Oblici neposrednog zaključivanja

u kojima je konkluzija ekvivalent

premise

I Konverzija

• Podsećanje: Razdeljen (ili distribuiran) je onaj kvantifikovani pojam (termin) kod koga mislimo na sve članove klase iz njegovog obima, dakle svaki univerzalni ili singularni pojam. Partikularni pojmovi su nerazdeljeni (nedistribuirani).

• Ispitujemo da li se i o odnosu predikata prema subjektu može tvrditi ono što se tvrdi o odnosu subjekta prema predikatu.

• Zaključak je pravi ili nepravi ekvivalent premise; sud zadržava svoj kvalitet, samo se zamenjuje položaj S i P.

A premisa

Conversio per accidens (važi uz ograničenje)

• S a P Svi moji prijatelji su verni. • P i S Neki verni ljudi su mi prijatelji.

Nedistribuiran

Distribuiran

SP

-SP

-S-P

Egzistencijalno značenjeA suda:Klasa onih koji su mi prijatelji a nisu verni je praznaS-P = 0

E premisa

Conversio simplex (prosta zamena)

• S e P Nijedan moj prijatelj nije veran.

• P e S Niko veran nije mi prijatelj.

-SPS-P

-S-P

Egzistencijalno značenjeE suda:Klasa onih koji su mi prijatelji i verni su je prazna SP = 0

I premisa

Conversio simplex

• S i P Neki moji prijatelji su verni.

• P i S Neki verni ljudi su mi prijatelji.

S-P SP -SP -S-P

Egzistencijalno značenjeI suda:Klasa onih koji su mi prijatelji i verni su nije prazna SP ≠ 0

O premisa

Nema zaključka • S o P Neki moji prijatelji nisu verni.• X …jer krši pravilo razdeljenosti!

-S-P

Egzistencijalno značenjeO suda:Klasa onih koji su mi prijatelji a nisu verni nije prazna S-P ≠ 0

S-P SP -SP

Pravila za konverziju

• Ovo pravilo glasi: zaključak ne sme sadržavati više razdeljenih termina od premise, niti sme razdeljivati termin koji premisa ne razdeljuje.

• Prema tome:

E i I sud imaju čistu konverziju, conversio simplex, A sud uz ograničenje (per accidens), dok O sud nema ekvivalent u svojoj konverziji jer krši pravilo o razdeljenosti termina.

EA

I O

Protivrečno egzistencijalno značenje kategoričkih sudova

S-P = 0 SP = 0

S-P ≠ 0SP ≠ 0

EA

I O

Mogućnosti za izvođenje konverzije prate ovu kontradikciju sudova

conversio per acc.

conv. simpl.

nema conv.conv. simpl.

II Obverzija /ekvipolencija/

• Ovaj zaključak određuje odnos subjekta prema klasi isključenoj iz predikata, tako da konkluziju karakteriše suprotan kvalitet veze pojmova.

• Sva četiri kartegorička suda mogu se podvrći obverziji bez ograničenja.

Obverzija univerzalnih sudova

A premisa

S a P Svi moji prijatelji su verni.

S e -P Nijedan moj prijatelj nije neveran.

Distribuiran

Nedistribuiran

Distribuiran

SP

-S P

-S -P

Obverzija univerzalnih sudova

E premisa S e P Nijedan moj prijatelj nije veran.S a -P Svi moji prijatelji su neverni.

S-P -S P

-S-P

Obverzija partikularnih sudova

I premisa

S i P Neki moji prijatelji su verni.

S o -P Neki moji prijatelji nisu neverni.

SP-S-P -SPS-P

Obverzija partikularnih sudova

O premisaS o P Neki moji prijatelji nisu verni. S i -P Neki moji prijatelji su neverni.

S-P-S-P SP -SP

Derivati osnovnih neposrednih zaključaka

Ostale vrste neposrednih zaključaka dobijaju se naizmeničnom primenom gornje dve vrste zaključka. To su:

• Kontrapozicija

• Obverzija konverzije

• Inverzija

III Kontrapozicija

1. Parcijalna:

Premisa – obverzija — konverzija (ove obverzije)

Kvalitet konkluzije je suprotan kvalitetu premise, subjekat je pojam kontradiktoran prvobitnom predikatu, a predikat je prvobitni subjekat.

I sud nema parcijalnu kontrapoziciju, a za E važi uz ograničenje.

Kontrapozicija

2. Potpuna kontrapozicija:

Nakon što smo dobili parcijalnu, izvodi se još jedan korak obverzije, tako da predikat postaje kontradikcija prvobitnog subjekta a kvalitet zaključka postaje identičan onom iz prvobitne premise.

Kontrapozicija A premise

A premisaS a P Svi moji prijatelji su verni.

Obv.• S e -P Nijedan moj prijatelj nije neveran.

Parc. ktp.• -P e S Niko neveran nije mi prijatelj.

/conv. simplex prethodne obverzije/Potp. ktp.• -P a -S Svi neverni ljudi su mi neprijatelji.

/obverzija parcijalne kontrapozicije/

Kontrapozicija A suda

• A premisa S a P

• Obv. S e –P

• Parc. ktp. -P e S /c. s./

• Potp. ktp. -P a -S /obv./

S a P

S e -P

-P e S

-P a -S

Kontrapozicija E suda

• E premisa S e P

• Obv. S a –P

•

• Parc. ktp. -P i S /c. s./

• Potp. ktp. -P o -S /obv./

S e P

S a -P

-P i S

-P o -S

Izvedite vlastiti primer kontrapozicije E suda!

Kontrapozicija O suda

• O premisa S o P

• Obv. S i -P

• Parc. ktp. -P i S /c. s./

• Potp. ktp. -P o -S /obv./

S o P

S i -P

-P i S

-P o -S

Izvedite vlastiti primer kontrapozicije O suda!

Kontrapozicija I suda

• I premisa S a P

• Obv. S o -P

• Parc. ktp. X /c. s./

S i P

S o –P

X

EA

I O

Mogućnosti za izvođenje kontrapozicije shodno kontradikciji sudova (obrnuto u odnosu na konverziju, proverite!)

ktp. per acc.

ktp. simpl.

nema ktp. ktp. simpl.

IV Obverzija konverzije

Zaključak kojim se dobija ekvivalent početne premise iz suprotnog redosleda:

• prvo se izvodi konverzija (izuzev u slučaju O suda), a zatim obverzija te konverzije.

• Pronađite koji sudovi imaju obverziju konverzije i kako ona glasi (na vlastitom primeru)!

V Inverzija (parcijalna i potpuna)

U inverziji, početna premisa transformiše se tako da na mestu subjekta ima kontradiktoran pojam prvobitnom subjektu (parcijalna verzija), a narednom obverzijom postiže i da predikat postane kontradikcija prvobitnom (potpuna forma).

• Inverziju imaju samo univerzalni sudovi, ali je redosled koraka različit:

• A sud dolazi do inverzije preko kontrapozicije (u naredna dva koraka), a E sud preko dvostruke obverzije konverzije.

• Pokušajte da proizvedete ovaj zaključak na vlastitom primeru!

Pitanje za genijalce!

• Kada analizirate sve oblike neposrednog zaključka, možete li da uočite neke zajedničke osobine dobijenih ekvivalenata u konkluziji u odnosu na početnu premisu? Evo uputstva:

• Posmatrajte šta se dešava sa kvantitetom i kvalitetom početne premise u konkluziji kada su u pitanju PARCIJALNE i POTPUNE forme kontrapozicije i inverzije. Udubite li se, naići ćete na neke pravilnosti!

• Drugi fokus analize neka vam bude na promeni položaja i sadržaja početnih pojmova subjekta i predikata u odnosu na premisu. Da li se podjednako razmeštaju kada se kreću ka kontrapoziciji i inverziji, ostaju li u sadržaju istovetni?

• Pokušajte da odgovorite (i obrazložite), jer preti vam ooogromna direktna petica u dnevnik!