11 septembar dan koji je promenio svet

8/17/2019 11 Septembar Dan Koji Je Promenio Svet

1/36

1

ИЗАЗОВ АЛ-КАИДЕИЗАЗОВ АЛ-КАИДЕ((11.11. СЕПТЕМБАРСЕПТЕМБАР

ДАН КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ ДАН КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ))


2/36

1. Дан који је по!енио "#е$%. О&а#е'$аји а$аји*и

+. Непија$е, &ој 1. . Пое$ак /*о&а*но/ 0а"а 2. Нико није &е&е3ан 4. Рек#иј0! 0 Д0&о#ки 5. 6не 03о#ие 0 поои'$0

7. А!еики 03а на Иак 8. Бин Ла3ено# нај&о,и 9ак1:. За'$о апа3 /0&и а$11. Са!о0&и*аки поке$1%. Пакао на "$ании А$оа1+. По*0!е"е на3 Е#опо!1. Но#и к#а#и "еп$е!&а12. На *и"$и а о3"$е*14. Бо!&е по$е"*е Лон3он15. Тајни а$ Ско$*ан3 ја3а

17. Пак*ено *е$о#а;е 0 Е/ип$018. Зе*ена $ан"#еа*а%:. Поа "е 'ии Ба*кано!%1. С$и0 &е*и !0


3/36

Њујоршка контрола лета је 11. септембра 2001. године у 8 часова и 24минута по локалном времену, из Боинга ! "#мерикен ерлајнса" који је изБостона летео ка Њујорку, пресрела комуника$ију петори$е отмичара,предво%ени& 'о&амедом #том, са путни$има. "(тели смо неколико авиона.(станите ти&и и би)е све у реду. *ра)амо се на аеродром. +ека се нико непомера, јер мое да угрози и себе и авион. -амо будите мирни. -ве )е бити(".

+ишта није било "(". Брзином од 8/ километара на час, авион са 2путника забио се у северни тора -ветског трговинског $ентра на 'ен&етну,изме%у 4. и 8. спрата. првом тренутку све је изгледало као трагичнанесре)а. ада је у часова и 3 минута још један Боинг ! "унајтедерлајнса" ударио у јуни тора Близнакиа, $ела #мерика је с&ватила да јеу питау напад терориста.

-ветски медији, који су уиво преносили слике ујоршког &орора, у часова и 30 минута објав5ују обра)ае на$ији председника 6ор7а Буша,

који се у то време налазио на лориди9 ":ем5а је очигледно претрпелатерористички напад", поручио је Буш, пре него што га је председнички авион,";?=@A BCA" одвео у сигурност војне базе Барксдејл. Dок E* стани$епреносе језиве слике очајника који из запа5ени& Близнакиа скачу у сигурнусмрт, у Њујорку влада &аос F почела је евакуа$ија 'ен&етна, а ваздушнипростор -#D одма& је затворен за све летове осим војни&.

часова и 3 минута F тре)и удар9 лет "#мерикен ерлајнса" GБоинг/H забија се у западно крило Iентагона F америчког министарства одбранеу *ашингтону. :апочие евакуа$ија Беле ку)е, -тејт департмента и зградеонгреса на апитол &илу.

купно четири америчка авиона F два боинга ! из Бостона, један /

из Њуарка, драва Њу 6ерси, и један 3 са аеродрома Dалс, ичме%у*ашингтона и иладелJије, у уоторак F 11. сентембра. ујутро, отело је 1припадника #л каиде, терористичке мрее (саме бин Kадена.

часова и 30, док се Боинг / "унајтед ерлајнса" још налазио нанебу, тридесетједногодиши 6ереми Lлик мобилним телеJоном је позваосвоју супругу Dизбет9 "Iилотску кабину заузеле су четири особе којеизгледају као #рапи. Mмају $рвене траке око главе, прете ноевима инекаквом $рвеном кутијом за коју кау да је бомба", рекао је Lлик супрузи,која га истовремено обавештава да су два отета авиона ве) ударила у-ветски трговински $ентар. +акон прве тре)ине еног разговора сасупругом, ен ота$ позвао је БM, који је снимио последи& 20 минута

разговора.6ереми Lлик је рекао да су терористи наредили пилоту, особ5у и

путни$има да се повуку у зади део авиона, као и да су он и још неколикопутника одлучили да провале у пилотску кабину и покушају да савладајуотмичаре како би спречили ве)у катастроJу. Lлик је супрузи поелео сре)ан ивот, замоливши је да брине о и&овој тромесечној к)ерки$и. Iосле тогавеза се прекинула. Iутни$и су се упустили у борбу са терористима, а у 10часова и 3 минута Боинг / "унајтед ерлајнса", једини од четири отетаавиона који се није обрушио на планирани $и5, пао је у -амерсет каунтију југоисточно од Iитсбурга у Iенсилванији.

"-#D )е сти)и и казнити оне који су одговорни за ове кукавичкечинове", преносе електронски медији Бушову изјаву, називају)и напад на #мерику најтеим од Iерл Nарбура и објав5ују)и "почетак Eре)ег светског

3


4/36

рата".-ветски трговински $ентар, један од симбола модерне #мерике, висок

41/ метара, са 110 спратова, срушио се 11. септембра после подне. -ветском трговинском $ентру погинуло је више од 2.00 5уди Gук5учују)и ипутнике два авионаH, у Iентагону око 200, а у паду авиона у Iенсилванији 44особе.

Iредвече по локалном времену, председник Бушје из вазду&опловнебазе Oдвардс код *ашингтона &еликоптером пребачен у Белу ку)у. Dравниапарат полако се консолидовао, али је посао за све владине обавештајнеаген$ије F PM#, +-# G#ген$ија за на$ионалну безбедност, која се бавиприслушкиваем комуника$ијаH, БM и обавештајну слубу Iентагона, тек започео.

Брзо је утвр%ено да је ве)ина терориста била пореклом из -аудијске #рабије. *о%а им је био 'о&амад #та, који је управ5ао авионом који се првизабио у Близнакие, а као "мастермајнд" $еле ак$ије означенје алид Qеик 'о&амед, који се данас налази у америчком затвору. +ије било суме да је

реч о координираној ак$ији добро организоване, Jинансијски мо)нетерористичке организа$ије, са дово5но Jанатика спремни& за самоубилачко ртвовае. Iрст је одма& упрт у саудијског милијардера, бившег америчкогсавезника из &ладноратовског сукоба у #вганистану, шеика (саму бинKадена.

Iосле само пет дана, из беспу)а авганистанског планинског масиваEора F Бора, путем видео касете коју је емитовала атарска телевизија #л6азира, стигла је и потврда.

О&а#е'$аји а$аји*иО&а#е'$аји а$аји*и(B а30 о&а#е'$ајни= "*0&и по"$оја*и "0 о/о!ни поп0"$и ако!0никаија и!е90 6ИА? CБИ и Пен$а/она као 3а није ни по"$оја*а)

"унем са Богом, великим Богом, #мерика не)е имати сна, као ни оникоји иве тамо. (но што -#D данас преив5ава само је мали део оногачему су #рапи ве) де$енијама излоени F #ла& је зато упутио групумуслимана на Jронт да разоре #мерику. -вет је сада поде5ен на вернике иневернике, а света је дуност сви& муслимана да бране своју религију",поручио је (сама бин Kаден, обучен у маскирну униJорму, седе)и на

дневном светлу испред једне пе)ине са "калашиковим" поред себе,окруен неколи$ином припадника #л каиде.

Eероризам се одавно наметнуо као један од гору)и& проблемачовечанства. језовитој реији (саме бин Kадена, егов нови, у многоме&ибридни облик, бескрупулознији је и смртоноснији од свега што је на томпо5у до сада ви%ено.

#мерички конгрес и четири године после напада 11. септембраизбегава да у јавност изнесе све дета5е злочина, крију)и се иза законскеодредбе GIатриотски законH да би откривае неки& дета5а угрозилона$ионалну безбедност -#D. +аравно, мисли се на пропусте у раду

обавештајни& слуби, а пре свега PM#, БM и Iентагона, које су затајиле у

4


5/36

ме%усобној комуника$ији. едноставно нису размениле, или разумеле,податке које су имале. # имале су и&.

-ветски трговински $ентар једном је ве) био мета напада9 2!.Jебруара 13. године, када је бомба скривена у прт5анику аутомобила уподземној гараи усмртила шест ли$а и ранила око &и5аду. Iоред тога,+-# G#ген$ија за на$ионалну безбедност, организа$ија која се бавиприслушкиваем комуника$ијаH годинама је контролисала комуника$ијепознати& терориста и сви& потен$ијално сумиви& ли$а9 телеJоне, пошту,мејлове... Iрво логично питае било је9 како се напад могао десити поредтакве обавештајне машинерије чији је задатак број један одбрана одтероризма.

IроJесор Dраган -имеунови), ме%ународни експерт за областтероризма и директор Pентра за студије безбедности и истраиваетероризма, кае да је уасни терористички чин 11. септембра разбио илузијуо америчкој недодир5ивисти. "Mако се напад на -ветски трговински $ентарнајчеш)е помие, што је разум5иво с обзиром на велики број ртава, на

војно F безбедносном плану много ве)у штету нанео је удар на Iентагон. ошод времена &ладног рата сматрало се да ни један пројектил, а камоливазду&оплов, не мое да угрози симбол америчке мо)и. Iоказало се дасавршен систем заштите од тероризма не постоји", тврди -имеунови).

Iрви резултати истраге +езависне комисије за истраивае трагедије11. септембра били су очекивани F Бушова дравна администра$ија драласе верзије да се самоубилачки удари нису могли предвидети и избе)и.'е%утим, у јавност је из различити& релевантни& извора исувише брзопро$урело мноштво инJорма$ија које су указивале на то да су напади од 11.септембра могли бити спречени.

+аиме, испоставило се да је PM# месе$има пре трагедије била

упозната са чиени$ом да неколико опасни& терориста повезани& са #лаидом, потои& отмичара, борави у -једиеним дравама. алид #лми&дар и +аваJ #л&азми, отмичари који су се налазили у авиону који сеобрушио на Iентагон, десетак месе$и пре напада неометано су ивели у-#D, иако је било познато да је #л&азми још у јануару 2000. годинеприсуствовао тајном састанку )елије #л каиде у уала Kумпуру у 'алезији, а #лми&дара су повезивали са учеш)ем у нападу на амерички разарач --ол у емену, у октобру 2000. године. Qтавише, обоји$а су се 2001. годинепредано обучавали да управ5ају авионима у једној школи летеа налориди.

:иад 6ара, који је пилотирао авионом који се срушио у Iенсилванији,

саслушан је на аеродрому у Dубаију 30. јануара 2001. године, на за&тевамерички& власти, након што се, како је открила обавештајна слубаједиени& #рапски& Oмирата, управо вратио са обуке у талибанскимкамповима у #вганистану и Iакистану. (ва инJорма$ија пренесена јеамеричкој PM#, али је 6ара касније без проблема преко Nамбурга отпутоваоу -#D. M уписао се у школу летеа, наравно...

'ода је најчуднији случај 'о&амеда #те, предводника терористичкегрупе одговорне за 11. септембар R он је још 2000. године био предметинтересоваа египатске и америчке, али и немачке тајне слубе, пошто је ивео у Nамбургу. Eоком 2000. године из Nамбурга је путовао за #вганистан,а исте године у ранкJурту се снабдео великом количином опасни&&емикалија, потребни& за прав5ее ку)ни& експлозивни& направа. Mпак, умарту несметано добија америчку туристичку визу, а потом путује по Oвропи,

/


6/36

посе)ује +емачку и Qпанију. Kета 2001. године, #та се вра)а у #мерику, гдему је са рачуна једне пакистанске организа$ије за коју се веру је да јеконтролише Бин Kаден на банковни рачун пребачено 100.000 долара.

Непија$е, &ој је3анНепија$е, &ој је3ан(Пеко "#оји= #еа 0 о/аниаији А* каи3а? ије је "$#аа;е 3е*о! иDинан"иа*а? 6ИА је !о/*а 3а "ана 3а Eе "е "а!о0&и*аки напа3и 3о/о3и$и)

(вај трансJер нов$а на банковни рачун 'о&амеда #те за америчкезваничнике био је необорива веза да иза напада 11. септембра стоји (самабин Kаден, мада није објашено како особа као што је #та, за коју PM#основано сума да припада најопаснијој терористичкој мреи на свету, моебез проблема да до%е до такве своте нов$аS PM# обично избегава да делиинJорма$ије са осталим владиним аген$ијама, плаше)и се да на тај начинне компромитује своје изворе и начин рада.

(сама бин Kаден јасно је најавио нападе од 11. септембра у свомобра)ау терористима у кампу #л F арук у #вганистану, налоивши им дасе "посебно моле за успе& наредног напада у коме )е учествовати 20мученика". 6ор7 Eенет, директор PM#, ову инJорма$ију је !. августа чувенидневни извештај PM# за председника (CIA President’s Daily Brief) доставиопредседнику Бушу, али напади нису спречени.

Бројне коин$иден$ије које су откривене после 11. септембра, јавностису дале за право да верује да је PM# преко своји& веза у организа$ији #л

каида Gчије је стварае делом и JинансиралаH могла да сазна да )е сесамоубилачки напади догодити. +еки иду тако далеко да кау да се (самабин Kаден у време напада 11. септембра, буду)и да је теак бубрениболесник, налазио на дијализи у војној болни$и у Tавалпиндију, у Iакистану,драви која ваи за чврстог америчког савезника, и да је PM# знала где сеон тачно налази. Mпак, било је погодније прогласити Бин Kадена"непријате5ем #мерике број један", него признати да га је управо PM#створила.

(сама бин 'у&амед бин #вад бин Kаден, ро%енје 1/. Gили 1/8.Hгодине у Tијаду, -аудијској #рабији. Iороди$а му потиче из Nадрамута у јуном емену, а егов ота$ убрзо по доласку у -аудијску #рабију постаје

један од воде)и& пројектаната и гра%евинара. Његов најбо5и потез било јеубе%ивае кра5а -ауда шездесети& година прошлог века да му допусти даизгради једну од кра5евски& палата. (д тада, Бин Kаденов ота$ постајеми5еник кра5евске породи$е. M милионер.

Dр -аад алFага&, саудијски дисидент који иви у Kондону, тврди да јебин Kаденов ота$ био веома строг. "-инови су морали да се свакога данасастају у очевој ку)и и имају бар један заједнички обед. (та$ и& јеприморавао да се ме%у собом оп&оде са поштоваем. :а&тевао је апсолутнопоштовае у породи$и".

+акон очеве смрти, (сама је био само један од педесеторо бра)епороди$е бин Kаден и ни по чему се није разликовао. -тудирао је мена7мент

и економију на ниверзитету кра5а #бд алF#зиза у 6еди и био члан'услиманског братства. 'услиманска бра)а настала су 128. године у

!


7/36

Oгипту, а слове за најзначајнији муслимански покрет у свету.ада су -овјети 1. године упали у #вганистан, (сама одлази у

Iакистан, где се сре)е са авганистанским во%ама који су се опиралиокупа$ији. Iочетком осамдесети& стие у #вганистан доносе)и нова$,орује, гра%евинске машине. :аједно са палестинским екстремистом #бдулом усуJом #замом оснива организа$ију 'актаб алF&адамат G'#H,која гради прве кампове за при&ват муслимански& бора$а који су у #вганистан почели да пристиу из #рабије, увајта, #лира, Oгипта,емена... #вганистански рат био је за многе младе муслимане нешто попутпопуларне револу$ије која им је омогу)авала да осете како 7и&ад заистаизгледа.

#вганистанска борба против Tуса била је Jинансијски потпомогнутаод стране Iакистана и -аудијске #рабије, као и -#D. PM# је, наиме, еле)ида комунизму зада одлучују)и удара$, све своје снаге усмерила на подршкупакистанској обавештајној слуби.

-редином осамдесети& Бин Kаден у пакистанском граду Iешавару, уз

саму грани$у са #вганистаном, гради "гостинску ку)у" базу G#л каида наарапском значи "база"H кроз коју годинама пролазе му7а&едини из $елогсвета F сматра се да је обуку у Бин Kаденовим камповима прошло изме%у 30и 40 &и5ада 5уди.

Iосле совјетског повлачеа 18. године, бин Kаденови "арапски #вганистан$и" нуде помо) саудијском кра5у ад&у у одбрани кра5евстванакон што су Mрачани упали у увајт. -аудиј$и ову понуду одбијају и уместотога широм отварају своја врата за око пола милиона амерички& војника. Бин Kаденовим очима, ово је била историјска издаја. (н тада ве) блискосара%ује са 'о&амедом #теJом, истакнутим чланом Oгипатског исламског6и&ада, постаје отворени опонент саудијског реима и заговара борбу

против #мерикана$а и и&ови& савезника у региону. ако му -аудиј$и 11.године одузимају драв5анство, Бин Kаден наредни& пет година проводи у-удану.

Пое$ак /*о&а*но/ 0а"аПое$ак /*о&а*но/ 0а"а(Cе&0аа 1887. /о3ине неко*ико $еои"$ики= о/аниаија 0је3ини*о"е 0 С#е$"ки и"*а!"ки Dон$ а


8/36

ао увертира уаса од којег данас стрепи $ео свет, почетком 13.године догодио се први бомбашки напад на -ветски трговински $ентар уЊујорку, када је погинуло шест особа. :а организовае овог напада касније је осу%ен управо (мар #бдел Tа&ман. (ктобра 13. године у сомалијскомграду 'огадишу срушен је амерички &еликоптер и на свиреп начин убијено18 војника. Mспред насе5а обар тауерс у -аудијској #рабији 2/. јуна 1/.године експлодирао је камионFбомба. Eада је погинуло 1 војника -#D, араено више од /00. Mз поуздани& извора зна се да иза обе ове ак$ије стојиБин Kаденова мреа бора$а.

+акон што му је -удан 1/. године ускратио гостопримство и подпритиском -#D замрзнуо све банковне рачуне, Бин Kаден се сели у #вганистан, где га талибански реим узима у заштиту, а 1!. године долазиу анда&ар где развија присан однос са 'улом 'о&амедом (маром, во%омталибана. Mсте године експлодирао је аутомобил F бомба испред комплекса"обар" у -аудијској #рабији. +ападнуте су луксузне ку)е за стран$е икан$еларије америчкоFсаудијске компаније, а бомбашки удар извршен је док

се амерички дравни секретар олин Iауел налазио у званичној посети-аудијској #рабији. октобру 1. године једиене на$ије ставиле су талибански

реим под санк$ије, али је за Бин Kадена све до 2001. године и америчкеинвазије #вганистан остао сигурна база из које је координираотерористичким ак$ијама.

ебруара 18. године (сама бин Kаден и #јман алF:ава&ири, лидерOгипатског исламског 7и&ада, одговоран за атентат на #нвара -адата иосумичен за покушај атентата на Nоснија 'убарака, објав5ују уједиеенеколико терористички& организа$ија из Oгипта, Iакистана и Бангладеша у"-ветски исламски Jронт за 7и&ад против евреја и &риш)ана". Mзрекли су

"Jатву", поручују)и да је "убијае #мерикана$а, и&ови& савезника, $ивилаи војника, света дуност сваког муслимана".

Tезултат уједиеа муслимански& терористички& група био је вид5иводма& у августу 18. године у +ајробију у енији и Dар ел -аламу уEанзанији уследиле су симултане експлозије испред амерички& амбасада, укојима је погинуло најмае 300, а повре%ено око /.000 5уди. емену је 12.октобра 2000. године погинуло 1 #мерикана$а, а десетине раено, пошто јемали брод пун експлозива ударио у амерички разарач "-- ол" у лу$и #дену емену. # само два дана пре удара 11. септембра, у #вганистану је бомбашсамоуби$а, прерушен у новинара, активирао експлозив скривен у видеокамери и убио #&меда Qа&а 'асуда, лидера -еверне алијансе која се

борила против талибанског реима.ао одговор на нападе од 11. септембра, -#D су октобра 2001. године

изршиле инвазију на #вганистан у намери да униште #л аиду и Eалибане.MнJраструктура Бин Kаденове мрее у овој зем5и заиста је и уништена, аубијен је Бин Kаденов блиски сарадник 'о&амед #теJ. ош један од БинKаденови& к5учни& 5уди, #бу :абајда, у&апшен је у Iакистану. #мерикан$ису га описали као "Бин Kаденовог оператив$а, к5учну особу за регрута$ијутерориста и повезивае #л аиде са јорданским и палестинскимтерористичким групама". Iред судом у ордану у одсуству је осу%ен на смртзбог плана да разнесе &отел за време прославе миленијумске +ове године, асума се и да је умешан у ак$ије напада на америчке амбасаде у -арајеву иIаризу, које су разоткривене у последи час. пркос свему, Бин Kаден и:ава&ири су успели да измакну опсеној ак$ији претраге планинског лан$а

8


9/36

EораFБора, за који се сумало да је уточиште најтраенији& светски&бегуна$а.

Нико није &е&е3анНико није &е&е3ан(Во3и "е ,0$и а$ и!е90 нај!оEнији= 3а#а "#е$а и $еои"$а.М;а пе!а аје3ники! непија$е,и!а &ија е3о#е $еои"$ики=о/аниаија)

(но што данас Бин Kадена чини најозлоглашенијим светскимтерористом, јесте егова способност да, не бирају)и средства, или бирају)ибаш она са најмонструознијим последи$ама, уједини велики број различити&,шиитски& и сунитски&, често и зара)ени& муслимански& терористички& група,у јединствени Jронт.

Iо речима проJесора Dрагана -имеунови)а, први пут имамоситуа$ију да ова врста тероризма има тако велики број пристали$а исимпатизера. "Без обзира на то какву подршку уивају MT# и OE# у локалномстановништву, никада се није десило да постоји трансна$ионална подршка,подршка на основу религије и непријате5ства према #мери$и. Dогодила се&омогениза$ија на основу заједничког непријате5а и стварно се води 5утират изме%у најмо)није драве света и најопаснији& терориста. (днос премаонима које сматрају заједничким непријате5има збија редове геограJски јако уда5ени& терористички& организа$ија. -истем борбе је једнообразан,користе се исте методе. +ијансе су заправо у ономе што услов5авајуоколности сваке опера$ије понаособ."

Eренинг кампови #л кавде данас се налазе широм светапретпостав5а се да се под Jеноменом "#л аида" крију терористичке групеиз Kибије, емена, Mрака, ашмира, #лира, збекистана, 'алезије, југоисточне #зије, #лбаније, Босне, осова, 'акедоније... *ано је нагласитида во%а #л каиде није, попут во%а MT# или OE#, није неко ко је својаувереа преточио у ак$ију спонтано F Бин Kадена су обучавали искусниоператив$и PM# и открили му тајне недоступне другама.

Iрема речима бившег аналитичара PM# 'арка -еј7мена, Бин Kаден иегова група су имали еJективну контролу над #л аидом све до инвазијена #вганистан. "#л аида је данас оперативно мртва. Vуди који изводетерористичке ак$ије нису #л аида, ве) раде у ено име . #л аида више не

постоји, крије се негде у пе)инама, али зато постоји шири исламскисо$ијални покрет".

"(перативно мртва" не значи да #л аида не игра к5учну улогу упропагирау 6и&ада. ада #л аида путем видео касете, као у де$ембру2004. године, налои бојкот избора у Mраку, то има одлучују)и ути$ај на свеекстремистичке групе, као и на аудиторијум од милијарду и 300 милионамуслимана који иве на нашој планети.

IроJесор -имеунови) кае да #л аида данас постоји као идеја, и дасе мое третирати као једна "кровна" организа$ија којом се друге нада&ујуи чије идеје следе. "Dанас, у време компјутера и Mнтернета, на &и5адесајтова преносе Kаденове мисли, које су заправо водичи у ак$ији многим

екстремним исламистичким терористима" кае -имеунови).+а удару тероризма нашла се и Mндонезија. (ко 23 часа увече, но)ни


10/36

клуб "-ари" у ути био је препун туриста из $елог света. +ајвише је билопосетила$а из суседне #устралије, али је било и доста млади& #мерикана$а,Британа$а, ран$уза, +ема$а, који су тек откривали лепоте индонезијскогострва Бали. +ајстравичнији акт тероризма у Mндонезији догодио се у 23часа и / минута 12. октобра 2002. године, када је бомбаш самоуби$а који сеналазио у маси 5уди на плесном подијуму активирао експлозив, који јеносио у ран$у на ле%има.

+астала је општа паника, а да &орор још није ни почео... Lазе)и прекоповре%ени&, 5удски стампедо кретао се ка излазу из клуба. Iола минутапосле прве експлозије, испред "-арија" је у вазду& одлетео бели"ми$убишијев" комби у којем се налазила скоро тона експлозиваW -короистовремено, тре)а бомба је активирана испред зграде америчког конзулатана Балију. -$ене панике и уаса унутар и изван "-арија" обишле су свет, алокалне болни$е због скромни& капа$итета нису успеле да помогну великомброју повре%ени& F најчеш)е ртвама поара који је након експлозије избио уклубу. 'ноги повре%ени авионима су пребачени у болни$е у #устралији.

Pрни биланс терористичког напада на Балију износио је 202 мртва и210 повре%ени&, ве)ином туриста мла%и& од 30 година. (д силине удараразбијени су прозори сви& зграда у ути, а на месту експлозије испред клубаостао је кратер дубок метар и по. Mспрва се мислило да су терористикористили пластични експлозив P4, али је касније утвр%ено да је у питауамонијумFнитрат, који се на Балију лако мое набавити.

(дма& се посумало да иза бомбашког напада стоји организа$ија6ема исламија, исламистичка група повезана са #л каидом, чији је $и5 да у југоисточној #зији створи панисламску драву. -ам терористички акт уследио је управо на годиши$у напада на амерички ратни брод "-- ол" у емену,за који је одговорност преузела #л каида.

Рек#ије! 0 Д0&о#киРек#ије! 0 Д0&о#ки(Ок$о&а %::%. /о3ине /0па $е'ко нао0ани= еен"ки= $еои"$аа0е*а је /а30 !о"ко#"ко/ поои'$а 0 којој "е на*аи*о око =и,а30,03и)

брзо, после експлозије на Балију, поли$ија је у&апсила #бу БакараБашира Gједног од во%а организа$ије 6ема исламијаH #мрози бин Nа7и

+ур&ашима Gоптуеног да је обезбедио комби и експлозив за нападH, као иMмама -амудру Gза ког се сумало да је испланирао $елу ак$ијуH. Iотери јеизмакао #рис 'унандар Gшеик #рисH, Jилипинска обавештајна слуба тврдида је близак сарадник 'у&амеда #бдуле -агајера, главног Jинансијерамилитантне групе #бу -ајаJ на илипинима.

+ајмае 14 5уди је погинуло, а око 1/0 повре%ено /. августа 2003.године, када је експлодирао аутомобил бомба испред америчког &отела"'ериот" у главном граду Mндонезије, 6акарти. (дговорност за нападпреузела је 6ема исламија. -амо два дана након овог удара исламски&Jанатика, индонезијски суд изрекао је смртну пресуду #мрози бин+ур&ашиму, а нешто касније на смрт стре5аем осу%ен је и "мастермајнд"

бомбашког напада на Балију, Mмам -амудра. +акон што му је суд изрекаопресуду, -амудра, стар 33 године, излазе)и из судни$е узвикивао је "#ла&

10


11/36

уекбар, #ла&у уекбарW"+апади на #мерику 11. септембра снано су ути$али на екстремисте

широм света. (вај датум уреза)е се за сва времена и у)и у митологијумноги& маи& или ве)и& исламски& терористички& група које не презају одсамоубилачки& ак$ија. Tуска престони$а 'осква на мети терориста први путсе нашла у септембру 1. године, када су у југоисточном делу града увазду& одлетела два блока стамбени& зграда, при чему је погинуло 213особа. (дговорност за овај напад преузели су чеченски екстремистипредво%ени Qамилом Басајевим. Iосле де$енију дуге борбе за независност,Uечени су решили да из свог дворишта борбу пренесу у велике градове,преузимају)и ве) опробани ре$епт из #л каидине ку&ие.

:а време изво%еа другог чина популарног мјузикла "+орд F (ст", 23.октобра 2002. године, група од четрдесет тешко наоруани& чеченски&терориста заузела је зграду московског позоришта "Dубровка", у којој се таданалазило око &и5аду 5уди. +еколико учесника у мјузиклу успело је дапобегне из зграде кроз прозоре гардеробе и обавести поли$ију, указивали су

на необичну чиени$у F скоро половина терориста биле су ене.Iоли$ија је успела да за кратко време путем мобилни& телеJонаразмени неколико корисни& инJорма$ија F терористи су се идентиJиковаликао 2. дивизија Uеченске армије, ве)ина и& је била опасана експлозивом, араспоредили су га и по $елом позоришту. едерална слуба безбедностиодма& је активирала елитну спе$ијалну једини$у "#лJа", чији су припадни$иокруили позориште. Iочела је тродневна опсада "Dубровке".

Lрупу чеченски& побуеника предводио је 'овсар Барајев, не)ак екстремисте #рбија Барајева, убијеног 2001. године. Eерористи су одма&ослободили неколико тала$а, поручују)и преко и& да )е пустити наслободу де$у и ене, уколико им се омогу)и да комуни$ирају са медијима.

(ко поно)и, телевизија +E* емитовала је коментаре неколи$ине тала$а, каои обра)ае Барајева руској јавности. Барајев је од власти траио да рускетрупе напусте Uеченију у року од седам дана.

Iрема миш5еу војног аналитичара Dрагана 6ами)а, Tуси супокушали да следе израелски "ре$епт" превентивни& ликвида$ија терориста."Tуси су у атар послали двоји$у агената тајне слубе да ликвидирајубившег председника Uеченије :елимкана андарбијева, који је био један одорганизатора отми$е тала$а у позоришту Dубровка у 'оскви Gса име јемобилним телеJоном разговарао во%а терориста #рби БарајевH и сакуп5ачJинансијски& средстава у богатим арапским зем5ама :алива за потребечеченски& терориста.

#генти тајне слубе су 13. ебруара 2004. у Dо&и, главном градуатара, поставили бомбу испод 7ипа Eојота, од чије експлозије су погинулиандарбијев и двоји$а тело&раните5а. 'е%утим, атентаторима није успелода остану анонимни, јер су катарске власти у но)и изме%у 18. M 1. ебруарау&апсиле у Dо&и, и то на територији дипломатске резиден$ије Tусије, троји$уосумичени& особа. едног су, после саслушаа пустили јер је имаодипломатски пасош, а двоји$у су задрали у затвору. (ни су, крајем јуна2004. (су%ени пред судом у Dо&и на доивотну робију, и тек тада се сазналода се ради о #натолију Балашкову и *асилију Бокчову, за које поједини рускимедији тврде да су оJи$ири војне обавештајне слубе LT.

Eврди се да су они у затвору, под тешкимX мукама, признали да суликвидирали андарбијева, јер су на и& пуштали спе$ијално обучене псекоји су и& гризли, тврди 6ами).

11


12/36

6не 03о#ие 0 поои'$06не 03о#ие 0 поои'$0(Оп"а3а >Д0&о#ке> иа#а*а је неко*ико ан$иа$ни= по$е"$а 0

Мо"к#и? ији "0 0е"нии а=$е#а*и о3 В*а3и!иа П0$ина 3а 03о#о,!а=$е#и!а $еои"$а)

-ваки народ има право на своју веру, а Tусија је то право Uеченимаодузела. Dанас имамо нови приступ борби Rсвеједно је где )емо умрети заслободу Uеченије. :ато смо одлучили да у смрт одемо овде, у 'оскви, и сасобом поведемо стотине грешника. M када умремо, следи)е нас наша бра)аи сестре во5ни да ртвују своје ивоте", понав5ао је Барајев матри$убомбаша F самоуби$а, окруен "$рним удови$ама", енским бомбашима Fсамоуби$ама, опасаним експлозивом.

Eерористи су ослободили око 200 тала$а из Dубровке F највишемуслимана, ена и де$е. 'е%у тао$има који су задрани остало је и око /0страни& драв5ана. +еколико и& је успело да побегне кроз прозоре, а некису убијени док су покушавали да се спасу.

(псада "Dубровке" изазвала је и неколико антиратни& протеста у'оскви, чији су учесни$и за&тевали од *ладимира Iутина да удово5иза&тевима терориста. вече другог дана опсаде руски министар унутраши&послова изјавио је да снаге безбедности не планирају упад у зграду уколикотерористи не почну да убијају тао$е.

-утрадан у пет ујутру руски спе$ијал$и су кроз рупу у зиду позориштапустили успав5ују)и гас, јер је про$еено да у згради има превише

терориста и превише експлозива, због чега би ак$ија ослоба%аа тала$аоднела превише ртава. (вако, ак$ијом изведеном уз употребу нервног гаса,у "Dубровки" је ивот изгубило сви& 40 терориста и око 130 тала$а.

Iосле упада руски& спе$ијала$а у зграду позоришта "Dубровка",терористима је из близине пу$ано у главу. едан маскирани спе$ијала$медијима је рекао9 ":намо да је ово сурово, али када се на некоме налазидва килограма пластичног експлозива, не видимо други начин да гаонеспособимо". (ко седам часова ујутру, ослобо%ени тао$и су аутобусимаодвезени из "Dубровке", ве)ина и&, због последи$а троваа гасом, уболни$е. ако су руске власти упорно одбијале да открију о којој је врсти гасареч, опоравак преивели& био је отеан. Mпак, Tуси су ову тајну убрзо

поделили са представни$има америчке дипломатије у 'оскви.QеJ -Б +иколај Iетрушев кратко је и јасно деJинисао суштину

проблема. "Iостало је јасно да Tусија мора много више и озби5није дапоради управо на превентивном и обавештајном антитерористичком плану ибо5ој координа$ији рада и тешој саради -IOP-KYБM Tусије, односно$елокупног дравног апарата."

Tусија има сасвим дово5но спе$ијални& једини$а за борбу противтерориста G"#лJа", "*импел", "*итјаз", -(БTH, али јој недостају квалитетнијиобавештајни пода$и о плановима терориста, и&овим активностима,поготово у иностранству, изворима Jинансираа, тајним базама, као ичврш)а сарада и бо5а координа$ија обавештајно F безбедносни& слуби

Tусије. Iотребно је уба$ити шпијуне у редове терориста и и)и "корак испреди&", ук5учују)и и ликвида$ије и&ови& во%а и Jинансијера. Eо није нимало

12


13/36

лако и једноставно, поготово у племенској организа$ији Uечена, али је јединомогу)и начин да се спрече напади.

Iоред во%е чеченски& терориста Qамила Басајева, Tусија је за нападна "Dубровку" оптуила и #&меда :акајева, десну руку једног од во%ачеченски& сепаратиста #слана 'ас&адова. :акајев је у де$ембру 2002.године затраио и добио политички азил у *еликој Британији F накратко јебио у&апшен, али је пуштен уз огромну кау$ију коју је изме%у остали&платила и америчка глуми$а *анеса Tедгрејв.

"Iредседник Iутин није погрешио када је повезао ове терористе саисламистичким терористичким покретом чији је лидер #л аида. Uечени судео тог покрета, али делују локално, не нападају друге $и5еве сем они& којевезују за Tусију", тврди проJесор -имеунови).

ао одговор на овај терористички акт, председник Iутин јеинтензивирао оJанзиву на Lрозни, а чеченски екстремисти самоубилачкеак$ије у руским градовима. јулу 2003. године, две чеченске "$рне удови$е"дигле су се у вазду& на једном московском рок кон$ерту, када је погинуло 1/

особа. де$ембру исте године, још једна "$рна удови$а" разнела се испред&отела "+а$ионал" у $ентру 'оскве. ебруара прошле године четрдесет5уди је убијено, а стотине повре%ене, када је бомбаш F самоуби$а активираоексплозив у вагону московске подземне елезни$е.

Tуска оJанзива у Uеченији поклопила се са почетком америчкеинвазије за Mрак. Mако је америчка војска копненим путем ушла из увајтакрајем марта 2003. године, пода$и западни& обавештајни& слуби говоре дасу припреме за напад почеле много раније.

А!еики 03а на ИакА!еики 03а на Иак(Пои"$и$е "#е. B "#акој пи*ии 03аи$е и Са3а!а F0"еина? не "а!оО"а!0 &ин Ла3ена - нае3ио је !ини"$а о3&ане САД Дона*3Ра!"Dе*3)

часова и /2 минута 11. септембра 2001. године, само 1/ минутанакон што је тре)и отети авион, Боинг 4 "#мерикен ерлајнса", ударио узападно крило Iентагона, америчког министарства одбране у *ашингтону,+-# G#ген$ија за на$ионалну безбедностH пресрела је телеJонски разговор једног оператив$а #л каиде из #вганистана са непознатом особом у бившој

совјетској републи$и Lрузији. Lлас из #вганистана поручио је да "има добреновости", као и да "следи још један удар", мисле)и на четврти авион који секасније срушио у Iенсилванији.

12 часова и 1/ минута директор PM# 6ор7 Eенет о садрајупресретнутог разговора обавестио је министра одбране DоналдаTамсJелда, који му је одговорио да "то још не значи ништа". асно поподне,када је ве) било сигурно да иза напада на Њујорк и *ашингтон стојитерористичка мреа (саме бин Kадена, TамсJелд је наредио војс$и данаправи план за удар на #вганистан. дарите снано. Iочистите све.Iро$ените и кад год има прилике ударите и -адама Nусеина у исто време.+е само (саму бин Kадена", наредио је TамсJелд, а пренела америчка E*

мреа -иFБиFOс, указују)и на чиени$у да је припрема за обрачун саирачким диктатором почела много раније него сама војна ак$ија. *еза изме%у

13


14/36

Бин Kаденове мрее и -адама Nусеина у то време није утвр%ена. обра)ау на$ији 1. марта 2003. године председник 6ор7 Буш дао је

-адаму Nусеину и еговим синовима дају и усају рок од 48 сати данапусте Mрак. лтиматум је, наравно, одбијен, а ваздушноFкопнена инвазијакоали$иони& снага званично је почела око 0 минута по истеку задатог рока,без одобреа -авета безбедности једиени& на$ија.

:а 28 дана, око 100.000 амерички& и 4/.000 британски& војника,користе)и тактику заобилаеа снага одани& -адаму Nусеину где год је тобило могу)е, запосело је неколико ве)и& ирачки& градова и заузело бројнаизворишта наJте. з иви E* пренос на -иFOнFOну, коали$ионе снаге упалесу из увајта у Mрак и за мае од три неде5е дошле до Багдада. Uинило седа је америчка војна ак$ија постигла потпуни успе&. -адамови синовиубијени су 22. јула, а ирачки диктатор у&ва)ен је 13. де$ембра у опера$ији"Pрвена зора". оментаришу)и млак отпор ирачке војске, ук5учују)и ипознату -адамову Tепубликанску гарду, данас пензионисани генерал Eомиренкс, тада командант окупа$иони& снага у Mраку, у интервјуу за "DиJенс

вик" кае да су -#D многе ирачке значајне војне и политичке Jугуре"потплатиле да се повуку". # права борба у Mраку, кога многи упоре%ују сановим *ијетнамом, траје и данас.

IроJесор Dраган -имеунови) кае да једна примена силе увек ра%адругу. "#л аида је била мртва организа$ија после еJикасне америчкеинтервен$ије у #вганистану, али ју је рат у Mраку оивео. Mрак није #вганистан и за разлику од ега тамо су де$енијама биле етаблиране војнеобавештајне структуре које су након -адамовог пораза наставиле да пруајуотпор на различите начине, изме%у осталог у Jорми гериле и тероризма",кае -имеунови).

ако је интервен$ија коали$иони& снага у Mраку почела без "зеленог

светла" једиени& на$ија, а од оруја за масовно уништее није било нитрага, америчка администра$ија је грозничаво покушавала да докае везуизме%у -адамовог реима и Бин Kаденове терористичке мрее. Mако тавеза у тренутку инвазије готово сигурно није била тако чврста, -#D су самедопринеле да, после Iакистана и #вганистана, Бин Kаденова мреа и уMраку на%е погодно тло за Jормирае нови& терористички& кампова где се иданас обучавају млади радикални исламисти.

-а првим најавама копненог упада коали$иони& снага у Mрак активирају се и )елије #л каиде у зем5ама у окруеу. Iред саму инвазију,у ирачкој западној провин$ији #нбар, коју контролишу урди, ста$ионирао се јордански терориста #бу 'усаб ал :аркави. Iрема изворима западни&

обавештајни& слуби, :аркави се ве) у Jебруару 2003. године у Mранусусрео са једним од воде)и& 5уди #л каиде, -аиJом ал #делом Gданас је узатворуH. брзо у #нбару ничу и први кампови, где се :аркавијеви "студенти"обучавају да употреб5авају опасне &емикалије и отровне гасове.

"'реа (саме бин Kадена данас се највише и ослаа на средеруководе)е кадрове, као што је #бу 'усаб ал :аркави, који је у ме%увременуизрастао у великог лидера у Z Mраку, или 'устаJа -етмаријам, главниоператива$ за Oвропу. Њи&ов основни задатак и $и5 је да шире 7и&ад,[свети рат[ против -#D и савезника. #л аида остаје и да5е главниинспиратор ти& напада", тврди војни аналитичар Dраган 6ами).

14


15/36

Бин Ла3ено# нај&о,и 9акБин Ла3ено# нај&о,и 9ак(А* Зака#и не!а #е*ике и3еје? а*и је 0поан &оа а "#оје по*и$икеи,е#е. Понека3 "0 "*е3&ении /ои о3 #о9а? по"е&но ка3а је е оDана$и!0 0 по*и$ии)

#бу 'усаб #л :аркави је 2003. године учинио нешто за шта му је, збогсуровости коју је путем видео снимака могао да види читав свет, личнопризнае одао и сам "шеик над шеи$има", (сама бин Kаден. (симсамоубилачки& напада на контролне пунктове коали$иони& снага, :аркави јес&ватио да )е на западно јавно мее много више ути$ати јавноприказивае снимака одсе$аа главе отети& #мерикана$а и Oвроп5ана.

"'оје име је +ик Берг. 'ој ота$ се зове 'ајкл, а мајка -узан... Mмамбрата и сестру, Dејвида и -ару. Yивим у иладелJији" последе су речидвадесетшестогодишег #мерикан$а који је седео испред петори$е

терориста групе Eав&ид и 7и&ад, након чега је камера снимила егово јечае и самртни ропа$ када му је маскирана особа ноем пререзалагрк5ан. Dок Берг крк5а, уби$а узвикује "#ла& уекбер".

-нимак Бергове, а потом и егзеку$ије још једног #мерикан$а, паореан$а, Бугарина и многи& други&, преко телевизије "#л 7азира" обишао јесвет, који је остао запаен овим суровим призорима. #бу 'усабу ал:аркавију, во%и ове организа$ије, за кога се сума да је Берга лично заклао,снимак је донео популарност ме%у милитантним исламистима каква је досада била резервисана за (саму бин Kадена.

#л :аркави није измислио ништа ново, нити је ово био први пут даисламски терористи снимају клае своји& ртава F то се и раније дога%ало у

Uеченији и Босни, на сличан начин у Iакистану је 2002. године погуб5енновинар "*ол стрит урнала" Dанијел Iерл. Mпак, начин на који је #л:аркави од егзеку$ије правио представу и лично се "промовисао" говорио једа он није пуки извршила$ Бин Kаденови& наре%еа.

"Његова е5а за приказиваем показује да он теи да постанелидер. 'асе трае појав5ивае лидера, а пошто се Бин Kаден не моеприказати, овда се показује онај ко мое, а то је :аркави", тврди проJесорDраган -имеунови). -имеунови) кае да је :аркави класичан терориставеликог Jормата. "(н, додуше, нема велике идеје, али је упоран бора$ засвоје политичке $и5еве. Iонекад су следбени$и гори од во%а, посебно када је реч о Jанатизму у полити$и. :аркави је де Jакто оперативни во%а великог

броја терориста на Блиском истоку, али не сви&, како се често тврди", кае-имеунови).

#л :аркави је ро%ен као #&мед алFалајле у палестинско F јорданскојпороди$и 1!!. године. ао и &и5аде млади& муслимана прик5учио сеантисовјетском 7и&аду у #вганистану, после чега се вра)а у ордан где јеосу%ен на седам година затвора због планираа да "зба$и владају)умонар&ију и успостави Mсламски калиJат". Iо изласку из затвора :аркави севра)а у #вганистан, где 2000. године гради мреу кампова за обукутерориста у граду Nеарт на грани$и са Mраном. Iосле рааваа у борби са #мерикан$има у #вганистану, у мају 2002. године одлази на двомесечнолечее у Багдад. ада је почела америчка инвазија, #л :аркави је у ирачкој

западној провин$ији #нбар ве) имао изгра%ену нову мреу кампова.Iрема тврдама Iентагона, #л :аркави је данас предводник ирачког

1/


16/36

Jронта против коали$иони& снага. -#D га сумиче за убиство америчкогдипломате Kоренса олија у ордану 2002. године, за бомбашке нападе уEурској и 'ароку, као и за десетине напада бомбаша F самоуби$а наамеричке контролне пунктове у Mраку.

Iоследи пода$и западни& обавештајни& слуби говоре да #л каиданамерава да повуче око 1.000 до 1.200 своји& бора$а из Mрака и упути и& под #л :аркавијевим во%ством на нове $и5еве. +едавне експлозије у Qарм елQеику и Kондону показују да је план почео да се остварује. ако је сам #л:аркави најавио у једној од своји& видео F порука, "на мети )е се на)иБританија, Mталија, ран$уска, Dанска, Tусија, Oгипат, -ирија, -аудијска #рабија и Mзраел". Mако се #л :аркави јавно заклео на верност "шеику надшеи$има" (сами Бин Kадену, многи светски аналитичари про$еују да би"неуобичајена Бин Kаденова одсутност" могла од :аркавија да направи новог јунака исламског 7и&ада.

прилог томе иде и чиени$а да су -#D у$ениле #л :аркавијевуглаву са 2/ милиона долара, идентичном свотом нов$а која је пону%ена за

&ватае америчког непријате5а број један. 'е%утим, проJесор -имеунови)кае да, све док је Бин Kаден ив, егово неприкосновено место светскогтерористе број један, нико, па ни :аркави, не)е мо)и да угрози. "БинKаденова популарност је толика да не забриава само #мерикан$е ии&ове савезнике, ве) и све оне који се надају брзом крају исламистичкогтероризма."

За'$о Запа3 /0&и а$За'$о Запа3 /0&и а$

(Је3ан о3 и,е#а и"*а!"ки= $еои"$а је"$е и по#*ае;е "#и=а!еики= и апа3ни= #ојни= "на/а "а Аа&иј"ко/ по*0о"$#а и о"$а*и=!0"*и!ан"ки= $еи$оија)

Mстрага немачки& обавештајни& слуби показала је да #бу 'усаб ал:аркави више није толико спреман да ша5е нова$ #л каиди. "ранкJуртералгемајне $ајтунг" пише да је обавештајна слуба снимила телеJонскеразговоре у којима #л :аркави више пута понав5а својим "сакуп5ачима" да"сместа прекину контакте са потен$ијалним донаторима ако би нова$ биоупу)иван Бин Kадену".

Eо је потврдио и један Iалестина$ који сведочи на су%еу

терористима у&апшеним у DизелдорJу. (н кае да је #л :аркави честокритиковао (саму бин Kадена говоре)и да "има више нов$а од многи&драва". #ли ни и&ов сукоб, који према овом Iалестин$у траје годинама,не значи да нова$ који прикуп5ају бројни сарадни$и #л каиде не)еомогу)ити нове терористичке ак$ије, јер је свеједно који од сурови&терористички& во%а располае касом.

#л каида је годинама стварала крваве савезе са исламскимтерористичким организа$ијама широм света. Iрипадни$и Бин Kаденовемрее следе радикалну сунитску верзију ислама звану ва&абизам, званичнуJорму ислама у -аудијској #рабији. -ледбени$и ва&абизма верују да биислам требало да се врати коренима и придрава само слова урана, не

признају)и остале школе учеа ове религије. *а&абисти су ригорозни Fзабраују JотограJисае, музику, певае, посе)ивае гробова пророка...

1!


17/36

Њи&ов краји $и5 је ослоба%ае три исламска света места F 'еке, 'единеи ерусалима.

-амом (сами бин Kадену блие је учее -аида утба, радикалногегипатског проповедника са средине 20. века, који је западну $ивилиза$ијупрогласио непријате5ем ислама. Mстовремено је, као и Бин Kаден, отвореноустао против реима у -аудијској #рабији и поданичког односа према #мери$и, па стога први човек #л каиде за многе није ва&абит, ве) "кутби". Mпоред тога што су подршку Бин Kадену донедавно безусловно пруале саморадикалне групе -унита, пода$и бројни& обавештајни& слуби говоре да је #л каида успоставила чврсту сараду са Nезбола&ом, шиитскомтерористичком групом.

'ода најбо5е објашее Jас$ина$ије младе исламске попула$ијеБин Kаденом дао је словеначки есејиста и драмски писа$ *ладимир Бартол,кога су сматрали једним од воде)и& интелектуала$а бивше угославије. еговој к5изи "#ламут" издатој почетком 20. века, описује се верскаиндоктрина$ија која слуи за манипула$ију масама.

"#ламут" је, наиме, заснован на легенди о -тар$у са Iланине,односно о во%и секте исмаелита. 'есто дешаваа је твр%ава у северномMрану недалеко од аспијског језера, последи& година 11. века. Eамо јеNасан ибн -аба& створио Jанатичну елитну војску Jедајина који су билиспремни да умру како би извршили задатак, обично атентат на неког од во%аNасанови& противника, калиJа у Багдаду и турског султана у Mстамбулу.Nасан и& је уверавао да не)е умрети, него да )е оти)и равно у рај где )е сеоенити са седамдесетак деви$а.

Iрема речима војног аналитичара Dрагана 6ами)а, "оваиндоктрина$ија била је потпомогнута &алу$иногеном дрогом &ашишом, па суатентатори тада добили назив [асасини[ G&ашишимиH према називу дроге, а

ова реч данас у многам јези$има означава уби$у". атарска E* стани$а "#л6азира" у једном коментару упоредила је Бин Kадена са во%ом исмаелита, апосле први& терористички& напада у 21. веку делује као да је овај романнаписан да би објаснио појаву (саме бин Kадена и егове мрее. "#ламут" је преведен на деветнаест језика, а аналитичари многи& обавештајни&слуби данас проучавају кигу у нади да )е бо5е с&ватити (саму бинKадена.

Dугогодиш5и аналитичар PM# који се представ5а под псеудонимом"#нонимус", у кизи коју је прошле године објавио у -#D под називом"Mмперијална о&олост F зашто :апад губи рат против терора", овако једеJинисао $и5еве који воде лидери #л аиде у "светом рату"9

(кончае или битно смаее америчке помо)и Mзраелу,елиминисае јеврејске драве и уместо е, стварае исламскепалестинске дравеX

Iовлачее сви& амерички& и западни& војни& снага са #рабијског

полуострва и остали& муслимански& територијаX :авршетак америчког ангаоваа у #вганистану и MракуX

Iрестанак америчке подршке кинеској, руској, индијској и другим

владама у угетавау муслиманаX Iовратак потпуне муслиманске контроле над светским изворима

енергије Gодносно наJтеH и вра)ае на тришне $ене, завршавају)и

тиме осиромашивае муслимана изазвано $енама наJте које суарапски реими поставили да смире :ападX

1


18/36

-мена муслимански& реима који не владају с&одно исламу, а штити

и& :апад G-аудијска #рабија, Oгипат, 'ароко и другеH.

Са!о0&и*аки поке$Са!о0&и*аки поке$(Пе$по"$а#,а "е 3а А* каи3а 'ио! "#е$а и!а на а"по*а/а;0 ак17.::: опеа$и#аа? "аа3ника и по!а/аа? "пе!ни= на $еои"$икеакије)

Dанас свака )елија терориста има своју линију командоваа исопствену логистику, тврди 'арк -еј7мен, бивши аналитичар PM#. "(нисамо чекају Бин Kадена да им пруи моралну подршку и упути и&. Eако БинKаден више није само терориста R он је лидер новог исламског со$ијалногпокрета. :а младе 5уде, какви обично учествују у самоубилачким нападима,

он је нека врста Uе Lеваре. -творио је систем који и без ега мое даJунк$ионише."M систем заиста Jунк$ионише. Бин Kаденову светску терористичку

мреу данас чине )елије од око троје до петоро, највише десеторо млади&5уди. Eо су терористи 21. века, говоре по три F четири језика, ук5учују)иенглески, Jран$уски и немачки, савршено познају рачунаре и модернуте&нологију.

*ерски Jанатизам, бар у свом спо5ном појавном облику, више није упрвом плану. Iрема резултатима истраиваа које је -еј7ман 2004. годинеспровео на узорку од 400 Gу&апшени&H припадника и симпатизера #л каиде,данаши исламски терористи скоро да се и не разликују од своји& вршака

са запада."+екада се сматрало да корени тероризма лее у сиромаштву,

криминалу и разореним породи$ама, а да су терористи обично криминал$и,со$иопате и религијски Jанати$и", објашава -еј7ман, који је приликомистраиваа дошао до запаују)и& података. +аиме, скоро 0 одстоиспитаника поти$ало је из брини&, слони& гра%ански& породи$а вишегсредег сталеа.

(ко !3 одсто испитаника по&а%ало је коле7, у односу на про$енат одпет до шест одсто, што је типично за зем5е Eре)ег света. "(ни су на многоначина најбо5и и најбистрији у срединама из који& потичу. :ато и& и ша5уна студира5е у иностранство", тврди -еј7ман.

IроJесор Dраган -имеунови) кае да су сви покушаји да се утврди јединствен тип бомбаша самоуби$а још далеко од $и5а. "+екекарактеристике се могу утврдити, тако да за сада ме%у припадни$има белерасе нема муслимана F бомбаша самоуби$а. анатизам бомбаша самоуби$есе заснива на религијској компоненти. од нас и нема бомбаша самоуби$азато што смо претено слаби верни$и. 'услимани имају другачији односпрема ивоту и према смрти. Dалеко од тога да су томе сви #рапи подлони.

M поред тога што се бомбаши на неки начин одгајају, потребно је да семного тога стекне да би неко постао самоуби$а F да постане чланорганиза$ије, да му се додели такав задатак, да се и друге околности такоподесе да га још више гурну у прав$у самоуништеа. Без обзира на то шта

се прича, није лако ди)и себе у вазду&. Iотребне су озби5не припреме, ипси&олошке и религијске природе, а то је посао #л каидини& инструктора,

18


19/36

који се не појав5ују као директни учесни$и ак$ија", тврди -имеунови).+а основу досадаши& напада, према миш5еу војног аналитичара

Dрагана 6ами)а, могу)е је уочити карактеристичне промене у стратегији #лкаидине терористичке мрее. "#л каида делује све више де$ентрализовано,преко 30 до 40 организа$ија распоре%ени& широм света G'ароканскаисламска борбена група у 'ароку и )елијама у Oвропи, #л каида у Mраку,6ама исламија у Mндонезији и Oгапту, (руана исламска група F LM# и-алаJистичка група за проповед у #лиру, групе у Iакистану и Eурској идругеH, које нападе усмеравају на мае зашти)ене, [меке $и5еве[, којима јелакше при)и Gсинагоге у Mстанбулу, &отели на Балију и у 6акарти, возови у'адриду и сличноH".

(бавештајни струча$и тврде да #л каида данас у свету има нарасполагау чак 18.000 оператива$а, сарадника и помагача, спремни& натерористичке ак$ије, ук5учују)и и самоубилачке. Mако је од 11. септембра2001. у свету по&апшено или ликвидирано више од 3./00 припадника #лкаидине мрее, ме%у којима су и високи руководио$и GNалид Qеик 'о&амед,

#бу :убајда, Tамзи бин #лшиб, 'о&амед #теJ, Tидуан Mсамудин, #бдел #зис елF'укрин и многи другиH, ова организа$ија није изгубила своју мо) иоперативност.

"#ко се мое ре)и да је #л каида била ду&овни инспиратор најновији&напада, врло мали број су непосредно извели ени [изворни[ чланови-труча$и #л каиде раде на конструисау експлозивни& направа којепостоје)и контролни апарати на аеродромима и другим објектима не)е мо)ида региструју. Iостоје инди$ије да #л каида намерава да у да5имтерористичким нападима користи биолошко и &емијско орује. едино што и& још спречава да то учине јесу те&ничке тешко)е, недово5на обученост заи&ову употребу", тврди 6ами).

Пакао на "$ании А$оаПакао на "$ании А$оа(B &о!&а'ки! напа3и!а пипа3ника о/анка А* - каи3е на #оо#е 0'пан"кој пе"$онии

11 septembar dan koji je promenio svet

Documents