

"Posle rata bio je veliki luksuz slušanje ploca 33rpm, sa onimvelikim iglama, koje su cudotvorno grebale i proizvodile muziku"poizboru" koja je dolazila "izdaleka", uz šuštanje mehanike rucnonavijanog gramofona. Kod moje tetke Nade u Zemunu su sezadesile neke ~talijanskeploce, pa smo svi,od najnežnijegdetinjstva,pevali ita lijanski pre srpskog. Onda se pojavio radio aparat salampama od vakuumske cevi, koji je bio takoreci perfektan pokvalitetu, sa najpopularnijom "pop" muzikom na cuvenim "Radioreklamama" - trideset minuta svakogdana, od 16.30 do 17.00, zacije je propuštanje bio potreban neki izuzetno znacajan dogadaj.Od predratnog carlstona, lindi-hopa, inspirisanog CarlsomLindbergom, svinga, preko posleratnog Australijanca Džonija Reja

sa "Just Walking In The Rain", Plattersa sa "Only You", ili 4 Acessa ,,3 Coins in the Fountain", du-vapa, ili Tenesi Ernija Forda sa,,16 Tons", pripremljen je teren za - posle 1950 - pojavu necegžešceg: rokenrola." (Novak Džepina)

Mica Kursul ic, u praskozorje rokenrola jedan od vodecigradskih trendsetera i predvodnik ekipe "oko muzike", adanas

Na Zapadu oznacen kao "revolt protiv taloga zapadnekulture", preusmeravanjem igle kompasa (i ugla posmatranja) nasuprotnu stranu, rokenrol je postajao jednako delotvoran i na

Istoku, kome je, istina nešto fleksibilnije od "paklenih rupa"Varšavskog pakta, pripadala i tadašnja Jugoslavija.

Beograd, dakle, kao ni vecina svetskih gradova, nije odoleo:lopate, pijuci i druga radnoakcijaška oruda zamenjeni su prekonoci elektricnim gitarama, a kolektivno kozaracko kolo pretvorilose u individualno "ljuljanje i valjanje". Mladici ciji su roditelji irodaci bili emigranti, predstavnici jugoslovenskih firmi uinostranstvu, službenici stranih ambasada, ali i vojni i partijskifunkcioneri poceli su iznenada, pored odece, hrane i, eventualno,kozmetike, da narucuju iz sveta ploce sa najnovijim rokenrolhitovima. Komisioni su, u skladu s tim, proširivali i dopunjavali

svoju uobicajenu ponudu, a farmerice i kožne jakne pocele dadobijaju prve obrise oreola kasnijih statusnih i "plemenskih"simbola. Na amaterskim pevackim takmicenjima poput smotre"Mikrofon je vaš", sve cešce bi se pojavio poneki "Tomi Stil", ili"ElvisPresli"i, štoje bilo najcudnije, publika je upravo na te momkenajbolje reagovala. Nikome još uvek nije bilo jasno šta se zaistadogada. Još manje se moglo predvideti da ce, u roku od nekolikogodina, na danas legendarnim Gitarijadama na Sajmištu svirati pocetrdeset grupa, na cetiri bine i pred desetinama hiljada mladih iveoma dobro raspoloženih ljudi.Mucne godine "obnovei izgradnje"lagano su bledele pred naletom muzike kojaje suštinski pripadala

gradu i bitno doprinela da se pojam "urbanog" definiše krozpojmove tolerancije, kulture i individualizma, a ne kroz suvoparnei turobne teorije o "migraciji selo-grad". Posle sivih, napornih isindikalnih godina posleratne gerontokratije, mladi ljudi su prviput dobili priliku da se iskažukroz nešto istinski autenticno i svoje.

20 F ATA L N I R I N G I Š P I L FATALNI RINGIŠPIL 2



ugledni biznismen na Kipru, takode govori o "Radio reklamama"- u kojima su, izmedu reklama, emitovani aktuelni svetski hitovi -kao važnom izvorištu informacija, koje se nije sme10 tek tako

propuštati. On, medut im, pominje još nešto, ne manje važno:

"Posletorture ruskih filmova i pesarna, koji sujedino postojali,odjednom sepojavio džez, pa onda, na samom pocetku pedesetih,film Bal .na vodi. To je bio zanos izazvan najviše savršenimtajmingom - citava generacija toliko dugo je stajala na startnojliniji u poziciji "pozor~", da je, konacno dobivši znak, doslovnopoletela~ Mogao je to biti i neki drugi film, ali Bal na vodi je imaoprednost što je prvi put ponudio dah istinskog glamura, otkrivajucikako izgleda svet s one strane nevidlj ive zavese, oslobodenideoloških pritisaka. Što se džeza tice, on:je napravio prolaz zarokenrol u tom smislu štoje bio prva slobodnamuzika, prva priznatastrana muzika, koja je probila barijere i omogucila da rokenrol ipakdode na koliko toliko pripremljen teren." (Mica Kursulic)

Najpre su postojali pojedinci i dueti. Branko Marušic Cutura- covek ciji je staž u rokenrolu i zvanicno zaokružen na cetrdesetgodina, š to ga cini možda najranij im eksponentom ove muzike naBalkanu - sa Caslavom Pješcicem' Catom cinio je duo Kosovac,

ciji se repertoar uglavnom sastojao iz pesama EverlyBrothers, Fetsa

Dominai njima slicnih. Cutura je "debitovao" na plaži, izmedudva mosta. Ako bi poceo da peva nešto od, recimo, Fetsa Domina- cije je pesme, uz kompletan klavirski vatromet, po opštemsecanju, tada sjajno izvodio nikada javno eksponirani momak sanadimkom Kalaba-dešavalo se da se citavog dana više ne okupa.

Novak Džepina i Božidar Plesnicar Lari radili su slicnu stvar, s timšto je akcenat, osim neizbežnog Fetsa, bio na Bruku Bentonu iTenesi Erniju Fordu. U "Lazareu" je nastupao i mladi pevac BataIlic, sa svojim bratom Dudom, trombonistom. Uskoro potom,otišao je u Nemacku i tamo postao jedna od najvecih zvezdazabavne muzike, održavši se na vrhu do današnjih dana.

U to vreme, u Beogradu je još uvek bio dominantan uticajitalijanske muzike, a hitovi su najcešce dolazili iz San Rema.Sredinom pedesetih u Beogradu je Tino Rosi, po kiši, napuniostadion JNA. Gostovao je i RokoGranata ("Marina"), tada velikaitalijanska zvezda, za kojim ce nešto kasnije dolepršati, u jednomtrenutku možda najpopularnija strana pevacica, Rita Pavone.

"Na koncertu Rite Pavone sviralaje grupa Alasi, sa kojom smonastupile Alenka Pintaric (tada popularna slovenacka pevacica,

jedna od retkih sa agresivnijim IIrokerskim" imidžom i glasom -prim. aut.) i ja. Toje negde.. . 64. godina. Posletogaje i moj bratMilorad Kojadinovic napravio orkestar, zvali su se Šine - bubnjeveje svirao tada vec cuveni Miroslav Minic Mine. Bile su cajanke uLotos baru i mislim daje prvi napis omeni bio prikazjednog odtihmojih nastupa. Šine su se razišle 66. a 67. je bila druga gitarijada imog brata i mene je pozvala grupa Dobri drugovi da pevamo snjima. Pevala sam "Summer is Over" Dasti Springfild. Ne znamkako je došlo do toga da nas dvoje budemo proglašeni vokalnim

pobednicima te gitarijade. Od togtrenutka krenula je moja karijera,ako se to može nazvati karijerom, jer sam je uvek doživljavalakaohobi. Tone znaci da nisam insistirala na kvalitetu i da mi nije biloveoma bitno kako nešto zvuci, ali sam bila oslobodenaprofesionalnih pritisaka, kao što su popularnost i novac." (Seka

Kojadinovic)

S druge strane nalazio se znatno ekskluzivniji džez, dopunjenprelaznim formama popularne, uglavnom plesne, muzike kao štsu skifl, bugi-vugi, ili tvist. Dominirala je muzika velikih orkestara,poput Artija Šoa, Benija Gudmana, Helmuta Zaharijasa, KsavijeraKugata, Pereza Pradoa. Priliku da pokažu šta znaju i da svoja otkrica

novih, drugacijih pesama podele sa radoznalom publikom, novmladi pevaci, koji su osecali da dolazi nešto važno i bili spremni dse u to ukljuce, dobijali su uglavnom za vreme pauza na igrankama:imali su deset, najviše petnaest minuta.

"Mi smo poceli u školi - Petoj beogradskoj gimnaziji u momslucaju - prvo na igrankama, sa malim plocama 45rpm. Prvi rokBila Hejlija "Rock Around The Clock" nas je "oborio na kolena".Onda su došle nezaboravne igranke u Drugoj muškoj gimnaziji(kasnije Druga gimnazija, na mestu današnje zgrade Politike -prim. aut.) sa muzikom Elvisa Preslija , Fetsa Domina, BrukaBentona, Litl Ricarda i drugih. Kasnije smo se redovno skupljali

jedni kod drugih "na preslušavanje", na razmenu ploca i snimanjemuzike sa radija na trake - najviše kod Zorana Gonde (jedne odvažnih figura "oko muzike" togvremena,cije se ime srazmernocesto pojavljuje u secanjima na pocetke rokenrola u Beogradu -prim. aut.), da slušamoRadioLuksemburg,"vašustanicuzvezda".Nije trebalo dugo da pocnemo da skidamo melodije i da ihuvežbavamo na raznoraznim instrumentima, u raznoraznim




prilikama. U periodu 1957-1960. gitarista nam je bio jedan mojdrugar Vlasta, a kasnije Božidar Plesnicar Lari, inace specijalistaklasicne gitare. Bubnjar, kad smo imali srece, Branislav KovacevLala Uedan od naših najpoznatijih džez bubnjara, koji je kasnije

ostvario znacajnu svetsku karijeru - prim. aut.), solista i strpljivipratilac medu svimanama bila je MiroslavaJevtic Cicka, koja danaspeva u nekoliko narodnih horova..." (Novak Džepina)

Novak, sin tada popularnog boksera Laze Džepine, bio jemedu prvima koji su pevali aktuelne rokenrol hitove. Bez sumnje,veoma dobro, pošto je Radio Beograd uskoro bacio kuku, mada,

sticajem okolnosti, u prazno. Nastupao je, izmedu ostalog, u nekovreme izuzetno popularnom varijeteu Orfeum, smeštenom u šatrirazapetoj preko puta Karadordevog parka, jednom od poligona zaprezentaciju svežih muzickih tendencija.

"NovakDžepinaje tada, krajem 59. i pocetkom 60, pevao BrukaBentona, Tenesi Ernija Forda i takve stvari. Imao je sjajan bariton inas dvojica smo odlazili kao gosti na igranke na Tehnološkomfakultetu, u onoj sali u Karnedžijevoj, gde je svirao diksilendansambl Veseli bendžo. Zavreme pauze, kad oni odu da se odmore,mi smo izlazilida nešto izvedemo. Novak je, posle jedne audicije,dobio ponudu od Radio Beogradada postane pevacte vrste muzike.

Naravno, prvoje ušao u kombinaciju, ali kadje shvatio da mu necedozvoliti da peva ono što je on želeo, nego nešto sasvim drugo,samo se zahvalioi više se nikad nije javio. Otišao je u Pariz i tamonapravio svojuprvugrupu, sakojomje neko vreme nastupao. Danasje biznismen u Kanadi." (Lari Plesnicar)

"Posle završetka prvog stepena studija na Pravnom fakultetu1963. sam otišao u Francusku, u Pariz, "da vidim šta se dogada".Angažovan sam pod imenom Džet Novak sagrupom Les Inconnusi, nešto kasnije, Silver Stars za vrstu nastupa slicnih onima uBeogradu, u salama Golf Drouout, Wagram i Locomotive. UWagramu me je primetio i angažovao menadžer Perez, koji jeplasirao mlade pevace za kucu Pathe-Marconi. Na nesrecu, on je

prekinuo ugovor sa tom cuvenom firmom upravo kad mi je bionajpotrebniji i ceo plan vezan zaplocu je napušten. U Montreal, uKanadu, otišao sam 1966, "da vidim šta se dogada"." (Novak

Džepina)

Time su profesionalne muzicke aspiraci je jednog od prvibeogradskih rokenrol pevaca pocele polako, ali neumitno da bledePosvetio se studijama finansija i internacionaine administracijedanas se vrlo uspešno bavi bizniso1J1u Montrealu, krecuci se i dalj- doduše kao konzument - u korak sa aktuelnim zbivanjima nsvetskoj muzickoj sceni.

"Pedesetih i šezdesetih godina "rokeri solisti" sumorali da naucemuziku, da budu sopstveni menadžeri, da prave svojearanŽIDane,da vladaju bar jednim instrumentom, jer je njihova pratnja bilanajcešce - sol01Ali i to je cesto bi lo bolje nego orkestarska pratnja

velikog džez orkestra, koji je znao da uništi više od jednog pevaca,ili "salonskog-barskog-violin-kvarteta". To je uticalo i na nacinpevanja. Kroz imitaciju originalana stranom jeziku, do razabiranjasopstvenog stila, do pronalaska poetike na maternjem jeziku, dopregovaranja oko nacina orkestracije. Kao što se kaže, "put je biopun perfektno postavljenih prepreka", što je cesto bivalo fatalno.Velikifrancuski glumac Burvilje jednom rekao: "Talenatse ponekadumori"." (Novak Džepina)

Audicija koju je Lari pomenuo predstavljala je moždanajvažniji poligon zalansiranje novih pevackih snaga: rec je o emisi"Studio V vam pruža šansu". Dragan Raicevic, klavijaturista Safir

i Crnih bisera bio je, tom prilikom kao pevac, medu onima koji sse prijavili i dobil i priliku da probaju sa orkestrom Mirka Šoucaeventualno, nešto snime. Po unapred utvrdenom ritualu, najpre jtrebalo napisati pismo sa prijavom, a zatim bi nekolicina odabranihbila pozivana na audiciju.

"Tusam upoznao Novaka Džepinu, kojije bio malo stariji i vecimao odredenu reputaciju. Pevao je, u prepevu, ,;When MyDreamboat Comes Home", jednu stvar Brende Li: "Kaddode brod/ Brod sna / Ja cu cekati. ..". Na istom mestu upoznao sam i VukaStambolovica (kasnije pevaca grupeBele zvezde i jednog odprvih

autora u domacem rokenrolu - prim. aut.) koji je takode sjajno

pevao, kao i Momu Davidovica, jednog od pevaca Zlatnih decaka.Biloje strašno teško dobiti priliku da se napravi trajni snimak i jasam sedugo pripremao, dabi mi na kraju dali da pevam nešto odCuneta Gojkovica, što mi apsolutno nije ležalo, niti sam želeo dase bavim takvom muzikom. Tu sam se toliko razocarao da sam

odustao od pevacke karijere. Negde 1963. postao samclan Safira.". (Dragan Raicevic)

24 FATA L N I R I N G I Š P I L F ATA LN I R IN G I Š PI L 2



Zahvaljujuci prvim znacima - kakvi god da su bili - dolaskanove muzicke civilizacije veliki deo javnosti u Beogradu, kao i vecinisvetskih gradova zahvacenih istim vibracijama, bio je sablažnjen.Taj deo bi bio još veci da je bolja informisanost izazvala veceinteresovanje. Ovako, spontana "getoizacija" ranog rokenrolaotvorila je mogucnost da bude saslušan (i ozbiljno shvacen) onajdrugi deo publike, koji nije skrivao uzbudenje i oduševljenje.

Specificna pozicija tadašnje Jugoslavije omogucavala je znatno boljupropustljivost za "zapadne novosti" od drugih zemalja zaraženihkomunizmom, što je inteligentna i oštra beogradska omladinaum ela da iskoristi . Ipak, rokenrol, prema relevantnim svedocenji-

ma, nije došao u Beograd preko Amerike, Engleske, ili Nemacke.Takode nije došao preko džuboksa, i li medija.

Došao je preko Itali je i r ingišpila.

"Kljucna stvar za prodor rokenrola u Beograd su bili ringišpili.U luna-parkovima, koje su, kao i cirkuse uz koje su se podizali,držali !talijani, neprestano je sviralamuzika. Oni su donosili plocesa najnovijimhitovima i mi smo, kao hipnotisani, dolazilida cujemo"TuttiFrutti" i druge rane rokenrol numere. Neke pesme smotražilida stalno puštaju ponovo, pa se na kraju, precutnim sporazumom,broj ponavljanja ustalio na pet: to je bila granica izdržljivosti ostatka

publike, kojije biomanje zainteresovan za rokenrol, a višezaradostiluna-parka. Ringišpiliiluna-parkovi bili su glavnamesta. Tekkasnijepojavili su se džuboksovi, krenule su igranke i sve to. Govorim osamom pocetku šezdesetih. Pre toga, prakticno, nicega nije bilo.Tui tamo bi se pojavljivalineki momci da otpevaju dve-tri pesmei nato se uglavnom gledalo kaona "primere dekadentnog ponašanjasa trulog Zapada". Vrlo cesto su i sami izvodaci karikirali citavustvar na svojim nastupima, pa se nije ni moglo ocekivati da budepravilno shvacena, a kamoli etablirana. Muzikaje bila više oslonjenana Itali ju, koja je opet pokušavala da imitira Ameriku, ali je svenekako funkcionisalo." (Vlada Jankovic Džet)

"Ringišpil1Ringišpil izmedu dva mosta je puštao Elvisa, Fetsa,Pola Enku, Peta Buna, Koni Frensis, Doris Dej, svetske pevace1Sve to je puštao ringišpil u Beogradu 561Danas usred grada cepajuovu... kvazi.. . kako god da se zove.. . muziku. Mi smo znaci, bašživeli sa rokenrolom, sa svetskom muzikom. Posleje samo trebaloodvojit i šta je Pet Bun, a šta Džeri LiLuis, šta tu nije rokenrol, ašta jeste, pa se.onda svako ponašao u skladu sa svojim afinitetima.

Tosupravipoceci,kadsmorazabirali,razaznavaligdeje šta.Trebaloje izboritise,iskristalisatištauopšteda radimo.Ja samsmatraodaje najboljeraditi po osecaju,pa samsetako iponašao.Nisamnikadpevao,recimo,PolaEnku,osecaosamda je rokenrolnešto drugo.Sveštose radilo,radilo seiz potrebe koju nijebilomoguce objasniti,alijošmanjejoj odoleti." (B.M. Cutura)

Preko ringišpila i drugih slicnih poligona, poput, recimtašmajdanskog klizališta, rokenrol je neumitno nalazio put dmladih ljudi, željnih sopstvenih heroja, sposobnih da ponudidentifikacioni materijal koji bi bio samo njihov. Sva najraniokupljanja bila su spontana, uz instrumentarij um sastavljen pprincipu dostupnosti. Na prvom javnom sešnu kome bi se mogdati rokenrol predznak, održanom u salijedne od beogradskih pošna prelazu pete u šestu deceniju, stolica je simulirala bubanj,melodika je igrala ulogu klavira - jedino su glas i gitara bautenticni, mada ne i elektrificirani. Melodiku je svirao DragaMinderovic, sin književnika Cedomira Minderovica, a medprisutnima su bili i neki od kasnije najvažnijih ljudi u rokenroinicijaciji na ovim prostorima: B. M. Cutura (voka1), MilJoksimovic, poznatiji po nadimku Joksa (gitara) i Mladen KocmuKec (stolice). Svatrojica ce seu jednom trenutku - kojiza Cuturupo tadašnjem obicaju, nije predugo trajao (slicno ce se desiti injegovom dvomesecnom saradnjom sa grupom Iskre) - nacisastavu 3+ I, jednom iz premijerne serije beogradskih VIS-ova.

Mladen Kocmut - potpis njegovogocanalaziose na tadašnjimnovcanicama - poceo je da otkriva rokenrolI9S8, uz prvu engleskzvezdu te muzike Tomija Stila. "Svirao"je po kutijama od cipelaimao jednu, danas legendarnu, pikslu, koja je služila kao gongcinele. U to vreme beogradski rokenrol krug bio je, po svimpravilima svoje urbane prirode, fokusiran na najuži centar gradaIz tog jezgra nastalo je, s retkim izuzecima, sve što je vredeloukljucujuci i jedan od tri premijerna beogradska rokenrol benda3+ I. Kriterijum po kome bi3 + I možda cak mogao predstavljatinicijalnirokenrol bend u Beogradu izveden je ne samo iztrenutkakad je formiran, negojošmnogo višeiz cinjenice daje u potpunostzadovoljavaokarakteristicnu instrumentalnu formulu "dve gitareklavir i bubanj" i svesno izvodio iskljucivo tu muziku. MladeKocmut Kec bio je možda prvi eksponirani bubnjar koji nije svira

26 FATA L N I R I N G I Š P I L F ATA LN I R I NG I ŠP I L 2



bubnjeve onako kako su svirani i džezu, nego na nacin koji jediktirala nova muzika. On je, što je veoma bitna karakter istikasvih muzicara najranije epohe, svoj instrument upoznavao isavladivao upravo kroz rokenro1. U vreme kad su se 3+ 1 raspali-krajem 1961. - vecina kasnije znacajnih imena beogradske scenejoš uvek nije postojala.

"Nalazili smo se u parkicu kod Skupštine, izmedu Kosovske iVlajkoviceve: Cutura, Mile Joksa i ja. Mile je došao na ideju da senapravi sastav i prakticno gaje vec oformio kad je pozvao mene.

Skupili smo se kod Dragana Minderovica na Studentskom trgu isvirali smo sve što je bilo aktuelno: Liti Ricard, Bil Hejli, Elvis,Everly Brothers, Fets Domino. Grupa 3+ 1 smo na kraju postaligitaristi Mile i Zlaja (Aleksandar Zlatic - prim. aut.), Mindauprvoj postavi, ali se on brzo povukao i doveo Branislava NikolicaBeku, klavijaturistu koji ce kasnije svirati u Iskrama i ja. Nismoimali basistu. Toje 1959. godina, preciznije zima 58. na 59. Poslesu brzo pocele igranke, sviralismo u Ekonomskoj školiu Cetinjskoj,onda u "Jurici Ribaru" u Brace Jugovica kod Hemijskog fakulteta,aliprva,baš prva svirkaje bila u pošti, u saliKUD BrankoCvetkovic.Prapocetak - gitara, melodika i stolice umesto bubnjeva. KUD jeimao neki svoj program u kome smo mi gostovali, kao, da impokažemo novu muziku. Onda se dogodila jedna veomainteresantna stvar:u Domu sindikata 1961. jebilo neko takmicenjetih, kao, rokenrol sastava u kome su ucestvovali Iskre, 3+ 1 i jošjedan bend za koji mislim da su bile Siluete. Kao nagradu smodobili neku plocu i bongo bubnjeve. To je bilo prvo grupnopredstavl janje rokenrol sastava, što se cesto precutkuje, i lizaboravlja. Pre nas je postojao Mile Lojpur, ali to je bila klasicnasvingpostava saduvacima, plus harmonika. Izvodio je raznovrstanrepertoar u kome je bilo i nekoliko rokenrol stvari." (Mladen

Kocmut)

Televizijski gledaoci kasnijih generacija, zahvaljujuci najvišeseriji "Grlom u jagode" reditelja Srdana Karanovica (ciju je muzicku

temu komponovao Zoran Simjanovic, bivši clan grupe Elipse),smatraju danas da je rokenrol u Beogradu poceo sa MiletomLojpurom i njegovim nastupima na Kalemegdanu. Lojpur je zaistabio medu prvima koji su zahvatili u rokenrol pokušavajuci da gatransponuju na domaci teren i prilagode lokalnim temama imentalitetu. Njemu se s pravom pripisuju i neki od prvih prepeva

velikih svetskihhitova, kaošto su "Šumadijskitvist" i "RockArounThe Clock" BilaHejlija, pri cemu je uvodni poklic "Milebroj jedanMile broj dva / Mile Lojpur to sam ja", funkcionisao kao ubedljivkoncertna mantra. S druge strane, cinjenica je da se kod njega prsvega radilo o revijalnom pristupu, koji nije obavezno ukljucivapunu svest.

Roden 1930, Lojpur je karijeru poceo u Septetu M,cinjenica daje biomedu prvima koji su promovisali dolazecu modnajlon košulja donela mu je nadimak Mile Najlon. Punu afirmacijnjegovsastavje dobio tokom "Zvezdanih noci", izuzetno poseceni

igranki na kalemegdanskom košarkaškom igralištu, najvrelijemmestu trenutka, na kojima se okupljalo i po dve hiljade, uglavnomveoma dobro raspoloženih posetilaca, od kojih je zanemarljivomabroj mirno stajao. U tom smislu, njegov doprinos, iako za sobomnije ostavio nijedan snimak, neosporan je. Sa izrazitim smislom zšou i licnu promociju, obdaren specificnim scenskim šarmomanimatorskim talentom, Lojpur je svoje nastupe pretvaraoatrakcije visokog nivoa uzbudljivosti. Slicno Bilu Hej liju, on jfunkcionisao kaomost izmedu tradicije plesnog džeza imjuzikholi dolazece rokenrol euforije, pripremajuci teren za definitivnoformiranje svesti o postojanju nove, autenticne muzike.

Tusvest, da ne bude zabune, nije bilo jednostavno formiratni na samim izvorištima. U možda najcuvenijoj rok knjizi uopštMystery Trainamericki publicista Grejl Markusnavodi da je "dobadeo uticaja rokenrola proisticao iz njegove anahronicne suštine, icinjeniceda je delovalokao da dolazi nio1:kuda- veliko,iznenadenjesposobno da trivijalizuje dogadaje koji su upravljali svakodnevnimživotom". I nastavlja: "Rokenrolje klincima, koji nisu videlinikakvalternativu, osim da se tim dogadajima potcine, otvorio delimanevarskog prostora. Svakimuzikolog, predano istražujuci razvomuzike, može nam reci da rokenrol nije došaoniotkuda. Ali zvucalje kao da jeste. Bio je to jedan od onih velikih istorijskih obrta

koje niko nije uocio - niko, to jest, izuzev nekolicine ljudi popuSema Filipsa (vlasnik legendarnog studija Sun u Memfisu, koji j

otkrio Elvisa, Karla Perkinsa, Džerija Li Luisa i mnoge druge

prim. aut.), koji su tragali za njim, tražeci nešto cime bi razbidosadu koju su osecali kad ukljuce radio."

28 FATA L N I R I N G I Š P I LFATA LN I R IN G I Š P I L 29



U Beogradu, ljudi koji su uocili "velikiistorijski obrt" takodesu se mogli nabrojati na prste. Lako je složiti se da je NikolaKaraklajicfigura koja sažimaulogeAlana Frida, Sema Filipsai njimaslicnih, ali bi nepravedno bilo zanemariti doprinos ostalih iz prvegeneracije "kopaca" rokenrola, poput Vladana Krasica, ZoranaGonde, Baneta Cvetkovica, Borjana Kostica, BorislavaMitrovicaBuce, Nikole Neškovica, ili Brace Raletica - rec je o imenima kojase najcešce pojavljuju pri pretresanju licnih uspomena iz onogvremena. Zamomke kojisu se okupljali u parku kod Skupštine, ilina kucnim "druženjima sa sviranjem" , oni su predstavljalidragocenu logisticku podršku i osnovne izvore ne samo ploca ipesama (mnogi od pomenutih i danas spadaju medu vodecediskofile u gradu), vec i važnih teoretskih postavki i objašnjenja.Gotovo svi su najpre bili okupljeni oko Radio Beograda, a zatim,nešto kasnije, televizije imagazinaDžuboks, gradeci vitalanzametakdo tada nepostojece profesije: rokenrol novinara, odnosno,medijske licnosti orijentisane prema najnovijem globalnom zvuku.

Ono što je najviše nedostajalo bila je diskografska kuca,spremna i sposobna da prepozna i promoviše plejadu novihtalenata,direktno izraslih izduha vremena. Do današnjih dana, taj problemnece biti rešen na adekvatan nacin, niti ce biti do kraja razjašnjenozašto su beogradske grupe tako upadljivo cesto objavljivaleplocevan Beograda. U svakom slucaju, jedine rokenrol ploce koje suranih šezdesetih postojale u Beogradu još uvek su nosile etiketestranih izdavaca. Jedan od prvih - ako ne i prvi - medu rokenrolpevacima kojije dobio priliku da objavisinglbioje Perica Stojancic.Njegovo ime uvek se, uz Cuturu, Novaka Džepinu, VukaStambolovica, iliSašu Popaza (kojije, navodno, prvi izveo "Lucille"liti Ricarda) pominje u kontekstu probijanja nove rnuzike nadomacoj sceni, a zanjegov nastup sagrupom Alasi na Tašmajdanu,vezuje se i jedna od najranijih ovdašnjih rokenrol anegdota.

"Prvivelikinastup Atasi,gde sambio vokalnisolista,imali su1964. na Tašmajdanu.Tose zvalo"Zvezdepod zvezdarna".PevaÐorde Marjanovic i ta ekipa, peva Perica Stojancic, Zoran Mišcevicsa Safirima, gosti iz Zagreba Crveni koralji i mi. Safiri su bilipredvideniikaopratnjaza Pericu,alisu zbognecegaodustali.I štaje drugomoglo,nego'ajdebrzoAtasidanauce.Oni sumaloprobali,

dve pesme, dovoljno. Izašlisu, odsvirali, sve u redu, niko ništa nijeprimetio." (B. M. Cutura)

"Trebaloje da Safiri prate Pericu Stojancica, ali smo rekli da tonemože bez vežbanja i tome slicno, pa su umesto nas uleteli Atasi.Oni su imali gitaristu Zlaju, koji je u odnosu na sve nas bioprofesionalac. Naravno, uradili su to bez problema - Zlajaje samopitao: "Odakle ideš?". Toje, inace, jedini slucaj kada se secam daje Ðorde Marjanovic doživeo zvižduke. Nisu mu zviždali zato što

je bio loš, nego zato što se osecalo da tu ne pripada - publika jejednostavno htela da cuje nešto drugo." (Dragan Raicevic)

"Pošto je sve bilo postavljeno za Crvene koralje, mi smo pitalimožemo li da koristimo njihovu opremu. Bez reci su dozvolili, alipošto ihje bilo pet, a nas šest, pocelo je muvanje i nameštanje ukome je Žika (Jelic - prim. aut.) sklonio neku stolicu. Zlaja jemislio daje stolica tu, krenuo unazad da sedne i,normalno, seo uprazno. Uz svu tenziju samoje to još falilo i u sledecem trenutkusecam se da sam samo cuo kako bend pocin je neku nepoznatunumeru) Dvanaest taktova, 24, 36, ne znam šta se dešava)?Nekakoprekinemo, ja se okrenem prema njima i shvatimo da su pocelijednu od one dve stvari Perice Stojancica) Šok, užas, prvi nastup,sramota) Srecom, krenuli smo odmah sledecu stvar i dobili aplauz."(B. M. Cutura)

Naizgled bezazIen, ovaj eksces odražava još jednu bitnu

karakterist iku vremena, koja se protegla na nekoliko prvih godinapevaci su uglavnom nastupali bez sta lne pratece grupe i najcešcesu bili gosti programa, slicno nacinu na koji su dueti Kosovac, iDžepina / Plesnicar nastupali na prelazu pedesetih u šezdesete.

Mali broj se prikljucivao grupama, još manji je uspevao da izbor

mogucnost da stane ispred grupe. Verovatno je najupecatljiviji takaprimer vezan za Tomija Sovilja i njegove Siluete, jedan odnajpopularnijih sastava svog vremena, o cemu ce, uostalom, bitreci kasnije. Ludi koje Vlada Džet navodi u sledecoj izjaviuglavnomsu morali da se snalaze sami.

"Moje prvo secanje tog tipa vezano je za momka koji se zvaoIvan i kasnije je ot išao u London gde je postao krojac za kožnejakne. On je pevao repertoar, recimo, Dela Šenona i takve stvari,što je bilo prilicno radikalno. Kasnije je bio pevac u grupi Rokeri.Osim njega bili su tu Perica Stojancic, SašaPopaz ijoš neki momci,

30 FATA LN I R I N G I Š P IL FATALNI RINGIŠPIL 31



alivažnoje reci daje u to vreme pevacbiodrugorazrednafigurauorkestru.Bilisuvažniinstrumentalisti,jer je orkestarsviraocitaveigranke, a pevac se pojavljivaoda "nešto otpeva", obicno bezhonorara.Dešavalose da ih sepromenipo nekolikozavecei svakobi otpevaoonošto jemislioda munajvišeleži.Uglavnomsuto biliitalijanskihitovi, iliponeki domaciprepev."

U prelaznom periodu, osim Mileta Lojpura i ÐordaMarjanovica - za koga Nikola Karaklajic kaže da je "doneo novipristup i muzici i publici, on je prvi skinuo mikrofon, sišao medugledaoce, klekao, to je bila revolucija, nešto nezamislivo pre njega"

- trebalo bi pomenuti Amigose, iskusnu grupu predvodenutrubacem Micom Stevancevicem, kojaje svirala redovne, odlicnoposecene koncerte u Lazarevicevoj ulici ("Lazarac") i, posebno,na Zvezdinom igralištu na Malom Kalemegdanu. Bez obzira - ilimožda baš zbog toga - što se njihov repertoar uglavnom kretao ugranicama evergrina, sentimentalnog "easy listening" popa,meksicke muzike, kantrija i drugih predrokenrol formi, Amigosisu pokazali znacajan nivo fleksibilnosti u odnosu na mlade bendovei neko vreme funkcionisali kao dragoceni filter zabuduce zvezde.

diksi-benda - ne više univerzalnog animir-orkestra zaigranke, koje imao najširimoguci repertoar, nego žanrovskijasno opredeljenomalog sastava, kakvi su, bez obzira na još uvek prisutne "opšteelemente, bili Veseli bendžo, ili Sedmorica mladih, kasnijenajvažniji domaci šou-orkestar izuzetno širokog izvodackogdijapazona.

Nemoguce je, naravno, sa sigurnošcu utvrditi kada srokenrol, suprotno svojoj bucnoj prirodi, tiho, skoro na prstima-što ima i svoje simbolicno znacenje, s obzirom na to da se BrankMarušic Cutura, rokpevac sa najdužim stažomu zemlji, na pocetku

karijere paralelno bavio i baletom - uvukao u Beograd. Na istutemu, uostalom, u svetskim okvirima se i danas vode polemike ukojima ima toliko "prvih", da se ukida svakamogucnost postojanja"drugog". Ipak, rasuta secanja aktera, ubacena u kompjuterpermutovana na sve dostupne nacine, u finalnom bilansu dajurelativno fokusiranu sliku: do 58. se naslucivalo, od 58. do 60. sprepoznavalo, 60. je pocelo da probija u javnost, 61. je izazvalopažnju, koja se vec 62. pretvorila upometnju, a:zatim i eufdriju.Dalje se, uglavnom, zna šta je bilo.

"Nulta godina ne postoji u preciznom, datumskom smislu.Moždaje neko i registrovao,alija nisam. Sveje pocelood ljudikoji su doneliploce. Oni su naszarazilii posleje bilo kasno,višenije bilo povratka.Ja nisamznao.da postoji ta muzika- nisamnimogaoznati,jer je bilanova.Kadsamje prviput cuo,imao samosecajkojise ne može opisati- osecajdaje neko, negdeu svetu,stvorio moju muziku.Našao sam sebe. Bezkriterijuma, ne znašštati sveniježelja,samošto više,sve!Mi smoimalidobru osnovuu džezu,posebnodžezstandardimakojesmo slušalii vec smobiliprezasicenitime kad se pojavio rokemo!. Nisam obracao tolikopažnje na samu muziku, kolikoje bio važan stil, maniri, stalnepromene.Rokemolseneprestanomenjao,transformisaoseu neštonovo,drugacije, nikada nije mirovao. Festivali,šlageri,evergrin,sve je to mirovalo, dok je rokemol kljucao: frizure, odeca,tehnologijaposla,muzika..Svešto se dešavalona svetu, dešavaloseu rokemolu." (B.M. Cutura)

Tihi ulazak postao je mnogo glasnijionog trenutka kad je uBeograd stigla prva elektricna gitara i napravljeno prvo pojacalo.Nestrpljivi da docekaju vreme kada ce biti moguce nabaviti prave

"U to vreme nije bilo vecernjih koncerata, nego su se sviraliiskljucivo matinei. Znalo se da su zakon, recimo, Amigosi, koji

prvo nisu imali nijednu rokemol stvar, ali su polako pocinjali da ihukljucuju. Njih uglavnom zaobilaze kad je rec o rokemolu uBeogradu, za šta ima osnova, jer to zaista nije bio rokemol bend,ali je, s druge strane, njihova uloga veoma znacajna, jer su imalistalnu publ iku, par hi ljada ljudi koji su uvek bil i na njihovimnastupima. Prilagodavajucise mladem delu te publike, oni su pocelida dozvoljavaju mladim i nepoznatim bendovima da se pojave iodsviraju nešto od Stonesa, Beatlesa, iliSearchersa. Ogroman brojnovih bendova prošao je kroz igranke Amigosa, a ko je ostaviodobar utisak mogao je da nastupi ponovo. Prakticno ne postojigrupa koja nije prošla to mesto, ne racunajuci onih nekoliko kojesu vec bile etablirane." (Robert Nemecek)

Orkestri poput Septeta M, ili Amigosa, koji su bili u naponusnage tokom druge polovine pedesetih, sticajem okolnosti suprakt icno "upal i" u rokenrol, pa su, poš to su vodili racuna da idu ukorak s vremenom, na repertoaru imali i malo "nove muzike", jerju je publika tražila. Prvi korak ka rokenrolu bilo je definisanje

32 FATA LN I RI N G I Š P I L F ATA LN I R I N G I Š P I L 33



"Na pocetku, a tu govorim vec o 1962, bukvalno;,nismo imaliništa. Jedina stvar je bio radio "kosmaj", na kome uvece cekaš dacuještop listu i skidašstvari. Cuješ jednom, pa onda cekaš dvadeset

cetiri sata da sutradan cuješ ponovo. Toje znacilo još nešto, štosmo tek kasnije shvatili: ako nisi imao sluha, nisi mogao da radiš.Nije bilo mogucnosti za provlacenje. Ja sam, srecom, imao taj dari od pocetka sam isterivao cisto muzicku stranu - ako vec skidaš,da bude što bliže originalu. Toje suštinska razlika izmedu najranijegperioda i onoga što je došlo kasnije. Tadajoš nismo bili svesni, aliimali smo onu retku vrstu privilegije... kad prisustvuješ radanju,stvaranju necega što nikada ranije nije postojalo." (Lari Plesnicar)

"Imam u kuci jednu gitaru, koja je rucno pravljena - ona jejedina ostala, od tri koje su bile napravljene. Jednu je Ika pravio zasebe, onju je posle trampio sanekim koje išaou vojsku i na krajuje nestala. Drugu, bas gitaru, Zoran Mišcevic je prodao Džetu, on

nekom i onase istoizgubila.Trecaje kodmene." (ZoranSimjanovic)

"U pocetku nismo znalikolikoje citava stvar kompleksna, nismoznali ni kakav je sastav grupe, mislili smo da je neophodno imati,recimo, kontrabas. Pa je trebalo naci nekoga ko zna da svirakontrabas - a takvih nije bilo mnogo - pa još da hoce da svira tunovu muziku. Toje bilo skoro nemoguce. Zato je rokenrol poceo

sa ljudima koji nisu znali da sviraju, koji su prvi put uzeli instru-ment u ruke da bi svirali rokenrol, ali su neki medu njimanapredovali fantasticnom brzinom. Satima su sedeli nadinstrumentima, pokušavajuci da provale o cemu se radi, da skinuneke deonice, da uhvate ritam i suštinu te muzike. Želja je bilatoliko intenzivna da je budi la neverovatnu vol ju - prvo pojacalo jebilo otkrovenje, mi smo ga otvarali da vidimo šta se krije unutra,kako to radi, da nademo tajnu." (E. M. Cutura)

"Secam se kad je Gliša, basista Iskri, objašnjavao nekim našimkontrabasistima šta je to bas gitara. Cak se ni to nije znalo. Efektisu takode otkrivani postepeno, od tremolo rucice nadalje, a ostudijskim efektima da i ne govorimo. Polako su stizali prospekti,a drugi deo informacija je dolazio preko onog dela muzicara kojijeimao bogatije roditelje, sa više razumevanja za interesovanja svojedece i sa boljim vezama sa inostranstvom. Najpre tu mislim naIskre, a zatim Zlatne decake i posle još neke koji suza njima došli.Jedan problem je bio zvuk, a drugi se ticao nacina sviranja. Kakoda se svira bas gitara? Da li trzalicom, ili prstima i, dalje, kojimprstima? Što se tice uticaja koji suu rokenrol došli izkantrija, ilihilbili zvuka,trebalo je otkriti da neki karakteristicni zvuk proizvodihavajska gitara, da su neki od brzih gitarskih pasaža preuzeti iznacina na koji se svira bendžo i tako dalje." (Petar Bjelic)

Vrlo brzo, uprkos svemu, rokenrol je grunuo punom snagomuvlaceci se u sve pore života i postavši neizbežan cak i za strogokontrolisane medi je. Najpre radio, zatim štampa, te, konacno,televizija, jednostavno su morali popustiti i - uz rizik od osudezbog propagiranja "ludila trulog Zapada" - pozabaviti se novommuzikom. Istini za volju, Beograd je, pre rokenrola, vec upoznaokroz svojfilter propustio sve forme džeza, od diksilenda do svingi bi-bapa, a nije ostao imun ni na šejk, tvist i bugi vugi. Rokenrol jdošao kao kruna svega toga, kao konglomerat stilova kojije u sebsadržao sve energetske i tonske kodove i šifre svojih prethodnikaOn se, pri tom, nepogrešivo izdvajaojednostavnošcu i otvorenom

eksploatacijom seksualnih motiva (koju neki americki teoreticaroznacavaju pojmom "libidinalnost"). Sam izraz "rok end roI" (rocand roll) bio je preuzet iz americkog crnackog slenga, gde jkorišcen kao uzbudujuci "žargonizam" za seks. Elvis Presli - koje pocetkom šezdesetih vec bio velika zvezda - na svakom jnastupu održavao kratak kurs o erotskoj upotrebi kukova, što je,

ins trumente, ali i još uvek ne sasvim sigurni šta ti "pravi" instru-menti uopšte jesu, neki od momaka koji ce kasnije ciniti frontainegitarske linije najvažnijih bendova šezdesetih, odlucili su da svojeprve gitare - naprave. Ilija - Ika Stanic i Božidar - Lari Plesnicar'bili su prvi medu njima. Zato upravo oni zapocinju sledecu serijuizjava, posle koje ce mnogo šta biti jasnije, barem u tehnickomsmislu:

"Ja sam u to vreme pravio modele avionai setio sam se da bihmogao dapokušam danapravim i gitaru. U jednom broju magazinaDown Beat je na srednjim stranama objavljena fotografija Fender

gitare, koja je poslužila kao model. Zoran Mišcevic, sa kojim sambio u grupi Siluete, bio se opredelio za bas gitaru' : pa sam sebinapravio, od šper-ploce, kopiju Fender Stratocastera, a njemu JazzBassa, s tim što smo vratove narucili kod jednog starog majstora.Uklopili smovratove i tela imontirali neke cehoslovacke magnete,koje smo tada jedino mogli da nabavimo i, bogami, te gitare suprosvirale. Cak mislim da je prvi singl Silueta možda snimljen nanjima." (Ilija Stanic)

34 FATA LN I R I N G I Š P I L FATA LN I RI N G I Š P I L 35



sprezi sa njegovim karakteristicnim baritonom i senzualnim naci-nom pevanja, davalo kombinaciju visokog stepena eksplozivnosti.Ples je, uz svu svoju brzinu i atraktivnost, sadržao naglašene ele-mente seksualne simulacije (i stimulacije), što je javnost, kao iobicno, navodiloda reaguje predvidljivo. Drugim recima - potpunooprecno.

"Prviozbiljnijiznakneminovnogdolaskarokenrolabilaje pojavatvista, prvo preko Cabija Cekera i "TwistAgain",a onda prekonekih naših pevaca koji su pokušavali to da imitiraju. ÐordeMarjanovicje poceo da unosi u svoje nastupe pokrete koji su

asociralina ono što su radili Elvis,iliDžimi Rid. Dotle se samostajalopredmikrofonomi pevalo.Onje imaote redovnekoncerteu Domu sindikata i drugi deo jednog od koncerata posvetiorokenrolu.Izašaoe savukoži,kaopotpunaimitacijaDžinaVinsentai imao je odgovarajuciorkestar,kojigaje pratio. U tom orkestrusu bili Ika Stanicna gitari, Zoran Mišcevicje sviraobas gitaru-kojaje u stvaribilaona obicnagitarasanducarasa šest žica,samošto je on sviraona cetiri- i LjubaÐordevic,kojice posleisto bitiu Siluetama,bioje za klavirom.Tuje moždaprvi put na pravomkoncertu izvedenonekolikorokenrolstandarda.Tadajošuvekkodnasnijebilocakni Shadowsa."(RobertNemecek)

"Shadows generacija", koja ce u kasnijim godinama bitiopšteprihvacena kao "inicijalna", zapravo je bila druga po redu.Na odredeni nacin, citav prvi nalet americkog rokenrola nekako jeprotutnjao iznad Beograda, gotovo sudbinski zahvativši samonekolicinu istraživaca, koji su se instinktivno odazvali nabesprekorni dvoglas Everly Brothers - na koji, uostalom, nisu biliimuni ni Beatlesi - ili do danas neprevazideni, totalni šarm FetsaDomina. Nemoguce je evocirati duh Beograda pedesetih bezpominjanja Domina, po svemu jedinstvene figure u istorijipopularne muzike i izvodacakojije svetsku muzicku scenu uzdrmaona nacin nezabeležen pre, niti posle njega.

Antoan "Fets" Domino, roden 26. februara 1928. u NjuOrleansu, predstavljao je klasican izdanak podneblja kojimdominiraju magija,muzika i svidrugi obliciistinske životne radosti.Poceo je da nastupa još kao desetogodišnjak, ali njegova pravakarijera pocinje 1949. programskim singlom "The FatMan" - prvimu nizu od dvad~set "zlatnih" hitova. Posebno je zanimljiva cinjenica

da je dvadeseti singl .WalkingToNew Orleans", granicni kamekreativnog dela Dominove karijere, posle kogasu se nizalemnogpo pravilu uspešne reciklaže, bio objavljen 1960 - u vreme kadbeogradski rokenrol jošuvek pipao pomraku~Vecinu hitova snim

je i objavio pre 1955, što mu nije smetalo da se, bez ikakvoprilagodavanja, dinamikom svoje jedinstvene prirode ukljucirokenrol i postane jedna od njegovih najupecatljivijih ranih ikonNjegov eksplozivni klavirski stil najavio je izvodace poput LRicarda i Džerija Li Luisa, a nacin na koji je pevao "BlueberrHill", "Ain't That AShame", "Be My Guest", "I'm Walkin'"Margie", "Hello Josephine" - ili bilo koji od preostal ih hi tovapredstavljao je uporišnu tacku specificne vokalne obuke citavgeneracije mladih izvodaca, od Londona do Beograda.

36 FATA L N I R I N G I Š P I L F ATA L N I R IN G I ŠP I L 37



2.

Kako nije propao rokenroDoba nevinost

Potraga za prvim beogradskim rokenrol sastavima uglavnodovodi do imena kao što su Iskre, Siluete, Nautilusi, AlbatrosBele zvezde. Prve dve grupe imale su prave, kompletne karijere,kojima ce biti reci nešto kasnije. Nautilusi, poreklom s Kanarevbrda, bili su predvodeni jednim od najistaknutijih ranih gitaris

Micom Tomicem, koji ce se vec 1963. naci u Siluetama TomSovilja. Albatrose su 1962. na Novom Beogradu osnovala braJelic - Žika, Rade i Dragi - zapocinjuci liniju koja ce preko AlasDžentlmena dovesti do YU grupe.

Povest Belih zvezda karakteristicna je iz više razloga.Bele zvezde su se raspale 1963, u vreme kad je vecin

beogradskih VIS-ova tek stasavala. Grupa je bila osnovana krajepedesetih, a organizovanije javno delovanje pocelo je 1961, nakošto je gitarista Petar Bjelicna "artistickoj radnoj akciji" (prepunumetnika svih vrsta i profila) na Adi Ciganliji upoznao bubnjaMladena Kocmuta Keca i pozvao ga da se prikljuci vec uveli

postojecem bendu. U tom trenutku postavu su cinili Bjelic, ritagitarista Slobodan Sanicanin, basista BranislavRakocevic, bubnjsnadimkom Gugu i klavijaturista cije je karakteristicno prezimPetrac zauvekpotisnulo njegovo imeu drugi plan. Dolaskom pevai kompozitora Vuka Stambolovica postava je kompletirana,napomenu da ce Kocmuta posle izvesnog vremena zameni

F ATA L N I R IN G I ŠP I L 3



"Kao sastav, Bele zvezde su bile medu prvima, ali pre nas supostojali neki ljudi, kao Cutura, Novak Džepina, bubnjar MladenKocmut, Mile Joksa, ili Aleksandar Zlatic Zlaja, cuveni gitaristatog vremena, kasnije clan Alasa.Zlajaje, recimo, imao svaobeležjauniverzalnosti, nije se mogao smatrati iskljucivo rok gitaristom,jer je mogao da svira sve - ljudi poput njega su bili dragoceni zaprelaz iz kafanskog miljea u nove, potpuno gradske forme, kao štoje rokenrol." (PetarBjelic)

Ime je, naravno, predstavljalo mali problem, mada više zaporodice clanova, nego za eventualne cenzore. Roditelji su, uzavisnosti od pola, bili ogorceni, ili jednostavno zabrinuti.

"Odlucili smo se za ime Bele zvezde i cak smo takav amblemnapravili, na kome je zvezda bila nepravilnog oblika. Toje za mogoca bila jeres, jer ga je asociralo na Belu gardu. U to vreme to jebilo toliko strašno da smo skoro prekinuli komunikaciju." (Boban

Sanicanin)

"Moja majka je takode bila uplašena, jer je belo bilo automatskiposmatrano kao kontra crvenom. Mi uopšte nismo imali nikakvu

posebnu nameru: to je spontano izašlo iz jednog bitno drugacijegnacina razmišljanja." (Vuk Stambolovic)

Ono što Bele zvezde u startu izdvaja od ostalih bendova

njihovog vremena bila je cinjenica da je grupa insistira la na pravuda izvodi, pa cak i snima, sopstvene kompozicije. Kreativnost tevrste nije bila ni najmanje ohrabrivana. Naprotiv, cinjeno je sve dase eventualni autorski potencijali usmere ka prepevavanju svetskihhitova, pod izgovorom - istini zavolju prilicno dobro utemeljenomu realnosti - da publika "to traži". Engleski jezik bio je krajnjenepoželjan - tu barijeru probice tek Igra staklenih perli , petnaestgodina kasnije.

"Nije bilo pesama na srpskom jeziku koje bi nam se dopadaletoliko da bismo poželeli da ih izvodimo, pa smo pokušavali dapevamo na engleskom. Mirko Šouc, šef orkestra Radio Beogradato nikako nije dozvoljavao i svi koji su pevali na engleskom bili suu startu eliminisani." (Vuk Stambolovic)

Ipak, tri pesme Vuka Stambolovica - danas uglednog dokmedicine - snimljene suu studijima radiobeogradske tvrdave,valjujuci uticaju Miodraga Ilica Belog, jednog od najvažnijihmacih kompozitora uopšte. Beli,kojije današnjoj publici uglavpoznat kao autor muzike zaTV seriju "Na slovo, na slovo" (ckvalitet u nivou remek-dela) jednom prilikom je došao na prBelih zvezda i bio toliko oduševljen onim što je cuo (grupanjemu u cast, izvelai obradu njegove decje pesme "Kad ne bkrava, ili mleka") da im je odmah organizovao snimanje u RBeogradu. Snimljene su tri Vukove pesme: "Bez oproštaja" (

je izvedena na Omladinskom festivalu u Subotici 1962. i posprilicno veliki hit), "Idite sviod mene sad" i "Nina moje mladokad si otišla". Poslednja dva snimka su sacuvana - na njimmože cuti grupa talentovanih, kompetentnih muzicara, spremza prilicno kompleksne zadatke koji su pred njih postavljeni.

"Mi smo, kad nam se prikljucioVuk Stambolovic,poceli dizvodimoinjegovumuziku,što nasje automatskiizdvojilood svostalihkoji su sviraliiskljucivoverzijestranihhitova.Tadato niknije radio, niti je stvaranjesvojemuzikebilo ohrabrivano.Bezvezdesu bile možda prvibend kojije pokušaoda plasira svopesme i cakuspeo daih snimi." (BobanSanicanin)

,;vukje imaoveomafine pesme,sa dobrim tekstovima.Prolemda seone plasirajunapravinacinjebio u tome štoje postojajedanlobi, kojije sasvimsigurnoimaozadatakda kocistvari. Rdio Beogradje bio hramu kojije biloizuzetnoteško uci, što je,jedne strane, svakako bilo dobro, ali sa druge nije. Vuka- i nasjednostavno nisu hteli da puste unutra, bez obzira što je deomuzike bio upadljivo bolji od onoga što se tada plasiralo." (Pe

Bjelic)

,;vukStambolovicje biomožda prvi autor kojije svojimpesmamprobio barijeru koja je odvajala rokenrol od 9statkascene. To snažalost, nije primilo onako kako smo mi ocekivali i gruparelativno brzo raspala. Cak ni podrška jednog tako uglednokompozitora kao što je bio M. Ilic Beli nije mogla da promensituaciju." (Boban Sanicanin)

"Tepesme su, izmedu ostalog, bile pocetak licnog obracanjatekstu. Pre toga, tekstovi su se uglavnom svodili na manje-viš

najzaposleniji i najcenjeniji beogradski bubnjar prve generacijeMiroslav Minic Mine.

FATALNI RINGIŠPIL40 FATA L NI RI N G I ŠP I L



sterilno prepricavanje, iliposredno izražavanje osecanja - ovde suemocije bile direktno izražene kroz tekst." (Vuk Stambolovic)

Stamboloviceve pesme nisu bile klasicni rani rokenrolstandardi, svedeni u formi i jednostavni u izrazu: njihova osnovnakarakteristika je iznenadujuca sofisticiranost i tekstova i muzike.Aranžmani su bili neuobicajeno komplikovani u odnosu na vremenastanka, a autorska samosvojnost naglašena iznad svih ocekivanja.Uci u studio sa takvom vizijom mogli su samo ljudi duboko svesnisuštine onoga u šta se upuštaju. Time se zaokružuje i definitivnoizoštrava slika o Belim zvezdama kao prethodnici jedne od

najvažnijih linija u beogradskom rokenrolu - one koja, poredtalenta, podrazumeva svest, individualnost i instinktivno poštovanjecuvene Popajeve maksime: "Ono sam što jesam".

"Nije nam bilo potrebno naturati šta cemo da slušamo i šta ceda nam se dopadne. Sami smo pravili izbor od onoga što jeponudeno na tržištu. Niko nam nije govorio da treba da volimoliti Ricarda, niti zašto treba dagavolimo - mi smo to jednostavnoznali. Sami smo ga otkrili, kao i Fetsa Domina, Rikija Nelzona, iliOtisa Redinga." (Branislav Rakocevic)

"Mi smo svirali samo rokenrol i grozili smo se svega što nije bilo

rokenro!. Toje, po mom mišljenju, vrlo važan momenat, koji semože nazvati prelomnim." (Boban Sanicanin)

Nažalost , karijera Belih zvezda neminovno je žr tvovanacinjenici da su išli ispred vremena, pokušavajuci da deluju na nacinkoji ce scena biti u stanju da prihvati tek nekol iko godina kasnije.Otuda relativno brzi raspad 1963, u znaku specificnog, u rokenrolu

prilicno cestog prokletstva, koje ce New York DoUs krajemsedamdesetih definisati kroz naslov svog drugog albuma: "Too

Much, Too Soon" .Previše, prerano.

"Tojeste bilo spontano, jeste bilo vezano ne samo za ljubavprema muzici nego i za mogucnost izražavanja osecanja - i krozmuziku i kroz tekstove koje smo pisali - ali to je takode bio i

pocetak izlaskanaše generacije izjednog zatvorenog prostora. Živelismo u društvu u kome mladih ljudi nije bilo uopšte, u kome supotpuno dominirali odrasli i ta muzikaje predstavljala prostor kojije bio otvoren zanasi ni zakogadrugog. Niko drugi to nije svirao,

cime je bila otvorena mogucnost ne samo da se mi nademo sasvojim vršnjacima i uspostavimo neke vlastite psihosocijalneprostore, samo naše, u koje niko drugi nije mogao da se meša,nego da preko toga citava jedna generacija neosetno izade nadruštvenu scenu. Ne znam koliko to važiza druge sredine, ali zanašu je apsolutno važilo, da je rokenrol bio onaj prostor gde sumladi ljudi mogli da izadu u javnost na autentican nacin, zarazlikuod drugog nacina, koji nam je takode bio otvoren: politikantski,kad nastupate kaotrabanti nekih politickih organizacija,kroz raznekomitete i slicno, što nikako nismo želeli. Tonije bio naš nacin, zarazliku od ovog,autenticnog, kojijeste. Takosmomogli da osvojimo

odredeni prostor, uprkos preporucenim sistemima i tome što tonije bila zvanicno prihvacena muzika - cak ni od strane muzicara:onisu jojse uglavnomsmejali. Secam sekakoje Mirko Šouc puštao,recimo, bas usporeno da bi dokazao da nije naštimovan. Lovilisu.Protivno celom establišmentu, to je bio pocetak borbe jednegeneracije da izade na društvenu scenu i otvori put ne samo zasebe, nego i za sve haredne generacije. Toje po mom mišljenjuomogucilo, ne samo nama, da izademo iz stanja potpune naivnostii nevinosti. Otvorilo je prostor da kasnije generacije imaju za sobommnogo više predenih stepenica - nisu morale da krecu sa dna kaomi - da imaju vec osvojen prostor. Mogli su tome da pridu naozbiljni ji nacin, a ne samo iz entuzijazma, ljubavi i želje za

sopstvenim iskazivanjem i kontaktom sa drugim slicnim ljudima.Mi se nismo ponašali profesionalno, to je došlo kasnije. Za nas jemnogo karakteristicnija bila spontanost i otvaranje prostora." (Vuk

Stambolovic)

,;velikašteta je što nismo uspeli da napravimo plocu saVukovimkompozicijama. Secam se da smo se strahovito trudili, ali iz nekihnama nepoznatih razloga to nije moglo da prode. Bili smo timetoliko razocarani da se može reci da je to bio jedan od glavnihrazloga za raspad grupe." (Branislav Rakocevic)

Grupa se raspala 1963, posle nastupa u Rovinju. Pera Bjelije otišao u vojsku, a ostali su prešli u Siluete Tomija Sovilja, s tim

što je Mineta na bubnjevima zamenio Ðino, brat saksofonisteJovana Maljokovica. Umesto Pere uskocio je Mica Tomic (exNautilusi), po opštem mišl jenju jedan od najboljih gitarista tovremena.

Na prelazu pedesetih u šezdesete svet još nije bio sigurangde bi trebalo smestit i novu, drsku i zapanjujuce mocnu energiju

42 F ATA L N I R I N G I Š P I L F ATA L N I R I N G I Š P I L 4



nazvanu rokenrol. Džez muzicari uglavnom su s prezirom okretaliglavui zatvarali uši, tvrdeci daje to muzika amatera (iako sumnogimedu njima tajno gostovalina snimcima ranih rok zvezda). Klasicnimuzicari prezrivo su odmahivali sveže manikiranim klavirskimprstima. Verskifundamentalisti i dežurni puritanci grmeli su protivrokenrola kao "davolje", "divljacke",ili, najblaže receno, "bezvred-ne" muzike i, nemajuci pametnija posla, zgražavalise nad provo-kativnim kruženjem kukova ElvisaPreslija.

Posebno su na udaru bili suviše "asocijativni" tekstovi i eks-plicitne aluzije na seks u ponašanju. Toje ponekad dovodilo do

ozbiljnihemocionalnih lomovakod muzicara: Džeri LiLuis,recimo,nije bez posledica izašao iz sukoba sa svojim daljim rodakom, cu-venim evangelistom tog vremena Džimijem Svagartom (kasnijeuhvacenim in f1agrantisa prostitutkom, što gaje koštalo karijere),u cijem su korenu stajale pesme poput "Great Balls Of Fire"("balls" je kolokvijaini izraz zatestise). Svet je, dakle, tinjao, spre-man da plane, a da toga još nije bio u potpunosti svestan.

Beograd je, iako neminovno pod jarmom "omladinskihakcija", "obnovei izgradnje", "odlucnogNE potrošackom društvu","kolektivizma" i mnogih drugih "izama", svojim vecito vitalniminstinktom i uvek spremnim culima primao vibracijeiz sveta,upijao

ih i cekao pogodan trenutak da se dostojno ukljuci. Pripreme nisutrajale dugo.Veckrajem pedesetih, u glavnomgradu se,zahvaljujucitvistu, bugi-vugiju,šejku i ostalim ranim i prelaznim formama noveglobalne muzike, zacinjala svest o radanju necega što ce izosnovapromeniti poglede na popularnu kulturu i doneti neslucenauzbudenja. "Zvezdane noci" na Kalemegdanu i prve cajanke,nagovestile su ulazak u najraniju fazu razvoja beogradskogrokenrola: doba nevinosti.

Izraz "nevinost" ne treba shvatiti doslovno - pre svega semisli na pobude i motive. Rokenrol tada još nije bio pretvoren uindustriju (istini za volju, ovde nije to ni sada, posebno u

organizacionom smislu), mada se od sviranja na igrankama moglosasvim pristojno živeti. Osnovni, još uvek podsvesni, motiv krio seu želji zaoslobadanjem ogromne energije koju dobar deo urbaneomladine nije bio spreman da potroši kopajuci, polažuci šine,pevajuci brigadirske pesme, trceci u štafetnom lancu, ili znojecise po sletovima. To,opet, ne znaci da neki od njih nisu radiliupravo

to. Neki drugi, zahvaljujuci licnojmudrosti, iskustvu i saznanjuje - kao što bi rekao Hugo Prat - život kompromis, bili su svesda se do bistre vode može stici jedino meandriranjem krodruštveno-politicki mulj. Tose izmedu ostalih odnosi na NikoKaraklajica, coveka koji je omogucio prodor rokenrola na radtalase, a zatim i medije uopšte. U seriji diplomatskih potezpotrebnih da bi se stvar brže i efikasnije kretala napred - madpostoje suprotna, prilicno opravdanamišljenjada se i establišmenžuriloda novi pokret, koji se odlikovaoomiljenam totalitaristickomkategorijom: masovnošcu, stavipod kontrolu - Karaklajicje jedno

kasnijom prilikom, zahvaljujuci odjecima jedne od svojih rademisija "Tražimonajboljeg druga" (startovala 1967), cak došao~ideju da se formira omladinska radna brigada. Toje, po svojprilicipak bio jedan od retkih primera reverzibilnosti u odnos,:!premsistemu - smer eksploatacije okrenut je za 180 stepeni., Umestda budu manipulisani, ljudi vodeni idejom rokenrola uspeli su dpreuzmu ulogu manipulatora, a da, pri tom, svi budu zadovoljn

"Odlucilismo da se brigadazove"Najboljidrugovi"i u njojjenajmanjepolovinasviralagitare, ili neke druge instrumente. Jasamsemalouplašiokakoceonito da izgurajui pomisliosamda bibilo dobro da ubacimodeset vojnika.Otišaosam u Generalštab,

ispricaosamšta samimao i tom generalukojime je slušaoidejasesvidela.On je rekaoda odem u Obrenovaci da izaberemvojnikekojimi trebaju. U Obrenovackomgarnizonu,naravno,nisu imaliništaprotivi vojnicisu došli.Brigadae bilanajpopularnijanacelojtrasi, cetiri godine smo išli i na kraju, kad je trebalo da sepobratimimosanekomdrugombrigadom,pritisakje bio tolikidase posebno odlucivalokomože da se bratirni sa nama, a ko ne."(Nikola Karaklajic)

Tokom najranijeg perioda materijalizacije rokenrolaBeogradu, nova muzika nije bila sasvim etablirana ni u svetskimokvirima. Beli izvodaci tek su bili zapoceli proces inauguracij

pesama crnih muzicara, dajuci im ne samo legitimitet, veczasluženi hit status. Povratna sprega kasnije je - cak više prekengleske nego americke scene - dovela do retroaktivnog opštepriznavanja epohainih talenata Caka Berija, Liti Ricarda, ili BDidlija. Tada- a rec je o prelazu pedesetih u šezdesete - u Beogradse samo naslucivalo šta bi rokenrol, koji još uvek nije bio skrive

44 FATA LN I R I NG I Š P I L F ATA LN I R I N G I ŠP I L 45



cak ni iza docnijeg termina bit-muzika, mogao biti. Prvi izvodacitek su otkrivali da im Ever1yBrothers odgovaraju više od njihovihsopstvenih hilbili korena i da Cabi Ceker i "Twist Again" nepredstavljaju definitivni kraj nove, potpuno autenticne i samosvojnecivilizacije,nego samo uvod u nju. Zanimljivoje da su, istovremeno,to otkrivali i - Britanci.

U predbitlsovsko doba engleskom scenom su uglavnomdominirali izvodaci ciji je osnovni zadatak bio da, za racunvizionarski nastrojenih poslovnih ljudi, sondiraju tržište i ustanovekoliko je nova muzika isplativa. Iza vecine najranijih engleskih

rokenrol pevaca stajao je bivši pozorišni impresario Lari Parns. Odbivšeg mornara i barskog skifl pevaca Tomija Hiksa, Parns jenapravio prvu britansku rokenrol zvezdu Tomija Stila. Stilje, istiniza volju, posle svega dve ploce sa rokenrol predznakom ("RockWith The Cavemen" i "Doomsday Rock") i mnoštva brižljivoprogramiranih izjava (medu kojima se ipak izdvojilajedna iskrena:"Neko je tražio eksponenta zarokenrol ija sam se našao na pravommestu")krenuo "elvisovskim"putem,brzometnose transformišuci .u glumca, kabaretskog izvodaca i TV licnost, ali se zato na scenusrucila lavina novih klonova. Raspon je bio veoma širok - odautenticnih muzickih licnosti poput BilijaFjurija, iliMartija Vajlda,

do instant-zvezda kao što su bili Teri Din, Diki Prajd, Vins Iger,Džoni Džentl, ili Džo Braun. Kad je Parnsova "ergela" protutnjala- za šta su bile potrebne jedva dve godine - sazrelo je vreme zaizvodace sa dužim rokom trajanja, na celu sa Adamom Fejtom iKlifom Ricardom. Ricardova prateca grupa The Shadowspredstavljala je, pri tom, najvažniju liniju uticaja u embrionalnomrazvoju beogradskog rokenrola.

Zacetak Shadowsa nalazio se u Ricardovoj ideji da formiraprateci sastav,kojibi dostojno podržao njegovu rastucu reputaciju.Inicijalno ime, u vreme dok je bend, u kome su vec bili gitaristiBrus Velci Henk Marvin, pratio Ricarda na njegovoj prvoj turneji

bilo je The Drifters. To se nije previše dopalo istoimenom,slavnijem americkom sastavu, pa je, na predlog novopridošlogbasiste Džeta Harisa, ime promenjeno u The Shadows, a originalnapostava zaokružena bubnjarom Tonijem Mihenom. Što saRicardom, što bez njega, bend je do polovine šezdesetih imaodvadesetak hitova: serija je zapoceta 1960. instrumentalom

"Apache" autora Džerija Lordana. Istovremeno, formiran je jedaod najpostojanijih predhendriksovskih gitaristickih kultova: kuHenka Marvina. Karakteristicni raspevani, vibrirajuci ton, dovededo savršenstva virtuoznom upotrebom tremolo rucice, predstavljaoje ideal kome su težili doslovno svi beogradski gitaristi .

"Pojavom Shadowsa u svetu - jer mora prvo da se desi nešto usvetu da bismo mi mogli ovde da odradimo - pocinje, po momnekom videnju stvari, sve to i ovde. Pravih pevaca je uvek bilomalo, paje i zato dobro došla instrumentaina muzika. Biloje nahiljade Shadowsa. Takoje ušla elektricna gitara u naš rokenrol -

došla je sa Shadowsima, 61-62. Dotle nismo bili sigurni kako danapravimo sastav.Prvo su svirokenrol sastavibili sa klavirima. Drugisu imali saksofon. Gde da nadeš te ljude u Beogradu? Ako dobrosviraju, vec su svirali džez i prezirali su novu muziku, bila im jesuvišejednostavna, kao šta je to, dva tona. Kad je došla gitara, "P.B. 1.", "Apache", odmah su poceli da se prave bendovi." (B. M.Cutura)

"Svi smo tada u Beogradu bili "Šedouzi" (po Džetu Harisu,basisti i"kumu" Shadowsa Vlada Jankovic je i dobio nadimak -prim. aut.). Tek kasnije su došle varijante IIBitlsa", "Stounsa" idrugih. U to vreme gitaristi su kupovali i nosili naocare sa obicnimstaklima da bi lic ili na gitaristu Shadowsa Henka Marvina. Ika

Stanic, gitarista Silueta je bio prvisrpski Henk Marvin ito seznalo.Svi su svirali sedam-osam obaveznih pesama koje nisu smele da sepreskoce, pocevši od "Apache", pa zakljucno sa "Theme ForYoung.Lovers". Toje.bio obavezan repertoar. Na osnovu njega se gledaloi ocenjivalo ko kako svira i koje od kogabolji." rv. J. Džet}

"Meni su The Shadows nešto što i dan danas volim da slušam.To je toliko posebno. .. slušaš i misliš, majku mu, ti Voxovi, tajStratocaster, kako seto uklopilo sanjim, satim Henkom Marvinom,kakav je to ton... Šta u Beogradu!?Ja mislim da su svi gitaristi nasvetu tada želeli dabudu Henk Marvin! Osim Dragog, kojije u tovreme svirao bas (smeh). Nikada necu zaboraviti osecaj koji samimao kad sam cuo "The Young Ones", to je bilo nešto...stvarnoposebno, neponovljivo. Mislim da smo imali veliku srecu što smoodrasli na Shadowsima." (Žika Jelic)

Medu bendovima "odraslim na Shadowsima" ("Šedovanima"kako je glasilo njihovo ime u slengu ranog BG-roka) prvi kojiimao kompletnu opremu i umeo da je koristi bile su Iskre, mad

46 FATA LN I R IN G I Š PI L FATALNI RINGIŠPIL 4



su se, baš u njihovom slucaju, kao direktni uzori cešce pominjaliJohnny And The Hurr icanes i The Tornados. Originalna postavaformirana je 1961. u Drugoj beogradskoj gimnaziji (cija ce zgrada,jedna od najlepših u tadašnjem Beogradu, iste godine biti srušenai zamenjena jednim od turobnih soc-realist ickih monstruma -Politikinim soliterom), a cinili su je Draško Reljin (bubnjevi),Slavol jub Bogdanovic Buca (r itam gitara), Miloš Sekulic (sologitara) i basista Gligorije, zvani Gliša. Posle koncerta o kome jeMladen Kocmut Kec govorio secajuci se svoje prve grupe - rec jeo "Majskom festivalu mladih", održanom 1962. u Domu sindikata

- prikljucio im se k1avijaturista 3+ 1 Branislav Nikolic Beka."Iskre su vežbale u KUD Ivo LolaRibar, aja sam nešto radio tu

u pozorištu, satiricni kabare. Video sam grupu koja je radila na16mm bioskopskom "Iskra" ozvucenju, koje je imalo pojacivac idve zvucne kutije - tako su i uzeli ime Iskre. Meni se to dopalo,imao sam jednu akusticnu gitaru i vec sam bio poceo da seinteresujem zanovetrendove, dobio samnekoliko ploca izAmerike,Pet Bun, rani Elvisovisinglovi. Satih ploca sam naucio par stvari,po sluhu i verovatno sam u tome bio medu prvima." (Ika Stanic)

Do, danas legendarnog, koncerta Iskri u velikoj sali Petebeogradske gimnazije grupe su uglavnom pravile instrumente i

dovijale se na sve moguce nacine. Svetlost lampica prvih "Binson"pojacala na potpuno zamracenoj bini za mnoge iz generaciješezdesetih i danas je važna uspomena na uzbudenje kakvo je ugodinama koje su dolazile bilo sve teže doživeti. Zoran Simjanovicje medu njima.

"Majka Gliše, basiste Iskri, radila je u nekoj ambasadi i prekonje su kupili prava tri Binson pojacala, prave gitare, Framus i dvaFendera, pravi Hohner elektricni klavir i prave bubnjeve. Njihovnastup u Petoj beogradskoj bioje pravo cudo, u tehnološkom smislumožda najznacajniji koncert tog vremena. Sve grupe su se skupileda vide prve prave instrumente. Oni su zatvorili zavesu, a mi smo

svi sedeli i cekali. Onda seugasilo svetlo, potpuni mrak, otvara sezavesa i... samo svetle lampice od pojacala~ Ne postoji nacin daopišem osecanje koje sam tada imao. Polakose pali svetlo i pocinjekoncert koji prvi put ima pravi zvuk. Kasnije su Iskre sa IvankomPavlovic nastupile na televiziji, sa numerom "Mala Šejla" i to jeverovatno prvi put da se neka rokenrol grupa pojavila na tom

mediju. Secam se cak da je sve vrlo pristojno izgledalo. Pošto samišaou razred sa Glišinom komšinicom, ja sam preko nje izmuvaoda odem i da pipnem tu opremu. Otišao sam i bio prvo primljenhladno...,.u mracnoj sobi sedi grupa u vežba i dolazi im uljez. AliGliša je bio sjajan t ip i pošto su malo vežbal i, on mi je u pauzirekao da sednem zaklavir i probam, ako hocu. Klavijature je kodnjih svirao cuveni Beka, koji je posle otišao u Švedsku. On je bioneka vrsta zvezde, mada mislim da sam ja u to vreme ipak sviraomodernije i atraktivnije. Seo sam i poceo malo da sviram i oni susvi odjednom ucutali. Bekaje bio najljuci, normalno, kao, šta se jatu muvam, alito je možda bio prvi rok džem sešn u Beogradu. Iz

tog susreta je možda mogla proizaci i prva beogradska supergrupa.Kadsu se Iskre raspale, a Siluete bile u slicnoj situaciji, napravljenaje grupa u kojoj je bas svirao G~iša,bubnjeve Miroslav Minic Mine- oni su stvarno bili najbolji u gradu u tom trenutku - solo gitaruSima Vukovic, saksofon Joea Maljokovic, a ja sam svirao orgulje ielektricni klavir. Svirali smo prilicno cudnu muziku, baziranu naThe Hurricanes, ali smo imali i druge instrumentaine obrade, kojesu odgovarale tom tipu sastava. Onda je u jednom trenutku Glišaotišao u Ameriku i sve je krenulo drugim putem - Sima i ja smoprešli u Elipse." (Zoran Simjanovic)

Prelomni trenutak u kari jeri Iskri vezan je za prvi rokenrohit singl u istoriji beogradske scene. Ujedno, to je bio i prvi ozbilja

kompromis, koji - iako je bilo jasno da je neminovan - nije prošabezbolno. Iskre su, naime, prema zahtevima vremena, bile prsvega inst rumentaini bend, ci ji je zvuk bio uglavnom baziran norguljama Branislava Nikolica Beke, jedne od potencijalnihinstrumentalistickih zvezda nove muzike. Povremeno, kad je u igrtrebalo ubaci ti malo vokalnog adrenalina, sa njima je nastupalaBrankica Sucevic, o kojoj se - po istim kriterijumirna na osnovkojih se vrednuju premijerna mesta B. M. Cuture, ili NovakDžepine - može govoriti kao o prvoj beogradskoj rokenrol pevacicNjen repertoar kretao se u relativno širokom rasponu od BrendeLi- sakojom je, zbog slicnosti u izgledu i,posebno, temperamentu,

cesto uporedivana - Vande Džekson i Arete Frenklin, do RitPavone.

"Pocela sam vrlo rano da se pojavljujem, na dobrotvornimpriredbama i slicnim mestima, ali sam prvi put ozbiljnozapevala ugimnaziji - bila sam završila drugi razred kad je srušena Druga

48 FATALNI RINGIŠPIL F ATA L N I RI N G I ŠP I L 4



beogradska, što ovom gradu nikada ne treba oprostiti. Tusam imaladivno društvo - Miša i Grigorije su išlisa mnom u razred, a BucaiVaske iz Sedmorice mladih su bili dve godine stariji . Možetezamisliti kako je izgledao veliki odmor~ Tu su stvorene Iskre, sakojima sam ja, kao njihova drugarica, pocela da pevam i, posle,nastupam. Vežbali smo kod Beke u Ulici Majke Jevrosime."(Brankica Sucevic)

U trenutku kada je Iskrama ponudeno da objave EP,logicansled stvari narušen je odlukom muzickih urednika izdanja da se uulozi vokalnog soliste pojavi druga pevacica, koja u rekapitulaciji

epohe takode može pretendovati na status prve: Ivanka Pavlovic.Posle mnogih igranki (u karijeri je imala preko 800 nastupa), nakojima je numere iz repertoara Helen Šapiro, litI Eve i drugih,kombinovala sa hitovima italijanskih zvezda, poput ÐiljoleCinkveti, ona je 25. marta 1963. u Studiju VI Radio Beograda, sagrupom Iskre i vokalnim ansamblom Eho snimila EP sanumerama"Mala Šejla", "Pepermint twist", "Locomotion" i "Slušaj pesmu",objavljenza aleksandrovacki Diskos. Bilaje to prva (i najuspešnija)od njene cetiri ploce - tokom naredne dve godine prodata je usrebrnom tiražu i približila se cifri od 100.000 primeraka. Nijedanrokenrol pevac, ili grupa tog vremena, nisu mogli da se pohvale

slicnim uspesima, a jedino je Nikola Karovic (sa "MalomGrkinjom", koja je, kako u jednom eseju ispravno primecujeVladimir Špicanovic, "bila neuporedivo primerenija ukusuprosecnog domaceg kupca gramofonskih ploca") zabeležio vecitiraž.

"Mi smo vežbaliza tu plocu, misleci da cemo zajedno da jesnimimo.Odjednomse, kaopo direktivi,pojaviladrugapevacica.Iskre su - umesto da to bude njihov,naš, gromoglasandebi -stavljeneu podredenu ulogu,bili su samoprateca grupa.Takodasmosvibili razocarani."(BrankicaSucevic)

Isturanjem Ivankinog imena u prvi plan, Iskre su bile

potisnute do uloge prateceg benda, što im bez sumnje nijeodgovaralo. Shvatajuci situaciju - koja je bila dovedena do tacke"uzmi, ili ostavi" - Brankica Sucevic je još neko vreme provelapevajuci sa Iskrama, da bi se onda definitivno posvetila radu ugrupi Safiri - sa kojom je i u vreme Iskri paralelno nastupala - i

studijama arhitekture. Njeno ime cesto se pojavljivalo"mešovitim" muzickim priredbama, ali repertoar nije prilagodava- onje sve vreme ostajao udomenu punokrvnog, visokonaponskorokenrola. Safiri su bili prva beogradska grupa sa duplisaksofonom u postavi (Vladislav Štajner - alt i Rudolf Cepelniktenor) a u svojim redovima su, pored solo gitariste MiroslaJankova i bubnjara Miroslava Stankovica imali i buduceg ritagitaristu Silueta Miomira PetrovicaKraku, te buduceg klavijaturiCrnih bisera Dragana Raicevica, jednog od retkih muzicarašezdesetih koji su ostali u profesiji . Neposredno pre povratka

Siluete, neko vreme sa njima je nastupao i Zoran Mišcevic.Kad su 1967. dobili - i, naravno, prihvatili - ponudu zaagažmanu Danskoj, saradnja saBrankicom- cijaje koncertna maniz ranih šezdesetih "Brže svirajte, moram kuci1", diktirana roteljskom brigom, ušla u legendu - neminovno je prekinuta, cimje ujedno stavljena i tacka na njenu karijeru. Brankica Sucev-Trandafilovic,cijepevanje nažalostnikadanije zabeleženona vinidanasje ugledni beogradski arhitekta. Vecprve recenice pri susres njom otkrivaju, medutim, da se odjeci "dobrih vremena i dakotrljaju" i da je neke stvari, jednostavno, nemoguce zaboravma koliko, silomprilika, bile potiskivane. Slicnokaokad razgovar

sa Cuturom, koji neprestano ubacuje pevane citate - od "Nocbuke" do "Keep On Runnin'" - nekoliko fraza preko kojih gTrandafilovic neformalno preleti evocirajuci važne trenutke svokarijere, deluju kao nepobitna potvrda o tome koga, zapravo, imapred sobom.

U zimu 1964. Brankica Sucevic je prešla u Safire. Još npostojao Dom omladine kaokoncertni prostor, pa se zimi nastupau Tašu, a le.tiu cuvenoj Euridici, u Molerovoj 33 - ova poslednlokacija odgovarala je Brankici iz još jednog razloga: bila je clglumacke ekipe Dadova. Sa Safirima je ostala do 1967. kadapsolvirala - oni su u to vreme dobili ponudu za Dansku. To

ujedno bio i kraj saradnje. Kakosamakaže, "apsolutno nije dolazu obzir reci roditeljima da napuštam arhitekturu i odlazim dabavim pevanjem". I prethodnih godina, leti je mogla da idesvirke, ili gostovanja sa Dadovom, samo pod uslovom da u jupreda ocu indeks pun dokaza o položenim ispitima - ta operacponovljena je cetiri puta. Njena karijera u rokenrolu potrajala

50 FATA L N I R I N G I Š P I L FATALNI RINGIŠPIL



srazmerno dugo u odnosu na cinjenicu da definitivna profesiona-lizacijana tom polju zapravo nije ni planirana. Sticajem okolnosti,nije ostavila nijedan diskografski trag, alineki znatno dublji tragoviostali su u kolektivnom secanju generacije, cijije neodvojivi ivitalnideo predstavljala tokom gotovo citavih šezdesetih.

"Beogradkojije imaodušu ikojije krajempedesetihi pocetkomšezdesetih predvodio jugoslovenskuscenu kasnijeje odjednomgurnut u stranu. Mi smo tada bilivrlo mladi,nismoznaliništa opolitici niti nas je to interesovalo, nismo znali da bi i snimanjeplocamoglobiti politickastvar.Bilonamje, kolikogodto naivno

zvucalo,važnosamoda sviramoi pevamo i vec61. u drugom razredugimnazijeuvelikosmovežbalikodBeke.Moramtakodedapriznamdasamuvekbilamiljenicasvojihdrugara,onisupraviliedanzaštitnizid oko mene i zamnogeprobleme nisamni znala.Samoje bilobitno da budem obaveštenakad i gde je svirkai da "skuvam"roditeljedame puste- onisubrinuliosvemuostalom."(BrankicaSucevic)

Da se vratimo na Iskre, Gliša nije ucestvovao na snimanju"Male Šejle" - neposredno pre toga napustio je grupu, odnevšigotovo svu opremu. Srecom, gubitak je, prema navodu izjednogod clanaka o grupi, nadoknaden zahvaljujuci gitaristi Milošu

Sekulicu, odnosno, preciznije, blagonaklonosti, razumevanju iudobnom imovnom stanju njegovih roditelja. Na mesto basistedošao je Dragan Mirkovic, nekada clan jednog od prvih muzickihdvojaca u Beogradu, Dueta M, adanas predsednik Udruženjamuzicara džeza i zabavne muzike. On je ucestvovao na snimanjuprvog "pravog" EP-ja Iskri, objavljenog 1964, sa instrumentalima"Stalaktit" (verzija pesme ne mnogo poznate francuske grupe LesAiglons, kojaje neocekivano postala hit i "povukla" citavu plocu),"Šeba", "Rok za dobro jutro" i "Zvoncici". Njihov diskografskibilans kompletiraju još dva EP-ja, snimljena sa novim basistomBrankom Glušcevicem - medu snimljenim numerama nalaze se i

"Kuca izlazeceg sunca", "Tequila" i "Nebeski jahaci". Uspeli sutakode da budu prvi domaci bend kojise pojavio na filmu - rec jeo ostvarenju Glasam za ljubav iz 1965, a i da sepojavena Gitarijadi1966, gde su osvojilipeto mesto, pre nego što su sezauvek razišli,upravo u trenutku kad je beogradski rokenrol silovito kretaonapred.

"Iskre su bile primer benda koji je kao ekipa zvucao sjajno, takoda prestaje da bude bitno kakvi su muzicari pojedinacno. Mislimda im je uglavnom cinjena nepravda, jer nisu vrednovani koliko bitrebalo kaopioniri jedne važne stvari. Dva puta sam ih cuo. Jednomkod Gliše, njihovog prvog basiste, na Terazijama gde je stanovao, adrugi put kod mog brata od tetke, njihovog solo gitariste i zgranuosam se kakav je to zvuk, jer tada sam prvi put cuo kako zvuci kadse svira na normalnim instrumentima." (Petar Bjelic)

"Siloviti razvoj" sredinom šezdesetih koštao je rokenrolvremena i živaca, u borbi sa uslovnim refleksima javnosti. Reakci

na pojavu prvih autenticnijih izvodaca, svesnijih u šta se zapravupuštaju, bila je, s jedne strane, freneticna. S druge strane, izazivaje reakcije u rasponu od zatecenosti i zbunjenosti, do revoltaotvorene agresije.

"Stigle su šezdesete i taman smo malo bili izašli iz siromaštva.Poceli smo da se interesujemo zasvet i samim tim je pocela da semenja i struktura društva. Onda je pocela da stiže nova muzika.Momci koji su sviralione pravljene, ilineke jeftine elektricne gitareodjednom su postajali mali heroji. VisovajVis onaj, bašsam gledaopre neki dan, bilo je preko 60 grupa u Beogradu1Ekstravagancija-u koju je svrstavano sve, od puštanja kose do drugacije odece i

slobodnijeg ponašanja - posmatrana je kao neka vrsta nastranosti.Bilo je nenorrnaino toliko se zaludivati nekakvom muzikom, abuduci direktor PGP Stanko Terzicje tvrdio da može bez problemada napravi iste takve pesme kao Beatlesi, da to nije ništa. Ja sammislio drugacije." (Nikola Karaklajic)

Duga kosa i uske pantalone predstavljali su najupecatljivijesimbole, koji su cesto izazivali otvoreno neprijateljs tvo. Svakmomak sašiškama ineobaveznijom frizurom i garde robom mogaje postati - a cesto je i postajao - žr tva ekipe u tzv. "mamlaz--adelima", klasno svesnih pripadnika komunisticke omladine, ijednostavno, gradskih siledžija. Neki od najhrabrijih, medu koj

svakako treba ubrojiti pevaca Silueta Zorana Mišcevica (cija kosnije bila samo duga, nego i iri tirajuce plava) shvatili su da bi se tsituacija mogla i marketinški iskoristiti: Mišceviceva izjava kaknamerava da, iz razumljivih razloga, osigura kosu podigla jsredinom šezdesetih znacajnu medijsku prašinu.

52 FATA L N I RI N G I ŠPI L FATA L N I RI N G I ŠPI L 5



Suprotno pogledu iz današnje perspektive, izvodaci koji su

pripadali novoj muzici prilicno rano su poceli da nastupaju nabeogradskim pozornicama. Možda prvi autenticni strani rokenroldogadaj u Beogradu, bilo je gostovanje i tada ne previše poznatog,a danas sasvim zaboravljenog Kolina Hiksa, rodenog brata prve

engleske rokenrol zvezda Tomija Stila. On je, na samom pocetkušezdesetih, došao u "paketu" sa nekoliko aktuelnih ital ijanskih

pevaca. Kasnije ce doci The Lords, The Searchers, The Hollies.. .Kad su gostovanja stranih zvezda u pitanju, šezdesete su, dakle,bile daleko burniji period nego što se inace misli. Posebno u odnosu

na devedesete, najmracniju i najsumorniju deceniju u novijojsrpskoj istoriji - koja i inace obiluje užasom i mrakom - kad jejedino ponekog disk džokeja, ili iznošenu dens zakrpu bilo moguceubediti da dode ovamo.

"Iako je bio daleko poznatiji kao brat Tomija Stila, Kolin Hiksje imao nekoliko sopstvenih hitova i za nas je bio velika zvezda.Tol ika da nismo mogli da verujemo da ce stvarno nastupiti uBeogradu. Istoje izgledao kao Tomi,ista plavakosa, odelo, pokreti.Pojavio seu filmu Evropa nocu, zajedno sa Plattersima i još nekimgrupama - iz tog filma, uzgred, potice lik Doli Bel, kasnijeupotrebljen u filmu Sjecaš li seDoliBel? Menije otac sredio kartui kad je Kolin Hiks izašao sa gitarom, to je bio delirijum! Zvuk jeodjednom postao mnogo glasniji , a publika je kao po komandipocela da skace i vrišti." (V J. Džet)

"Moj brat i ja smo otišli u Dom sindikata manje zbog KolinaHiksa, a više da vidimo kako taj njegovgitarista svira. Tonije imalogde da se vidi. Kad je u Beograd stigao film Veseliklub mladih saTomijem Stilom, gužve su bile nenormalne - to je zanasbila prvaprilika dase sretne mo sa"pravom stvari". Hiksovkoncert je pružioprvu mogucnost da se to isto vidi uživo. To je bio prilicnojednostavan rokenrol i secam se da je zvucalo pomalo bledo uodnosu na ono što smo ocekivali.Jer ne treba zaboraviti da smo miovde u Beogradu u to vreme slušali Fetsa Domina, RikijaNelzona,

Everly Brothers i njima slicne, pa nam je Hiksov orkestar zvucaobliže džezu nego pravom rokenrolu. Inace, publika je bila maloakademska i samo je jedna grupa sa balkona pljeskala u ritmu."(PetarBjelic)

"Prva strana grupa koja je svirala na Tašmajdanu su bili TheLords. Cak su se i neke njihove ploce pre tog nastupa vrtele poBeogradu. Lordsi su inace bili poznati po tome što su dovezlikombijem kompletnu opremu - prvaVoxpojacala, gitare, sve živo- i ostavili ga negde parkiranog. Malo ljudi zna da su došli tipovi,otvorili taj kombi i odneli sve što je bilo unutra. Nastala je frka ipotraga, ali do pocetka koncerta je, što je takode neverovatno,bilo vraceno sve, do poslednje stvari." (Robert Nemecek)

Iako, kao što je vec receno, niko ne može sa sigurnošcutvrdi kada je u Beogradu definitivno uspostavljena situacija javno

prisustva rokenrola, malo je onih koji bi se usprotivili tvrdnji dato dogodilo 20. oktobra 1961. Tog dana Zoran Mišcevic i BrankGlušcevic odlucili su da realizuju vec neko vreme prisutnu zamisao osnivanju grupe. Mišcevic je u najranijoj fazi još uvek svirao baGlušcevic ri tam-gitaru, a u postavi su još bi li bubnjar MiroslaMinic Mine, solo-gitarista Ilija Stanic i Zoran Simjanovicklavijaturama.

"U Domu sindikata je 1961. bila neka priredba zaucenike nakojoj sam bio i video Zorana Mišcevica na sceni. On je pobraodaleko najveci aplauz, pevao je "TwistAgain" Cabija Cekera. Menise to jako dopalo, a posebno mi se dopao njegov nastup, pa samotišao iza scene, upoznao se s njim i rekao da sviram gitaru. Pocelismo da se družimo i to je trajalo neko vreme, dok nismo shvatilida moramo nešto ozbiljnije da uradimo." (Ika Stanic)

Na koncertu Ðorda Marjanovica u Domu,sindikata, Siluetsu imale prvi ozbiljniji nastup.

"Ðorde Marjanovic je uvek držao po tri koncerta, jer jeinteresovanje publike bilotoliko da se nijemoglozadovoljiti jednim.Imali smo jedno malo pojacalo, koje je svojevremeno bio nabavioritam gitarista Branko Glušcevic: to je bila jedna kutija, sazvucnikom od pet vati i pravljenim lampaškim pojacalom, u kojesmo se, preko razvodnika, svi ukljucivali. Probali smo, ali je bilo

ocigledno da je prostor preveliki i da to ne valja. Onda je nekodoneo jedan veci zvucnik bez kutije, sa nekom velikom lampompored. U to se ukljucio gitarista i vec je zvucalo ozbiljnije. U tovreme Zoran Mišcevic je sviraobas gitaru - to je bila obicna gitara,kojaje imala ulogu basa- BrankoGlušcevic ritam gitaru, Ika Stanicsolo, zabubnjevima je bio Mine, a ja sam svirao klavir. Secam se

54 FATA LN I R IN G I Š PI L FATALNI RINGIŠPIL 5



da se pred te nastupe sa Ðordem pojavio Gvozden Eror, koji jedanas,mislim, profesor na Filološkomfakultetu. On je, kaoi VladanKrasic, recimo, bio ljubitelj i izuzetan poznavalac muzike - oni suskupljali ploce i pomagali su nam da dodemo do novih pesarna.Erorje imao gomilu ploca i nije se aktivno bavio muzikom, alije ujednom trenutku poželeo da svira sanama i postao clan grupe. Natrecem koncertu onje sviraobongose, sa lancima, imitirajuci zvukSendija Nelzona, koji je na bubnjevima imao lance. Toje delovalofantasticno - kao da Enimal svira sa nama." (Zoran Simjanovic)

"Ðorde je zabeogradsku publiku pripremio ijedno iznenadenje

- grupu tvistera "Siluete", grupu u kožnim bluzama, crvenimkošuljama, farmerkama i kratkim cizmama - kojoj to nimalo nijesmetalo da naszaprepasti svojimodlicnim sviranjem, kakvoodavnonismo culi u Domu sindikata!" - stajalo je u jednom tekstuobjavljenom neposredno posle nastupa - "Decaci ne samo da suizvanredno muzikalni, oni imaju osecanje za meru, možda zato štojoš uvek nisu proglašeni za prvorazredne zvezde. Uz njih, Ðordenajzad postiže pravu atmosferu svojih ranijih koncerata, postižeonaj trenutak, kad publika spontano krene u ritmicko tapšanje,kad je svima u dvorani vruce, kad se hiljadu osmeha meša sahiljadom uzvika - odavde pocinje uspeh!"

Tako je, prakticno preko sindikata, šlepujuci se uz

zabavnomuzicku zvezdu u silovitom usponu - i, cak još više,obrnuto - rokenrol poceo da osvaja ono što se do tog trenutkaobicno nazivalo "narodnim masama". Vrlo brzo, masa ce postati"kriticna" i pretvoriti se u zadihano i uskomešano klupko svesti oneminovnom dolasku novog vremena i nove muzike. Poceci su

bili potpuno bezazleni, mnogo više instinktivni nego svesni, pricemu ne treba zaboraviti da je najveci broj glavnih aktera tek bioizašao iz puberteta.

,;vecinanas, ukljucujuci i mene, pocela je sasvim slucajno. Bilaje velika pauza izmedu osnovne i srednje škole i skupljali smo sekod Ljube Ðordevica, kasnije klavijaturiste Silueta. On i njegov

kum su svirali harmonike, neki drugi gitare i tako je to išlo dokneko nije doveo Aleksandra Dragojlovica iz Radio Beograda. On jezakljucio da to uopšte nije loše i cak nam je dao ime Sedamnajmladih. Da bi mogao da nas cuje kompletno, otišl i smo kodmene, gde je bio klavir i napravio se citav konglomerat zvuka, saharmonik<:!ma,gitarama i klavirom. Ne znam šta je tacno tu bilo

od muzike, ali svakako je bilo blisko aktuelnom popu. LjubaÐordevic, Jovan Miševic, kasnije bubnjar Silueta ija išli smo u isti

razred. Neko je u jednom trenutku doveo Iku Stanica, prvogsrpskog elektricnog rokenrol gitaristu, cega u tom trenutku jošniko nije bio do krajasvestan, koji sepojaviosa nekim foto snimcimanota. Ja sam pogledao te note, on je nešto svirao i ustanovio samda svira dobro, mada note nije znao, nego je skidao pesme samagnetofona. Skinuo je fantasticno. Ja sam ga pratio na klaviru ipolako smo otkrivali kakva je to vrsta muzike. Tako se u hodu i

bend menjao. Kod grupa je dosta interesantno kad se cisti. Ljudiseprvoskupe kao drugovi.U jednom trenutku, neko preraste ostale

i onda drugove treba odbaciti da bi se išlo napred. To je inace,dosta mucna situacija. Naše društvo se precutno raspalo. S jednestrane smose povezaliZoranMišcevic,Ikai ja. Nismo bili zadovoljnibubnjarem, on je promenjen, ali glavni problem je bilo pojacalo.Onda su Zoran i Ika doveli BrankaGlušcevica, kojije doneo prvopojacalo koje sam video. Toje bilajedna kutija, tako 50X40, sazvucnikom od pet vati i unutra neko pravljeno lampaško pojacalo.Za ono vreme, to se dosta jako culo i u njega smo se, prekorazvodnika, sviukljucivali. Pred sam prvi nastup, Zoran Mišcevicmi javi da je pronašao pravog bubnjara. Toje bio Miroslav MinicMine, kojije, uzgred, ubrzo otišao u inostranstvo, gde mu i danasodlicno ide. Mi smo se bukvalno upoznali na samom koncertu, u

fiskulturnoj sali Ekonomske škole u Cetinjskoj ulici . Svi su seukljucili u ono pojacalo: Zoran je svirao obicnu gitaru kao bas,Branko ritam gitaru, a Ika solo. Ja sam bio za klavirom, negdesasvimpozadi, a Mine od mene udaljen nekih 6-7 metara, gde nijemogao ni da cuje šta se dešava. Što se mene tice, to je zvucalokatastrofalno, alipublika je bila oduševljena." (Zoran Simjanovic)

Medu onima koji su svirali najvažniji rokenrol instrument,postojalo je nekoliko kategorija. Aleksandar Zlatic Zlaja vec jeuveliko vladao instrumentom u vreme kad je poceo da svira u

grupi Alasi - primarna rokenrol svest u njegovom slucaju bila jepodredena univerzalnom gitaristickom umecu. Prema pricama,

Zlaja je mogao bez problema da svira sve, pa i rokenrol. BožidarPlesnicar Lari posedovao je pak znanje o instrumentu vezano za

klasicni pristup i bio na korak do toga da ga cuje i, eventualno,usmeri, naš najslavniji gitarista u toj oblasti Jovan Jovicic. U

poslednjem trenutku Jovicic se, iz samo njemu znanih razloga,predomislio, nehotice ucin ivši beogradskom rokenrolu veliku

56 FATA L N I R IN G I Š P I L FATALNI RINGIŠPIL 57



"Po povratku izvojske 1966. osnovao sam potpuno novu grupuSlomljena srca. Tagrupa je egzistirala do 73, s tim što svesno nijeišla na stvaranje sopstvene muzike nego se iskljucivo bavila

reprodukcijom tudeg materijala, onako kako je bill;>uobicajeno nasamom pocetku. Svirali smo igranke. U toj grupi bili su VladaTaušanovic, jedan vrstan orguljaš, Bratislav Krstic je svirao basgitaru, a BranislavK1ipa,koga ce kasnije zameniti Oliver Mijovic,bubnjeve. Posle 73. ja sam sa firmom u kojoj sam radio otišao uLibiju i tada prestaje moje delovanje u grupama. Kasnije sam imaonekih samostalnih nastupa, ali nikada više nisam imao bend.Slomljena srca su promenila ime u Spektar i prat ili su mnogepevace, dugo su bili dosta cenjeni na tom planu." (Ika Stanic)

Lari Plesnicar je, posle ranih nastupa s Novakom Džepinom,

proveo neko vreme u sastavu Lutalice, u kome je, napustivši prveSiluete, pevao Zoran Mišcevic. Šest meseci posle Zoranovogpovratka pod okril je maticnog benda, došao je i on, kao zamena zaIku Stanica. Ostao je u Siluetama dve godine, do decembra 1965.kad ga je zamenio Dragi Jelic.

"Posle Silueta smo napravili Beat kvintet, koji je vrlo kratkotrajao, pa.onda grupu Studenti, u kojoj je pevao Sloba Konjovic.

Tojebio pocetak 66. - sjajnagrupa. Posletoga samjoš malo svirao,a onda sam rekao dosta, i samo sam još tezgario neko vreme, prenego što sam se sasvim posvetio studijama. Išcupao sam to iz sebei više se nikad nisam vratio, ali nisam zažalio. U to vreme samdobio odlicnu ponudu da sviram u pratecoj grupi Arsena Dedica,ali meni njegov stil apsolutno nije odgovarao. Tomi se nikako nijesvidalo, bilo je suviše daleko od onoga što me je zanimalo." (Lari

Plesnicar)

"Od 66. do 69. smo nastupali pod imenom Studenti: BožaPlesnicar i Branko Glušcevic na gitarama, jedan momak iz Belihvišnji na basu i Damir, bubnjar kojije došao u Beograd izsplitskihDelfina i doneo svojbeli "Premier" komplet. Ja sam pevao i sviraokazu. Nastupili smo na drugoj gitarijadi i zvanicno osvojili petomesto. Repertoar je bio krajnje raznovrstan, s tim što je moj favoritbio Skot Voker, pa sino izvodili dosta stvari od Walker Brothersa,ali i Stonese - uglavnom mirnije numere - Small Faces, Them,Kinks, mnogo toga. Lari je bio fenomen, covek koji cuje pesmu iskine harmoniju u trenutku, bezikakvognapora. On je podjednakodobro svirao i klasicnu gitaru i bio je stvarno duša benda u tommuzickom smislu - možda najvažniji gitarista tog ranog perioda.Secam se da smo dve nedelje sviraliigranke u Domu omladine i daniko nije igrao~Skupi se po hiljadu i po ljudi i svi stoje i slušaju,kao na koncertu. Svirali smo i na Elektrotehnickom fakultetu, naFilološkom, što je odredivalo i publiku, cije nas je jezgro bukvalnosvuda pratilo." (Slaba Kanjavic)

Svesni motivi ulaska na neispitani teren bili su pre svevezaninajpre zalokalnu popularnost i "bolji prolaz" kod devojaka tek onda, eventualno, za maštanja o slavii novcu. Cesto rucnpravljene elektricne gitare još uvek su bile ukljucivane u pojacaimprovizovana od starih radio-aparata, ali je etapa totainoamaterizma i entuzijazma trajala znatno krace nego što se mogocekivati. Dokazi se nalaze u televizijskim snimcima - pre sveonim koje je mladi reditelj Jovan Ristic radio za potrebe emisi

"Koncert za mladi ludi svet" - a vec u filmu Žike PavlovicaKabudem mrtav i beo Crni biseri izgledom, ponašanjem i opštikvalitetom nastupa nimalo ne zaostaju za svetskim standardimtog vremena. Isti slucaj bio je i sa ostalim sastavima iz prvbeogradske garniture, poput Iskri, Belih zvezda, Alasa, ElipsaZlatnih decaka, ili, nešto kasnije, Džentlmena, Crnih bisera, Šin

uslugu. Posebnoj grupaciji pripadali su mladici koji su instrumentupoznavali pre svegapreko rokenrola, odnosno formi koje su muneposredno prethodile - medu njima subili Mile Joksimovic (3+ 1,duet sa Cuturom, Alasi), Miloš Sekulic (Iskre), Sima Vukovic(Elipse), Borko Kad (Zlatni decaci), ili Ika Stanic, koga sumnogispremni da proglaseprvim elektricnim rokenrol gitaristom glavnoggrada.

"Neznamdali sambiobaš prvielektricnirokgitarista- jerbiloje i drugih- ali samverovatnobio prvikoji se pojaviou kožnojjakni, u Levi's501 farmerkama.U to vreme je to bilonešto...naulicisume zaustavljalidami dodirnujaknu.Moždaje otudkrenuloto: prvi srpskirok gitarista." (Ika Stanic)

Nakon poslovicno naglih i neocekivanih prekida saradnje sprvim Siluetama, zatim Siluetama Tomija Soviljai, konacno, opetSiluetama Zorana Mišcevica, Ika Stanic se potpuno okrenuo

reproduktivnoj varijanti, radeci sledecih nekoliko godina sagrupomSlomljena srca.

58 FATA LN I R I N G I ŠP I L FATALNI RINGIŠPIL 5

ispod precke (limbo rock), pa ko spusti najniže dobije flašu vina."



Samoniklih, Smelih, Plamenih pet, ženskog sastava Sanjalice i

drugih. Na sasvim izdvojenoj pozici ji stajale su Siluete, najvecakoncertna atrakcija šezdesetih ijedna od najvrelijih pojava domaceg

roka uopšte, neprestano prolazeci kroz najrazl iciti je potrese, odmukotrpne nabavke instrumenata, preko personainih promena,do borbe sa reputacijom ulicnog benda, suviše žestokog za ukusonih koji su, što javno, što izduboke senke, vladali establišmentom.

Inicijalna postava nije dugo trajala.

"Trebaloje da sviramo u Makarskoj, ali smo izgubili tezgu, jerse hotel nije ni izgradio, ami smo vec otišli. Ika se vratio u Beograd

i mi smo seu hodu rokirali. Brankoje prešao nasolo gitaru, Zoranje poceo da peva - zbogtoga je to vrlo znacajan momenat - a jasam prešao na bas gitaru, jer nismo imali klavijature. Toje bio krajprvih Silueta. Taman smo bili našli neku tezgu, Mine se užasnorazboleo, pa smo ostali i bezbubnjara. Takosmo upoznaliVladimiraFurduja. Neko se setio daje tu naplaži Furda, kojije, kao, pomalosvirao bubnjeve. Mi nademo Furdu, koji sa mamom itatom sedinaplaži i njemu se to dopadne, ondode i,bogami, uklopi se. Takosam se povezao sa Furdom, kojije, kad smo se vratili s mora, ušaou Elipse. Oni su od pocetka imali želju da postanu velika grupa, aFurda im je rekao da, kao, ima odlicnog klavijaturistu sa kojim jevec svirao, pa su me pozvali.Vec su imali dva pojacala i obecali su

da cekupiti i trece. Istovremeno sukupili i mene, jer jeto bio mojuslov." (Zoran Simjanovic)

"Kad su sevratili u Beograd,Zoran Mišcevicje prešaou Lutalice,Zoran Simjanovic u Elipse, a ja sam slucajno bio pronašao jednumladu grupu, u kojoj su bili Dejan Dunjic nabasu, Jovan Miševicna bubnjevima, SašaPetrovic Kraka,na ritam gitari, LjubaÐordevicna klavijaturama i trebao im je solo gitarista. Ponudio sam im se itako su nastale nove Siluete. Poceli smo da sviramo po Beogradupod tim imenom, u instrumentainoj postavi. Na jednom nastupunam je prišao Tomi Sovilj, predstavio se kao pevac i ponudio se dapeva sanama - pre toga je neko vreme pevao sa Zlatnim decacima

- s tim štoje onvecbio obezbedio nastupe u dansing saliMažestika,na cajankarna. Tonije u to vreme vec imao menadžera i napravilismo ugovor da cemo nastupati pod imenom Tomi Sovilj i njegoveSiluete. U Mažestiku je bilo po dve hiljade ljudi, bili su strahovitinastupi i stvarno velika popularnost zato vreme. Tomi Soviljje biopandan Klifu Ricardu. To je bio citav šou, sa kompletnomanimacijom publike, od takmicenja plesnih parova do provlacenja

(Ika Stanic)

"Kad sam ja otišao u vojsku u devetnaestoj godini - otac mespakovao "preko veze" - onda su Raka i Boban iz Belih zvezda,Mica Tomic, izvrstan gitarista koji je ranije svirao u Nautilusima iÐino Serati/Maljokovic za bubnjevima umesto Mineta, postaliSiluete Tomija Sovilja i držali su izuzetno popularne cajanke uMažestiku. Oni su svakako bili jedan od najpopularnijih bendovatog vremena." (Petar Bjelic)

"TomiSoviljje imao poseban fazon. Jednog dana osvane Beogradsavizlepljen njegovimplakatima. Tomi Sovilj,ko je sadto? Glumac,pevac, komicar... svi pricaju o tome! Na koncertima u Mažestikuje po nekoliko puta presvlacio sakoe, svemu je davao jedan tonglamura. Radio je svesno na tome, što nije bila baš cesta pojavakod vecine drugih." (Dragan Raicevic)

"Jedini problem je bio što nismo imali dobro ozvucenje i stalnosmo kuburili s tim. Onda je Zoran Mišcevic nekako uspeo da kupiu to doba najmodernije "Dynacord" ozvucenje, sa eho uredajem icak nekom rasvetom, kojaje reagovalana zvuk.On je posle Lutalicabio neko vreme u grupi Safiri i u jednom trenutku došao je kodmene i ponudio se da se vrati u sastav. Ja sam stavio predlog naglasanje i pošto su svi pali na to ozvucenje, nije bilo mnogo

preglasavanja. Složili smo se da Zoran bude novi pevac. Takojenastala ta najpoznatija postava Silueta. Tojetrajalo svedokja nisamdobio poziv za vojsku i po uvreženom obicaju saopštio to grupidan pre polaska. Na moje mesto je došao Lari Plesnicar, jedan odnajboljihgitarista tog vremena, a njegaje posle zamenio DragiJelic.U toj sam ih postavi gledao u Gradskom podrumu kad sam došaona odsustvo." (Ika Stanic)

Mišceviceva odluka da se sasvim posveti pevanju predstavljalajejedan od kljucnih dogadaja tog vremena. Tojeste sjedne strane bitehnicki potez diktiran okolnostima, ali je, s druge, oznacilo radanjmožda najvece rokenrol zvezde koju je Beograd zapamtio. Ovakv

konstatacija može zazvucati preterano onima što poznaju samo vremMišceviceve medijske anonimnosti (koja je, istini zavolju, obuhvatalveci deo njegove kar ijere), ili onima koji o njemu, što je jednakosramotno koliko i,u današnjim uslovima, neminovno - ne znaju ništaAli malo je onoga što ce kasnije doci, a š to se po provokativnost i,atraktivnosti i izvornoj, neobuzdanoj autenticnosti moglo meriti s

60 F ATA L N I R I N G I Š P I LF ATA L N I R I N G I ŠP I L 6



Siluetama, za cij im je mikrofonom bio Zoran Mišcevic. Ne postojiniko ko je Mišcevica poznavao, ili makar prisustvovao nekom odnjegovih nastupa, a da gaje mimoišao utisak posebnosti.

"Iskre i kasnije Elipse, bile su grupe koje su odlicno svirale,pravile su veoma dobre snimke, ali su Siluete imale neku posebnuprisnost s publikom. Za njih su se ljudiborili, navijalisusvimsrcem.Kad sam, nekoliko godina kasnije, postao urednik Džuboksa, onisu želeli da njihova slika bude na naslovnoj strani. Opirao sam se,najvišezbogdrugih, koji bi se onda pojavilisa istim željama i govoriosam da redakcija smatra da je suvišerano da naše grupe budu nanaslovnoj strani. Toje bilo mesto zasvetske grupe. Ali zašto mi nemožemo? Ja kažem, zato što niste poznati u svetu. Ali mi smopoznati u Jugoslaviji . Da, kažem, ali to je ograniceno tržište,medutim, vidim da nece biti lako s njima. Onda su pocela da stižupisma od njihovih fan-klubova. Na kraju sam dobio i pismo odnadstojatelja manastira Žice, kojimije pisao daje oduvek želeo dasluša Siluete (smeh), pa su oni rekli eto, kad cak i nadstojateljmanastira sluša nas, šta onda ostaje za obican svet. Bili su vrlopreduzimljivi i prodorni, a Zoran je bio idol u pravom smislu reci.Oni su dizali publiku gde god da se pojave. Možda je prvi mojpravi utisak vezan zarokemol upravo Zoran Mišcevic,kojije pustiokosu, nabavio gitaru i pojavio se u ,;VukuKaradžicu", na nekojproslavi Ježa. Toje delovalo veoma neobicno, ali su ljudi vrlo brzopoceli da se navikavaju. Svaki kraj je uskoro imao svoje grupe isvoje heroje." (Nikola Karaklajic)

"Periferija je uvek imala svoje zvezde. U Zemunu su postojaliPlavi decaci, koje je ceo Zemun išao da gleda, gde god da su sviralii zbogcijepublikenikonijemogaomirnoda svirauZemunu.Takoje, recimo, Sarajevo držalo Indexe. Elipse su možda bile znacajnijeod Indexa, ali nikada nisu postali u Beogradu isto što su Indexi biliu Sarajevu." (Zoran Simjanovic)

Siluete su tada - u trenutku koji Robert Nemecek oznacavakao kljucni u ranom razdoblju beogradskog rokenrola - krenulesilovito napred, predstavljajuci sredinom šezdesetih najvrelijurokenrol atrakciju u zemlji. Instinktivno prateci liniju RollingStonesa izazivali su euforiju i nevolje gde god bi se pojavili, pricemu im je popularnost neprestano rasla. Na Gitarijadi 1966.nastupili su prvi put sa novim gitaristom - Dragi Jelic, tada vec

iskusni bivš~ clan Albatrosa, Alasa i Beduina prešao je u Siluete,

što ga je umalo stajalo glave. Revoltiran njegovom teritorijalnom

nelojalnošcu - Beduini su bili grupa vezana za "Topcidersku noc"dakle "uptown", dok su Siluete bile izraziti "downtown" bend

novinar Peca Popovic ga je, jednom zgodnom prilikom, gadaonogom od stolice.

"Beduini, grupa u kojoj sam bio nepunih godinu dana, svirali sucajanke u Topciderskoj noci, a u Gradskom podrumu su nastupaleSiluete. Ne secam se višekako sam se našao u Gradskom podrumui došao u kontakt saZoranom Mišcevicem i Siluetama, alipošto jeto bio veci bend - Beduini su ipak bili grupa lokalnog karaktera,svirali su samo u Topcidercu - meni je godilo da dodem u Siluete.Negde krajem 65. pocetkom 66. sam prešao i proveo sanjima tedve godine najvece popularnosti. Svirao sam sa Siluetama na obe

najvažnije gitarijade. Prvaje održanajanuara 65. Bilaje nedelja prepodne, išlose s transparentima, bilaje borba naživot i smrt (smeh).

Svi bendovi su imali svoje odane fanove, bilo je krcato, a razglasjeimao možda stotinak vati. Al i se sve culo! Kako se culo, ne bihumeo da objasnim. Bila su tri - cetiri zvucnika, naravno bezmonitora. Mi nidan-danas ne koristimo monitore, tako smo navikli,a i nisu nam neophodni. Imamo totainu kontrolu i bez njih. Tadsam od Pece Popovica stvarno "popio" nogu od stolice: gadao mezato što sam napustio Beduine, koji su bili iz njegovog kraja, s

Topciderskog brda i prešao u Siluete. Toje bila izdaja. Ja mislim dasu po masovnosti, onome što se sviralo i reakcijama publike tegitarijade bile na svetskom nivou. Bio sam u Siluetama sve dovelikog koncerta sa Elipsama i Searchersima, u Domu sindikata.

Pokušali smo pre toga, tokom jednog kratkog, ali prilicno mucnogperioda da seprobijemo u Becui tada sam shvatio daviše ne vidimsebeu tom bendu i damoram da krenem drugim putem, sanekomnovom grupom. Sa Žikom, Cuturom, Bokom Bogdanovicem iMicom Simikicem, saksofonistom, osnovao sam DžentImene. U

stvari, osnovao ihje pre toga Žika, sa Bobanom, gitaristom kojijemene posle zamenio u Siluetama." (Dragi Jelic)

Debi EP Silueta (karakteristicno, ne za PGP RTB, nego zaaleksandrovacki Diskos), objavljen je 1966, sa numerama "Tvojrodendan", "Uhvati vetar" (prepevi "Sha la la lie" Small Faces i

,(..Catch the Wind" Donovana), "Najdraži san" i "Keti" (saCuturinim tekstom). Posle niza incidenata na koncertima, sareputacijom najžešcih "troublemakera" na jugoslovenskoj sceni,

62 F ATA L N I R I N G I Š P ILF ATA LN I R I N G I ŠP I L 63



Siluete su prvi put pokušale da se probiju na evropskom tržiš tu.To je, po svoj prilici, bilo prilicno neprijatno iskustvo, koje sezavršilo neuspehom i odlaskom Dragog Jelica izgrupe. Dve godinekasnije otišao je i basista Dejan Dunjic, važna identifikaciona figuranajcuvenije postave Silueta, koji od tada živi van zemlje - njegovodlazak poklopio se sa pocetkom silazne linije ijoš jednim propalimpokušajem proboja u inostranstvu.

"Dejan je stanovao u Zahumskoj ulici , pot icao je iz starebeogradske porodice. Kad je napustio Siluete, otišao je u Londoni tamo je, koliko znam, svirao neko vreme. On je bio jedan od

retkih koji su svirali prstima. Izgledao je odlicno, imao je onajposeban stav, koji se na sceni nepogrešivo uocava: umeo je da nosideo scene na kome je stajao. Siluete su bile mnogo jake i zbogdrugih ljudi izbenda, nije Zoran bio jedini zbog kogaje to takodobro delovalo. Za razliku od Zorana, Dejan je uvek bio potpunoozbiljan, bili su dva pola iste stvari i tako se na sceni uspostavljalavažna ravnoteža. Jednom, kad smo svirali u "Braci Stamenkovic",usred svirke se slomila nogaod klavirai onje pao na stranu. Zoranje istog trenutka poceo datrci poklavijaturi, kao po stepeništu - asve se uklapalo u muziku~ Toje bio delirijum koji se teško možeopisati. Šta smo mi radili... ~"(Lari Plesnicar)

Tokom sedamdesetih, Mišcevic i Ljuba Ðordevic su pokušavalida grupu postave na zdrave noge, ali im je to sve teže polazilo zarukom. Pojava grupe Alice Cooper predstavljala je novi podsticaj zaMišcevica, koji je atraktivnost scenskog nastupa podredivao svemuostalom: u toj fazi imao sam prilike da gledam Siluete nekoliko puta,na najbizarnijim mogucim mestima. Koncert u bašti nekogpancevackog restorana bio je možda najupecatljiviji primer bolnogkontrasta izmedu, s jedne strane, ambijenta i publ ike u kojoj je -tada vec uveliko zauzdani, kanalisani i poseljaceni - rokenrol postojaokao maglovita predstava o organizovanoj galami cirkuskog stepenaatraktivnosti, a sa druge Zorana Mišcevica, koji je, zajedno sakompletnom trenutnom postavom Silueta, ne obaziruci se ni naužurbane konobare, niti na prostacka dovikivanja i prazne poglede,kao da, u najmanju ruku, nastupa usred Londona, usijan od adrenalina,otkrivao potpuno drugaciju sliku jedne iste realnosti.

Nastavljajuci karijeru i kad vec odavno formalno nije bio

zvezda - za,njega se, bukvalno do samog kraja života, ništa osim

publike i pesama nije menjalo - Zoran Mišcevicje, na svedostupnenacine, dokazao da je u Jugoslaviji ipak bilo moguce - mada neuvek prijatno, a još manje profitabilno - baviti se rokenrolom u

njegovom izvornom znacenju. Nedopustivo veliki broj ljudi, odTVurednika do omladinskih funkcionera, bioje sklonda se svrstavi govoriu ime "rok generacije", posebno u periodima kad je to bilokul", alije malo njih zaista znalo, ili makar naslucivalo, o cemu se~ustvarno radi. Ista stvar važii zamnogemuzicare, koji su formalnodelovali u okviru rokenrol scene, ali sa njom suštinski nisu imalinikakveveze. Zoran Mišcevic je spadao u samvrh sasvim suprotne

grupacije, koja nikom nije morala ništa da dokazuje - bilo jedovoljnosamo da postoji i deluje. Nije cak bilo potrebno ni da znaengleski. Ako na ovdašnjoj sceni postoji primer "rokenrol života",onda je to svakako Zoranov.

"Zoran nikada nije znao nijedan tekst. (Toje samo donekletacno,

jer uMišcevicevoj zaostavštini postojiveliki broj engleskih tekstova,

napisanih, doduše, "onako kako se cita" - prim. aut.) Uvek jeodmahivao rukom kadsam nudio damu "skinem" tekstove svetskihhitova koje je pevao. Jednostavno je smatrao da tako nešto nijepotrebno. Njemu stvarno nije ni bilo potrebno. Pripadao je onojneverovatnoj vrsti beogradskih momaka stvorenih da "pale raju".

Šta god daje radio, biloje usmereno u tom pravcu i,što je najbolje,uvekje uspevalo. S tim što je "paljenje raje" opasna stvar, posebnoako ne znaš da se zaustaviš, pa preteraš, što se Siluetama cestodešavalo.Kadpredeš granicu publikagubi kontrolu i postaje opasna,pa sezato cesto dešavalo da segrupe potuku s posetiocima igranke,ili koncerta. Zoran je uspevao da podigne publiku u svakojprilici,taj njegov dar se skoro granicio sa neverovatnim. Mnogo kasnije,kad su originalne Siluete vec ostale daleko u prošlosti, on je dizaopubliku tim posebnim talentom za "paljenje". Kad su, recimo,negde u prvoj polovini osamdesetih, nastupili na velikom koncertuna Hipodromu, kao jedna od milion predgrupa tada strahovitopopularnog engleskog benda Iron Maiden, Siluete su opet izvele

svoj standardni materijal i svi su ponovo bili na nogama~ On jeimao taj redak talenat, nakome je u stvari i bio baziran dobar deopopularnosti Silueta i legende koja sevremenom stvorila o njima."(y. 1.Džet)

"Kad su Siluete bile na vrhuncu, negde 65, u vreme cajanki uGradskom podrumu, ja se secam da sam gledao film o tome, koji

64 FATA L N I R I N G I ŠP I L FATALNI RINGIŠPIL 65

nikadaposlevišenije prikazan, kaoda je u zemlju propao. Ja sviram, u svetu. Time je povucena cr ta u odnosu na sve što je bilo pre.



negde iza vrata, a ispred mene tri devojke... gole do struka, igraju.Ne znam u kom jebunkeru to završilo, da lije uništeno, ili ne, aliza ono vreme to je bilo.. . Video sam to na televiziji , pre moždadvadeset godina, u okviru neke emisije o rokenrolu. Jednom i nikadviše. Možda to ima veze satim što su stalno dolazili neki ljudi, kojisu se ponašali kao da od njih svaki put ponovo pocinje istorija."(Lari Plesnicar)

"Paljenje" nije bilo ograniceno samo na Beograd - Siluete su,kao i vecina beogradskih grupa (što se nije mnogo promenilo ukasnijim godinama) predstavljale nerešivu enigmu za kolege izdrugih republika. Posebno je zbunjen bio Zagreb, ciji su bendovi,po pravi lu, bi li korak bliže svetskim dešavanjima, ali nikada nisuuspeli da pronadu magicnu formulu kojom su beogradski momcidovodili publiku u delirijum.

"Tajodnos je oduvek postojao. Od samog pocetka, pa sve doraspada scene, a verovatno bi postojao i danas. Zagrebacki bendovisu uvek dolazilisa najkvalitetnijom opremom, sjajnoobuceni, uvež-bani, mnogo su vodili racuna o tome. Svet imje bio bliži, što bro-dom, što avionom, ili ,ko je imao, kolima. Neki od njih imali su idragoceno iskustvo steceno po nemackim klubovima. Beogradskegrupe su, s druge strane, vecito kuburile sa opremom, snalazilese

za nabavljanje ploca, odece i svega ostalog, ali su imale jedan žar ienergiju zahvaljujuci kojoj su, gde god se pojave, ostavljale pustošza sobom. U Zagrebu nikako nisu uspevali da odgonetnu o cemuse radi i stalno su nas pitali kakoto, kakovam to uspeva? Ne samoSiluetama - mada su ih oni rasturali kad god se pojave i najvišeizludivali - nego i vecini drugih grupa. Beogradski bendovi su uvekimali nekakvu posebnu autenticnost, moc i harizmu, nekakvuneobuzdanu životnost koja ih je cinila atraktivnim. Bez obzira nacemu su svirali, koliko su bili uvežbani i da li su pevaci znalitekstove." (V J. Džet)

"Siluete su pravile haos po Hrvatskoj, potpuno su ih razbijale,

zato što tamo nije postojala grupa koja im je mogla biti pandan.Siluete su išle na apsolutno beskompromisan nastup, na svakomkoncertu su ginulii apsolutno je moglo dase vidi da suspremni nasve. Imali su stvarno pravo kult sledbeništvo - jedan od vrhunacaje bio na koncertu u Skoplju, gde je nastala totaina frka, milicijajeizašlanakonjima, sveje bilo na nivou dogadaja nanajvecimmestima

Gomila grupaje upalau nekakavbezvazdušniprostor.VrhunskiinstrumentaInibend kaošto subiliAlasibrace Jelic,u tom talasunije mogao da se snade, kao uostalom ni Zlatni decaci, koji suponovostalina nogetek negde 66, s pojavomhipi pokretai onihšarenihkošulja."(RobertNemecek)

U plavoj paž-frizuri Zorana Mišcevica bilo je više drskostiizazova nego u kompletnoj jugoslovenskoj rok produkciji sedam-desetih, sa retkim casnim izuzecima, a o devedesetim da i ne govorimo. U prepevima svetskih hitova koje su Siluete pretvarale

ne samo u svoje, nego i naše verzije, americke države jednim potezom su pretvarane u gradove ("divni grad Masacusets", pevao jeMišcevicu obradi velikoghita grupe Bee Gees), aDonovan, SmalFaces,ili The Searchers su postajali deo beogradske urbane mito-logije. Zahvaljujuci tome, Beograd je šezdesetih pulsirao na nacinsvihsvetskihmetropola. Donekle paradoksalno, njihovadiskografijbila je neredovna, nekonzistentna i u finalnom bilansu, sastoji sod tri EP-ja i isto toliko singlova, objavljenih u periodu izmedu1966. i 1977.

"Žao mi je što sa Zoranom Mišcevicem nije uraden nijedanljudski snimak. Pre nekoliko godina je napravljen neki pokušaj,

dosta ljudi se ukljucilo, ali ja sam prVibio malo lenj da poguram iod toga, nažalost, na kraju nije bilo ništa . Mislim da je to velikašteta, tim veca što je sada nenadoknadiva." (Zoran Simjanovic)

Siluete su neprestano nastupale, pri cemu su najubojitijaenergetska punjenja bila ostavljana za najznacajnije koncertnepoligone trenutka: gitarijade. Gitarijade na beogradskom Sajmištubile su u drugoj polovini šezdesetih poprišta takvih vulkanskih izlivkolektivnog zanosa i zajednicke energije (koja se, kad bi na scenuizašle Siluete, pretvarala u histeriju), kakve nijedan "omladinskiskup" drugacijeg tipa nije mogao da ponovi.

"Druga velika Gitarijada 1967. bila je najjaca od svih. Ja samjoš uvek svirao sa Siluetama, Džentlmeni su takode vec postojali isviralose u Hali I. Tahala je celog dana bilaprepuna, ljudi su non--stop ulazili i izlazili . Pocinjalo je ujutru i trajalo do uvece i svevreme se sviralo." (Dragi Jelic)

66 F ATA LN I R I N G I Š P I L F ATA L N I R IN G I Š P I L 67

"Clanovi grupa su neprestano bili u pokretu. Ocigledno je da Ako su Elipse pre.dstavljale jednu sofisticiranu, do krajnjih



l judi vole da ucestvuju u spektaklima, da budu deo cirkusa, a tojeste bio jedan ogroman cirkus na temu rokenrola. Publika je bilanjegov neodvojivi deo, zajedno sa grupama. Pri tom se ne secamnikakvih tuca, ali je zato moglo da se vidi sve što je tog trenutkabilo najmodernije u svetu, od frizura do garderobe, iako nismo,prakticno, mogli nigde da vidimo kako su ti ljudi stvarno izgledali.Posebno je zanimljivo da Zoran Mišcevic, recimo, nije znao kakosu se ponašali ti strani izvodaci na sceni, a onda, kad smo ih videli,shvatili smo daje to ono isto što je on radio]" (Žika Jelic)

"Uvek se setim Zorana Mišcevica. On nije nigde imao da vidi

kako seponaša Mik Džeger, a radio je atraktivnije stvari od njega.Vitlao je mikrofonom, radio neverovatne stvari na sceni. Zamene,koji sam se bavio rokenrolom, on je bio cudo. Mogu da mislimkako je izgledaou ocima publike." (B. M. Cutura)

"Možda je i istina da on nije bio neki pevac, možda nije,medutim, taj covekje imao u sebi nešto što nikada posle na ovojsceni nisam cuo. On je umeo da zapali raju na potpuno neshvatljivnacin. Mi smo svirali, recimo, 65. godine celo leto u hotelu Excel-sior u Dubrovniku, gde su tada dolazili, ne znam, od Rankovica doArtura Milera, raznih šeika i bogataša. Šta je on smišljao, cime jeon palio i takve ljude... potpuno neverovatno." (Lari Plesnicar)

granica razradenu, uvežbanu i precizno uoblicenu sliku beogradskogrokenrola, Siluete su reprezentovale onaj drugi, možda cak važni

pol, u kome se sve svodilo na komunikaciju cistom razmenomenergije. Troglas Elipsa nije imao nijedan falš ton - Zoran Mišcevic

(zajedno sa karakteristicnom tercom Dejana Dunjica) moždajeste, ali malo je bilo onih koji bi bili u stanju da ga registrujuvrel ini njihovog nastupa. Još manje onih kojima bi to bilo važnoSiluete su bile motor Beograda, sirova, instinktivna snaga kakvo

nije potrebno ni opravdanje ni objašnjenje. Bili su beogradski bend

u punom smislu reci, bend koji je, koliko god to delovalo kao nasilnoromantizovanje, mogao nastati iskljucivo u Beogradu - nijedan drug

jugoslovenski grad nikada, ni pre ni kasnije, nije stvorio takvu grupuToje bio njihov razlog zaulazak medu najvece beogradske rokenrozvezde šezdesetih, potpuno razlicit od razloga koje su za istu stvanudile grupe poput Zlatnih decaka, ili Elipsa.

"Sa Siluetama je bilo vecito takmicenje, koje se završavalo takošto su oni, kao, popularniji, a mi, kao, bolje sviramo. Oni su, kao,bili Stonesi, sve je išlo takvim tokom, skandali, frke, a mi smo,kao, bili ozbiljnimuzicari, svirali smo složeniji repertoar, znali smonote i sve to. Ali svi smo dobro svirali i svi smo dobro izgledali.

Nismo uopšte zaostajali za engleskim grupama, posebno kad smodošli do dobrih instrumenata." (Bojan Hreljac)

"Elipse su, cim su se pojavi le, izgledale kao kompletna,izgradena, privilegovana grupa. Prvi put kad su stali na binu - ilijebar tako delovalo - imali suVoxpojacala,gitare, ozvucenje i delovalisukao ozbiljanbend. Oni su bilimuzicarikoji su seriozno pristupalimuzici, brižljivo su razradivali aranžmane, pre svega zahvaljujuciZoranu Simjanovicu, koji je, recimo, prvi kod nas poceo da vodiracuna o ozbiljnom slaganju glasova.Elipse su prve iznele na stopevanje nanacin nakoji su to radili, naprimer, The Hollies, gde siti imaojasna tri glasa,složenana odredeni nacin. Elipse suu samombendu imale trojicu ljudi, gitariste Momu i Simicu i Simketa, koji

su izvanredno pevali. U to doba sam redovno slušao RadioLuksemburg i ono što me je potpuno frapiralo bilo je.. . cuje se,recimo, neka nova stvar od Holliesa, a oni odmah sledece nedeljesviraju to, sa apsolutno skinutim vokalnim aranžmanima i, što jeza mene bilo takode fascinantno, sa ocigledno tacno skinutimrecima. Pre toga je bilo sasvim normalno - u tome su, naravno,

"Kao da se nešto instinktivno širilo svetom. U stvari - i jeste.Svi su jednostavno znali šta treba da rade. Toje bio generacijskibunt, koji je kod nas imao posebne razloge - bilo je stvarno punotoga protiv cega se moglo buniti. Mladi komunisti su nam stalnopretili dace da nas šišaju. (imitira) Imaš dugu kosu. Ce te ošišamo.U vreme kad su sviimali obicne, klasicne kratke frizure, najednomse pojavila duga kosa. Ja se secam da je našeg oca njegov kolegapitao, kad je video Dragog, kojije imao dugu kosu: Je I'ti to kcerka?Valjdazato štoje on imao dve kceri, pa taj kompleks sina... Secamse da semajka brinula... Ja dabrijem bradu, kao cetnici i te stvari,a Dragi da se ošiša. Ali na kraju nismo to uradili i sve se sredilo.Izborili smo pravo na izbor, koje ova današnja generacija, nažalost,

nema. U meduvremenu, Beograd je postao jedan od najprljavijihgradova na svetu. U svakom pogledu. Kretenska muzika, ne moguništa davide, da nauce, daju im samo pogrešne informacije, šta imostaje?" (Žika Jelic)


Siluete prednjacile - da se pevajuneke reci kojene samoda ne



postoje u pesmi, nego ni u engleskom jeziku. Sva ta ozbiljnost, sdruge strane, bila je problem kod Elipsi, jer su previše podsecalina akademske gradane, nisu imali onu vrstu energije, pa samimtim ni popularnosti, kao Siluete, mada sujedini tog trenutka moglida im budu pandan." (Robert Nemecek)

U to vreme, Beograd je bio grad u punom smislu reci.Zahvaljujuci rokenrolu znalo se šta je "kul" i zašto je "kul". Gradski

Beograd nosio je plavu paž-frizuru, "frulice" i psihodelicne košulje.Prigradski Beograd imao je samo jednu želju: da šiša, da cepa šavove

uskih nogavica i boje uniformiše po uzoru na maslinastosivu.Onaj prvi Beograd šezdesetih je odneo ubedljivu pobedu.

Vremenom, razlike su nestajale, dolazile su godine sistematskograzaranja grada i svega gradskog i Beograd Silueta, Alasa, Iskri,Elipsa, Crnih bisera, Zlatnih decaka i Džentlmena postao je nekisasvim drugi grad. Siluete više ni fizicki nisu medu nama, niti ce,nažalost, to ikada ponovo moci da budu. Klavijaturista LjubaÐordevic umro je 1986. godine. Zoran Mišcevic, pevac moždanajvece od svih beogradskih grupa, koja, spletom cudnih i za onajdrugi Beograd potpuno normalnih okolnosti , nikada nije objavilaalbum, otišao je uz zvuke "Tell Me" Rolling Stonesa, 4. aprila 1995,

zauvek se sjedinivši sa duhom onog danas neposto jeceg grada kojisu nekada stvarale i cinile njegove Siluete. Njegov poslednji ispracajpretvorio se u jednom trenutku u svojevrsni hepening, dostojanposebnosti coveka na cijem je nadgrobnom kamenu uklesan seg-ment ,,(I Can't Get No) Sati sfaction" Rolling Stonesa.

"Sahrana Zorana Mišcevica. Svi semotaju oko kovcega, ne bi liponeli, pa da neko zabeleži... Ja sam stajao sa strane, gledao samsve to. Zoran mi je bio veoma blizak, generacijski, ali još više potome što je pevao moje tekstove, a ja sam pevao na njihovimplocama i svirao gitaru. Sa strane postavljeno ozvucenje, 500W;možda 1000W Prvo govori Kašanin, dobro, šta god da kaže uklapase, predstavnik Skupštine grada, u redu. Cita se posle toga tekstkoji je poslao Dejan Dunjic iz Londona...ja mislim da Bob Dilan,koga smatram piscem, iliDženis Džoplin u svojim pesmama, ne bimogli da tako pogode sadržaj. Toje bilo tako napisano... strašnonapisano. Mislio sam da posle toga nema šta ko više da kaže. Krajgovora. Ali kad poceše... razbiše, razvodniše, pa jedan, pa drugi...

meni je došlo da... nisam mogao da verujem koliko ljudi nemajumere... nicega. Odjednom, usred svega toga, iz onih 1000 vati izsvesnagepoceše Stonesi~Menije na Novom groblju prababa, baba,otac, majka, tu sam sve sahranio i to je jedna vrsta emocije, amislio sam da je ijedina. Sad najednom - igranka~Ionda stanem ishvatim: tako se sahranjuje roker. I pomislim, vidiga,uradio je topre mene~ Okrenem se, da vidim gde su ti mladi da vide - nema.Mislim na ove, Bora, Bajaga,ta generacija, akoje to rokenrol. Nemaih. Onda onako gnevan, sve što mi se desilo ponovo mi sedesilo utom jednom satu tamo, napišem sutradan: , ,'Ejrokeri mladi / Nevideh vas puno na zadnjoj paradi / Kad se cepa deo roka/ Izauvek

hladi. / Cak su Stones i došli do njegovog groba. / Možda vas jesprecila ta još jedna proba? / A morali ste doci u taj zadnji cas. /On je bio ime za sve nas.. . i vas". Nisam mogao da izdržim. ZoranMišcevic možda i nije bio covek da se voli. Antipatija jedna mala...nismo se uopšte posebno družili, maltene je bio jedno asocijalnobice. Nije bio nešto društven i te stvari - totalno kontra od mene.

Ali nemoj da neko briše to što je on uradio~Nemoj da dira... ako sipošten - prema sebi i p rema rokenrolu, prema njemu i ne moraš -onda nemožeš da nekažeš da je bio prvi u nekim stvarima i da jebio najveci u nekim stvarima. On je odradio posao zasve.Mogu dapišu, mogu da pricaju, ali ne mogu to da ponište, niti da promene."(B.M. Cutura).

70 FATA LN I R I N G I Š P I LFATALNI RINGIŠPIL 71



3

Kraj detinjstva: Kra

šezdesetih, kraj veka

Postoji teorija da je kod nas ozbiljno shvatanje rokenrola kdruštvenog, medijskog i poslovnog materijala predstavljalo pkorak ka njegovom uništenju. Ona možda ni je sasvim tacna, alisigurno da je rokenrol u Beogradu donekle izgubio oštricu kadpreviše ljudi pocelo da ga svojata i da se "razume u njega". Smir

šezdesetih je, u tom smislu, predstavl jao prelomni trenutak, kbi se simbolicno mogao oznaciti kao kraj detinjstva.

"Prelomni trenutak je, svakako,bila pojava Beatlesa. Svibendovikoji su do tada postojali devedeset posto materijala bazirali su nainstrumentaInim kompozicijama i cakse nije smatralo da su vokalnenumere neophodne da bi bend egzistirao. Beatlesi su to promeniliutoliko što je vokal odjednom izbio u prvi plan. Vrlo je važnospomenuti da je prva stvar Beatlesa koja je kod nas prošla bila"Twistand Shout", bez obzira što je to u Engleskoj bilo drugacije.Postoje razne legende kako je prvi primerak singla"Twist& Shout"stigaou Beograd i došao u ruke Zlatnih decaka, ali cinjenica je dasu oni tu pesmu vec svirali u momentu kad je pocela da se emitujena radiju. Odmah posle toga muzikaje izašlana ulicu. Cajanke supocele da dobijaju neki drugi imidž. Na televiziji, u vestima, ili uFilmskim novostima mi smo tada mogli da vidimo kakoje izgledalahisteri ja oko Beatlesa i kod mladih l judi je pocelo da se javljasaznanje da, ako hoceš dabudeš u trendu, treba nakoncertima dašiziš, da to mora da bude histerija. Da bi to bilo tako, morali su

FATALNI RINGIŠPIL

imati našta dase uhvate. Na Zlatne decake nisu mogli,jer svojomZa takvu situaciju postojalo je i objašnjenje i opravdanje. Ploc



muzikom, sa izuzetkom "Twist& Shout", nisu davali povoda da sena njihvrišti i šizi.Novi talas cajanki postao je mnogo tvrdi, mnogoljuci, pocelo je da sevrišti i tu se prvi put javlja neka drugacija rokenergija. U celoj se toj stvari onda pojavljuju Siluete, sa ZoranomMišcevicem kaopevacem i nastupom preuzetim od RollingStonesa,što je bio još jedan korak dalje. S daljim razvojem stvari pocelo jeda sesvirapo gimnazijamaisrednjim školama i u dnevnim novinamasu se pojavljivale informacije o koncertima po gradu. Postao jeaktu elan i NU "Braca Stamenkovic", gdeje uglavnom svirala grupaJuniori, u kojoj se prvi put pojavio mladi pevac Dušan Prelevic. Ujednom trenutku citava scena se vezivala za škole, cak i prekoraspusta i sva ta mesta su bila ultra-posecena." (Robert Nemecek)

Insistiranje na sopstvenim kompozicijama tokom šezdesetihnije predstavljalo najbolju od svih ideja, ukoliko ste želeli da se zavas cuje. Publika je na igrankama, gitarijadama, cajankarna,matineima i drugim zabavama želela da cuje svetske hitove, nehajuci previše za autorske ambici je pojedinih grupa. Slicno su seponašali i mediji, pa je arhiva Radio Beograda puna snima kaprepevatada aktuelnih i popularnih pesarna, u kojima je, kao što je vecreceno, Masacusets postajao grad, aDonovanova "Donna Donna"prestajala da bude pesma o kravi. Autorstvo je bilo nešto na šta su

se samo retki usudival i, uz rizik da budu ismejani, ili optuženi zapretencioznost.

"Osnovna karakteristika tog vremena bila je da grupe nisuproizvodile svojekompozicije i negovaleiskljucivoautorsku muziku,nego su to bile interpretacije vec postojecih hitova. Istovremenosu se polako i žanrovski rasporedivali. Zlatni decaci su bili ansamblkojije bioupadljivo umiven, cist, sajednom kultivisanommuzikom.Siluete su bile potpuna kontra tome - divlji, razbarušeni i muzickii po ponašanju. Elipse su bile muzicki intelektualci. Crni biseri subili ansambl srastao sa ulicom, odakle je i izvirala njihovapopularnost. U nacinu muziciranja, iako je šablonski bilo svedenona tri gitare i bubnjeve, sa dodatkom klavijatura, oni su se vecdosta razlikovali. Dobro je što je odmah krenulo tako raznovrsno.Uskoro su se pojavili i vokalni solisti, koji nisu bili clanovi grupa."(Jovan Ristic)

sastranim hitovima nisu bile samo skupe vec i normalnim kanalimnedostupne, radio i televizija imali su preca posla nego da se bavstranim top listama, pa se strast prema rokenrolu, prakticno,zadovoljavala iskljucivo na nastupima domacih grupa, ili,ekstremnijim slucajevima, slušanjem stranih radio stanica, med

kojima je Radio Luksemburg zauzimao posebno mesto. Zatobilo mnogo važnije dobro skinuti neku stranu stvar - makar itekstom koji je zavisio od pevaceve maštovitosti - nego sezamaratkomponovanjem vlastitog materijala. Autorskog potencijala je,

druge strane, bilo na pretek, a kao dokaz u prilog tome dovoljnacinjenica da je klavijaturis ta Elipsa Zoran Simjanovic danas nanajuspešniji stvaralac filmske muzike, ciji opus obuhvata prekopedeset filmova.

"Ne treba zaboraviti da smo sve ono o cemu danas govorimoradili u uzrastu izmedu 16. i 20. Ja imam jednu tezu, po kojoj,kadkažeš zanešto: "Ovoje moja muzika", to je muzika koju slušašod16. do 20. godine. Sve posle toga je u redu, prihvataš gai sve, aliono što te stvarno gada je samo to. Zato smo se i mi formirali usmeru rokenrola, jer smo odrastali u to vreme. Za Ameriku su tobile pedesete, a za nas šezdesete. Shadows, Searchers, Beatles,

Tomi Stil... ali preteca svega toga su ipak bili Everly Brothers. Bezobzira na price o Elvisu i ostalima, mislim da su Everly Brothersimali kljucni uticaj na celokupnu englesku scenu, posebno naBeatlese. Oni su formirali osnovni zvuk,koji seposle dalje razvijao."(Zoran Simjanovic)

Ako je, neosporno postojece, ozbiljnije ambicije bilonemoguce realizovat i kroz autorski materijal, t rebalo je, daklepronaci alternativne puteve izražavanja i otvoriti neke drugacijeventile. U grupama su uglavnom svirali srednjoškolci i moglo socekivati da ce im u postavljanju putokaza biti potreban savet nekoiskusnijeg. Za Zlatne decake, jedan od bendova izprve beogradske

garniture, taj neko je bio Nikola Karaklajic , siva eminencija ranograzdoblja domaceg roka i važna figura u karijerama vecine sastavakoje je establišment prihvatao. Ako ne uvek domaci establišment,onda, recimo, engleski, ili holandski. Razvoj karijere Zlatnih decakbio je - što se, mada ne na sasvim isti nacin, može reci i zanekolikodrugih generacijskih bendova - vezan za možda najvažnije kulturno


žarište inicijalnog razdoblja, klub Euridika pri Domu omladine ekskluzivno u današnjem smislu, skupo, zatvoreno, nego baš



Vracara u Molerovoj 33. Duboko ukljucen - mada toga nijemoraobiti svestan - u najvrelija dešavanja na umetnickoj sceni glavnoggrada, rokenrol je preko Euridike upijao i odmah, prelomijena,isijavaonatrag neka od najintrigantnijih i najuzbudljivijih zracenjaduha vremena. Jovan Ristic, ciji se doprinos rokenrolu uglavnomvezuje zaprvu TV emisiju tog tipa "Koncert zaludi mladi svet" (ocemu ce biti reci u posebnom poglavlju), bio je u ekipi ljudi odkoje je sve oko Euridike pocelo. Pre toga je, naravno, postojaoDadov.

"U periodu od 61, kad sam došao izvojske, bio sam ukljucen urad svoje prve, maticne, amaterske kuce: Doma omladine Vracar.Tad smo vec postojecu dramsku grupu nazvali Dadov (DramskiateIje Doma omladine Vracar) i poceli da formiramo jedno jakoamatersko repertoarsko pozorište. Medutim vrlo brzo oko Dadovaje poceo da se okuplja i neki drugaciji svet. U to vreme, što jemanje poznato, postojao je i Ladov - Likovniatelje Doma omladineVracar, gdeje bioDragošKalajic,gdeje bioŠerban, pa onda današnjigraficar i tehnicki urednik TV novostiÐorde Ristic, pa Milan Tasici tako dalje. Bioje i Madov - Muzicki atelje Doma omladine Vracar,kojije vodio Boris Iljenko, koji danas vodi Institut zamedunarodnurazmenu i kulturu. Ali , poceli su da se skupljaju i džezisti, što je

kasnije, negde 1963. postalo ozbiljnije, sa ansamblima SašeRadojcica, Vlatka Stankovica, pojavio se i Miša Krstic i drugi.Najmladi muzicari, koji su preko ploca, a posebno preko RadioLuksemburga, poceli dabivaju privuceni novom muzikom, takodesu dolazili. Moj prvi kontakt sa ljudima koji ce kasnije cini tibeogradsku rokenrol scenu je taj - oko kluba Euridika, okoDadova,gde su se skupljali Zlatni decaci, Iskre, kasnije Elipse, gde su sestvarali prvi kontakti i preplitanja. Euridika je bila ogranakDadova.Mi smo u Dadovu imali sjajnu baštu, tu u Molerovoj 33, uznapomenu da sam ja roden u Molerovoj 17. U jednom trenutkunam je nedostajalo para da opremimo pozornicu i dogovorili smose da otvorimo bife u kome su glumci, reditelji i ostali bil i prvi

"službenici". Takoje stvorena Euridika, da bi sepreko picai igrankinešto zaradilo. Pošto je to bila prva, na neki nacin, diskoteka saživom muzikom, svi pr ijatelji Dadova - kojih je bilo mnogo - upocetku su dolazili da besplatno sviraju. Ansambl Saše Radojcica,Zlatni decaci, ko sve ne. Napravljen je bum u roku od mesec danai to je pretvoren o u ekskluzivno mesto za mlade ljude~ Ne

naprotiv, mada nije bilo lako uci, jer je interesovanje bilo uvekmnogo vece od kapaciteta. Euridika je kasnije toliko izrasla da suneki ljudi poceli da doživljavaju Dadov kao njen deo~Posle dve-trigodine je dobila i zimski klub, jer smo preuredili podrum ikotlarnicu." (Jovan Ristic)

Izmedu ostalog , Euridika je pos lužila i kao teren na kome s

zacelo mnogo toga što ce kasnije predstavljati specifican beogradski

pogled na medij radija, koji ce 1969. biti definitivno materijalizovanosnivanjem Studija B.

"U Euridici smo jednom nedeljno imali sastanak Klubaljubiteljazabavne muzike, u glavnoj sali, gde su bile i pozorišne predstave.Tosu bile dvocasovne seanse na kojima je glavni organizator i di--džejbio Vladan Krasic.On se pojavljivaosa svojimmagnetofonomna kome je vec bio napakovan dvocasovni program, a mi ostalismo bili kao pastva, dva sata smo nepomicno sedeli i slušali to štonam je puštao. Ni dan-danas ne znam odakle mu snimci. Tadasmojedva hvatali Radio Luksemburg, a on je imao Top 20, doduše nekompletne stvari, otprilike polovinu svake i to je bila jedna odrubrika sastanka. Paonda "Mali koncert", ilitako nekako, posvecenjednom izvodacu, pa "Predstavljamo vam"... kao radio emisija oddva sata, pri cemu smo mi sedeli, potpuno ukipljeni, muva se nije

cula.Atmosfera kaou crkvi. Onda su sledilizahtevi nabis. U svemutome Vladan Krasicje igraoveoma važnu arhetipsku ulogu - bio jekatalogizator, kompilator, covek koji je sve što bi mu došlo doruku snimao. Na kraju se to pretvorilo u kolekciju od desetina idesetina hiljada snimaka, uredno katalogizovanih. Posle toga jekrenula emisija Nikole Karaklajica i sve se stvarno preselilo na ra-dio. Kasnijese dosta toga vrtelo i oko BuceMitrovica, kojije takodebiojedan od, da tako kažem, serioznih poklonika rokenrola. Dolazilisui drugi ozbiljnitipovi: tu sam upoznao, recimo, Borjana Kostica,koji je vec tada bio osoba s kojom nisi mogao tek tako dakomuniciraš, nego je tu privilegiju trebalo zaslužiti, najpre time dase utvrdi cime se on zapravo bavi. Sprijateljili smo se, pa sam cak

nekoliko puta išao sanjim na audiofilske seanse, jer je u Beograduvec bilo formirano jezgro ljudi koji su važili za iskusne šampionekvalitetne reprodukcije zvuka. Intelektualci svihmogucih profesija,kojisu imalidovoljno novcada bi moglida sebaveaudio opremom.Vec tada Borjan je poceo da se bavi dizajniranjem zvucnika, koje


ce kasnije, u saradnji sa Sašom Nikolicem, probiti na svetskom



tržištu kao robnu marku Red." (Slaba Konjovic)

Uloga amaterizma - pod taj termin rokemol se mogao

podvesti maltene sve do polovine šezdesetih - u Beogradu je bilanekada neuporedivo važnija nego što je sada. Preko njega su sefil tr irale i probijale nove tendencije i bezbolno se šlepovali svetskitrendovi, pri cemu su dotacije bile dovoljne da se sa njima moglokoliko-toliko radit i. Euridika je dokaz da korisne in icijative nisusputavane ni na "poslovnom" planu, izmedu ostalog i zato što jenivo entuzijazma bio toliki da se nije sumnjalo u s trogo namensku

upotrebu zaradenih sredstava.

"Amateri su u to vreme smeli stvari koje profesionalci nisu. Naprimer, Šizgalje prvo došao u amaterizam, pa je tek onda igran naprofesionalnim scenama. Americki novitalas je prvodošaou Dadov.Dadov je bio inicijator Bramsa, pa je godinu dana kasnije nastaoBitef. La Mama je prvo bila gost Dadova, pa tek iduce godineBitefa. Satiricni kabare se pojavio 61. u Loli, kad ta forma još nijesmela da ude u profes ionalni teatar. U isto vreme kad je 1961.formiran Dadov u toj novoj formi repertoarskog amaterskogpozorišta - mala scena, stalni rad, non-stop, a ne da se pripremijedna predstava pa se putuje po festivalima - u Beogradu se do 64.pojavilo preko petnaest novih pozorišnih scena: Maska na Staromgradu, Susret na Dušanovcu, Krsmanac je prešao na malu scenu,kasnije Teatar Levo u cijem sam osnivanju ucestvovao, sa Rasomsmo pravili Pozorišno igralište. Dakle jedan bum u tom smislu,koji se poklapa sa pojavom rokenrola, svih tih naizgled malih, alidaleko slobodnijih formi stvaralaštva. Nije rokenrol sam od sebebaš tada došao u Beograd i Jugoslaviju - to je bio deo jedne opšteatmosfere. Literarne družine po školamapretvarale suse u literarneklubove, pa onda klubove odredenih pravaca. Egzistencijalizam -mi smo ih zvali "egziši",sa onim crtica-bradama i crnim rolkama-kojije krajem 1950. bio veoma moderan pravac pretvorio seu niznovih formi. Ras, Matija Beckovic, Brana Petrovic, DraganKolundžija; RašaTrkulja i Todor Stevanovic od slikara, ja ijoš nekiljudi smo, recimo, pravili "Klub Ovako", klub zasintezu umetnosti.Tobi danas zvalimultimedijainim performansima - Rašaslika slikuna portalu, Matija govori svoje stihove, pa izade glumac i neštouradi i tome slicno - a mi smose time bavili62. godine.Beogradtog vremena je bio u znaku proboja mladih ljudi sanovim formama.U to je bio snažno ukljucen i rokenro!." (Jovan Ristic)

U neku ruku, amaterizam je takode služio i za ispitivanjeterena i otkrivanje eventualnog praga tolerancije establišmenta.Koristioje, u istom smislu, obema stranama. Umetnici su moglidaistražuju, a establišment davidi šta se sprema i navreme pokušada uspostavi kontrolu.

"Svakiestablišment pokušava da stavi pod kontrolu svešto možei bilobi glupo govoriti da to ovde nijebilo tako. Ali ipakmislim daje bilo do one mere koja nije sprecavala kreativnost. Establišmentnijeu to vreme bio drastican, u smislu da, ako nisi bio direktno iotvoreno politicki angažovan, mogao si da imaš veliku slobodu

stvaralaštva. Nisimogao da izadeš na Terazije i viceš "Dole vlada1",alisiskoro svedrugomogao, pa sicak imao imaterijalne stimulanse.U to vreme se dosta odvajalo, pa se pre može pricati opotkupljivan ju , nego o prinudi. Kad danas pogledaš taj period -šezdesete, pocetak sedamdesetih - u sv im oblastima duhovne

nadgradnje, to je veliki bum: razvoj novih formi, novi ljudi, noveideje, što je takode jedan od dokaza da prinuda nije bila strašna.Secam se, bio sam na Akademiji, negde 63. valjda, kad je Titoimao onajcuveni govor u Splitu protiv apstraktne umetnosti - nijeapstraktna umetno st doživela zabranu. Prve zabranjene izložbe subile cak vrlo realisticne: figuracije Mice Popovica, sa konkretnimasocijacijama. Sloboda stvaralaštva nije bila ugnjetavana do tih

granica da stvaralaštvo ozbiljno trpi." (Jovan Ristic)

Zlatni decaci pojavili su seu Euridici 1962. u okviru programa"Mladi za mlade", kojim su ispunjavani matinei nedeljom, gotovoiskljucivo namenjeni tinejdžerima. Nikola Karaklajic ihje - u vremedok su se još zvali Tigrovi - video jednog nedeljnog popodneva inije mu promakla reakcija vrlo mlade, ali i vrlo uzbudene publike.

Od tog trenutka Karaklajic je uzeo grupu "pod svoje", usmeravajucijoj karijeru na nacin na koji su cinili menadžeri u svetu, od LarijaParosa do Brajana Epštajna. Karaklajiceva prica na tu temu - cijaje osnova promena imena grupe - objavl jena svojevremeno unjegovom fel jtonu o Zlatnim decacima, zvuci toplo i simpaticno

pOput vremena o kome govori:

"Zvanican sastanak je održan kod Lovca. Otmeni ambijentpoznatog restorana uneo je pomalo svecanu atmosferu. Moja idejase sastojala u ovome: pažlj ivo odabrati repertoar, sistematskiuvežbavati sopstveni stil, izvršiti invaziju na publiku planskom

78 FATA L N I R I NG I Š P I L FATALNI RINGIŠPIL 79



propagandompreko radija, štampe i u neposrednimkontaktima,oživetiscenupokretima uz sviranje,nabaviti"uniforme",lansiratiambleme sa inicijalimaorkestra i najzad- promeniti ime1Nacineko prikladnije.Prikladnijeutoliko što su u to vreme i radio ištampa i javnostbili nekako "alergicni"na ekstravagantnenazive.Zašto, dakle,da unapred imamoprotiv sebe jedan deo uticajnihljudi.Misliosam da treba postupiti takticki.Na primer, zašto sene bi zvali"Zlatni decad"? Inace je direktorka XIVbeogradskegimnazijeuvek govorila"zlatnasu to deca'"kad godbi se povelarec o njenimucenicima.Kroznaziv'Zlatni decaciistaklabi se uprvi plan njihovamladost, a poznatoje da publika- narocitoona

starija- cesto savelikomblagonaklonošcuprimamlade izvodacepraštajuciimponekadi onošto nebi oprostiladrugima...Cakakonešto i ne bude odsviranokako treba, naziv "decaci"i nehoticedelujeda ktiterijum ne bude taklo strog."

Takosu rodeni Zlatni decaci - gitarista Borko Kad, bubnjarDušan Banovic, klavijaturista Predrag Lukic i pevac BobaStefanovic, koji ce svoju dodatnu ulogu basiste uskoro prepustitiVidoju Brajovicu Viliju - cije je mesto na sceni, zahvaljujucineospornim "zvezdanim" potencijalima, ali i naporima NikoleKaraklajica, prakticno od samogpocetka bilo posebno. Prvi nastupvan Beogradaimali su 21. maja 1963. na izletu u Cortanovcima, u

organizaciji Ferijalnog saveza - dogadaj su zabeležili svi mediji.Krajem iste godine pobedili su na "Paradi ritma", koju jeorganizovala Omladinska redakcija Radio Beograda, što je vecsutradan objavljeno u štampi pod senzacionalistickim naslovom"Elektricari zapalilidvoranu". Odmah zatim dobili su poziv zaprvogostovanje na televiziji, u prestižnoj emisiji jest svecanihpozivnica" Perice Slovenskog. Skoro istovremeno desila se i trecanajvažnija stvar u karijeri benda - Borko Kad je predložio da senapravi verzija teme izLabudovog jezera Cajkovskog. U trenutkukad su, poslemalomrštenja zbog ideje koketiranjasa ozbiljnommuzikom, odlucili da prihvate predlog, nisu mogli ni pretpostaviti

koliko daleko ce ih ta odluka odvesti.Od samog pocetka izdvojena pozicija Zlatnih decaka bila je

potvrdena i znatno pojacana sredinom šezdesetih: njihov debi EPnije, naime, bio objavljen na jugoslovenskom, vec na evropskomtržištu1 Zasluge za taj proboj pripale su opet Nikoli Karaklajicu,kljucnoj li~nosti u razvoju i medijskom tretmanu beogradskog

rokenrola šezdesetih, uz napomenu da niko, pa ni on, ne bi biostanju ništa dauradi da u osnovioperacije nije stajala Kadova sjajijednako dobro realizovana ideja. Mnogo pre nego što ce to postakurentna roba na svetskom tržištu (grupa Love Sculpture jrecimo, tek 1967. postigla svetski hit sa svojom verzijom klasickompozicije "Sabre Dance" Arama Hacaturijana) Zlatni decasu, posle "Labudovog jezera" - koje se pokazalo kao više neguspešan potez - obradili još nekoliko tema iz ozbiljne muzikKaraklajic je te snimke poneo sa sobom na šahovski turnirHolandiju, gde su se za njih zainteresovali urednici ugledn

diskografske kuce "Fontana". EP sacetiri instrumentaine numerLabudovo jezero", "Dunavski valovi", "Humoreska" i "Nabuko

~ojavio se 1965. na etiketi "Fontana", najpre u Engleskoj, a zatii Holandiji, ali se svetska diskografska karijera grupe tu, nažaloszavršilaQugoslovenskuverziju EP-jaobjavio je zagrebacki Jugoto1966).

Nikola Karaklajic je uspeo da organizuje i nekoliko nastupZlatnih decaka u Engleskoj, što je, silom prilika, ostalo na nivpozitivnog ekscesa. Zanimljivo je da su Zlatni decaci patentirajoš jednu ideju, koja ce u kasnijim godinama biti besomucnonajcešce, zarazliku od njih, bez mere, ukusa i stila - eksploatisan

obrade tradicionalnih, narodnih motiva. Na gostovanju u Englesk1966. je, navodno, najbolje bila prihvacena upravo njihova verzinarodne pesme "Jovano, Jovanke". (Istini zavolju, cesto sepominda je beogradski sastav Smeli bio prvi kojije pokušao da obra"južne" folk motive.) U to vreme i Goran Bregovic i VlatkStefanovski iR. M.Tocakbili su- kako je to u kasnijojfazi karijerformulisao Zoran Mišcevic, da bi obezbedio rimu sa imenomSiluete - "malo dete".

"Boraviosamu Engleskojna šahovskomturniru i bio je obicajda se prekinutapartija nastavljauvece.Ja samzamoliosudiju danastavimoujutru, onje pitaozašto,aja samodgovoriodabihželeo

da te vecerigledamemisiju"SaturdayNight In andOut of Lon-don".Tosusaznalinovinarikojisupratiliturnir i pošto susmatralida je vest interesantna, objavilisu je. Redakcija emisije je toprocitala,javilisumise,rekli dasu pocastvovaništogledamnjihovuemisijui, akoželim,da sledece subotedodem u goste.Naravno,pristao sam- docekalisu me izvanredno.Malosmo razgovaralii

80 FATA LN I R IN G I Š P I L FATALNI RINGIŠPIL 8

pitalisu me da li smou JugoslaVijiuliZaBeatlese,Shadowseija Elipsa predstavljace temelj zvuka Komi grupe, sastava koji je - p



sam rekao da jesmo. Pakako,kaže on, kad ste vi iza gvozdenezavese.Ja samonda pokušaoda mu objasnimda kod naspostojine samointeresovanje,negoi scenai onje rekaoda bibilasjajnaideja da sledeci put kad dodem, dovedemneku od naših grupa.Shvatio sam to ozbiljnoi stvarno i uradio. Desilose da je biloproblemasavizom,pa samZlatnedecake- jer onisubilita grupa- prijaviokaomladešahiste.Tadseišlovozom,Beograd-Ostende,pa Ostende-Doveri na granici su se malo cudili šta ce mladimšahistimatolikiinstrumenti, alismo objasnilida oni to onako,uslbbodnovreme, voleda sviraju."(NikolaKaraklajic)

Zlatni decaci bili su i ostali sinonim visoko ispoliranog, stilskisavršenodoteranog benda, koji semanje bavio "ljutim rokenrolom",a više harmonijama, baziranim jednako na instrumentalnojkompetentnost i, kao i na bogatom, besprekomom vokalu pevacaBobe Stefanovica. Upravo Stefanovicev odlazak 1967 - odlucio jeda se posveti zabavnoj muzici, gde je takode izgradio uspešnukarijeru - predstavljao je prvi korak ka raspadu još jedne odautenticnih beogradskih legendi šezdesetih. Godinu dana pre njegagrupu je napustio basista Brajevic, koji danas živi u Americi,ocigledno ne zaboravljajuci dane provedene u beogradskim

klubovima: pre dve godine u sopstvenom izdanju objavioje CD sasnimcima Zlatnih decaka (njihov diskografski opus, ukljucujuci i"evropski" EP,ne prelazi cetiri ploce). Toje kolekcionarski raritetposebne vrednosti i, sticajem okolnosti, za sada najtrajnijidokument o postojanju grupe kojaje pre više odtrideset godina, uvreme prve mladosti rokenrola, pokazala da seBeograd ni po cemune bimorao razlikovati od sveta. Nažalost, ovde se, u vezisa takvimstvarima, nikada nisu pitali zlatni, pa tako ni Zlatni, decaci.

Uz Zlatne decake - od kojih su se stilski prilicno razlikovale- vodecu pozicijti u sofisticiranom odeljku zauzimale su Elipse,ciji definitivni uspon pocinje krajem 1963, prelaskom klavijaturiste

Zorana Simjanovicaizprve postave Silueta. U tom trenutku, Elipsesu bile klasicni gitarski kvintet s pevacem. Dolaskom Simjanovicai bubnjara Vladimira Furduja zvuk je bitno obogacen, a situacija jeznacajna izjošjednog razloga:tada je formirana jedna od najvažnijihdomacih ritam sekcija,cije ce sedelovanje protegnuti i kroz sledecudeceniju. Basista Bojan Hreljac i bubnjar Vladimir Furduj posle

nekima dragoceno, po nekima katastrofalno - preusmer io tokove

domaceg rokenrola. Bez obzira koliko hipotet icko, ozbiljno

pitanje da libi, da Elipse nisu izborile pravo na istraživanje i kretanju korak s vremenom, Komi grupa naišla na tako povoljnu reakciju

javnosti.

"Ja sam imao cetrnaest godina, bio sam najmladi u grupi. Sviralisu se Shadowsi, a ako se pevalo sve se pevalo na engleskom, s timšto smo se mi trudili daskidamo originalne tekstove. Odmah smo

poceli da nastupamo. U to vreme je postojao casopis Ritam, koji

je imao glasanje za najpopularnije bendove i mi smo gasacekivali-ne samo mi, nego svi - na ulazu u Beograd i otkupljivali što smoviše mogli, da bismo glasali za sebe. Stalno smo ucestvovali nanekim priredbama i maltene jednom nedeljno svirali u Domusindikata, pratili smo razne pevace, nekad i po dva termina dnevno.Vecje postalo ozbiljno, sviralo se po Domovima kulture, a pocelesu i prve gitarijade. Tada smo vec odavno sa pravljenih prešli naprave instrumente. Do osamnaeste godine imao sam za sobomhiljade koncerata." (Bojan Hreljac)

Bojan Hreljac u pres klipingu i na audio i video trakama imsve što su ikada uradile Elipse i Komi grupa. U ogromnom albumsacuvani su isecci iz tadašnje štampe, ali i leci, plakati, ulaznice

primerci ugovora, ili prvi spiskovi pesarna, ispisani još uvek decjimrukopisom. Autenticni rokenrol muzej, koji, nažalost, stozatvoren. Bojan misli da to danas nikoga ne bi interesovalo. Srecomne mora biti da je Bojan, kao ni bilo ko od nas, uvek u pravu.

Zahvaljujuci reputaciji izuzetno kvalitetnih i pouzdanihinstrumentalista, Elipse su cesto nastupale kao prateci bentadašnjih zabavnomuzickih zvezda, a iz istih razloga bili su odabranda nastupe kao predgrupa na prvim gostovanjima stranih bendovpoput Searchersa. Bez obzira na veliko prethodno iskustvo, tobio ozbiljan izazov.

"Ceo dan smo sedeli tamo, pokupili smo sva pojacala koja subila u Beogradu, redali, sastavljali, uklapali, probali, bukvalno dosamog pocetka koncerta. Imali smo neko naše ozvucenje od 120W,kome smo dodali sve što smo imali, ali je opet bilo slabo zatuogromnu halu. Ali su nas Searchersi naucili kako se to radi. Njihovroud menadžer je izneo tri Voxa od 30 W i jedan od 60W Ispred

82 FATA L N I R I N G I Š P I LFATALNI RINGIŠPIL 8

svakogje stavio mikrofon. Oni suse naštimovali u garderobi, izašli svirajuci na Tehnološkom stvarno zaradivao mnogo više od njega.



su, i tad smo videli šta znaci profesionalizam, mnoštvo koncerata idobra organizacija.Samo su namestili medusobne odnose i - mislimda tad nije bilo nimonitoring sistema, nego dva zvucnika sastrane,pa šta se cuje - i to je zvucalo besprekorno. Toje bio naš prvi cas izozvucavanja: da ne moraš da ubiješ sve hiljadama vati, nego damože da se radi i na drugi nacin, a sve da se cuje dovoljno dobro."(Zoran Simjanovic)

Na jednom od duela sa Siluetama u Domu omladine -posistemu popularne engleske serije Battle of the Bands, mada bezdirektnog uticaja - Elipse su izvele jedan od najvrel ijih hitovatrenutka "Friday on my Mind" australijskog sastava The Easybeats.Desilo se da su The Easybeats is te godine gostovali na Spl itskomfestivalu - sva poredenja u domacoj štampi, cim~ su i sami l judi izmedija bili iznenadeni, išla su u korist Elipsa~

"Dobro, dešavalo se i da nas precenjuju. Ali ipak mislim da suElipse bile najrevolucionarniji bend svog vremena. Prvi smopromenili stil, prešli na ritam i bluz isoul, promenili postavu, uveliduvace i Edija Dekenga... Još jedna stvar, povoljna za nas, ali ustvari ipak smešna, desila se kad smo bili predgrupa Holliesa. Akopogledate kritike i tekstove iztog vremena, svitvrde da smo prošlibolje od njih! Ali ne samo to, nego i da smo zvucali modernije. To

je, doduše, donekle bilo i istina, jer svirali smo verziju "Hey Joe" isoul stvari , za razliku od Holliesa koj i su bil i fenomenaini - pevalisu kao andeli - ali su stvarno bili u malo prevazidenom fazonu.Secam se da su oni stajali sastrane i da sunam posle rekli da nisumogli da veruju kako to dobro zvuci i, posebno, kako izgleda."(Zoran Simjanovic)

Elipse su zaista bile medu prvim bendovima koji su brižljivovodili racuna o kvalitetu muziciranja, uvežbanosti i ispoliranostimaterijala. Oni, u neku ruku, predstavljaju arhetip kasnijihsofisticiranih, artisticki orijentisanih grupa, sklonih složenijimformama, koje su u rokenrolu tražile "nešto više".

"Najvecenašesvirkebile su na Tehnološkomfakultetu. Tojetokomdve-trigodinebilonašemesto,kojejebilouvekpuno.Secamse da samimao slabuocenuiz filozofijeida mije BrankoBaletic,kojije išaosamnomu razred, rekao:"Normalnodaimaškeca,kadimašdvaputvecuplatu od profesora1",štoje biloistina,jer samja

Toje- mada smo misvete pare ulagaliu instrumente - bio pocetaknekih ekonomskih anomalija, koje smo bili premladi daprepoznamo." (Zoran Simjanovic)

U to vreme si u Beogradu mogao da obideš deset-petnaestme~ta nakojima se sviralo i da svuda bude dobro. Jer sve te grupebile su, fakticki, prva garnitura. Nikada nisam zaboravio oci tihstudenata, koji su dolazili na koncerte. Ponekad uporedujem tusliku saonim što vidim danas, kad me je sramota da prodem KnezMihailovom ulicom." (Bojan Hreljac)

Krajem šezdesetih Elipse su važile za bend iz samog vrhasamo beogradske, nego i jugoslovenske scene. Prva faza njihovkarijere obuhvatala je period do 1967. i bila uglavnom u znakritma ibluza, natragu britanskih sastava The Spencer Davis Groupili The Alan Price Set. Drugu, finainu fazu obeležio je, s jednstrane, dolazak crnog pevaca Edija Dekenga, a sa druge ukljucivanjduvacke sekcije , što u to vreme nije bilo cesta pojava ni na svetsksceni, bar kad je rec o belackim postavama. Po odlasku originalnopevaca Slobodana Skakica, vokale su delil i instrumentalisti,posvecujuci posebnu pažnju višeglasnom pevanju.

"Maja 66. je bila proslava doceka štafete u Domu omladine i

trebalo je mi da sviramo,spremili smoobrade nekihrevolucionarnihpesarna. (Hreljac: Tose dešavalo tacno par meseci pre nego što ceskinuti Rankovica, a mi smo spremili ni manje ni više nego "Maršna Drinu". Tito je, naravno, bio tu i mi smo krenul i ono "tam--tadadadam-tam-tam..." - kad se pojaviše neke ubice smitraljezima, niotkuda, tu pored nas i onako sikcu, ispod glasa:"Stani] Stani1".Ništa nam nije bilo jasno, ali smo, za svaki slucaj,ipak prestali.) Onda je Simica rekao da on ne može da svira, jerima ispi te na Arhitekturi . Nama je bi lo dosta znacajno da tunastupimo, on se neckao, pa je pristao, pa je na kraju opet rekaoda ne može i tako su se te prve Elipse raspale. Seli smo darazgovaramo šta dalje da se radi, u muzici su se bi le donekle

promenile stvari, grupe su uvodile duvace, pa smo i mi rešili dauradimo isto. Tosu druge Elipse, sa duvacima i Edijem Dekengom.Grupa Crni panteri u kojoj je on pevao raspala se i on je postaosolopevac. Mi smo gapozvali i to je znacilo datreba raditi potpunonovi repertoar, više baziran na soulu i ritmu i bluzu." (ZoranSimjanovic)

84 FATA LN I RI N G I ŠP I L FATALNI RINGIŠPIL 8

srednju školu - mislio sam stvarno da je to problem - alimi je onDolaskom Dekenga - pevaca oslonjenog na soul-šautere



"Došlo je do toga daje trebalo da upišemo fakultete i odlucimocime cemo se baviti u životu. Bojanje prvi povukao potez i rekaoda ceon dastudira, što je nama dobro došlo da kažemo, e paondacemo i mi. Bojan se posle petnaest dana predomislio i sa BatomKovacem i Furdom napravio Korni grupu, ali mislim da nam je tapromena ipak svima koristila. Ja samupisao Pravni fakultet i poceoda studiram, mada meje mnogo ljudi ubedivalo datreba da odemna Muzicku akademiju. U vreme Elipsa sam upoznao ZoranaHristica, trebalo je da radimo njegovu muziku za film i pošto onnikad pre nije radio sa rok grupom, ja sam preuzeo taj deo posla.Ocigledno sam to dobro odradio pošto mi je on rekao: "Tebitodobro ide, zašto ne nastaviš?" Ja sam rekao da nemam kompletnu

objasnio da to nema nikakve veze i malo je i radio sa mnom."(Zoran Simjanovic)

Muzicki život clanova grupe se, bez obzira na raspad

fakultete, nastavljao. Simjanovic se, posle perioda traženja, našaona pravom mestu. Upisao je Muzicku akademiju i postepeno s

preorijentisao prema primenjenoj, pre svega filmskoj muzici.

"Prva igrana struktura koju sam radio bila je serija "Grlom ujagode". Kad sam upisao Akademiju, odbio sam sve pozive raznihgrupa i odlucio da se posvetim iskljucivo studijama, posebno što

sam osecao da kasnim, jer sam, sticajem okolnosti, stigao na tajfakultet sa 23 godine. Cilj je bio da završim do 27. i da idem uvojsku, jer sam znao da ako prekinem nikad necu završiti. Poslevojske sam sa Brankom Baleticem poceo da radim za televiziju,kaomuzicki saradnik. Niko nije hteo da plati da sepravi originalnamuzika, smatralo se da nema potrebe kad vec može da se pustiploca. Zato sam ja napravio mali kucni studio i u njemu radiomuziku, kojaje korišcenau nekim naucnim emisijama, što sedopaloljudima koji su odlucivali. Toje bila velika škola, što i danas nepropuštam da pomenem studentima." (Zoran Simjanovic)

Hreljac i Furduj nastavil i su, prakticno, istom linijom, s timšto su formule progresivnosti i uspeha bile donekle promenjene:ukljucili su se u originalnu postavu Korni grupe, u kojoj ce se naci Borko Kad, bivši gitarista upravo rasformiranih Zlatnih decaka,još jedne od najvecih beogradskih grupa šezdesetih.

"Borko Kad je bio neverovatan tip coveka. On se od samogpocetka ponašao kao zvezda. Nije bio arogantan, bioje divandecko,alije jednostavno imao to u sebi. Bioje izbogate kuce, sve novestvari su mu dolazile bez napora, alije uz to bio i odlican gitarista,verovatno jedan od najboljih. Zlatni decaci su i kao grupa imali tajoreolzvezda,mada sumnogomanje nastupali nego miostali. Borkovotacje bio naftaš u Kuvajtu, onje imao prvi Fender Stratocaster uBeogradu, prvog Voxa, sve je dobijao pre ostalih. Vili je imao prvi

Fender Precission bas u gradu. Svimi ostali smo mnogo višeradili,vežbali i znojili se, ali su oni ipak imali izdvojeno mesto i posebanstatus." (v. J. Džet)

Crni biser i - koji su ime uzel i po tada popularnom domacemfilmu - osnovani su 1963. Originalnu postavu cinil i su bubnjar

poput Otisa Redinga,iliVilsonaPiketa - i duvackogtrija neminovnoje modifikovana i osnovnamuzicka orijentacija grupe, krecuci se upravcu vrlo aktuelnog soula. Sve to bilo je svetlosnim godinamaudaljeno od vecine socijalistickih zemalja, sa izuzetkom Madarske,cijaje scena u više navrata (Omega, Locomotive GT) potvrdilasvetske potencijale.

"Mislimda je najveciuspeh jugoslovenskogroka biou Bugarskoj.Bili smo mi i Mladi levi iz Slovenije, koji su imali slicnuinstrumentalnu postavu. Napravili smo zajednicki koncert u parku

u Sofiji, sapet duvaca, dva bubnja i sve ostalo duplo, dva pevaca ito je zvucalo stvarno... strahovito. Ujedno se pretvorilo i u jedanod najstrašnijih mojih doživljajavezanihza koncerte: deset-petnaesthiljada ljudi je tu sedelo, kao naVudstoku, s tim što suse verovatnoosecali kao da su pali s Marsa, jer su doživljavali nešto što stvarnonikad pre nisu doživeli . Sve mirno, bez i jednog incidenta.Odjednom, bez ikakvograzloga,ulazi milicija na konjima, sapsimai bukvalno ubija boga u njima. To je bilo jezivo. Iz cista mira."(Zoran Simjanovic)

Nova postava Elipsa potrajala je do 1968. U vreme kad sugrupe poput Blood, Sweat &Tears postigle svetsku popularnost,

pomerajuci rokenrol (doduše, više u stranu, nego napred) istimsredstvima koja je koristio jedan od najpopularnijih beogradskihsastava, Elipse više nisu postojale. Srecom, trag koji su za sobomostavile dovoljno je dubok da uspomenu na njih održi do današnjihdana.


Predrag JovanovicKrcko, gitarista Goran Vukicevici braca Božovic završnoj fazi karijere benda, u samo praskozorje panka. Njihov



(sinovi književnice dr Saše Božovic) - Slavko (saksofon) i Ivan(gitara). Grupa je kompletirana pocetkom sledece godine,dolaskom Vlade Jankovica, koji je na pitanje: "Umeš li ti uopšteda sviraš bas?" dao istorijski odgovor: "Ja? Paja sviram kao DžetHaris, covece]" Po basisti Shadowsa, na koga se tom prilikompozvao, dobio je nadimak, koji je ostao njegov zaštitni znak dodanašnjih dana.

Braca Božovic nisu se dugo zadržala u bendu i vec sredinomšezdesetih na mestu gitariste našao se Zoran Petkovic - koji senece pojaviti u novoj inkarnaciji, posle vojne pauze, ranih sedam-desetih - a pevac Radan Valcicpristupio je grupi još ranije. Meduprvima Crni biseri su, forsirajuci vokale i pokušavajuci da, u vremekada je to još uvek smatrano bogohuljenjem, proture vlastitiautorski materijal, poceli da razbijaju famu o instrumentaInojmuzici kao jedinoj koja stvarno vredi. Govorilo se da su "uzelipevaca da im peva, zato što ne znaju da sviraju", ali istinaje bila nadrugoj strani: vreme Shadowsa je neumitno prolazilo, otvarajuciprostor za manje ispoliran mersey sound i Beatlese, a zatim zajošmanje ispolirane Rolling Stonese, Kinkse, The Who i druge, svedo sofisticiranijih varijacija prelomljenih kroz, recimo, Spencer

Davis Group, Procol Harum, ili Move.Debi EP (na kome su se, prema tadašnjem obicaju, našle tri

obrade, ukljucujuci i "Lepi flamingo" grupe Manfred Mann, ali i,mimo obicaja, Džetova kompozicija "Ne odlazi") objavljen je uocipobede grupe na Gitarijadi 1967. Posle toga pocele su promene usastavu. Valcica - koji je izgledom, pevanjem i ponašanjem upotpunosti personifikovao arhetip rok zvezde šezdesetih - najpreje zamenio Nenad Dukic (danas filmski kriticar), a zatim DraganBaletic, koji ce se zadržati do polovine sedamdesetih, kad je ugrupu došao BranislavŽivancevic Cile. Tokom sedamdesetih Crnibiseri su snimili nekoliko hit-singlova, koji i danas - što je lako

proverljivo zahvaljujuci kompilaciji iz serije "Legende jugosloven-skogrokenrola", objavljenoj na etiketi PGP RTS 1998. - uglavnomzvuce iznenadujuce sveže i relevantno. Recje o numerama "Kišnanoc" (verovatno najboljoj u citavom opusu benda), "Ona zna","Džudi Džudi", "Mlinarevsin" (simpaticna parafrazateme "JohnnyB. Goode" -Caka Berija), te "Katarina" i "Aspirin", snimljenih u

jedini album "Motorok" - u grupi je vec neko vreme bio i bivšk1avijaturista Safira Dragan Raicevic - izdat je 1976, ali su singlov

(ukupno sedamnaest) bil i i ostali osnovno uporište vrednosti Crnihbisera. Naravno, zajedno sa živim nastupima, ciji su intenzitet

gustina više asocirali na neke zapadne scene nego najugoslovensku.

"Medu mestima gde se sviralo postojala je vrlo preciznahijerarhija. Tacno se znalo gde semože zaraditi samo zapivo, a gdevredi razmišljati i o farmerkama, gitari, ili pojacalu. Glavna mestabili su fakulteti , Tehnološki, Pravni, pa onda Dom omladine,

Gradski podrum (namestu današnjeg tržnog centra [maga - prim.aut.)... Euridika u Molerovoj 33 je bila beogradski pandanlondonskom klubu Marquee, sjajnomesto, kuca sabaštom koja jestvorila Dadov i celu vracarsku školu rokenrola: Crne bisere, Zlatnedecake, Dobre drugove, Elipse. Tu smo vežbali , svirali , zaradivali -kasnije su se prikljucile i Siluete - i vladalaje posebna atmosfera.Bilismokao pleme, caksmo i nastupe sinhronizovali,dabismoseu praviinim intervalima pojavljivalina istim mestima, da nedosadimo.Sviralose po tri sata, cetrdeset pet minuta svirke, papetnaest minutapauze."(V J.Džet)

Kompilacija "Legende jugoslovenskog rokenrola" dovela jdo ponovnog okupljanja Crnih bisera u postavi: Goran Vukicevi

(gitara) , Vlada Jankovic Džet (bas gitara ), Dragan Raicevic(klavijature), Jovan LjubisavljevicKica (bubnjevi) i Dragan Baleti(vokal). Pesma "Nisam više taj" reciklirana je uz pomoc spotakojije Jovan Ristic davno napravio zapotrebe emisije "Koncert zmladi ludi svet", otkrivajuci jedan znacajan paradoks savremenedomace rokenrol realnosti: neke od stvari nastalih u ono vremekad "nikoništa nijeznao" i kad se na rokenrol gledalo kao na ekscei trenutnu modu, koja ce uskoro proci i biti zauvek zaboravljenaneuporedivo su atraktivnije, plemenitije, neposrednije i svežije ovecine onoga što se nudi danas, kad "svisve znaju" i kad je jasndaje rokenrol tu da bi ostao.

"Atmosferakojaje vladalau Beogradustrahovitoje pogodovalarazvoju rokenrola. Toje druga polovina šezdesetih i pocetaksedamdesetih, kad je sloboda stvaralaštvaimala izuzetno visokstepentolerancijeu društvenomsmisluikadje nastaobumu svimvrstamaumetnosti. Takoda ni pojavarokau Beogradunije bila

88 FATA LN I RI N G I Š P I LF ATA LN I RI N G I ŠP I L 89

potpuno slucajna. Osecaj slobode u stvaranju, potreba da se Dragan Nikolic, !ada prvi put promovisan kao potencijalna ikon



slobodno stvara, pa cak i da se inati, bila je izraženija nego ikada.Ipak je to bilo i vreme junskih studentskih previranja u Evropi,koje nije bilo slucajno, negoje bilo priprernano prethodnih godina,izmedu ostalog i kroz rok. Potreba damladi ljudi budu slobodni usvom stvaralaštvu sigurno da je išla i malo preko granica, ali je imoralo da se ode malo dalje da bi se došlo do necega što jenormalno. U to vreme je bio i veliki procvat likovnih umetnosti,potpunog oslobadanja od forme, od figurative - sve to je vecpostojalo, ali je tada dobijalo veliki zamah, mnogo ozbiljnijerazmere, pa cak i društvena priznanja. Tad je izgraden i Dom

omladine u Beogradu, na cijem se ulazu nalazila monumentalnafresko slika Mice Popovica. Cak je i prva TV emisija "Koncert zaludi mladi svet" najvecim delom snimana u dansingu Domaomladine - stvorena je zvanicna institucija, oko koje se ta vrstamuzike koncentrisala." (Jovan Ristic)

,;vlada Džet je bio jedan od prvih pravih rokenrol boema i okonjega i njegove kolekcije ploca se dosta toga vrtelo. Toje išlo doekstrema. Recimo, Vlada Džet napravipomen BadijuHoliju, jednogprepodneva. Sredio je svoju sobu, što je bila prava senzacija, stvarkoja se u njegovom egzistencijalistickom haosu dešavala samo utakvim prilikama. Na posebnom stocicu je stajala slikaBadijaHolija,sa crnim florom i pored nje gomila njegovih singlova. Vlada je

držao uvodnu rec, kratka biografija, znacaj i te stvari. Svi smo biliobuceni maksimalno u skladu saprilikom. Na kraju se slušaHolijevamuzika, aonda seide na žito, u poslasticarnicu preko puta Kalenica.To smo radili. Pocetkom šezdesetih pocela je stalna cirkulacijamuzike. Ploce su neprestano kružile od jednog do drugog, a singlovisu se presnimavali nenorrnaInom brzinom, da bismo svi došli nared. Ja sam, u želji da podelim te informacije sadrugima - što jenastavak moje fascinacije radiom - iznosio zvucnike na balkon. Svismo, što je veoma važno, to shvatali izuzetno ozbiljno." (Slobodan

Konjovic)

U jednom od retkih is tinskih kult filmova domace kinema-

tografije Kad budem mrtav i beo Žike Pavlovica, Crni biseri su sepojavili u antologijskoj sceni takmicenja pevaca, u kojoj, izmeduostalih ucestvuju i Slobodan Konjovic (šezdesetih pevac grupeStudenti, a kasnije muzicki urednik i dugogodišnja siva eminencijaStudija B, osnivac eksperimentalnog trija Kozmetika i pravovremenipropagator.svega što vredi usavremenom rokenrolu) i, naravno,

domaceg filma. Cak i u sindikalnoj atmosferi amaterskog takmicenja Crni biseri su ponašanjem, odevanjem i muzikom u potpunosti odgovarali tadašnjim svetskim standardima. Slicna situacijbila je i sa vecinom ostalih beogradskih grupa iz prve postave.

"Tajfilm je stvarno bio nekakav "highlight" naše karijere. Tadasmo vec imali instrumente i garderobu i sveje delovalo baš onako,opasno. Mi, u stvari, nismo ni bili svesni cime se bavimo dok tonismo videli na filmu. Bilo je još nekih pokušaja da se to što setada dešavalo snimi i prenese na film. Posebno se secam

dokumentarnog filma, koji je radio Orahovac i koji je govorio onarkomaniji u Beogradu. Tuse pojavljujemo mi, Siluete i još nekibendovi: vidimo se izdaljine, kaosa druge strane ulice, jer je poentabila na publici. Na onima koji tresu glavama, dok mi sviramo ionda im fi lmska ekipa pr ide i pita da li koriste droge i sl icno.Naravno, film je bio bunkerisan, jer je u lošem svetIu prikazivaosocijalisticku omladinu." (v. J. Džet)

"Crni biseri su imali tri internacionaIne šanse - Tunis, Malta,Maroko. Tosu bile vrlo primamljive ponude zasviranje u ozbiljnimlancima hotela, "Sheraton", "Hilton", taj nivo. Sve se dešavalopolovinom sedamdesetih, u vreme kad je pevac bioDraganBaletic.U to vreme Biseri su bili jedina grupa kojaje u Domu omladine

sviralaredovne igranke. Takoje jedne veceri 1978. postavljen rekordDoma u poseti, svihvremena: biloje prodato hiljadu petsto i nešto- ne znam baš tacan broj, ali podatak o toj cifri postoji - ulaznica.Biloje toliko ljudi da nije moglo da se ude. Pred kraj koncertapojavio se tadašnji upravnik Doma, koji nam je mahao flašomviskija, mada nam nije odmah bilo jasno zbog cega." (DraganRaicevic)

U filmu Kad budem mrtav i beo primetna je još jedna linijkoju ne treba zanemariti - neprestano se razvijajuci, sta lno vukucnapred i trudeci se da prati sve ono što se dešavalo na svetskosceni, beogradski bendovi u jednom trenutku su se zaista našl

rame uz rame sa svetom. Priredba prikazana u filmu po svemuosim po izgledu i ukupnom utisku koji proizvode Crni biseri, SlobKonjovic, "mladi hipik iz Kruševca" Predrag Jovanovic (još jedaneksponent scene šezdesetih, u postpank periodu koju decenijukasnije poznatiji kao Peda D'Bon -lici na sindikalne, socijalistickemanifestacije onog (ili, zašto ne, ovog) vremena.

90 FATA LN I R I N G I Š P I L FATALNI RINGIŠPIL 91

"Postojali su bendovi koji su umeli veoma dobro da se postave



u odnosu na imidž. Jedan od najuspešnijih primera subili, recimo,Best Nothing (grupa u kojoj je karijeru poceo PredragVraneševic,

kasnije sa bratom Mladenom osnivac Laboratorije zvuka i jedanod najvažnijih novosadskihmuzicara - prim. aut.), kojisu uglavnombili orijentisani prema bendovima kakvi su bili The Byrds i slicni.Svirkaje bila u redu, ali njihov izgled, nastup i stav su bili mnogovažniji. Ili recimo Bitnici, medu kojima je bilo cak školovanih,ozbiljnih muzicara. Sanjimaje sviraoBobaOrlic i stvarno su dobroizgledali i dobro radili to što rade. S druge strane bilo je bendovakoji su odlicno svirali, alisu izgledalikao ucitelji namalom odmoru

i oni nikako nisu mogli da produ. Mi smo imali srece što smo bilinegde nasredini izmedu te dve stvari: imalismo, cinimi se,dovoljnoi jednog i drugog, ali ništa nije suviše upadljivo dominiralo. Zatosmo i imali takvu poziciju." (v. J. Džet)

Duo Kosovac: B.M. Cutura i

.. Caslav Pješcic Cata (otvaraautomobil)

I'U:SJlrCAREožmmRodj. 2~I-1940 IlJlar1boru

1l11Z1~katruka 01ta...

'i"""\I.," .rn.';:"AII'"''Y3U"A'~'U.'''-'A'''U",., .tI"M"U."

.~'-, -",~c".c,~~=--",=="

92

4J1AHCKA KAPTA

"poi~~?,~

FATALNI RINGIŠPIL

"Muzicka strukaGitara": Clanska kart

Udruženja slobodnihmuzicara narodne izabavne muzika SRSrbije jednog odprvih

rokenrolgitarista u

Beogradu Božidara

Plesnicara Larija

- --



Brankica Sucevic

Ili ja -Ika Stanic

Ivanka Pavlovic

Uocirokenrola:Bata Ilic (prvi sleva), B.M. Cutura (cetvrti zdesna), Duda

Ilic (prvi zdesna)



,\

Novak Džepina

Mladen Kocmut Kec:Prva

beogradska rokenrolpalica?

Sve je pocelo na ringišpilu: BranislavMarušic

Kad je rokenro l s tigao u grad: B.

M. Cutura i Mica Kursulic

Belezvezde: Petar Bjelic (sasvim levo, sa belom Kent gitarom), Petrac, Mirosl

Minic Mine (za bubnjevima), Branislav Rakocevic Raka, Vuk Stambolovic,SlobodanSanicanin

Prelaz ka rokenrolu:Aleksandar

Zlatic Zlaja ("Odakle ideš?']

BelezvezdeSiluete, 1965.



Lutalice, 1964: Božidar Plesnicar

Lari (levo,s naocarima), Miroslav

Minic Mine, SlobodanMihajlovic,

Zoran Mišcevic, Branko Glušcevic

Zoran Mišcevic

Zoran Mišcevic i B. M. Cutura:

Prvi pravi rokenrol pevaci u

Beogradu

Mile Lojpur

(foto: Božidar Petrovic)

Nikola Karaklajic



'l:i, sa Zlatnimdecacima, 1965.

(sasvim levo BorkoKacI)

r

"'!.

r

Nikola Karaklajic:

Engleska nijeodolela B.M. Cutura i braca Jelic (Dragi, Žika i Rade) ispredDoma omladine,

uoci otvaranja

"Jovan Ristic

Koncert za ludi mladi svet,

17.11.1967: Jedno od devet"ubistava" Zorana M išcevica u

dekoru kaubojskog grada

",

Siluete u "glam" inkarnaciji: DejanDunjic, Ljuba Ðordevic, MiomirPetrovic Kraka, Zoran Mišcevic, JovanMiševic, Ilija Stan~c

Sve za šou:

Zoran Mišcevic

Zoran Mišcevic



Siluete u "bekstejdžu":

Jovan Miševic,

Slobodan Todorovic,

Dejan Dunjic, Ljuba

Ðordevic, ZoranMišcevic

Siluete iDžentlmeni,uoci gitaristicke

rokade: Dragi Jelic

(levo, u prugastom

sakou) i SlobodanTodorovic (desno, do

zida) .uskoro cepromeniti mesta

Seka Kojadinovic:

Jarkoljubicaste

pantalone i jarkonarandžasta bluza



Zlatni decaci

"~~'.~ "'!:~

. " 'I~" "" 'a ,

Elipse, druga inkarnacija: Moma Radovanovic, Vladimir Furduj, Bojan

Hreljac, Zoran Simjanovic, Sima Vukovic

TomiSovilj i njegove Siluet

Crni biseri: Goran Vukicevic, Radan Valcic, Vlada Jankovic Džet, Dragan

Jovanovic, Zoran Petkovic



~Jlir#~"=

~6f1JI1!!!

;,:... ~ ~

_.\\ ~I!~:~~~,'MPrvi rodendan Džuboksa (scenario,organizacija i realizacija: Borislav Mitrovi Nikola Neškovic, voditelj Helga Vlahovi~~~

Naslovna strana prvog broja

Džuboks magazina

Elipse (sasvim napred, Bojan Hreljac i Edi Dekeng u akciji) e=a.II""" uc::--------

.- ."",.,' "" °" °,.."" , ""' 'u, n'"

Sanjalice ., , ,.

ko.,. """"'°,I.'oj 21,""""""_.la....

..................m.....' ' ,. .. ,. ., ..

, , , ,J

". ... . , -- ,. ,. ,,,/II

,...,..,." " 1%4.

..~ ... """""",

0=coop"",o"." .. . "' N~-"ot'M'wt.l l- _ko.

."'.. un' (P.L. ,,,, U)

_ORE_" ("' '' '' )

lo~ ' ",. 001400..,.",-""""g.. - u"" ,' '' '' '' '' &N.- loto_U~ giT~H" lo. '.V. '_olt lo "'''''''',

:.~:":''::''.:=~:'P~~:'~!:;':-~::",.."at.bi.".ard"", ..'°,...-"&N " at... "0- " .. ." .. Mor"" '"oUh" 'vo' ( '- ) ono!' '' ' - .."_ar. - kin44'..o." you. W1'P17"i.. . .ol ot _Uan r ., on ."' , i t m . " " .~ .t ooi"

:.~; lo"T~~..r.- --'an,""0 tu lOtUll:r .

P"'''JIoIl'S'

..

''''

,.

~'''7'''"'''''1

...

~f

',,~

/~~PHILIPS

Faksimilpisma kompanije Philips NikoliKaraklajicu, povodom objavljivanja singla

Zlatnihdecaka(TheGoldenBoys)naholandskom tržištu

Rokeri, pre odlaska u

London (braca Beka i

Vanca, drugi i trecisleva)

'{>,'i>\'"«.'~ y"" _p ~"';W<J""<JOH

6er""",-" ...j, ou--~o, ,""" ~, "' ;t x>H' '; '" i lo' "ou.uu r><:w'r'rJOle,>UI»V<iPHI""""Nou ...i - b<WrNil>'.",,-, odpHi 'v.;oj"" ;u .up ...,.,., ,.u."",-"",'v.",,,,; ,.,,,.T~;) _ 'r NBPTo4Mn<1V"" ;' '-

<ATiT!:a,:;H'H(U ST""lST,..i"." 0\0'''' ;u~ " "j OU".,.T ove'" Mi

"".,. Hi".., ...; l>ON'rju ll'eoe

r-.r ~ ~%"...; :::;;""""0",,/tit; DDN'rMDHi,>u~KipHi"", ,, ,' " ON

>u...,_v'~-"""'--- '" ,,,,-. .. r- .-vi ,. ,; , "-FJteHDSsi,t,»N90>J,j na;;...wr

~"'. ~~~, ,; -'r ""-'-T iT",-.~"'U ,""v

(_M'''''.'''''_'~'''''\"""'" i»UTu.v

(,.. ON"';w., aa;""""",-",oi" ""'" -'r HI,"""'" ...,.,-'DN"'."'1»H'r"oHi,,,,"""'..H'_ON

l'" .,.r_""'",oF,";"""\-;"";')

~~~ w.-.Te~S'/IOI])e CF~te

VIfoei» b I&;.:rr~71M IIo.",.. 'S bt?CS7>'RO"-

~J=!)~~"k~:;:~'I>"",.u.9't""'I!J.I..,_."" .; rK..'flu..ve"

~.::J'.!::"b~f"'DI1''''''''''iJj s!1w O JI "" " " - Ile"""".,jHI(i=.s~HoT..6E>rTv ,. _I"",-.)1,..,,,,,,...;,

-IH.-~n"".~-

~d~~:~1-..,N~..." NoT/9 r i r ! 'iWaN"" t",sri", "nON -..d'14:-- lIVlH""''' 7>KOSTeNI>!"'UM"""'" '""- """ d«W" k>j _ST ...,. w« "" HOUSo!;j So« w, ~1>r' ~"'"e ~ ' " k'('Ta,$ Cio.o"""T<I~srouea.~r-i71i?N~ .!>i?:iDV""IL

Rokenrol pOVuku: Iz

koncertnogprirucnikaZorana Mišcevica



4

Istraživanje prostoraRoute 66

Trideset devet godina

kasnije: Branko Glušcevic,

Ilija Stanic, Dragi Jelic,B.

M. Cutura, Velibor

Bogdanovic (na manjoj

slici: Mama Davidovic,

Goran Vukicevic, B.M.Cutura, Lari Plesnicar,

Branko Glušcevic)

Beograd iz sredine šezdesetih bio je mnogo slicniji svetskimetropolama nego što je to danas. Nije, doduše, ni tada blistaokupan neonskim sjajem; farmerke, najion carape i ŽVakejoš uvsu sekupovale u komisionima i kod šverc era i pila se kokta umestkoka-kole. Ali se zato muzika, u cijem je ritmu treperio, zvalarokenro1. Toje privilegija o kojoj današnji Beograd može samo

sanja.

"Kraj 65. i pocetak 66. je predstavljao prelomni trenutak: vecsu tu neke druge stvari, ulazi se u novu fazu, javljaju se gomilenovih grupa, organizuju se gitarijade. Do 65. se, da tako kažem,kuvalo, i sve se dešavalo iskljucivo na bazi emocija, uz neprestanotraženje štabi ta muzika uopšte mogla da bude. Poslejevec poceloda se pretvara u posao i taj prvobitni, bezazleni zanos je polakobledeo. Više nije bila važna samo tvoja licna privrženost toj muzici,negose umešala i borba zapopularnost, imediji, i novaci jošmnogotoga. Možda to danas zvuci pateticno, ali na samom pocetku jestvarno postojala samo ljubav prema toj muzici koju smo osecali

kao svoju, stvarna naklonjenost koja nema veze ni sa politikom, nisauspehorn u društvu, nisa slavom,niti novcem, ilibilocim slicnim.Samo nešto iznutra što te tera da to radiš, da sviraši dauživašucinu sviranjai traženju suštine necegašto ti je životno važno.Moždasmo semi u ono vreme iz svegaizvukli i ostali zdrave, ciste pametibaš zato što nam je pomogla ta muzika, odnosno nacin nakoji smo

FATALNI RINGIŠPIL

je doživljavali i materijalizovali i sprovodili. Jer mi jesmo ostalizdrave pameti. Ostali smo svoji,nismo izgubili identitet. Svakome

Ta situacija bila je, ipak, nezvanicna i nicim posebn

ohrabrivana, ali i samo je uciniti mogucom bilo je više nego što



je bila pružena ta mogucnost, ali neki su otišli ... ovamo, a nekionamo." (Lari Plesnicar)

Svaki decak sa trunkom svesti, u svakoj beogradskoj gimnaziji,maštao je o tome da bude u grupi. Ako ga i nije zanimala muzika,devojke sigurno jesu. A "momci izVIS-ova" (skracenica od tipicnosocijalistickog termina "vokalno-instrumentalni sastav") bili su vecezvezde nego što ce to ikada kasnije biti. Imali su popularnost,respekt i oreoi, koji uvek blista iznad glava onih koji donose nešto

novo, važno i dragoceno."Uperiodu 66-67. rokenrol seburno razvijaonaovompodrucju

i, što je najvažnije, veoma veliki broj mladih ljudi je poceo da svira.Ono što sigurno znam je da mi u to vreme tu muziku nismo zvalirok, taj termin se pojavio kasnije. Nazivali smo je bit muzika, aorkestri i grupe su se zvali VIS, nije bila formirana terminologijarokenrola kakva postoji danas. Mladi ljudi su u toj muzici osetilinovu, važnu izražajnu mogucnost. Ona nije ušla ni u Jugoslaviju niu Beograd kao teorija, negoje ušla na najprakticniji nacin - prvo suse pojavili ljudi koji su je svirali, zatim publika, pa tek na krajuteoreticari i ljudi koji su se pratili. Ona nije imala ni muzickih, niideoloških teoretskih postavki, jednostavno je izrasla iz obostrane

simpatije, koja se pretvorila u ljubav." (Jovan Ristic)

Jugoslavija je, u odnosu na druge istocnoevropske zemljeimala donekle drugaciju poziciju: bilo joj je oduzeto dragocenopravo na tradici ju, a kolekt ivna svest bi la je neprestano ispiranaprljavom vodom komunisticke ideologije, ali joj je, eksperimentaradi, bilo ostavljeno pravo na elasticniju komunikaciju sa svetom.

"Toje zapravo bilo prvo globalno otvaranje prema svetu. Mismo - pored sportista, što se podrazumevalo - biliventil. Rokenrolje jednostavno bio pušten. Elipse su bile u Bugarskoj 1966. i tamosmo upoznali neke njihove jadne rokere. Toje bilo strašno. Oni sunam ispricali kako su vežbali u nekom podrumu i došlaje policija,prebila ih i odnela im sve instrumente1 Normalna stvar. Vreme je,što senas tice, bilo pogodno i zbogtoga što je Zapad naneki nacinpucao na Istok kroz kulturu, rokenrol, film i slicne stvari. Vecinatoga bila je, sa obe strane, uslovljena politickim okolnostima, ilipod direktnim politickim uticajem." (Zoran Simjanovic)

ostavljeno vecini drugih nesrecnih istocnoevropskih naroda. Jedod najupecatljivijih dokaza tome u prilog bio je, u odnosu na drugskoro nesmetan razvoj rokenrola. U tom razvoju, neumitnodolazilo vreme ozbiljnosti i definitivnog profesionalizma, tokošezdesetih najavljeno grupama kao što su Zlatni decaci i Elipse.

Opšte je mišljenje da su cuvene Gitarijade na Sajmišt

predstavljale vrhunske inicijacijske syecanosti nove muzike i novodrugacijeg odnosa prema životu. Cist , kol iko je god objektivnbilo moguce, od pol itickih i medijskih zloupotreba, rokenroltada bio upravo ono što njegova suština nalaže: pobuna protdruštvenih autoriteta, ciji identitet i smisao uopšte nisu bili važninstinktivni otpor bez preciznog cilja i borba za licnu slobodu, ko

je sebi mogla dozvol iti pr ivilegiju da ne bude def inisana. Svezajedno ipak nije moglo biti rokenrol ako nije bilo uzbudljivoenergicno i zabavno. Muzika koja je pretendovala na taj nazivsmela mnogo šta, ali jedino što nikako nije mogla sebi da dozvobilo je da bude - dosadna. Gitarijade su okupljale sve što jeBeogradu vredelo, a broj posetilaca se meri o desetinama hiljadBez ikakve posebne propagande, bez posebnih medijskih instrukcii ideoloških usmeravanja, iskljucivo po liniji spontanog hvatanritma kojim je pulsirao moderni, urbani svet, desetine hiljadmladica i devojaka tacno su znale šta treba da rade.

"U vreme f1auer-pauer pokreta u svetu - za koji se uzima dapocinje pesmom "San Francisco" Skota Mekenzija - organizovanaje prvaGitarijada. Ona je održana sasvimu duhu Cajanki, pocetakje bio u nedelju u podne i nije bilo teoretske šanse da se bilo štaotme kontroli, posebno što je izmedu publike i bine bio razmaknajmanje dvadeset metara, au prednjem delu subile stolice. U tovreme Zagreb je preuzeo primat, najviše zahvaljujuci pojavi iproboju Grupe 220, koja je bila podržana u tome što je guralaSvojestvari. Oni na koncertima nisu svirali samo svoje pesme, ali

su im davali ravnopravan tretman. Beograd je tada još uvek radioprepeve i nije imao spreman odgovor na Grupu 220, a potpuno gaje oborilo kad je Grupa 220 1968. izdala LP plocu. Toje za našepojmove bila potpuno nezamisliva stvar. Najgore je što je trebaloda produ cetiri godine dok Komi grupa u Beogradu nije izdalaalbum. Jugoton je mnogo elasticnije razmišljao, imali su mlade

94 FATA LN I R I NG I Š P I L F ATA LN I R IN G I Š P IL 9

ljude koji suimalikontakt sasvetom i moglisu da dobiju informacijušta treba dase radi i kakose posao razvija.Dok se recimo u PGP-u,

ozvucenje. Takva situacija nije bila rezultat surovog profesionalizmaili nekolegijalnosti, vec neceg mnogo prakticnijeg: niko nije sme



gde su bili apsolutni metuzalemi, o tome uopšte nije razmišljalo.Do te mere da je i Komi grupa, koja je na neki nacin bila grupaestablišmenta, morala da snima singlove, što ne znaci da nisu imalimaterijal za album. Jednostavno im niko nije dao priliku zatakonešto. Za to vreme u Zagrebu se razvijala produkcija, Roboti suotišli u Italiju kao The FiveUp, isto kao i koparski Kameleoni. Mismo bili suoceni sa tragicnom situacijom da kad konacno prodrešu studio Radio Beograda, oni ti kažuda to nemože tako. Snimatelji,koji su dotle radili narodnjake, zabavnu, ili ozbiljnu muzikujednostavno nisu dozvoljavalida semoderan zvuk zabeleži na traku,posebno kad se pojavio tvrdi zvuk, poput Hendriksa, ili Creama."(Robert Nemecek)

"U vreme kad smo mi pocinjali, postojala je jedna beogradskascena na kojojje bilo potpuno razlicitih orkestara, od Elipsai Zlatnihdecaka do Silueta, Samoniklih, Smelih, ili grupe Best Nothing...Mislim da je ta scena imala boju, da se razlikovala od scena svihdrugih gradova, od Indeksa, Mladih leva, Robota, Grupe 220. Kakose desiloda niko izBeogradane ulažeu nas koji smobiliiz Beograda,to nikada nisam uspela da shvatim. Nisam videla ništa loše u tomešto smo preuzimali muzicke obrasce iz sveta. Dolaskom KomelijaKovaca mnogo toga se izmenilo i ja se ne secam da je još neka

beogradska grupa dobila šansu zavreme Komi grupe. Neka se neljuti ni Vojkan Borisavljevic, ali moja saradnja sa njim je trajalaverovatno onoliko koliko sammu trebala. Prvu njegovu protestnupesmu "Poslednji dan", posle cega se ozbiljnije culo za njega, nateleviziji smo pevali moj brat i ja, u "Ludom mladom svetu". Taemisija je posle dobila nagradu na Venecijanskom festivalu.Odjednom su, posle toga, njegove pesme poceli da pevaju DaliborBrun, Radojka Šverko, Dragan Mijalkovski - svi osim mene. Nekažem da sam mnogo izgubilatime, ali to je vrsta profesionalizmakoja me nikada nije zanimala. Slicnokao kod Komi grupe i "Ciguligu". U svakom slucaju, iduci tom linijom, došli smo do toga da sekod nas ništa ne dogada. Vec dugo ne pratim scenu, ali je cinjenica

da seu svetu neprestano nešto dešavai menja, akod nas nikakodase pomeri s mrtve tacke. Svakageneracija pocinje od nule, kao danema na cemu da gradi." (Seka Kojadinovic)

Svaka od cetrdesetak grupa, koliko ih se na gitarijadama

pojavljival<:, morala je da nosi svoju binsku opremu, pa cak i

da pozajmi opremu drugome, iz straha da ce se dogoditi neštnepredvideno. Svojih neverovatnih 200 W Crni biseri su, recimomorali da cuvaju kao oci u glavi, jer ako bi se bilo šta pokvarilo, tnepredvideni izdatak mogao je dovesti grupu u vrlo nezgoda

položaj: nije se moglo svirati, dok se oprema ne popravi, a novazapopravku mogao se zaraditi jedino na svirkama. Ništa nije padals neba. Ako bi, recimo, pukla žica, a u jedinoj radnji u Balkanskoulici ih trenutno nije bilo, bend je morao da pauzira sa nastupima

"Takvoje vreme bilo. Užasno vreme. Pricaju da je onda bilobolje, ali lažu. Biloje grozno. Medutim, postojalo je nešto što necepostojati kasnije,a nepostoji nidanas: imali smo poštovanje i znaciloje nešto svirati u bendu. Niko od nas, koji smo ostali u ovom poslu,nikada nije bio veca zvezda, ili zvezda u boljem smislu reci, negotokom šezdesetih. Sada više nema takvih zvezda. S druge strane,svi su svirali najviše da bi mogli da kupe nove i bolje instrumente.Posebnokad smovideli daje to zabendove izHrvatske, iliSlovenijenormalna stvar." (V J. Džet)

"Kad sukoparski Kameleoni nastupili u Beogradu, mi smo prviput videli da neko ima nabini Yox ACI00", pojacalo od sto vati.U Beogradu su tada još uvek bile "Hoefner", "Framus" i "Eko"

gitare. Borko Kad izZlatnih decaka je dobio prvi "Stratocaster", aVili, njihov basista, "Presicission" bas - to su bile prve "Fender"gitare u Beogradu. Onda su Elipse nabavile "Fendere" i Yox"pojacala. Ostali su se uglavnom krpili , sa nekim "Geloso", ili"Davoli"pojacalima. Recimo, Plamenih pet su bili poznati po tomešto su iznajmljivalipojacala. Imalisu "Davoli"pojacala kojasu moglada se iznajmljuju i onda se ode kod Plamenih pet u Lole Ribara icikaLjuba, otac Laze organiste ti da pojacalo, ilidva pojacala, kolikokome treba. Ako hoceš da se ceo bend ukljuci u jedno pojacalo onti da i razvodnik i nema problema." (Robert Nemecek)

"Jedan od prelomnih momenata bilo je i gostovanje zagrebackog

benda The Mladi's. Došli su, mislim 1964. i nastupili u YukuKaradžicu". To je bio haos~ Sala je bila demolirana, a svirali suskoro isti repertoar kao mi, Cmi biseri, mada, moram priznati,nešto bolje. Imalisu neuporedivo boljeinstrumente iveliko iskustvopo nemackim klubovima. Doneli su Voxove, Gibsone, pravuopremu, u vreme kad smo mi svirali na Hoehnerima, Framusima i


Dynacord, ilipravljenim pojacalima, štaje ko imao. Posle njihovog

koncerta odjednom je poraslo interesovanje za Crne bisere, jer seEjsje poginuo na Badnje vece 1954, igrajuci ruski rulet u paukoncerta u Hjustonu...), u kojima su se, kako nadahnuto navod



pokazalo da smo imali vrlo slican repertoar. Svi su zaboravili

Shadowse, što takode nije bilo u redu, ali nama je odgovaralo.

Svakenedelje sviralibismo po pet-šest novihstvari,jer smo smatrali

da treba da iskoristimo situaciju. Takoda su na kraju neki drugi

bendovi skidali stvari od nas, pošto sam ja i tada medu prvima

nabavljao ploce. Mi bismo skinuli novu stvar, a drugi su to gledali

na igrankamai skidali od nas, praveci svojeverzije. Poslese dešavalo

da se ljudi cude kako se to u Beogradu svira "YouReallyGot Me"

(veliki hit grupe The Kinks - prim. aut.) u kontraritmu?~ Zato što

smo mi tako skinuli, a drugi culi od nas." rv. J. Džet)

Dobar deo javnosti bio je, logicno, zgrožen onim što se moglo

videti i cuti na igrankama, koncertima i, posebno, gitarijadama.

"Kad smo se pojavi li, bi li smo "retke zverke". Zvali su nas

padavicari, elektricari, cupavci, prangijaši i tako dalje." rv. J. Džet)

Zanimlj ivo je da vecina onih koji su rokenrol proglašavali

"zapadnim zlom" nije znala da su mu iste etikete prišivane i na

samom Zapadu, gde je nivo animoziteta u pocetku bio još mnogo

viši nego kod nas. Amerika je, pri tom, imala svoje razloge, a

Engleska, kao i obicno, svoje. Sve je, naravno, pocelo znatno ranije

nego u Beogradu.U Americi je sve, kao i obicno, bilo baziran o na kombinaciji

"rasnih predrasuda i seksualne ljubomore". Sekretar Veca bel ih

gradana Severne Alabarne 1956. je javno osudio rokenrol kao

"nameru da se beli covek svede na nivo crnaca". Ugledni magazin

Variety iste godine je objavio clanak pod naslovom "Upozorenje

muzickom biznisu" - može se pretpostavi ti (kad se ne bi znalo) na

šta se upozorenje odnosilo.

Britanija je, o cemu smo vec govorili, bila užasnuta euforijom

koju je 1957. izazvala turneja BilaHejlija i njegove grupe The Com-

ets, kad su hiljade razdraganih tinejdžera uništile vecinu

bioskopskih i koncertnih sala u kojima su nastupi održavani. Tomesu dodavane informacije o bizarnim sudbinama zaslužnih preteca

nove muzike (i nacina razmišljanja), poput Henka Vilijemsa,

Džonija Ejsa, ili Džonija Reja. Njihovi životi i, možda još više,

njihove smrti (Vilijams je umro na zadnjem sedištu taksija, 1.

januara 1953, od infarkta izazvanog ekstremno neurednim životom,

publicista Geri Herman, preplitali "slast i gorcina, tama i svetlosbeloi crno, bes i radost, uspeh i propast i, iznad svegatoga, tragedij

i zadovoljstva mladosti".Nije postojao komentator javnih zbivanjakoji u pocetku ni

sa gadenjem govorio o Elvisu i njegovim "vulgarnim pokretima

(najcešce se radilo o kukovima, ali nije pošteden ni jezik, cije jkorišcenje za vreme TV šou-programa Eda Salivena septembr

1956, novinar New York Timesa nazvao "neukusnim preko svak

mere"). Ipak, niko nije uspešnije inspirisao štampu i druge medijod Rolling Stone sa, ciji su neukrotivi duh na beogradsku

jugoslovensku scenu najbolje (ako ne i jedino) prenosili ZoraMišcevic i Siluete. Izdvojicemo samo dva primera, objavljena

najuglednijim britanskim muzickim novinama New Musical Ex

press iMelody Maker: leta 1963. novinar prvog lista uporedio

grupu sa "dugokosim dervišima", dok je MM marta 1964. objavtekst pod cuvenim naslovom "Da libiste dopustili svojojkceri d

izade sa clanom Rolling Stonesa?".Dva polufinala Gitarijade 1966, održana 9. i 16. januara

izazvalasu neocekivano žestoke reakcije medija. Neke su bile d

te mere negativne da se u Politici od 18. 1. iste godine pojavclanaku kome suupotrebljeni izrazi"cirkusijada,bezumno urlanje

prodorno rzanje konja, kolektivno histerisanje, revijamajmunijade

rika, piska, cika, kavez, zoološki vrt, džungla koja se probudila

lajanje,groktanje", aponašanje ucesnika u dogadaju opisano recim

"besomucno kao da igraju oko kazana u kome kuvaju coveka",

"jeduživomeso", pri cemu imje nedostajalo "snage,kojaje ljudsk

vrstu iz životinjskog sveta uzdigla na dve noge". Zbog toga s

Vecernjenovostiu broju od 24. 1.odlucile da otvore vrata polemic

objavljujucitri teksta u kojima se na isti dogadaj (i novu muziku

gleda izdrugacijeg ugla. Recje o, nažalost nepotpisanim, clancim

iz Ekonomske politike, Borbe i Ilustrovane politike. BorbaIlustrovana politika pokazale su iznenadujuci nivo vrlo dobrargumentovane blagonaklonosti, ali je Ekonomska politika - likoji, po svojojprirodi, nije imao nikakvu obavezu da se osvrne n

~okenrol - otišla najdalje. U tekstu naslovljenom "Rec i misaoIzneseni su razboriti stavovi bez sumnje izuzetno kompetentnog

98 FATA L N I R I N G I Š PI L F ATA L N I R I N G I ŠP I L 9

autara, cija vizija vremenam nimala nije izgubila na ubedljivasti iaktuelnasti:

uabicajena stvar ni na svetskaj sceni, ne racunajuci vakalne grup- pasebna ane iza k<2jih su stajali macni praducenti paput Fi



"U hali sajmišta je svakako bilo istupa i postupaka kojimogu daprojektuju crnu sliku mladih. Ali se problem ne sastoji toliko utome što je takvih postupaka bilo, vec što je naša javna rec omladima veoma sklona davidi samo te postupke i te pojedince ida na osnovu njih u javnosti stvara sliku omladine. Tzv.gitarijadaje eklatantan primer takvog pristupa mladima i zbivanjima medumladima. Istovremeno, još nijednom gotovo nije bilo reci šta ustvari znaci to kada se "Kod tri šešira", ili kod "Skadarlije" grizucaše, .,cice" lusteri i prozori pod f1ašamai cokanjima, kad se golo-

gruda pevacica "trese" u ritmu našeg narodnog melosa, ništa mir-nijeg od ritma "elektricara", kada se "ozbiljni" ljudi tuku na stadi-onima i prireduju fudbalske manifestacije beogradskim ulicama,ništa tiše od omladinske "vriske"u sajamskoj hali, kada se seljackisvadbari posle kazana rakijštine tešu sekirama... Mnogi za sve toimaju samo slavopojnih i setnih reci. Valjdazato što ne dolazi izVelikog Sveta, vec iz VelikogOsmanlijskog Sveta. Ili možda zatošto misle da je taj duboki osmanlijsko-seljacki primitivizam manjaprepreka buducnosti ove nacije od, po svojoj suštini i trajnosti,mnogo naivnijegimnogo površnijeg "šizenja"stotinak mladih ljudi."

"Slabadanka Mišcevic ima prava da svira" glasia je naslav

teksta abjavljenag u listu Mladost u kame se, pasle jedne adGitarijada u Hali Tri Beagradskag sajma, analizira nekalika naj-važnijih statistickih kategarija vezanih za dvadeset devet rakenralbendava, kalika ih je tada ucestvavala. Ritam gitaristkinja ženskegrupe Sanjalice daspela je u naslav zata šta je, ad svih pedesetdvaje clanava deset pasebna izavajenih grupa ("ad kajih su dva-deset sedam ucenici, cija se srednja acena krece izmedu 3,5 i 4, asama dvaje je slabih") bila - najbalji dak. Kaa dakaz, prilažen jefaksimil Slabadankine dacke knjižice iz Sedme beagradske gim-nazije, u kajaj nije bila nijedne cetvarke. Time je njeno delavanjeu .okvirurakenral grupe dabila svaje puna društvena .opravdanjei

jaš jedan argument za adbranu prava na sapstveni živat.Devajke su i inace u beagradskam rakenralu ad samagpacetka .odbijaleda sama pasmatraju stvari iz publike i zadrže sena ulazi "šizika", kaje - kaa šta je pisala u jednam clanku iz anagvremena - na prve zvuke muzike pacinju "da se ljuljaju, grizumaramice, .grce se i zvižde". U ta vreme ženski bendavi nisu bili

Spektara i Džardža "Sedau" Martana - kaje su .ostavileznacajntraga u muzici šezdesetih. Tek gadinama kasnije pajavice seAmerici prva prava ženska rakenral grupa (uzpaminjanje zaslužnprethadnica paput sastava Fanny,iliBirtha), kaju je akupia muzicKim Fauli: The Runaways. Agresivni imidž "tinejdž-ulicarki"kajima nema šale izazivaa je najrazlicitije, mada najcešcpadsmešljive reakcije, ali je cinjenica da se njihav daprinarakenralu nikaka ne maže nazvati zanemarljivim. Bar tri karijenastavljene su pasle raspada benda: pevacice Šeri Kjurigitaristkinja Lite Fard i Džaan Džet, jednag ad najvažnijih ženskizvadacau raku uapšte. Pasle nekalika gadina mucnag dakazivanjednastavne cinjenice da ima sveuslave da bude shvacena .ozbiljnDžaan je iznenadila svet trijumfainim uskrsnucem uz pamamegahita "I Lave Rack'n'Rall", .ostajuci - uz pamac praducentKenija Lagune i grupe The Blackhearts - da danas na prvaj linanaga šta bi istinski rakenral trebala da predstavlja .

U rana daba rakenrala, žene nisu pastajale taka velike zvezdkaa muškarci i slava kaju su dastigle Vanda Džeksan, Brenda Lili Helen Šapiro (cija su imena kasnije neaprastivo cesta "ispuštana

u raznim rak enciklapedijama) nikada nije magla da se merihisterijam kaju je izazivala pajava Badija Halija, Džerija Li Luisili Elvisa Preslija. Tek ce Dženis Džaplin, sredinam šezdesetihsvaj im "ful t ilt bugijem" uspet i da u svakam pagledu stane ramuz rame samuškim kalegama i pakaže da u rakenralu, pared grup-devajaka, magu pastajati i grupi-mamci. Definitivna ekspanzijženskih autara i izvadaca marace - ne racunajuci izuzetke kajipadrazumevaju - da saceka neke paznije decenije avag veka.

Sanjalice su, navadna, bile asnavane kaa reakcija nzagrebacki ženski sastav Lutke, medut im bliže je is tini da su ih ntakav patez padstakla kretanja u svetskam rakenralu, kaja sujasn

pakazivala da - iaka iza njih najcešce staje muškarci - medu razvezdama svakaka ima mesta za žene. Delavale su u sastavu

Slabadanka Mišcevic (ri tam gita ra i glas), Ljiljana Mandic (salgitara, glas) u cijem stanu su .održavane prabe benda, Ljiljana Jeft(bas) - najmladi (15 gadina) ucesnik pamenute Gitarijade u HaIII - i Snežana Veselinavic (bubnjevi). Sudeci pa snimku "M

100 FATA L N I R I N G I Š P I L FATALNI RINGIŠPIL 10

mladi" (1967) sa jednog od kompakt-diskova iz serije "YURetrockspektiva" (Komuna, 1994), Sanjalice su posedovale vrlo

Kojadinovic je odlucila da završi fakultet i oslobodi se mucnotereta probijanja plemenitih stvari na sceni koja ih sve manj



solidnu izvodacku kompetenciju i bile potpuno spremne da seuhvate u koštac sa kompleksnijim aranžmanskim rešenjima. Štose ostalih ženskih bendova tice, na spisku od 80 aktivnihbeogradskih grupa, napravljenom 1966, nalaze sejoš i Zooxantele,cijije clan bila Slavenka Horvatic, kasnije supruga Vlade Džeta izCrnih bisera i cenjeni primenjeni umetnik na polju keramike.

Najznacajniji ženski rokemol izvodac šezdesetih - i jedan odnajznacajnijih uopšte, mada nije ostavila relevantan diskografskitrag - bez sumnje je bila Seka Kojadinovic, koja je svojim

eksplozivnim nastupima privukla pažnju Kornelija Kovaca i tako,septembra 1968. postala prvi vokalni solista Komi grupe.Prethodne tri godine nastupala je na vecini znacajnijih mesta uBeogradu, posebno se afirmišuci preko "Gong" kluba u Domuomladine, oko koga je bila okupljena ekipa mladih pevaca.Nastupala je sa raznim bendovima, od Dobrih drugova do Elipsa,sa kojima je gostovala na festivalu u Bugarskoj, da bi nešto kasnije,tokom dela karijere bližeg zabavnoj muzici, imala tri turneje potadašnjem Sovjetskom Savezu. Svudaje izazivalapažnju: njen nacinpevanja, izbor materijala i kompletan nastup nisu nikoga ostavljaliravnodušnim.

"Sredinomšezdesetih,bilasamprvi,ili drugirazredgimnazije,slucajnomeje cuoMileJoksa,kojije mogbrataucio da svirabas.Tomu se jakodopaloi prijavilisume, a daja uopštenisamznala,na takmicenje"Majskisusretmladih".Totakmicenjeje, sistemomeliminacije,trajalonekolikomesecii u finalusmosenašliBrankicaSucevic,ZoranRambosekija. PevalasamnekihitÐiljoleCinkveti,prviput sam stala na štikle, a mislimda je bilo i nešto od KlifaRicarda- "TheYoungOnes", yerovatno."(SekaKojadinovic)

Zanimljivo je da je, osim atraktivne interpretacije pokazala izavidan nivoindividualnosti kad je nakoncertu radio emisije "Stu-

dioVI

vam pruža šansu" odbila da peva predvidene kompozicije,jer senije slagalasa njihovim izborom. Time je oznacen kraj njenogdelovanja u okviru prve jugoslovenske supergrupe (mada su istutitulu slobodno mogli da ponesu i Džentlmeni, sakojima je Kovac,uostalom, u jednom trenutku tokom fazepriprema zaKomi grupu,pregovarao. o eventualnoj saradnji). Ubrzo posle toga, Seka

zaslužuje. Poslednjih petnaest godina je cenjeni dorcolski advokat

"Posle Komi grupe (izmedu 1968. i 1972. - prim. aut.)snimljene su sve tri moje ploce (na prvoj se, medu cetiri numere

našao i prepev "Somebody ToLove"perjanice americke posihodelije

šezdesetih Jefferson Airplane! - prim. aut.). Nastupala sam nafestivalima, na televiziji, ali sam završavala pravni fakultet i vecrazmišljalao tome da želim da nastavim karijeru u sudu. Medutim,tri puta su me odbijali, u tri suda, iako sam ostavila veoma dobarutisak. Nisu, naravno, odmah znali da sam ja Seka Kojadinovic -

na konkursima sam se pojavljivala pod svojim pravim imenomMiroslava - ali cim bi saznali, što se pre ili kasnije dogadalo, bili suužasnut i i nisu me primal i. Meni je to bilo strašno, jer je mojaorijentacija bila sud, ali oni su pravili šalu s tim - kao, šta ce namajedna pevacica, pevaljka, kako vec sve nisu govorili,jedna mlada,jedna zgodna i tako dalje. Primitivno, ali, kako se obicno kaže, tosmomi. Ni kasnije mi nije bilo lakoi morala sam, cak i kao advokatMiroslava Mandžuka, da krijem da sam nekad bila SekaKojadinovic." (Seka Kojadinovic)

lako se prilicno rano povukla, do danas nije zaboravljena.Njena pojava na koncertu posvecenom karijeri Dušana Prelevica(pevala je "Shame, Shame, Shame") izazvala je 1992. sasvimzaslužene, freneticne reakcije publike. Posle toga bila je prinudenada prizna da je ponekad ipak dobro "razbiti tišinu".

"Trudila sam se da, od trenutka kad sam prestala da se bavimmuzikom, nigde ne Y{astupam,da nigde ne pevam, apsolutno nigde.Sve do tog šou-programa Dušana Prelevica, gde sam nastupilanajvišezahvaljujuci upomosti BojanaHreljca i uveravanju porodicedatreba to dauradim. Moja kcerka Lidijaje prvi put culamoj glasu studiju i nikad necu zaboraviti njen pogled - to je bila definitivnapotvrda da nisam pogrešila što sam odlucila da razbijem tišinu.Medutim, ja sam s tim završila pre mnogo godina i prosto ne mogusebevišeni da zamislim u toj ulozi. Bez obzira na sve,nikada nisam.

osetila toliku srecu, nikada - cak ni prilikom završne reci. uadvokaturi, za koju se zaista ozbiljno priprernam - nisam bila takopotpuno zadovoljna kao u trenutku kad sam bila na sceni i pevalamuziku koju volim i osecam kao svoju, okružena ljudima koji sumi bliski, u najplemenitijem smislu. Možda grešim, ali nemam


utisak da se ljudi na sceni danas vole na isti nacin." (SekaKojadinovic)



Prizvuk poslednjih recenica ove izjave prilicno dobro odražavaatmosferu dela ove price koji govori o nestanku jedne važne epohei dolasku druge, komplikovanije i profitabilnije, a li lišene mnogihstvari kadrih da rokenrol pretvore u ul timativni identi fikacionimaterijal citave generacije. Nikada više - osim u jednom, kvalita-tivno ipak sasvim drugacijem trenutku pocetkom osamdesetih -Beograd nije doživeo onu vrstu zanosa koja je uzvitlala slobodneduhove šezdesetih, u koliko rado snom, toliko i ocajnickompokušaju da ih ucini još slobodnijim.

5.

In Medias Rocks

Džuboks za ludi mladi svet

"Od samog pocetka" - napisao je Geri Herman u svojoj knjiRock'n'Roll Baby/on - "rokenrol je predstavljao opojnu mešavinukomercijalnosti i kreativnosti. Rokenrol je fenomen dvadesetogveka - moderna folk mu zika koja služi zajednici mladih ljudpovezanih jedino vlastitom mladošcu i pristupom mas-medijima.Bez medija rokenrol muzika ne bi mogla postojati - a biti ukljucen

u medije do sada je uvek znacilo biti ukljucen u trgovinu."Pošto je publika u Beogradu, pri direktnom susretu

rokenrolom, svaki put bila sve oduševljenija i pošto je bilo ociglednda se dogada nešto što se ne srne ignorisati, mediji su, zahvaljujucnaporima ljudi poput Vladana Krasica, Borislava Mitrovica BuceNikole Neškovica, ili Nikole Karak1ajica, poceli oprezno da otvarajvrata novoj muzici, uz napomenu da je i tada postojao kriterij um"radio friendly" zvuka. To drugim recima znaci da su grup"umivenije" provenijencije lakše dolazile do radio-snimaka neg~redstavnici agresivnije, instinktivnije i ortodoksnije struje, popuCuture, ili Silueta. Metodom naslucivanja i poluinformisanosti-

tako omiljenom u beogradskim medij ima - sv:e je, suviše cesto dbi bi lo slucajno, trpano u isti koš, a negativne reakcije, tekstovi~omentari vezani za "zapadno zlo" još dugo su se pojavljivalistampi . Pojavljuju se, uostalom, s vremena na vreme i danas.


Cinjenica je da je rokenrol od samog pocetka bio zloupo-trebljavan na razlicite nacine, ali je isto tako cinjenica da je nivo

10.000 pisama - to je i onda bilo nešto nezamisliv01Tolikaje bilata potreba publike. Morali su da budu angažovaniposebni ljudi da



njegove upotrebe "zadobro" daleko prevazilazioupotrebu "zazlo".Vecinaonih kojisu tako skloni da osuduju rokenrol kao tajno orudezapadnih obaveštajnih službi, bez problema naseda - pri t0111uvredljivo loše plasiranim - lažima televizijskih dnevnika ipolitickim komentarima bahatih, "umnoj patnji nestasalih"strucnjaka za sve i svašta. Danas mediji služe iskljucivo u svrhuprodubljivanja i održavanja indoktrinacije i totainog ispiranja ipremodulisanja svesti gledalaca, pri cemu kultura ne samo da nijepoštedena, vec- u ozbiljnobolesnoj i duboko pervertiranoj varijanti

- igra znacajnu ulogu. Rezultat je, kako kaže Žika Jelic, "kretenskamuzika", temeljena na sistematskom (i sistemskom) zasipanjuiskljucivopogrešnim informacijama i udobno zaklonjenaizadržavnelaži o "zadovoljavanju potreba naroda".

U tom smislu, vreme pojave rokenrola bilo je povoljno, nanacin na kojije to svako vreme u kome sepojavljuje nešto do tadanepoznato. Dok sejavnost osvesti i shvati kako treba da se postavi,vec je kasno, jer se nova stvar nazadrživo oblikuje i ucvršcuje,zahtevajuci pažnju. Pre nego što je jugoslovenski rokenrol, tokomsedamdesetih, definitivno sputan i prikovan za vesla režima, ljudipoput Nikole Karaklajica,kojisu imalikonkretan uticaj u medijima,

koristili su zbunjenost javnosti i nedoumicu njenih pasa cuvara daobezbede prolaz zanovu muziku do koje imje bilo stalo. Zatim je,logicno, došla nova svest, a onda novi nacini i, konacno, novevrednosti.

"Ne treba zaboraviti da u vreme prvog proboja Elvisa, to kodnas nije imalo radijsku podršku. Ljudikao BucaMitrovic, iliVladanKrasic su plasi rali kol iko god su mogli, ali do pojave NikoleKaraklajica - a to je bilo nešto kasnije - nije postojala nijednaspecijalizovana emisija te vrste. Kad se Nikolina emisija pojavila,prvi talas rokenrola vec je bio prošao, a da kod nas nije ostavioskoro nikakvog medijskog traga." (Robert Nemecek)

"Ja samsaradivao sa RadioBeogradomjoš od sredine pedesetih,imao sam odredenu reputaciju i 1961, kad sam osetio daje došaopogodan trenutak, ponudio sam ideju za emisiju. Oni su rekli: uredu, da probamo tri meseca, pa ako uspe nastavicemo. Tako jenastala emisija "Sastanak u 9.05". Za ta tri meseca ja sam dobio

citaju poštu i izdvajaju zanimljiva pitanja i primedbe. Posle trimeseca, još su vrteli glavom, ali su se svi složili da treba danastavimo. Malo je tome pomoglo i što sam ja generacijski ipakbio relativno blizak ljudima iz kolegi juma - da se pojavio nekomnogo mladi, vrlo bi teško dobio priliku." (Nikola Karaklajic)

"U medijskom smislu, sve je krenulo od radio emisije NikoleKaraklajica "Sastanak u 9.05", ali još bitnije je bilo što se pojavilamogucnost da se nešto snimi za Radio Beograd. Toje naravno svebilaiskljucivo zaslugaNikole Karaklajica i nema teorije da je neko

drugi to mogao da shvati. Onda je postojala jedna linijagrupa, kojesu seu startu vezivale za Radio Beograd, radijske rok grupe. To sunajpre bili Zlatni decaci i, u manjoj meri, Elipse. S druge stranepostojale su grupe kao Siluete, koje nisu imale takve kontakte ipotrebe, nego subili višeulicni bend, koji je direktno komuniciraos publikom. Zlatni decaci su imali jednu pionirsku ulogu kad jemedijski proboj u pitanju i meni je bilo potpuno jasno zašto onisviraju "Labudovo jezero", zašto ih Nikola Karaklajic prosto guranatu stranu: zato što je to bio jedini nacin da neko odmah pocneda pravi snimke zaRadio Beograd. Mogloje, ili elektricna varijantaneke narodne pesme, ili ozbiljnamuzika, s tim što ja i dalje mislimda je Nikolino rešenje ipak bilo mnogo bolje." (Robert Nemecek)

Još uvek u praskozorje ozbiljne medijske transpozicijerokenrola, 27. novembra 1966. na Drugom programu RadBeograda emitovana je prva iz serije od ukupno 135 emisi"Prijatelj zvezda", autora Nikole Neškovica. Neškovic, danurednik u RTS-u, spadao je medu najagilnije i najuniverzalnijmedijske poslenike u Beogradu i, posle ranog iskustvarokenrolom - koga se nikada nije odrekao - nastavio je da se baistraživanjem najrazlicitijih mogucnosti radija i, u poslednje vremmnogo više, televizije i vizuelnih medija.

Nikola Karaklajic stajao je iza bar još dve važne stvarimedijskoj istoriji beogradskog rokenrola: emisije , ';Veceuz radio

magazina Džuboks. Emisija , ';Veceuz radio", prvi put emitovanla. novembra 1968, godinama je, na Prvom programu RadBeograda, stanici naj šireg opsega ciji je signal dopiraonajudaljenijih zaselaka, promovisala mnoge vredne stvari, kojeu domacem rokenrolu postojale. Za razliku od nikad opamecen

106 FATA L N I R I N G I Š P IL FATALNI RINGIŠPIL 1

PGP RTB (kasnije je "B" zamenjeno sa "S", što je bila i jedinapromena), radio je - i pored direktnog ometanja isumanutih

jeziku, da se teži našim pesmama, a mi još nismo bili spremni daformiramo samostalnu scenu. Sve stiže odnekud iz sveta - od



stavova pojedinaca iz urednickog i posebno tehnickog sastava -imao pozitivnu ulogu u formiranju beogradske rokemol scene, alii svesti.

Postoje, naravno i drugacija, mada ne manje kompetentna,mišljenja:

"Radio je, ipak, favorizovao jedan tip grupa. Najviše Zlatnedecake, a posle i Elipse - uglavnom, kako se to kaže, decu izboljihkuca. Ne kažem da tu nije bilo kvaliteta, ali je cinjenica da nijepostojala samo muzicka selekcija i da je za neke ljude i tada bilo

lakše. Na kraju je ispalo da su oni koji su lakše dolazili doinstrumenata i opreme, lakše dolazilii do medija." (Lari Plesnicar)

"Uzmu ih pod svoje i prave im koncepciju. "Labudovo jezero"...malo da vas mi poducimo, nek bude rokenrol, alida sezna šta jeprava vrednost. Rokenrol bi ušao u svakom slucaju, samo što biušao nekontrolisano, a ovakosu gakanalisali. Možda bi se svedesilomalo kasnije, ali ne bi mogli da gazaustave, on bi obezbedio svojprostor, a ostao bi neuhvacen. Jednom kad je pocelo, to višenikadanije prestalo. U vreme kad ja nisam mogao jedan sekund daudemu studio Radio Beograda, neki drugi ljudi, sa mnogo manje sluha italenta, snimali su po šest meseci." (B. M. Cutura)

"Jedna stvar je vrlo indikativna. U Beogradu je bilo vrlo malogrupa koje su uspevale da produ filter režima, dok je u Zagrebu,recimo, to bilo mnogo jednostavnije. Tamo su to ohrabrivali, ovdesu gušili. Postojala su dva glavna filtera: Beogradsko prolece, zazabavnu muziku i Subot icki omladinski festival, na kome jepravljena predselekcija mladih ljudi, onih koji su inkliniralirokenrolu. Svešto se nije uklapalo, odbacivanoje i onemogucavano.Tako je postepeno stvaran kvazirokenrol, gde se insistiralo naprimesama ovdašnjih uticaja, i to je na kraju sve odvelo u propast."(Lari Plesnicar)

"Mislim daje trebalo da nas puste da se bavimo tom muzikom

onako kao smo poceli. Onako kako smo mi smatrali datreba. Nijevažno što je to bilo podražavanje necega što se dešavalo u svetu.Trebalo je što više l judi da sluša tu muziku, da je prihvat i kaosvoju, da pokuša da je doživi i razume i mislim da bi se iz togaizrodilonešto zaistanaše, akoje tako nešto bilo potrebno. Medutim,vrlo brz~ pošto je sve krenulo, svi su tražili da se peva na našem

rokenrola do kompjutera - i mislim da u tome nema niceg lošegPesme su cesto na siluprevodene i prepevavane i pri tom se cestogubilo izvorno znacenje, koje nije bilo bez važnosti za razumevanjesuštine rokenrola. Da su nas pustili, ko zna kako bi se sve završilo.Ovako, krenuli su pritisci, prilagodavanja i kompromisi i sve jeotišlo nadrugu stranu. Ovde covek teško može da sebavi muzikomkoju voli. Danas mi izgleda daje teško uopšte se baviti muzikom."(Seka Kojadinovic)

Magazin Džuboks - ciju ce slavu kasnije, drugacijim

sredstvima, ali sa prilicnim uspehom, nastaviti istoime no izdan"Decjih novina" - ciji je prvi broj objavljen 3. maja 1966, danpredstavlja jedan od kljucnih elemenata nostalgije šezdesetih. Sod nacina na koj i je nastao, do nacina na koji je uredivan i vodepredstavljalo je odraz svežeg ijoš uvek neiskvarenog duha decenu kojoj je beogradski rokemol stasavao. U tom smislu, sve grešknaivnosti i površnosti mogu mu biti oproštene i odloženeudobnost fioke na kojoj piše: jarm."

"Na prvu naslovnu stranu stavili smo Rolling Stonese. Taj brojje prodat u 100.000 primeraka i, normalno, napravila se velikagužva,na svim nivoima. I dode predstavnik Gradskog komiteta na

sastanak sa redakcijom i kaže: "Znate, mi smo to analizirali i videlismo daje tu uticaj Zapada suvišejak,da to tako nebi moglo dalje"itako, u tom smislu. Mismohteli dau drugom broju budu Beatlesinanaslovnoj strani, ali sam shvatio da nešto mora brzo da se ucini,pa sam uskocio s pricom da, eto, ima i drugacijih stvari, ima inaših, ima i finih momaka, koji lepo pevaju, kao što je Adarno, kojije tada bio prilicno poznat, pa smo, eto, mislilimalo da promenimoi da njega stavimo na naslovnu stranu. "Pa dobro", kaže on, jer vidistvarno je decko pristojan, deluje kao da lepo peva, "neka se jošmalo nastavi". Takosmo Beatlese morali da ostavimo zatreci broj.Bez diplomati je ništa ne bi prošlo, tada je to bilo od izuzetnevažnosti." (Nikola Karaklajic)

"Nikola Karaklajic je imao kljucnu zaslugu za dolazak rokenrolana ovo tržište. On je, prakticno, razbio postojeci lobi u RadioBeogradu i uveo tu vrstu muzike na mala vrata. Možda bi, da nijebilo njega, došao neko drugi, a li , opet, možda i ne bi. U svakomSlucaju, da nije bilo Karaklajica, definitivni proboj rokenrola bi


sigurno kasnio još pet šest godina, ili vec ne znam koliko. On je,izmedu ostalog,doneo jednu od prvih bas gitara, koju smo mi posle

Iako je Studio B, najviše zahvaljujuci svom muzickomuredniku Slobodanu Konjovicu, imao daleko vecu ulogu k



kupili i kojaje do skoro bila kod Rake." (PetarBjelic)

Dolaskom "profesionalizma" i ulaskom reci "pOS'O"u rokenrolžargon, citava jedna epoha nepovratno je zbrisana. Zahvaljujucitrenutnom efektu radija, Džuboks, pored nekoliko sati TVprograma, predstavlja jedino sacuvano svedocanstvo te epohe.

Krajem šezdesetih sazrelo je vreme za pojavu radio-stanicekoja bi pripadala samo Beogradu i ozbiljno i dosledno se bavilasvim aspektima života u glavnom gradu. Postojala je "akumuliranastrast" (termin Slobe Konjovica) koja je jednostavno morala danade oduška. To se 1969. i dogodilo, kroz pretecu Beograda 202 iStudi ja B - Radio Avalu.

"Radio Avalu je napravio covek koji je u Igumanovoj palati naprvom spratu vodio onu skupu, luksuznu publikaciju, koja jepredstavljala Jugoslaviju u inostranstvu i mislim da se i zvala"Jugoslavija" - Bata Tomaševic. On je bio vrlo spretan i agilaninternacionaini biznismen i došao je na ideju da otvori lokalnu ra-dio-stanicu u Beogradu. Koga da okupi nego tu grupu iz Euridike -Bucu Mitrovica, Borjana Kostica, mene - plus mlade glumce sadobrim glasovima. U Igumanovoj palati, na prvom spratu,napravljena je radio-stanica i mi smo stvarno ludacki prionuli na

posao - secam se da smo jednom trideset šest sati izgurali bezspavanja, eventualno nekoliko minuta na kaucu, koji se tu našao.Bili su "Ampex" magnetofoni i mikseta sa ogromnim rotacionimdugmadima. Sve se snimalo - ideja je bila cet iri sata unapredsnimljenog programa dnevno, sa živim vestima. Muzika je bilapakovana, sa usnimljenim reklamama i džinglovima. Mi smo topripremali nekih mesec dana i program je, u leto 69. krenuo uemitovanje. Išao je dve nedelje - to je bila bomba, ali nije dugotrajala. Posle dve nedelje, kad sam ujutru došao na posao, zatekaosam dva milicionera pred zapecacenim vratima. Iz Radio Avale 1.aprila 70. nastaoje Studio B,tako što je Borba uzela ideju i opozvalasvog dopisnika iz Vašingtona Dragana Markovica, sa zadatkom da

napravi lokalnu beogradsku stanicu. Preuzet je deo ekipe iz RadioAvale - muziku je pakovao Buca Mirkovic - a od glumaca IvanBekjarev,Ljerka Draženovic, Zlata Numanagic... U meduvremenu,69. je, opet kao odgovor na Radio Avalu, krenuo Beograd 202."(Slobodan Konjovic)

posrednik izmedu Beograda i svetske rokenrol scene, njegov znau promovisanju beogradske muzike je nemerljiv. Kao autenticn

predstavnik beogradskog duha i scene šezdesetih (pevao je u gruStudent i, a u filmu Kad budem mrtav i beo vrlo efektno je izvMemphis, Tennessee" Caka Berija, da bi sredinom osamdeseti

~onovo iskrsao kao clan avangardnog trija Kozmetika) Konjovicnepogrešivo osecao ekskluzivnije vibracije beogradskog rokenroi jednako ih nepogrešivo plasirao na programima svoje stanicNo, delovanje Studija Bvezano je više za sedamdesete i, posebnosamdesete godine. Pre toga, emisije Nikole Karaklajica i, kasniNeškovica, bile su neprikosnovene. Ipak, mora se reci da Beogrnikada nije dobio pravi rokenrol radio. Vreme naivnosti direktn

je smenilo vreme prihvatanja ove muzike kao "opšte pojave". Timje propuštena prilika da se stvari stave na svoja mesta, pa je mnogšta ostalo nedorecen o i nedovršeno, akarijerama nekih veom

važnih ljudi, poput B.M. Cuture, ili Zorana Mišcevica presecenput i usporen dragoceni zamah. Cinjenica da su se izboriliMišcevic je do smrti ostao "na nogama", izvodeci svoju muzikuistim žarom kao prvog dana, a Cutura je danas jedini domamuzicar koji može da sepohvali kontinuitetom od cetrdeset godirokenrola - mnogo više govori o njihovoj licnoj snazi i vrednostnego o eventualnim istim osobinama scene i njenih mnogisturenijih, ali i neuporedivo amorfnijih aktera.

Druga polovina šezdesetih don ela je još jedan znacajamedijski proboj: sazrelo je vreme za izlazak u svet kroz televizijskprozor. Mladi pozorišni reditelj Jovan Ristic bio je, sticajemokolnosti - ali ipak najviše zahvaljujuci svom vec ozbiljnom iskustvu probijanju novog umetnickog senzibiliteta - u ekipi kojoj je pau deo da obavi tu istinski izazovnu medijsku transpoziciju:

"Nikola Karaklajic, samuzickim urednikom televizije Sloboda-

nom Habicem došao je 66. na ideju da muzika koja je pocela daokupira mlade ljude treba da dobije svoje mesto i na televiziji .Projekatvezan zaemisiju posvecenu roku pogledalasu dva-tri stalnaTV reditelja. Zakljucili su daje to muzika koja nema nikakvu bu-ducnost i odbili da rade. U to vreme ja nisam imao veze satelevi-zijom, još uvek sam bio pomocni reditelj kod Bojana Stupice u


Narodnom pozorištu, radio sam saRasomu "Pozorišnom igralištu"i neke predstave samostalno. Sve to su ambijenti koji su bili dostabliski jednom novom nacinu mišljenja. U stvari, upravo sam se bio

Prica o ulasku rokenrola na televiziju znacajna je iz vrazloga, posebno kad znamo u šta se medij transformisao tok



vratio izMostara, gde sam postavio nekoliko predstava, kad su mepozvali i pitali da li bih radio nateleviziji. Naravno, rekao sam dabih, kao što bi i svaki drugi mladi covek rekao na mom mestu. "Jel' vi znate dobro televiziju?" "Znam sjajno." Moram priznati danisam znao ništa, ali cim se pojavilašansada se nešto uradi, zgrabiosam je. Onda su oni izložiliprojekat i dogovorili smo se da se serijazove "Koncert zaludi mladi svet". Muke kakoje to pravljeno necuda pricam, ali ono cegase sigurno secam, to su kasni meseci 1966.godine. Tadasu pocele pripreme, snimanje je bilo u decembru, a

premijera je bila u januaru 67. U toj prvoj emisiji - unapred jebilopredvideno kao ciklus, jednom mesecno - kojaje radena filmski,bilo je zamišljeno da se da prikaz beogradskog rokenrola u smislugde on sve nastaje: od atomskih skloništa, preko tavana, raznihšupa, do jednog stana gde smo našli ansambl koji se citav ukljuciou radio "kosmaj".Ja nisambiostvaralacu roku, alisam biologistickai medijskapodrška i vrlo aktivan posmatrac i ucesnik u dešavanjima.Za potrebe emisije "Koncert za ludi mladi svet" napravljena jeekipa u kojojje bio naš, kasnije, najboljimontažer VuksanLukovac,filmski snimatelj i Nikola Ðonovic i Dragoljub Mancic, ljudi kojisu vec ranije radili, koji su imali filmsko iskustvo. Lukovac je bio i"kinoklubaš", sklon eksperimentu i novom nacinu izražavanja. Ja

nisam bio televizijski reditelj i možda je to bila moja najveca pred-nost u tom momentu. Ali sam znao šta bih hteo da kažem. Tamuzikaje sviranana svakommestu i to je bila prva ideja u realizaciji:da ne postoji mesto na kome muzicar nemože da bude. Na loko-motivi, na ringišpilu, na krovu, u podrumu, u parku, svuda. Tamuzika nijezahtevala koncertnu dvoranu, apsolutnu koncentraciju,negoje bila sastavni deo života mladih ljudi. Druga ideja je da višene mora da se poštuje jedan prostor. Muzika se, u vizuelnoj obradi,premeštala s mesta na mesto. Na kraju smo došli do necega štomislim daje veoma važno: da ono što je apsolutno pravilo sakojimsmo izlazili saAkademije - jedinstvo vremena, radnje i prostora -novamuzika apsolutno razbija. U startu, kad smo poceli da radimo,

hteli smo jedino da idemo protiv ta tri principa. Sve smo razbili.To je bio osnovni pristup rokenrolu - ili , tada, bit muzici - kojismo mi kao ekipa formirali. Sve ostalo je bilo intuitivno inastajaloje izdruženja. Ljudi u rokenrolu su se tada veoma mnogo družili.Oni subilikrvni neprijatelji na "Paradama ritma", alisu istovremenobili privatno jako vezani." (Jovan Ristic)

proteklih decenija. Ma koliko to cudno izgledalo iz današnperspektive, najstrašnija od svih propagandnih mašina tada jošbila dovoljno razradena, još nisu bile ispitane sve njene mogucnokao sredstva informat ivne indoktr inacije. Vreme elektronsklobotomije tek je dolazilo.

"Za razliku od uobicajenog mišljenja, televizija je tada, sempolitickih nastupa, bila daleko otvorenijaza eksperiment, za neštošto se zvalo "probati". Televizijaje bilastrožau apsolutno politickomi informativnom smislu, ali u ostalom delu mnogo sklonija da dšansu mladim ljudima, da pr ihvati nove ideje, da ih razvi japodržava. Treba voditi racuna još o necemu. U to doba je postojaosamo jedan TV program, a i taj jedan je imao svega šest do osamsati programa dnevno. Pocetkom 1999. samo RTS je proizvodio106 satiprograma dnevno - cetiri i po dana na dan, na svojihsedamkanala! Dakle, koncentracija programa je bila maksimalna, ali jeista takva bila i koncentracija gledališta na tim programima.Gledalište se nije, kao danas, delilo po programima lokalnih,gradskih, privatnih, ovih, ili onih televizija. Minimalna gledanostneke emisije koja nije spadala u vrh popularnosti - pošto je išlanateritorij i cele bivše Jugoslavije - bila je oko milion i po do dvamiliona gledalaca. Popularne emisije, medu koje je "Koncert z

ludi mladi svet" vrlo brzo došao, išlesu i do deset-jedanaest milionagledalaca. Tosu bile strašne cifre. Tagledanost je omogucavala daonajko nastupi bude u prilici da strahovito brzo stekne popularnost.Medijska podrška televizije u tom je momentu bila izuzetnoznacajna. Jedan nov, mlad i potpuno nepoznat ansambl imao jepriliku da se odmah predstavi pred deset miliona gledalaca! Ali jeimao i obavezu da se spremi za nastup pred deset miliona sudija.Jer gledalacje u ono vreme odmah izricao svojsud i postavljao seza, ili protiv onoga što je gledao." (Jovan Ristic)

Naravno, televizija je i onda predstavljala sredstvo kojimestablišment mogao da manipuliše cak i tako potencijalno mocni

žarištima omladinskog bunta kao što je rokenro1. S druge stranne treba zaboraviti da je "šezdesetosmaštvo" bilo povezanoZahtevima za više, ane manje komunizma i da je, u sušt ini, bilao obracunu razlicitih stavova u vezi sa istom stvar i. Bez obzira

eventualna razmimoilaženja, svi su marši rali levom - student

IIZ FATALNI RINGIŠPIL FATALNI RINGIŠPIL 1

drugim recima, nikada nisu bili prava rokenrol publika. Trebalo jepritisnuti i stavit i pod kontrolu one druge, cija je egzistencija bila

U prvim "rokerskim" emisijama nema trikova, aliima šokantnihrezova. Emisija "Ludi mladi svet" bila je još po necemu nova na



Ondašnji establišment bio je - kakav god da je bio - dalekorazboritiji od onog koji je tokom devedesetih razorio svakupredstavu o urbanom životu i egzistenciju sveo na survivalistickosatiranje, a kulturu i umetnost na mucnu prosjacku operetu. Tokažem i prepuštam rec Jovanu Risticu - "Koncert za ludi mladi

svet" krije još mnoge tajne, koje zaslužuju da budu ispricane:

"Minismobili do kraja sigurni kako postaviti odnos prema novojvrsti muzike. Mislim daje serija "Koncert zaludi mladi svet" bilajedna vrsta ispipavanja kako prilaziti toj muzici. Nama nije stajalana raspolaganju superiorna tehnika, sa velikim brojem trikova,nismo imali tehnologiziran pristup, nego smo išli na likovnoizražavanje, koje nam je omogucavala filmska tehnika. Sve prveemisije o roku su radene filmski - elektronska televizijska tehnikaje u to vreme bila jako trorna, kamere su mogle da budu samo nastativima, nisu mogle da seskinu, bile sumnogo teške i nepokretne.Zum je bio samona jednoj od cetiri kamereu studiju - ostale suimale takozvani "revolver" sistem menjanja objektiva. Kretanjekamere je moglo dabude samo horizontalno i to zato što je bila natockicima. Fi lmska kamera, cim bi se oslobodila tehnickepreciznosti, mogla je da ide sa ramena, da bude živa, pokretljivija,da lakše prati. Bioje dozvoljen i "prljav" kadar, koji je mogao dabude i malo neoštar, da skrene, da razbije strogu konvenciju.Televizijskom kamerom se u to vreme još uvek snimalo "odotamnjenja do zatamnjenja", nijebilo zamene kadra u sredini i sveje moralo da se uradi uživo. Elektronska tehnika je prakticno bilajoš u povoju i nije dozvoljavala mnogo igrarija, ali film jeste. Takoje nastao taj cudni novi sklop, skokovi s mosta na krov, sa krova natavan, satavana u šumu, pa na tenk, na podmornicu, na voz, gdegod smo hteli. Alitreba voditi racuna o tome dato danas prosecnomgledaocuništa ne znaci - u smislunecegnovogi cudnog- jer jevec to naucio i savladao. U vreme kad smo mi radili delovalo ješokantno, jer je publika bila navikla na red i na jedan realistican

nacin pracenja radnje na televiziji. Televizijaje još uvek bila kucnopozorište, a ne kucni bioskop, mnogo više je naginjala pozorišnomnacinu izražavanja nego filmskom. Naravno, televizija ce se vrlobrzo osloboditi i pozorišta i filma i postati nešto trece i sasvimsvoje, ali u to vreme je još balansirala."

kadrova više nije padala u zavisnosti od vizuelnog dogadanja nafilmu, negoje morala da prati ritam muzike. Dešavala se onda kadje bio akcenat, ili novi takt, ili nova fraza. Dotle to u muzickimfilmovima nije bilo poštovano. Pre svegase vodilo racuna da se, ulikovnom smislu, završi pokret, ili da se završi psihološko trajanje,ili primanje slike. Sada se prvi put krenulo na kratki kadar. Prviput su sepojavili kadrovi kraci od sekunde i to u vreme kad je bilonezamislivo imati kadar kraci i od pet sekundi, a kamoli od jedne.Prviput suse, dakle,javljali kadrovi koji suimalimanje od dvadeset

pet kvadrata u sekundi. Na filmu postoji dvadeset cetiri kvadratau sekundi, ali na televiziji taj isti film mora da ima dvadeset petkvadrata da se ne bi javljalaona horizontalna linija. Naši kadrovi suprvi put delovali blicom i zbog toga su to u pocetku nazivaliagresivnim nacinom prikazivanja muzike. Medutim, nije to bilaagresija,negojednostavno skracenje. Uostalom, numera koja trajedva i po, najvišetri minuta, zahteva i da se cela radnja završiu tomroku. Potpuno nesvesnitoga šta radimo - niti smo mi to zamislili,niti smo to hteli da ostvarimo - mi smo, prakticno, uveli formuspota. Mislim da smo to uveli cak medu prvima u Evropi, jer u tovreme spot kao forma nije postojao. Uz pomoc novemuzike uspelismo da razbijemo neke stare forme, neke postulate koji su dotle

važilikao uzusi, kao zakoniu snimanju. U tom smislu, kombinacijaizuzetnih, visokihprofesionalaca - kaošto subili snimatelj Ðonovic,ili Nikola Karaklajic, kao urednik i scenarista, ili Vuksan Lukovac- sa mladim, novim ljudima, koji u tom momentu nisu bilioptereceni profesionalizmom, gde ubrajam i sebe, dao je izuzetnodobar rezultat.

Emisija "Koncert zaludi mladi svet" je pocela da se emituje ušest popodne, jer se smatralo daje to vreme kad mladi ljudi trebada gledaju TV;to je bio omladinski termin. Pošto je postojao samojedan kanal, moralo je da se postavi po segmentima, šta je zakoga.Posle trece emisije dobil i smo snažne proteste iz škola, pa jeMinistarstvo prosvete tražilo da se termin pomeri na sedam sati,

da daci ne beže izj;kole da bi gledali emisiju. Toje bila neverovatnapopularnost, za koju je postojalo nekoliko razloga. Najpre, dovelaje prvi put rokenrol na ekran. Drugo, dovela gaje napotpuno novnacin, koji se razlikovao od svih šou programa onog vremena i,trece, mladi ljudi su hteli svoje, nove heroje. Oni su u to vreme


gledali i Beogradsko prolece, ali su duboko želeli nove estradneheroje, koji ce im pružiti nešto drugacije i biti samo njihovi.

Prvivoditelji "Koncerta zaludi mladi svet" bili su BaneCvetkovic

Odjavna špica "Ludog mladog sveta" je bila instrumentaInaobrada Zlatnih decaka brigadirske pesme "Na prugu, na prugu"Jedno vreme na radijusu mnogo prostora dobile obrade brigadirskih



(kasnije dugourednik EPP-a,a sada u Zabavnom programu - prim,

aut.), glumac Duško Golumbovski i devojka po imenu Svetlana,koja se ubrzo posle toga povukla. Jedno vreme su voditelji biliNeda Arneric i Nikola Neškovic.

U želji da budemo raznovrsni išlismo i sapitanjem gde sve rokulazi. Emisija je morala da pokaže i dokaže da je to opšti pokret.Zato se, izmedu ostalog, u jednoj od prvih emisija pojavio VISŽeteoci. On je bio sastavljen od katolickih sveštenika, koji su sviraliusred katedrale, mi smo ih snimili naKaptolu u Zagrebu. Pobožne

pesme, alikompletno u rokmaniru. Katolicka crkvaje uvek koristilasvemedije, kao i svenove oblike izražavanja,za svojupopularizaciju.U tom smislu su imali cak irok sastav,usred one Jugoslavije, 196nNa drugoj strani, u Beogradskoj pešadijskoj akademiji smo snimili,na tenku koji ide kroz šumu, rok sastav koji su cinili vojni pitomci.

Kao i svaka nova stvar, rokenrol je na televiziji naišao na pode-ljene reakcije. Iako je televizija bila otvorena, doživljavali smo iteške kritike. Imali smo srecu daje sastav muzickih urednika biotakav da je bio prijemciv za nove ideje. Veoma zaslužan za afirmi-sanje pozitivnogstavabio je sigurno SlobodanHabic, muzicki ured-nikTV Beograd. Takodei Nikola Karaklajic,kojije vecbio napraviouvodni deo za TV emisiju, jer je legalizovao nastup tih grupa na

radiju. Braneci seprotiv nekih napada imali smo upravo argumentda, ako može na radiju, može i na televiziji. Medutim, dosta teškoje rokenrol prodirao u žanrovski drugacije emisije. On jeste imaosvoju emisiju, alije dugo ostao u tom svom getu, nije prošao dalje.Tek kasnije, pojavom emisija kao što je bio "Maksimetar" - kojismo svi osmišljavali i radili u okviru zabavnog sektora - poceo jeda ulazi i u druge emisije. Da se pojavi, recimo, u šou programu-mislim da se to desilo najmanje cetiri-pet godina posle pojave prvihemisija. U prvovreme bioje tretiran, kao,tu ste, postojite, otprilikeu onom smislu: rodilo se dete, ne možeš ga sad bacit i na ulicu.Velika stvar je bila pojava emisije iz sarajevskog studija. Tamo jeradio Duško Trifunovic i vrlo brzo se pojavila jedna emisija kojaje

bila pandan "Koncertu...". Iako su i Zagreb i Ljubljana u to vremeimali vrlo razvijen muzicarski deo života, u televizijskom smislu subili mnogo zatvoreniji od Beograda, ili, vrlo brzo, Sarajeva. S timšto je "Koncert..." raden na teritorij i cele Jugoslavije. Prvi put suse pojavili, recimo, splitski Delfini, ili Josipa Lisac, sa grupom

pesama i mnogi su ih, baš zbog toga, radili. Nije postojala presijanego se na vrlo elegantne nacine establišment ukljucivao u to, jeje video da može da bude korisno. Danas seto pogrešno interpretirai vrlo je popularno reci "ja sam bio zabranjen". Niko nije biozabranjen, da se razumemo. Uostalom, najbolje su prolaziliu našemdruštvu disidenti. Ništa im nije falilo, a još su mogli da se pravevažni, što su i radili. Društvo je u stvari igralo oko njih, kao, da spokaže da nad njima nema represije."

Sledeci veliki televizijski korak bila je pojava emisije "Makmetar", radene po šemi zapadnih "elektronskih rneraca populnosti". Tada su svi vidovi popularne rnuzike vec posedovali odredestepen etabliranosti, a publika se još uvek nije bila pretvorilablazirano klupko, koje ne razurne ništa, ili - što je ponekadgore - razurne sve. Jovan Ristic bio je, logicno, urnešan i u tu ig

"Kad se pojavio "Maksimetar" ja sam vec bio "mator" i radiosam ga sa Mališom Marinkovicem kao urednik. Prvi, baš prviMaksimetar je režirao Mita Stanculovic, a ja sam tad bio urednikzabavnogprograma na Drugom programu. Toje vec prva polovinasedamdesetih. Bio sam pozvan da sredim studio, u pozorišnomsmislu, mizanscen, redosled, kad ko nastupa, jer je to bila živaemisija, koja je još uvek morala da ima zakone dogadanja, nije sesnimalo, pa montiralo kasnije. Prvi voditelji su bili Dragan NikolicLjiljanaMrkic - danas najbolji lektor u pozorištima - Dragan Babici Saša Radojcic, kao voda "kucnog" benda, koji je, inace, takodepotekao iz Dadova. Time je krug, na neki nacin, bio zatvoren."

17711867 aleksandarzikicfatalni ringispil poglavlja i do vi

Documents