11 engleska u doba tjudora

7/21/2019 11 Engleska u Doba Tjudora

http://slidepdf.com/reader/full/11-engleska-u-doba-tjudora 1/95

Е Н Г Л Е С К А У Д О Б А Т Ј У Д О Р А

ХЕНРИ VII (1485-1509)

1. Долазак Хенрија VII на власт и крај “Рата ружа”

Краљеви из династије Тјудора владали су непуних 120 година (1485-

160! и у то вре"е су се десиле вели#е дру$твене про"ене #оје су озна%иле

по%ета# &овог ве#а у 'нглес#ој.1

Ти зна%ајни проеси су 1! ја%а)е

#раљевс#е власти и сла*ље)е "о+и пле"ства, 2! про"ена дру$твено-

е#оно"с#их односа у привреди - ограђивање развита# "ануа#турне

производ)е и трговине ја%а)е гра/анства, ! реор"аија, 4! по%ета#

пре#о"орс#е е#спанзије и израста)а 'нглес#е у по"орс#у силу.

Тјудори су #ао нова династија наследили лантагенете #оји су

владали 'нглес#о" ви$е од %етири ве#а. Крај лантагенета о*елеен је

династи%#и" *ор*а"а две гране ове породие ан#астера и 3ор#а тзв.

рато" руа #оји је трајао тридесет година (1455-1485!.2 Тјудори су *или

вел$#о пле"ство. вен Тјудор деда енрија 77 *ио је ое)ен

наследнио" из породие ан#астера. о$то дире#тних "у$#их пото"а#а

ан#астера није *ило )егов син 'д"унд постао је главни лан#астерс#и

претендент на престо. 'д"унд је погинуо "лад а *ригу о енрију преузели

су %ланови породие пре свега )егов стри аспер Тјудор. 9 страху да га

1 . енри 77 (1485-150:! енри 777 (150:-154;! 'двард 7 (154;-155! <арија =Крвава=

(155-1558! 'лиза*ета 7 (1558-160!.

2 >рвена руа *ила је си"*ол ан#астера а *ела 3ор#иста

3. 'д"унд Тјудор ерл од ?и%"онда погинуо је . нове"*ра 1456. остављају+и за со*о" 14-

1



'двард 7 #ао потенијалног супарни#а не у*ије енри је 14;1. напустио

'нглес#у и оти$ао у @рета)у где је уз стри%еву по"о+ о#упио о#о се*е

из*егле енглес#е пле"и+е и присталие ан#астера и 3ор#исте. рви

по#у$ај да преуз"у власт у 'нглес#ој 148. године #оји" је ру#оводио

енри Aтраорд војвода од @а#инге"а пропао је - @а#инге" је ухва+ен и

погу*љен а енријева лота се захва+ена *уро" распр$ила та#о да до

ис#рава)а војс#е није ни до$ло. Bруги по#у$ај *ио је успе$ан. енри је

са 2.000 својих присталиа испловио 1. августа 1485. из арлера у

&ор"андији и после 6 дана се ис#рао у Cелсу.4 датле је #ренуо у

'нглес#у. Aа војс#о" ?и%арда 777 послед)ег владара династије 3ор#

сударио се у легендарној *ии #од @осворта 22. августа 1485. године и

однео по*еду (на тај на%ин је #а#о се веровало @ог по#азао #о је за#онити

#раљ!. ?и%ард 777 је погинуо.5 енри је #рунисан у ондону 0. о#то*ра

1485. а нове"*ра је парла"ент то потврдио.

Bолас#о" енрија 77 на престо о#он%ан је дугогоди$)и гра/анс#и

рат. Bа *и у%врстио свој полоај енри се 1486. оенио 'лиза*ето" од

3ор#а. Ти"е су и си"*оли%но тре*але да *уду о#он%ане "е/усо*не

раз"ирие. Тре*а и"ати у виду да савре"ении то нису та#о доивљавали.

годи$)у удовиу #оја је родила сина енрија 28. јануара 145;.

4. Bо*ио је по"о+ од Dрануза од 60.000 рана#а и 1.800 наја"ни#а осред)их војни%#их

#валитета #оји су %инили ве+ину )егове војс#е.

5. Код @осворта енри је и"ао војс#у од 5.000 ("е/у #оји"а је *ило и пре*еглиа из ?и%ардове

војс#е! а )егов противни# од 10.000 људи. ри%а о ?и%арду 777 #оји упла$ено нуди #раљевство

за #о)а популарна првенствено з*ог славног Eе#спировог #о"ада не одговара истини.=?и%ард је погинуо #ао #раљ са "а%е" у руи=. Fегово тело однето је потпуно голо са *оји$та ина *рзину сахра)ено у једно" са"остану у естеру.

2



Fи"а се јо$ уве# %инило да је у пита)у са"о један од "ногих

#рат#отрајних трију"а не#е од зара+ених страна. енри 77 је "орао да се

суо%и са ви$е претендената на престо и заведе ред у зе"љи у #ојој је јо$

уве# владала анархија. Ка#о је %есто *ивало у та вре"ена по%ели су да се

јављају поједини #оји су се издавали за %ланове династије #оји су нестали

или ви$е нису *или у ивоту. Та#о је све$тени# ?и%ард Aи"ондс

прогласио свог у%ени#а 1-годи$)ег а"*ерта Aи"нела за 'дварда ерла

од Cори#а.6 3ор#исти о#упљени у Gрс#ој предво/ени ин#олно" и леди

овел #рунисали су ланог Cори#а у Bа*лину 24. "аја 148;. за #раља

'дварда 7. о"огла и" је <аргарета од @ургундије $аљу+и и" упо"о+

2.000 не"а%#их наја"ни#а. енри 77 је народу у ондону по#азао правог

Cори#а #оји је *ио зато%ен у Тауеру и ти"е је ео по#у$ај завере

рас#рин#ан. 3ор#исти су се ис#рали у 'нглес#ој али их је #раљева војс#а

поту#ла 16. јуна 148;. #од Aтоу#а. &е#и од во/а су изгинули а не#и

једноставно нестали. Aве$тени# Aи"ондс је зато%ен а Aи"нел - лани

Cори# - је у зна# поруге запослен у #раљевој #ухи)и #ао потр%#о #асније је

догурао до со#олара.

паснији је *ио по#у$ај ер#ина Cор*е#а су#нарс#ог по"о+ни#а.;

н се издавао за ?и%арда војводу од 3ор#а - једног од синова 'дварда 7

6. равог ерла од Cори#а је #ао главног претеднента на престо енри 77 зато%ио у Тауеру

у*рзо после *ит#е #од @осворта. а"*ерт Aи"нел (14;5-155! *ио је син столара из #сорда.

7 . HIJKLM NOJPIQK (Q. 14;4-14::! *ио је пре"а сопствено" призна)у син %а"Rије из Турнеа у

Dландрији.

3



#оје је ?и%ард 777 ус"ртио у Тауеру. остао је орује у ру#а"а <аргарете

@ургундс#е (војвот#и)а од 3ор#а!. 9спела је да издејствује и и"пресивно

"ада *езвредно призна)е од ара <а#си"илијана %ији су при"ер у иљу

сла*)е)а спољнополити%#ог полоаја 'нглес#е следили Eарл 777 и

$#отс#и #раљ е"с 7. Cор*е# је најпре *оравио у Gрс#ој пото" у

Dранус#ој. Dранус#а је после уговора у 'таплу 14:2. године "орала да

"у от#ае гостопри"ство па је оти$ао у &изозе"с#у. о#у$аји да порази

#раљеве снаге у Gрс#ој и Кенту пропали су. Тада "у је уто%и$те пруио

за#лети енглес#и непријатељ $#отс#и #раљ е"с 7 и оенио га

Катарино" Sордон невесто" #раљевс#е #рви. еј"с је два пута *езуспе$но

нападао 'нглес#у. Ка#о је пола#о остајао *ез подр$#е из иностранства

Cор*е# (у "е/увре"ену се прогласио за ?и%арда 7! је гу*ио хра*рост и

предао се енрију 14:;. године. 9 по%ет#у је са )и" поступано до*ро али

је после два по#у$аја *е#ства 14:8. и 14::. године о*е$ен.

2. Јачање краљеве власти

енри 77 један је од најве+их дравни#а #оји су седели на

енглес#о" престолу. @ио је T"онарх-радни#U у"ерен вредан и $тедљив

изузетно по*оан "ада је уивао у "узии и разни" игра"а.Fегова

настоја)а на у%вр$+ива)у "онархије огледају се у ја%а)у дравне

*лагајне #ао неопходног предуслова снане #раљевс#е власти, ставља)у

пле"ства под #онтролу и о*уставља)у "е/усо*них оруаних су#о*а,

#онсолидова)у спољноиполити%#ог полоаја #а#о се друге драве не *и

4



"е$але у унутра$)е раз"ирие у 'нглес#ој. Aви про*ле"и са #ој"а је

и"ао да се суо%и #ара#теристи%ни су за сва дру$тва у позно" сред)е" ве#у

с ти" $то је 'нглес#а поред тога *ила оптере+ена те$#и" насле/е"

дуготрајног сла*ље)а драве у вре"е рата руа. Тре*а нагласити да у

ја%а)у #раљевс#е власти и угледа #руне енри није спроводио #орените

реор"е или увео не#е наро%ите иноваије на пољу за#онодавства #оје *и

одударале од сред)еве#овног пои"а)а драве и надлености "онарха - то

је постигао ли%ни" ауторитето" спосо*но$+у и упорно" ригорозно"

при"ено" својих права.

3а%а)е инансијс#е "о+и #руне енри 77 је владавину отпо%ео

дугови"а али је сво"е наследни#у оставио пуну ризниу. &ајванији извор

прихода *ила је зе"ља и енри је *ио најве+и зе"љопоседни# у

#раљевству. рипадали су "у поседи и ан#астера и 3ор#а. о$то је

по%ета# своје владавине датирао дано" пре *ит#е #од @осворта *ио је у

"огу+ности да легално #онис#ује зе"ље присталиа свог претходни#а.

Bруги ваан извор прихода *иле су арине на вино и друге производе #оје

"у је доивотно доделио први парла"ент #оји је сазвао. Краљеви агенти

#ао <ортон @реј '"псон и Bадли су стрпљиво" истраго" и за#онс#и"

притис#о" уве+али приходе од по#лона принудних

позај"иа судс#их та#си и посе*но еудалних дава)а.8

8 . VWXYMW ZYW[I\ (1462-1510! син пле"и+а из Aасе#са. Aтудирао је право. остао је %лан

#раљевог савета 1485. године а 1504. и )егов председни#. &ајванији је )егов рад у тзв. Aаветуо*разованих правни#а #оји је по%ео са радо" 1504. године #оји је #ористио легалне и полу-легалне притис#е #а#о *и изву#ао нова од пле"ства. Bадли није са"о уве+ао #раљеве приходе

5



Gа#о $тедљив енри 77 није алио нова за рас#о$не ере"оније #оје су

одраавале "о+ #раљевства и узви$еност "онархисти%#е идеје.

2.2. Ад!"!#$%&'!& - #д#$*+ - #,&// ,/#$*&

9%и)ени су вели#и напори да се о*нове делотворност и углед

#раљевс#ог правосу/а. енријев дравни савет састојао се од 200 људи

(половину су %инили прелати и висо#о пле"ство половину ситно пле"ство

-TRентриU ние све$тенство и сред)а #ласа!. ]а разли#у од својих сла*их

претходни#а енри је и"ао потпуну #онтролу над савето". Aа"о о#о 20

%ланова савета *ило је а#тивно а %есто се )егов рад о*ављало 4-5

#раљевих поуздани#а. снован је посе*ан врло еи#асан висо#и суд

Звездана дворана #оји је судио пле"ству за дела велеиздаје. Aудови Веће за

север и Веће за Велс су тре*али да *рину о спрово/е)у за#она у #рити%ни"

пограни%ни" о*ласти"а. ви судови за разли#у од гра/анс#их судова нису

и"али установу пороте.

Aудови #оји су судили на основу гра/анс#ог права (енг. Common Law!

*или су дале#о *ројнији. Тре*а од"ах ре+и да је англоса#сонс#о правосу/е

и"ало осо*ен развојни пут и да се до дана дана$)ег разли#ује од других

ве+ је остварио и вели#у ли%ну #орист и изазвао о"разу против се*е "е/у аристо#ратијо" #ојасе снано испољила после #раљеве с"рти. енри 777 је о*уздавају+и пле"ство из"е/у осталогртвовао '"псона и Bадлија. Bадли је оптуен за издају и од посе*ног суда осу/ен 150:. нас"ртну #азну извр$ену годину дана доније. 9 то#у зато%ени$тва написао је полити%#уалегорију Троје у Комонвелту у #ојој је *ранио %врсту "онархију али #рити#овао по#вареностр#ве и драве.^LQ_OJW VX`abM (c1510! та#о/е $#оловани правни#. @ио је у слу*и 'дварда 7 и ?и%арда 777

пото" енрија 77 за вре"е %ије владавине је о*ављао дуност "инистра инансија и %ланаAавета о*разованих правни#а. Aара/ивао је тесно са Bадлије" и из истих разлога је пао уне"илост и погу*љен.

6



правосудних систе"а. но и"а вео"а дугу традиију. ?азвијало се

постепено *ез револуионарних про"ена #оје *и оз*иљно нару$иле

#онтинуитет правосудних установа и на то су 'нглези врло поносни.

'нглес#о право #онституисало се под утиаје" ри"с#ог али ви$е

англоса#сонс#ог о*и%ајног права. ]а )ега је #ара#теристи%но тзв.

ре!едентно раво. d#о *и за#он негде *ио нејасан и суд донео одре/ену

пресуду #асније *и се то при"е)ивало у сви" сли%ни" слу%ајеви"а. То је

подразу"евало да постоји развијена пис"ена правосудна традиија и

захтевало се од енглес#их правни#а да је до*ро познају. 3о$ у e7 ве#у

по%ело се са систе"атс#и" *елее)е" судс#их слу%ајева. То су тзв.

"оди#ња!и ($%a&'oo( !. ни су постали неопходан приру%ни# за правни#е

јер су ту "огли да провере #а#о је пресу/ено у не#о" сли%но" слу%ају.

остојале су три врсте судоваf за гра/анс#е парние (gbXXbM H[IOa! за

преступе у%и)ене против #раља (hLMia jIMQ_! за инансијс#е спорове

(gbYJk bl VmQ_InYIJ!. 9 ови" судови"а постојала је установа пороте од 12

људи #оја је потиала јо$ из англо-са#сонс#их вре"ена и она је

оптуеног прогла$авала #риви" или невини". 9 прерогативни" судови"а

#оје је установио енри 77 - Звезданој дворани Већу за север и Већу за

Велс - пороте није *ило $то је #раљу ола#$авало да у#лони полити%#е

противни#е. Gна%е у вре"е енрија 77 *риљиво је надзиран и рад

гра/анс#их ниих судова јер су ови %есто *или под притис#о" ло#алних

вели#а$а #оји су интервенисали (Tдавали подр$#уU! у #орист својих

7



след*ени#а. остојали су и судови #оји су раз"атрали ал*е сиро"а$них.

&а овај на%ин суз*ијени су утиај и "о+ пле"ства #оје ви$е није *ило у

ста)у да $тити своје вазале. ?аз*ијене су разгранате #лијентс#е "рее

"о+них аристо#ратс#их породиа.

Краљ је издао за#он #оји" су за*ра)ене ливреје тј. оруана прат)а

#оја је *ила униор"исана у *оје својих сениора. Aви" ови" "ера"а нанет

је пресудан удара еудалној анархији #оја се дуго испољавала у опасно"

виду ло#алних ратова и пља%#е #оји су оз*иљно угроавали сигурност у

драви.

9 ја%а)у #раљевс#е власти енрију је и$ла на ру#у и %и)ениа да

су "ноге утиајне пле"и+#е породие *иле десет#оване или сасви"

истре*љене у ратови"а руа. 3едан део аристо#ратије осла*љен је

#онис#аија"а и"овине. ?азвијала се и у све $иру употре*у улазила

артиљерија #оја се налазила у наоруа)у #раљевих трупа. Тан#е #а"ене

завесе еудалних за"#ова *иле су неотпорне на ударе топова та#о да се

по*у)ении нису "огли дуго опирати #раљевс#ој војси. ]а"#ови су

изгу*или своју од*ра"*ену ун#ију а *или су суви$е неудо*ни да испуне

све ве+е прохтеве пле"ства за #о"оро" та#о да су напу$тани и ру$ени да

*и "атеријал послуио за изград)у нових *орави$та за лендлордове #оја

су тре*ала да задовоље е#оно"с#е потре*е и пруе удо*нији и лагоднији

ивот. Aтари тип нео*узданог ратни%#ог пле"ства одрао се са"о у

северни" по#рајина"а на не"ирној грании са E#отс#о".

8



]а разли#у од апслолутисти%#их "онархија на #онтиненту енглес#и

владари нису и"али ни ја# *иро#ратс#и апарат ни вели#у стаја+у војс#у. 9

'нглес#ој је остала развијена ло#ална са"оуправа. ]е"ља је *ила подељена

на гроовије (gbYMk\ o_LJI!.: Краљеви представнии у гроовија"а *или

су до половине e7 ве#а $ерии #оји су водили ра%уна о са#упља)у

пореза хап$е)у #риваа итд. Fихову улогу су #асније преузеле "ировне

судије (pYakLQ\ bl `IOQI!.10

оред "ировног судије #раљев представни# *ио је

лорд-лајтнант (qbJW [LIYkOMIk! односно војни заповедни#. 'нглес#а з*ог

свог острвс#ог полоаја није и"ала стаја+у војс#у. Краљеву прат)у %инило

је 100 припадни#а јо"енс#е гарде ( )еоm%n o* +,% -.a&/ ! #оји су з*ог своје

стаситости до*или нади"а# =*иитери= (PIIlIOkIJ - онај #оји једе

говедину!.11 9 слу%ају рата дизана је народна војс#а "илиија или су људи

принудно нова%ени. 'нглес#а војс#а је не са"о по *роју него и по

о*у%ености *ила сла*ија у односу на оне у 'вропи.

2.1. &%,&/"$

9станова парла"ента води поре#ло у 'нглес#ој из e777 ве#а.12 Тада

пара"ент није *ио у пуно" с"ислу ре+и представни%#о тело #оје и"а

за#онодавне или судс#е надлености. То је *ила не#а врста нео*авезне

9 Fихов *рој се "е)ао *ило их је о#о 40. Каунти (gbYMk\! је нор"анс#и назив старианглоса#сонс#и је $ајр (o_LJI!. Sроовија су %есто називане по своји" главни" градови"а - нпр.3ор#$ајр Bевон$ајр итд.10 Aтари англоса#онс#и назив је $ери (од o_LJI - JIIrI - о*ласни судија!.11 @иитери су установљени 1485. а послед)и пут су ангаовани на рати$ту 1;4. године у*ии #од Bетингена у &е"а%#ој - то је уједно послед)а *ит#а у #ојој је енглес#и #раљ (орR 77!

ли%но предводио војс#у. Bанас се попу)авају ислуени" одли#овани" ратни" ветерани"а.12. 9о*и%ајено је да се за по%ета# делова)а парла"ента узи"а тзв. <одел парла"ент из 12:5.

године.

9



с#уп$тине #оју су #раљеви сазивали не да *и ограни%или своју власт него

да *и ослу$нули "и$ље)е својих подани#а јер је непосредан #онта#т са

)и"а %инио спрово/е)е владаревих одлу#а *ри" и делотворнији".

A#уп$тини је председавао #раљ или )егов #анелар #оји је седео на

вунено" јасту#у (Rа#у - sоо[aOQK!.1 Cисо#и дравни слу*ении су

присуствовали седниа"а по слу*еној дуности. редставнии световног

и духовног висо#ог пле"ства позивани су посе*ни" налого". редставни#е

ниег пле"ства и гра/ана позивао је $ери и они не *и проговарали у

та#о висо#о" дру$тву до# не *и *или дире#тно ословљени. Касније је

парла"ент израстао у стале$#у с#уп$тину. <е/ути" до# су сли%не

с#уп$тине у ве+ини других европс#их драва *иле подељене у три

сталеа - пле"ство све$тенство и гра/анство енглес#и парла"ент се од

e7 ве#а састојао од два до"аf 0ом лордова или "орњи дом (tbYaI bl qbJWa!

и 0оњи дом или 0ом 1омуна (tbYaI bl QbXXbMa!. 9 Sор)и до" улазили су

висо#о све$тенство и висо#о пле"ство на основу своје титуле до# је до)и

до" *ио *иран и %инили су га представнии ниег пле"ства све$тенства

и гра/анства. ва тела су заседала одвојено.14 арла"ент се није састајао

редовно и сазиви *и о*и%но #рат#о трајали. Краљ га је о#упљао повре"ено

углавно" онда #ада "у је *ило потре*но изгласава)е ванредних пореза.

13. о не#и" истори%ари"а вунени Rа# је си"*олизовао зна%ај вуне за енглес#у привреду јер је

то *ио главни извозни арти#ал и извор *огатства.

14. од називо" парла"ент подразу"евао се дуго са"о Sор)и до" у #о"е је седео #раљ. &а

ови" седниа"а до)и до" је од 1;6. заступао са"о један спи#ер (a`IOKIJ - говорни# донијепредседни# с#уп$тине!. редставнии Bо)ег до"а до*или су стално "есто за седние те# 154;.То је *ила се#уларизована #апела Aв. Aтеана у Cест"инстеру.

10



оред тога парла"ент је и"ао судс#е и саветодавне надлености до# су

)егове за#онодавне ингереније *иле ограни%ене.

Sор)и до" се састојао од представни#а најиста#нутијих еудалних

породиа и р#вених вели#одостојни#а.15 Ка#о су старије аристо#ратс#е

породие или нестале и проре/ене у до*а еудалних су#о*а или уни$тене

и осла*љене од стране #раља нова аристор#атија је у вели#ој "ери *ила

зависна од "онарха. редставни#а световног пле"ства у Sор)е" до"у *ило

је 12:5. 4:, 145. ; да *и после ратова руа за владавине енрија 77 тај

*рој пао на 6.16 Та#о је парла"ент у до*а Тјудора *ио под ја#и" утиаје"

владара и прихватао је "ноге непопуларне "ере.

Bо)и до" је *иран на основу о*и%аја утвр/ених јо$ у e777 ве#у.

Тридесетих година e ве#а су у о*и%аје унете извесне из"ене #оје су

утврдиле из*орни ензус и из редова *ира%а ис#љу%иле 1ои2олдере.

d#тивно и пасивно *ира%#о право и"али су са"о сло*одни драои зе"ље

- 3ри2олдери - са ензусо" #оји није *ио "а)и од 40 $илинга годи$)е.

15 ле"ство #оје је улазило у Sор)и до" тзв. перови (`IIJa - латин. `OJIa једна#и! делило се у5 рангова. 1. војводе (WYKIa! 2. "ар#изи (XOJnYIaIa! . ерлови (IOJ[a! 4. ви#онти (rLaQbYMka! 5.

*арони (POJbMa!. ?ади се о пле"и+и"а #оји су од вре"ена нор"анс#их владара *или непосредни#раљеви вазали. <ада су се припаднии ових пет #атегорија висо#ог пле"ства разли#овали поутиају и *огатству уивали су и не#а заједни%#а права пре свега право да и" суде другиперови тј. #о"исија Bо"а лордова - послед)и пут је ово право употре*љено 1:6. а у#инуто је1:48.&ие пле"ство делило се у две #атегорије 1. витезови (KMLi_k! 2. с#вајри (anYLJIa - IanYLJI$титоно$а!. д e77 ве#а с#вајри су о*и%но *или ти #оји су непосредно ру#оводилиеудални" поседо" - "аноро". д e7e ве#а се назив с#вајр уо*и%ајио за ело#упно сеос#опле"ство.

16. осле гра/анс#ог рата и у#ида)а "онархије 164:. године у#инут је и Bо" лордова. ]а

вре"е рестаураије у другој половини e7 ве#а "есто у Sор)е" до"у и висо#о пле"ствопостали су награда за посе*не заслуге па је *рој лордова пове+ан на 220. осле уједи)е)а саE#отс#о" (1;0;! и Gрс#о" (1801! у Sор)и до" је у$ло 16 $#отс#их и 28 ирс#их ерова.

11



Gз*ори су #ао и раније вр$ени по гроовија"а и градови"а, сва#а од тих

из*орних јединиа давала је по два послани#а али су градови у то вре"е

доивели #орениту еволуију. &ова индустрија развијала се по сели"а а

стари еснас#и ентри су пропадали и гу*или свој зна%ај (тзв. =трула

"еста=!. <ноги од тих градова налазили су се на територија"а лордова и са

опада)е" свог е#оно"с#ог зна%аја долазили су све ви$е под )ихов утиај

та#о да је ре% лорда *ила пресудна у из*ору послани#а. н је одре/ивао

послани#е по сопствено" нахо/е)у а %есто је "андате једноставно

продавао заинтересовани" страна"а. 9 Bо)е" до"у су преовла/ивали

послании пле"ства. Трговаа и осталих представни#а гра/анства *ило је

"а)е. Aве$тени#а готово да и није *ило. Cели#и *рој послани#а зависио је

непосредно од #раља. &а југо-западу *ило је "ного #раљевс#их поседа па

се %есто де$авало да послани#е за парла"ент и"енују та"о$)и $ерии.

Bо)и до" је *ио дале#о *ројнији од гор)ег - од 00 до 500 послани#а.

9пр#ос ја#ој власти владара ентрални дравни апарат и *иро#ратија

нису се развили у оној "ери #ао у остали" европс#и" зе"ља"а. ле"ство

није #идало везу са градови"а и са развит#о" #апиталисти%#е привреде

постало је а#тивни по#рета% привредних успеха на селу зато пле"и+и

узи"ају сва иста#нутија "еста у ло#алној са"оуправи и из )ихових редова

и"еноване су <ировне судије #оје су *иле ослона власти у унутра$)ости

зе"ље.

3. Д%$*/"/ %+/"/ - +%&6!*&/ ! /+*/ +#,/д!'/

12



Cели#е про"ене на енглес#о" селу са"и" ти" и у дру$твено"

ивоту %итаве зе"ље изазвао је развита# вунарс#е индустрије. 'нглес#а је

у e ве#у *ила вели#и извозни# вуне у &изозе"с#у пре#о dнтверпена. 9

e7 ве#у по%ела је да се развија производ)а су#на и у са"ој 'нглес#ој у

ор"и #апиталисти%#е "ануа#туре. редузи"а%и су #уповали вуну #од

одгајива%а оваа а пото" је давали на прераду сељаи"а #оји су т#али #од

својих #у+а. Aу#нари #оји су поседовали ве+и *рој раз*оја %есто су их

изнај"љивали по врло висо#ој ени ситни" т#а%и"а. оне#ад су о#упљали

т#а%е #оји су за )их радили под једни" #рово" ради потпуније #онтроле и

надзора и из*егава)а про*ле"а са дистри*уијо" вуне. Кон#уренија

сеос#е радиности изазивала је ал*е градс#их занатлија и ситних сеос#их

т#а%а #оји су пропадали. Као одговор на ал*е и петиије ситних т#а%а

појавили су се статути из педесетих година e7 ве#а. рви "е/у )и"а

познат под и"ено" 41т о т1а5има из 1555. године за*ра)ивао је

градс#и" су#нари"а да дре по сели"а и употре*љавају за производ)у

су#на ви$е од једног раз*оја. Aеос#и т#а%и пре"а то" а#ту нису "огли да

и"ају у #у+и ви$е од два раз*оја. Bаље је за*ра)ивана израда су#на изван

"еста у #оји"а се оно раније производило и прописиван је сед"огоди$)и

у%ени%#и ста да *и се до*ило право за *авље)е т#а%#и" занато". Bруги

статут издат 155;-1558. потврдивао је за*рану израде су#на ван градова и

варо$иа. ви владини до#у"енти узалуд су по#у$авали да зауставе

#апиталисти%#и на%ин производ)е и са%увају соијални "ир у 'нглес#ој.

13



?азвита# вунарс#е индустрије и појава #апиталисти%#ог на%ина

производ)е изазвали су и про"ене у аграрни" односи"а на енглес#о" селу

#оји су довели до и$%езава)а сеља$тва #ао #ласе и ти"е до

#апиталисти%#ог на%ина организова)а пољопривредне производ)е.

То#о" e ве#а енглес#о сеља$тво се у основи осло*одило ли%не

зависности али је и даље *ило у аграрној и судс#ој зависности од еудала

(лорда "анора!. Вилан - #"ет - претворио се у ли%но сло*одног

1ои2олдера тј.еудалног драоа зе"ље по о*и%ајно" "аноријално"

праву. 6анор - енглес#а варијанта еврпос#е еудалне се)ерије - *ио је

систе" правног односа #оји је везивао сеља#а са еудални" господаро" -

лордом манора. <анор се састојао из два делаf 1! зе"ље #оја је припадала

са"о" лорду тзв. до"ена или до"енијалне зе"ље 2! зе"ље #оја се налазила

у ру#а"а сеља#а. рава лорда на до"енијалну зе"љу утвр/ена су #ао

3ри2олд ( *&%%,o7/ ! тј. #ао сло*одна дравина. Aеља#ова права на зе"љу

утвр/ена су у e7 ве#у по$то је сеља# постао ли%но сло*одан #ао

#опихолд тј. дравина по #опији. *и%аји "анора *или су разли%ити та#о

да је и право #опихолда *ило разли%ито утвр/ено - повољније или

неповољније по драоа (за#упни#а! зе"ље. Копихолд је "огао *ити

наследна дравина (до другог или тре+ег по#оље)а! а "огао је *ити

дравина на одре/ени ро#. &а исти на%ин су и о*авезе #опихолдера *иле

разли%ите - тее или ла#$е. 9слови дравине једна#о су о*авезивали

сеља#а али и лорда #оји није и"ао права да их "е)а.

14



о$то је гаје)е оваа постајало све уноснији посао #оји је захтевао

вели#е зе"љи$не повр$ине орание су по%еле да се претварају у огра/ене

па$)а#е. 9 својој е/и за зе"љо" лордови су по%ели да присвајају се*и не

са"о оп$тинс#о зе"љи$те ($то су %инили и раније у e777! ве#у него и

сеља%#е дравине #а#о *и до$ли до потре*них па$)а#а. То је и по

еудално" праву *ио а#т узурпаије јер лорд је "огао да "е)а власни#а

дравине али не и да је припаја до"енинијално" поседу.

став$и *ез зе"ље сељаи су постали или наја"ни раднии на

и"а)и"а *огатих лордова и ар"ера или раднии у градс#и"

"ануа#тура"а или $то се %есто де$авало - просјаи с#итние и

раз*ојнии. Та#о је огра/ива)е изазвало вели#е соијалне потресе.

'нглес#и владари су од статута енрија 77 из 148:. па до статута

'лиза*ете 7 из 15:8 донели %итав низ за#онс#их а#ата да се заустави

подела оп$тинс#их зе"аља и о*езе"љива)е сеља#а. Ти су а#ти захтевали

да се уни$те ограде да се зе"ље запу$тене #ао па$)аи за ове претворе

у орание и да се о*нове сеља%#и до"ови и газдинства. 3о$ први статут

против огра/ива)а #оји је издао енри 77 наводио је низ те$#их

последиа #оје су проистиале из упропа$+ива)е сеља%#их газдинстава и

претвара)а ораниа у па$)а#е. Gсто је #онстатовао и а#т против

огра/ива)а издат 1516. године у вре"е енрија 777 после %ега је до$ло до

и"енова)а #о"исије на %елу са #ардинало" Cулзије" ради испитива)а

свих огра/ива)а #оја су извр$ена за готово три дееније. Aтатут енрија

15



777 захтевао је да се све зе"ље #оје су неза#онито претворене у па$)а#е

поново преору да се о*нове разорена села засеои и до"ови у #оји"а су

ивели сељаи драои зе"ље. Gпа# је и тај а#т садравао о%игледан

уступа# #рупни" огра/ива%и"а они"а #оји су заузи"али оп$тинс#е зе"ље

- а#т се није односио на повр$ине #оје су *иле претворене или су и даље

претваране у лови$та дивља%и #оја су %есто правили еудали љу*итељи

лова. о#у$аји владе да се у пра#си остваре основне одред*е а#та од 1516.

завр$ени су о%игледни" неуспехо". Cладини #о"есари и"еновани да

извр$е испитива)е о узурпаија"а зе"ље наилазили су на терену на о$тар

отпор не са"о #рупних лендлордова ве+ и о*и%ног сред)ег пле"ства.

Aоијалне последие огра/ива)а *иле су те$#е. 'нглес#о" су ту"арале

%итаве друине Tснаних просја#аU #оје су %инили сељаи протерани са

својих и"а)а неподо*ни за слу*у војнии отпу$тени после ратова са

Dранус#о" и ратова руа распу$тени припаднии пле"и+#их војни%#их

друина. A#ит)а и просја%е)е %есто су се претварали у лоповлу# и

пља%#у. &ај%е$+е ртве су *или путнии и итељи уса"љених ар"и и

засела#а. Тјудори су донели %итав низ дра#онс#их "ера против просја#а и

с#итниа "ада су ови људи *или ртве огра/ива)а. Aељаи"а протерани"

са зе"ље дат је са"о једно"есе%ни ро# да на/у посао. о исте#у тог ро#а

незапослени је с"атран с#итнио" #оји је пре"а за#ону донето" у вре"е

'дварда 7 "огао да се преда у ропство оно"е #о га пријави #ао

*еспосли%ара. Тре*ало је прихватити *ило #а#ав посао. Кад *и се посао

16



на$ао те$#о га је *ило напустити јер се са"овољно напу$та)е посла

третирало #ао *е#ство. Крива је вра+ан газди и предаван у ли%ну

зависност или је вра+ан у "есто ро/е)а где је постајао Tро* парохијеU. 9

слу%ају поновног *е#ства *ио *и игосан и претваран у доивотног ро*а.

оред ових свирепих #азни *ило је настоја)а да се соијални про*ле"и

у*лае ху"ани" "ера"а та#о да се развио систе" за пруа)е по"о+и

сироти)и заснован на о*авезно" доприносу. 3о$ за вре"е енрија 777

ондон и Gспви% и"али су организовано пруа)е по"о+и сиро"а$ни"а.

Краје" владавине 'лиза*ете 7 и под Aтјуарти"а то је постала дуност #оју

су прописивали за#они над %ији" је спрово/е)е" *део #рунс#и савет.

Aтаро пле"ство је у ратови"а руа проре/ено и осла*љено. Aве ве+и

утиај по%ело је да сти%е ситно и сред)е сеос#о пле"ство (8ентри9 с1вајер

: -%n+&)9 ;<.=&%! #оје је представљало ослона апсолутиз"а Тјудора.

'нглес#а Rентрија оја%ала је наро%ито у вре"е реор"аије #ада је усела да

се до#опа огро"них и"а)а распу$тених "анастира. дигравао се и ваан

соијални проес претапа)а *уроазије и пле"ства. &аи"е део енглес#ог

пле"ства за разли#у од припадни#а ове #ласе у ве+ини других европс#их

зе"аља није ивео са"о од еудалне ренте и проводио вре"е у до#олии

препу$тају+и пословну иниијативу и *ога+е)е *уроазији. <ноги

аристо#рати у#љу%или су се у #апиталисти%#и на%ин производ)е - *ило да

се ради о зе"љорад)и трговини или "ануа#тури. Aа друге стране

uиновнии и тргови #оји су сте#ли *огатство и утиај соијално су се

17



при*лиили аристо#ратији - род*инс#и" веза"а или $то су заслуга"а за

драву па и #уповино" титуле до*или пле"ство. Bо јасног соијалног

раслојава)а до$ло је и "е/у сеља$тво". 3о$ у сред)е" ве#у у 'нглес#ој

је постојао релативно *ројан слој сеља#а #оји су поседовали сопствену

зе"љу и нису *или зависни од еудала тзв. >омени ( )еомен!. д те

#атегорије сло*одних људи енглес#и #раљеви су регрутовали своје %увене

стреле #оји су у Aтогоди$)е" рату пронели славу енглес#ог оруја

сатиру+и ранус#у еудалну #о)иу. ва #ласа постала је у вре"е

Тјудора *ројнија и и"у+нија него и#ада раније. *ухватала је три

разли%ите #атегорије сеља#аf зе"љорадни#е са властито" зе"љо", ар"ере

#апиталисте #оји су "огли *ити и за#упи са трајни" уговоро", сеља#е #оји

су успели да о*ез*еде право на #ори$+е)е зе"ље уз непро"енљиву

за#упнину. охвале Tсло*од)а#уU #ао нај*оље" типу 'нглеза #оји

о*једи)ује ело дру$тво при %е"у се нити улагује вели#а$и"а нити

презире своје сиро"а$није *ли)е #оји је неустра$ив срда%ан

гостопри"љив то је сталан "отив #)иевности под Тјудори"а и

Aтјуарти"а. &ајсиро"а$нији су *или 1отери сељаи са "ало зе"ље или

*езе"ља$и #оји су *или присиљени да раде на и"а)и"а аристо#ратије и

јо"ена.

4. С+"& +,!$!7&

9 спољној политии енри 77 је "удро поступао свестан сла*ости

'нглес#е у поре/е)у са вели#и" сила"а Eпанијо" Dранус#о" и

18



>арство". G"ао је на у"у несигурност свог полоаја на престолу #ао и

сла*у инансијс#у зале/ину енглес#е #руне. 9зи"ају+и све то у о*зир није

истиао анахронисти%но енглес#о право на ранус#и престо. ?у#оводио

се полити#о" "ира еласти%не дипло"атије и не"е$а)а али *ез изолаије.

Bа *и предупредио ранус#е претензије на @рета)у подстиане од

3ор#иста ступио је у савез са Eпанијо" уговоро" потписани" у <едини

дел Ка"по "арта 148:. године. Gзвр$ио је две инвазије на Dранус#у.

рви пут је послао е#спедиију на @рета)у (април 148:! други пут је

о#то*ра 14:2. заузео Кале и неуспе$но опседао @уло). <иро" у 'таплу

нове"*ра 14:2. изнудио је од Eарла 777 #оји се спре"ао за поход на

Gталију вели#у нов%ану своту. 9глед 'нглес#е у 'вропи је растао. ]а вре"е

су#о*а са ер#ино" Cор*е#о" енри је пре#инуо тргова%#е односе са

&изозе"с#о". *разова)е анти-ранус#е свете лиге у Cенеији "арта

14:5 у%инило је 'нглес#у поељни" савезни#о" за о*е стране и

о"огу+ило "у да одри "ир са сви"а. ри#љу%ио се светој лиги али *ез

у%е$+а у рату. *новио је трговину са &изозе"с#о" 14:6 ( ?a-n.;

@n+%&A.&A.;B, "ир у 'таплу са ује" e77 та#о да све до #раја )егове

владавине 'нглес#а није узела отвореног у%е$+а у ратови"а. <ада се ова

реална и #орисна спољна полити#а у"ного"е разли#овала од по"пезних и

непотре*них ратних похода )еговог наследни#а енрија 777 није га

у%инила о"иљени" #од дела )егових сународни#а - превасходно пле"ства

ељног ратних подухвата.

19



енри 77 је "удро и разу"но водио драву. То "у ипа# није донело

популарност у народу. &ије у"ео да *уде непосредан у оп$те)у са

о*и%ни" људи"а нити је *ио овен%ан ратно" славо" и ореоло" хероја.

Gз"ореног радо" под старост га је напустило здравље гу*ио је

спосо*ност правилног расу/ива)а #ојо" се ина%е одли#овао и )егови

подании нису "ного алили #ада је у"ро.

ХЕНРИ VIII (1509-154)

о$то је старији син енрија 77 dртур у"ро "лад на престо

'нглес#е до$ао је 150:. 1;-годи$)и енри 777.1; о те"пера"енту се

знатно разли#овао од оа. @ио је снане изи%#е појаве и *ујне природе.

9ивао је у спорту и за*ава"а. 'нглес#и двор попри"ио је вели#и сјај и

постао стеи$те веселих све%аности $то је у"а)ивало *огатство #оје је за

со*о" оставио %уварни енри 77. Као уостало" сви Тјудори енри 777 је

сте#ао до*ро о*разова)е у ху"анисти%#о" духу. Sоворио је до*ро латинс#и

и ранус#и од своје прве ене Катарине dрагонс#е нау%ио је поне$то

$панс#и и италијанс#и. оред дара за јези#е *ио је до*ар "ате"ати%ар.

1. Р/+%&'!& *%// Х/"%!& VIII

1.1. Х/"%!/* %&:*+д %&7& #& К&$&%!"+ А%&+"#7+

осле с"рти енрија 77 #оји је владао %врсто" ру#о" пле"ство је

по#у$ало да поврати старо ста)е и оја%а своју "о+ у односу на владара.

енри 777 је успео да ове те)е о*узда и настави са у%вр$+ива)е"

17. енри 777 ро/ен је 28. јуна 14:1.

20



ентралне власти. 9 по%ет#у је с"ирио пле"ство судс#и" у*иство"

о"рзнутих '"псона и Bадлија #оји су у вре"е владавине )еговог оа

играли главну улогу у во/е)у дравних послова и за"ерили се

аристо#ратији. 9 то#у еле своје владавине енри је у"ео да се о#руи

успе$ни" ад"инистратори"а и драво" су управљали људи #ао #ардинал

То"ас Cулзи То"ас Кро"вел војвода од &орол#а и Aтивен Sардинер.

Cулзи и Кро"вел спадају "е/у најиста#нутије дравни#е енглес#е историје.

енри је *ио напрасите нарави и тиранс#их с#лоности. Fегов *уран

приватни ивот (енио се $ест пута! и"ао је знатног уплива на полити#у и

%есто *ио узро# про"ена у дравно" врху #оје су се завр$авале

с"е)ива)е" и погу*ље)е" заслуних дравни#а.

рестолонаследни# dртур син енрија 77 у"ро је "лад априла 1502.

и )егова ена 1;-годи$)а Катарина dрагонс#а остала је после са"о

године *ра#а удовиа. Eпани су захтевали поврата# Катарине за #оју су

тврдили да је јо$ девој#а и 100.000 - рату "ираза #оју су ве+ платили.

енрију 77 тре*ао је савез са Eпанијо" и одлу%ио је да $панс#у

принезу уда за свога другог сина енрија. 9з "ало напора од папе 3улија 77

до*ијено је пони$те)е првог *ра#а (150!. <лади 15-годи$)и енри

777 улоио је тајни протест против енид*е са Катарино". 9пр#ос то"е

*ра# је звани%но с#лопљен јуна 150:. године два "есеа по$то је енри

777 ступио на престо. Катарина је родила сед"оро дее од #ојих је ива

остала са"о <арија до# су остала деа или "ртворо/ена или у"рла у*рзо

21



по поро/ају.18 енри ина%е није *ио наро%ито на#ло)ен својој седа"

година старијој ени. @ио је снаан ивог те"пера"ента а Катарина #рута

одгојена у строго верс#о" духу. на је после *ројних по*а%аја пре$ав$и

тридесету нагло остарила и по%ела је да се повла%и у се*е. Gспод рас#о$не

#раљевс#е оде+е носила је гру*у "она$#у ризу. Fена $панс#а прат)а се

пола#о осипала. Краљи%ин ли%ни проповедни# "орао је да напусти

'нглес#у з*ог сплет#аре)а. Fена послед)а дворс#а да"а Eпа)ол#а

удала се и напустила ју је 1516. године. Те године у"ро јој је и ота

Dердинанд dрагонс#и. ]а$титу је потраила #од ара Карла сина )ене

сестре уане уде. енри 777 је с"рт дее доивљавао је #ао @оију #азну

з*ог енид*е *ратово" удовио". енрију се 151:. из везе са 'лиза*ето"

@лунт родио ван*ра%ни син енри Dирој. н то није #рио - де%а#ов ота

*ио је #ардинал Cулзи а 1525. прогла$ен је за војводу од ?и%"онда.

Катарина је ти" %ино" *ила повре/ена и #ао ена и #ао #раљиа. Gпа#

енри се није одваио да ван*ра%ног сина одреди за престолонаследни#а

страхују+и да *и то и"ало неповољне полити%#е последие. Bинастија

Тјудора се јо$ није сасви" у%врстила на престолу јер је од свр$ет#а рата

рвене и *еле руе проте#ло те# %етврт ве#а. Краљ је оправдано страховао

од тога да не уву%е и династију и драву у нове раз"ирие о#о престола.

18 рво дете девој%иа ро/ена 1510 *ило је недоно$%е и у"рло је од"ах по поро/ају. Cели#о разо%аре)е доивео је #раљ следе+е 1511. године. &а &ову годину родио се син назван енри.

>ела 'нглес#а је славила. рављене су гоз*е ватро"ети одравани вите$#и турнири. Bе%а# јеу"ро у својој рас#о$но уре/еној со*и после не#оли#о недеља $то је страховито потреслоенрија 777.

22



ро*ле" наследни#а је та#о остао нере$ен. 9 сва#о" слу%ају енри је те

1525. године престао да иви са Катарино" и заљу*ио се у dну @олен. @ио

је озлоје/ен и полити%#и" дра)е" Карла Катарининог ро/а#а па је

од*аива)е" Катарине посредно изазивао полити%#и рас#ид.

ота#нут сви" ови" сплето" разноврсних "отива енри је одлу%ио

да од папе затраи пони$те)е *ра#а.

апа Кле"ент 77 је одуговла%ио са одговоро". &ије елео да

отворено од*ије енрија. 9 повољнији" о#олности"а "ода *и и иза$ао у

сусрет #раљевој ељи али енри и Кардинал Cулзи траили су не$то $то

је пра#ти%но *ило неизводљиво. ]ахтевали су да се папс#а дозвола за *ра#

из"е/у Катарине и енрија прогласи невае+о". Кле"ент 77 није "огао

да оспори одлу#у свог претходни#а а да не доведе у пита)е сопствени

ауторитет. оред тога у Gталији је *еснео рат. Cојс#а Карла

Катарининог не+а#а 152;. године је страви%но опља%#ала ?и" и папа је

пра#ти%но *ио заро*љени# ара #ога није *ило "удро једити.1: Карло је

водио ра%уна о %асти своје ха*с*ур$#е породие и упутио је енрију једно

доста уљудно пис"о у #о"е га је "олио и опо"и)ао да се не разводи.

Краљева десна ру#а у во/е)у драве па и у *ра#оразводној парнии

*ио је Кардинал Cулзи.20 н је власт дуговао #раљу али и папи. Bа *и

19 . 9 то#у 150. #раљ је траио "и$ље)е о сво" разводу од правни#а #сорда и Ке"*риRа

#ао и Gталијанс#их и Dранус#их универзитета. 9 8 слу%ајева одговор је *ио у )егову #орист.

20 . Т_bXOa Nbb[aI\ (Q.14;-150! син #асапина и тргова сто#о". E#оловао се на #сорду.

д 150;. *ио је #апелан енрија 77. Bрао је %итав низ р#вених и полити%#их полоаја -први "инистар #ардинал папс#и легат *ис#уп Турнеа *ис#уп ин#олна над*ис#уп 3ор#а*ис#уп @ата и Cелса *ис#уп Bаре"а *ис#уп Cин%естера опат Aент dл*анија. v ивео је

23



"огао да управља *ис#упи"а и "она$#и" редови"а *ио "у је потре*ан

папин ауторитет. остао је папс#и легат уз овла$те)а #оја су се повре"ено

о*нављала и уве+авала.21 Fегова вели#а "о+ али и на%ин ивота нису га

у%инили суви$е популарни". G у унутра$)ој и у спољној политии

на%инио је низ вели#их про"а$аја. 9з то није успео да издејствује #од папе

разре$е)е #раљевог *ра#а. ао је у не"илост и септе"*ра 152:. свргнут је

са "еста #анелара.22

Cулзија је на "есту #анелара с"енио То"ас Кро"вел

а #ао р#вени поглавар То"ас Крен"ер.

1.2. ;Р/+%"! &%,&/"$<- %&#7!д #& &+ - 7%& 7&+ *%=+*"!

+,&*&% '%7*/

Краљ је сада #ренуо сво" снаго" да се*и пот%ини р#ву. Aазвао је

парла"ент (тзв. е3ормни арламент! #оји је у седа" година (од .

нове"*ра 152:. до 4. априла 156.! заседао седа" пута. од енријеви"

утиаје" лаии и анти#лери#ално настројени правнии осло*о/ени

Cулзијевог надзора донели су низ за#она #оји представљају су$тинс#е

претпостав#е реор"аије у 'нгелс#ој : рас1ид са имом9 1раD 1ао вр2овни

оглавар енглес1е !р1ве расу#тање манастираE

Bо#у"ент #оји је послуио парла"енту #ао правна основа у

рас#о$но и поседовао низ от"ених резиденија и вели#е нов%ане приходе. ри"ао је вис#о#есу"е "ита и раз"етао се сјаје" и *огатство". Bрао је љу*авниу са #ојо" је и"ао +ер#у и сина#оји је постао де#ан вел$#е #атедрале "ада јо$ није завр$ио ни $#олу.21

22 . &ајве+и утиај на двору и"ао је сада војвода од &орол#а ро/а# #раљеве љу*авние dне

@олен. н и @оленови у*едили су енрија да Cулзија изолује на )егово" до*ру у 3ор#у.

Кардинал није ла#о гу*ио наду. реговарао је тајно са папо" Карло" и Dрансоа 7. Cулзи јеоптуен *ес"ислено да је деловао #ао папс#и легат у 'нглес#ој и нове"*ра 150. године јеухап$ен. 9"ро је у естерс#ој опатији где се задрао на путу у Тауер.

24



подре/ива)у р#ве драви *ио је FредGа о редза#тити из 1:. године.

>иљ ове уред*е *ио је да у%ини невае+и" у 'нглес#ој све папс#е де#рете

#оји су задирали у права енглес#их *ис#упа. Aудови су пола#о

про$иривали )егов дело#руг. >арс#и послани# је записао T&и#о не "ое

да до#у%и тајну овог за#она. Fегово ту"а%е)е се #рије у #раљевој глави

#оја га про$ирује по сво" нахо/е)у и при"е)ује на #ога "у је воља.U ву

ви$ес"ислену уред*у правнии су ту"а%или на $тету енглес#ог

све$тенства #оје је оптуено за неза#онит рад р#вених судова јер су

при"е)ивали ри"с#о #анонс#о право.

Конво#аије су јануара 150 после огор%еног протеста и *ез

дословног призна)е #ривие "орале да от#упе опро$тај од #раља за

118.000 унти.2 ]ати" их је #раљ присилио да га признају #ао поглавара

р#ве - Tпосе*ни за$титни# једини и врховни господар и #оли#о ристов

за#он дозвољава %а# и врховни оглавар.U Dор"ула је *ила прили%но

неодре/ена. То није зна%ило непризнава)е папс#е власти. Dраза Коли1о

Hристов за1он дозвоDава "огла је да се разли%ито ту"а%и и по#рије %итав

низ ограни%е)а. dли пле"и+и и правнии #оји су седели у парла"енту

слоили су се са #раљеви" притис#о" на папу. То"ас Кро"вел је дуго *ио

Cулзијев по"о+ни# и и"ао је

ис#уства у #ардиналово" "етоду јединственог надзора над р#во" и

драво".24

23. hонво#аије - р#вене с#уп$тине

242.w_bXOa gJbXsI[[ (Q. 1485-1540! син Cалтера Кро"вела пивара и #ова%а. Bо 1512. провео је

25



]а#они #оје је донео парла"ент суf 1! Iо1орност (152154! -

о*авеза да р#вени судови не+е доносити ни#а#ве нове одред*е *ез

#раљевог одо*ре)а а да +е ве+ постоје+е поднети на ревизију од*ору #оји

је и"еновао #раљ, 2! За1он о у1идању рава JалGе (15! - за*ра)ено је

апелова)е енглес#их све$тени#а на ?и", ! За1он о у1идању аната (154!

- анати и првине нису ви$е *или пла%ани ?и"у него #руни, 4! За1он о

вр2овној власти - #раљ је прогла$ен врховни" поглаваро" енглес#е р#ве.

]ати" је правно регулисан #раљев развод *ра#а са Катарино" dрагонс#о" а

#раљева деа са dно" @олен прогла$ена су наследнии"а престола.25

апа је ве+ 155. потписао *улу о е#с#о"уни#аији енрија 777 али

је она о*зна)ена те# 1;. дее"*ра 158. године. 9 врху енглес#е дравне

управе и р#ве отпора је *ило "ало. ознато" "ислиоу и ху"анисти

*ив$е" #анелару сер То"асу <ору и *ис#упу ?о%естера Dи$еру

одру*љена је глава з*ог од*ија)а да за#летво" признају превласт #раља у

односу на папс#у власт. рост свет је #а#о је то ина%е %ест слу%ај у

ве+и део вре"ена у иностранству #ао војни# и *ан#ар у Gталији тргова у dнтверпену. енио

се пле"#и)о". ?адио је #ао адво#ат да *и се по%ет#о" 20-година e7 ве#а ступио у Cулзијевуслу*у. 9спео је да остане веран Cулзију прили#о" )еговог пада. оред ис#уства сте%еног у разни" послови"а *ио је упознат са дели"а италијанс#их полити%#их теорети%ара $то "у нијео"огу+ило са"о јасну визију о то"е $та +е *ити вани проеси у 'вропи у наредна два ве#а(ја%а)е "о+и суверена *иро#ратс#е драве )ихови потенијални непријатељи! него и основуда пра#ти%но делује у то" праву. Као и Cулзи врло је вредно и предано о*ављао свој посао.'нглес#и истори%ари ое)ују Кро"вела #ао својеврсног управља%#ог генија и једног однајве+их дравни#а у својој историји.

25. dна @олен *ила је у друго" ста)у. Aуд на #о"е је раз"атрана *ра#оразводна парниа

заседао је у Bансте*лу под председни$тво" То"аса Крен"ера. *разована у духу ху"аниз"а и%врстих "оралних увере)а Катарина се јо$ од 150. драла достојанствено. д*ила је да сепојави на суду #ао и да по$аље заступни#а. @ра# је пони$тен 2. "аја 15.(енри је од

јануара исте године ве+ *ио тајно вен%ан са @оленово"!. Sодину дана доиније (154! ри"с#а#онзисторија је после ; година по$то је слу%ај по %етврти пут о*новљен прогласила *ра#енрија и Катарине пуновани".

26



верс#и" ствари"а ви$е па)е о*ра+ао на спољне "аниестаије.

ро"ене у *огослуе)у енид*а све$тени#а остављале су га у недоу"ии

и %есто изазивале су")у и гун/а)е. ]а%удо ве+их и по власт опаснијих

излива незадовољства није *ило "ного. стала је упа"+ена по*уна позната

#ао T Hодо5а#ће милосрђаU - у северни" гроовија"а дигло се на устана#

не#оли#о хиљада #атоли#а све$тени#а и лаи#а. о*уна је угу$ена на#он

не#оли#о десетина с"ртних #азни. ознат је и слу%ај Tопатие из КентаU.

'лиза*ета @артон је *ила припроста ена #оја је *оловала од епилепсије и

у трансу и"ала проро%анс#е визије. ри"љена је у "анастир K+E K%.7A,&% у

Кентре*ерију. остала је не#а врста 'нглес#е 3ован#е рлеан#е.

Конта#тирали су је папс#и а"*асадори и она је по%ела да предс#азује да +е

енри за "есе дана престати да *уде #раљ и да +е у"рети за 6 "есеи

по$то напусти Катарину dрагонс#у. Gзгледа да су утиај на опатиу

вр$или и 3ор#исти. 'лиза*ета је ухап$ена и заједно са %етворо својих

след*ени#а погу*љена.

1.3. У7!д&/ &"&#$!%&

Cели#у пре#ретниу у верс#о" али и дру$твено-е#оно"с#о" погледу

представљало је у#ида)е "анастира. 9 'нглес#ој је у то вре"е *ило 56

"анастирс#е заједние у #оји"а је ивело о#о ;.000 редовни#а 2.000

опатиа и о#о 5.000 светов)а#а у разли%ито" полоају. G"а ви$е узро#а

з*ог #ојих су "анастири распу$тени. Aавре"ении су у први план

истиали верс#е разлоге - "е/у реор"атори"а преовладавало је "и$ље)е

27



да се "она$#и ивот заснива на #риво ту"а%ени" и извитоперени"

хри$+анс#и" идеали"а. Gнистирало се на то"е дели"и%но оправдано да

су "онаси "ало посве+ени "олитви и раду и да вре"е проводе у до#олии

%а# и да упра)авају све врсте поро#а. <ноги "анастири су захваљују+и

заду*ина"а и"али врло вели#е зе"љи$не поседе #ао и знатну по#ретну и

непо#ретну и"овину. Aавре"ении су (вероватно претерују+и! тврдили да

се две тре+ине аграрног зе"љи$та у 'нглес#ој налази у ру#а"а р#ве. То је

привла%ило гра"зиве лендлордове и #руну.

9 лето 155. године са овла$те)и"а #оје је и"ао #ао надзорни#

Кро"вел је *ио на %елу #о"исије #оја спровела слу*ени о*илаза#

"анастира. Gзве$тај #оји су пото" поднели садравао је најр)у "огу+у

сли#у о ста)у у "анастири"а #оја се са"о дели"и%но заснивала на

%и)ениа"а. &а основу тога парла"ент је 156.донео први 41т о у1идању

на основу #ога су распу$тени "а)и "анастири они #оји су и"али приход

испод 200 унти годи$)е. T Hодо5а#ће милосрђаU у #о"е је у%ествовао

вели#и *рој све$тени#а и "онаха ис#ори$+ено је да се под видо" #азне

#онис#ује и"овина опатија #оје су *иле повезане са устан#о". осле тога

под притис#о" Кро"велових агената попу$тали су и опати других

"анастира %ије је распу$та)е на#надно легализовано други" 41том о

у1идању (15:!. ослед)а је *ила у#инута опатија у Cелтха"у "арта 1540.

године.

ро*ле" *ројних "онаха опатиа и лаи#а #оји су ивели у

28



"анастири"а ре$ен је та#о $то су опати до*или вели#е пензије "онаси и

"онахи)е "а)е а редовнии и лаии су распу$тени *ез на#наде. &е#и од

)их су се у#љу%или у световни ивот па и оснивали породие други су

потраили уто%и$те на #онтиненту а невели# *рој је наставио да иви у

"али" заједнии"а с"е$тени" у приватни" #у+а"а.

тпор у#ида)у "анастира *ио је сла* и споради%ан. д р#вених

вели#одостојни#а #оји су седели у парла"енту ни#о се није оз*иљније

супротставио. &егодова)а и "а)их по*уна *ило је "е/у "онаси"а и

сеос#и" становни$тво" #оје је ивело у *лизини "анастира.

9 ру#е драве доспела је огро"на и"овина. рописо" из 156.

основан је посе*ан суд са задат#о" да при"а "анастирс#у својину и )о"е

управља. Gспо%ет#а је на"ера *ила да "анастирс#а и"овина са%ува у

власни$тву драве и да се од )е узи"а годи$)и приход. риходи од

"анастирс#их и"а)а три пута су над"а$ивали до*ит #оју је #раљ и"ао са

својих до"ена. Bа је та#о остало #раљеви *и знатно оја%али свој полоај у

односу на парал"ент. <е/ути" енри је поторо$ио огро"не су"е нова за

рат у Dранус#ој (154-1546! па су поседи по%ели да се издају у за#уп и то

%есто дравни" слу*ении"а. Касније су не#и поседи пону/ени на

продају. Bо енријеве с"рти две тре+ине до*ара је ве+ пре$ло у ру#е

#рупног пле"ства Rентрије и сло*одних сеља#а. То је зна%ило праву

е#оно"с#у и дру$твену револуију. ]натно је порасла "о+ оних #оји су на

овај на%ин уве+али своја и"а)а. То је утиало на развита# #рупног поседа

29



#оји је ве+ знатно порастао у проесу огра/ива)а $то се одразило на

#ара#тер пољопривредне производ)е. Aитно сеља$тво ве+ је *ило

десет#овано и осла*љено а сада је суо%ено са о$тро" и недостино"

#он#уренијо" лендлордова.

1.4. О#+/"+#$! Х/"%!/*/ %/+%&'!/

Aве ове "ере јо$ не зна%е да је реор"аија у 'нглес#ој *ила

ради#ална - напротив. 9 погледу дог"е и *огослуе)а врло се "ало тога

про"енило за вре"е енријеве владавине. енри није *ио на#ло)ен

протестанти"а.26 н није по*ијао #атоли%#у теологију него са"о прописе о

организаији р#ве и "етоде управља)а р#во". ]*ог тога верс#е страсти

нису *иле та#о ја#о испољене #ао на #онтиненту. н је прогонио

тврдо#орне #атоли#е али и оне #оји су *или за настава# реор"е. 9 Mест

5лана1а из 15:. године изнова су потвр/ена те"ељна на%ела #атоли%#е

теологије изузев$и папин ауторитет. отвр/ени су трансупстанија

ели*ат све$тени#а исповеда)е на ухо све$тени#а при%ест у једно"

о*ли#у. вих $ест %ланова (xEесто#ра#и *и%y! су до #раја енријеве

владавине ваили #ао за#он #оји се "орао по$товати. Gпа# врата

реор"аији су у 'нглес#ој *ила од$#ринута. 9тиаји са #онтинента су се

осе+али јо$ од појаве утера и )еговог у%е)а. 9 Ке"*риRу се у #р%"и

T@ели Ко)Uсастајао #руг реор"аији на#ло)ених августинс#их ратара -

26. н је јо$ #ао "лад написао два дела Nе Ca+=O=+a+% Pa')7on=Aa (1520! и 4;;%&+=o K%+%mKaA&am%n+o&.m (1521! у #оји"а је осудио утерово у%е)е з*ог %ега је од папе до*ио по%асни

назив =@ранила вере= (ZIlIMabJ zLWIL!.

30



?о*ерт @арнс ју ати"ер То"ас @илини <ајлс Кавердејл. ни су

природно *или заинтересовани за теоло$#е расправе и дру$твене

про"ене у &е"а%#ој #оје је изазвао <артин лутер ина%е припадни#

)иховог реда. ва "ала група прозвана је T&е"а%#аU а распала се ве+ 1525.

године. ристалие ради#алне реор"аије по%еле су да одлазе у &е"а%#у

и Eвајарс#у да проу%авају и следе та"о$)е реор"аионе то#ове. 3едан

од ових е"играната *ио је и Cилије" ТиндIpл #оји је у Cор"су 1525-26.

$та"пао први енглес#и превод &овог ]авета. <ајлс Кавердејл августина

из Ке"*риRа $та"пао је у >ириху 155. потпуни енглес#и првод @и*лије. 2;

То"ас Кро"вел *ио је у"ерени за$титни# реор"атора. &ару%ио је

@и*лију на енглес#о" #оја се заснивала на преводи"а Тиндејла и

Кавердејла за све парохијс#е р#ве у 'нглес#ој. @и*лија је $та"пана у

аризу и ондону 158-:. а ново изда)е уследило је ве+ 1540. године.

Конзервативни р#вени #ругови и са" #раљ енри 777 с"атрали су да

доступност @и*лије $ире" #ругу %италаа "ое и"ати неповољне

последие по веру и "орал - "огу+ност да сва#о %ита Aвето пис"о довело

*и до са"осталних ту"а%е)а и у #рај)ој линији до раз*ија)а

#онесионалног јединства у зе"љи. енри је 154. за*ранио не са"о

јерети%#е #)иге него и Tве$та%#е погре$не и неистинитеU преводе

27.NL[[LOX w\MWO[I (14:4-156! задављен је #ао јерети# у увену у &изозе"с#ој.

{L[Ia gbrIJWO[I (1488-1568! 1514. је ру#ополоен за све$тени#а. Fегов превод @и*лије$та"пан је у >ириху 155. приписује "у се и Вели1а QиGлија из 15:. 9 вре"е 'дварда 7 1551.

постављен је за *ис#упа '#сетера. о долас#у #атол#и)е <арије Тјудор на престо оти$ао је уе"играију и вратио се по 'лиза*етино" долас#у на власт #ада је *ио један од во/а пуританс#еструје.

31



@и*лије у#љу%ив и Тиндејлов. %а# је и %ита)е одо*рених превода

ограни%ено. 9 р#ви су @и*лију с"ели да %итају са"о све$тении и лиа

постављена од #раља. 9 приватни" #у+а"а пле"и+и"а је *ило дозвољено

да %итају @и*лију своји" у#у+ани"а, тргови и ене пле"енитог поре#ла

"огли су је %итати са"о за се*е, остали"а - ена"а $егрти"а слуга"а и

осо*а"а из ниих слојева - дру$тва %ита)е @и*лије није *ило дозвољено.

2. Краљев лични живот и његов утицај на политику

Bруга #раљева ена dна @олен потиала је из дворјанс#е породие.

Као девој%иа од свега 12 година 151. до$ла је у @рисел са своји" ое"

#оји је та"о *ио одаслат у дипло"атс#у "исију. &а )егову "ол*у постала је

дворс#а да"а војвот#и)е <аргарете и *ила запаена з*ог љуп#ости и

от"еног дра)а. 9*рзо је пре$ла у ариз где је *ила најпре дворс#а да"а

#раљие Клод ене Dрансоа 7 са #ојо" се до*ро слагала јер су *иле

вр$)а#и)е - и"але су $еснаест година. ото" је доспела у прат)у

<аргарете dнгуле"с#е #раљеве сестре доније наварс#е #раљие #оја је

*ила вели#и по#лони# ху"аниз"а и по#ровитељ #)иевни#а и у"етни#а а

су")и%или су је да је запала у протестантс#у јерес.28 dна @олен се вратила

у 'нглес#у 1522. после десет година из*ива)а у иностранству. Cрло *рзо је

приву#ла па)у от"ених дворс#их #ругова. &ије *ила наро%ито лепа али

је падала у о%и своји" висо#и" стасо" та"но" #осо" и "анири"а сте%ени"

28 9 ово вре"е <аргарета је *ила војвот#и)а од dлансона. Fена +ер#а vана д dл*ре *и+енаварс#а #раљиа и "ај#а dнрија &аварс#ог #оји +е постати први ранус#и #раљ из династије@ур*она.

32



у аризу - у погледу ети#еије рас#о$и и галантности 'нглези су се

дивили Dранузи"а. Краљева љу*авниа постала је 1526. године. ри%ало

се да су енријеве љу*авние ве+ *иле )ена "ај#а и сестра - он је

изри%ито ре#ао са"о то да са dнино" "ај#о" ни$та није и"ао. &е#оли#о

"есеи по$то се удала за #раља а он развео на#надно од Катарина

dрагонс#е dна @олен је септе"*ра 15. родила +ер#у 'лиза*ету *уду+у

#раљиу. Катарина dрагонс#а ивела је са +ер#о" <аријо" издвојено.

остављало се пита)е насле/а престола из"е/у две #+ери. енри је и даље

волео и водио *ригу о својој старијој #+ери <арији. ва је опет *ила под

вели#и" утиаје" "ај#е и драла се тврдоглаво и достојанствено

од*ијају+и да уваи о%еву другу ену. Aва #ривиа је сада сваљивана на

dну @олен за #оју су и >ар Карло и Катаринине присталие у 'нглес#ој

тврдиле да злоставља <арију. о то" о*расу #раљ је изгледао #ао

до*рона"еран али изигран. Катарина dрагонс#а је с#рхана телесно и

ду$евно у"рла ;. јануара156. године у 50 години. dна @олен је није

задуго надивела. &епуних "есе дана по с"рти своје претходние она је

по*аила после три "есеа је погу*љена. енри 777 је ина%е *ио

разо%аран $то "у @оленова није родила "у$#ог наследни#а а )ен по*а%ај -

у пита)у је *ио де%а# - с"атрао је зна#о" да је @ог против *ра#а.2: То је

*ило и са"ооправда)е јер је хтео да се ре$и друге ене - ве+ је и"ао нову

везу. 9главно" о*узело га је готово хистери%но са"осааље)е и

29 ет дана пре #раљи%иног по*а%аја *ио је пао са #о)а и два сата леао *ез свести $то јепоја%авало то увере)е.

33



испољавао га је гласно и отворено. A"атрао је да је ртва рне "агије. dна

@олен је са јо$ не#и" своји" ро/аи"а изведена пред суд. ротив )е је

састављена ела листа опту*и - за прељу*у заверу против #раљевог

ивота да је тровала Катарину dрагонс#у и злостављала и по#у$ла да

острује <арију. dна @олен је огла$ена #риво" и "аја 156. погу*љена.0

Bесета# дана доније енри је приватно *ез по"пе вен%ао ејн Aеј"ур

+ер#у с#ро"ног витеза. на "у је родила јединог сина *уду+ег #раља

'дварда 7 и по поро/ају у*рзо у"рла о#то*ра 15;. године. uетврти

#раљев *ра# с#лопљен је јануара 1540. из полити%#их разлога на потиај

Кро"вела. &евеста је *ила dна од Клевеа #+ер протестантс#ог #неза "але

не"а%#е дравие. @ра# је тре*ао да утре пут савезу са не"а%#и"

протестантс#и" вел"оа"а у духу полити#е супротставља)а Карлу и

Dрансоа 7. dна је *ила простоду$на провинијс#а #)еги)иа

непривла%ног изгледа $то је разо%арало енрија и %и" је потре*а са

савезни$тво" престала издејствовао је развод. dна је до*ила доивотно

издрава)е у 'нглес#ој. Sлаво" овај пут није платила #раљиа него

Кро"вел. Кро"велов пад *ио је изненадан. 3о$ априла 1540. *ио је у

#раљевој "илости %а# је произведен за ерла од 'се#са. ротив )ега су

иступили војвода од &орол#а и То"ас Sардинер1. &орол# је на двору

30. судио ју је суд #о"е је председавао )ен стри војвода од &орол#а. vелела је да *уде

погу*љена "а%е" а не се#иро" ($то је с"атрано %аснији" на%ино" егзе#уије! па је у ту сврхудоведен посе*но ве$т Rелат из Калеа.

31.w_bXOa tbsOJW JWд ZYKI bl |bJlb[K (14;-1554! "ај#а "у је *ила +ер#а послед)ег #раља издинастије 3ор# 'дварда 7. @ио је најиста#нутији војс#ово/а у вре"е владавине енрија 777 -

151. *ио је лорд dд"ирал, од 1521-1525. је управљао Gрс#о" о*ављао је та#о/е низ ваних

34



*ио најиста#нутији заговорни# интереса старе аристо#ратије #оја се

противила успону спосо*них људи нис#ог поре#ла #а#ви су *или Cулзи и

Кро"вел и реор"а"а #оје су ови спроводили. G &орол# и Sардинер *или

су #онзервативни у верс#о" погледу. ротивили су се #оренитијој

реор"аији вероу%е)а на #ојој је настојао Кро"вел. Aада су до%е#али свој

тренута#. &апали су Кро"велову спољну полити#у при*лиава)а

не"а%#и" протестанти"а #ао про"а$ену и оптуивали га да је јерети# #оји

ели да уведе протестантиза" у 'нглес#у. Краљ је и из ли%них разлога *ио

#иван на Кро"вела з*ог *ра#а са dно" од Клевеа и овај је 10. јуна 1540.

ухап$ен и спроведен у Тауер. @ез правоваљаног судс#ог поступ#а осу/ен је

и погу*љен 2:. јуна. Aада је на двору превладао утиај &орол#а и

Sардинера. енри је *ио задовољан са Sардинерово" полити#о" #оја је

*ила против ради#алније реор"аије у 'нглес#ој. &а са" дан

Кро"веловог погу*ље)а оенио се &орол#ово" не+а#о" 16-годи$)о"

Катарино" ауард. осле тога енри није ви$е ни#ога издизао на полоај

#анелара. Cеровао је (погре$но! да је довољно вредан и "удар да *и са"

водио дравне послове. о$то првог "инистра није *ило #раљев савет је

ад"инистративних дуности. ]аједно са ое" у%ествовао је у *ии #од Dлодена 151, Cодио јепоход на &ор"андију и и#ардију 1522, поход на E#отс#у (152!, угу$ио #атоли%#у по*уну=одо%а$+е "илости= (156! извр$ио инвазију на E#отс#у и спалио Келсо (1542! Gс#рао сеса војс#о" у Калеу (1546! од )егови" утиаје" је у парла"енту донет ]а#он од $ест %лановаиз 1546. #оји" је ограни%ена реор"аија у 'нглес#ој.Aтепхан Sардинер (.14:0-1555! Aин тргова су#но". Aтудирао је право на Ке"*риRу. @ио јеваспитан у #у+и војводе од &орол#а Cулзијев пото" #раљев се#ретар. *авио је *ројнедипло"атс#е "исије посе*но у вези са разводо" енрија 777 од Катарине dрагонс#е. &аписао је

#)игу N% R%&a S'%/=%n+a (155! у #ојој је снано заступао *оанс#о право "онархове власти иеразијанс#и поглед на р#ву. &аписао је и а"лет у #о"е је правдао погу*ље)е *ис#упаDи$ера.

35



сада "орао да се састаје сва#одневно ($то до тада није *ило уо*и%ајено!

#а#о *и спровео у дело енријеве одлу#е. То је довело до вели#их

про"а$аја наро%ито у спољној политии #оји су знатно погодили дравну

*лагајну. 9 унутра$)ој политии енри је успе$но о*уздавао и

#онзервативну и реор"ну струју. осле две године *ра#а са Катарино"

ауард из*ио је с#андал #оји се траги%но о#он%ао. Gспоставило се да је

Катарина пре енрија и"ала не#оли#о љу*авни#а а да је у то#у *ра#а са

#раље" одравала љу*авну везу са једни" своји" ро/а#о". Та#о је и пета

ена енрија 777 завр$ила на гу*или$ту. Краљ се $ести (и послед)и

пут! оенио Катарино" ар #оја је ве+ два пута остајала удовиа. &орол#

и Sардинер су дис#редитовани и пали у не"илост. 9ступали су "есто "ла/ој

генераији дравни#а #оји су ступали на полити%#у сену - 'дварду

Aеј"уру и ону Bадлију.

3 !пољна политика

9 спољној политии енри је оивео анахронисти%ни дух вите$#ог

супарни$тва са Dранус#о" из Aтогоди$)ег рата и уву#ао 'нглес#у

Gталијанс#е ратове. оред еље да *уде овен%ан ратно" славо" енри 777

је Dрансоа 7 #оји је *ио при*лино истих година изи%#е појаве

интересова)а и те"пера"ента доивљавао #ао не#у врсту ли%ног

супарни#а. =G"а ли ранус#и #раљ та#о ја#е листове на нога"а #ао ја}= -

сли%ни" пита)и"а г)авио је ранус#ог а"*асадора и 'нглезе #оји су

*оравили у Dранус#ој. Cест о вели#ој по*еди #оју је Dрансоа 7 извојевао

36



1515. над Eвајари"а #од <ари)ана у Gталији *аила је енрија у

о%аја)е - није "огао да се о*узда и отворено је по#азивао завист. 9лазе+и у

рат са Dранус#о" дели"и%но се ру#оводио на"еро" да пле"ству пруи

прили#у да своју рато*орност и енергију испразни на страни у"есто #од

#у+е. о#у$аји да се освоји Dранус#а изву%е #орист из су#о*а

а*с*урговаа и Cалоа и из*ори до"инатан полоај 'нглес#е у европс#ој

дипло"атији *или су *ес"ислени и неуспе$ни а #о$тали су "ного #рви и

нова. енри 77 је доду$е оставио пуну ризниу али је ве+ рас#о$ан

дворс#и ивот )еговог наследни#а по%ео да је празни. Континенталне

силе Dранус#а Eпанија и >арство су се оти"але за 'нглес#о

савезни$тво али су *иле довољно "о+не да сла*ију 'нглес#у у #рити%ни"

"о"енти"а сасви" напусте и зане"аре )ене интересе. енри је у рату

1511-1514. приступио Aветој лиги основаној против Dранус#е. Aа своји"

тасто" Dердинандо" dрагонс#и" по#у$ао је 1512. инвазију d#витаније.

Ту су 'нглези остали #рат#их ру#ава а "алу #орист су пре#о )ихових ле/а

изву#ли Eпани. Bруги поход на Dранус#у уследио је 151. и 'нглези су

и"али успеха #од Sингата у T@ии "а"узаU и заузели Теруан и Турне. Gсте

године у *ии #од Dлодена 'нглези су поту#ли ранус#ог савезни#а

$#отс#ог #раља е"са 7 #оји је то" прили#о" и погинуо.2 Aледе+их

седа" година 'нглес#а се ограни%ила углавно" на дипло"атс#у а#тивност.

енри се 1520. састао и са ранус#и" #раље" и са аре" - са Dрансоа 7

32. <ир са Dранус#о" с#лопљен је августа 1514. и енријева сестра <арија удала се за

ранус#ог #раља уја e77

37



јуна #од dрдра у и#ардији а са Карло" "аја у ондону и јула у

Sравелину у &изозе"с#ој. 9 то#у 5. и 6. италијанс#ог рата (1521-26 1526-

150! енри је најпре по#у$ао да игра улогу посредни#а. <исију

то*о)ег по"иритеља о*авио је Cулзи #ао сасви" лие"ерну дипло"атс#у

игру - 'нглес#а је у$ла у рат против Dранус#е. енри је о#то*ра 152.

узалуд по#у$авао да зауз"е @уло) а )егово напредова)е пре"а аризу

осује+ено је з*ог тога $то је војс#а *ила исрпљена и десет#ована

*оле$тина"а. ]*ог недостат#а нова енри је опет своје у%е$+е у

европс#и" дога/аји"а ограни%ио на дипло"атс#е с"иалие. 'нглес#а је

с#лопила сепаратни "ир са Dранус#о" 1525. по$то је Cулзи при"ио

вели#о "ито од ујзе Aавојс#е "ај#е Dрансоа 7 #оји је после пораза #од

авије *ио зато%ен у <адриду. енри је у рату 1542-44. #ао савезни# Карла

по тре+и пут извр$ио инвазију на Dранус#у. Cели#а ар"ија ис#рала се

у Калеу јуна 1544. године а #асније се #раљ ли%но ставио на )ено %ело.

]аузео је @уло) али није успео да напредује #а аризу #ао $то је о*е+ао

сво" савезни#у. осле неуспе$ног по#у$аја Dрануза да поврате @уло)

с#лопљен је "ир у dрдру јуна 1546. године #оји" је уговорено да се @уло)

врати Dранус#ој у ро#у од 8 година за на#наду од 2 "илиона #руна $то је

*ила "ала #о"пензаија за погу*не тро$#ове #оје су 'нглези и"али. То је

принудило енрија 777 на разне непопуларне инансијс#е "ере - с"а)е)е

вредности #ованог нова да уз"е зај"ове са вели#о" #а"ато" од

антверпенс#их *ан#ара да протраи до*ит сте%ену се#вестраијо"

38



"анастрис#их поседа.

Краје" 1546. енри 777 је ве+ *ио с#рхан *оле$+у. Кретао се са"о у

#олии"а #оја је спеијална "а$инерија подизала на спрат. 9"но је *ио до

#раја присе*ан. 9"ро је 28. јануара 154; у 56 години. Aахра)ен је уз

вели#у по"пу.

Uенри 777 *ио је о#рутан снаан се*и%ан и *ез вели#оду$ности

%а# и у вре"е сјаја своје "ладости у#лонио је '"псона и Bадлија и #а#о су

године пролазиле оно $то је у )е"у *ило несе*и%но изјео је

прордрљиви егоиза" (...! @ио је #рај)и реалиста, )егов принип *ила је

еи#асност, *ио је са" се*и @ог у драви #оју је персонии#ова, Gпа#

)егов народ прихватао га је она#вог #а#ав је *ио не"а по"ена да су )егова

о#рутна ве$а)а и спаљива)а произвела огор%еност у народу %а# ни

претерану огор%еност у сри"а оних #оји су *или )егове несре+не ртве -

#раљ је *ио #раљ а за#он је *ио за#он (...! &ејасно се се+ају+и ратова руа и

недовољно о*аве$тен о по#ољи"а и пат)а"а у 'вропи енглес#и народ је

знао да је у енрију и"ао вели#ог #раља.=

ЕД>АРД VI (154-1553)

1. Краљева личност " вла#авина протектора

'двард 7 *ио је дете енрија 777 из )еговог тре+ег *ра#а са ејн

Aеј"ур. Када је ступио на престо није и"ао пуних десет година а у"ро је

пре но $то је навр$ио $еснаесту. *разован у ху"анисти%#о" духу (до*ро

је владао латинс#и" гр%#и" и ранус#и"! *ио је зрео и прили%но

39



са"освојног "и$ље)а за своје године. Gнтересовали су га теоло$#и

про*ле"и и *ио је у*е/ени протестант та#о да је најизразитије о*елеје

)егове #рат#отрајне владавине ради#ализова)е реор"аије у 'нглес#ој.

Традиионална патриотс#и настројена енглес#а историограија волела је

да га при#азује #ао =до*рог и па"етног де%#а #оји је 'нглес#у #она%ну

одвео у реор"аију.=

Bраву су пра#ти%но водили #раљев уја# 'двард Aеј"ур војвода од

Aо"ерсета и он Bадли војвода од &орта"*ерленда #оје је издигао енри

777 пред #рај своје владавине. Aеј"ур је одрастао на двору и сте#ао

вели#о дипло"атс#о и војни%#о ис#уство. о$то су до# је енри ивео

своје послед)е сате у#ло)ени &орол# и Sардинер #рио је два дана

#раљеву с"рт до# није о*ез*едио свој полоај - прогласио се туторо"

"ладог 'дварда 7 и проте#торо" драве. Aо"ерсет је *ио охол и

а"*ииозан али и идеалиста - и он и Bадли су *или уверени протестанти.

@аио се од"ах на остваре)е а"*ииозног полити%#ог програ"а %ије су

нај*итније претпостав#е *иле ре$ава)е про*ле"а са E#отс#о" и

Dранус#о", постепено спрово/е)е реор"аије #ао и ре$ава)е

е#оно"ос#их и соијалних про*ле"а. <ало је од тога успео да оствари.

2. $ро#у%љивање ре&ор'ације

Bве најиста#нутије ли%ности енглес#е реор"аије из 'двардовог

вре"ена су проте#тор Aо"ерсет и Кентре*еријс#и над*ис#уп То"ас

33 . 'WsOJW oI\XbJ (1505-1552! LaQbYMk jIYQ_OX` VOJ[ bl tIJklbJW ZYKI bl obXIJaIk лорд-

проте#тор 'нглес#е.

40



Крен"ер. За1он од #ест 5ланова је од"ах после енријеве с"рти стављен

ван снаге.4 тпо%ело је сло*одно $ире)е протестантс#ог у%е)а.

Bозвољено је у#ла)а)е #ипова и "е)а)е изгледа р#ава. 9 јулу 154;.

Gздати су судс#и налози да се #ипови у#лоне а да се &ови ]авет %ита на

енглес#о". Bонета је одлу#а 1548 да се при%ест дели у о*а вида а

прописо" из е*руара 154:. дозвољено је све$тении"а да се ене.

@ис#упи #оји су од*или да следе реор"аију с"е)ивани су са полоаја -

@онер из ондона Sардинер из Cин%естера Танстал из Bаре"а и др. 5

3една од најзна%ајнијих ли%ности реор"аије у 'нглес#ој јо$ у енријево

вре"е *ио је То"ас Крен"ер. *разован %ове# и тиха нау%ни%#а природа

*ио је %лан управе Gсусовог #олеRа у Ке"*риRу. 9%ествовао је у послови"а

о#о #раљевог развода и постављен је за а"*асадора #од ара Карла . о

с"е)ива)у Cулзија наи"енован је за Кентре*еријс#ог над*ис#упа. То није

елео и надају+и се да +е наи"енова)е *ити опозвано путовао је пола#о

#роз 'вропу.6 о#орио се #раљевој вољи. н је одрао су/е)е у

Bансте*лу на #о"е је разведен *ра# енрија 777 са Катарино"

dрагонс#о". 9 полити#у се није "е$ао и то је *ио разлог $то је преивео

енријеву владавину "ада га је *ио глас да је протестант $то је не#и"

34. Dор"ално је опозван десет "есеи #асније нове"*ра 1546.

35. VWXYMW jbMMIJ (1500-156:! *ио је Cулзијев #апелан. Као и "ноги други направио је

#аријеру у дравној слу*и за вре"е енрија 777 вр$е+и дипло"атс#е и правне припре"е за развод *ра#а за Катарино" dрагонс#о". @ио је Sардинеров присталиа и противио сепротестанитз"у. ]а вре"е 'дварда 7 је ухап$ен да *и за вре"е #атол#и)е <арије Тјудор *ио

раха*илитован и преузео воде+у улогу у #атоли%#ој реа#ији.36. ]а вре"е свог *орав#а у 'вропи ве+ се *ио оенио и то +ер#о" лутеранс#ог теолога

сијанера (~aaLOMWIJ!.

41



своји" иступи"а јасно потврдио. Када су распу$тени "анастири "ирно се

са ти"е сагласио "ада је елео да се )ихова и"овина употре*и за

$#олство и по"о+ сироти)и. <ало је *ио посве+ен р#вени" послови"а -

Tр#во" се управљало пре уз )егову сагласност него по )егово"

наре/е)у.U &ајве+и део вре"ена проводио је у у%е)у и изи%#о" ве*а)у.

Крен"еров ли%ни пријатељ То"ас Кро"вел #ао и %итав низ прелата

страдали су з*ог протестантс#их увере)а;

Крен"ер је углавно" +утао

са"о приватно се изја$)авају+и у #орист осу/ених. Bоду$е иступио је

хра*ро у Sор)е" до"у #ада се успротивио За1ону од #ест 5ланова. енри

777 га је з*ог ли%ног по$те)а енио "ада су "у *или познати

над*ис#упови ставови па га је уврстио и у извр$иое свог теста"ента.

?еор"атори су елели да прво у#ину латинс#у "ису и уведу

*огослуе)е на народно" јези#у. 9 "арту 1548. о*јављен је Tитиргијс1и

ред ри5е#ћаE Iроисом о једнооGразности у#инута је латинс#а "иса и

уведено ново *огослуе)е. &ови о*ред те"ељио се на та#озваној Књизи

заје#нички( 'олитава ( )**+ *, -*..*/ 012341 !. <олитвени# је два пута

издан 154:. и 1552. године. ва два изда)а *итно се разли#ују у сво"

деиниса)у су$тинс#их претпостав#и хри$+анс#ог у%е)а. <ало је #)ига

#оје су *иле од та#о ваног зна%аја за енглес#у #ултуру. Fихова ваност

огледа се у то"е $то је у )и"а прописано *огослуе)е #оје се уз незнатне

из"ене вр$и у dнгли#анс#ој р#ви до данас, $то разу"љиво о*ред

37 . ју ати"ер *ис#уп Cустера и &и#олас Eе#стон *ис#уп Aолз*ерија су с"е)ени. Eе#стон

је осу/ен на с"рт #ао јерети#.

42



одраава р#вену до#трину #оја је извр$ила огро"ан утиај на

уо*ли%ава)е духовног насле/а енглес#ог народа у#љу%ују+и и

јези#. 5олитвеник је дело групе од тринаест теолога #оји су познати под

називо" Виндзорс1а 1омисија. Gпа# најванију улогу у раду ове #о"исије

и"ао је Крен"ер и #)ига носи пе%ат )еговог ли%ног генија. Tитургије се

не праве оне израстају из ве#овне по*оности., али а#о је и#ад не#а

литургија "огла *ити дело једног јединог у"а овај "олитвени# је поте#ао

од једног у%е)а#а са непогре$иви" осе+а)е" за народну "олитву.U 9

до#тринарно" погледу 6олитвени1 је о*ли#ован пре"а на%ели"а

лутеранс#ог *огослуе)а.8 То се о%итује у те)и да слу*а *уде

разу"љива о*и%ни" вернии"а и да *и они од пу#их пос"атра%а "огли да

постану а#тивни у%еснии у литургији. утеранс#е слу*е *иле су

прилаго/ене слу*е из сред)ег ве#а па се Крен"ер угледао на енглес#е

сред)еве#овне литургије посе*но Uарум. Aа" Крен"ер није *ио задовољан

#)иго". н је у верс#о" погледу еволуирао. ри*лиио се у%е)у о

при%е$+у #а#во су заступали $вајарс#и реор"аторипосе*но >вингли.:

]*ог тога се "ада су на први поглед готово истоветног садраја

"олитвении из 154:. и 1552. у до#тринарно" погледу *итно разли#ују.

&ајванија је разли#а у ре%ении #оја се изговара при додељива)у

ри%естиf

38 . &ајванија протестантс#а #)ига #оја је утиала на 6олитвени1 *ила је литургија #оју је

написао познати реор"атор <артин @уер за Келн.39 . &а Крен"ера су утиали &и#олас ?идли )егов пријатељ сада лондонс#и *ис#уп и други

иста#нути енглес#и е"игранти #оји су се вратили из 'вропе.

43



1! К)ига из 154:fUТело на$ег Sоспода Gсуса риста #оје се предало за

те*е не#а %ува твоје тело и ду$у за ве%ни ивот.U

2! К)ига из 1552fU9з"и и једи ово у се+а)е да је рист у"ро за те*е и

храни се )и"е у верно" сво" сру са захвално$+у.U

Dор"ула из 1552. јасно одраава >винглијев став да је при%е$+е

са"о си"*оли%на успо"ена на ристову ртву и да не"а трансупстаније

(тј. да се хле* и вино не претварају у тело и #рв ристову и да рист није

ни духовно ни телесно присутан при о*реду!.

dнгли#анс#а р#ва задрала је у спољно" погледу јо$ "ноге остат#е

ри"о#атоли%#ог о*реда - р#вену хијерархију све$тени%#е одеде

#ле%а)е у р#ви по"аза)е уље" употре*а зна#а #рста при #р$те)у

прстена при вен%ава)у ор"ална и литургијс#а природа "олитви итд. ]*ог

тога су јој реор"атри са #онтинента "ного приговарали.

рост свет је о*и%но неповерљиво гледао не толи#о на про"ене у

вероу%е)у #оли#о на про"ене у о*реду. 9 Корнволу је 154:. из*ила по*уна

у #оја је остала упа"+ена по и"ену #оји" су устании подругљиво називали

*огослуе)е на енглес#о" - TFс1р#ња играријаU.

3. У#$&"&7 К/$&

44



3едну од најдра"ати%нијих епизода у *ор*и енглес#ог сеља$тва

против огра/ива)а представља устана# ?о*ерта Кета #оји је из*ио 154:. у

&орол#у у пољпривредно" погледу напредној енглес#ој гроовији.

?о*ерт Кет *ио је ситни пле"и+ #оји је и"ао #оарс#о предузе+е. T<и не

"ое"о даље с#р$тених ру#у да трпи"о са"овољу аристо#ратије и

сеос#ог пле"ства, *оље на" је да се лати"о оруја да ус#овитла"о не*о и

зе"љу но да подноси"о та#ве уасе...ос#ида+е"о ограде и плотове

засу+е"о јар#ове врати+е"о оп$тинс#у зе"љу и сравни+е"о са зе"љо" све

ограде постављене сра"но" подло$+у и *езосе+ајно$+у. ]аслепљени

гнево" устании су у зна# протеста по#лали 20.000 оваа. &а страну

устан#а при$ли су $иро#и слојеви града &ори%а. 9 програ"у од 2: та%а#а

сељаи су захтевали извр$е)е постоје+их за#она против огра/ива)а, да се

лендлордови"а потпуно одуз"е право у%е$+а у #ори$+е)у оп$тинс#их

па$)а#а, захтевана је сло*ода $у"а ре#а и лова и ри*олова, осло*о/е)е

сеља#а од #"етс#е зависности, право сеља#а да *ирају све$тени#а #оји +е

савесно вр$ити своје о*авезе, у#ида)е натуралне р#вене десетине и )ено

за"е)ива)е 10• нов%ано" да*ино". 9стана# је угу$ен. 9з по"о+

нај"љених не"а%#их ландс#нехта Cори#ове трупе су на јури$ заузеле

&ори% и у )еговој о#олини поту#ле сеља%#е одреде захваљују+и та#ти%#ој

45



гре$и во/а устан#а. &а стотине сеља#а је пове$ано. Кет је о#ован у

лане са *рато" Cиље"о" одведен у ондон и осу/ен на ве$а)е и

%ере%е)е. 9следио је и Aо"ерсетов пад. A"атрало се да он сноси до*ар део

#ривие за из*ија)е устан#а. Aо"ерсет је *ио један од оних #оји су

осу/ивали огра/ива)е тврде+и да су виновнии соијалних невоља

гра"зиви зе"љопоседнии. Bонео је про#ла"аије против огра/ива)а и

установио #о"исије #оје су тре*але да се поза*аве ови" про*ле"о".

одравао је она ејлса #оји је по#у$авао да донесе за#оне о за*рани

огра/ива)а и $пе#улаија и за$тити сеља#е од протерива)а. Fегови

противнии оптуивали су га да је ова#во" полити#о" подстиао нереде у

зе"љи. Bоду$е Кетови устании су заиста веровали да је Tдо*ри војводаU

на )иховој страни. 40 Cори# је у*едио пле"ство да је устана# у &орол#у

дело Aо"ерсета и с"енио га на "есту проте#тора. осле о*ра%уна са

устании"а 1550. године потвр/ени су сред)ове#овни статути -

<ертонс#и (125.! и Cест"инстерс#и (1285! #оји"а је сан#ионисано

заузи"а)е оп$тинс#их па$)а#а од стране лендлордова и )ихово

огра/ива)е.

?АРИЈА ТЈУДОР @КР>А>А< (1553-1558)

1. $оку6ај узурпације престола " краљица 7ејн 8реј

40 Bруги слу%ај #оји је дис#редитовао Aо"ерсета је судс#о у*иство )еговог *рата ад"ирала

То"аса Aеј"ура #оји је *ио ое)ен Катарино" ар удовио" енрија 777. То"ас је оптуен зазаверу против проте#тора и погу*љен. Gсто та#о Aо"ерсет је *ио нета#ти%ан у односи"а са

други" %ланови"а дравног савета и успевао је да од се*е оту/и "ноге "о+ни#е у 'нглес#ој. Bа*и саградио рас#о$ну е#страваганту резиденију у ондону (obXIJaIk tbYaI! сру$ио је градс#е резиденије 2 *ис#упа и #онис#овао "ного р#вених поседа $то је $о#ирало јавност.

46



'двард 7 у"ро је 6. јула. ]а#онита наследниа престола *ила је

)егова полусестра <арија +ер#а енрија 777 и Катарине dрагонс#е.

ознато је *ило да је горљива #атол#и)а. роте#тор Cори# се сви" сила"а

трудио да спре%и )ен долаза# на престо #оји *и зна%ио )егов пад али и

довео у пита)е све те#овине реор"аије. Cори# је јуна 155. у*едио

#раља да потпи$е до#у"ент #оји" је своје сестре <арију и 'лиза*ету #ао

неза#ониту енријеву деу ли$авао права на наследство.41

Као наследниа

одре/ена је еди ејн Sреј. ва 16-годи$)а девој#а водила је поре#ло од

енрија 77. Gа#о врло "лада ваила је за једну од најо*разованијих ена

у 'нглес#ој. Cори# ју је ве+ "аја 155. вен%ао за свога сина Sилорда. Када

је 'двард 7 издахнуо Cори# је то три дана драо у тајности #а#о *и

извр$ио све припре"е да ејн Sреј прогласи за #раљиу $то је десетог

јула уз гро"огласну паљ*у топова са Тауера и у%инио. ропустио је

"е/ути" да стави под прис"отру <арију Тјудор. на је успела да напусти

ондон. &ије по*егла у &изозе"с#у "ада је све за то *ило организовано

него је хра*ро одлу%ила да се *ори за #руну. #упила је своје присталие и

успела да задо*ије подр$#у народа у ве+ини енглес#их по#рајина. осле

са"о 10 дана - 20. јула 155. Cори# је "орао да се преда. н )егов син и

TBеветодневна #раљиаU ејн су погу*љени42.

41. <огу+е је да је иниијатива поте#ла од са"ог 'дварда 7 загриеног протестанта.

42. Cори# је погу*љен у*рзо по$то је <арија ступила на престо. ејн Sреј )ен "у Sилорд и

над*ис#уп То"ас Крен"ер су ухап$ени. Крен"ер је недуго зати" осло*о/ен. ејн Sреј иSилорд су погу*љени те# е*руара 1554. #ада је Cајатови" устан#о" угроена <аријинавласт.

47



2 .A&"#7! %&7< ! >&&$+*& +"&

<арија је *ила о*разована у ху"анисти%#о" духу. ровела је те$#о

дети)ство и "ладост. д 151. *ило јој је за*ра)ено да ви/а "ај#у.

рогла$ена је неза#онити" детето". @ила је излоена *ез*ројни"

поние)и"а у иљу да јој се сло"и дух јер је упорно од*ијала да се

сагласи са нови" порет#о" на двору и у зе"љи. осле "ај%ине с"рти

пристала је да призна #раљеву супре"аију над р#во" од*аи папу и

потврди да је *ра# )ених родитеља T*ио инестуозан и неза#онитU (са"и"

ти" потвр/ивала је своју сопствену нелегити"ност!.4 осле тога с )о" је

*оље поступано и дозвољено јој је да се појављује на двору. d#то" о

насле/ива)у из 1544. признато јој је право на престо после 'дварда 7.

@ила је по$тена хра*ра и вели#оду$на $то јој је у по%ет#у донело

популарност. &ије и"ала тјудоровс#у праг"ати%ност - *ила је одана

ри"о#атоли%#ој вери и сво" $панс#о" поре#лу $то је *ило у потпуној

супротности са осе+а)и"а и интереси"а наије а она по то" пита)у није

*ила спре"на на уступ#е.3една од првих дуности владара је *ило

о*ез*е/ива)е пото"ства $то је зна%ило да *и #раљиа тре*ало да се уда.

<арија је и"ала ве+ ; година и није се одли#овала енс#о"

привла%но$+у. Aтвари су се ис#о"пли#овале јер је за "уа елела Eпана

и о*ратила се за по"о+ сво"е ро/а#у Карлу #оји је у то"е видео прили#у

за свога сина Dилипа. То је пла$ило и 'нглезе и $панс#е непријатеље

43. ]а ове изјаве од"ах је пре#о а"*асадора Карла траила опро$тај од папе.

48



Dранузе. Aу%елила су се два спосо*на дипло"ата - ранус#и а"*асадор

dнтоан де ла &оај и арс#и Aи"он ?енар. &оај се струнио упозоравају+и

'нглезе $та зна%и страна на престолу. ви су и са"и *или свесни тога па

незадовољство нису #рили ни не#и одани #атолии. <арија дотада уве#

посве+ена дуности није ви$е реаговала #ао #раљиа него #ао ена - она

се заиста заљу*ила у 11 година "ла/ег Dилипа. Када су је изаслании о*а

до"а парла"ента упозорили на опасности *ра#а са стране" реаговала је

неотесано од*аују+и Iти#еију и изјавила ли%но да је )ен *ра# )ена

приватна ствар и да *и пре у"рла него иза*рала другог "уа.44 ]вани%ни

преговори о *ра#у во/ени су на нову 1554. годину. рат)у $панс#е

а"*асаде су де%урлија на улии засипала грудва"а снега. Када се сутрадан

$панс#а делегаија појавила у престонии до%е#ана је туно и у ти$ини.

9говор с#лопљен :. јануара *ио је доста повољан по 'нглезе - Dилип +е

носити титулу енглес#ог #раља и по"агати у влада)у али са"о <арија +е

у%ествовати у раду свих дравних и р#вених институија у #оји"а +е

полоаје драти ис#љу%иво 'нглези, ]а#они и о*и%аји 'нглес#е не+е *ити

"е)ани, <арија +е до*ијати "ираз од 60.000 унти годи$)е #оји не+е

"о+и да се износи из драве *ез )ене сагласности. d#о она у"ре *ез дее

Dилип не+е и"ати ви$е ни#а#вих права у 'нглес#ој, d#о *уду и"али дее

нихови пото"и +е наследити @уругундију и &изозе"с#у #ао и 'нглес#у а

44. Краљиа је у та#ви" прили#а"а оп$тила посредно - пре#о #анелара.

49



а#о Bон Карлос у"ре *ез наследни#а и $панс#и престо.45 Када је #анелар

Sардинер ове услове о*знанио једно" с#упу пле"и+а у Cест"инстеру а

#асније и градона%елни#у и становнии"а ондона није наи$ао на

одо*рава)е. €уди нису и"али повере)а у $панс#а о*е+а)а а најс"елији

незадовољнии су се ве+ спре"али на по*уну. &а %елу завере *ио је То"ас

Cајат син песни#а #оји је на"еравао да на престо доведе 'лиза*ету #оја у

заверу није *ила у"е$ана. Bо*ио је по"о+ од а"*асадора Dранус#е и

Cенеије. 9стана# је планиран за 18. "арт али је један од заверени#а под

притис#о" 21. јануара одао своје сау%есни#е. Cајат је дигао устана# у сво"

#рају у Кенту и са#упио о#о се*е 4.000 приста$а. Кренуо је на ондон али

та"о није наи$ао на одзив становни$тва. стао је и *ез подр$#е не#их

у%есни#а у завери. редао се и погу*љен је са о#о стотину својих

след*ени#а - са"о у једно" дану у ондону их је 46-сторо пове$ано.

Dилип је стигао у 'нглес#у јула 1554. и *оравио је ту до септе"*ра 1555.

године. ?ас#о$на ере"онија вен%а)а одрана је 25. ј ула 1554. у

вин%естерс#ој #атедрали. Gз Eпаније је пристигао вели#и *рој званиа

#оји су преплавили ондон. &е сасви" поуздани извори говоре о 12.000

Eпанаа %ије је присуство иритирало становни#е енглес#ог главног града.

<арија се узалуд надала детету. dприла 1555. о*знанила је да је трудна па

су звона у 'нглес#ој звонила - узалуд. Dилип #оји је *ра# схватао #ао

полити%#у дуност напустио је 'нглес#у и вратио се те# "арта 155;. и

45. Bон Карлос је Dилипов син из првог *ра#а.

50



остао са"о три "есеа - довољно да 'нглес#у уву%е у непотре*ан рат са

Dранус#о".

3. +*%&$&7 %!+7&$+,!B7+ '%7*! ! %++"! %+$/#$&"&$&

Као одана #атол#и)а <арија је се*и ставила у задата# да своју зе"љу

поврати у #рило ри"с#е р#ве. То није *ило ла#о. д по%ет#а реор"аије

про$ло је ве+ 20 година и елb по#оље)е стасало је у новој вери. д"ах

по долас#у на власт вратила је на полоаје петориу свргнутих *ис#упа а

Aтивен Sардинер #оји је за владавине 'дварда 7 *ио у не"илости и %а"ио

у Тауеру постављен је за #анелара. Cоде+и реор"аторс#и *ис#упи су

затворени - ?идли ати"ер Кавердејл Крен"ер и др. иетро <артири и

други страни до*или су дозволу да сло*одно напусте 'нглес#у $то су

у%инили и "ноги енглес#и протестанти.46 9#инуте су све верс#е реор"е

'дварда 7. #о 2.000 све$тени#а прогнано је зато $то су се оенили.

стао је јо$ про*ле" признава)а папс#е власти. Aтановни$тво је

по#азивало вели#и отпор то"е и то %есто из прозаи%них "атеријалних

разлога - пла$или су се да +е и" *ити одузета својина над негда$)и"

"анастирс#и" поседи"а. Cеровало се да о*нова папс#е власти правно

зна%и и о*нову "анастирс#их поседа. Те стреп)е је потхра)ивало

од*ија)е #ардинала ?еRиналда ола да се о*авее на одриа)е од

46. иетро <артири - етар <у%ени# - познати протестантс#и проповедни#

51



"анастирс#их до*ара.4; ол је елео да се врати у 'нглес#у али "у )егови

сународнии нису то дозвољавали. апа 3улије 777 је најзад о*е+ао

одриа)е од "анастирис#их до*ара. &ове"*ра 1554. ?еRиналду олу је

дозвољено да се ис#ра у Bоверу. Bо%е#ан је у ондону уз гласне изразе

оду$евље)а. 9 Cајтхолу је 0.(или 24! нове"*ра 1554. одрана вели#а

дирљива патети%на а "ода и пониавају+а ере"онија. Краљ #раљиа и

500 %ланова о*а до"а парла"ента #ле%е+и су %е#али да ол енглес#и"

владари"а и народу да опро$тај з*ог јереси у #оју су запали и врати их у

#рило ри"с#е р#ве. Краљиа је тихо ридала а %ланови парла"ента су у

суза"а гро"#о узви#ивали Td"инU ото" је отпеван Те N%.mE

То је *ио те# по%ета#. Aви за#они #оје су у сред)е" ве#у против

јерети#а издали ?и%арда 77 енри 7 и енри вра+ени су на снагу.

ову%ени су за#они и статути донесени против папс#е супре"атије. Cе+ у

дее"*ру исте 1554. године спаљен је први протестант он ?оRерс. То#о"

следе+е три и по године с#оро 00 људи свих сталеа спаљено је з*ог

јереси. <е/у )и"а и петориа *ив$их *ис#упаf ?идли ати"ер Bавид

упер и Крен"ер. ?идли и ати"ер спаљени су у #сорду о#то*ра 1555.

9 #сорд су послата два $панс#а ратра да у*еде разу"ног и опрезног

47. ^IiLMO[W Hb[I оле (1500-1558! по "аји је *ио #раљевс#е #рви (3ор#!. оре#ло и оданост

ри"о#атолииз"у у%инили су га вео"а вани" у о%и"а страних владара у вре"е реор"аије у'нглес#ој. осле 152. vивео је у иностранству #ао противни# енријеве верс#е полити#е.остао је #ардинал 156. и позивао Dранус#у и Eпанију да нападну 'нглес#у и васпоставе#атоли%#у веру. енри се осветио над )егови" сроднии"а и погу*ио оловог *рата и ве+

остарелу "ај#у. 9 иностранству је *ио повезан са Контариније" Карао" (#асније папа авле7! и други" во/и"а #онтрареор"аије. @ио је вео"а *лизу да *уде иза*ран за папу 154:.године.

52



Крен"ера да се по#аје. н је то е*руара 1556. године и у%инио - изјавио је

да се по#орава Католи%#ој р#ви и папи #ао )ено" врховно" поглавару.

Gзјавио је да верује у све постав#е #атоли%#е вероисповести и одре#ао се

утерове и >винглијеве јереси. отписао је то#о" "арта повељу о

по#аја)у $то је злоупотре*ио свој над*ис#упс#и полоај и прогласио

развод Катарине dрагонс#е и енрија 777 невае+и". о$то је на дан

)еговог спаљива)а падала #и$а постављен је на постоље у р#ви Aвете

<арије. драна "у је проповед. &а #рају проповеди Крен"ер се по"олио

уз ду*о#о #аја)е а зати" на запрепа$те)е присутних и о%ај власти

пову#ао сва своја пориа)а. ?е#ао је да није веровао у )их него их је

потписао у нади да +е та#о спасити свој ивот. &а ло"а%и је драо

подигнуту десну ру#у до# је пла"ен растао. Та#о је То"ас Крен"ер

опрезни и пову%ени %ове# #оји је своји" радо" посе*но 6олитвени1ом дао

пе%ат енглес#ој реор"аији постао и један од )ених најве+их "у%ени#а.

рогон протестаната #оје је предузела #раљиа <арија и"ао је

сасви" супротне резултате од о%е#иваних. Aпаљива)е јерети#а није

вратило енглес#у ри"с#о" #атолииз"у напротив - она је ову зе"љу

потпуно определила за реор"аију. ре по%ет#а ових репресалија ве+ина

'нглеза је пре"а верс#и" пита)и"а *ила у"ерена и прихватала про"ене

енрија 777. <лета%#и послани# у ондону у вре"е <арије Тјудор писао

је у Cенеију #а#о на двору и"а врло "ало ис#рених #атоли#а а и они и"ају

53



ви$е од 5 година. ]а#љу%ио је да су 'нглези нау%ени да у верс#и"

пита)и"а следе #раљев при"ер и да *и постали и "уха"едани а#о *и

#раљ пре$ао у ту веру. Gпа# *ра# <арије Тјудор са Eпане" и верс#а

полити#а у духу $панс#е ин#визиије *удили су наионални понос и

отпор. uврстина и хра*рост #ојо" су осу/ени протестанти подносили "у#е

по*у/ивала је у о%и"а )ихових сународни#а најпре саосе+а)е а пото" и

дивље)е и над )и"а се надвио ореол "у%ени#а за веру. Cе+ на први"

"иса"а у ондону %уло се негодова)е верни#а - понегде су и вадили

ноеве на све$тени#а. Bеа су се на улии играла Cајата и Eпанаа а игра

се завр$авала ве$а)е" #раља Dилипа. Краје" августа 1554. сељаи у

Aао#у су по#у$али да запале р#ву заједно са паство" #оја је *ила унутра

на "иси. То#о" истог "есеа озлоје/ени сељаи су одсе#ли нос једно"

све$тени#у у Кенту. >арс#и а"*асадор ?енар је у своји" изве$таји"а

страховао да +е у 'нглес#ој из*ити по*уна у#оли#о се не престане са

спаљива)е". иљаду људи је авугста 1556. #ли%у+и испра+ало повор#у од

двадесет двоје #онопе" везаних људи из Кол%естера #оје су водили на

ло"а%у. Bвојиа ра)еваа из Sрини%а при%али су да су их људи

#а"еновали #ад су *или на пропутова)у. T&епо#оле*љивост ртава од

?идлија и ати"ера надаље о#упала је енглес#у реор"аију у #рви и

суд*оносно урезала у људс#у свест везу из"е/у р#вене тираније и Aвете

столие...ет година раније протестантиза" је изједна%аван са пља%#о"

р#ава уни$те)е" непо$това)е" верс#и" расуло". Aада га је народ

54



по%ео поистове+ивати са врлино" по$те)е" и непо#оле*љиви" отпоро"

'нглеза једној напола ту/инс#ој власти.U <арија је у енглес#ој историјс#ој

традиији остала упа"+ена под нади"#о" TКрваваU "ада је и"ала "ноге

неоспорне људс#е врлине и "ада је у енглес#ој историји *ило владара и

дравни#а #оји *и ви$е заслуивали ова#ав епитет.

Краљиа није и"ала дее и енглес#и престо *ио је *ез наследни#а.

<арија је несре+на %а"ила у своји" одаја"а и %езнула за одсутни" и

незаинтересовани" "уе". uесто је седела згр%ена на поду. 9"рла је рано

ујутру 1;. нове"*ра 1558. године. Bруги горљиви *ора енглес#ог

#атолииз"а #ардинал ?еRиналд ол у"ро је не#оли#о сати #асније. Aа"о

не#оли#о дана пре с"рти <арија Тјудор је попу$тају+и под притис#о"

својих саветни#а признала своју полусестру 'лиза*ету за наследниу

престола под услово" да одри 'нглес#у у #атоли%#ој вери.

ЕЛИCАБЕТА I (1558-1D03)

1. Е,!:&/$!"& ,!B"+#$ - д+,&:&7 "& *,&#$ - "&,!E! #&%&д"!'!

Када је ступила на престо 'лиза*ета је и"ала 25 година.48 @ила је

+ер#а енрија 777 из )еговог другог *ра#а са dно" @олен. Као и )ена

полусестра <арија проивела је те$#о дети)ство - прогла$ена је

неза#онити" детето". Gс#љу%ена је из насле/а да *и јој то право (#ао и

48. ?о/ена је 1;. септе"*ра 15. #рунисана је 15. јануара 155:.

55



<арији! *ило вра+ено а#то" из дее"*ра 1546. године. *разована је у

ху"анисти%#о" духу - знала је латинс#и ранус#и талијанс#и и $панс#и

и уивала у "узии и #)иевности. Cисо#а рвено#оса на#ин/урена

до"инатна и недо#у%ива *ила је у о%и"а својих подани#а оли%е)е

#раљевс#ог достојанства. <ада је у"ела да *уде про"енљивог

располое)а - напрасита и саосе+ајна да у *есу и ае#ту запла%е -

поступала је раионално до #раја посве+ена сво" интересу али и

владарс#и" дуности"а. @ила је сасви" равноду$на пре"а верс#и" и

други" идеалисти%#и" стре"ље)и"а свога вре"ена усредсре/ују+и

једнострано своје напоре на о%ува)е једиства и независности 'нглес#е и

свога #раљевс#ог достојанства.

#руила се "али" делотворни" савето" у #оји су улазили

представнии главних полити%#их струја и интереса. 9 то" телу све

несугласие су "огле *ити ла#о от#ло)не *ез под"у#лих полити%#их

с"иалиа. Aавет је #раљии давао о*аве$те)а сугестије и та#о посредно

ус"еравао )ено делова)е али је одлу#е доносила са"а %есто после

дуготрајног одга/а)а. То су не#и ту"а%или #ао "ајсторс#о стрпље)е а

други #ао #ун#таторс#у сла*ост. д људи из нај*лие #раљи%ине о#олине

#оји су јој представљали ослона у влада)у издвајају се Aесил естер

&орол# и 'се#с. Gз"е/у овог #руга људи и )ихових $ти+ени#а постојало

је есто#о супарни$тво и водила се пот"ула *ор*а за власт.

Cилије" Aесил *арон од @ерглија постао је #раљи%ин главни

56



"инистар у*рзо по )ено" ступа)у на трон. Aвојо" делатно$+у о*елеио

је готово елу 'лиза*етину владавину. @ио је даровит полити%ар али јо$

талентованији ад"инистратор и *иро#рата. 9спео је да да се сна/е у

вели#и" полти%и#и" про"ена"а и с"иалиа"а и преивео је и 'двардово

и <аријино #раљева)е. 9ивао је у власти. оседовао је о$тар у"

изванредну "е"орију. @ио је "удар стрпљив и та#ти%ан $то га је %инило

идеални" "инистро" за тврдоглавог и захтевног владара #оји је елео да

)егова ре% *уде послед)а а та#ва је *ила 'лиза*ета. д свих људи на двору

он је уивао најви$е повере)а и и"ао најви$е власти. То је изазивало

сурев)ивост других "о+ни#а - естера &орол#а и 'се#са - ти" пре $то је

Aесил *ио с#ро"ног поре#ла.4:

?о*ет Bадли ерл од естера потиао је из једне од најугледнијих

аристо#ратс#их породиа. Bеда и ота су "у слуили енрија 777 и

'дварда 7 и о*ојиа завр$или на гу*или$ту. Cисо# атлетс#и гра/ен и

ви$естру#о даровит %ове#. @ио је #раљи%ин ли%ни "иљени#. Cероватно *и

се и удала за )ега да је дравни интереси нису у то"е спре%авали.

]аузи"ао је %итав низ ваних полоаја и о*ављао одоговорне дравни%#е

и војне послове при %е"у је правио *ројне про"а$аје али га је #раљи%ина

на#лоност спа$авала од с"е)ива)а.50

49 . oLJ NL[[LOX gIQL[ 1ak jOJbM jYJi_[I\ (1520-15:8. Cодио је поре#ло из ситне пле"и+#е

породие из Cелса #оја је подрала енрија 77 #од @осворта. росперирали су у слу*иенрија 777 и 'дварда 7 и о*огатили се прили#о" распу$та)а "анастира. E#олован је на

Ке"*риRу и *ио под ја#и" утиаје" ху"анисти%#их идеја. 9спео је да заведе ред и ста*илност узе"љи захваљују+и једној #о"про"исној политии.

50.^bPIJk ZYW[I\ IOJ[ bl qILQIakIJ (152‚15!-1588!

57



'лиза*ета владивина *ила је дуга. Трајала је готово пола ве#а (45

година! и "ое се поделити на два ве+а раздо*љаf 1! период од 1558.

до1588. о*елеен је ре$е)е" верс#ог пита)а и су#о*и"а о#о тог пита)а са

пуритани"а и #атолии"а, полити%#и про*ле" #раљи%иног *ра#а.

Aпољна полити#а у ово" раздо*љу и"а ви$е аза - 1558-1568. #ада је

преовла/ивао страх од Dранус#е, 1568-1585. #ада су се с"ирили су#о*и са

Dранус#о" и отпо%еле раз"ирие са Eпанијо", 1585-88. #ада је из*ио рат

са Eпанијо" #оји је #ул"инирао у су#о*у са &епо*едиво" ар"адо". 2!

период 1588-160. о*елеен је непре#идни" рато" са Eпанијо" 1588-160

#оји се водио у &изозе"с#ој Eпанији Dранус#ој и Gрс#ој, до"а+и"

про*ел"и"а #оји су довели до распада елиза*етинс#ог полити%#ог систе"а.

2. Р/+%&'!& *%// Е,!:&/$/ I

2.1. К%&!B!" ,!B"! +д"+# %/& */%#7! !$&!&

9 вре"е 'лиза*ете 'нглес#а је напустила ри"о#атоли%#у р#ву и

отиснула се у воде реор"аије. &епотпуно је разја$)ено #а#ва су *ила

'лиза*етина ли%на верс#а увере)а.

51

о$то је *ила +ер#а @оленове *ила

је протестант#и)а $то јој је у #рај)ој линији давало и легити"но право на

престо. ротестанти #оји су *или против <арије с"атрали су је своји"

претендетно" и потенијални" спасиое" енглес#е р#ве. То ју је у"ало

51 . ]агонетност 'лиза*етиних верс#их осе+а)а нагла$авају енглес#и аутори - вен uедви# у

Vсторији ре3орма!ије {Q |IO[ V[LaOPIk_ 7, ='лиза*етина вероисповест је ениг"а али не зато

$то је она +утала о то"е. ?азговарала је отворено са страни" послании"а "а)е отворено сасвоји" саветнии"аf али оно $то се из тога "огло сазнати толи#о је з*р#ано да се не %уди"о$то је $панс#и а"*асадор записао у о%аја)уf =9остало" она је ена и нестална је.=

58



стајало главе. ]а вре"е Cајатове по*уне по%ет#о" 1554. године #ада је

ухап$ена и зато%ена у Тауеру. Ту је провела са"о два "есеа и онда је *ила

пресељена у #у+ни притвор на #раљевс#о" властелинству у Cудсто#у.

олити%#и интереси су у%инили да 'лиза*ета *уде спа$ена управо од свог

*уду+ег за#летог непријатеља и оданог *ранитеља #атоли%#е вере - Dилипа

77 $панс#ог #раља. &аи"е после 'лиза*ете за#онита наследниа енглес#ог

трона *ила је $#отс#а #раљиа <арија Aтјуарт. E#отс#а је *ила

традиионални савезни# Dранус#е а 16-годи$)а <арија *ила је удата за

ранус#ог престолонаследни#а Dрансоа и ивела је у Dранус#ој. Dилип

и )егови саветнии су драли да је "а)е зло да наследниа престола *уде

'лиза*ета. <арија Aтјуарт *и 'нглес#у *ез су")е *аила у нару%је

Dрануза са #оји"а су Eпани ратовали ве+ ви$е од пола ве#а. Та#о је

'лиза*ета априла 1555. после две године одсуства вра+ена на двор где је

доду$е јо$ уве# *ила под прис"отро" и *ез трет"ана #оји *и јој припадао.

'лиза*ета је присуствовала #атоли%#о" *огослуе)у али се ни#ада није

отворено изја$)авала за ри"с#у веру #а#о не *и изгу*ила повере)е својих

протестантс#их присталиа. <арија се носила "и$љу да 'лиза*ету

ис#љу%и #ао "огу+у наследниу престола и зато $то је су")ала у

ис#реност )ених верс#их осе+а)а и поне$то з*ог те$#их успо"ена из

дети)ства #оје су је све ви$е зао#упљале. То није у%инила за љу*ав

Dилипу #оји је 'лиза*ету узео у за$титу. н је планирао да 'лиза*ету уда

за прина из не#е од #у+а #оје су *иле ха*с*ур$#и вазали а није

59



ис#љу%ивао ни "огу+ност да се у слу%ају <аријине с"рти са" оени

)о"е #а#о *и са%увао $панс#и утиај у 'нглес#ој. осле <аријине с"рти

'лиза*ета је *ез про*ле"а села на енглес#и престо. Eпани"а је у*рзо

о#ренула ле/а. То је ове наро%ито погодило јер су у вре"е <аријине

владавине и"али огро"ан утиај на двору %а# и" је у "ноги" слу%ајеви"а

у#азивано ве+е повере)е него 'нглези"а.

2.2. %*+ %&:д+/ /,!:&/$!"#7/ %/+%&'!/(1558-1559) - *%&F&/

'%7*/ "& #$&/ !: *%//"& Х/"%!& VIII

'нглес#а се *ез "ного *у#е одвајала од #атоли%#е р#ве. 'лиза*ета је

по#азала при то"е вели#у опрезност. ?изниа је *ила празна зе"ља *ез

од*ране. Dранузи и Eпани о#он%али су ви$едеенијс#и су#о* и са

интервенијо" #атоли%#их сила "орало се ра%унати. Cернии ри"с#е р#ве

су у 'нглес#ој јо$ уве# %инили ве+ину становни$тва. Dранузи су уз то

пре#о <арије Aтјуарт полагали право на 'нглес#и престо.52

'лиза*ета је теила р#вено" порет#у #а#ав је установио )ен ота

енри 777. Као и он није *ила присталиа #оренитијих про"ена у

вероу%е)у. Fена за"исао *ио је #атолииза" *ез папе - #раљева врховна

власт над р#во" поељан ели*ат све$тени#а стварно присуство

прили#о" при%е$+а. То није *ило изводљиво. Cладавине 'дварда 7 и

TКрвавеU <арије су проду*иле верс#е разли#е. Католии су се све ви$е

52. Тврдили су да је енријев *ра# са dно" @олен с#лопљен *ез папине сагласности неза#онит.

60



при*лиавали ?и"у а протестанти реор"аији.

Gз иностраних верс#их ентара вра+али су се и анатизовани

#атолии и протестанти. д"ах на по%ет#у појавио се про*ле" #раљи%ине

титулаије. Gзна/ено је једно нео*и%но ре$е)е. 9 титулаији та"о где је

#од енрија 777 и 'дварда 7 стајало Tвр2овни оглавар енглес1е !р1веW

#од 'лиза*ете је остављено са"о једно двос"ислено IkQ. (и та#о даље! $то

је #атоли%#е зе"ље остављало у недоу"ии. &е *ез снаног отпора у

парла"енту 'лиза*ета је повељо" о врховној власти постала врховни

поглавар р#ве. ри"ила је овла$те)а али је од*ила титулу XВр2овни

оглаварU и у"есто )е узела наслов T Вр2овни уравDа5U #оји је ви$е

одговарао и #онзервативи"а и ради#али"а. G поред свог дипло"атс#ог

дара 'лиза*ета је *ез "ного ере"оније пову#ла свог послани#а из ?и"а.

&а @ои+ 1558.наредила је *ис#упу Карлајла да не подие хостију5 а #ада

је он то од*ио иза$ла је из р#ве после %ита)а 'ван/еља. &а отвара)у

парла"ента 25. јануара 155:. #ада је све%ано оти$ла у Cест"инстер опати

и редовнии су је до%е#али са све+а"а та"јано" и свето" водо" а она их

је отпустила %увено" ре%енио"f Tоднесите те *а#ље јер и"а"о врло до*ар

вид.U

рогла$е)е 'лиза*ете за управља%а енглес#е р#ве озна%ило је

рас#ид са ?и"о". 'лиза*ета је е#с#о"униирана. Cра+ен је на снагу

Крен"еров 6олитвени1 из 1552. године али са "ноги" из"ена"а у

53 ри%есни хле* #од #атоли#а.

61



#атоли%#о" духу $то је одраавало #раљи%ину те)у за у"ерено"

реор"о". Aве$тении су задрали традиионалне одеде а и унутра$)е

уре/е)е р#ава готово да није из"е)ено. ва #о"про"исна верс#а

полити#а прихва+ена је од ве+ине све$тенства и верни#а. тпор је

пруило висо#о све$тенство. Aа"о двојиа од седа"наест *ис#упа су

задрали своје полоаје. A"е)ено је или напустило полоаје о#о 00

све$тени#а и петнаест управни#а #олеRа. ]а над*ис#упа Кентре*ерија

постављен је <етју ар#ер #оји +е *ити једна од најзна%ајнијих ли%ности

елиза*етинс#е реор"аије. 'лиза*етина верс#а полити#а није дала

о%е#иван резултате - успоставља)е верс#ог јединства у зе"љи. Fо"е су

*или незадовољни #атолии %ији је *рој ја#о опадао али и они #оји су

елели ради#алнију реор"аију а #ојих је *ило све ви$е.

2.2. %!$&"'! - %/:*!$/%!&"'!

о 'лиза*етино" долас#у на власт у 'нглес#у су по%ели да се вра+ају

е"игранти #оји су з*ог <аријиних прогона потраили уто%и$те у 'вропи.

<ноги су своје верс#о о*разова)е допунили у протестантс#и" ентри"а на

#онтиненту. Gна%е огор%ени з*ог онога $то су пропатили а сада и јасно

изгра/ених погледа на реор"у вра+али су се у отаR*ину непо#оле*љиви и

остра$+ени. Bва најзна%ајнија реор"атора са острва *или су 'нглез

?и%ард Ко#с и E#от он &о#с. Ко#с је *ио ху"анисти%#и о*разован и

62



с#лон да призна 6олитвени1 из 1552. за #оји су протестантс#и "у%ении

у"ирали. он &о#с једно од најпознатијих и"ена европс#е реор"аије

%есто уистину стра$ан у сво" е#стре"из"у хра*ар и *ес#о"про"исан до

готово невероватних граниа *ио је за #орените про"ене и у погледу

до#трине и р#вене организаије. 9зор "у је *ио Калвин #од #ога је

*оравио не#о вре"е у vеневи.54 TКо#совиU и T&о#совиU спорили су се

јо$ у е"играији. &о#сове присталие о#упљале су се у vеневи а Ко#сове

у Dран#урту.

ристалие ради#алне реор"аије назване су уритан!и. 9 погледу

вероу%е)а *или су #алвинисти - од*аивали су р#вену традиију и

инсистирали у потпуно" осла)а)у на @и*лију. Теили су #рај)е строго" и

доследно" придрава)у свих претпостав#и хри$+анс#ог на%ина ивота.

То зна%и да се )ихова по*оност није исрпљивала са"о у о*авља)у

54. ƒb_M hbMbm (1505-15;2!. A#ро"ног поре#ла (родитељи су "у највероватније *или ар"ери!.

рво раздо*ље )еговог ивота није сасви" расветљено. Aтудирао је или на ok. „MWJIsa #олеRуу 'дин*ургу или у Sлазгову. остао је све$тени# и адво#ат. д 1545. *ио је васпита% деедвојие протестантс#их пле"и+а #оји су *или за$титнии протестантс#ог проповедни#аCи$арта #оји је утиао и на &о#са да пре/е у нову веру. Када је Cи$арт спаљен #ао јерети#(1546! &о#с се придруио по*у)ени" пле"и+и"а #оји су у*или #ардинала @итона

архиепис#опа од Aв. dндрије (при"ас E#отс#е!. о*у)ении су *или оп#ољени у за"#у Aв.dндрије три "есеа. ]а то вре"е &о#с се по#азао #ао одли%ан проповедни# #оји је #а#о јепри"е+ено =надах)ивао #ао 500 тру*а и 1.000 до*о$а.=Gза*ран је за во/у $#отс#ихпротестаната. Када су ранус#е трупе про*иле опсаду провео је 18 "есеи #ао заро*љени# нагалији до# га 'двард 7 није е*руара 154:. от#упио и из*авио из ропства 9 'нглес#ој је (154:-155! постао воде+и проповедни# #оји је распиривао "р)у против ?и"а. о"агао је Крен"еруо#о К)иге оп$тих "олитава из 1552. и 42. %лана. ]а вре"е <аријине владавине по*егао је у'вропу. Као и Теодор @еза у Dранус#ој и$ао је у не#и" ствари"а даље од Калвинаодо*равају+и оруани отпор *ез*оно" владару. &аписао је 155;. своје познато дело Iрви зву1труGе ротив монструозне владавине Jена у #оје" је напао Катарину <еди%и 'лиза*ету 7 и<арију Aтјуарт. 9з изви)е)е 'лиза*ети да се те#ст не односи на )у до*ио је право пролаза#роз 'нглес#у и оти$ао у E#отс#у. Ту је *ио главни организатор реор"исане $#отс#е р#ве

#оја је устројена по Калвиново" презвитеријанс#о" систе"у. &ападао је *есо"у%но <аријуAтјуарт #атол#и)у не презају+и да јој дрс#о све саоп$ти у лие. Bо*ри" дело" је )еговазаслуга $то је власт $#отс#е #раљие *ила уздр"ана.

63



верс#их о*реда него је тре*ала да прои"а све видове сва#одневног

ивота - у породии на послу у дру$твени" односи"а. д појединаа је

захтевана потпуна са"о#онтрола #оја је водила у не#у врсту светов)а%#ог

ас#етиз"а. Fихова те)а #а "оралној исправности %есто се претварала у

епидла%е)е з*ог сасви" *езна%ајних пита)а.55 Крити#овали су енглес#у

р#ву. A"етале су и" одеде све$тени#а у#раси празнии везани за #улт

светаа #ле%а)е пред олтаро" употре*а зна#а #рста при #р$тава)у

прстен при вен%а)у - све оно за $та није *ило оправда)а у @и*лији.

Eто се ти%е уре/е)а р#ве узор су и" *иле ранохри$+анс#е

заједние. ита)е р#веног уре/е)а *ило је један од главних разлога

раз"и"оилае)а и су#о*а у верс#о" ивоту али се оно неиз*ено

преносило и на полити%#и план и оно +е прои"ати верс#и и полити%#и

ивот 'нглес#е у наредних 100 година. Тре*а нагласити да сви пуритани

нису инисистирали на пита)у р#веног уре/е)а него се издвојила струја

#оја је захтевала у#ида)е епис#опалног на%ина управља)а р#во".

рипаднии струје "е/у пуритани"а #оја се не противи епис#опално"

уре/е)у називају се еис1оал!има а по*орнии у#ида)а епис#опата

резвитеријан!има.

9 'лиза*етино вре"е пуританс#а увере)а су страствено испољавали

55 . ?е%и =пуритана= и =пуританс#и= %есто се произвољно #ористе да *и се )и"а

о*елеило верс#о %истунство и претерана строгост. G"ају и погрдно зна%е)е - озна%авају

*ес"ислену "оралну ситни%авост #оја "ое да доведе до извитопере)а основних "оралнихпретпостав#и. зна%ава и верс#о и "орално лие"ерје %ове# престаје да говори оно $то осе+аи потајно "исли и ради све оно $то јавно #рити#ује.

64



не#и од све$тени#а у #онво#аија"а али су наилазили на си"патије и

подр$#у појединаа #оји су заузи"али полоаје у са"о" дравно" врху -

Кентре*еријс#и над*ис#упи <етју ар#ер и )егов наследни# '"унд

Sриндејл, %ланови #раљи%иног савета естер и Cолсинге".56 9 прво"

налету 60-их година пуритани су се усредсредили углавно" на #рити#у

спољних о*елеја *огослуе)а - одеди и ритуала (TUор о1о одеJдиU!.

Краљиа је од*ила све )ихове захтеве и налоила ар#еру да

дисиплинује све$тенство. 9"еренији пуритани су се по#орили до# су

е#стре"исти у своји" захтеви"а оти$ли јо$ даље.

Bруги талас пуританс#ог делова)а уследио је од ;0-их година

надаље. уритани су по%ели да расправљају о ауторитету драве и р#ве

тј. оних снага #оје су и" стајале на путу. То је про*ле" у%инило врло

оз*иљни" и он је израстао из ус#о верс#их о#вира. То"ас Картрајт

проесор теологије на Ке"*риRу је на своји" предава)и"а препору%ивао

у#ида)е *ис#упија и успоставља)е потпуно презвитеријанс#е ор"е

56. {Ok_Is HOJKIJ (1504-15;5! о*разован је у Ке"*риRу где је остао #ао проесор. @ио је #аоКрен"ер пову%ена нау%ни%#а природа. 9 вре"е енрија 777 %лан је #руга #е"*ри%#ихху"аниста с#лоних реор"аији. *ављао је дуност #апелана dне @олен и заузи"ао зна%ајнеполоаје на универзитети"а. @ио је вели#и љу*итељ и са#упља% англоса#сонс#их старина#)ига повеља ру#описа и и"а иста#нуто "есто #ао један од пионира историјс#е ерудиије у'нглес#ој. о#у$авао је да легити"ност и исправност енглес#е р#ве до#ае историјс#и"истраива)и"а. &ије строго прогонио ни пуританае ни #атоли#е #а#о је то #раљиа од )егао%е#ивала.VWXYMW …JLMWO[ (151:-158! син *огатог ар"ера. *разован на Ке"*риRу. @ио је #апелан?идлија лондонс#ог *ис#упа пото" и #раља 'дварда 7. ]а вре"е <аријине владвине по*егао јеу Aтраз*ур зати" у Dран#урт. о поврат#у заузи"ао о*ављао разли%ите дуности науниверзитети"а а #ао над*ис#уп 3ор#а и"ао је задата# да ис#орени #атолииза". ?адио је "ного

на подиза)у о*разовног нивоа све$тенства с"атрају+и да је тај про*ле" зна%ајнији од расправао#о *огослу*ених одеди о#о %ега су се доста ло"ила #опља. остао је Кентре*еријс#инад*ис#уп 15;5. после ар#ерове с"рти.

65



управља)а р#во". A"е)ен је са полоаја. ]на%ајно је да пуритани нису

иступили из звани%не р#ве. резвитеријани су ;0-их и 80-година у

о#риљу англи#анс#е р#ве и"али своје +елије - својеврсну X!р1ву у сен!иW.

]а%еи су *или организва)е нео*авезних духовних и интеле#туалних

#урсева #а#о *и се подигао о*разовни ниво све$тенства и о*и%них

верни#а. 'лиза*ета је 15;6. наредила SриндIpлу да их за*рани али је овај

то од*ио у пис"у у #о"е се врло с"ели" ре%и"а о*ратио #раљииfU...сетите

се госпо/о да сте ви с"ртно створе)е...Gа#о сте "о+ан владар ипа# се

сетите да је онај #оји *орави на не*у "о+нијиU.5; Касније 80-их година

(X1ласи5ни ериодW! Tр#ва у сениU до*ила је потпуни организаиони

о*ли# у виду синода по#рајинс#их и наионалних с#уп$тина. итер

Cентворт истиао је права парла"ента #оја су *ила у супротности са

ингеренија"а #раља. Bо)и до" парла"ента је 1588-8:. давао подр$#у

презвитеријани"а и до$ао у су#о* са #раљио". Ту су за%еи

индетии#аије полити%#их и верс#их су#о*а $то +е до+и до израаја у

'нглес#ој револуији 1642-164:. (епис#опали су углавно"

поистове+ивани са #раљеви" присталиа"а а пуритани са присталиа"а

парла"ента!.

3о$ е#стре"нија струја у о#виру презвитеријанаа траила је

о*разова)е независних #онгрегаија и у#ида)е наионалне р#ве. То су

тзвE Vндененденти ( Yезависни! најради#алнија струја енглес#е

57. *ратио се #ралљии са ={OWOX= (госпо/о! а не са ва$а висости (=†bYJ tLi_MIaa=!.

66



реор"аије. &азивају се јо$ и нон#оор"исти"а зато $то су за разли#у

од осталих пуританаа и"али хра*рости да иступе отворено из звани%не

р#ве "ада је то *ило #а)иво. редава% са Ке"*риRа ?о*ерт @раун је са

своји" след*ении"а ( Qраунисти! по*ијао ауторитет драве и наионалне

р#ве. о*егао је 1582. са вели#и" *роје" својих присталиа у оландију

#оја је после 'лиза*етиних прогона постала уто%и$те разних е#стре"них

реор"исти%#их заједниа из 'нглес#е. Ту су у додиру са холандс#и"

<енонити"а и други" ана*аптисти%#и" заједнии"а поне$то ревидирали

своје у%е)е. 3едан део )их отпловио је 1620. са *родо" 6еј3лауер и

у%ествовао у то" легендарно" подухвату насељава)а Aеверне d"ери#е.

Aве о*ли#е пуританиз"а 'лиза*ета је с"атрала оз*иљно" прет)о"

постоје+е" соијално" и полити%#о" порет#у. о$то се до*ар део

р#вених вели#одстојни#а попут ар#ера и Sриндала по#азао "ла# у

*ор*и против пуританаа или их %а# $титио 'лиза*ета је најзад на$ла

поуздан ослона у ону Cитгиту. н је 1586. постављен за

Кентре*еријс#ог над*ис#упа и постао %лан #раљевс#ог савета. Cитгит је

деловао у сарад)и са поуздани" #раљи%ини" први" "инистро" @ерглије"

(Aесило"!. снована је Висо1а Комисија ( Z=-, Comm=;=on! - врста суда за

верс#а пита)а #оји је и"ао доста тога заједни%#ог са Eпанс#о"

ин#визиијо". 9 парла"енту је 15:. године донет за#он о прогону

пуританаа и сепаратиста (Gнденпендената! и тројиа )ихових во/а -

@ероу енри и Sринвуд - погу*љени су исте године з*ог списа у #оји"а су

67



нападани р#ва и драва.

'лиза*ета је успела да до #раја своје владавине заведе #онтролу над

р#во" и о%исти је од ради#алних реор"атора. &езадовљна "а)ина

све$тени#а и верни#а остала је ван звани%не р#ве (нон1о3ормисти! и она

+е представљати се"е раздора #оје +е своје плодове дати у вре"е првих

Aтјуарта и гра/анс#ог рата у 'нглес#ој #оји +е и"ати и одли#е верс#ог

су#о*а.

2.3.+,+E& 7&$+,!7&

]а разли#у од протестаната #атолии су у раздо*љу 1558-1568.

сла*или и *ројно и у погледу ентузијаз"а. 9 то"е периоду јо$ нису *или

излоени прогони"а али нису ни до*ијали по"о+ из иностранства.

Dранус#а заузета верс#и" ратови" није "огла да и" по"огне а најве+и

за$титни# ри"с#е вере Dилип 77 пла$ио се да #атоли%#а по*еда у

'нглес#ој не оја%а полоај Dранус#е.

Католии су представљали "а)ину у 'нглес#ој и првих десет година нису

иступали против драве и протестаната. Cе+ина их је %а# поха/ала

*огослуе)е у dнгли#анс#и" р#ва"а јер су сходно постоје+и" за#они"а

у слу%ају изостан#а нов%ано #а)авани. &ису се "ного освртали ни на

одлу#е од*ора у ?и"у #оји је осу/ивао присуствова)е јерети%#ој слу*и.

Контрареор"аија је *ила а#тивна на #онтиненту а у )ено" та*ору

су деловале и енглес#е из*еглие. Cилије" dлен је 1568. у Bуеу (ZYOL! у

&изозе"с#ој основао се"инар у #о"е су припре"ани #атоли%#и све$тении

68



за рад у 'нглес#ој.58 9%ении су *или 'нглес#и "лади+и #оји су тре*али да

вр$е "исионарс#и рад у до"овини по ену да за веру и страдају. осле

спора са $панс#и" власти"а се"инар је пресељен 15;8. у ?е"с. Aледе+е

године dлен је оти$ао у ?и" и ту под туторство" језуита отворио

'нглес#у $#олу. рви све$тении $#оловани у иностранству по%ели су да

стиу на острво 15;4. а прва језуитс#а "исија #оју су водили Ке"пион и

арсонс две године раније (15;2!.5:

То $то је се"инар у Bуеу отворен 1568. није слу%ајно. То је *ила прело"на

година #ада је #атоли%#а опозиија дигла главу и отпо%ела са

супротставља)е" реи"у. Те 1568. је по$то је после по*уне

протестантс#ог пле"ства прогнана из зе"ље у 'нглес#у стигла и E#отс#а

#раљиа <арија Aтјуарт. E#отс#а #раљиа је *ила главни #атоли%#и

58. NL[[LOX „[[IM (152-15:4! $#оловао се на #сорду. 9 вре"е <арије Тјудор *ио је један од

главних а#аде"с#их по#рета%а оиваљава)а #атолииз"а. о долас#у 'лиза*ете оти$ао је у&изозе"с#у најпре у увен пото" у <ехелен. @ио је у"е$ан у планове Dилипа 77 за инвазију'нглес#е. &а $панс#и захтев папа га је и"еновао #ардинало". озивао је енглес#е #атоли#е даподре $панс#у инвазију. осле пораза &епо*едиве ар"аде 1588. напустио је полити#у иусредсредио се на интеле#туални рад. ]ахваљују+и )е"у појавила се тзв. 0у%:QиGлија

ревидирана верзија Cулгате.

59. VWXYMW gOX`LbM (1540-1581! *ио је све$тени# dнгли#анс#е р#ве (1568! али ју је з*ог

својих #атоли%#их увере)а напустио #ао и врло изгледну а#аде"с#у #аријеру. ти$ао је у

Bа*лин а пото" у BуI зати" ?и" где се при#љу%ио језуити"а и са )и"а *оравио у рагу.9#љу%ен је у језуитс#у тајну "исију од : људи под ?о*ерто" арсонсо". @или су спре"ни на свепа и да "у%ени%#и страдају. 9 непре#идно" *е#ству од власти %есто су се #ретали од #у+е до#у+е проповедају+и слуе+и "ису и о*аваљау+и друге верс#е о*реде. 9 тајној $та"паријиКе"пион је у"ноио свој па"лет N%A%m [a+=on%; (десет разлога за$то је #атоли%#а р#ваправа р#ва!. Gз*егавао је полити%#у а#тивност говоре+и да =путује са"о з*ог ду$а=. 9хап$ен

је зато%ен у Тауеру осу/ен з*ог издаје и о*е$ен.

^bPIJk HOJabMa (1546-1610! син #ова%а $#олован на #сорду по%ео је универзитетс#у #аријеру.осле спора са #олега"а напустио је #сорд и оти$ао 15;5. у адову и ?и" где се исте годинепри#љу%ио језуити"а. о$то је Ка"пион ухап$ен напустио је 'нглес#у. Кретао се по ?и"уEпанији и &изозе"с#ој ду*о#о у"е$ан у полити%#е а#тивности за свргава)е 'лиза*ете. ]а

разли#у од Ке"пиона није *ио тихи духовни# него %ове# од а#ије са полити%#и" а"*иија"а.остао је $панс#и присталиа и *ио један од оних #оји су "ного о%е#ивали од похода&епо*едиве ар"аде.

69



предентент на 'нглес#и престо $то је дало полета енглес#и" #атолии"а.

9 нове"*ру 156:. године из*ила је IоGуна северни2 ерлова. 'рлови од

&орта"*ерленда и Cест"орленда60 под заставо" са пет рана ристових

дигли су се на устана#. апа и" је дао 12.000 #руна а Eпани су о*е+али

по"о+. о*у)ении су ос#врнули %асну трпезу у #атедрали у Bаре"у

ис#идали @и*лију на 'нглес#о" у пара"пар%ад и поново увели "ису.

9стана# је угу$ен у #рви и погу*љено је 500-800 људи. Cест"орленд је

по*егао у Dландрију где је провео остата# ивота. 9следиле су јо$ три

завере с#оване са на"еро" да се свргне 'лиза*ета и доведе <арија Aтјуарт

- ?идолијева Тро#"ортонова и @а*ингтонова. Aве су о#он%ане неуспехо".

апа је 15;0. *уло" [%+nan; =n %\A%7;=; е#с#о"униирао 'лиза*ету

прогласио је свргнуто" о*јавио да она и )ени след*ении нису део Тела

ристовог (тј. р#ве! и осло*одио све )ене подани#е о*авезе верности

#раљии.61 Та#о су сви енглес#и #атолии *ез о*зира на #ривиу понели

иг издајни#а.

о%ео је звани%ан прогон #атоли#а. арла"ент је 15;1. године

прогласио #риви" за издају сва#ог #о о*рати другог или са" пре/е на

ри"о#атоли%#у веру. ]*ог тога је сва#и #атоли%#и све$тени# *ио у

опасности да *уде осу/ен. 9ве+ане су и нов%ане #азне за неприсуствова)е

слу*и @оијој (20 унти "есе%но!. 3едни" а#то" из 1585. налоено је

60 Aеверне енглес#е по#рајине на грании са E#отс#о".

61 . 9гледни гра/анин по и"ену Dелтон при#уао је те#ст *уле на #апију *ис#упс#ог двора удвори$ту #атедрале св. авла и платио то главо". ?астура)у *уле противио се и $панс#и #раљ

Dилип 77 с"атрају+и то непро"и$љени" гесто".

70



сви" језуити"а и све$тении"а #оји су радили у се"ени$ти"а да у ро#у

од 40 дана напусте 'нглес#у или +е у противно" *ити оптуени за издају.

d#то" из 15:. ограни%ено је #рета)е #атоли#а на #руг од 5 "иља од своје

#у+е. огу*љено је о#о 120 све$тени#а и 60 световних лиа. Ти"е је

'лиза*ета от#лонила опасност од #атоли%#е завере по драву. Cе+и део

#атоли#а *ио је патриотс#и оријентисан и приврен #руни $то су до#азали

у вре"е ратова са Dилипо" 77 "ада их је доста *ило и на страни Eпанаа.

3. !$&/ "&#,/6& %/#$+,& - %+,/ Е,!:&/$!"+ %&7& - ?&%!&

С$&%$

'лиза*етина удаја и про*ле" насле/а су *или једни од виталних

дравних про*ле"а и %инило се да за )их не"а ре$е)а. @ра# са енглес#и"

пле"и+е" уздигао *и #раљи%иног "уа )егову породиу и #лијентелу

свео #раљиу на ниво ор"алног владара и изазвао сурев)ивост "о+них

аристо#ратс#их породиа. @ра# са стране" претио је да се изроди у

гре$#у #а#ву је направила )ена претходниа <арија Тјудор и претвори

'нглес#у у сателита не#е европс#е силе. Bравни интереси и вероватно

#раљи%ина ли%на еља ("ода и изи%#и недостата#! утиали су на то да

'лиза*ета остане неудата или - #а#о *и то узви$еније зву%ало - 0еви5анс1а

1раDи!а (R=&-=n ].%%n!. Aа друге стране с"рт *ез наследни#а - изузев

$#отс#е #раљие <арије - претила *и да угрози dнгли#анс#у р#ву и

традиионалну полити#у. Као и про*ле" уре/е)а р#ве та#о се и

#раљи%ин *ра# претворио у уставно пита)е односа из"е/у #руне и

71



парла"ента (1566 15;6. и 15:.!. ре"а 'лиза*етини" схвата)и"а то је

*ила једна од Tствари дравеU у #оју парла"ент није и"ао права да се

"е$а. Gстовре"ено 'лиза*ета је своје *ра%но пита)е #ористила #ао орује

у спољној политии.62

Коли#о је про*ле" насле/а престола *ио а#утан по#азује слу%ај са <аријо"

Aтјуарт. <арија Aтјуарт *ила је +ер#а $#отс#ог #раља е"са и <арије

Sиз.6 @ила је уну#а енрија 77 и на основу тога је полагала право на

'нглес#и престо. е"с је заратио са 'нглези"а и есто#о је поту%ен

нове"*ра 1542. #од Aолвеј <оса и у*рзо после тога је у"ро. &а основу

уговора с#лопљеног у Sрини%у 154. $#отс#а принеза тре*ала је да се

уда за 'дварда 7 $то *и Тјудори"а осигурало престо и ре$ило их

$#отс#их претендената. ринеза је "е/ути" с#ривана и пото" пре*а%ена

у Dранус#у. Та"о је на двору *ила под утиаје" свог "о+ног уја#а

Dрансоа Sиза. 9дала се 1558. #ад јој је *ило 16 година за 14-годи$)ег

ранус#ог престолонаследни#а #асније #раља Dрансоа. о$то је

Dрансоа 77 рано у"ро (1560! вратила се у E#отс#у. д"ах је до$ла у су#о*

са 'лиза*ето". E#отс#а је *ила ранус#и сателит и у )ој су се налазиле

стране трупе #оје је су E#оти уз по"о+ 'нглеза протерали на#он %ега је

62. Cе+ по ступа)у на престо 'лиза*ета је и"ала *ра%ну понуду од Dилипа 77 #оју је од*ила.

реговарано је и о *ра#у и са војводо" dнрије" dнујс#и" тре+и" сино" Катерине <еди%и(#сније #раљ dнри 777!. рављене су #о"*инаије о *ра#у са не#и" $ведс#и" или не"а%#и"

прино".63. {OJ\ okYOJk ‡IIM bl oQbka (1542-158;! Sизи су нај"о+нија аристо#ратс#а породиа у

Dранус#ој у вре"е верс#их ратова и предводнии Католи%#е лиге.

72



с#лопљен "ировни уговор у 'дин*ургу. 'лиза*ета је траила од <арије да

уговор потпи$е $то је ова упорно од*ијала. &ави#ла на лу#сузни и весели

ранус#и двор "лада и ла#о"ислена уз то ватрена #атол#и)а #раљиа се

те$#о приви#авала на ивот у суровој и сиро"а$ној планинс#ој зе"љи у

#ојој је реор"аија ве+ узела "аха. 9 E#отс#ој је у то вре"е деловао

*ес#о"про"исни и строги он &о#с са #оји" се #раљиа у*рзо су#о*ила. 64

<арија се 1565. удала за $#отс#ог пле"и+а енрија Bарнлија. Aа "уе" је

*ила у ло$и" односи"а и *ра# је о#он%ан у*иство" #оје је извр$ио

#раљи%ин љу*авни# е"с еп*ерн ерл од @одвела за #ога се <арија 156;.

удала. E#отс#о пле"ство се по*унило и поразило #раљи%ине трупе #од

Кер*ери ила (*лизу 'дин*урга! и #од Sлазгова. <арија Aтјуарт је по*егла

својој супарнии у 'нглес#у где је провела остата# ивота у #у+но"

притвору по разни" за"#ови"а.

E#отс#а #раљиа је постала пред"ет "ногих полити%#их интрига. ]а

)у нису *или заинтересовани са"о енглес#и #атолии и стране силе #оје су

у )ој виделе легити"ног претендента на престо. <арију су подравали и

"ноги енглес#и протестанс#и пле"и+и #оје је пла$ио 'лиза*етин пропуст

да се уда и о*ез*еди наследни#а #руне. Bо$ло је до завере у #оју су *или

уплетени 'лиза*етини нај*лии сараднии - војвода од &орол#а и )ен

64. &о#с је по%ео у своји" проповеди"а не"илосрдно да $и*а *ез*рини ивот #раљие и

)ене свите. 3едно" прили#о" је руља наху$#ана )егови" говори"а провалила у двор

по#у$ала да спре%и #атоли%#о *огослуе)е и %а# да у*ије све$тени#а. &о#с је позван уаудијенију и драо се толи#о охоло и говорио *ез дла#е на јези#у да је #раљиу до сузаувредио.

73



"иљени# ерл од естера. &а"ера и" је *ила да ели"ини$у #раљи%иног

најпоузданијег саветни#а првог "инистра ?о*ерта Aесила а пото" да се

<арија уда за војводу од &орол#а и се*и о*ез*еди наследни#а.

Gстовре"ено је ?о*ерто ?идоли иретнтинс#и *ан#ар у ондону понудио

заверении"а по"о+ Eпаније Dранус#е и папе. Кад су гласине о завери

допрле до 'лиза*етиних у$ију естер се по#ајао и до*ио опро$тај.

&орол# је напустио ондон и по#у$ао да организује отпор. Када "у је

#раљиа наредила да се врати у престониу нерви су "у попустили и

послу$ао је. 9стана# је ипа# из*ио на северу - ве+ описана XIоGуна

северни2 ерловаW #оја је угу$ена у #рви. 9следиле су Тро#"ортонова (1582!

и @а*ингтонова (1586! завера %ији је иљ *ио свргава)е 'лиза*ете.

'нглес#а се ве+ пра#ти%но налазила у рату са Eпанијо". Aтрах да те$#а

спољнополити%#а ситуаија не ис#о"пли#ује ста)е у зе"љи у*рзала је

<аријин #рај. т#ривена су пис"а на основу #ојих се дало утврдити да је

$#отс#а #раљиа *ила у дослуху са заверении"а.65 <арија је од посе*не

судс#е #о"исије осу/ена на с"рт. &а гу*или$те је изведена 1. е*руара

158;. Bрала се хра*ро и достојанствено. ?о"анти%ни ли# и траги%на

суд*ина лепе $#отс#е #раљие су #асније до на$их дана %есто

по*у/ивали интересова)е *или те"а "ногих истори%ара *иограа и

ро"анописаа.

4. С+"& +,!$!7& - !:%&#$&/ Е",/#7/ ++%#7 #!,

65. стаје пита)е да ли је <арија заиста *ила у%есни# завере или се ради о ве$то на"е$теној

полити%#ој с"иалии.

74



4.1. Г/+%&#7& +$7%!F& /",#7!= ++%&'&

ота#нути при"еро" Eпанаа и ортугалаа 'нглези су одлу%или

да се о#у$ају у трае)у нових по"орс#их путева. %етири године после

Колу"*овог путова)а <ле%анин ˆовани Ка*ото (он Ка*от! и )егова три

сина овла$+ени су 14:6 у и"е #раља енрија 77 да под енглес#о"

заставо" плове у све делове исто%них западних и северних "ора и от#рију

зе"ље непознате хри$+ани"а. отхват су инансирали *ристолс#и

тргови и са" Ка*от. @или су о*авезни да #раљу дају једну тре+ину

проита од сва#ог путова)а. ]аузврат су *или осло*о/ени арина и

енглес#и подании нису "огли да тргују са новоот#ривени" зе"ља"а *ез

)ихове дозволе. Ка*от је испловио "аја 14:;. са *родо" 6етју и посадо"

од 18 људи. Краје" јуна ис#рао се на северноа"ери%#ој о*али #од

дана$)ег Fуаундленда или &ове E#отс#е. @ио је уверен да је стигао у

dзију у #раљевину вели#ог Кана. 9 'нглес#ој је до%е#ан са оду$евље)е".

&ије и"ао про*ле"а са вр*ова)е" "орнара за друго путова)е на #оје је

#ренуо "аја 14:8. са 5 *родова и 200 људи. 3едан *род се вратио о$те+ен у

Gрс#у а суд*ина осталих је непозната.G"а разлога претпостави да су

стигли у d"ери#у. Aин она Ка*ота Aе*астијан испловио је 1508.(или

150:! и #ренуо #а d"ерии. ]нао је да d"ери#а није dзија и упустио се у

трае)е северозападног пролаза. Gстраио је адсонов залив и з*ог

75



негодова)а посаде се вратио у 'нглес#у.66 Трае)е северозападног пролаза

(пута за dзију о*илае)е" северне d"ери#е! постало је опсесија

'нглес#их по"ораа.6; о$то је ви$е од тридесет година провео у

$панс#ој слу*и Ка*от се #ао навигатор и #артогра познат $иро"

'вропе вратио у 'нглес#у. 9прављао је дру$тво" TТргова!а авантуристаU

и инансирао је е#спедиију uенслера и Cилоу*ија #оја је 1552. пре#о

@елог "ора от#рила пут за dрхангелс#. Ти"е је постигнут са"о део плана

јер је на"ера *ила от#рива)е северног пута за Gндију.

3о$ у вре"е енрија 77 енглес#и тргови су по%ели да са северу

потис#ују не"а%#у анзу. гро"ну улогу у развит#у енглес#е по"орс#е

трговине одиграла је %увена стара #о"панија Тргова!а авантуриста

( ?%&A,an+ ^/O%n+.&%&;! #оја је "онополизовала извоз су#на из 'нглес#е. Cе+

први Тјудори дају тој #о"панији #оја је #он#урисала анзи низ привилегија

и ола#$иа. ]а вре"е 'лиза*ете поред ове старе #о"паније ни%е низ

нових. Aа"а )ихова и"ена сведо%е у #оји" су прави"а и$ле тргова%#е

те)е 'нглеза - 6ос1овс1а9 Турс1а9 _стонс1а9 6аро1анс1а9 "винејс1а9

Заадно:индијс1а и Vсто5но:индијс1аE

4.2. G&B&/ %&$"/ ,+$/ - #&%//

9 вре"е енрија 777 по%и)е да се развија и енглес#а ратна лота.

'нглези су "е/у први"а иновирали та#ти#у по"орс#ог ратова)а. Bо тада су

66. Ка*от је 1512-1548. *ио у $панс#ој слу*у. Карло G поставио га је за главног пилота.

Cодио је 1516-2. е#спедиију из Aевиље #оја је истраивала ?ио де ла лату.67. ролаз из"е/у северзападне d"ери#е и североисто%не dзије постоји от#рио га је 1;28.

@еринг али је Ку# на сво" тре+е" путова)у 1;;8-80. утврдио да з*ог леда овај пут није плован.

76



се *ит#е водиле на "ору та#о $то *и *родови пристали један уз други а

зати" *и се војнии *орили на палу*и #ао у #опнени" *ор*а"а. 'нглези су

по%ели да граде *родове вели#е тонае висо#их *о#ова наоруане

"ного*ројни" топови"а. Cисина *рода отеавала је прелаза#

противни%#их "оранара и војни#а на палу*у. 'нглес#и *родови и та#ти#а

#оју су при"е)ивали по#азали су своју супериорност у о#р$аји"а са

$панс#о" лото" у послед)ој %етвртини e7 ве#а. д тада +е се по"орс#е

*ит#е све ви$е претварати у артиљеријс#е дво*оје. енри 777 је водио

вели#у *ригу о лоти и утро$ио доста нова на )ено опре"а)е. Aаградио

је 85 ве+их и "а)их *родова. &е#и од )их представљали су нај"о+није

ратне *родове свога вре"ена - 1.000-тонс#и Z%n&) @m%&=a7 ( Z%n&) `&aA% a

N=%.! од "ило$те зван и `&%a+ Za&&) (21 те$#и и 10 ла#их топова!. Краљ

је уз 4дмирала енглес1е поставио саветодавно тело д*ор за "орнариу

( aO) Poa&/ ! #оје је прете%а #аснијег dд"иралитета.68 9 драви #оја +е

своју е#оно"с#у и полити%#у "о+ градити на владавини "ори"а ово тело

*ило је врло вано и утиајно.

'лиза*етинс#о вре"е је на не#и на%ин Tхеројс#о до*аU енглес#ог

по"орства. ра*ри енглес#и пустолови и "ореплови Dро*и$ер о#инс

Bреј# ?ели ауард %инили су вели#е подухвате и у от#рива)у нових

по"орс#их путева и у с"ели" гусарс#и" препади"а и на тај на%ин утрли

68 dд"иралитет је основан 182. и постојао до 1:64. године. д*ор је и"ао 6 лордова-

саветни#а. 3едан је о*авезно *ио и %лан #раљевог савета (#асније владе! и он је *ио рви лордад"иралитета. оред )ега у савет је улазио јо$ један ивил. стала $есториа *или су"оранари%#и оиири а најстарији "е/у )и"а носио је титулу рвог по"орс#ог лорда.

77



пут по"орс#ој превласти 'нглес#е. 9 то вре"е 'нглес#а је по%ела да се

о#ре+е пре"а "ору а владавина "ори"а и о#еани"а *и+е основна

претпостав#а израста)а 'нглес#е у вели#у светс#у силу.

<артин Dро*и$ер је јо$ пре него $то је напунио 20-ту у%ествовао у

походи"а на ари%#у о*алу где се хватало ро*ље за $панс#е #олоније у

d"ерии. 9 то#у 60-их и ;0-их година *ио је пират под заставо"и воде+их

протестантс#их #неева у 'вропи - уја #неза Кондеа и Cиље"а ранс#ог.

9 то#у 15;6-;8. о*авио је у слу*и #раљие 'лиза*ете три е#спедиије

%ији је иљ *ило налае)е Aеверозападног пролаза. утова)а су остала

*ез наро%итих резултата.6: 9%ествовао је у походу на Gрс#у да *и 1585.

произведен у Cие-ад"ирала.

он о#инс је син Cилије"а о#инса градона%елни#а и %лана

парла"ента из ли"ута #оји се *огатио тргују+и ро*ље" у dрии.

о#инс је заједно са *рато" и ое" у%ествовао трговини ро*ови"а на

релаији dри#а-d"ери#а. *авио је #асније са"остално три та#ва

путова)а - у #орист #онзорију"а лондонс#их трговаа при %е"у је удео

и"ала и са"а #раљиа. &а тре+е" путова)у до$ло је до су#о*а са

Eпани"а. о#инс је потраио уто%и$те у луи Aан уан у <е#си#у #а#о

*и поправио #раљи%ин *род Vсус из TиGе1а. 9пр#ос споразу"у са

вие#раље" Bон <артино" 'нри#езо" Eпани су га 1568. напали.

Aпасила су се са"о два *рода >удита #оји" је #о"андовао о#инсов ро/а#

69. Aа другог пута донео је 200 тона рног #а"е)а за #оје је "ислио да садри злато и двоје

'с#и"а. Ка"ен је ис#ори$+ен за насипа)е пута у Bарторду.

78



Dренсис Bреј# и 6инион #оји" је #о"андовао са" о#инс. Bреј# га је

изгледа оставио у невољи. о#инс је 15;1. постао послани# у парла"енту и

наследио је 15;;. свога таста #ао орд-*лагајни# "орнарие. Aпровео је

%итав низ "ера #оје су се позитивно одразиле на #валитет енглес#е лоте -

подстиао је изград)у *рзих вит#их *родова и та#ти#у артиљеријс#их

дво*оја у"есто јури$а на противни%#и *род. ове+ао је плате "онари"а

суз*ио #орупију у редови"а %иновни#а реор"исао "орнари%#у

ад"инистраију.

Dренсис Bреј# је *ио син протестантс#ог јо"ена #оји је #асније

постао проповедни# "е/у "орнари"а и до#ери"а у uета"у. ]анат је изу%ио

на *родови"а #оји су пловили у$+е" Те"зе и 1566. се први пут отиснуо на

дугу пловид*у #ао %лан е#спедиије #оја је трговала ро*ље" из Sвинеје за

]ападну Gндију. Bреј# је *ио изванредан #о"андант и оригиналан

по"орс#и та#ти%ар #ао и анати%ан протестант (уо%и *ор*е )егови људи су

слу$али проповеди и певали псал"е!. остигао је вели#у славу своји"

гласовити" пловид*а"а #роз воде dтланти#а и аии#а на #оје су

Eпани и ортугали полагали ис#љу%иво право. редузео је седа"

вели#их е#спедиија.

9 првој (15;1-;2! је изви/ао терен нападају+и не#оли#о $панс#их

лу#а у ]ападној Gндији.

2! 15;2-;. Bо%е#ао је на ана"с#ој превлаи $панс#и #араван #оји је

преносио сре*ро из еруа за лу#у &о"*ре де Bиос. ]нају+и да $панс#е

79



=Aре*рне лоте= плове под ја#о" за$тито" ратних *родова одлу%ио је да

сре*ро #оје је долазило из еруа заро*и на #опну на превлаи. ]ато је

извесно вре"е провео у дру$тву од*еглих рних ро*ова #оји су до*ро

познавали ело подру%је и са )и"а је у "али" %а"и"а одлазио на

изви/а)е. Eпани су *или потпуно изнена/ени #ада су их 'нглези напали

у вланој пра$у"и прили#о" прелас#а ревла#е. Bреј# је тада је први пут

видео аии#. Cратио се у ли"ут августа 15;. са вели#и" плено".

! &ајславнија Bреј#ова е#спедиија је пловид*а о#о света. ре )ега је то

(151:-22! урадио <агелан а и у наредна два столе+а та#ав подвиг

направи+е са"о не#олиина по"ораа. Као толи#и тргова%#и и гусарс#и

потхвати овога вре"ена и овај је *ио #о"*инаија а#ионарс#ог предузе+а

и 'лиза*етине спољне полити#е ус"ерене против Eпаније. Bреј# је идеју и

план путова)а преузео од сер ?и%арда Sренвила. Gспловио је 1. дее"*ра

15;;. са 5 *родова и 160 људи. Ко"андни *род *ио је 100-тонс#и Iели1ан

#оји је #асније преи"енован у Златну 1о#уту : `o7/%n Z=n/ . То је један од

не#оли#о најславнијих *родова *огате енглес#е по"орс#е историје.

Bреј#ова лота пловила је ду ари%#е о*але а пото" пре$ла у @разил. Ту

су у луи Aан улиан напу$тена два *рода а оправљена остала три. ва

три *рода су спретно за са"о 16 дана пре*родила <агеланов пролаз

(август-септе"*ар 15;8!. о улас#у у паии%#е воде захватило их је

стра$но невре"е. @род 6ариголд је нестао а _лизаGета се вратила у

80



'нглес#у. Bреј# је остао са" са Златном 1о#утом. луја га је од*аила до

Cатрене зе"ље. Та#о је от#рио да се d"ери#е не простире све до 3уног

пола и пролаз из"е/у два #онтинента назван је по )е"у (Bреј#ов пролаз!.

]апловио је пре"а северу уз паии%#у о*алу 3уне d"ери#е нападају+и

$панс#е *родове и лу#е (Cалпарајзо и"а!. ]апленио је вели#е #оли%ине

сре*ра и других драгоености. ресрео је Ка1а3уего $панс#и галеон #оји

је носио тре+ину годи$)их прихода сре*ра. о$то је оправио *род на

о*али дана$)е Калиорније препловио је аии# (јули 15;:! и стигао на

<олу%#а острва где је *род натоварио за%ини"а пото" на 3аву. ре#о рта

Bо*ре наде стигао је у ли"ут 26. септе"*ра 1580. Bреј# је довео у пита)е

сигурност елог $панс#ог #олонијалног арства - на паии%#ој о*али

3уне d"ери#е присуство *ило #ог *рода оси" $панс#ог с"атрано је

не"огу+и". роит је износио 4.;00• од улоеног нова. Краљи%ин удео

*ио је о#о 160.000 унти #оли#о су износили )ени $есто"есе%ни приходи.

Краљиа је Bреј#а у Bепторду на )егово" *роду 1581. произвела за

витеза $то је стра$но озлоједило Eпане #оји су Bреј#а с"атрали

раз*ојни#о" и траили од 'лиза*ете да га #азни.

4!Bреј# је (1585-1586! по други пут путовао у ]ападну Gндију са 2:

*родова "е/у #оји"а су 2 *ила #раљи%ина. Cие ад"ирал ове лоте *ио је

<артин Dро*и$ер. Bреј# је опља%#ао $панс#а насеља у Aанто Bо"ингу

испаниоли (аити! Картагени о*али Dлориде. &ије успео да пресретне

лоту #оја је превозила сре*ро. Bовезао је #у+и преивеле енглес#е

81



#олонисте из ?оано#а (дана$)а Aеверна Каролина!

5. С+"& +,!$!7&

5.1. C&+$%&*&/ #7+& #& A&"!+

оходи енглес#их гусара нису *или једини узро# су#о*а 'нглес#е и

Eпаније ве+ пре последиа све зао$тренијих односа из"е/у ове две

зе"ље. Bо 'лиза*етине владавине традиионални противни# *ила је

Dранус#а а традиионални савезни# Eпанија. 'нглес#а је постала

протестантс#а зе"ља а $панс#и #раљ Dилип 77 *ио је најгорљивији

*ранитељ #атоли%#е вере. 'нглези су у верс#и" ратови"а у Dранус#ој

полити%#и и "атеријално по"агали хугеноте ви$е з*ог сла*ље)а

Dранус#е него из протестантс#е солидарности. Dилип 77 је на сва#и

на%ин па и војно по"агао ранус#е #атоли#е. Aитуаија се наро%ито

зао$трила 1568. #ада је у 'нглес#у стигла <арија Aтјуарт #атоли%#а

претендент#и)а $то је по*удило енглес#е #атоли#е на а#ију. Gстовре"ено

у &изозе"с#ој је трајао устана# против $панс#е власти. 'нглези су

си"патисали по*у)ени#е и при"или ви$е из*еглиа из ове зе"ље. 9

енглес#и" лу#а"а су низозе"с#и гусари T"орс#и гезиU једно вре"е и"али

*азе из #ојих су се #ретали на своје походе против $панс#их *родова.

пља%#ану ро*у су углавно" продавали пре#о својих зе"ља#а #оји су се у

'нглес#ој *авили трговино". Eпани су з*ог тога +есто протествовали па

је гези"а 15;2. от#азано гостопри"ство. <е/ути" до августа 15;2. (до

82



TCартоло"ејс#е но+и! протестантс#и во/а ад"ирал Sаспар де Коли)и и"ао

је вели#и утиај на ранус#ог #раља. угеноти су на"еравали да у савезу

са 'нглес#о" по"огну устана# у &изозе"с#ој и ову зе"љу при#љу%е

Dранус#ој. Краљиа 'лиза*ета је послала Cолсинге"а у Dранус#у и

уговори савезни$тву и уједно )ен *ра# са dнрије" војводо" од dнуа

#раљеви" *рато".;0 'лиза*ета је улазила у овај савез невољ#о првенствено

да *и одвојила Dранус#у од Eпаније али је уједно "орала да траи

на%ина да спре%и до"инаију Dрануза у &изозе"с#ој. осле по#оља

хугенота у TCартоло"ејс#ој &о+иU 2. августа 15;2. сви планови су пали у

воду. %и енглес#их полити%ара *иле су упрте у &изозе"с#у. Aтраховали су

и од поновног успоставља)а $панс#е власти и од ранус#ог утиаја у тој

зе"љи зато $то су низозе"с#е лу#е представљале најпогодније војне *азе

за "огу+у инвазију 'нглес#е. Краљиа није на"еравала да отворено загази

у су#о* и поведе протестантс#и #рста$#и рат #а#о су не#и %ланови савета и

парла"ента углавно" пуритани захтевали. Bозволила је одлаза#

до*ровољаа. 9 низозе"с#о" устан#у у%ествовало је до 1585. о#о .000

'нглеза и E#ота ве+ино" анати%них #алвиниста. Када је 1584. у*ијен во/

устан#а Cиље" ранс#и а $панс#и војс#ово/а dлесандро Dарнезе отпо%ео

успе$ну оанзиву 'нглес#а се одлу%ила за отворену по"о+ устании"а.

отписан је уговор у &онса%у августа 1585. 'нглези су се о*авезали да +е

послати 6.50 пе$а#а и 1000 #о)ани#а и да +е сва#е године испла+ивати у

70. dнри dнујс#и је 15;4. постао #раљ dнри 777.

83



виду зај"а нов%ану по"о+ од 600.000 лорина. олан/ани су заузврат дали

на #ори$+е)е три лу#е #оје +е и" *ити вра+ене по испла+ива)у #редита.

осле "есе дана у &изозе"с#у се ис#рао енглес#и е#спедииони #орпус

од 4.000 људи #оји је предводио #раљи%ин аворит ерл од естера. Bо

#раја године у &изозе"с#ој је *ило 4.000 енглес#их војни#а. 'нглези су се

углавно" ло$е понели и не#оли#о утвр/е)а је пало у ру#е Eпани"а

)ихово" #ривио".;1

9з то Eпанија је запретила инвазијо" 'нглес#е. ]*ог

свега тога естер је дее"*ра 158;. опозван.

Eпани су одлу%или да нападну 'нглес#у. ]а Dилипа 77 *ила је то

јерети%#а зе"ља са нелегити"ни" владаро". 'нглези су угроавали

$панс#е #о"уни#аије са &изозе"с#о" и трговину на dтланти#у. Gдеја о

гу$е)у устан#а у &изозе"с#ој ти"е $то +е се прво освојити 'нглес#а

поте#ла је јо$ 158. од <ар#иза Aанта Круза и план је зависно од

полити%#е ситуаије не#оли#о пута преправљан.

Bипло"атс#и односи из"е/у 'нглес#е и Eпаније пре#инути су

јануара 1584. #ада 'лиза*ета протерала $панс#ог а"*асадора з*ог везе са

Тро#"ортоново" заверо". ]апленила је $панс#о *лаго с"е$тено у

енглес#и" лу#а"а на путу за &изозе"с#у.

5.2. Н/+/д!*& &%&д& - Д%/7+* %/&д "& К&д!:

71 естер је у два страте$#и врло вана утвр/е)а - >итен и Bевентер - поставио ?оланда

3ор#а и Cилије"а Aтенлија отворене #атоли#е. олан/ани су о$тро протествовали али узалуд.Aтенли је са 1200 војни#а - полудивљих Gраа - пре$ао 28. јануара 158;. у $панс#у слу*у аистог дана је и 3ор# предао >итен.

84



Eпанс#а лота за поход на 'нглес#у се о#упљала у Кадизу. ]а"исао о

заузи"а)у 'нглес#е по%ела је да се спроводи у дело јо$ 1585. године #ада

су по%еле дуготрајне припре"е. ]а опре"а)е лоте је *ио задуен војвода

од <едине Aидоније а за страте$#и план dлесандро Dарнезе и Aанта

Круз. Кона%ни план *ио је плод Dилиповог нестру%ног "е$а)а и

#о"*инаије Dарнезеовог и Aанта Крузовог плана. Aанта Круз је елео да

се инвазија извр$и дире#тно из Eпаније. ва за"исао се по#азала #ао

сасви" неизводљива. &аи"е превое)е вели#ог *роја војни#а траио је и

огро"не залихе и *родове #оји +е их транспортовати $то је план %инило

врло с#упи" и слоени" $то је у"а)ивало изгледе на успех. Aанта Крузу

је тре*ало 556 *родова #оји *и превезли 0.000 "орнара и 65.000 војни#а.

То је зна%ило о*ез*е/е)е залиха за 100.000 људи за 8 "есеи. гро"ан

посао а#о се на при"ер зна да је тре*ало на*авити са"о 5 "илиона галона

вина јер је дневно следова)е износило 2 пинте (не$то "а)е од 1 литре! по

%ове#у. dлесандро Dарнезе *ио је један од најспосо*нијих војс#ово/а свог

вре"ена и и"ао вели#о ратни%#о ис#уство. Fегова ар"ија у &изозе"с#ој

*ила је нај*оља у 'вропи - савре"ении су сасви" основано тврдили да је

то нају*ојитија војна сила од вре"ена ри"с#их легија. <е/ути" изгледа да

Dарнезе уоп$те није веровао у "огу+ност заузи"а)а 'нглес#е. Fегов план

*ио је ипа# реалнији од Aанта Крузовог. A"атрао је да најпре $панс#е

85



трупе о*уставе операије у &изозе"с#ој #онентри$у се у низозе"с#и"

лу#а"а Bен#ер#у и Fупорту. dр"ада је тре*ала да доплови из Eпаније

у#ра војни#е у &изозе"с#ој а пото" извр$и десант #од <аргејта у Кенту

и %ува линије сна*дева)а до# Dарнезе *уде хитри" јури$е" заузео ондон

а пото" #ренуо даље да осваја 'нглес#у. Gстовре"ено Eпанија је тре*ала

да се у"е$а у верс#е ратове у Dранус#ој #а#о *и спре%ила по"о+

Dрануза 'нглес#ој. 'нглес#е војне снаге *иле су дале#о сла*ије од

$панс#их. <о*илисали су 510 #о)ани#а и 58.000 пе$а#а подељених у

две ар"ије. 3една је тре*ала да *рани о*алу а друга ондон и #раљиу.

'нглес#у војс#у %инили су гра/ани дигнути на орује #оји нису *или

дорасили до*ро о*у%ени" и ис#усни" $панс#и" =териоси"а=. ]а%удо

'нглези су превидели "огу+ност да се Eпани ис#рају у <аргејту "ада

су се управо ту на у$+у Те"зе ис#равали и ранији осваја%иf ?и"љани

Aаси и Bани. ни су своје трупе #онентрисали #од Тил*ерија у 'се#су.

рипре"е за испловљава)е dр"аде те#ле су споро. Dилип је )и"а

ру#оводио по о*и%ају седе+и за своји" писа+и" столо" у 'с#оријалу

прегледају+и и *езна%ајна до#у"ента. То је довољно успоравало посао #оји

*и зати" све преузи"ала огро"на и тро"а $панс#а ад"инистраија. Gза

ар"аде остала је готово невероватна #оли%ина хартије - три "илиона и три

стотине хиљада до#у"ената. Dилип је у*рзао припре"е после егзе#уије

<арије Aтјуарт јер је од тада се*е с"атрао за#онити" наследни#о"

енглес#ог престола. &аи"е )егова "ај#а *ила је ортугал#а а португалс#а

86



династија dвис-@рагана и"ала је "е/у своји" #раљиа"а и +ер#у она од

Sонта оснива%а династије ан#астер. &аоруа)е на"ирние и све остало

$то је *ило потре*но за опре"а)е овог грандиозног потхвата на*ављани

су у елој 'вропи од јадранс#их до *алти%#их лу#а. &аро%ито су на

сна*дева)у $панс#е dр"аде предано радили ханзеатс#и градовиf Cиз"ар

?о$то# @ре"ен и*е# Bаниг. Fихово #атоли%#о становни$тво

представљало је острва у о#руена протестанти"а #оји су %инили ве+ину

на северу 'вропе. Eто се ти%е трговаа из протестантс#их зе"аља #од

"ногих је еља за зарадо" надја%ала осе+а)е наионалне и верс#е

припадности. Bео оруја за ар"аду #упљен је у оландији #оја је водила

*ор*у на ивот и с"рт са Eпанијо". Топове пу$#е и *аррут на*ављали су

Eпани и у са"ој 'нглес#ој. 3едан лива из Aасе#са продао и" је 100

топова. рује је #рију"%арено пре#о &апуља и енглес#е власти по#азале

су се не"о+ни" да то спре%е. Aанта Круз је на"ерно одуговла%ио са

испловљава)е" dр"аде о%е#ују+и да из*ије у први план у"есто dлесандра

Dарнезеа.

9 "е/увре"ену уследио је енглес#и препад на Кадиз (април-јун

158;.! - један од легендраних Bреј#ових подвига #ада је Tопрљио *раду

)егово" #атоли%#о" вели%анствуU.;2 Bреј# је испловио из ли"ута 12.

априла 158;. са о#о 25 *родова од #ојих су не#и припадали #раљевс#ој

72.вде се Bреј# послуио %увено" ре%енио" #оју је изре#ао турс#и султан после *ит#е #одепанта Када су <ле%ани потопили "оју лоту они су са"о опрљили "оју *раду. на +е поново

израсти. Када са" ја па# заузео Кипар одсе#ао са" и" једну ру#у.

87



"орнарии а не#оли#о су опре"или лондонс#и тргови.; Eпанс#е уходе

о*авестиле су о то"е а"*асадора у аризу Bон @ернардина де <ендозу.

<ендоза је писао у <адрид да је Bреј# испловио и да је )егов иљ

вероватно Кадиз где +е по#у$ати да спре%и о#упља)е dр"аде. Краљ

изве$тај није од"ах про%итао а #ада је то у%инио *ило је ве+ #асно. Bреј#

је прво "ислио да нападне главнину ар"аде у иса*ону али је схватио да

*и се излоио суви$е вели#ој опасности јер је лу#а *ила до*ро *ра)ена.

ојавио се пред Кадизо" 2:. априла. @ило је о#о %етири %аса после подне

и Eпани су *или сасви" опу$тени не о%е#ују+и напад.9 луи су за

дејство *иле спре"не са"о $ест галија #оји" је заповедао Bон едро де

d#у)а. #р$ај из"е/у галија и Bреј#ове лоте по#азао је сву над"о+

енглес#ог наоруа)а и та#ти#е. Sалије су *риљантно "аневрисале али су

их топови са енглес#их *родова драли на одстоја)у и *у#вално %истили

)ихове палу*е #рате пе$аи"а. осле тога Bреј# је упао у лу#у уни$тио

пре#о 20 *родова а о$тетио о#о 100 и та#о је одгодио испловљава)е

T&епо*едиве ар"адеU #ојој је тре*ало не#оли#о "есеи да се опорави од

овог удара. осле упада Кадиз 'нглези су #рстарили португалс#о"

о*ало" плене+и све $панс#е *родове од тргова%#их и ратних до ри*арс#их.

Код dзорс#их острва пресрели су јуна "есеа $панс#и *род Uан bелие

#оји се вра+ао из Gндије натоварен за%ини"а слоново" #ости са не$то

73.рипадали су лондонс#ој евантс#ој #о"панији. То су *ила тзв. левантера *рода #оји суз*ог трговине са исто#о" #оју су стално угроавали турс#и гусари *или висо#е тонае ја#е

#онстру#ије и до*ро наоруани.

88



сре*ра злата и дија"аната. Eпанс#и #апетан пруио је та"ан толи#и

отпор #оли#и налае војни%#а %аст и предао се. &а први поглед изгледа

нелоги%но за$то је Bреј# изгу*ио толи#о вре"ена тро$е+и залихе и

ризи#ују+и да *и са%е#ао један дргова%#и *род. Gс#усни гусар је "е/ути"

знао да ова#ав препад "ое и"ати ви$е у%ин#а на то# рата него уни$те)е

*родова у Кадизу. &аи"е товар #оји је носио Uан bелие вредео је 114.000

унти. Bовољно је ре+и да је Bреј#ов #о"анди *род вредео 2.600 унти а

да се "огао изнај"ити за о#о 28 унти "есе%но па да се схвати #а#ав је то

*ио удара за $панс#е инансије;4.Bреј#ов упад у Кадиз успорио је и

ова#о траљаве припре"е за испловљава)е dр"аде. Aве се јо$ ви$е

погор$ало #ада је е*руара 1588. у"ро Aанта Круз а за заповедни#а је

постављен <едина Aидонија #оји је *ио пре ад"инистратор него

војс#ово/а. <едина Aидонија *ио је уз то ве+ стар %ове#. Cест да је

постављен за заповедни#а dр"аде врло га је узрујала. исао је #раљу

Dилипу 77 и алио се да је ло$ег здравља незнатног по"орс#ог ис#уства и

презадуен - да не"а пара ни за пут до иса*она. <олио је да *уде

разре$ен дуности али )егова "ол*а није уваена.

dр"ада је испловила у "ају 1588. из иса*она - 10 *родова наоруаних са

2.41 топо" 22.000 "орнара и војни#а.;5 Aа%и)авали су је *родови и

посаде из разли%итх зе"аља - Cенеије ˆенове Aиилије Bу*ровни#а.

74.'лиза*етин део плена иносио је 40.000 унти а Bреј#ов 1;.000 унти.

75 ]вани%ни назив лоте *ио је у ствари &ајсре+нија ар"ада (а елиисси"а ар"ада!.&арод јој је дао нади"а# &епо*едива и захваљују+и $панс#о" с"ислу за иронију овај назив се

се задрао %а# и после )еног #атастроалног неуспеха.

89



оход је и"ао и #ара#тер #рста$#ог рата против протестаната. ре полас#а

слу*у је одрао над*ис#уп иса*она. Ту је у р#ви предата застава

<едини Aидонији. 9 саставу dр"аде *ило је 180 све$тени#а и ратара.

]ани"љиво да ја%ина лоте и иљ )еног похода уоп$те нису с#ривани -

напротив о*зна)ени су их у пропагандне сврхе. Eпани су $та"пали

доду$е не$то претеране подат#е о ја%ини ар"аде и растурали их до# она

јо$ није ни испловила. Копије овог до#у"ента су се ра$ириле до ?и"а

ариза Келна и стигле до d"стерда"а до# су $панс#и *родови јо$

пловили #а Каналу. ротестантс#и $та"пари су дуго" и досадно" спис#у

двопе#а #опаља о#лопа #оји је тре*ао да застра$и 'вропу додали јо$

о#ове и *и%еве. 9 'нглес#ој су #олале гласине да +е Eпани по*ити све

"у$#аре старије од седа" година и да са ар"адо" путује 2.000 #алу/ериа

#оје +е енглес#у деу одгајати у #атоли%#о" духу.

Dлоту је предводио #о"андни *род Uан 6артин #оји" је #о"андовао

ли%но <едина Aидонија.Код а Кору)е *ила је 1:. јуна захва+ена олујо".

Тре*ало је "есе дана до# се лота о#упила и да се извр$е неопходне

оправ#е. 9становљено је да су $панс#и војни сна*дева%и продали лоти

опре"у ло$ег #валитета. @урад у #оји"а су %уване на"ирние *ила су од

сировог дрвета та#о да се храна #варила.

9 другој половини јула упловила је у а <ан$. Eпанс#и *родови

*или су наоруани топови"а "алог до"ета у с#ладу са та#ти#о" *лис#е

90



*ор*е и а*ордаа (прелас#а војни#а на непријатељс#и *род!. Aа друге

стране 'нглези су и"али топове вели#ог до"ета али "алог #али*ра та#о да

нису "огли да нанесу ве+е $тете непријатељу. Sлавно#о"андују+и енглес#е

лоте *ио је uарлс ауард а )егов за"ени# Dренсис Bреј#. &а #о"андни"

полоаји"а налазила су се и друга два %увена енглес#а гусара Dро*и$ер и

о#инс.;6

'нглези су по%ели са напади"а на $панс#е *родове и наставили их у

то#у : дана #оли#о се dр"ада налазила у а <ан$у. Eпани су

из*егавали *ит#у дре+и се дисиплиновано наред)е)а да не нападају

противни#а до# се не састану са Dарнезео". <едина Aидонија је стигао у

Кале #раје" јула и схватио сву апсурдност $панс#ог ратног плана. у#а у

Bен#ер#у није *ила довољно ду*о#а да dр"ада у )у уплови. Dарнезе је

и"ао са"о %а"е #оји нису "огли про"а+и ла#и" *родови"а холандс#е

"орнарие. 'нглези су у но+и ;-8. августа 1588. #од Sравелина у

&изозе"с#ој распр$или dр"аду пу$тају+и у )ен пореда# 8 запаљених

*родова (*рандера!.Bо# је Dарнезе дисиплиновано %е#ао у Bен#ер#у у

Fупорту енглес#а лота од 150 *родова напала је $пане и потиснуала их

пре"а Sравелину потопив$и са"о 4 *рода. 3а# ветар од*аио је dр"аду у

Aеверно "оре и она се вратила #у+и опловив$и $#отс#у о*алу. Aурова

северна #ли"а узи"ала је свој дана#. Cели#и *рој "орнара по"ро је од

76. ?аспростра)ена је легенда #а#о је вест о долас#у dр"аде Bреј# до*ио до# се #углао нао*али #од ли"ута и да је то" прили#о" енглес#о" хладно#рвно$+у изре#ао славну ре%ениуf

=G"а"о довољно вре"ена и да завр$и"о #угла)е и да по*еди"о Eпане=.

91



глади и хладно+е или страдао у *ор*и са невре"ено". ни #оји су

по#$авали да на о*али потрае храну и воду у*ијани су од ирс#их и

енглес#их сеља#а. 9 ово"е походу страдала је тре+ина $панс#е лоте.

3едино се *ез гу*ита#а про*ио португалс#и део ес#адре #оју су са%и)авале

посаде и заповеднии #оји су пловили за Gндију - *или су вероватно

нај*ољи по"ори свога вре"ена.

ораз dр"аде није од"ах поре"етио равнотеу снага на "ори"а на $тету

$паније и у #орист 'нглес#е али је *ио оз*иљан удара за $панс#о

са"опоузда)е и $панс#а по"орс#а над"о+ по%ела је пола#о да опада.

'нглес#а по*еда ја#о је подигла "орал свих протестаната у 'вропи. 9ве#

затворени и с"ирени Dилип 77 је сходно сво" #ра#теру и ову вест при"ио

не по#азјују+и ни тугу ни гнев.

ви" рат није о#он%ан потрајао је све до 1604. године. Aавезнии

'нглес#е *или су олан/ани и ранус#и #раљ dнри 7 #оји је загазио у

отворен рат са Eпанијо". Aва#е године енглес#и гусари предузи"али су

из"е/у 100 и 200 приватних е#спедиија против $панс#их *родова #оје су

'нглес#ој доносиле приходе од 150.000 до 00.000 унти. Gстовре"ено

звани%на енглес#а полити#а деловала је у праву инансијс#ог сла*ље)а

$паније $аљу+и е#спедиије #оје су за иљ и"але *ло#аду $панс#их

транспорта сре*ра из еруа и <е#си#а.

Cе+ јуна 158:. уследио је а"*ииозни поход на ортугалију #оји је

тре*ао да представља од"азду за напад dр"аде. '#спедиија је *ила под

92



двојно" #о"андо" - Bреј# је водио лоту а заповедни# ар"ије #оја је

тре*ала да се ис#ра *ио је >рни он &орис. оход је завр$ио потпуни"

неуспехо" првенствено з*о неизвр$ава)а наре/е)а и су#о*а из"е/у

двојие заповедни##а. Bреј# је изведен пред војни суд и пао у не"илост на

пет година.

о#у$аји да се *ло#ира превоз сре*ра нису донели успех.

&ај%увенија је е#спедиија #оју су предузели ад"ирал ауард и други

легендарни "орс#и ву# виеад"ирал ?и%ард Sренвил. &а"еравали су да

пресретну транспорт сре*ра #од dзорс#их острва. Eпани су при"енили

нову та#ти#у да се *родови натоварени *лаго" #ре+у у #онвоји"а у прат)и

ратних *родова. 'нглези су #од dзора *или зате%ени ја%ино" $панс#е

ес#адре. ауард се са 5 *родова пову#ао а Sренвил се из недовољно

разја$)ених разлога одлу%ио на неверовато с"ео потез #оји +е у+и у анале

енглес#ог по"орства. Aа своји" *родо" [%O%n-% остао је у и отпо%ео *ит#у

са 5 $панс#а *рода #оји"а је одолевао %итавих 15 %асова. длу%ио се да

са"оу*ила%#и %ин о#он%а диза)е" *рода у ваздух. Fегова посада је

одлуила да се преда а Sренвил је *ио на са"рти и није и"ао снаге да то

спре%и. 9"ро је на $панс#о" #о"андно" *роду.;;

77. oLJ ^LQ_OJW …JIMrL[I (1542-15:1! 9 )егово" јавно" делова)у главно "есто заузи"ају две

прео#упаије - рад у парла"енту и ло#алној ад"инистраији у Корнволу и ратова)е упре#о"орс#и" предели"а. @ио је заговорни# #олонизаије d"ери#е. 9 слу*и ара<а#си"илијана 77 у%ествовао је у ратови"а против Тура#а у <а/арс#ој (1566-68!. о#у$авао једа #олонизује <унстер у Gрс#ој. Fегова за"исао *ила је е#спедиија у аии# #роз<агеланов пролаз %ији је иљ *ило налае)е wIJJO „YakJO[La и да се са западне стране на/е

Aеверозападни пролаз. вај задата# препу$тен је Bреј#у. 9 то#у 1585. водио је ?елијеву#олонизаиону е#спедиију на тереторију дана$)е Aеверне Каролине. Та"о је на острву ?оано#оставио 100 #олониста и на поврат#у #у+и задо*ио леп плен пресретав$и $панс#и *род Aанта

93



о#инс и Bреј# повели су (август 15:5-јануар 15:6! е#спедиију #а

]ападној Gндији. *ојиа су *или ве+ преви$е стари и сурев)иви један

пре"а друго". Eпани су своју од*рану знатно оја%али у односу на

претходне дееније. осле неуспе$ног по#у$аја да заплени један *род са

сре*ро" о#инс је у"ро у ортори#у а Bреј# је о*олео од дизентерије у

у"ро 11 сед"иа доиније у орто @елу у ана"и.

<арија. Aледе+е године по$ао је са залиха"а у ?оано# али је не#оли#о дана пре него $то јестигао та"о Bреј# ве+ по#упио #олонисте - на острву их је остало са"о 15.

94



95

11 engleska u doba tjudora

Documents