1 z magazin balkan, prole ć e 2008 1 z uvodnik vlast narodu! rođeni smo u tami. Živimo u njoj. u...

1

Z magazin Balkan, proleće 2008 1

Z Uvodnik

Vlast narodu!Rođeni smo u tami.

Živimo u njoj.

U njoj ćemo umreti.

Ali sutra će obasjati iskra

one koji sada

plaču u noći,

kojima je dan poreknut,

smrt im je dar,

a život zabranjen.

Kao aktivisti koji stvaraju sop-

stvene medije, s namerom da izve-

štavamo o svemu onome što drugi

mediji prećutkuju, prisustvujemo

stvaranju nečega što nadilazi

uobičajene, kanalisa-

ne oblike politič-

kog udruži-

vanja, koji

n i š t a

s u -

š t i n -

s k i

n e

menja-

ju u jednom društvu zasno-

vanom na eksploataciji

najugroženijih slojeva

stanovništva. Dale-

ko od očiju javnosti

i medija, na samoj

margini društva, zapažamo narodnu

težnju ka organizovanom suprot-

stavljanju svemu onome što ugroža-

va opstanak obespravljenih ljudi, čiji

egzistencijalni interes dolazi u sukob

sa interesom ekonomskih moćnika i

onih koji drže političku vlast. Orga-

nizovano suprotstavljanje represiji

nad najugroženijim stanovništvom

je tek u začetku, opterećeno je broj-

nim problemima, i biće potrebno

puno upornosti, vremena i rada,

kako bi se omogućila uspešna oslo-

bodilačka borba protiv ugnjetavanja,

izrabljivanja i životne ugroženosti.

Naš aktivistički rad je emotivno ve-

zan za svaki pokušaj suprotstavljanja

ekonomskoj i svakoj drugoj represiji

nad narodom. Želimo da pomogne-

mo razvitku tog suprotstavljanja i da

omogućimo da glas zaboravljenih

ljudi bude što prisutniji u domaćoj

javnosti. Želimo da posvetimo pa-

žnju i odamo priznanje svakom po-

kušaju, ma koliko skromnog obima

bio, da solidarnost i ravnopravnost

kao principi životne borbe zamene

i ukinu kapitalističke vrednosti kao

što su usko gledanje sopstvenog in-

teresa i smatranje drugih ljudi kon-

kurencijom i potrošnom robom.

Jedno je sigurno – u mutnim

vremenima nepravde najviše ima

smisla život koji je ispunjen borbom

za pravdu. Takvu borbu ne treba na-

puštati čak ni kad su mali izgledi za

pobedu, jer je ona već sama po sebi

nagrada. Svako od nas delom odlu-

čuje kakva će nam biti budućnost.

Udružimo se u tom odlučivanju i

započnimo strpljivu i upornu borbu

protiv eksploatacije, nepravde i re-

presije.

Vlast narodu!

Freedom Fight - pokret

za slobodu

2

2 Z magazin Balkan, proleće 2008

Sadržaj

Pisma čitalaca 3

Z Balkan

Ljudi i porodice koji ne postojeIntervju s Marijom Simović 5

Šinvoz, BEK, Jugoremedija, Frape Behr - Solidarnost i borba zrenjaninskih radnika

Marija Radišić, Ivan Zlatić, Vladislav Bailović i Milenko Srećković 15

Kosovo: novi rat na Balkanu? Od nadgledane nezavisnosti do nekontrolisanog nasilja

Andrej Grubačić 24

Raspad Jugoslavije je tragedija

Intervju s Tarikom Alijem 26

Intelektualci u službi lobiranjaMilenko Srećković 34

Z vizija i strategija

Optimizam u nesigurnim vremenima

Haurad Zin 39

Ljudi kao ptice imaju krilaKris Spanos 41

Z tematski deo: Latinoamerička gibanja

Bog je predaleko, SAD su preblizu

Nemanja Džuverović 44

Kako je uništena najstarija demokratija u Južnoj Americi

Erik Lormand 47

Nikad višeIntervju sa Izabel Aljende 48

Argentina vs. MMFNemanja Džuverović 50

Argentinsko samoupravljanjeMajkl Albert 52

Bolivijski horizontiSinkler Tomson 56

Kuba – ostrvo jednog paradoksa

Wu Ming 60

Mi smo sasvim obični ljudi, dakle – pobunjenici

Intervju sa Džonom Holovejem 68

Z dodatak

Snaga i slava - mitovi o američkoj jedinstvenosti

Hauard Zin 73

Jaroslav Hašek – pisac, borac, anarhista i genije

Stanko Stamenković 77

Kristijano Lukareli, heroj italijanske radničke klase

Ilija Bunčuk 79

PrevodiociNada Ljubić i Bratislav Srećković

ŠtampaHighland production team, Beograd,

011/244-6538

3


Z pisma čitalaca

Prijatelji,redovno čitam Z magazin i pra-

tim vaš sajt. Raduje me da u Srbiji

postoje mladi ljudi poput vas koji su

toliko posvećeni radničkoj borbi pro-

tiv nepravedne privatizacije. Da ima

više ljudi poput vas, živeli bi u boljoj

Srbiji. Imate moju potpunu podršku

i pozdrave. Jedina, manja zamerka

mi je vezana za ime vašeg pokreta.

Malo mi je nekako klinački. A i ne bi

trebalo da je na engleskom. Treba da

bude razumljivo našem čoveku.

Jovan Bajić

Poštovani, čestitke na prvom bro-

ju! Nadam se da ćete otvoriti prostor

i za ekološke teme. Poslednjih godi-

na pišem o ekološkoj situaciji u Srbiji

i ponašanju stranih velikih kompani-

ja. Zbog osetljivosti teme prinuđen

sam da koristim pseudonim ili da

dajem gotove tekstove koje drugi lju-

di, iz nekih svojih razloga, potpisuju.

Ukoliko posetite - http://ekoloski.

blogspot.com/ - doći ćete i do nekih

tekstova. Pozdrav,

Ž.R.

Pozdrav redakciji i neizmerno

hvala sto ste se pojavili "na ovim pro-

storima".

Vladimir Prodanović

U tematskom delu vašeg trećeg

broja govorite o tome kako je fon-

dacija NED fi nansirala pokret Ot-

por, ali zar time nije učinjena usluga

srpskom narodu, zar zahvaljujući

tom novcu nije zbačen Milošević.

NED fondacija ima plemenitu misi-

ju demokratizacije čitavog sveta, a

to što je fi nansira vlada Sjedinjenih

Država je zbog toga što je ta zemlja

oduvek bila posvećena spašavanju

planete od komunističke pošasti. Pa

čak i da ta fondacija ima zle namere

protiv ’’demokratije visokog intenzi-

teta’’, mislim da se zbog zbacivanja

Miloševića trebalo udružiti i sa sa-

mim crnim đavolom. Molim da moj

komentar bude objavljen u rubrici

Pisma čitalaca,

M. P.

Živim u jednom gradu koji se zove

Nedođija. Pre četiri godine beše to

palanka a sada smo "GRAD". Da,

u pravom smislu reči GRAD. Prvo

nam republički nadobudni "političa-

ri" oduzeše status grada, a onda po

nekim njihovim "novim kriterijumi-

ma" vratiše nam status grada. Narod

srećan i zadovoljan. Opštinska koali-

cija je bila sastavljena od osam parti-

ja. "Koalicioni partneri" su se grlili i

ljubili dok nisu podelili funkcije i di-

rektorska mesta. Posle toga, umesto

da udruže snage i učine nešto za "svoj

narod " na koga se često pozivaju oni

krenuše u beskompromisnu" borbu"

da udaraju klipove i zabadaju noževe

jedni drugima u leđa. Sve je već vi-

Pisma šaljite elektronskom poštom

na pismo@freedomfi ght.net

Pišite nam!Od sada nas možete kontaktirati i putem regularne

pošte, na sledeću adresu:FREEDOM FIGHTPOST RESTANT11 000 BEOGRAD

4


Z pisma čitalaca

đeno od kada zakucaše na naša vrata

"demokratija i višestranački izbori".

Zaboraviše šta su obećali narodu u

predizbornoj kampanji. Narod zbu-

njeno gleda i pita se:" Koga smo to

mi birali na izborima "? Ko nas to u

naše ime predstavlja? Zar nemamo

bolje ?

Narode, otvorite oči! Mi smo

samo glasačka mašina. Četiri godine

smo bili svedoci po ko zna koje ob-

mane i prevare. Političari se sete na-

roda SAMO PRED IZBORE !!! Sve će

oni uraditi da nas fasciniraju : slikaće

se sa Marijom Šerifović, sa svim na-

šim slavnim sportistima, kulturnim i

javnim ličnostima...samo da ostanu

na vlasti. Vlast je slast koje se teško

oni mogu odreći a posebno privile-

gija,

Čitalac iz ’’provincije’’

5


Z balkan

razgovarala Tamara Vukov

Čime se bavi Švedski komitet, organizacija u kojoj ste zapo-sleni i recite nam nešto o svom radu u Švedskom komitetu?

Švedski komitet je pravni zastu-

pnik ljudi koji se trenutno nalaze u

Švedskoj, koji su sa prostora bivše

Jugoslavije, a koji dođu u nezavidan

položaj da se pred sudovima odlu-

čuje o njihovom boravku u Švedskoj.

Deo posla koji se radi ovde u Srbiji

je pribavljanje svih dokumenata koji

su njima potrebni da bi oni mogli da

steknu mogućnost da ostanu tamo. U

tom cilju se radi monitoring izbeglih

i raseljenih lica ovde u Srbiji da bi se

stekla slika kakav je njihov položaj

ovde. Radi se i monitoring onih koji

se vrate iz Švedske, to jest onih koji

bivaju deportovani. Švedski komitet

u Švedskoj postoji od 1995. godine a

kod nas od 2003. godine. Od tada se

prati stanje u raseljeničkim i izbeglič-

kim kampovima, kao i stanje depor-

tovanih. 80 posto deportovanih je sa

teritorije Kosova. I veliki broj, većina

njih, su Romi.

Ko fi nansira Vašu organizaci-ju?

Potpuno je nezavisna. I od naše

vlade i od švedske vlade je potpuno

nezavisna, sama se fi nansira i samim

tim je lakše raditi jer možete da pišete

izveštaje koji su nedirigovani.

Koji su Vaši svakodnevni po-slovi u organizaciji?

Jedan deo posla se tiče ljudi koji-

ma je potrebna dokumentacija, kao i

dokazi o njihovom stanju ili kakvo bi

bilo njihovo stanje kada bi se vratili

ovde. To se radi za potrebe advoka-

ta koji se nalaze u Švedskoj, za sva-

kog klijenta ponaosob. Svaki slučaj je

Intervju sa Marijom Simović, aktivistkinjom Švedskog komiteta, organizacije koja se bori za prava izbeglica iz bivše Jugoslavije na azil u Švedskoj.

Ljudi i porodice koji ne

postojeKolektivni centri su ili sa srpskim ili sa romskim stanovništvom. I jedni i drugi

su u jako lošim uslovima. Kada pričam ljudima u mom okruženju o uslovima

u kojima ljudi žive u kampovima bilo srpskim, bilo romskim, retko ko veruje.

Zaista retko ko. Svi mi mislimo da smo humano društvo i svi mislimo da smo

jako humani sve dok ne vidimo slike iz tih kampova. U jednoj sobi spava po

šestoro-sedmoro ljudi. Ta soba im je i kuhinja, i soba, i spavaća soba, i magacin

za stvari, i sve. Ti ljudi jednostavno ostaju potpuno zapostavljeni od strane

sistema. Žive uglavnom od sakupljanja sekundarnih sirovina, prosjačenja,

milostinje drugih ljudi. Neofi cijalni kampovi često nemaju WC, nemaju mokri

čvor, struju, vodu. Oni zaista jesu gladni i oni zaista nemaju šta da jedu, ali oni

se nadaju da kad bi samo imali bolji smeštaj, kada samo ne bi živeli po pet-

šest članova porodice u jednoj prostoriji, da bi im bilo malo bolje. Mene zaista

zadivljuje njihov optimizam kada oni uvek pričaju o tome da će se iseliti, da će

dobiti nešto bolje. Zaista se divim tom njihovom optimizmu.

6


Z balkan

specifi čan, svaka porodica ima svoje

razloge zašto ne žele ili ne mogu da

se vrate ovde u Srbiju i onda se radi

pribavljanje materijalnih dokaza za

svaku porodicu ponaosob. Za sva-

ku porodicu se daje širok spektar

tih papira. Takođe se pribavlja i ona

najprostija dokumentacija koju bi oni

jako teško pribavili – izvodi iz knjige

rođenih, izvodi iz državljanstva – da

bi dokazali svoj identitet u Švedskoj.

A druga delatnost koju radimo to je

već spomenuti monitoring izbeglih i

raseljenih lica na teritoriji Srbije. Taj

posao se sastoji od obilaska kampova

izbegličkih i raseljeničkih.

Kakvo je stanje u izbegličkim kampovima koje obilazite – Kraljevo, Čačak, Novi pazar, Beograd… ?

Uslovi su jako loši. Pre tri godi-

ne kada je kancelarija počela sa obi-

laskom kampova, ljudi su imali više

nade nego sada. Kada me neko pita

za uslove u kampovima, kažem da je

sve gore i gore. Svetski program hra-

ne je povučen. Crveni krst više nema

donacija za izbegle i raseljene. Ljudi

ono malo novca što su imali i poku-

šavali da pomognu i drugima, to se

sve istopilo, jer i celo društvo je siro-

mašnije nego što je bilo ranije. Tako

da je svih tih pomoći sve manje i ma-

nje. A ljudi su jednostavno u kampo-

vima i nemaju neki izlaz. Svi pričaju o

zatvaranju kampova. Jednostavno,

kada se neki kamp zatvori – ljudi koji

žive u njemu imaju samo mogućnost

da prihvate smeštaj u drugom kam-

pu. Problem je zbog dece, zbog škole;

ona to u većini slučajeva ne mogu da

prihvate. I ti ljudi zaista bivaju izba-

čeni na ulicu.

Koje etničke grupe žive u ko-lektivnim centrima?

Kolektivni centri su ili sa srpskim

ili sa romskim stanovništvom. I jed-

ni i drugi su u jako lošim uslovima.

Kada pričam ljudima u mom okruže-

nju o uslovima u kojima ljudi žive u

kampovima bilo srpskim, bilo rom-

skim, retko ko veruje. Zaista retko

ko. Svi mi mislimo da smo humano

društvo i svi mislimo da smo jako

humani sve dok ne vidimo slike iz

tih kampova. Ono što je meni drago

je da to ne ostaje bez reakcije ljudi.

Na primer, uvek možemo da sakupi-

mo garderobu za novorođeno dete ili

nešto tako za prvu pomoć. Ali jedno-

stavno oko ovog problema nedostaje

pomoć društva. I to što je ranije po-

stojalo, program hrane koji je bio za

ljude u zvaničnim kolektivnim cen-

trima, to se sada svelo na pola vekne

hleba po osobi i jednu konzervu. I

to je hrana za ceo dan koju neko do-

bije. Bez obzira da li je novorođenče,

da li je odrastao čovek. Majke beba se

kunu da nikada nisu dobile voće, po-

vrće, meso, mleko za dete, da deca u

kampovima godinama nisu jela voće.

Jednom prilikom smo odneli voće u

’’Vilu Maričić’’1 - ljudi su se pobili oko

njega. Jer ako ga ne otmu, neće imati

da daju svom detetu. To je zaista bilo

otimanje. Tu nema pravilne raspode-

le, tu nema načina da vi hranu pode-

lite bez toga.

Kakva je politika oko ogani-zovanja za hranu, tople obro-ke…?

1 ’’Vila Maričić’’ – kolektivni

centar u Mataruškoj Banji, 9 kilometra

udaljen od Kraljeva. Naseljen je srpskim

stanovništvom.

Devojčica iz jednog od sada zatvorenih kolektivnih centara u ČačkuDevojčica iz jednog od sada zatvorenih kolektivnih centara u Čačku

Kolektivni centar ''Zdravljak'', ČačakKolektivni centar ''Zdravljak'', Čačak

7


Z balkan

Hrana se dobijala od narodne

kuhinje. Jednom dnevno topli obrok

- pola kilograma kuvanog jela i pola

vekne hleba. Ali to su primali samo

zvanični kolektivni centri i ljudi koji

su na spisku kolektivnih centara.

Tako da se u kampovima dešavalo da

ljudi koji kasnije dođu u kamp i ne

nalaze se na spisku zvaničnog kolek-

tivnog centra mogu samo da gledaju

kako drugi dobijaju hranu jer nisu

na spisku i njih ta pomoć jednostav-

no mimoilazi. Sada je to jako, jako

oskudno i taj narod može da dobije ili

pola kilograma skuvanih makarona ili

neko povrće. Ali to je zaista nešto od

čega vi ne možete da živite. Ranije su

postojali programi Crvenog krsta – u

higijeni, hrani. Međutim, svega toga

od 2004. godine nema tako da jedino

što zvanični kolektivni centri dobija-

ju je plaćen račun za struju i vodu. Ali

struja i voda u kolektivnim centrima

nije kao u normalnim kućama gde

svako ima svoje kupatilo, nego posto-

ji jedno kupatilo po spratu...

Zašto je prestala pomoć Crve-nog krsta posle 2004?

Kada sam ja pitala zašto više

nema pomoći Crvenog krsta rečeno

je da nema fondova za to. Crveni krst

se sada trenutno vratio poslu koji je

Crveni krst radio ranije po Srbiji – a

to je prva pomoć i prikupljanje krvi,

što je bila njegova osnovna delatnost.

Tako da pomoći koju je on pružao

više nema. Ostalo je samo par stranih

organizacija koje tu i tamo rade sa

tim kampovima i domaće nevladine

organizacije kao što je Praksis, orga-

nizacija za pružanje pravne pomoći,

koja im pomaže u sređivanju doku-

menata. Izbegli imaju veliku pomoć

od njih jer je dosta Roma sa Kosova

došlo ovde bez dokumenata. Ili na

Kosovu nisu bili uopšte upisani, ili

je nekome sva dokumentacija izgo-

rela, ili su je izgubili. A ovde jedno-

stavno ako nemate ličnu kartu vi ne

možete da konkurišete ni za dečiji

dodatak ni za socijalnu pomoć, ništa

od toga što je neka vrsta sistemske

pomoći. I to opet nije mnogo – to je

recimo za mesec dana hiljadu i nešto

dinara po detetu, znači dvanaest-tri-

naest evra mesečno za jedno dete,

što je opet malo. Socijalna pomoć za

petočlanu porodicu četiri-pet hiljada

dinara mesečno. Ali za socijalnu po-

moć, za dečiji dodatak, oni treba da

prilože petnaest-šesnaest dokume-

nata koje je njima jako teško priba-

viti. Veliki broj porodica, pogotovo

romskih, jednostavno znajući za celu

tu proceduru diže ruke od pokuša-

vanja, jer njima je zaista nemoguće,

fi zički im je nemoguće da to sami pri-

bave. Oni koji su informisani, oni se

obraćaju organizacijama poput Prak-

sisa da im pomogne. A ima dosta lju-

di koji jednostavno ne znaju za to. Ne

znaju da mogu da se obrate njima.

Kako te nevladine organizaci-je deluju? Kako pomažu?

One zaista pomažu koliko mogu.

I u pomoći koju daju – ćebad, sun-

đeri, posuđe, peći, šatori za romsko

naselje u Batnjiku2... Ali njihovi fon-

dovi su ograničeni. Ono što je meni

drago je što oni zaista vrše pritisak na

opštinu u kojoj se prepozna problem.

2 Batnjik je novopazarsko naselje

u kom se nalazio kamp i po kome je

dobio ime Stari Batnjik. Staro mesto za

kamp je bilo na starom putu za Rašku,

12 km od Novog Pazara. Novi prostor za

kamp je na istom putu, samo sad 5 km

od grada.

Ali opet nisu svemogući, jer u Srbi-

ji sve zavisi od predsednika opštine,

komesara za izbeglice… UNHCR, što

je meni zaista drago, vrši pritisak na

njih, ali je pitanje da li je taj pritisak

dovoljan da neko zaista nešto uradi

za narod koji je u toj opštini.

Znači postoje organizacije koje pomažu ali opštine treba da se uključe?

Pa opštine su te koje bi trebalo

više da pomažu i od kojih zavisi na

kojem će mestu biti postavljen kamp.

U Srbiji su svi kampovi postavlje-

ni tako da ih narod ne vidi. Zaista,

tako da ih narod ne vidi i to je razlog

zašto dosta ljudi koji imaju svoje po-

slove, porodice, jednostavno ne zna

da ti kampovi postoje i kako se u

njima živi.

Gde se ti kampovi nalaze?Uglavnom se izmeštaju iz gra-

dova. Kamp ’’Vila Maričić’’ se, na

primer, nalazi u Mataruškoj banji.

Kamp ’’Stari Batnjik’’ u Novom Paza-

ru je ponovo izmešten iz grada. Tako

da i onaj narod koji bi recimo ljudima

dao nešto, pružio nešto, na primer

staru garderobu, bilo šta što može

da im pomogne, što im ne treba, ne

znam… tri tegle džema, nešto što

jednostavno imate viška u kući i što

bi ste želeli da date... Kada su ti lju-

Dečji život u nehumanim uslovima, k.c. ''Stari aerodrom'', KraljevoDečji život u nehumanim uslovima, k.c. ''Stari aerodrom'', Kraljevo

8


Z balkan

di vama pred očima, vi ćete to lako

da uradite. Kada se ti ljudi nalaze

dvanaest kilometara od grada, vi ih

jednostavno ne vidite.

Pominjali ste problem sa pa-pirima. Možete li malo više o tome?

Veliki broj Roma na Kosovu ni-

kada nije bio upisan u matične knji-

ge. Samim tim, nemaju papire kada

dođu ovde... Dakle, nikada nisu imali

lične karte na Kosovu, pa ih nemaju

ni ovde. Ovde kada dođu, ako nisu u

zvaničnom kolektivnom centru nego

su u naselju kao što je Stari Batnjik,

nemaju registrovanu, prijavljenu

adresu. Bez prijavljene adrese ne

mogu dobiti ličnu kartu. Bez lične

karte ne mogu raditi ništa. Znači ne

mogu čak ni da konkurišu za nešto,

ni za kakvu vrstu pomoći, ništa, ni-

šta. A pribavljanje lične karte podra-

zumeva da oni odlaze u mesto svog

rođenja, da tamo traže dva svedoka

koja su punoletna, koja mogu da po-

tvrde njihov identitet. Ali opet je to,

da kažem, samovolja opštinskih vla-

sti i tih matičnih službi. Jednostavno

ne nailazite na mesto u kojem se to

radi bez nekih problema. Negde ša-

lju ljude na sud. I sad oni jednostav-

no, zaista mnogo njih, odustaju od

cele te procedrure. Jer i taj dečiji do-

datak nije toliki. Nije to iznos od koga

vi možete da živite. Da je to recimo

da vi dobijete dečiji dodatak i da je to

iznos od koga vi možete da provede-

te bar deset dana da budete mirni sa

hranom za decu. I obzirom da su to

zaista male sume, ljudi jednostavno

odustaju, dok se recimo vidi kod onih

koji su uspeli da pribave dokumenta,

jednostavno njihova svest se onda

malo promeni. Onda kažu: ’’aha, sad

imam dokumenta i sada ću da tražim

dečiji dodatak, ili socijalnu pomoć,

ili nešto’’. I onda jednostavno vidite i

kod njih da kada društvo prema nji-

ma učini neki iskorak, da se i oni

drugačije ponašaju. Da to zaista

na njih utiče u pozitivnom smislu.

Ali na žalost malo je onih ljudi koji

pribave sve to, koji zaista prođu kroz

celu proceduru. I oni bez drugih, bez

nevladinih organizacija, to zaista ne

bi mogli sami. To je njima nemoguće

da izvedu.

Kako to izgleda kad ljudi ne-maju dokumenta? Kako oni preživljavaju?

Oni zvanično ne postoje. Njiho-

va deca ne mogu da se upišu u ško-

le. Nikakvu pomoć ne mogu dobiti.

Ni za šta ne mogu konkurisati. Čak

i da naiđe, na primer, neka nevladina

organizacija koja kaže: ’’Evo, ja ću da

pomognem raseljenima’’, ti ljudi bez

dokumenata nisu na spisku raselje-

nih. Nemaju raseljeničke legitima-

cije. Nemaju ništa. Jednostavno ne

postoje. Cele porodice ne postoje.

Ako žele da im deca krenu u školu

ne mogu da krenu, jednostavno... A

procedura, kada krenu u procedu-

ru dobijanja dokumenata, ona traje

od pola godine do godinu dana. To

znači da se dete, ako roditelji krenu

kasno na proceduru, ne može upisati

u regularnu školu. U mnogim me-

stima u Srbiji nema škola za odrasle

tako da mogu kasnije da idu u školu

ili nešto... ne znam. Oni jednostavno

ostaju potpuno zapostavljeni od

strane sistema. Žive uglavnom od

sakupljanja sekundarnih sirovina,

prosjačenja, milostinje drugih lju-

de. Vi ste ispod mosta Gazele mogli

da vidite kilometre naslagane stare

hartije. Ja zaista ne mogu da zami-

slim Beograd da nema tih ljudi ispod

Gazele, i kako bi grad izgledao... Oni

se zaista trude i rade, ali jednostavno

Porodični smeštaj u kolektivnom centruPorodični smeštaj u kolektivnom centru

"Stari aerodrom", Kraljevo"Stari aerodrom", Kraljevo

9


Z balkan

nisu u mogućnosti da nađu zaposle-

nje bez dokumenata. Čak ako nemaju

prebivalište, adresu u tom gradu, ne

mogu tražiti posao u njemu. Tako da

su potpuno prepušteni sami sebi.

Pomenuli ste Gazelu. Nakon jednog intervjua sa tim ljudi-ma, neko nam je rekao: ’’Mi čistimo Beograd’’…

Jeste, to je zaista tačno. Ali, naža-

lost, oni ne mogu da zarade onoliko

koliko bi trebalo da zarade od toga.

Kilogram papira im ljudi koji dolaze

ispod mosta plaćaju tri dinara, a u

reciklažnom centru kažu da je cena

osam dinara. Oni jednostavno ne-

maju način da to što sakupe odnesu

sami, prodaju sami i uzmu novac.

Jednostavno, ucenjeni su da prodaju

tim ljudima koji im daju novca koli-

ko oni žele. Vi ih popodne vidite po

Beogradu, to je horda ljudi sa tim ko-

licima, raznoraznim prikoličicama,

i dece. Meni je najtužnije što deca,

veliki broj dece, radi tako na ulici…

Oni sakupljaju hartiju i zaista čiste

Beograd, jer posle njih kontejneri su

poluprazni. I to je razlog što oni ne

žele da se sele van Beograda jer oni,

to je jedino što mogu da rade, jedi-

no što znaju da rade, jedino što rade.

Kada bi ste vi njih preselili van Be-

ograda, gde nema toliko reciklaž-

nog smeća, oni bi zaista umrli od

gladi.

Uvek se priča o planu izmešta-nja i preseljenja za sve kam-pove. Kakav je stav tih ljudi koji žive u kampovima?

Pa uvek se priča o seljenju. Zai-

sta se uvek priča o seljenju. Mada je

jedini stav Komesarijata za izbeglice

da raseljena lica mogu samo preći iz

jednog kolektivnog centra u drugi

centar. Znači kada se gasi jedan ko-

lektivni centar oni samo mogu dobiti

smeštaj u nekom drugom kolektiv-

nom centru. To je sada problem ako

deca idu u određenu školu. Jedno-

stavno ljudi se naviknu na određeno

okruženje. Tu nađu nekog ko može

da im pomogne novčano ili nekako.

Oni retko prihvataju selidbu u druge

kolektivne centre i onda zaista osta-

ju izbačeni na ulicu. Bez obzira na to

što se uvek priča kako će se nešto ra-

diti po pitanju stanovanja. Još uvek

je politika države da raseljena lica

treba da se vrate na Kosovo. A što

se tiče kartonskog naselja kod Gazele

i njegove selidbe, kao i selidbe kam-

pa ’’Stari Batnjik’’, to se priča godina-

ma. To se zaista priča godinama i za

romska naselja to ide jako sporo. Sta-

novnici ispod Gazele su rekli da niko

neće prihvatiti ništa manje od stano-

va, kuća, ili nečega sličnog, znači da

to bude čvrsta gradnja. Mene zaista

zanima na koji će ih način grad,

republika, ko već, prevariti. Jer se

sada rade kategorizacije tih ljudi. Jako

je mučno sada otići u kamp ispod

Gazele jer je narod zaista na kraju

živaca. O toj selidbi slušaju već jako

dugo, razne se informacije tu pričaju.

Oni se nadaju. Oni se zaista nadaju

da svako od njih dobije stan što ja

ne verujem da će se desiti. Kamp

’’Stari Batnjik’’ već dve godine očeku-

je kontejnere da stignu iz Beograda.

A na žalost za njih je samo spremljen

teren gde će taj kamp biti premešten.

Teren se nalazi van Novog Pazara. I

od svega što je trebalo da bude ura-

đeno samo su izbetonirana postolja

za kontejnere. Kontejnera nema, ne

zna se kada će stići, ne zna se u ka-

kvom su stanju, a oni treba -bila im

je inspekcija ovih dana- da se prese-

le tamo. Jer jednostavno napravili su

kamp u centru grada, na privatnom

vlasništvu. Nisam zaista primetila da

je neko od njih dobio bolji smeštaj od

tog u kome je.

Da li tim ljudima daju neka obećanja, razlog da se nada-ju?

Da, da, uvek im se obeća. I kada ih

vi pitate šta se dešava u ’’Vili Maričić’’,

dobijete odgovor: ’’Jao, to je rekon-

struisano, tu je sada dobra situacija''.

I onda kada odete zaista ne vidite to

što je rekonstruisano. Niste jedno-

stavno u stanju da primetite razliku

pre te rekonstrukcije i posle. Manji

je broj ljudi, ali ti ljudi koji su ostali

nisu dobili više prostora. Znate, ko-

mesar za izbeglice u Kraljevu kaže da

je nekoliko porodica napustilo kamp

’’Vila Maričić’’. I jeste nekoliko poro-

dica napustilo taj kamp. Ali ti koji su

ostali unutra nije im dozvoljeno da

koriste te prazne sobe. Tako da i da-

lje spava po šestoro-sedmoro ljudi

u jednoj sobi koja im je i kuhinja, i

soba, i spavaća soba, i magacin za

stvari, i sve.

Priča se o zatvaranju kolektiv-nih centara. Kakva je politika

"Zdravljak", Čačak"Zdravljak", Čačak

10


Z balkan

predviđena za te ljude koji trenutno žive u njima?

Pa ono što se radi trenutno je

pražnjenje kolektivnih centara i

njihovo zatvaranje. Šta se dešava sa

ljudima kada oni napuste kolektiv-

ne centre, jednostavno niko ne zna.

Kada pitate Crveni krst ili nekoga,

oni vam kažu, ne znam… – iznajmili

su navodno neku kućicu tu u blizini

ili nešto slično. Ali niko ne bi proveo

osam godina, već osam godina ima

od 1999. kako su došli u kolektivni

centar, da mu zaista to nije jedino

rešenje. Svi koji su imali načina da

napuste kolektivni centar, da pređu u

nešto bolje, to su uradili, jer su uslovi

u kolektivnim centrima zaista očajni.

Znači ti ljudi da su mogli sami, oni bi

to za ovih osam godina uradili. U ko-

lektivnim centrima se sada trenutno

nalaze samo ljudi koji zaista nemaju

niti načina da se vrate na Kosovo,

jer recimo njihovo selo nije bilo plan

povratka, ili jednostavno ne mogu –

učesnici su ratnih sukoba i boje se da

se vrate dole, imaju decu, a na Koso-

vu ne postoje srednje škole da bi se

oni vratili dole, da se deca školuju.

Ili ljudi koji zaista nemaju gde. Kada

se ti kolektivni centri zatvaraju, jed-

nostavno taj narod bude izbačen na

ulicu. Što se tiče neformalnih kolek-

tivnih centara, njih isto retko ko na-

pušta, jer zaista nemaju gde da odu.

Ljudi žive u šatorima, u kontejneri-

ma. Oni bi zaista svi, naravno, voleli

da žive bolje, u boljim uslovima, ali

jednostavno nemaju načina. Niti da

plaćaju kiriju, niti da... Pa imate, tako-

đe, maltene vrstu ucena u Beogradu,

u naselju Bački Ilovik3, koje je romsko

naselje. Oni Romi koji su uspeli da sa-

zidaju nešto, za sto eura izdaju jednu

sobu drugim Romima zato što Rome

niko ne želi da primi u svoje stanove

u Beogradu. I onda su oni prisiljeni

da žive u tim romskim naseljima koja

su zaista divlje građena i tu zaista pla-

ćaju jednu sobu sto eura...

Kakav je plan oko povratka tih ljudi na Kosovo?

Oni u dugoročnom planu treba

da se vrate na Kosovo. I to što se oni

ne vraćaju, niko se ne potresa oko

3 Bački Ilovik je deo Zemuna,

koji naseljavaju uglavnom Romi. To su 3

naselja sa oko 7.000 Roma. Samo naselje

Bački Ilovik je nelegalno sagrađeno. Tu

ne postoji vrtić, a škola je udaljena 3

km. U tu školu idu skoro samo romska

deca, jer roditelji ne žele da im deca idu

u većinsko romsku školu.

toga. Kada oni napuste kolektivni

centar smatra se da je država dovolj-

no uradila: ’’Evo, osam godina su u

kolektivnom centru, plaćali smo vam

vodu, struju…’’

Da li ti ljudi učestvuju u odlu-kama koje utiču na njih, na primer, oko povratka na Ko-sovo?

Njih baš i ne pitaju o njihovim

željama i to je više na nivou države

i nikoga vi ne možete naći u kolek-

tivnom centru da je neko sa njima

razgovarao o pitanju Kosova. Oni

svi, naravno, stariji ljudi posebno,

žele da se vrate na Kosovo. Oni koji

nisu učestvovali u ratnim sukobima

takođe, oni koji računaju da je njima

sigurno. Međutim i kod njih se pri-

mećuje iskrivljena slika o Kosovu

kao na primer: ’’Ja da mogu da se vra-

tim, ja bih dole bio svoj na svome i

mogao bih da radim’’. A kada pričate

sa ljudima koji su se vratili na Koso-

vo, uočavate problem i bezbednosti i

školovanja. Mora sa obezbeđenjem

da idu ako hoće da izađu iz svog sela

i slično. Tako da i ta slika koju ljudi

sada imaju u kolektivnim centrima o

Kosovu je prilično idealizovana. Na-

ravno, shvatam i zašto. Jer osam go-

dina provesti u jednoj sobi, pa sve

vam je bolje od toga. Ima dosta ljudi

u kolektivnim centrima koji su zaista

bili domaćini, koji su imali svoje kuće,

štale. I sada osam godina žive u jed-

noj sobi. Naravno da je njima bilo šta

bolje od toga, od jednog sobička koji

imaju trenutno. Ali zaista se prime-

ćuje njihova idealizovana slika o Ko-

sovu. Oni ne žele da se vrate u druga

mesta sem u ono mesto iz kog su.

Kako teče organizovanje pla-na za povratak na Kosovo?

Pa dosta ljudi se prijavilo za po-

vratak na Kosovo. Išli su u te ’’idi-

vidi’’ posete koje je organizovao

UNHCR. Rešili su da se vrate dole.

Imaju nešto obnovljeno. Međutim,

posle izvesnog vremena, oni se po-

novo pojavljuju u Srbiji. Iz razloga

bezbednosti, iz razloga obrazovanja,

nezaposlenosti. Bila je jedna infor-

Naselje "Gazela"Naselje "Gazela"

11


Z balkan

macija, sad skoro, da osam godina u

Prištini niko sem Albanaca nije mo-

gao da iznese robu na pijaci, tako da

i to što proizvedu, ne mogu da pro-

daju. Dosta kuća jeste obnovljeno na

Kosovu… međutim ako oni nemaju

od čega da žive, a zaista nemaju od

čega da žive, nemaju drugu opciju

sem da se vrate u Srbiju. Po povrat-

ku u Srbiju, oni se ne mogu vratiti u

kolektivni centar... Jednostavno, mo-

raju se sami snalaziti.

Šta je sa ugovorom o readmi-siji4 koji je potpisan sa drugim evropskim zemljama? Šta je sa deportacijom ljudi iz tih ze-malja?

Broj ljudi koje deportuju je sve

veći i veći na žalost. Ugovor je pot-

pisan davno, međutim, masovna de-

portacija je krenula pre možda dve

godine. I to je zaista veliki problem

zato što se iz inostranstva vraća veli-

ki broj lica poreklom sa Kosova. Oni

koji ne mogu da se vrate na Koso-

vo, ili ne žele da se vrate na Kosovo,

jednostavno ovde u Srbiji nisu ničija

briga. Oni dođu, dolete do surčin-

skog aerodroma, veliki broj porodica

nema čak novca ni da plati prevoz do

Beograda, ili nešto slično. Problem je

i sa dokumentima. Ostala su im u ze-

mljama zapadne Evrope. Problem je

sa smeštajem, sa novcem, sa... Veliki

broj organizacija sada u Srbiji radi

pravnu, socijalnu i psihološku po-

moć tim ljudima. Međutim, zaista

niko se još nije pojavio da može da

im omogući da prenoće negde. Ne

postoji institucionalna mreža da kada

bolestan čovek dođe bez dokumena-

ta, da može da ode da se leči. Ti ljudi

su zaista prepušteni sami sebi. Kan-

celarija za readmisiju na beograd-

skom aerodromu je otvorena već

dve godine s tim što prve godine

faktički nije ni radila. Radio je samo

jedan čovek kada stižu čarter letovi,

koji je zaista bio ljubazan, ali sem nje-

gove ljubaznosti ili pamfl eta koji ste

4 Readmisija - pročitati tekst Iva-

na Zlatića ''Ponovo zajedno!'' u Z ma-

gazinu broj 3

dobijali od Ministarstva za ljudska i

manjinska prava, vi ništa drugo niste

dobijali. Dosta ljudi je jednostavno

prošlo pored te kancelarije za re-

admisiju a da je nije ni primetila u

svoj toj nervozi, žurbi da se sklone

odatle. Drugo mesto na kojem mogu

da se obrate je zgrada SIV-a br.2 gde

se nalazi kancelarija za readmisiju

u koju isto tako ne mogu ući bez

lične karte. Tako da oni koji su bez

dokumenata ostaju bez dokumena-

ta, bez informacija o recimo dru-

gim organizacijama u Srbiji, koje bi

im mogle pomoći oko dokumenata.

Jednostavno su izgubljeni. Ono što je

još primetno to je da kada pitate gde

se nalaze ljudi koji su deportovani,

niko ne zna. Dosta njih se ne vraća

na svoje stare adrese. Pogotovo ljudi

sa Kosova koji ne mogu i ne žele da se

vrate dole. Oni se jednostavno izgube

u Srbiji. Ne postoji neka evidencija o

tome gde su otišli. Sa njima se samo

uradi policijski razgovor oko njiho-

vog identiteta kada dođu u Srbiju, i to

je manje-više sve. Ne postoji način da

recimo prevedu dokumenta za decu.

Da, recimo, država uzme na sebe

obavezu da deci koja su bila u ško-

Naselje "Gazela"Naselje "Gazela"


12


Z balkan

lama negde u zapadnoj Evropi, plati

nostrifi kaciju diploma i da oni onda

mogu upisati regularne škole. Ako vi

nemate novca da platite nostrifi kaciju

diploma i prevod, vaše dete ne može

ići u školu. Dete koje ne pođe odmah

u školu obično se više i ne uključuje

u obrazovni sistem. Veliki broj rom-

ske dece koji je išao u škole npr. Šved-

ske, ako mu ovde nije omogućeno da

odjednom nastavi sa školovanjem,

jednostavno posle više i ne pokuša-

va. Takođe je problem što se ta deca

koja žele da nastave školovanje vra-

ćaju razred ili dva razreda unazad.

Tako da ako je završio treći razred u

Švedskoj, oni ga ovde vrate u prvi ra-

zred. On ima devet ili deset godina a

u prvom je razredu i, naravno, oseća

se glupo i smešno i rešava da napusti

školu. Da, veliki broj dece, pogotovo

ona koja su rođena u zemljama za-

padne Evrope, ne govore srpski jezik.

Pričaju romski jezik ili jezik zemlje iz

koje dolaze. To je takođe problem. Vi

zvanično imate romske asistente u

školama Srbije. Zvanično. Međutim,

u školama retko možete da ih nađe-

te, zaista retko. Možete da ih nađete,

recimo, tamo gde je smeštena velika

populacija romske dece. To su jedna

ili dve škole. Ali ne možete ako rom-

sko dete bude deportovano u Čačak,

u Čačku ne postoji romski asistent.

Ako dete zna švedski i romski jezik,

može samo da napusti školu. Ili ga,

recimo, majka i otac uče jeziku, ali to

opet nije dovoljno da može da prati

regularno školstvo.

Da li ljudi deportovani iz ze-malja zapadne Evrope onda odlaze u neki od kolektivnih centara?

Ne, oni ne mogu ići u kolektiv-

ne centre pošto po stavu gospodina

Dragiše Dabetića, komesara za iz-

beglice - oni kada su jednom prešli

državnu granicu, po povratku se više

ne tretiraju kao raseljena lica. To je

zaista veliki problem. Oni jesu rase-

ljena lica, oni ne mogu da se vrate

na Kosovo, međutim nemaju pri-

stup kolektivnim centrima i to je

razlog zašto ih možemo naći ispod

Gazele, zašto ih možemo naći u

drugim neofi cijelnim kolektivnim

centrima, bez ikakvih dokumena-

ta, bez zdravstvenog osiguranja.

Te žene, kao i druge romske žene u

drugim neofi cijelnim centrima, čak

se porađaju u tim šatorima u ko-

jima žive. Tako da je to zaista veliki

problem kome jako malo ljudi pokla-

nja pažnju. Nažalost, daje se alibi

zemljama zapadne Evrope sa tim

svim nevladinim organizacijama

u Srbiji koje pružaju pomoć. One

pružaju pravnu i psihosocijalnu po-

moć, ali je jako diskutabilan broj

ljudi kojima su pružili pomoć. I za-

ista se čini da samo daju alibi zemlja-

ma zapadne Evrope. I kažu: ’’Evo, u

redu, kada se vrate dobiće neku vrstu

pomoći’’. Njima zaista nije omogu-

ćeno čak ni da prespavaju u slučaju

da nemaju gde da borave. A da ne

govorim o nekim materijalnim po-

moćima, jednokratnim, ili bilo čemu

što može tim ljudima da pomogne, na

primer, prvu kiriju da plate. Ta deca

deportovana, koja su, recimo, nosila

naočare u zemljama zapadne Evrope,

proteze, ovde nemaju zdravstveno

osiguranje i niko više ne prati njihov

rast, razvoj, bilo šta. Nezaposlenost u

Srbiji je, po zvaničnim statistikama,

27 posto. Sad vi dovedete tu ljude koji

se zvanično vode da rade, koji rade u

propalim fi rmama, a ne primaju pla-

tu. Tako da je ta stopa nezaposlenosti

jako velika. I dosta veća od tih 27 zva-

ničnih posto. I sad dodajte ljude koji

su deportovani i zamislite njihovu

mogućnost nalaženja posla. Najveći

problem je zaista što deca prekidaju

školovanje i što su ovde bez ikakve

zdravstvene zaštite. Priča se o mreži

koju treba da napravi vlada Republike

Srbije sa drugim organizacijama kao

što su škole, centri za socijalni rad,

biroi za zapošljavanje... Međutim o

tom formiranju mreže se priča već tri

godine, a ona čak nije u budžetu za

narednu godinu. Nema goreg nego

kad bolestan čovek doleti na surčin-

ski aerodrom i tu je jednostavno kraj

brige svih ljudi za njega. Jer ne postoji

mreža, da se prihvati bolesnik i da se

odvede gde već treba.

Da li možete da objasnite ra-zliku između izbeglica i inter-no raseljenih lica?

Izbeglice su oni koji su došli za

vreme rata iz Bosne i Hercegovine

i Hrvatske. Oni su po dolasku ovde

dobijali izbegličke lične karte i sa

izbegličkim ličnim kartama su ima-

li, ako su bili u izbegličkim kolektiv-

nim centrima, regulisano boravište.

S tim su imali i zdravstvenu zaštitu.

Međutim, ta zdravstvena zaštita je

podrazumevala onu osnovnu zdrav-


13


Z balkan

stvenu zaštitu. Oni nisu s tim mogli

da menjaju dioptriju na naočarima

ili nešto tako. Znači, to se tretiralo

kao, zaboga, luksuz. One izbeglice

koje su već petnaestak godina ovde u

Srbiji, za njih se sada grade stanovi.

Znači, trebalo je da budete petnaest

godina negde u kolektivnom centru,

koji isto podrazumeva jednu sobu za

celu porodicu, bez obzira na to što se

možda radi o višegeneracijskoj po-

rodici. Za njih se sada grade stanovi

za socijalno stanovanje. Međutim,

jako je diskutabilna cena koju će oni

morati mesećno da plaćaju za te sta-

nove. Neki od njih su dobili stanove

od nekih nevladinih organizacija,

međunarodnih. Interno raseljena

lica su lica koja su došla u Srbiju na-

kon 1999. godine. I oni se isto nala-

ze u kolektivnim centrima koji su u

samom startu zaista bili jako loši. Jer

i ono što je bilo napuštenih zgrada,

objekata… tu su useljene izbeglice

iz Hrvatske, iz Bosne i Hercegovine,

tako da za ovaj drugi talas raseljenih

ostalo je zaista malo slobodnog me-

sta. Tako, recimo, ’’Vila Maričić’’ koja

zaista očajno izgleda, je bila napu-

štena bolnica, deset godina prazna,

ruinirana, i tu su useljeni raseljeni

sa Kosova. Raseljenih sa Kosova je

u Srbiju došlo skoro 280.000. Srbija

još uvek ima problem sa izbeglicama

i tim zatvaranjem kolektivnih centa-

ra. Oni su mahom svi zatvoreni. U

okolini Čačka ih je bilo osam do pre

par godina, sad više nema nijednog.

Čak su i invalidi morali da napuste

kolektivni centar. Raseljeni se nalaze

u kolektivnim centrima ofi cijalnim i

neofi cijalnim. Ofi cijalni imaju plaće-

nu struju, vodu, komunalije i obrok

dnevno. Neofi cijalni kolektivni cen-

tri se samo jednostavno vode kao

neofi cijalni kolektivni centri. I taj se

narod snalazi sam kako zna i ume.

Takođe je problem na Kosovu. Oni

koji nisu želeli da napuste Kosovo,

a morali su napustiti svoje domove,

oni su došli u veće enklave kao što

je Gračanica. Tako da u Gračanici

imate interno interno raseljena lica

koja opet nigde nisu. Nisu došli u Sr-

biju da bi bili raseljena lica, znači na

teritoriji Kosova su, a opet nisu u svo-

jim domovima, ne mogu da se vrate

u svoje domove nego jednostavno tu

čekaju neke bolje dane. To čekanje je

jako dugo. Okolnosti nikom ne idu na

ruku zaista, jer čuli ste iz razgovora s

ljudima u kolektivnim centrima – oni

su nekada primali higijenske pakete

i hranu. Toga više nema. Znači oni

dobijaju pola vekne hleba po oso-

bi i pola kilograma nečeg kuvanog

ili jednu konzervu za ceo dan. Tako

da je situacija sve gora i gora. Mene

zaista zadivljuje njihov optimizam

kada oni uvek pričaju o tome da će

se iseliti, da će dobiti nešto bolje.

Zaista se divim tom njihovom op-

timizmu.

Šta konkretno može da se uradi da bi se pomoglo tim ljudima?

Prvo mora da postoji želja i volja

vlade da im pomogne. Jer zaista to

što se priča da nema novca, da nema

para u budžetu republike... Naselje

Jaša Tomić kada je poplavljeno,

urađeno je ponovo za šest meseci.

A vi imate izbeglice u kolektivnim

centrima koje su provele petnaest go-

dina do zatvaranja kolektivnih centa-

ra. Raseljena lica su već osam godina

tu. I zaista, ne vidi se volja države da

njima omogući bolji smeštaj. Jaša

Tomić je naselje u Vojvodini koje

je poplavljeno pre dve godine i po-

pravljeno za šest meseci. Ljudi su se

uselili u nove kuće. Tako nešto se ne

dešava raseljenima. Njima niko za

šest meseci ne gradi kuće. Romima

raseljenima takođe niko ne gradi

kuće. Kolektivni centri su ili srpski

ili romski. Oba su podjednako loša

s tim što Romi žive i u neofi cijalnim,

gde žive u šatorima, i tu provode i

leto i zimu, ili u metalnim kontejne-

rima koji su veličine 2.8x3m ili 3x5m.

Cela porodica je smeštena u tom jed-

nom kontejneru. Taj kontejner je sve

što imaju. Neofi cijalni kampovi često

nemaju WC, nemaju mokri čvor, ne-

maju vodu. Struju kradu. Zaista za-

kače se na neku banderu, ako imaju

sreće da se nalazi u blizini kampa, i

odatle uzimaju struju i imaju je dok

god je uključena ulična rasveta. Da-

kle, noću. I niko se zaista ne smatra

odgovornim ili pozvanim da njima

obezbedi neki smeštaj, montažni

objekat, bilo šta. Ako je problem u

Beogradu sa mestom gde je skupo

zemljište, ne može taj problem biti u

svim gradovima. Imate mnogo rom-

skih kolektivnih centara gde ljudi

žive ogroman broj godina pod naj-

lonima.

"Stari Batnjik", Novi Pazar"Stari Batnjik", Novi Pazar

14


Z balkan

Da li bi i kako bi rešavanje nji-hovog statusa pomoglo?

Pa pomoglo bi im puno. Takođe

bi pomoglo i drugima u radu sa nji-

ma. Vi zaista primetite veliki napre-

dak u njihovom odnosu prema vama

kad oni vide da je neko za njih nešto

učinio. To više nisu ljudi koji su od-

bojni, nisu više ljudi koji su mrzovolj-

ni i neraspoloženi, već zaista vidite u

njima veliki, veliki pomak. Kažu da je

adresa glavna stvar za dobijanje lične

karte i da bez adrese ne mogu pri-

javiti boravak i uzeti dokumenta. U

drugim državama je to regulisano

tako što su prijavljeni na Centar za

socijalni rad ili Crveni krst ili ne-

što... Tako da imate na jednoj adre-

si stotinu ljudi. Data im je adresa

da bi mogli da ostvare svoj status. U

Srbiji imate mnogo takvih ljudi. Niko

ne zna tačan broj ljudi koji nemaju

nikakav status, koji zvanično ne po-

stoje. Najveći problem je kada smo

pričali sa, recimo, Kancelarijom za

romsku integraciju u Beogradu. Oni

kažu da im je najveći problem kada

u romskom kampu umre dete koje

nije prijavljeno. Tada se za dan iz-

vrši upis. Tada se za dan dobije i

izvod iz knjige rođenih i izvod iz

knjige umrlih... Ali opet, recimo,

traže dokaz da je izvod iz knjige ro-

đenih baš za to dete koje je umrlo. I

onda za dan možete sve. Jednostav-

no, zaista je veliki manjak volje ljudi

da to urade. Ne postoji sistem koji

kontroliše matične službe da one

rade sve po istim pravilima... Jedno-

stavno da se izbeglim licima olak-

ša pristup matičnim službama, da

se smanji ta dokumentacija, da se

smanji dokumentacija za dobijanje

dečijeg dodatka, da se smanji do-

kumentacija za dobijanje socijalne

pomoći. Svaki put kada u Srbiji želite

bilo šta da uradite, vi mora da imate

izvod iz knjige rođenih mlađi od tri

meseca ili od šest meseci. To znači da

svaki put kada hoćete da konkurišete

za bilo šta, mora da nabavite izvod iz

matične knjige rođenih. Izvod iz knji-

ge rođenih, u zavisnosti od opštine,

različito košta. Ali je cena, recimo, od

sto dinara do trista dinara. Raseljeni

zvanično, znači oni koji imaju rase-

ljeničke legitimacije, treba da plate 30

posto. Većina matičnih službi u Srbiji

nikada nije čula da oni treba da plate

30 posto cene. I kada vi zaposlenom u

matičnoj službi kažete: ’’Pa dobro, ali

on je raseljeno lice, on treba da pla-

ti manju cenu’’. Oni kažu ne, nikada

nisu čuli. Ne postoji sistem kontrole

matičnih službi na nivou države kako

bi se one ponašale isto.

Koje je moguće rešenje za problem smeštaja tih ljudi? Koja bi strategija mogla da se primeni?

Pa mi smo ranije u Srbiji imali si-

stem socijalnog stanovanja. Socijal-

no ugrožene porodice su dobijale sta-

nove. Ne da plaćaju rentu mesečno ili

nešto, nego su zaista dobijale stano-

ve. To je jedno od mogućih rešenja.

Ali opet da bi se prijavili za tako ne-

što oni moraju imati dokumenta. U

državi ne postoji volja da se njima

omogući lakši pristup dokumentima.

Sve prolazi mimo ljudi koji su bez

dokumenata. Šta god da se dešava,

bilo kakva pomoć, bilo šta, to sve

prolazi mimo njih. Najosnovnije je

da oni budu upisani u matične knjige,

da oni dobiju svoju dokumentaciju, da

oni imaju pristup službama socijalne

pomoći, a kada to dobiju, da se onda

ide u rešavanje stambenog pitanja. U

svim kampovima je ljudima najbitniji

smeštaj. Oni zaista jesu gladni i oni

zaista nemaju šta da jedu, ali oni se

nadaju da kad bi samo imali bolji

smeštaj, kada samo ne bi živeli po

pet-šest članova porodice u jed-

noj prostoriji, da bi im bilo malo

bolje. Dakle, izbeglice je trebalo da

provedu petnaest godina u kolektiv-

nim centrima da bi dobili socijalne

stanove... U kolektivnom smeštaju su

zaista ostali oni koji nigde ništa nisu

imali. Ako i ovi ljudi treba da prove-

du još osam godina u ovakvim uslo-

vima ja se bojim da... videli ste decu

bosu i golu u kampovima. Deca su

bolesna, veliki broj dece ima astmu.

Deca provode zimu pod šatorima

i u kontejnerima. Ako oni treba još

osam godina da provedu tako da bi

nekom palo na pamet da im nešto sa-

gradi, a onda ko zna koliko dugo će

da useljava tu bolesnu decu... mislim,

to je zaista strašno. I ti stanovi koji se

rade za izbeglice, to rade međuna-

rodne organizacije uz pomoć lokalne

samouprave. Dakle, to opet ne radi

Republika Srbija.

Neoliberalno smeće na Gazeli - list EkonomistNeoliberalno smeće na Gazeli - list Ekonomist

15


Z balkan

Protesti radnika-akcionara zre-

njaninskih fabrika Bek i Šinvoz, po-

lovinom januara ove godine, skrenuli

su pažnju javnosti na problem ”tran-

zicionih gubitnika”, oko kog su se svi

kandidati na istovremeno održanim

predsedničkim izborima utrkivali u

ignorisanju. Uz solidarnu podršku

kolega iz Jugoremedije, zrenjaninski

radnici već duže vreme vode borbu

za oporavak svojih fabrika od razor-

nih posledica privatizacije. Za sada

su postigli dva veoma važna uspeha

– pre svega, stvorena je solidarnost i

briga za najugroženije članove zajed-

nice. Drugi značajan domet je to što

su se oba kolektiva izborila za poni-

štenje privatizacionih ugovora. Na-

stavlja se, međutim, borba za izlazak

iz stečaja, sa neizvesnim izgledima

za uspeh. O budućim događajima

obaveštavaćemo vas preko sekcije

Glas radnika na web portalu www.

freedomfi ght.net, kao i preko štam-

panog izdanja Glasa radnika.

Nekadašnji industrijski centar

Srbije i Jugoslavije, grad Zrenjanin

danas prema zvaničnim podacima

ima stopu nezaposlenosti od 37%.

Fabrike koje su zrenjaninski radnici

gradili u vreme socijalizma i od kojih

su decenijama živeli, danas su uglav-

nom zatvorene. Pre sedam godina, u

vreme početka tranzicije u Srbiji, ne-

oliberalni eksperti su nam objašnja-

vali da će celokupna srpska privreda

”otići pod stečaj” ako se što hitnije

ne privatizuje. Tako je preduzeće za

proizvodnju i remont šinskih vozila

Šinvoz dočekalo privatizaciju 2004.

godine, a industrija mesa Bek godi-

nu dana kasnije. Zatim su se pretnje

iz 2001. godine ostvarile – oba pre-

duzeća su zaista otišla pod stečaj, ali

tek prošle godine, nakon privatiza-

cije.

Nezainteresovanom posmatraču

(ako takvi još uvek postoje), može

izgledati čudno što su novi privat-

ni vlasnici svoja preduzeća odveli

u stečaj. Za to postoji nekoliko vrlo

jednostavnih razloga. Radnici Beka i

Šinvoza u svojim saopštenjima ističu

dva:

- U Šinvozu, radnici imaju 44%, a

u Beku 30% vlasništva. Iako većinski

vlasnici u Srbiji lako mogu da ostvare

sve svoje namere, ipak je nemoguće

u potpunosti uspostaviti apsolutnu

kontrolu sve dok su radnici preduze-

ća istovremeno i njegovi suvlasnici.

Zato gazde u Srbiji pribegavaju jed-

nostavnoj taktici – imenuju upravu

u kojoj nema ni jednog predstavnika

radnika-akcionara, i onda bez ikakve

kontrole sklapaju štetne ugovore sa

drugim fi rmama koje su takođe u

njihovom vlasništvu. Tako uvedu

privatizovano preduzeće u stečaj, a

zatim ga kao većinski poverioci po-

novo preuzmu iz stečaja, ali sada kao

stopostotni vlasnici.

- Ulaskom preduzeća u stečaj

prestaje radni odnos svim radnici-

ma, prestaje rad sindikata, presta-

je da važi kolektivni ugovor. Kada

nekadašnji većinski vlasnik ponovo

preuzme fabriku iz stečaja, on dolazi

u poziciju da se prilikom ponovnog

zapošljavanja obračuna sa radnicima

koji su mu se suprotstavljali. Sindikat

koji bude nastao u takvim uslovima,

biće, naravno, pod punom kontro-

lom gazde i njegovog menadžmenta.

Kao dokaz za ove tvrdnje, može-

mo reći samo jedno – većinski po-

verioci Beka i Šinvoza su isti oni

ljudi koji su ih i odveli u stečaj –

nekadašnji većinski vlasnici.

Šinvoz, BEK, Jugoremedija, Frape Behr

Solidarnost i borba zrenjaninskih radnika

16


Z balkan

Nakon što su radnici-akcionari

Jugoremedije posle četvorogodišnje

borbe uspeli da ostvare svoja prava,

i pokazali svim radnicima u Srbiji da

solidarna i uporna borba može biti

uspešna, radnici-akcionari Beka i

Šinvoza su, uz podršku kolega iz Ju-

goremedije, započeli borbu za svoje

fabrike. Blokada Beka je počela 8.

oktobra, a blokada Šinvoza 28. de-

cembra prošle godine. Nakon priti-

ska na Agenciju za privatizaciju da

spreči kršenje ugovora i zakona, u

Beku je krajem novembra raskinut

ugovor o privatizaciji, tako da je

70% kapitala fabrike vraćeno državi.

Međutim, iako je raskidom ugovora

Industrija mesa BEK

je nekada zapošljavala

preko 800 radnika, izvo-

zila je svoje proizvode

širom sveta. Devedesetih

godina, kao i u mnogim

drugim fi rmama širom

Srbije, počelo je propa-

danje. Danas je BEK u

stečaju.

Nakon prodaje 70%

društvenog kapitala

BEK-a aprila 2006. go-

dine, novi vlasnik Miloš

Jović je nastavio da uvla-

či preduzeće u dužničko

ropstvo prema Vladanu

Beštiću, čoveku koji je

BEK i pre privatizacije

godinama pljačkao. Ne-

brojeno puta su radnici

upozoravali Agenciju

za privatizaciju da ku-

pac ne poštuje ugovorne

obaveze i da se propada-

nje nastavlja, međutim

Agencija je posle svake

kontrole poštovanja ugo-

vora davala kupcu nove

i nove rokove da ispuni

svoje obaveze, sve dok

marta ove godine, zahva-

ljujući podjednako i ne-

savesnom kupcu, i Agen-

ciji za privatizaciju, BEK

nije otišao pod stečaj.

Kao najveći pove-

rilac BEKa, Beštić je sa

35% potraživanja jedini

bio u prilici da predloži

program reorganizacije

preduzeća. Za proteklih

pola godine, Beštić ne

samo što nije preduzeo

nikakve korake u pravcu

oporavka fi rme i eventu-

alnog izlaska iz stečaja,

već sudu nije dostavio

ni program reorganiza-

cije. U međuvremenu,

BEK ulazi u sve veće pro-

bleme, troškovi stečaja

se povećavaju. Beštiću

je nakon isticanja roka

za dostavljanje progra-

ma reorganizacije, kako

je radnicima rečeno u

Agenciji za privatiza-

ciju, sud više puta pro-

dužavao rok. Umesto da

štiti imovinu preduzeća

u stečaju, zrenjaninski

Trgovinski sud daje

nove rokove čoveku koji

je BEK doveo do stečaja,

i koji je već bezbroj puta

dokazao da ne poštuje

nikakve obaveze.

Iako su radnici-akci-

onari BEKa za skupštinu

poverilaca održanu 10.

januara blagovremeno

najavili prisustvo jav-

nosti, obezbeđenje zre-

njaninskog suda je bez

ikakvog obrazloženja za-

branilo dvema fi lmskim

ekipama da prisustvuju

skupštini. Reditelju Želi-

miru Žilniku i engleskoj

fi lmskoj ekipi koja snima

fi lm o borbi zrenjanin-

skih radnika za radnička

prava, nije bilo dozvo-

ljeno da uđu u sudnicu,

čime su ozbiljno naruše-

ni elementarni principi

javnosti rada državnih

institucija.

Da su imali prilike da

snime rad skupštine, za-

beležili bi kako je Vladan

Beštić, čovek koji je uveo

BEK u stečaj, sada kao

većinski poverilac preko

svojih povezanih fi rmi

izglasao program reor-

ganizacije, koji je sam

predložio. Takođe, mo-

gli su da snime kako dve

stotine prisutnih radnika

i akcionara glasa protiv

reorganizacije, i kako

sud ignoriše činjenicu da

je Agencija za privati-

zaciju raskinula ugovor

o privatizaciji BEKa sa

Milošem Jovićem, vo-

začem Vladana Beštića,

izgovarajući se da akcije

još uvek nisu formalno

prevedene na Akcijski

fond. Međutim, institu-

cije u Srbiji očigledno još

uvek odbijaju da svoj rad

izlože sudu javnosti – na

primer, Agencija za pri-

vatizaciju već dva mese-

ca odbija da izvrši nalog

Poverenika za informa-

cije od javnog značaja

i da radnicima dostavi

imena članova komisije

koja je kontrolisala izvr-

šenje ugovornih obaveza

u BEK-u, i koja je toleri-

sanjem kršenja ugovora

dovela do stečaja fabrike.

Industrija mesa BEK

17


Z balkan

priznala da je tolerisanjem neza-

konitosti i sama doprinela stečaju

Beka, Agencija odbija da se uključi

u oporavak preduzeća, ne prihvata

odgovornost za stečaj i odbija da za-

štiti deo vlasništva Beka koji pripada

državi.

U Šinvozu, Agencija je sredinom

decembra utvrdila da većinski vla-

snik Nebojša Ivković nije izvršio

ugovornu obavezu investiranja, ali

Fabrika za proizvod-

nju i remont šinskih vo-

zila Šinvoz iz Zrenjanina

je prvi put započela pri-

vatizaciju 1990. godine,

po odredbama Zakona

o društvenom kapitalu.

Do 1993. godine, radnici

Šinvoza su otkupili 14%

akcija preduzeća, nakon

čega je privatizacija obu-

stavljena zbog hiperinfl a-

cije.

Privatizacija fabrike

je nastavljena 2004. godi-

ne, po novom Zakonu o

privatizaciji – radnicima

i penzionerima je pripa-

lo 30% akcija, a država je

preostalih 56% prodala

Nebojši Ivkoviću, koji

je na aukciji učestvovao

kao fi zičko lice. U trenut-

ku prodaje 56% kapitala,

Šinvoz je imao oko 870

radnika.

Prema ugovoru sa

Agencijom za privatiza-

ciju, Ivković je bio obave-

zan da investira u Šinvoz,

i na osnovu investicije je

trebalo da poveća svoj

vlasnički udeo. Ovu ugo-

vornu obavezu, Ivković

je ”izvršio” 2005. godine,

tako što je pet rashodo-

vanih dizel lokomotiva,

bez točkova i motora,

nabavljenih radi seče i

prodaje u staro gvožđe,

prikazao kao investici-

ju u osnovna sredstva1, nakon čega se uknjižio

1 Kao što se vidi na

slikama, očigledno je da

kao vlasnik 76% akcija

Šinvoza. Radnici-akcio-

nari su obavestili Agen-

ciju za privatizaciju o

kakvoj vrsti ”investicije”

se radi (pogledati slike),

i zahtevali kontrolu izvr-

šenja ugovornih obaveza.

Agencija je na zahtev rad-

nika-akcionara u naredne

dve godina slala nekoliko

kontrola u Šinvoz, ali su

njihovi nalazi uvek potvr-

đivali da investicija jeste

izvršena na način predvi-

đen ugovorom.

Leta 2006. godine

radnici Šinvoza po prvi

put ulaze u štrajk, zbog

neisplaćenih zarada. Uz

posredovanje Ministar-

stva privrede, štrajk je

obustavljen nakon dve

nedelje, ali se vrlo brzo

ispostavilo da većinski

vlasnik ne namerava da

ispuni štrajkačke zahteve,

jer se neredovna isplata

zarada nastavila i u na-

rednom periodu.

Nakon što mu je iste-

kla ugovorna obaveza

održavanja kontinuiteta

proizvodnje, Ivković to-

kom 2007. godine u pot-

punosti obustavlja rad u

fabrici, i otpušta sve veći

broj radnika na ime teh-

nološkog viška. Radni-

ci-akcionari polovinom

2007. organizuju proteste

na kojima traže raskid

kupoprodajnog ugovora,

lokomotive nisu u voznom

stanju.

na šta Ivković reaguje

otpuštanjem predsedni-

ka Samostalnog sindikata

Šinvoza Mite Lisice.

Novembra 2007. go-

dine, nad Šinvozom je

otvoren stečaj. Najveći

poverioci su fi rme čiji

vlasnik je takođe Nebojša

Ivković. U trenutku otva-

ranja stečaja, u Šinvozu je

bilo zaposleno oko 470

radnika. Danom ulaska

u stečaj, svima je prestao

radni odnos.

Ivković 18. decembra

pokušava da u preduzeće

unese robu koju bi pred-

stavio kao investiciju,

dve godine nakon što se

na osnovu te investicije

uknjižio kao vlasnik 76%

Šinvoza. Privatno obez-

beđenje GMG, koje je leta

2007. godine angažovao

Ivković, a koje je nastavi-

lo da obezbeđuje fabriku

i nakon ulaska u stečaj,

omogućava da roba uđe

u krug fabrike i da bude

smeštena u prostorije

nekadašnjeg radničkog

restorana, bez odobrenja

stečajnog upravnika i ste-

čajnog sudije.

28. decembra 2007.

godine, nakon što su sa-

znali da Ivković pokuša-

va naknadno da izvrši in-

vesticiju, oko 400 radnika

Šinvoza blokira fabriku i

zahteva raskid kupopro-

dajnog ugovora sa Ivko-

vićem i izlazak iz stečaja.

Na pritisak radnika, po-

slednja kontrola Agencije

za privatizaciju je utvrdi-

la da Ivković nije izvršio

investiciju u skladu sa

ugovorom, ali ne raskida

ugovor, već mu 3. janua-

ra 2008. daje dodatni rok

od petnaest dana da inve-

stira u Šinvoz. Blokadom

rukovodi Protestni odbor

u kom su predstavnici

oba reprezentativna sin-

dikata i Udruženja malih

akcionara.

Šinvoz

18


Z balkan

nakon toga nije raskinula ugovor, već

mu je dala dodatni rok od 15 dana da

sada, sa tri godine zakašnjenja, inve-

stira u preduzeće koje je prethodno

doveo do stečaja. Ivković je ovaj rok

iskoristio da bez dozvole suda u Šin-

voz unese robu koju je nameravao da

predstavi kao investiciju. Roba je 18.

decembra na prevaru uneta u pro-

storije bivšeg fabričkog restorana, ali

je stečajni sudija Radomir Radojičić

odbio da bude karika u lancu korup-

cije i da uknjiži ”investiciju” u imovi-

nu Šinvoza.

Od kako je Šinvoz privatizovan

2004. godine, tri radnika su izvr-

šila samoubistvo zbog beznadežne

situacije u koju su dovedeni propa-

danjem preduzeća. Svi apeli radnika

upućeni državnim organima da spre-

če propast Beka i Šinvoza i da zausta-

ve tragediju zrenjaninskih radnika,

nailazili su na ignorisanje, šikanira-

nje, ubeđivanje da nisu u pravu i da

većinski vlasnici vode preduzeća ka

oporavku.

Raskid privatizacije i u Šinvozu – spomenik znanom radniku

Naporedo sa blokadom fabrika u

Zrenjaninu, radnici-akcionari Šinvo-

za i Beka su 15. januara ove godine

organizovali protest u beogradskom

Domu sindikata, zahtevajući:

- Da Agencija za privatizaciju,

nakon što je utvrdila da kupac 56%

društvenog kapitala Šinvoza Nebo-

jša Ivković nije izvršio ugovornu

obavezu investiranja, raskine ugovor

o prodaji društvenog kapitala koji je

zaključila sa Ivkovićem 2004. godi-

ne;

- Da se država, kao vlasnik dela

kapitala Beka (70%) i Šinvoza (56%,

nakon raskida ugovora o prodaji

društvenog kapitala), odgovorno po-

naša prema svojini koju ima u obema

fabrikama, odnosno da predstavnici

nadležnih državnih organa, zajedno

sa radnicima-akcionarima kao su-

vlasnicima preduzeća, oforme tim

koji će u dogovorenom roku utvrditi

nezakonitosti u stečaju obe fabrike i

sprečiti očiglednu pljačku kroz po-

stupak stečaja i propast preko hilja-

du porodica koje su živele od Beka

i Šinvoza.

Ovi zahtevi su, uz predlog za

sastanak, dostavljeni Agenciji za

Da se nikad ne ponovi!

Na slici je oproštajno pismo radnika Šinvoza koji je ve-rujući upravi fabrike odbio da protestuje i nastavio s radom. Shvativši da ga je uprava prevarila ne ispunivši mu data obećanja počinio je samoubistvo. Njegovi drugovi s posla su u znak poštovanja oproštajno pismo zalepili na mašinu na kojoj je radio. U njemu piše ’’Nisam zaslužio od fi rme da se tako ponaša. Oni koji je vode neka me imaju na save-sti! Deco, puno vas voli vaš tata i oprostite mi. Dragan’’

"Investicija" Nebojše Ivkovića koja je dovela do stečaja"Investicija" Nebojše Ivkovića koja je dovela do stečaja

19


Z balkan

privatizaciju (nadležnoj za raskid

ugovora o privatizaciji Šinvoza), Ak-

cijskom fondu (koji zastupa intere-

se državnog kapitala nakon raskida

ugovora o privatizaciji), Ministar-

stvu ekonomije i regionalnog ra-

zvoja (koje vrši nadzor nad radom

Agencije za privatizaciju i Akcijskog

fonda), Ministarstvu pravde (jer se

oba preduzeća nalaze u nadležnosti

Trgovinskog suda) i Ministarstvu

unutrašnjih poslova (koje treba da

hapsi).

U Dom sindikata je 15. januara

došlo oko 400 radnika Šinvoza i oko

I fabrika Frape Behr

u Barseloni je proteklih

meseci bila zauzeta na-

kon što je uprava najavila

sprovođenje plana koji bi

rezultirao otpuštanjem

295 radnika. Sedište ove

korporacije je u Štutgar-

tu u Nemačkoj, a kom-

panija se bavi proizvod-

njom sistema za hlađenje

automobila. Svoja pred-

stavništva ima u Francu-

skoj, Češkoj, Italiji, Afri-

ci, Brazilu i SAD.

Radnici su držali pod

kontrolom fabriku i vršili

pritisak na upravu i kata-

lonsku vladu da odustane

od spornog plana. CNT,

anarhistički sindikat, je

podržao radnike demon-

stracijama širom zemlje i

preko sindikalnih biltena

apelovao na solidarnost

sa radnicima u Barselo-

ni.

CNT je pozvao sve

prijateljske organizaci-

je (naročito one u čijim

zemljama postoje fabri-

ke Behr korporacije) na

zajedničku akciju. Bili su

organizovani protesti so-

lidarnosti sa radnicima i

radnicama fabrike Behr

ispred predstavništava

kompanije i ispred špan-

skih ambasada i konzu-

lata.

Aktivisti Freedom

Fighta – Pokreta za slo-

bodu su informisali zre-

njaninske radnike o de-

šavanjima u fabrici Frape

Behr, nakon čega je bar-

selonskim radnicima

upućeno sledeće pismo

podrške:

Dragi drugovi,

Dve hiljade radnika

zaposlenih u zrenjanin-

skim fabrikama Jugore-

mediji, BEK-u i Šinvozu,

već više od četiri godine

se bore protiv katastro-

falnih posledica priva-

tizacije koja je u našoj

zemlji započeta 2001.

godine.

Upornom i solidar-

nom borbom, radnici

Jugoremedije su uspeli

da se izbore za svoja rad-

na mesta i za radničku

kontrolu nad fabrikom.

Sada, uz njihovu podrš-

ku i pomoć, preko hilja-

du radnika BEK-a i Šin-

voza, koje je privatizacija

odvela u stečaj i ostavila

bez posla, bore se za po-

vratak na posao i opo-

ravak svojih fabrika. To-

kom oktobra i decembra,

radnici su blokirali obe

fabrike, sa zahtevom da

država raskine ugovore

o privatizaciji i omogući

izlazak iz stečaja. Rešeni

smo da održimo blokadu

svojih fabrika sve do is-

punjenja radničkih zah-

teva, u cilju osiguravanja

egzistencije zaposlenih,

neometanog samoorga-

nizovanja, podjednakog

učešća u odlučivanju o

sudbini svog radnog me-

sta i ravnopravnog tre-

tmana svih radnika.

Iz alternativnih me-

dija smo saznali da se

u vašoj fabrici vodi ista

borba na koju smo i

sami primorani. Iskustvo

radnika Jugoremedije je

pokazalo radnicima u

Srbiji da su upornost i

solidarnost najjače oruž-

je radnika koji se bore

za svoju egzistenciju i za

egzistenciju svojih po-

rodica. Uvereni smo da

je globalna solidarnost

među radnicima naj-

delotvorniji odgovor na

globalnu nepravdu koju

radnicima nanosi izra-

bljivački poredak, i zato

podržavamo vašu borbu

i pozivamo vas da istra-

jete dok kompanija Frape

Behr ne odustane od svo-

jih planova.

Fabrika Frape Behr u Barseloni

Zauzeta fabrika i u Barseloni

20


Z balkan

200 radnika Beka. Sastanci održa-

ni tog dana, i pored činjenice da je

protest tempiran za špic predizbor-

ne kampanje, nisu doneli ništa novo

u odnosu na sedmogodišnju praksu

pregovora državnih organa u Srbiji

sa radnicima ojađenim privatizaci-

jom – pomoćnica ministra pravde

Mirjana Tadić se izgovarala na ne-

zavisnost pravosuđa (urgiraće kod

nadležnih sudova i tužilaštva da što

hitnije postupe po podnetim tužba-

ma, žalbama i krivičnim prijavama,

zatražiće od zrenjaninskog Trgovin-

skog suda izveštaj o stečaju Šinvoza

i Beka i tsl), a pomoćnik ministra

ekonomije i regionalnog razvoja Ne-

bojša Ćirić obećao da će (dvo)lično

prisustvovati sastanku komisije koja

u četvrtak 17. januara odlučuje o ra-

skidu ugovora o privatizaciji Šinvoza,

kako bi proverio da li njegova braća

lažovi rade po zakonu. Radnici-ak-

cionari Beka su pokušali da zakažu

sastanak i u Akcijskom fondu, o

mogućnosti da i ova institucija, kao

zastupnik 70% kapitala Beka, zajed-

no sa radnicima-akcionarima, zatra-

Pismo Industrijskih radnika sveta (IWW)NADLEŽNIM ORGANIMA RE

PUBLIKE SRBIJE

Poštovani,

Međunarodna komisija solidar-

nosti (ISC) Industrijskih radnika

sveta (IWW) – međunarodnog de-

mokratskog sindikata kojim uprav-

ljaju radnici – izražava solidarnost

sa radnicima-akcionarima zrenja-

ninskih fabrika BEK i Šinvoz, koji

su od oktobra, odnosno decembra

2007. godine u blokadi svojih fabri-

ka.

Naša organizacija osuđuje na-

čin na koji novi vlasnici teraju svoja

preduzeća u stečaj, sa namerom da

potpunim prelaskom vlasništva u

njihove ruke ponište osnovna rad-

nička prava otkazivanjem kolektiv-

nog ugovora.

Zahtevamo od predsednika Bo-

risa Tadića, ministra ekonomije i

regionalnog razvoja Mlađana Din-

kića, direktorke Agencije za priva-

tizaciju Vesne Džinić i direktora

Akcijskog fonda Aleksandra Gra-

čanca da urade sve što je u njiho-

voj nadležnosti kako bi se raskinuli

ugovori o privatizaciji i da omoguće

da se radnici-akcionari ovih fabrika

zaštite od loših posledica do kojih je

privatizacija dovela.

Pored toga, naša organizacija

smatra da postoji bliska veza izme-

đu političkih sloboda i ekonomske

pravde – odsustvo jednog, sigurno

znači i urušavanje drugog. S tim u

vezi, zaštita prava radnika-akcio-

nara je pozitivan korak koji treba

da osigura da većina radnog naro-

da u Srbiji ne padne pod domina-

ciju interesa nekolicine bogatih.

Srdačan pozdrav,

Saku Pinta

Industrijski radnici sveta

Podrška iz Jugoremedije: Radislav i MilovanPodrška iz Jugoremedije: Radislav i Milovan

"Investicija""Investicija"

21


Z balkan

ži zaustavljanje stečaja do okončanja

postupaka protiv bivšeg većinskog

vlasnika i njegovog menadžmenta za

namerno izazivanje stečaja, al’ do sa-

stanka nekako nije došlo.

Na zboru održanom 15. janu-

ara uveče, radnici su doneli odluku

da oni koji se osećaju sposobnim

nastave protest, da sutradan pro-

testuju ispred Akcijskog fonda sa

zahtevom radnika Beka, a da 17. ja-

nuara okupljanjem ispred Agencije

za privatizaciju omoguće nesmetan

rad komisije koja odlučuje o raskidu

privatizacije Šinvoza. Oko 200 radni-

ka obe fabrike je odlučilo da naredne

dve noći prespava u Kamenoj Sali

Doma sindikata.

U noći između 15. i 16. janua-

ra, u Kamenoj sali Doma sindika-

ta je preminuo četrdesetogodišnji

radnik-akcionar Šinvoza Radislav

Stojanov - Čupa. Oko 200 revolti-

ranih radnika koji su se prethodne

noći vratili za Zrenjanin, 16. januara

ujutro ponovo dolaze za Beograd.

Nakon što je vest o smrti Ra-

dislava Stojanova objavljena u me-

dijima, radnici-akcionari Šinvoza su

pozvani na sastanak sa Mlađanom

Dinkićem i direktorkom Agencije

za privatizaciju Vesnom Džinić, a

radnici Beka u Akcijski fond kod di-

rektora Aleksandra Gračanca i di-

rektorke sektora za pravne poslove

Snežane Živković.

Ministra Dinkića je vidno uzne-

mirila vest o smrti Čupe Stojanova,

verovatno mu je samo palo na pamet

da su sličnih godina. Takođe se sil-

no iznenadio & razljutio na novost

o zloupotrebama i nezakonitostima

u privatizaciji Šinvoza, te obećao

da će svu dokumentaciju proslediti

Ministarstvu unutrašnjih poslova

i Službi za borbu protiv organizo-

vanog kriminala, sa zahtevom za

hitno postupanje, da će da posreduje

u organizaciji sastanka Protestnog

odbora Šinvoza sa Draganom Joči-

ćem, zakaže salu, postavi sto, pribe-

re, i razne druge ekspertske usluge

koje mu niko nije tražio. Što se tiče

raskida ugovora o privatizaciji Šin-

voza, što je u nadležnosti njegovog

Drugovi i drugarice,

braćo i sestre,

Dozvolite nam da

vam u ovom teškom vre-

menu pošaljemo najma-

nje što možemo, a što

vam možda u teškom

vremenu najviše i treba

– naša podrška i naš glas.

U vreme kada praktično

nema više stvari koja nije

redukovana na robu, sa

cenom koju diktira trži-

šte, vi ste dokaz da neke

stvari ipak nije moguće

kupiti ili prodati – ponos

i želju za drugačijim sve-

tom.

Najmanji od najma-

njih sa drugog dela naše

planete, koji su pre 14.

godina krenuli na sličan

put, kažu da je put te-

žak. Pošto su odlučni da

idu do kraja, najmanji od

najmanjih ne trče, nego

hodaju i hodajući postav-

ljaju pitanja. Najstariji od

najstarijih od najmanjih,

bez lica i glasa, kazali su

im da u vreme kada nije

moguće imati i razum i

snagu, neka uvek izabe-

ru razum, i prepuste silu

protivniku. U mnogim

sukobima sila je stvar

koja omogućava pobedu,

ali borba kao takva može

se dobiti samo razumom.

Političari i vladari nikad

neće moći iz svoje sile

crpsti razum, a vi ćete

uvek imati mogućnost

iz vašeg razuma crpeti

moć!

Sa planina severoza-

pada Balkana,

Dost Je!, Slovenija

Pismo podrške zrenjaninskim radnicima od naših drugova iz Slovenije

22


Z balkan

Ministarstva, Dinkić se iskukao da

mu je, eto, zbog onih kutija unetih

18. decembra, baš ponestalo osnova

za raskid ugovora, pa nek svrate neki

dan iza izbora, možda Jočić prezdra-

vi pa nabavi štogod. Ministar nije ko-

mentarisao činjenicu da je upad in-

vesticije od 18. decembra omogućila

Agencija za privatizaciju (nad kojom

on vrši nadzor, a kojom direktoruje

Vesna Džinić, ministrova zla poruč-

nica još iz guvernerskih dana), do-

zvolivši Ivkoviću da ispegla prevaru

i investira tri godine po isteku roka,

ali je napomenuo da su i njegova

iskustva sa radom pravosuđa u Srbiji

jako nezavisna, pa se može očekiva-

ti da sud Ivkoviću vrati Šinvoz ako

Agencija raskine ugovor na osnovu

dokaza kojima trenutno raspolažu

radnici. Dogovoreno je da Ministar-

stvo ekonomije oformi komisiju koja

će u roku od 5 dana utvrditi da li je

kupac izvršio investiciju, i da će, ako

”korumpirano” pravosuđe ne uknjiži

robu unetu 18. decembra, Agencija

raskinuti ugovor.

Na sastanku sa radnicima Beka,

među kojima prethodne noći nije

bilo mrtvih, Gračanac i Živkovićeva

su ponovili stav Akcijskog fonda da

ih se ne tiče državna imovina upro-

pašćena nepostupanjem Agencije za

privatizaciju.

Na zboru u Kamenoj sali 16. ja-

nuara uveče, radnici su odlučili da se

vrate za Zrenjanin kako bi sahranili

preminulog kolegu. Nakon kratkog

zatišja, a po okončanju prvog kruga

predsedničkih izbora i isteku roka

dogovorenog sa Dinkićem, Protes-

tni odbor Šinvoza 24. januara fak-

som obaveštava ministra da, prema

njihovom saznanju, sud nije zapri-

mio robu koju je Ivković uneo 18.

januara, i traže da postupi po dogo-

voru. Nakon što odgovor nisu dobili,

na zboru ispred fabrike 28. januara

radnici donose odluku da, ukoliko

za dva dana Agencija za privati-

zaciju ne raskine ugovor, 31. ja-

nuara nastave protest u Beogradu.

Četvrtak 31. januar, uzgred, beše po-

slednji dan kampanje za drugi krug

predsedničkih izbora. Ministarstvo

ekonomije 30. januara poziva Pro-

testni odbor na sastanak. Predsednik

odbora Mita Lisica na sastanku od-

bija da razgovara o bilo čemu osim

o raskidu ugovora i insistira da će se

protest nastaviti ukoliko do jutra ne

dobiju pismeno obaveštenje o raski-

du. Ujutro 31. januara, dok se šest

autobusa sa radnicima spremalo

da krene za Beograd, Ministarstvo

faksom obaveštava Nebojšu Ivko-

vića i Protestni odbor da je raski-

nut ugovor o prodaji 56% društve-

nog kapitala Šinvoza.

SolidarnostIako je raskid ugovora o priva-

tizaciji samo prvi korak u borbi za

oporavak dve fabrike, izlazak iz ste-

čaja će ići dosta lakše sada kad je i

Agencija za privatizaciju priznala da

su Nebojša Ivković i Miloš Jović

nesavesno vodili poslovanje Šinvoza

i Beka, i mada nije pogrešno reći da

su zrenjaninski radnici izvukli mak-

simalnu korist iz januarskog cirkusa

oko srpskog prestola, realan uspeh

njihovog protesta svakako nije orga-

nizacione, niti taktičke prirode.

Po povratku radnika iz Doma

sindikata, gradonačelnik Zrenja-

nina Goran Knežević i Socijalno-

Pokret RAVNOPRAVNOST i Savez

samostalnih sindikata Zrenjanin pokrenuli

su akciju prikupljana novčane pomoći

radnicima BEKa i Šinvoza.

Svoje priloge možete uplatiti na žiro

račun:

Savez samostalnih sindikata za više opština

Zrenjanin, 335-16516-77 Metals banka.

ŠinvozŠinvoz

23


Z balkan

ekonomski savet Grada Zrenjanina

obratili su se Trgovinskom sudu

pismima u kojima se pridružuju za-

htevima radnika-akcionara za obu-

stavljanje postupaka stečaja dok se

ne rasvetle okolnosti pod kojima

su bivši vlasnici doveli Bek i Šinvoz

do bankrota. Sud, za sada, odoleva

”pritiscima” lokalne zajednice i ošte-

ćenih radnika i akcionara, i sigurno

je da će u borbi za izlazak iz stečaja,

radnicima trebati još puno uporno-

sti, i puno podrške. Međutim, za

razliku od miliona drugih ”žrtava

tranzicije” u Srbiji (bar dva miliona

po popisu od 3. februara), borci za

Bek i Šinvoz su pridobili razumeva-

nje ne samo lokalne vlasti – Samo-

stalni sindikat i zrenjaninski poli-

tički pokret Ravnopravnost (koji

okuplja radnike-akcionare Jugore-

medije i drugih pobunjenih fabrika,

kao i paore, zadrugare i druge ”male

vlasnike” bivše društvene imovine

koja je ovih dana na meti domaćih

krimosa i evropskih banaka), for-

mirali su fond solidarnosti sa rad-

nicima u protestu, namenjen naju-

groženijima iz Beka i Šinvoza, u koji

je za par nedelja uplaćeno preko pola

miliona dinara.

Kao što su radnici-akcionari Ju-

goremedije ubrzo nakon pobede 1.

Uspeh dugogo-

dišnje borbe radnika

Jugoremedije osim na

solidarnosti, dobroj or-

ganizovanosti i upor-

nosti počiva i na dobroj

artikulaciji borbe, zah-

teva, i čitave problema-

tike s kojom su se rad-

nici ni krivi ni dužni

suočili u mutnim vre-

menima domaće tran-

zicije i privatizacije.

2005. godine, u sred

borbe radnika zrenja-

ninske fabrike lekova Ju-

goremedija, osim brojnih

članaka, dopisa, pisama

podrške, konferenciji za

štampu, kojima se poku-

šavalo da se probije me-

dijsko ignorisanje priva-

tizacionih krađa, Ivan

Zlatić, ovdašnji radnik-

intelektualac, snimio je

fi lm Ugovor na štetu

trećeg koji sistemat-

ski i detaljno analizira

složeni splet okolnosti,

neodgovornosti i krimi-

nalnog ponašanja koji se

obio o glavu radnicima

Jugoremedije koje naša

’’pravna’’ i ’’demokratska’’

država još nije našla za

shodno da obešteti zbog

svih nedaća s kojima su

državnom krivicom mo-

rali da se suoče.

Radnici koji su se

preko borbe za radnički

udeo u svojim fabrikama

ustvari borili za golu

egzistenciju, bili su du-

gogodišnje žrtve slepih

državnih mera, poseb-

no privatizacije koja je

imala najkatastrofalnije

posledice po stanovnike

ove izmanipulisane ze-

mlje. Manjinski vlasnik

Jugoremedije Jovica Ste-

fanović Nini, tada opra-

nog novca ovekovečen

na poternici interpola,

uz državnu ilegalnu po-

moć u vidu dokapita-

lizacije, 2003. godine

postaje većinski vlasnik

fabrike. U decembru iste

godine radnici zauzima-

ju fabriku i otpočinje du-

gotrajna i uporna borba

za istinu i pravdu.

Film Ugovor na šte-

tu trećeg sadrži mnoš-

tvo intervjua sa akteri-

ma slučaja Jugoremedija

neposredno po povratku

s poprišta. Za fi lm govo-

re Verica Barać, Zdravko

Deurić, Nebojša Popov,

Branko Pavlović, mno-

gi radnici i sindikalisti,

kao i Aleksandar Vlaho-

vić, tadašnji ministar za

privredu i privatizaciju.

Film nam rasvetljava

svaki prelomni trenu-

tak borbe. Scene borbe

sa privatnim obezbeđe-

njem podržanim od lo-

kalne policije posebno

su potresne i inspirativ-

ne za svakog ko veruje

da se samo udruženom

borbom može stati na

put pljački i izrabljiva-

nju.

Borba radnika Jugo-

remedije je bila pravo-

vremena. Pljačkaški re-

cept dovođenja fabrike

u stečaj a zatim njeno

preuzimanje iz stečaja

na osnovu potraživanja

fantomskih fi rmi istog

vlasnika, u Jugoremediji

je sprečen fi zičkim spre-

čavanjem razgrabljivanja

imovine fabrike i pobe-

dom nad Stefanovićem

pre nego što je Jugoreme-

diju uveo u stečaj. Upr-

kos tome, šteta je ipak

bila ogromna. Izgubljene

licence lekova, ruinirane

mašine, neisplaćene pla-

te, dugovi. Ali radnici su

uspeli da se izbore s tim

problemima opovrga-

vajući sve one koji su se

zalagali za privatizaciju

govoreći da radnici nisu

sposobni da upravljaju

fabrikom. Kako vidimo

u Jugoremediji, ne samo

da su sposobni, već to

rade mnogo bolje nego

kad bi imali jednog vla-

snika.

Uz ovaj broj čitaoci-

ma Z magazina delimo

i disk sa fi lmom Ugovor

na štetu trećeg koji je

svedočanstvo o najzna-

čajnijem radničkom po-

duhvatu u tranzicionoj

Srbiji. Jugoremedija pod

radničkom kontrolom i

dalje je spolja ugrožena

okolnostima koje stva-

raju političke mere koje

se svakako ne sprovode

u interesu siromašnih, i

borba nije završena, ali

onim što je već posti-

gnuto postavljeni su te-

melji za dalji napredak

radničke borbe izvan

Jugoremedije.

Milenko Srećković

Film o borbi radnika JugoremedijeUgovor na štetu trećegScenario, montaža i režija Ivan Zlatić

24


Z balkan

marta prošle godine razumeli da ni

sami neće daleko dogurati ako osta-

nu ”pile sa tri noge”, tako i ostali mali

vlasnici Zrenjanina izgleda počinju

da shvataju da se borba za Bek i Šin-

voz ne tiče samo radnika-akcionara

ove dve fabrike.

Tiče se, naime, života.

Ako ste poslednjih nedelja gleda-

li neki od televizijskih nastupa Mile-

ne Prstojević iz Beka, ili Mite Lisice

iz Šinvoza, sigurno ste primetili ne-

što neobično u odnosu na dosadaš-

nje radničko-akcionarske tribune u

Srbiji – to više nisu zbunjeni soci-

jalistički sindikalci iskompleksirani

nepoznavanjem propisa i običaja o

privatizaciji i tržištu hartija od vred-

nosti, koji natucaju i onako dosadne

pravne detalje svog komplikovanog

slučaja, i zvuče neuverljivo kao i svi

drugi nadri pisari. Mita i Milena ja-

sno i razgovetno govore o prevari i

nepravdi, o svom pravu na rad i pri-

vatnu svojinu, i zahtevaju odgovor-

nost državnih organa koji su godina-

ma saučestvovali u prevari i, zajedno

sa bivšim gazdama, doveli fabrike do

propasti.

Ove 2008. godine, mali vlasnici u

Srbiji se više ne trude da nauče Din-

kićev jezik.

Rešili su da progovore svojim.

Marija Radišić, Ivan Zlatić,

Vladislav Bailović i

Milenko Srećković

U poslednje vreme dobijam ve-

liki broj pisama u kojima me pitaju

da li će ponovo biti rata na Koso-

vu. Ovim tekstom ću pokušati da na

to pitanje odgovorim. Šta se to novo

događa u vezi sa budućnošću Ko-

sova? Prema BBC-ju, posrednici u

razgovorima između Kosova i Srbije

su zaključili da nikakav sporazum o

statusu Kosova ne može biti posti-

gnut do krajnjeg roka koje su dale

Ujedinjene nacije 10. decembra. Ko

su ti posrednici? Mejnstrim medi-

ji ih zovu "trojka": Evropska Unija,

Sjedinjene Države i Rusija. Po-

sle 120 dana odlučivanja o sudbini

Srba, Albanaca i Roma koji žive na

Kosovu, "trojka" je bila "nesposobna

da postigne dogovor" i reši "preteću

kosovsku krizu". Kosovo, da potseti-

mo čitaoce Z magazina, je još uvek

srpska pokrajina, bar po slovu me-

đunarodnog prava. "Oslobođeno" je

1999. godine, tokom prvog "NATO

rata", "humanitarne" intervencije čiji

je cilj bilo unapređenje demokra-

tije u ovom polu-varvarskom delu

sveta, ponekad označavanom kao

"Divlja Evropa" od strane civilizo-

vanih zapadno-evropskih suseda.

Novouspostavljena demokratija je

kolonijalni protektorat u kojoj se

nalazi američka vojna baza i zatvori

nalik na Gvantanamo koji se koriste

za istrage u "ratu protiv terorizma".

Preostali Srbi i Romi su bili s vre-

Andrej Grubačić

Kosovo: novi rat na Balkanu? Od nadgledane

nezavisnosti do nekontrolisanog nasiljaAko "međunarodna zajednica", sa svojom vojskom i svojim kolonijalnim aparatom, ne ostavi Albance, Srbe i Rome da

odluče sami o svojoj budućnosti, rat, ili bar "lokalizovano" (i međunarodno nadgledano) nasilje i još jedan talas etničkog

čišćenja Srba i Roma, biće neizbežni. Jedina šansa za mir na Balkanu jeste kraj okupacije Balkana.

Vagoni spremni za izlazak iz stečajaVagoni spremni za izlazak iz stečaja

25


Z balkan

mena na vreme "čišćeni", i poti-

skivani u udaljene enklave. Romi,

uglavnom, žive u izbegličkim logo-

rima podignutim na zatrovanom

zemljištu. Kolonijalna vlast je pre-

selila Rome iz tri izbeglička logora

podignuta na deponijama otrovnog

otpada samo da bi ih premestila u

logor u severnoj Mitrovici koji su

napustili Francuzi, zbog trovanja

olovom. Oni žive u strahu, iščeku-

jući novo preseljenje kao novi potez

albanske vlade.

Novoizabrana albanska vlada

Hašima Tačija, slavnog ratnog zlo-

činca iz Oslobodilačke vojske Koso-

va, i jednog od vodećih pripadnika

kriminalnog kartela Kosova, zapre-

tila je da će jednostrano proglasiti

nezavisnost po isteku roka za pre-

govore koje su odredile UN. Nje-

gove pretnje su podržane izjavama

vlada Sjedinjenih Država, Britanije,

Nemačke, Francuske i Italije - koje

insistiraju na tome da međunarod-

na zajednica (ta zajednica je istinski

međunarodna: u njoj su svi oni koji

ne žive na Kosovu) "mora poštovati

svoje odgovornosti prema Kosovu".

Ruski ministar inostranih poslova

Sergej Lavrov je optužio svoje par-

tnere u pregovorima za nestrplje-

nje: "Nažalost, naši zapadni partneri

blokiraju svaki (razgovor) govoreći

da je nezavisnost Kosova neizbež-

na". NATO-ov portparol Džejms

Apature je umoran od razgovora:

"NATO-ov pogled na stvari je... da

proces sada mora da ide dalje" da je

ovde potrebno krenuti u pravcu re-

šenja". General pukovnik Grosman

iz KFOR-a kaže da će "NATO osta-

ti ovde sve dok je to potrebno, dok

međunarodna zajednica to vidi kao

dobro sredstvo da se izađe iz ovog

konfl ikta". NATO kao pravo sred-

stvo izlaska iz konfl ikta?

Vrlo je zanimljivo što Njegova

Ekselencija Volfgang Išinger ne na-

lazi da je "neprihvatljivo i nedopu-

stivo" to što izaslanici međunarodne

zajednice i NATO-a govore, čak i

pre objavljivanja izveštaja trojke, da

je nezavisnost Kosova "neizbežna".

Niti je pomenuo Tačija, koji je uve-

ravao Evropsku Uniju i Vašington

da je on, impulsivan kao što jeste,

promenio svoje mišljenje, i da će sa-

čekati i proglasiti nezavisnost posle

još nekih sastanaka međunarodne

zajednice, ali najkasnije početkom

nove godine. Kosovski albanski

predsednik Fatmir Sejdiu je isto tako

rekao da će do nezavisnosti Kosova

"doći vrlo brzo" ali je odbio da da

tačan datum. Kolonijalni guverner

Kosova, Joahim Riker, je siguran da

"je narod Kosova dovoljno zreo da

pusti međunarodne mehanizme da

rade". Pod ovim međunarodnim me-

hanizmima on verovatno podrazu-

meva predstojeći sastanak na vrhu u

Briselu 14-og decembra, od koga se

očekuje da će uputiti signal podrške

Kosovu od većine članica Evropske

Unije. On bi takođe mogao da ponu-

di "šargarepu" Srbiji: obećanje da će

joj jednog dana biti dozvoljeno da se

pridruži Evropskoj Uniji.

Može se takođe sa sigurnošću

reći da će onog trenutka kad ova

deklaracija bude objavljena, Srbi i

Romi sa "srpskog severa" Kosova,

kao i enklave u centralnom i južnom

delu, biti napadnuti. I novi ciklus et-

ničkog nasilja će nastupiti, i Kosovo,

"najozbiljniji sukob i izazov evrop-

skom jedinstvu u novijoj istoriji", će

eksplodirati" i prerasti u regionalni

sukob. Međunarodna krizna grupa

koja se snažno opredelila za nezavi-

snost Kosova, u nedavnom izvešta-

ju je izrazila zabrinutost zbog mo-

gućeg "nekontrolisanog, verovatno

nasilnog, procesa osamostaljivanja".

Važno je primetiti da je nezavisnost

koja je bila obećana kosovskim Al-

bancima "nadgledana nezavisnost".

To znači da bi nezavisnost data Al-

bancima bila nadgledana i ograni-

čavana od strane takozvanog Me-

26


Z balkan

đunarodnog civilnog predstavnika,

i podržana jakim međunarodnim

vojnim prisustvom (što se, u časni-

jim vremenima, nazivalo okupaci-

jom).

Moj odgovor, jedini koji mogu

da dam, na pitanje hoće li ovde po-

novo doći do rata između NATO-a i

Srbije, i između kosovskih Albanaca

i kosovskih manjina, jeste - da. Biće

rata ponovo. Ako "međunarod-

na zajednica", sa svojom vojskom i

svojim kolonijalnim aparatom, ne

ostavi Albance, Srbe i Rome da od-

luče sami o svojoj budućnosti, rat,

ili bar "lokalizovano" (i međunarod-

no nadgledano) nasilje i još jedan

talas etničkog čišćenja Srba i Roma,

biće neizbežni. Jedina šansa za mir

na Balkanu jeste kraj okupacije

Balkana. Na Kosovu kao i u Bosni.

evropska i američka gospoda, me-

đunarodne "humanitarne" nevladi-

ne organizacije, dragi brižni člano-

vi međunarodne zajednice, molim

vas - idite sa Balkana. I ne zabora-

vite da sa sobom povedete novinare

BBC-a.

Prevela: Nada Ljubić

razgovarala Tamara Vukov

Tamara Vukov: Slučajno se do-godilo da je baš danas 5. oktobar 2007. godine - tačno sedam godi-na od takozvane ”petooktobarske revolucije” u Srbiji kojom je zba-čen Slobodan Milošević. Budući da ste osoba koja je bila duboko pogođena ratovima u regionu i onime što se posle njih događa-

lo, veoma cenim to što razgova-rate sa mnom o tim događajima danas. Period posle intervencije od 5. oktobra, u Srbiji nazivamo ”tranzicija”. Ono čemu prisustvu-jemo sada je ubrzani proces pri-vatizacije, masovna nezaposle-nost, ogromno osiromašenje, koje se nastavlja i deset godina posle rata, najviši broj izbeglica i inter-no raseljenih u Evropi, uz mnoštvo

obećanja bolje budućnosti koju će doneti privatizacija i tako da-lje. Želela sam da vas pitam šta vi mislite o tranziciji u ovom posle-interventnom kontekstu. Kako vi to vidite?

Tarik Ali: Pa, mislim da je prvo

pitanje koje se ovde nameće: tranzi-

cija iz čega u šta ili odakle gde. A

za mene je velika tragedija Jugoslavi-

je to što se raspala. Bila je to zemlja

usred Evrope u kojoj su različite za-

jednice živele jedne sa drugom preko

pedeset godina sasvim dobro. Nisu

etničke mržnje nastale odjednom i

počela međusobna ubijanja. Postoja-

la je materijalna osnova za to. A ta

materijalna baza je bilo insistiranje

Međunarodnog monetarnog fonda

(MMF) na implementaciji njegovog

programa, što je razbilo jedinstvo ju-

goslovenske armije koja bi ostala bez

plata. Bila je to intervencija nekih od

evropskih sila - uglavnom nove Ne-

mačke – posle rušenja zida, koja je

ohrabrivala otcepljenje Slovenije, a

kasnije i odvajanje Hrvatske. Zato

smatram Nemce u najvećoj meri od-

govornim za cepanje jugoslovenske

federacije. To ne znači da u samoj

zemlji nije bilo protivrečnosti, ali

prema mom mišljenju, te protivreč-

Tarik Ali, urednik Revije nove levice

Raspad Jugoslavije je tragedijaNajbolja stvar koja bi mogla da se desi sa gledišta balkanskih država bilo bi to da za pet-šest godina ljudi shvate da imaju

mnogo više zajedničkog jedni sa drugima nego sa svojim tajkunima. Tada je sve drugo moguće i može se desiti, znate,

ne treba odustati od toga.

Tarik AliTarik Ali

27


Z balkan

nosti su mogle da se razreše, a da je

Evropska Unija bila vizionar i dale-

kovida pa ponudila milijardu dolara

Jugoslaviji da dovede kuću u red, da

se još više demokratizuje, da ostane

federacija, da dâ ljudima sa Kosova

ista prava kakva su uživali Hrva-

ti i Slovenci – tako bi se verovatno

i dogodilo. Ali oni nisu odlučili da

postupe na taj način. A kada jednom

imate proces cepanja i kad komada-

nje počne – ljudi su u panici, znate,

iz njih izbija ono najgore, ponekad,

oni hoće da progone one koje sma-

traju neprijateljskom etničkom za-

jednicom na svom terenu. Mi smo

sve to videli u Indiji i Pakistanu 1947.

godine, kad su se oni otcepili i kada

je million ljudi izginulo tokom same

te deobe. To je bilo užasno. To je ono

do čega deobe dovode i zbog toga za

mene početna tačka u svakom razgo-

voru o bilo kom sastavnom delu sta-

re Jugoslavije mora da bude ”Zašto

se to dogodilo?’’, a kada to objasnim,

”Da li je to bilo neizbežno?’’ i ja mi-

slim da jeste. Kad jednom građanski

rat počne tada se svašta može dogo-

diti – užase su činile sve strane koje

su učestvovale, ali stoga što je Zapad

stajao iza jedne od strana u sukobu –

Srbi su bili demonizovani, čemu sam

se najviše protivio. Neću da kažem

da srpski dobrovoljci nisu počinili

zverstva nego da oni nisu bili jedini.

Najveći broj izbeglica i raseljenih lju-

di, prognanih iz sopstvenih domova

bili su Srbi iz Krajine i sa Kosova, a

to je ono što ljudi koji stalno pričaju

o izbeglicama neće da priznaju zbog

toga što su Srbi bili smatrani nepri-

jateljima, a ja ne volim taj način raz-

vrstavanja ljudi na prijatelje ili nepri-

jatelje ili tako, znate... Mislim, bila je

Jugoslavija i mnogi ljudi su navikli da

misle o sebi kao o Jugoslovenima, a

neki od najboljih među njima to još

misle. Tako, tranzicija koju sad gle-

damo jeste tranzicija u državu ka-

kvu će odobravati Evropska Unija i

koja će, znate, raditi ono što MMF

i međunarodne institucije kapita-

lizma žele da radi da bi postigla

da izgleda lepo. Ali ta lepota, znate,

pod šminkom i puderom obezbe-

đenim od strane međunarodnih…

ne dopire baš duboko. To je ono što

gledamo toliko puta iznova i iznova i

što nastavlja i nastavlja da se događa.

To je ideja – stvaranje tankog sloja

elitne klase koja je vrlo bogata i ve-

ćine koja nije važna. Da li je to bu-

dućnost Srbije koju prihvatamo? A

ako jeste, mislim da je to velika trage-

dija. Ako pogledamo šta se dogodilo

u nekadašnjem Sovjetskom Savezu –

došlo je do ogromnog pogoršanja u

zdravstvu, obrazovanju, stopi smrt-

nosti. Društvena infrastruktura koja

je bila stvorena – ma kako mnogo

mana imala – bila je mnogo bolja za

većinu ljudi nego ovaj haos koji po-

stoji sada, a to isto važi i za Srbiju. I

tako, znate, ne mislim da tranzicija

u neoliberalnu državu zasnovanu

na nečovečnim načelima sa trži-

štem koje određuje sve može da

pomogne građanima te države u

bilo čemu. Pa to će biti i bila je – kao

što znamo – haotična i jednostavna

tranzicija koja neće doneti ništa do-

bro stanovništvu.

Tamara Vukov: Da li Vi kažete da postoji veza između tih inicijalnih uzroka rascepa i nacionalističkog

militarizma koji je iz njih proizišao i onoga što se događa sada sa ne-oliberalnom tranzicijom?

Tarik Ali: Pa, da. Oni traže da

sve ove države budu potpuno iste.

Oni hoće slabu elitu na vlasti. Nije

im stalo do toga šta će biti sa sta-

novništvom Balkana. Pa ako hoćete

da izgledaju isto zašto ih ne ujedi-

nite ponovo? Zašto ih držati u ma-

lim odvojenim državicama? Znate,

Amerikanci bi i dalje mogli da imaju

vojne baze u Tuzli i na Kosovu. Ali

zašto pocepati jednu zemlju ako je

to jedino što želite da dobijete time.

Ne, situacija nije dobra i, znate,

tu je po mom mišljenju Evropska

Unija bila čak i gora nego Sjedinje-

ne Države po onome što je učinila

nekadašnjoj Jugoslaviji. Britanci su

kapitulirali – imali su najbolju po-

ziciju i opet su na kraju kapitulirali

pred Nemcima samo da bi zauzvrat

dobili nemačku saglasnost na za-

hteve Britanaca u Evropskoj Uniji.

Mnogo odvratnog potkusurivanja

je obavljeno, a ljudi u bivšoj Jugosla-

viji su bili ti koji su patili – ljudi svih

etničkih grupa. Nemam reči kojima

bih ovo dovoljno naglasio.

Sedište MMF-a u Vašingtonu, SADSedište MMF-a u Vašingtonu, SAD

28


Z balkan

Amerikanci su hteli da potvrde svoju nadmoćTamara Vukov: U vreme NATO in-tervencije `99, većina zapadnih levičara se podelila, bilo je mno-go raskida i rasprava, pri čemu su neki podržali intervenciju na humanitarnim osnovama a dru-gi su joj se usprotivili. Gledajući unazad, u svetlu svega onog što se od tada dogodilo, u uslovima globalne politike i vojnih interven-cija koje su se odigrale širom sve-ta, možete li da kažete kako ste vi zauzeli stav koji ste imali – stav protiv NATO intervencije usred svih tih raskola – i ukazati na ono zbog čega mislite da je to bilo važno?

Tarik Ali: Pa, video sam da je in-

tervencija Zapada, Sjedinjenih Drža-

va i NATO-a bila uveliko određena

njihovim sopstvenim zapadnjačkim

potrebama, a ne potrebama stanov-

ništva u tom delu sveta. To je ono što

uvek određuje njihove intervencije.

Oni im daju masku ”humanitarne

intervencije’’, ”civilizacijske interven-

cije’’, ”intervencije spašavanja čove-

čanstva’’, ali duboko dole, a ponekad

i ne tako duboko dole, sasvim blizu

površine, postoji samo jedan razlog.

To je odbrana njihovih sopstvenih

interesa ili onoga što oni smatra-

ju sopstvenim interesima u datom

regionu. Tako je odluka NATO-a

da bombarduje Jugoslaviju bila ne-

što što je bilo iznuđeno onim što su

Sjedinjene Države u tom trenutku

smerale. Mislim, mi sada imamo

informacije o tome da su oni svaki

put kad bi srpski lideri prihvatili

njihove zahteve izneli neku dodat-

nu tačku. Oni nisu hteli sporazum

u Rambujeu. A Amerikanci koji su

učestvovali u toj raboti – Olbrajt i

Ričard Holbruk i drugi lupeži iz De-

mokratske stranke ne prave nikakvu

tajnu od toga. U jednom trenutku

kad ljudi na Kosovu, koje su Ame-

rikanci naoružali, nisu bili spremni

da prihvate odredbe Rambuje-a zato

što nisu postigli punu nezavisnost,

Madlen Olbrajt je pozvala jednog od

njih i rekla mu da je bolje da paze šta

rade jer ”ako ovo ne prihvatite ne-

ćemo moći da bombardujemo Ju-

goslaviju”. Hteli su, znači, da pokažu

silu kad nije bilo neophodno da tako

postupe. Hteli su samo da potvrde

svoju moć. I hteli su da uklone Milo-

ševića jer ga nisu smatrali pogodnim,

iako su završavali poslove sa njim ra-

nije.

Tamara Vukov: Zašto mislite da ga nisu smatrali pogodnim?

Tarik Ali: Mislim da su do tada

Amerikanci više ili manje odlučili da

Evropljani neće biti u stanju da… Bila

je to delom odluka Sjedinjenih Drža-

va da ponovo uđu u Evropu i da pro-

šire NATO. Tako ja vidim rat u Jugo-

slaviji kao rat za širenje NATO-a i

davanje nove uloge paktu. Bio je to

deo globalnog razmišljanja SAD, deo

njihovog globalnog… znate kako su

oni gledali na sopstvene interese kad

su neki ljudi počeli da se pitaju ”Tre-

ba li nam NATO?’’ kad je stari svet

nestao. A Sjedinjenim Državama je

NATO bio potreban i rat protiv Ju-

goslavije bio je zbog toga da bi se on

proširio do samih granica nekadaš-

njeg Sovjetskog Saveza. A to je ono

što su SAD uradile. Stvarne potrebe

stanovništva tog regiona su bile se-

kundarna stvar. ’’Zašto je deo levice

podržao…’’ mislim da su podlegli re-

torici i vrlo potreseni slikama ljudi sa

Kosova kako beže koje su bile, kao

što znate, prikazivane na televizij-

skim ekranima bezbroj puta, a broj

koji su dali propagandni timovi SAD

bio je da je 30.000 ljudi na Kosovu

ubijeno, što je bilo demantovano sve

vreme. Konačan broj do koga se doš-

lo bio je da je manje od 4.000 Koso-

vara umrlo, što jeste strašno, ali nije

broj koji su oni bili objavili. A neki

ljudi, znate, manje ili više otvoreno,

rekli su mi ’’Mrzimo Miloševića zbog

onog što je činio i zbog onog što su

Jugosloveni ili Srbi učinili u Bosni…”.

Tada nismo mogli da učinimo ništa,

ali sada je vreme da to nadoknadimo.

Otišlo je to prilično duboko kod ne-

kih ljudi, a isto tako je razorilo i taj

deo levice. Mnogi ljudi koji su podr-

žali NATO intervenciju u Jugoslaviji

nisu ostali na levici predugo. Otišli

su dalje. Mnogi od njih su snažno

podržali rat u Iraku, na primer, tako

da se u suštini radi o promenjenim

ljudima koji su bili spremni da budu

promenjeni.

Britanci regrutovali, SAD avioni dovozili mudžahedine u Bosnu Tamara Vukov: Pomenuli ste rat u Iraku, militaristički poduhvat SAD i NATO koji je u toku i događaje od jedanaestog septembra. Kata-strofalni rezultati ostvareni u Iraku i Avganistanu su na neki način skrenuli pažnju na zbivanja na Balkanu posle intervencije. Ima mnogo razloga za to, neke od njih ste već istakli. U prelasku sa tako-zvane ”humanitarne intervenci-je” na ”rat protiv terorizma” ima jasnih razlika, ali postoji i izvesna povezanost. Pitam se da li može-te da kažete kako Vi vidite NATO intervenciju `99 u kontekstu onog što je usledilo posle nje.

Tarik Ali: Dobro, tada su bili

drugi saveznici. Znate, to je ono zbog

čega je sve ovo toliko tužno – hteo

sam da kažem nešto zabavno - ali to

u stvari nije zabavno – videti koliko

29


Z balkan

su se promenile potrebe Zapada pod

uticajem Sjedinjenih Država i njihovi

saveznici i njihove medijske mreže.

Tokom intervencije u Jugoslaviji slo-

gan koji su izbacili glasio je ”Mi bra-

nimo te jadne muslimane iz Bosne

ili sa Kosova od Miloševića”. Bilo je

to vrlo proislamski i oni su iskoristi-

li religiju. Pozvali su pristalice Al-

Kaide da dođu i bore se u Bosni.

Američki avioni su poslati da ih

prevezu. Britanski obaveštajci su

regrutovali islamske fundamen-

taliste da idu i bore se u Bosni, o

čemu danas ne vole da govore. Sjaj-

na knjiga Th e Looming Tower koju je

napisao Lawrence Wright o Al-Kaidi

ne pominje Bosnu uopšte, iako je to

bila poslednja zajednička intervenci-

ja Zapada i islamskog fundamenta-

lizma pre 11. septembra. Ne priča se

o tome previše jer je to sada nepri-

jatno. Zato su oni uzimali saveznike

odakle god su hteli jer su ciljevi bili

različiti. Kad su ciljevi promenjeni – i

saveznici su promenjeni, pa ne govo-

re o tome previše, a kada su neke od

ovih Al-Kaidinih ljudi koji su se bo-

rili sa Bosancima u Bosni… posle 11.

septembra Amerikanci hteli da ispi-

taju, prvo se bosanska vlada opirala

jer su nekima od njih bile dodeljene

medalje za njihovu herojsku borbu u

Bosni. Ali na kraju su ih predali. Jer

su oni jedna američka kolonija. Eto

to su Bosna i Kosovo danas – teh-

nički protektorati UN, ali suštin-

ski su kolonije SAD. Pričao sam sa

mnogim prijateljima u Bosni i oni su

rekli kako je to užasno… bez obzira

da li su oni Srbi ili Hrvati ili Bošnjaci.

Kažu mi da je Sarajevo deprimira-

jući, tužan grad za život i da su po-

trebe okupacionih vojski i birokrata

Ujedinjenih Nacija i tih takozvanih

trećerazrednih političara iz Evrope

koji idu i postaju visoki predstav-

nici na Kosovu i u Bosni, hoću da

kažem da njihove potrebe mora da

zadovolji lokalno stanovništvo, tako

je jedan od najunosnijih poslova da

žene postanu prostitutke. To je tra-

gedija o kojoj ljudi ne vole da govore

ni u Bosni ni na Kosovu. I dokle će

oni ostati tamo, koliko dugo će ove

oblasti biti protektorati? To je druga

stvar. Po mom mišljenju, pre ili ka-

snije, jedno inteligentno rukovod-

stvo Evropske Unije treba da pokuša

da obnovi Jugoslaviju – ne na stari

način, već kao federaciju. Znate da

ti ljudi imaju mnogo više zajednič-

kog među sobom nego što imaju sa

svetom izvan granica teritorije bivše

države. I to je tragedija, što se to neće

dogoditi odmah, ali se nadam da će

se dogoditi.

Intelektualci smišljaju izgovore za ratove Tamara Vukov: Napisali ste u Gos-podarima univerzuma da je rat protiv Srbije bio prvi koji je trebalo da vodi NATO, i da bi mogao biti i poslednji. Predvideli ste da bi bu-dući obrazac mogao biti direktna akcija SAD uz pomoć Britanije, a izgleda da je upravo tako u slu-čaju Iraka, pa se pitam možete li nam reći više o tome.

Tarik Ali: Dobro, mislim, bilo

je tako mnogo podela u NATO-u

tokom kampanje bombardovanja

Jugoslavije. Francuzi su otvoreno

rekli da su morali da spreče NATO

komandante, američke NATO ko-

mandante, da ovi ne bi bombardo-

vali još više mostova i još više gra-

dova. To nije bilo dobro iskustvo za

Sjedinjene Države jer su se političari

previše mešali u njihove operacije.

Zbog toga sam pomislio da bi ubu-

duće, Sjedinjene Države preferi-

rale da nastave samostalno jer ne

mogu u potpunosti da veruju da

će NATO raditi ono što treba da se

uradi. Mislim, znate, to se pokazalo

tačnim u odnosu na Irak, ali ne i u

odnosu na Avganistan, gde se radi

o NATO intervenciji, koja im stvara

probleme upravo zato, ali najzad mi-

slim da će Sjedinjene Države koristiti

bilo šta: kad mogu da iskoriste UN

koristiće UN a kad ne mogu njih

koristiće NATO, kad ne mogu da

iskoriste NATO ići će direktno. Sve

je jači pritisak u samim Sjedinjenim

Državama da deluju samostalno uz

nekoliko saveznika – ljudi koji su bili

spremni da ih podrže jer su pod nji-

30


Z balkan

hovom potpunom kontrolom kao što

su učinili u Iraku. Mislim na Britance

koji su potpuno podržali NATO.

Tamara Vukov: Pitam se možete li nešto da kažete o načinima na koje ove NATO intervencije mogu pripremiti tlo za buduće interven-cije, jer su presedani u međuna-rodnom pravu po zaobilaženju Saveta Bezbednosti UN.

Tarik Ali: Pa, mislim da inter-

vencija protiv Jugoslavije, koja nije

bila odobrena od strane Saveta Bez-

bednosti, ali za koju su Sjedinjene

Države rekle da je opravdavaju hu-

manitarne potrebe, čime su zaobiđe-

ni svi zakoni i stvorena atmosfera u

kojoj možete srediti svakoga ko se

ne sviđa Zapadu. A vi znate, bile su

dve grupe zapadnih liberala koje su

se s tim slagale. Jednu su činili pro-

fesori iz američkih kampova, koji

predstavljaju novi talas boraca za

ljudska prava, koji su u suštini ima-

li ulogu da formulišu opravdanja za

nove ratove: Ignatief, Ian Buruma

i njima slični ljudi. Imali ste i druge

koji su rekli „Ne, svet se promenio

i nama sada treba velika sila koja

stvarno brani prosvećenost pa, znate

već, demokratiju i slobodu'' i ja bih

se usprotivio tim ljudima. Sjedinjene

Države to nikada nisu radile i to se

može videti u njihovom ”dosijeu” –

prošlom i sadašnjem. I one to nikad

neće raditi, jer to nije u njihovom in-

teresu. One rade ono što je u njiho-

vom interesu. On nema nikakve veze

sa univerzalnim potrebama ili onim

što neki ljudi smatraju univerzalnim

potrebama. Interes je ono zbog čega

je prilična većina liberala podržala

rat u Jugoslaviji kao i invaziju Iraka.

Kasnije su počeli da se povlače. Ali,

prvobitno su podržali invaziju na

Irak. To je bilo vrlo snažno u Francu-

skoj. Širak nije bio za invaziju Iraka.

Ali tu su bili francuski intelektualci,

posebno krug oko L’ monda i Libera-

siona i svi oni liberalni intelektualci

koji su jedva čekali da uđu u Irak. To

je potpuno promenilo… rat u Jugo-

slaviji je odlučujuće uticao na zaokret

u kome su se na istoj liniji našli levi-

čari i liberalni intelektualci i zajedno

stali na stranu američke imperije. On

je odigrao vrlo veliku ulogu u tome,

znate, ja mislim da oni od tada nikad

više nisu pogledali unazad.

Mediji su glavni stub ratovaTamara Vukov: Da li biste rekli nešto o ulozi medija u politici i procesu demonizacije koji je bio sproveden prema ovim regioni-ma. Govorili ste, na primer, da su na delu bile i stalno iznova priziva-ne i primenjivane na delove sveta kao što su Irak, Avganistan i Srbija – analogije sa Hitlerom, kao sa-stavni deo racionalizacije takvih intervencija.

Tarik Ali: Dobro, analogije sa

Hitlerom se uvek prepoznaju zato što

je to jedina stvar oko koje se zapadno

javno mnjenje slaže - Hitler je bio loš

momak, a fi lmovi o Drugom svet-

skom ratu ili dokumentarni fi lmovi

nikada ne prestaju da se prikazuju. To

je jedino iskustvo sa kojim se zapadna

publika identifi kuje na pozitivan na-

čin. Zato ga koriste stalno. Analogija

sa Hitlerom je korišćena svaki put

još od onda kad su Britanci odlučili

sa Francuzima i Izraelcima da izvrše

invaziju Egipta 1956. godine. Egipat-

ski nacionalistički lider Naser je bio

opisan kao Hitler sa Nila. Zatim je

Gadafi često opisivan kao oličenje

Hitlera. Ali je sad prijatelj, ponovo.

Sad on nije Hitler nego Džeferson.

Imali ste Miloševića koji je bio opi-

sivan kao Hitler. Kad su se potrebe

promenile, Sadam Husein je postao

Hitler. Zato se može pomisliti da po-

raz Hitlera u Drugom svetskom ratu

ustvari nije bio poraz uopšte, i da je,

stoga što je stvoreno još tako mnogo

Hitlera – Drugi svetski rat bio pro-

mašaj. To je poslužilo potrebama za-

31


Z balkan

padne propagande. I slike kosovskih

izbeglica su bile iskorišćene mnogo

puta u medijima. Jedan momak mi je

rekao sasvim ozbiljno: ”Ne mogu da

podržim rat u Iraku jer tu nije bilo

slika’’. Onda sam mu ja rekao da će

možda neke slike biti napravljene tri

nedelje pred rat i pokazati kako tru-

pe Sadama Huseina ulaze u kurdsko

naselje i teraju ljude iz njihovih kuća.

Rekao je ”Pa, tada bih mogao da po-

držim (rat)’’. Zato mediji igraju kritič-

nu ulogu i postaju glavni stub novih

ratova onim što čine. Sve u svemu…

ponavljanje slika lišenih konteksta

prikazanih u svakom pregledu vesti

tokom dve nedelje može dovesti sta-

novništvo do histerije i nagnati ga da

krene u rat. Irak je to sad zaustavio,

mnoštvo ljudi je vrlo uznemireno

sumnjivim intervencijama zbog Ira-

ka. Ako je Jugoslavija gurala ljude u

pravcu intervencije, Irak ih sada gura

u drugom pravcu, ponovo. Biće inte-

resantno da se vidi u kom pravcu će

se to razvijati.

Tamara Vukov: Možda je jedna od stvari zbog koje je ljudima na Zapadu, za koje se pretpostavlja da imaju društvene, demokratske i humanističke predispozicije da razumeju zbivanja, bilo teško da shvate slučaj Jugoslavije, jer inte-res nije bio tako jasan kao kad je nafta u pitanju.

Tarik Ali: To je istina. Ali, zna-

te, interesi Sjedinjenih Država nisu

pod potpunom dominacijom nafte.

One moraju da paze na svoj položaj

u svetskoj ekonomiji i na svoj polo-

žaj u Evropi isto tako, i uspeli su da

dobiju vrlo velike vojne baze u bivšoj

Jugoslaviji. Tuzla je nuklearna baza

u Bosni, a sad imaju i najveću heli-

koptersku bazu na Kosovu. Prema

tome, one su se proširile. One kažu

da je to ekspanzija NATO-a, što je

takođe istina, ali to je i ekspanzija

Sjedinjenih Država, to jest način na

koji u fl uidnom promenljivom svetu

one nameravaju da preuzmu inicija-

tivu i idu napred i one su sada okru-

žile Rusiju vojnim bazama, a to je

ono zbog čega iz Rusije posle dugog,

dugog vremena odgovaraju rečima:

”Hej, stanite, mi smo sarađivali sa

vama, a vi nas tretirate kao neprija-

telja” i to je ono… znate, taj stav da

se velike imperije ponašaju samo

na osnovu uskih ekonomskih in-

teresa nije tačan, one deluju da bi

sačuvale svoju političku hegemo-

niju u globalnim razmerama i mi

smo to s vremena na vreme ponovo

viđali... Zašto su Britanci uzeli Afri-

ku kad su oni bili imperija? Ne zato

što su dobijali više novca iz Afrike

– podaci o tome su vrlo zanimljivi.

Britanci su pravili više novca svojim

investicijama u Argentini koju nika-

da nisu okupirali nego u većem delu

Afrike. Učinili su to jer je odgova-

ralo njihovim globalnim strateškim

potrebama, a okupacija Jugoslavije

je odgovarala globalnim strateškim

potrebama Sjedinjenih Država, kad

se pokazalo da su Evropljani zabrljali

cepajući zemlju i da nisu sposobni da

se nose s tim, tada su SAD došle da

Evropljanima pokažu ”Još smo tu i mi

smo ovde velika sila’’.

Šta će SAD uraditi sa svojom velikom pobedom nad komunizmomTamara Vukov: Mnogi pripisuju katastrofalnu politiku Sjedinjenih Država posle 11. septembra isklju-čivo Bušovoj administraciji i neo-konzervativcima oko njega i vide poraz republikanaca kao ključ zaustavljanja agresivne imperi-jalističke politike koju Sjedinjene Država vode. U knjizi Buš i Vavi-lon, citirate Klintonovog savetni-ka, Filipa Bobita, koji je izjavio da je zaokret ka imperijalnoj politici SAD u postkomunističkom svetu započeo Klinton, a ne Buš. Može-te li da kažete malo više o tome i o implikacijama koje to ima na organizovanje protiv rata?

Tarik Ali: Pa, gledajte, mislim,

ako bilo koji inteligentan posmatrač

pogleda ono što se dogodilo u Sje-

dinjenim Državama, videće da su

Amerikanci stekli ogromnu pobe-

du padom komunizma. Niko ne bi

trebalo da to potcenjuje. Postavlja

se pitanje ”Šta će oni uraditi sa tom

pobedom?” I jedan od savetnika Buša

Starijeg, Buša Prvog, Zalmaj Kalilzad

je postavio pitanje ”Jesmo li spremni

da upotrebimo silu protiv drugih ka-

pitalističkih zemalja da bismo zadr-

žali našu hegemoniju i ja mislim da

treba da budemo?’’. I to je bila velika

rasprava koja se nastavila u admini-

stracijama i u kojoj se Bušu Senioru

pridružio Klinton rekavši ”moramo

upotrebiti silu’’. Klinton je upotre-

bio silu. Kao što smo već rekli, ovde

postoji imperijalni kontinuitet i ja

mislim da je daleko najlakše okriviti

za sve Buša i Čejnija. Mislim da su

oni bili posebno opasan par vladara,

ali oni nisu delovali sami, američka

32


Z balkan

vladajuća elita je vrlo široka grupa

i mišljenja su se podelila u vezi sa

Irakom. Demokratska partija se nije

bila podelila. Njeno vođstvo je pot-

puno podržalo Irak. Klinton je bio u

Britaniji na konferenciji Laburističke

partije tražeći… podržavajući Blera

i pričajući zašto Irak treba podrža-

ti. Hilari Klinton je podržala rat u

Iraku. Barak Obama je za bombar-

dovanje Irana, Hilari Klinton je za

bombardovanje Irana. Mislim, to je

najbitnije, znate, ako ćemo da bude-

mo potpuno iskreni, rekli bismo da u

Sjedinjenim Državama imamo u su-

štini jednopartijsku vladavinu sa dve

frakcije u toj jednoj stranci - republi-

kanskom i demokratskom frakcijom.

A kad je reč o imperijalnim interven-

cijama i odbrani interesa SAD u ino-

stranstvu, tu nema mnogo razlika.

Razlike su kozmetičke. Jedni bi voleli

da to rade u širokoj koaliciji ako ona

može da se organizuje, a druge ne

brine ima li koalicije ili nema.

Tamara Vukov: Još jedno pitanje o političkom skretanju liberalnih i levih intervencionista. Zanima me kakvu ulogu je u toj raspravi odi-grala Revija nove levice, čiji ste urednik i autor tekstova. Znam da su Branka Magaš i Kventin Hoare bivši saradnici koji su se javno ra-zišli sa Novom levicom posle ove debate. Osnovali su Bošnjački In-stitut koji je igrao vrlo lokalnu ulogu u lobiranju za agresivniji interven-cionistički stav u odnosu prema Srbiji. Ne znam da li ćete hteti da razgovarate o ovome nakon što je prošlo nekoliko godina?

Razdor na levici zbog raspada Jugoslavije

Tarik Ali: Ne smeta mi da pri-

čam o tome. U Reviji nove levice

nema sumnje da je na pitanju rata u

Jugoslaviji došlo do podele. Imali smo

ljude koji ne bi voleli da budu opisani

kao hrvatski nacionalisti, ali takav je

izvesno bio utisak koji su na nas osta-

vili. Sasvim sigurno su učestvovali u

demonizaciji Srbije. Odbijali su da

to vide kao građanski rat i na njega

gledali kao na rat koji vodi Srbija.

Kako je većina nas smatrala da je reč

o građanskom ratu izazvanom od

strane Evropske Unije, nemačkim

mešanjem radi podele zemlje – što su

dva totalno različita pogleda na stva-

ri. Raspravljalo se o tome i mnogim

drugim pitanjima vezanim za ovu ra-

spravu i na kraju je jedna grupa ljudi

napustila Reviju nove levice ili kako

bi oni rekli ”otarasili smo ih se”. To

mi ne smeta, hoću da kažem da sam

zadovoljan što smo ih se otarasili. Jer

su svi oni prešli na desnicu – neki su

postali cionisti, većina je podržala

rat u Iraku i tako je, znate, počelo kao

ogrebotina a završilo se kao gangre-

na. Branka Magaš i Kventin Hoare –

koji su mi bili dragi prijatelji pa sam

bio vrlo tužan zbog toga, moram da

budem iskren i da kažem da su mi se

dopadali jako – tada su bili totalne

pristalice Jugoslavije, jugoslovenskih

nacionalista. U početku su iznosili

mnogo ispravnih kritika nacionali-

stičkih struja u Jugoslaviji i Branka je

napisala neke tekstove koji su se sa-

svim obistinili, predviđajući da će se

Jugoslavija zbog toga raspasti. Zatim

je građanski rat počeo – mislim da

ih je to izbacilo iz ravnoteže i oni su

preokrenuli svoje stavove i taj preo-

kret u vezi sa Jugoslavijom vodio ih

je dalje i dalje od bilo čega što ima

veze sa univerzalističkim projektom

levice. Bilo bi čudno da, u doba posle

pada komunizma kada se levica cela

podelila – kada su ljudi menjali svoja

opredeljenja – bilo bi pomalo čudno

da Revija nove levice nije bila pogo-

đena time. To bi značilo, po mom

mišljenju, da smo sasvim izolovani

od ovih zbivanja [smeh]. Ali nismo

bili i ja mislim da su ljudi otišli svo-

jim putem. Taj put je bio, znate, žalim

što su otišli tim putem, ali ne žalim

što smo zadržali kontrolu u Reviji

nove levice jer da nismo, zamislite

samo kakvi bi bili stavovi – neprija-

teljski prema palestinskim nacional-

nim aspiracijama a navijački prema

Izraelu, prema američkoj imperiji,

prema ratu protiv Iraka. Da znate

da bi Revija nove levice postala ne-

kakvo univerzalističko kosmopolit-

sko opravdavanje intervencionizma

SAD. To više ne bi bila Revija nove

levice. Posle toga smo uveli mnogo

mladih ljudi, revitalizovali magazin i

danas sam vrlo zadovoljan što mogu

da kažem da je Revija uticajnija nego

što je ikad bila… Prevodi se svuda

po svetu, ima svoje špansko izdanje,

ali je ironično što je zbog Jugoslavi-

je došlo do razdora. Nemam pojma

o tome šta oni sada rade. Znam za

postojanje Bošnjačkog instituta. I ne

znam ko ga fi nansira i nije me briga.

To su bili ljudi koji su morali da odu

dalje. Ne razmišljam mnogo o njima.

Ima puno šta drugo da se radi na

ovom svetu.

Tamara Vukov: U Sukobu Funda-mentalizama, napisali ste zna-čajnu kritiku izazivajući direktno Samjuela Hantingtona i njegovu doktrinu ”sukoba civilizacija”, i to da je ona lansirana da bi le-gitimisala militarističke upade u muslimanski svet. U istom delu Hantington je isto tako napisao da je svet pravoslavnog hrišćan-stva odvojena civilizacijska sfera, i smestio sukobe u Jugoslaviji u sli-čan kontekst. Kakvu ulogu mislite da ovakve imperijalističke dok-trine mogu odigrati u odnosu na politiku međunarodne zajednice prema bivšoj Jugoslaviji?

Miloševićeva vrsta lidera – lider deoba

Tarik Ali: Da, mnogi ljudi kori-

ste taj model i govore da je to sukob

između katolicizma i pravoslavne cr-

kve. Ne verujem u to uopšte. Gde su

bile te bitke pedesetih godina? Oči-

gledno je da su sve vrste religioznih

manijaka na obe strane isplivale da bi

branili nacionalizam svoje boje, ali to

je već bilo post factum, to nije uzrok

građanskog rata koji je pocepao Jugo-

slaviju posle odvajanja Slovenije, nije

se tako desilo. Znate, kad se vraćam

nazad na taj period, očigledno je da

su Srbi imali efi kasnije rukovodstvo -

mogli su sve to da spreče. Mislim da

Milošević, njegov provokativni stav

prema ostatku zemlje nije bio… nije

bio od koristi. Postojao je još jedan

33


Z balkan

lider u to vreme, Ante Marković,

koji bi bio mnogo bolji za očuvanje

jedinstva Jugoslavije od tih rastućih

nacionalizama. Milošević je, po vrsti

kakav je politički lider bio – lider po-

dela, to mora biti rečeno. Ali, to nije

bio jedini problem, znate. Ljudi se

prave da je on jedini problem. Mislim

da Tuđman nije bio ništa bolji i to je

ono što me odavno nervira – ljudi,

to što napadate Miloševića je u redu.

Ali zašto ne napadate Tuđmana?

Tamara Vukov: Pretpostavljam da je jedno od pitanja koja me po-litički zaokupljaju kako da se for-muliše i izdvoji kontekstualizovana kritika srpskog i drugih ovdašnjih nacionalizama, takva koja će uzeti u obzir složene faktore koji su prerasli u nacionalizme, nasuprot demonizujućem i lišenom kontek-sta stavu prema nacionalizmima u regionu koji briše ove faktore i legitimiše neki oblik ”međunarod-ne” intervencije.

Tarik Ali: Mislim da je većina

stvari napisanih o Jugoslaviji sa svih

strana bila zaista dekontekstualizo-

vana. Knjiga koja mi se najviše svi-

dela bila je knjiga Suzan Vudvord za

koju mislim da je izuzetno korisna,

krajnje objektivno iznoseći kako je

tekao rascep te zemlje i objašnjava-

jući njegove korene, a ona je nauč-

nik, nepristrasan naučnik. I gledajte,

vi to znate, imao sam običaj da odla-

zim u Jugoslaviju – imam prijatelje,

jugoslovenske prijatelje koji su deo

globalnog pokreta. Mrzeli smo ono

što se događalo i mrzeli smo da zau-

zimamo strane u građanskom ratu i

ja nisam stao ni na čiju stranu. Rekao

sam ”ovo je velika tragedija”. Ali ono

što me je ljutilo, bilo je kad bi dru-

gi ljudi, koji su nam prethodno bili

poznati kao internacionalisti, kad

bi oni stali na stranu jednih sitnih

nacionalista protiv drugih i to je

ono što sam ja odbio da uradim.

Kad ljudi shvate da imaju više zajedničkog

među sobom nego sa svojim tajkunimaTamara Vukov: Kako stvari sad stoje, neoliberalna ekonomska politika je u punom zamahu i veći-na stanovništva, bez obzira na po-litičku orijentaciju, uhvaćena je iz-među takozvanih ”tajkuna”, kako nazivamo klasu koja je profi tirala na nestabilnosti i, na drugoj strani, stranog multinacionalnog kapita-la. Možete li nam reći malo više o tome kako Vi vidite izglede da se organizujemo da bi bili u stanju da izbegnemo iskušenja u koja je upala dramatično osiromašena većina stanovništva, između taj-kuna i stranih špekulanata? Šta bi bilo neophodno da se dogodi na nivou autentičnog samoorganizo-vanja (grassroots)?

Tarik Ali: Veoma težak izazov

u okvirima tih malih država. Tre-

ba vam regionalna kohezija kakvu

pokazuju Južnoamerikanci da bi se

suočili sa tim izazovom. Stoga što

su tajkuni u osnovi povezani sa

multinacionalnim korporacijama,

bez obzira na kontradikcije koje

postoje između njih. Oni hrane

jedni druge i posluju jedni sa dru-

gima sve vreme. Najbolja stvar koja

bi mogla da se desi sa gledišta ovih

država bilo bi to da za pet-šest godi-

na ljudi shvate da imaju mnogo više

zajedničkog jedni sa drugima nego

sa svojim tajkunima. Tada je sve dru-

go moguće i može se desiti, znate, ne

treba odustati od toga. Mislim da će

sećanja na staru Jugoslaviju, istorij-

ska sećanja postojati još neko vreme

i pošto sećanja na užase građanskog

rata budu zaboravljena, ljudi će mi-

sliti da je postojalo vreme kad smo

živeli zajedno. Nadam se tome. Ne

bih da zvučim preterano optimistič-

ki, ali mislim da ako se sve te države

pridruže Evropskoj Uniji, zašto ne

bi u njoj mogla da postoji balkanska

federacija, koja čak može uključiti i

druge zemlje – poput Bugarske, na

primer. Vredi o tome razmišljati čak

i da bi se samo raskinulo sa uskogru-

dim nacionalizmom, koji je razorio

te zemlje i da bi se ljudi otarasili ovih

okupacionih birokrata i trupa, jer ni

jedna zemlja ne može opstati pod

trajnom okupacijom.

Kad je sve drugo podeljeno, nek i Kosovo bude podeljeno…Tamara Vukov: Moje poslednje pitanje se odnosi na najnovije političke scenarije predstavljene kao rešenja kosovskog problema. Jedan je bio diplomatski scenario ”nadgledane nezavisnosti” Mar-tija Ahtisarija, koji je odbačen u

34


Z balkan

leto 2007, a sada smo suočeni sa mogućim unilateralnim proglaše-njem deklaracije o nezavisnosti Kosova uz podršku SAD i nekih država EU. U tako napetoj situaciji i sa svim igračima koji zauzimaju sve militarističkije stavove prema rešavanju konfl ikta, kakav ishod predviđate?

Tarik Ali: To je veoma teško

predvideti. Neki ljudi govore o no-

vom ratu do koga bi došlo ako SAD

proguraju nezavisnost ne osiguravši

mere bezbednosti za manjinske za-

jednice, čija je većina već prognana,

ali je deo još ostao. I Rusija danas nije

više ona Rusija kakva je bila kada je

došlo do prvog napada NATO na Ju-

goslaviju. Po mom osećanju, Rusi

neće učiniti ništa, a srpska užasno

neoliberalizovana elita će se na

kraju nagoditi. To je moja prognoza.

Što se tiče srpske populacije...mislim

da je verovatno, znate, mrzim da to

izgovorim, ali mislim da je jedino

logično rešenje, koje im je dato sada

kada je sve drugo podeljeno – da i

Kosovo bude podeljeno. Ne volim

ovo da kažem, to je možda jedini na-

čin da se zaštite manjine sad, što je

tužno, ali to je logika ultranaciona-

lizma.

Tamara Vukov: Hvala Vam na vremenu koje ste odvojili da od-govorite na ova pitanja.

prevela Nada Ljubić

Finansiranje rada pojedinih ne-

vladinih organizacija (NVO) od stra-

ne određenih fondacija usmerava i

kanališe njihov rad do te mere da nji-

hovo delovanje gubi pravo da se na-

ziva nezavisnim i bezinteresnim. Ta-

kve NVO su po pravilu dominantne

na domaćem političkom terenu, pre

svega zato što im dobra fi nansijska

zaleđina omogućava takav položaj.

Za dobijeni novac one propagiraju

ideološka ubeđenja fondacije koja

ih fi nansira i nameću ih javnom

mnjenju na koje žele da utiču radi

ostvarivanja interesa fondacije i onih

koji su je osnovali. Najveći deo sa-

mih fondacija takođe ima lobističku

funkciju kao dominantnu.

Lobistička uloga NVO odigrava

se na brojne načine. Jedan od njih

je publikovanje studija o određenim

društvenim pojavama, odnosno na

korišćenje naučnog diskursa radi

nekritičkog zalaganja za određene

ideološke mere čija realizacija ide

na ruku određenim interesnim gru-

pama. Maska ''nezavisnih studija'' i

''ekspertske analize'' povećava šanse

da taj uticaj bude delotvorniji, jer im

se na taj način pridodaje autoritet

objektivnosti i naučnosti. Pri ana-

lizi društvenih zbivanja, ideološke

postavke uzimaju se kao aksiom

koji se podrazumeva, nikada se ne

dovode pod sumnju i ne preispituju,

a sama analiza služi njihovoj imple-

mentaciji u društvu i prihvatanju od

što širih društvenih slojeva kao nešto

neminovno.

Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) – nevladina organizacija

Milenko Srećković

Intelektualci u službi lobiranjaEkonomske mere koje MMF nameće zemljama u razvoju onemogućavaju im razvoj industrije, jer su proizvodi tih zemalja

na ''slobodnom'' tržištu nekonkurentni, pa one mogu jedino da izvoze prirodne, neobrađene sirovine, a od toga su prihodi

nikakvi.

Boris Begović, Dejan Popović, Radovan Bigović, Boris Tadić, Ilija VujačićBoris Begović, Dejan Popović, Radovan Bigović, Boris Tadić, Ilija Vujačić

35


Z balkan

koju je stvorio kongres SAD

Džimi Karter, predsednik Sjedi-

njenih Američkih Država nakon afe-

re Votergejt, koja je u javnost iznela

mnoge do tada skrivene zloupotrebe

vlasti, postavio je stroge granice za taj-

ne operacije Centralne obaveštajne

agencije (CIA) u stranim državama.

U spoljnoj politici Karter je namera-

vao da popravi položaj SAD u svetu,

bitno uzdrman porazom u Vijetnam-

skom ratu, kao i kompromitujućom

podrškom krvoločnim diktatorima u

Trećem svetu (Pinočeu, Somozi, Pa-

hlaviju, Truhilju i mnogim drugima).

Dolaskom Ronalda Regana, njegov

kabinet ponovo radi na oživljavanju

tajnog političkog delovanja, ali zbog

mogućeg protivljenja Kongresa i jav-

nosti da se ovakav zadatak ponovo

poveri CIA, odlučeno je da se ova-

kav zadatak poveri nekoj nevladinoj

organizaciji, čija povezanost sa CIA

ne bi bila očigledna. Stoga je 1983.

godine nastala NED fondacija, koju

je izumeo Vilijam Kejsi, advokat

i organizator pobedničke izborne

kampanje Ronalda Regana, a zatim

i šef Centralne obaveštajne agencije

(CIA). Motiv osnivanja NED bio je

želja da se stvari koje je u spoljnoj

politici američka elita ranije posti-

zala nasiljem, što se najviše odno-

si na zbacivanje "problematičnih i

neposlušnih" vlada, zameni nena-

silnim strateškim manipulacijama

civilnim društvom. Finansiraju je

Kongres SAD i krupni privatni bi-

znis. ’’Nacionalna Zadužbina za de-

mokratiju je uspostavljena kako bi

javno radila ono što je CIA dotad

radila tajno. U tome je njena velika

prednost. Pošto nema tajni, nema ni

skandala’’1. U intervjuu za Vašington

Post iz 1991. godine, Alen Vajnštajn,

jedan od osnivača NED fondacije,

izjavio je da ''većinu stvari koje mi

1 Izbori u Jugoslaviji i američ-

ka arogancija (autori: Jared Israel, Eric

Garris, Professor Peter Maher, Karen

Talbot, Michel Chossudovsky, Niko Var-

kevisser); http://emperors-clothes.com/

serbo-croatian/articles/izboriu.htm

radimo danas, CIA je u tajnosti ra-

dila pre 25 godina''.

NED i slične organizacije, kao

na primer USAID i Freedom House,

kombinuju skrivene i javne strate-

gije mešanja u "masovne pokrete

za demokratiju… kroz višestruke

političke, ekonomske, vojne, diplo-

matske i ideološke kanale". Glavni

cilj takvih grupa za "promovisanje

demokratije" je promocija demokra-

tije niskog intenziteta naspram stvar-

nijih oblika demokratskog poretka,

kako bi omogućile zamenu prinudne

društvene kontrole konsenzusnom,

tj. kontrolom koja će biti prihvaćena

od strane naroda.

Delovanje NED fondacije u Srbiji

Zbacivanje Miloševićevog reži-

ma uz pomoć NED fondacije i ame-

ričke vizije Balkana, nije moglo da

prođe bez nametanja već unapred

kanalisanog smera izmene društva

''šok terapijskim'' merama kao što

su: privatizacija, liberalizacija, spolj-

notrgovinskih odnosa i reforma po-

stojećih institucija u oblik koji u naj-

većoj meri odgovara tržišnoj privredi

i neoliberalnoj strukturi društva.

U izveštaju iz decembra 1998,

Nacionalna Zadužbina za demo-

kratiju je objavila spisak grupa koje

je osnovala ili preuzela u Jugoslaviji.

Lista nije potpuna:

''…Nacionalna Zadužbina za

Demokratiju pomaže programe za

izgradnju demokratije u bivšoj Jugo-

slaviji još od 1988, zajedno sa Soroš

Fondacijom. Nacionalna Zadužbina

za Demokratiju je omogućila novi-

nama, radio i TV stanicama da kupe

opremu i potrepštine, uključujući

štamparsku opremu i radio odaši-

ljače. Među dobitnicima naših sred-

stava su do sada bili: novine Naša

Borba, Vreme, i Danas, TV Negotin,

novinska agencija BETA, Radio B-92

i Asocijacija nezavisnih elektronskih

medija (ANEM). Sredstva NED su

takođe iskorišćena kako bi se mladi,

talentovani novinari iz SRJ doveli u

SAD na profesionalno usavršavanje.

Ostale grupe koje smo fi nansira-

li su Centar za humanitarno pravo,

Fondaciju Centar za Demokratiju –

uglednu beogradsku nevladinu or-

ganizaciju koju predvodi Dragoljub

Mićunović – zatim Beogradski Cen-

tar za Ljudska Prava, Evropski pokret

Srbije i G-17. Centar za antiratnu ak-

ciju je dobio sredstva od Zadužbine

za izgradnju nezavisnog građanskog

društva u Srbiji putem političkog ak-

tivizma u većim gradovima u zemlji

i jačanja nevladinih organizacija van

Beograda''2.

S obzirom na to da su ovolike

organizacije bile infi ltrirane, obu-

čavane i pomagane novcem NED

fondacije, malo njih je samostal-

nim snagama moglo da se odupre

već kanalisanom smeru izmene

društva po zbacivanju Miloševića

s vlasti. Mnogi su ovde primali no-

vac od NED fondacije, među njima

i ''Otpor'', nastao kao opravdana stu-

dentska pobuna protiv represivnog

režima, koji, naviknut na fi nansijsku

pomoć od NED-a, nakon odigrane

uloge nije uspeo da preživi ukidanje

fi nansijske pomoći. Neki su i dan da-

nas na NED-ovom platnom spisku.

Neoliberalizam - ideologija porobljavanja koju promoviše NED fondacija

Neoliberalizam, ta ''utopija be-

skonačne eksploatacije'' (Pjer Burdi-

je), počiva na učenjima tzv. čikaške

ekonomske škole, čiju su okosnicu

činila dvojica poznatih ekonomista

Fridrih fon Hajek i Milton Fridman.

Proizvodnja pristanka na ideolo-

giju neoliberalizma imala je dobru

infrastrukturnu i fi nansijsku zaleđi-

nu: ''[…]neoliberali i njihove me-

cene stvorili su čitavu internacio-

nalnu mrežu fondacija, instituta,

istraživačkih centara, publikacija,

naučnika, pisaca, novinara, PR-

stručnjaka koji su pomogli da se

ova doktrina formuliše, upaku-

2 Isto

36


Z balkan

je i plasira''3. Zahvaljujući ovakvoj

kampanji za samo nekoliko decenija

društvo se preusmerilo ''od društva

relativne socijalne pravde ka druš-

tvu hronične nejednakosti''4. Moto

neoliberala su reči Fridriha fon Ha-

jeka ''Ja ne znam šta znači socijalna

pravda''.

Realizacija neoliberalnih eko-

nomskih postavki ide na ruku domi-

nantnim snagama na globalnom tr-

žištu i stvara uslove za njihovo dalje

širenje na prostore koji još uvek nisu

pod njihovim uticajem, bez obazi-

ranja na društvene posledice. Ogro-

mne sume novca koje se ulažu u šire-

nje neoliberalnih dogmi su zapravo

samo investicije koje se na kraju

dobro isplate. Moćnici kroje svetski

ekonomski i politički poredak koji

odgovara njihovom interesu, dok se

ubrzano povećava broj ljudi koji žive

na ivici egzistencije, ali neoliberalna

dogma prema njima nema milosti.

Kako smatra Džozef Štiglic, čiju su

kompetentnost ovde pokušavali da

ospore mnogi neoliberali, dobitnik

Nobelove nagrade za ekonomiju

2001. godine i bivši predsednik Svet-

ske banke, međunarodne ekonomske

institucije, pre svega MMF, nameću

paket neoliberalnih ekonomskih

mera svim zemljama u razvoju kao

univerzalni lek za njihove privred-

ne probleme uopšte ne poznavaju-

ći specifi čnosti zemalja o kojima

se radi. Po njemu, i ne radi se o zloj

nameri da se tim ekonomskim me-

rama zemlje u razvoju dovedu u još

gori položaj, već o prevelikoj zasle-

pljenosti neoliberalnom ideologi-

jom, te stoga Štiglic MMF karakte-

riše kao ideološku instituciju koja

nikada ne preispituje neoliberalnu

dogmu. Ovoj zaslepljenosti svakako

treba dodati i nezainteresovanost

MMF-ovih činovnika da doprinesu

razvoju zemalja u kojima rade, i či-

njenicu da najveći broj njih na svoje

''nameštenje'' u zemljama trećeg sve-

ta gleda kao na unosnu tezgu ili ste-

3 Andrej Grubačić, Globalizacija

nepristajanja, Svetovi, Beograd, 2003.

4 Isto

penik u karijeri – u oba slučaja nije

uputno mnogo preispitivati načela

poslata iz centrale.

Jedan od neoliberalnih mehani-

zama da bogate zemlje postanu još

bogatije, a siromašne još siromašnije

je zahtev za liberalizacijom trgovi-

ne5. Mnogi ekonomisti zastupali su

liberalizaciju trgovine smatrajući da

će ona dovesti do smanjenja siro-

maštva u svetu. Smatrali su da libe-

ralizacija trgovine i povećanje izvoza

na osnovu komparativnih prednosti

dovodi do povećanja investicija koje

stvaraju veliki broj novih radnih me-

sta, uslove za povećanje stopa eko-

nomskog rasta, povećanje produk-

tivnosti zaposlenih, usvajanje novih

tehnologija i novih tehnika proizvod-

nje, što dovodi do povećanja opsega

proizvedene robe i do proizvodnje

kvalitetnijih, a time i skupljih proi-

zvoda. Nastala bi bolje plaćena radna

mesta, a time bi se i povećao životni

standard građana.

U stvarnosti, liberalizacija trgo-

vine umesto da smanjuje siromaš-

tvo, ona ga ustvari povećava. Njom

se pre svega povećava jaz između

siromašnih i bogatih, jer ako država

ne uspe da se izvozom potpuno inte-

grira u međunarodnu trgovinu, libe-

ralizacija postaje uzrok siromaštva.

Mehanizmi međunarodne trgovine

takođe raspolažu mogućnošću da

pojedine države istisnu iz globalnog

trgovinskog sistema, pa je izvozni

uspeh privilegija samo određenih

država. Osim toga, mali broj običnih

ljudi ima koristi od liberalizacije eko-

nomije i porasta izvoza.

Bogate zemlje liberalizovale su

svoju trgovinu tek pošto su razvile

svoju industriju u toj meri da libera-

lizacija ne može da im naškodi. Na

primer, Velika Britanija je to uradila

tek sedamdesetih godina, a sve do

tada rukovodila se jakom protekcio-

nističkom politikom.

5 Vidi: Erik S. Reinert: Globalna

ekonomija – Kako su bogati postali boga-

ti i zašto siromašni postaju još siromaš-

niji, Beograd 2006.

''Nažalost, trgovinska liberaliza-

cija radi protiv siromašnih. Zemlje u

razvoju ubrzano otvaraju svoje eko-

nomije, dok bogate zemlje, unatoč

retorici o slobodnom tržištu njiho-

vih vlada, itekako zadržavaju protek-

cionizam prema izvozu iz zemalja u

razvoju. Ove protekcionističke poli-

tike su jedan od razloga zašto inte-

gracija u svjetsko tržište ne daje veću

korist za siromašne države. Carinske

i necarinske barijere spriječavaju

pristup bogatim tržištima precizno u

oblastima u kojima zemlje u razvoju

imaju prednost. Bogate zemlje uvo-

de carinske olakšice za veliki proce-

nat uvoza. Ali ipak za one proizvode

kojima bi siromašne zemlje mogle

konkurisati na ovim tržištima, po-

sebno poljoprivredni proizvodi za

tržište, i dalje trpe velika carinska

ograničenja''6.

Ekonomske mere koje MMF na-

meće zemljama u razvoju dovode

do toga da im je onemogućen razvoj

industrije, jer su njihovi proizvodi

na ''slobodnom'' tržištu nekonku-

rentni, pa one bivaju prinuđene da

izvoze jedino prirodne, neobrađe-

ne sirovine, a od toga su prihodi

nikakvi. Na primer, oni koji uzgajaju

kafu na svojim plantažama u Čiapa-

su, regiji Meksika, dobijaju samo 2 ili

3% njene prodajne cene u supermar-

ketima širom sveta. Pored toga, ve-

ćina siromašnih zemalja izvozi skoro

iste neprerađene resurse, pa cena, a

time i zarada, zbog ogromnog prili-

va sirovina na tržište još više pada.

Razvijene industrije jeftino kupu-

ju resurse koje kasnije prerađene

skupo prodaju. Protekcionistička

politika je bogatim zemljama omo-

gućila da razviju svoju industriju.

Danas one siromašnim zemljama

zabranjuju protekcionističke mere

dok ih same i dalje primenjuju.

Slovenačka ekonomija je napredova-

la sve dok nije slušala diktate MMF-

6 Slobodna trgovina i Bosna i Her-

cegovina: Da li smo spremni na puto-

vanje? (http://www.aldi.ba/fi les/ALDI_

Slobodna_trgovina_i_BiH_April_2004.

pdf )

37


Z balkan

a7, a njihovi ekonomisti su i nas sa-

vetovali da ne slušamo eksperte ''na

privremenom radu u srpskoj vladi''.

’’Studija’’ CLDS o korupciji

Centar za liberalno demo-

kratske studije (CLDS) je beograd-

ska nevladina organizacija čiji rad

potpomaže NED fondacija, kojoj

CLDS odaje počast na stranicama

svojih ''nezavisnih'' studija koje se

mogu skinuti sa web sajta njihove

''nezavisne istraživačko-obrazov-

ne'' organizacije, čija je ''misija da

utiče na javno mnjenje u Srbiji''.

''Nezavisne'' studije Centra za libe-

ralno demokratske studije protkane

su jednim trivijalnim i nekritičkim

zalaganjem za dominacijom neo-

liberalnih principa i za njihovom

realizacijom u našem društvu. Ne-

davno je CLDS objavio svoju studiju

o korupciji u Srbiji, koja je nastala

zahvaljujući pomoći jedne od fi lija-

la NED fondacije po imenu Centar

za međunarodno privatno predu-

zetništvo (CIPE). Studija je dobar

primer kako ideologija iskrivljuje

objektivan pogled na društvene pro-

bleme. Na eksplicitan način zalaže

se za nekritičko realizovanje neoli-

beralnih mera, zarad čije implemen-

tacije je i osnovana fondacija koja

fi nansira studiju CLDS-a. Temati-

zovanje korupcije ovde je samo

povod da se promovišu mere koje

nemaju veze sa antikorupcijskom

borbom, već sa ideološkom agita-

cijom. Na meti kritike je i Savet za

borbu protiv korupcije, pre svega

zato što ne radi u korist neoliberal-

nih ekonomskih mera i što je pre-

više puta učinio ''svetogrđe'' svojim

čestim istupanjima protiv nehuma-

nosti slepe, dogmatske i ideološke

primene principa za koje se zalažu

NED fondacija i oni koje NED plaća,

te je stoga zaslužio da bude kritiko-

van - ''nezavisno''. Da bi se uticalo

7 Vidi: Erik S. Reinert: Globalna

ekonomija – Kako su bogati postali bo-

gati i zašto siromašni postaju još siro-

mašniji, Beograd 2006.

na javno mnjenje, a i da bi se valjda

opravdao primljeni novac.

Boris Begović, predsednik

CLDS, u studiji tvrdi (studija CLDS

ima izobilje ovakvih trivijalnih opa-

ski) da je Božidar Đelić inicirao na-

stanak Saveta za borbu protiv korup-

cije zbog znatnog PR potencijala ove

teme, ali on propušta da kaže koliko

je Savet, na neki način prerastajući

namere svog inicijatora, bio smetnja

korumptivnim poslovima političara

na vlasti. Iz tog razloga ove godine

budžet Saveta smanjen je na 13.05

miliona dinara, dok je nekom ''izu-

mu'' kao što je Savet za brendiranje

Srbije dodeljeno 17.5 miliona dina-

ra. U Ministarstvu infrastrukture,

na primer, samo za stavku plaćanja

''usluge po ugovoru'', a to može da

znači svašta, za 2008. predviđen je

iznos od 153 miliona dinara. Jasna

je namera vlasti da onemogući rad

Saveta koji se ustremio na politič-

ku korupciju smatrajući je izvorom

svake druge.

Studija Centra za liberalno de-

mokratske studije, u delu čiji je autor

Boris Begović, koji takođe epigon-

ski tvrdi da ne zna šta je socijalna

pravda8, kritika je rada Saveta za

borbu protiv korupcije iz jednog

ideološkog ugla, ali se istovremeno

osporava kompetentnost Saveta da

se bavi problemom korupcije nabra-

janjem što više neargumentovanih

zamerki, nezavisno od njihove važ-

nosti, kako bi se pojačao utisak koji

želi da se postigne. Begović zamera

Savetu što se osim korupcijom bavi

i ''krađama, falsifi kovanjima, neizvr-

šavanjima ugovornih obaveza'', koje,

po njemu, ''ne predstavljaju korup-

ciju, pa time svakako ne spadaju u

nadležnost Saveta''. Međutim, defi -

nisanje korupcije je teoretsko pita-

nje i postoje brojne defi nicije i objaš-

njenja šta je korupcija, ali izgleda da

bi samo Begović da je svede na po-

javu davanja kilograma kafe radnici

na šalteru kako bi Vam se neki posao

8 Časopis Prizma, CLDS, 2001,

str. 26 (http://www.clds.org.yu/pdf-s/s-

prizma-oktobar2001.pdf )

uradio brže. Slično viđenje korupcije

u društvu imao je i Otpor kada je po

Srbiji lepio plakate ''Stop korupciji''

na kojima su se nalazili ''korumpira-

ne'' medicinske sestre, saobraćajci i

možda čak i vatrogasci. Dobar deo

kritike upućene na račun Saveta

izrečen je zbog mešanja saveta u ko-

rumptivne poslove pri privatizaciji

i zamera se Verici Barać, predsed-

nici Saveta, što je izjavila da je pri-

vatizacija trenutno najveći prostor

za nastanak korupcije. Zalaganje za

privatizaciju po svaku cenu, uz za-

nemarivanje svih negativnih pojava

koja ona može izazvati (korupcija,

stvaranje monopola, pranje novca,

otpuštanje radnika, itd), postalo je

opšte mesto neoliberalnih eksperata

i najvećeg dela političke elite. A ne

treba da čudi što na jedno trezve-

no sagledavanje razmera korupcije

u privatizaciji, Begović reaguje na-

padom iz izrazito ideološkog ugla.

Vera u privatizaciju kao rešenje

za sve probleme domaće privre-

de, upravo je izvor korupcije, jer

slepo zalaganje za privatizaciju,

opravdava kršenje zakona i ugo-

vora, što je ogroman broj predu-

zeća u Srbiji dovelo do štrajkova,

stečaja i propasti. Begović, među-

tim, zamera Savetu da izlazi iz svog

mandata baveći se ''krađama, falsifi -

kovanjima, neizvršavanjima ugovor-

nih obaveza''.

Verica BaraćVerica Barać

38


Z balkan

Istovremeno se Begović pita

zašto Savet nije reagovao kad se

''omiljeni predmet napada Saveta'',

Mlađan Dinkić, zalagao za protek-

cionističke ekonomske mere. Ali

zar i time Savet ne bi izašao iz svog

mandata? Zašto bi se Savetu za bor-

bu protiv korupcije zameralo što se

u svom radu ne zalaže za ''nikakve

prevencije, nikakve reforme držav-

nih politika, nikakve liberalizacije

spoljne trgovine, nikakvo ukidanje

kvantitativnih ograničenja i skrive-

nih necarinskih barijera, nikakvo

obaranje poreskih stopa, odnosno

usaglašavanje akcizne politike sa

susednim zemljama[…]''. Mandat

Saveta sigurno nije da se bavi time.

Nedozvoljavanje protekcionističkih

mera siromašnim zemljama je jedan

od principa na kojima počiva neoli-

beralizam, i to je stvar izbora držav-

ne politike – o tome ne odlučuju ni

Savet ni Begović, iako bi ovaj drugi

više od svega voleo da nas ubedi da

neoliberalne mere nemaju alternati-

vu. Međutim, jedna ''nezavisna'' stu-

dija tako nešto uopšte ne dovodi u

pitanje, naravno, kada, kako se lepo

kaže na web sajtu, CLDS ima name-

ru ''da utiče na javno mnjenje''.

Činjenica da se korupcija javlja

pri radu carinskih službenika na re-

alizovanju mera carinskih stopa, do-

vodi gospodina Begovića do zalaga-

nja za ukidanje carinskih stopa bez

obzira na trgovinsku politiku zemlje

koja bi mogla da smatra da su joj ca-

rinske stope potrebne da bi došlo do

razvoja domaće industrije. Begović

se u studiji o korupciji na carini za-

laže za izjednačavanje carinske stope

za uvezenu robu bilo da se radi o go-

tovom proizvodu, poluproizvodu ili

sirovini, jer bi se na taj način ukinula

mogućnost da se roba koja spada u,

na primer, gotov proizvod ocarini

kao sirovina. Postoje brojne mere

koje mogu sprečiti korupciju na ca-

rini pri radu sa carinskim stopama, a

koje ne zahtevaju liberalizaciju trgo-

vine; njih navodi i sama studija CL-

DS-a. A kao dokaz da liberalizacija

spoljnotrgovinske politike dovodi

do smanjenja korupcije, studija u fu-

snoti navodi svedočanstvo iz, ni ma-

nje ni više, nego dve afričke zemlje.

Liberalizacija trgovine ni na koji

način nije antikorupcijska mera,

već politička; ona usmerava držav-

nu, spoljnotrgovinsku i privrednu

politiku u određenom smeru. Svesti

je na antikorupcijsku meru je mani-

pulativan čin s namerom da se utiče

na državnu carinsku politiku preko

borbe protiv korupcije kao navodne

primarne brige. Zalagati se za li-

beralizaciju trgovine i smanjenje

ili izjednačavanje carinskih stopa

zato što postoji mogućnost ko-

rumptivnih poslova je jednako za-

laganju protiv proizvodnje lekova

zato što ima ljudi koji uzimanjem

njih u prekomernim količinama

počine samoubistvo.

Koristiti korupciju kao društve-

ni problem da bi se preko tobožnje

zabrinutosti zbog njenog postojanja

propagirala ovakva ili onakva držav-

na ekonomska politika u najmanju

ruku je makar neobjektivno, a jedna

ovakva studija ni po čemu ne zaslu-

žuje epitet ''nezavisnosti''.

Intelektualna korupcijaU studiji CLDS-a o korupciji na

carini zastupa se defi nicija korupcije

Vita Tancija koja tvrdi: ’’korupcija

postoji ukoliko dođe do namer-

nog narušavanja principa nepri-

strasnosti pri donošenju odluka u

cilju prisvajanja neke pogodnosti’’.

Dakle, osnovni elementi navedene

Tancijeve defi nicije korupcije su:

(1) napuštanje nepristrasnosti,

odnosno postojanje pristrasnosti;

(2) postojanje namere; kao i

(3) prisvajanje pogodnosti, kao

posledica, odnosno motiv korumpi-

ranog.

Ako ovu defi niciju korupcije pri-

menimo i na sam CLDS, ispitamo

malo detaljnije njegov rad, ono za

šta se zalaže i ko ga fi nansira, mogli

bismo mnogo toga da zaključimo.

Vilijam Robinson, profesor

sociologije na Univerzitetu države

Kalifornije u Santa Barbari, smatra

da pobornici progresivne društvene

promene mora da se obračunaju sa

podmuklim kidnapovanjem dis-

kursa demokratije, mira i građan-

ske neposlušnosti. Pre svega, aktivi-

sti mora da se informišu o radu NED

fondacije, što je olakšano nedavnim

osnivanjem dve organizacije koje su

sebi zacrtale cilj da javnosti otkriju

antidemokratske mehanizme ova-

kvih organizacija i fondacija. Jedna

od tih organizacija zove se "Među-

narodna zadužbina za demokra-

tiju" (http://www.iefd.org), a druga

"U ime demokratije" (http://inthe-

nameofdemocracy.org). Jedino kada

se šira progresivna zajednica kritički

angažuje prema radu "demokratskih"

pobornika građanske neposlušnosti,

smatra Robinson, aktivisti mogu da

budu sigurni da usvajaju odgova-

rajuće strategije koje će nam omo-

gućiti da idemo ka participativnoj

demokratiji visokog intenziteta

umesto ka neoliberalnoj demokra-

tiji niskog intenziteta.

Boris Begović i Dragan JočićBoris Begović i Dragan Jočić

39



Kako da uspem da ostanem ak-

tivan i prividno srećan u ovom uža-

snom svetu u kome napori brižnih

ljudi tako često izblede u poređe-

nju sa onim što čine oni koji imaju

moć?

Nisam potpuno uveren da će svet

postati bolji, ali jesam da mi ne bi

trebalo da predamo igru pre nje-

nog završetka. Metafora je namer-

na - život je kocka. Ako se ne igra,

gubi se svaka mogućnost za pobedu.

Igrati, delovati znači stvoriti bar

mogućnost da se promeni svet.

Postoji sklonost ka mišljenju

da će se nastaviti ono što vidimo u

sadašnjem trenutku. Zaboravljamo

koliko smo puta bili zaprepašćani

iznenadnim raspadom institucija,

neobičnim promenama u razmišlja-

nju ljudi, neočekivanim pobunama

protiv tiranija, brzim kolapsom si-

stema moći koji su izgledali nepo-

bedivi.

Ono što možemo da zaključimo

iz istorije poslednjih sto godina je-

ste da je ona potpuno nepredvidi-

va. Revolucija kojom je zbačen car

Rusije, najtromijeg od svih polufeu-

dalnih carstava, nije zastrašila samo

najnaprednije imperijalne sile, već

je iznenadila i samog Lenjina koji je

žurno pohitao vozom u Petrograd.

Ko bi predvideo bizarne preokrete

u Drugom svetskom ratu – naci-

stičko-sovjetski pakt (one mučne

slike Ribentropa i Molotova kako se

rukuju) i da će nadiranje Nemačke

armije, prividno nepobedive, koja

izaziva ogromne žrtve, biti zaustav-

ljeno na kapiji Lenjingrada, na za-

padnoj granici Moskve, na ulicama

Staljingrada, posle čega je usledio

njen poraz, sa Hitlerom šćućurenim

u svom berlinskom bunkeru dok

iščekuje smrt?

A onda svet nakon rata koji po-

prima oblik koji niko nije mogao da

predvidi unapred: Kineska komuni-

stička revolucija, turbulentna i na-

silna Kulturna revolucija, a onda još

jedan obrt postmaoske Kine koja se

odriče svojih ideja i institucija kojih

se najvatrenije držala, i otvaranjem

prema Zapadu se priljubljuje uz ka-

pitalističko preduzetništvo, zbunju-

jući sve.

Niko nije predvideo dezintegra-

ciju starih zapadnih carstava koja se

odvijala tako brzo posle rata, niti ču-

dan niz društava koja će biti stvore-

na među novim nezavisnim nacija-

ma, od blagog seoskog socijalizma u

Njererovoj Tanzaniji do ludila u su-

sednoj Ugandi Idi Amina. Španija je,

prosto, zapanjila. Sećam se veterana

iz brigade Abraham Linkoln koji mi

je rekao da ne može da zamisli svr-

gavanje španskog fašizma bez još

jednog krvavog rata. Kada je, me-

đutim, Franko umro, parlamentarna

demokratija je ušla u život, otvorena

za socijaliste, komuniste, anarhiste,

sve.

Na kraju Drugog svetskog rata

ostale su dve supersile, svaka sa svo-

Hauard Zin

Optimizam nesigurnih vremenaBorbu za pravdu ne treba nikada napustati zbog prividno zastrašujuće moći

onih koji poseduju oružje i novac i izgledaju nepobedivo u svojoj odlučnosti da

se čvrsto toga drže. Ta prividna moć pokazivala se, često, ranjivom u sukobu

sa ljudskim kvalitetima koji nisu merljivi količinom bombi i dolara: moralna

čvrstina, odlučnost, jedinstvo, organizovanost, žrtvovanje, razum, oštroumnost,

hrabrost, strpljenje

40



jom sferom uticaja i kontrole, koje

su vapile za vojnom i političkom

moći. Ipak, one nisu bile u stanju da

kontrolišu događaje, čak ni u onim

delovima sveta koji su smatrani nji-

hovim sferama uticaja. Neuspeh

Sovjetskog Saveza da u Avganista-

nu bude po njegovom, odluka da se

povuče posle skoro decenije grozne

intervencije, bio je najočitiji dokaz

da posedovanje i samog termo-

nuklearnog oružja ne garantuje

dominaciju nad odlučnim sta-

novništvem. SAD su se suočile sa

istom realnošću. Vodile su rat širo-

kih razmera u Indokini, sprovodeći

najbrutalnije bombardovanje jed-

nog sićušnog poluostrva u svetskoj

istoriji, a ipak su bile prinuđene da

se povuku. Svakog dana na naslov-

nim stranama vidimo druge primere

poraza navodno jakih od navodno

slabih, kao u Brazilu, gde su narodni

pokreti radnika i siromašni izabrali

novog predsednika koji se zavetovao

na borbu protiv destruktivne korpo-

rativne moći.

Kada se posmatra ovaj spisak

ogromnih iznenađenja, postaje ja-

sno da borbu za pravdu ne treba

nikada napustati zbog prividno

zastrašujuće moći onih koji pose-

duju oružje i novac i izgledaju ne-

pobedivo u svojoj odlučnosti da se

čvrsto toga drže. Ta prividna moć

pokazivala se, često, ranjivom u su-

kobu sa ljudskim kvalitetima koji

nisu merljivi količinom bombi i do-

lara: moralna čvrstina, odlučnost,

jedinstvo, organizovanost, žrtvo-

vanje, razum, oštroumnost, hra-

brost, strpljenje – bilo od strane

crnaca u Alabami i Južnoj Americi,

seljaka u El Salvadoru, Nikaragvi i

Vijetnamu, bilo od strane radnika i

intelektualaca u Poljskoj, Mađarskoj

i samom Sovjetskom Savezu. Nika-

kav hladan proračun ravnoteže

snaga ne treba da zastrašuje ljude

koji su ubeđeni da je njihova stvar

pravedna.

Puno sam pokušavao da se su-

protstavim svojim prijateljima i nji-

hovom pesimizmu prema svetu, ali

stalno srećem ljude koji mi, uprkos

činjenici da se strašne stvari dešava-

ju svuda, daju nadu. Posebno mla-

di ljudi u kojima počiva budućnost.

Kuda god da krenem, srećem takve

ljude. Osim aktivista izgleda da po-

stoje još stotine, hiljade onih koji su

otvoreni za neortodoksne ideje. Ali

izgleda da ne znaju jedni za druge, te

tako, u svom čvrstom nastojanju, sa

očajničkim strpljenjem Sizifa guraju

beskrajno taj kamen uz planinu. Po-

kušavam da kažem svakoj grupi da

nije sama i da sami ljudi koji su obe-

shrabreni odsustvom svakog nacio-

nalnog pokreta predstavljaju dokaz

da je takav pokret moguć.

Revolucionarna promena ne do-

lazi kao neki kataklizmički trenutak

(čuvajte se takvih trenutaka), već

kao beskrajni sled iznenađenja, koja

se kreću cikcak putanjom prema

pristojnijem društvu. Ne mora da

se angažujemo putem nekih velikih,

herojskih akcija ako želimo da uče-

stvujemo u procesu promena. Male

akcije, kada ih izvode milioni ljudi,

mogu da promene svet. I kad ne

’’pobedimo’’, postoji radost i ispunje-

nje u činjenici da smo se angažovali,

sa ostalim dobrim ljudima, u neče-

mu što je vredno. Nama je potrebna

nada.

Optimista nije nužno neki veseli

gospodin, koji razdragano zviždu-

će u tami našeg vremena. Biti pun

nade u smutnim vremenima nije

samo sumanuti romantizam. Nada

počiva na činjenici da ljudska isto-

rija nije samo zbir grozota, već

i saosećanja, požrtvovanja, hra-

brosti i dobrote. Ono što budemo

izabrali da naglasimo u ovakvoj

složenoj istoriji odrediće naš život.

Ako vidimo samo ono najgore, to

će uništiti našu sposobnost da nešto

uradimo. Ako se budemo sećali onih

vremena i mesta – a takvih je mnogo

– gde su ljudi delovali u svoj svojoj

veličanstvenosti, to će dati energiju i

nama da delujemo, i bar mogućnost

da ovu zavrtelu čigru od sveta okre-

nemo u suprotnom pravcu. Pa ako

delujemo, na ma kako mali način,

ne mora da čekamo na neku veliku

utopisjku budućnost. Budućnost je

beskonačni sled sadašnjosti, i da ži-

vimo sada onako kako mislimo da

treba da žive ljudska bića, uprkos

svemu što je loše oko nas, samo po

sebi je krasna pobeda.

Preveo Bratislav Srećković

41



Blackbird singing in

the dead of night,

Take these broken win-

gs and learn to fl y.

All your life,

You were only waiting

for this moment to arise.

“Blackbird”, Th e Beatles

Kosu koji pevaš u gluvoj noći

Uzmi ova slomljena kri-

la i nauči da letiš.

Celog svog života

Čekao si samo na ovaj trenutak.

„Kos“, Bitlsi

Zamislite pticu koja pokušava

zamišljivo, izvodljivo, moguće, jednu

hipotetičku pticu, koja, po prvi put,

stremi ostvarenju svoje sposobnosti

da leti, što je za nju nešto potpuno i

sasvim prirodno. Naravno, poleće sa

drveta puna ciljeva, lepršajući nepre-

stano, brzo se uzdižući do vrha nekom

vrstom luka pre nego što je nedosta-

tak iskustva, znanja, rasta perja i snage

natera da ustukne pred gravitacijom,

koja je uz ubrzanje vraća strmoglavim

letom mimo drveta, van njene duplje

na stablu tako da se ruši na zemlju uz

istovremene zvuke “tras” i “bup”. Ptica

ustaje, kostreši perje i ljutito i mrzo-

voljno zakrešti kao da traži objašnjenje

svog neuspelog poduhvata. Sa pticom

je sve u redu, te posle nekoliko trenu-

taka ponovo pokušava da nađe svoj

put do najviše tačke. Potrajaće neko

vreme, sa još mnogo potresnih udara

u zemlju, ali najzad činiće uskoro ono

što je u njenoj prirodi i jednog dana

ovladaće letenjem.

Sada zamislite ljudsko biće kome

su neophodni društveni odnosi – puni

saosećanja, raznolikosti i ispunjenosti

– sa drugima. Kreativan i osnažuju-

ći rad kao i pravičan udeo i uticaj na

odlučivanje u distribuciji ljudskih,

materijalnih i proizvodnih resursa

društva. Svi težimo ovim stvarima

kroz ceo svoj život. I mi, poput ptice iz

prethodnog primera, stremimo ovim

stvarima, jer one predstavljaju jedno-

stavno nekolicinu mnogih naših uro-

đenih potreba, žudnji i želja – one

su u našoj prirodi. Ipak, za razliku od

ptice, uspeh naše borbe ne zavisi od

gravitacije, fi zičke snage, dužine naših

udova, niti od jednostavnog ponavlja-

nja naših pokušaja u vremenu. Nijedna

od ovih stvari nije doprinela ukidanju

ropstva, niti borbi za građanska prava

protiv “Džim Krou”1 rasizma koja je

nadahnula Bitlse da naprave pesmu.

Tačnije rečeno, našu sposobnost da se

emancipujemo u sporazumu sa dru-

gima oblikuje naša svest i društvene

institucije u kojima se rađamo i živi-

mo. “Podigni ova slomljena krila i

nauči da letiš” je isto tako istinito za

rasu kao što je za pol i seksualnost, za

klasnu borbu, za ljudsku sposobnost

odlučivanja o stvarima koje ih se tiču.

Kao što napad na prava žena, problem

imigranata, tragedija Nju Orleansa, ra-

stući jaz između bogatih i siromašnih,

vođenje imperijalnih ratova, osećanje

beznadežnosti u narodu i verovanje

da ne možemo da utičemo na pro-

mene, ukazuju i podsećaju na to da se

za emancipaciju rase, klase i pola i za

učešće naroda još treba boriti, ali isto

1 Džim Krou – rasistički državni i

lokalni zakoni u SAD na snazi u periodu

1876-1965. godine. (prim. Z redakcija)

tako da treba da upremo svoje pogle-

de na to kako će da izgleda to novo

društvo kada ga ostvarimo.

Posle procesa društvene transfor-

macije, novo društvo bi imalo nove

institucije koje bi ga defi nisale na sa-

svim različit način od starih. Instituci-

je u svakom društvu obuhvataju sfere

srodničkih odnosa, zajednice, rase,

ekonomije i državnog uređenja. To-

kom civilizacije

ljudi su iz-

građi-

v a l i

in-

sti-

tuci-

je da bi

uspostav-

ljali svoj vlastiti reli- giozni,

duhovni i kulturni identitet i izražavali

svoja uverenja; da bi olakšali stvaranje

potomstva, odgajanje dece i socijali-

zaciju budućih generacija; da bi us-

postavljali politički poredak, donosili

i sprovodili zakone i da bi unapređi-

vali proizvodnju, potrošnju i raspo-

delu materijalnih sredstava za život.

Društvene institucije su sastavljene

od međusobno povezanih uloga i od-

nosa, uobičajenih načina delovanja

i očekivanih ishoda. Ove institucije

produkuju i reprodukuju ishode koji

mogu biti više ili manje rasistički, više

ili manje klasistički, više ili manje sek-

sistički, više ili manje autoritarni, itd.

Kris Spanos

Ljudi kao ptice imaju krilaNovo društvo bi se veoma mnogo razlikovalo od ovoga u kome danas živimo i treba da bude takvo koje bi uskladilo

sve naše prirodne ljudske potrebe, težnje i želje za ispunjenjem i emancipovanjem društvenih, socijalnih i materijalnih

odnosa.

42



Zbog svoje sposobnosti samosvesti u

stanju smo da identifi kujemo struktu-

re, predviđamo ishode, i samosvesno

menjamo tok društvenog razvoja na

takav način da možemo da preobra-

žavamo i sebe i institucije kako bismo

dobili poželjnije rezultate od onih koje

smo imali ranije.

Sada zamislite participativno

društvo. Društvo bez klasa, bez seksiz-

ma, rasizma ili autoritarizma, društvo

koje stremi razumnom i obnovljivom

korišćenju ekološkog sveta. Ovakvo

društvo bi bilo zasnovano na vredno-

stima solidarnosti, samoupravljanja,

pravičnosti i raznovrsnosti, između

ostalog, a njegove institucije bi pospe-

šivale udeo u odlučivanju srazmerno

stepenu uticaja, saosećanje sa drugima

i sposobnost uživljavanja, besklasnost,

raznovrsnost životnih izbora i rezul-

tata u svim sferama: ekonomiji, poro-

dici, zajednici, kulturi i politici. Svaka

sfera društva ima svoje sopstvene ka-

rakteristike i funkcije koje je određuju,

dok u isto vreme zalazi i u druge sfere,

dopunjujući, prilagođavajući i oživlja-

vajući dinamiku u njima.

U ekonomskoj sferi se odvija

proizvodnja, potrošnja i raspodela

materijalnih sredstava za život. Ključ-

ne institucije za ekonomiju su radna

mesta, mehanizmi raspodele, vlasnič-

ki odnosi i pravila nagrađivanja. Nova

ekonomija bi bila participativna eko-

nomija sa uravnoteženom složenošću

poslova, sa nagrađivanjem prema na-

poru i požrtvovanju i samoupravnim

savetima proizvođača i potrošača i

decentralizovanim participativnom

planiranjem2. (Albert i Hahnel)

U porodičnoj sferi se podižu

deca, odgajaju buduće generacije, to je

sfera u kojoj se vrši socijalizacija i vodi

briga o članovima. Ključne institucije

su porodice u kojima se sprovodi ro-

diteljska uloga u podizanju dece, gde

se formiraju pol i seksualnost a i drugi

odnosi od važnosti za dečake i devoj-

čice, muškarce i žene, očeve i majke,

odrasle, decu i stare. Nove srodnič-

2 Participativnoj ekonomiji po-

svećen je tematski deo drugog broja Z

magazina.

ke institucije bile bi različito uređene

kako bi se negovali porodični odnosi,

vršila socijalizacija i sprovodila briga

i zaštita. (Sintija Piters radi poslove u

ovom pravcu)3

U političkoj sferi se donose sud-

ske odluke, zakoni i propisi, formira

politika, sa institucijama kao što su

sudovi, pravosuđe, zakonodavstvo i

policija. Novo državno uređenje bilo

bi participativno i verovatno struktui-

rano kao sistem mreža saveta. (Onako

kako je predložio Stiven Šalom u svo-

joj političkoj viziji “Parpolitika” – Par-

ticipativno državno uređenje)4

U sferi zajednice neguju se iden-

titet, religija i duhovnost u okviru rase,

etničke pripadnosti, mesta bogosluže-

nja, i verovanja o životu, smrti i svetko-

vinama. Nova sfera zajednice unapre-

dila bi međusobne uticaje, stvarajući

veliku raznovrsnost kultura, etničke

pripadnosti i religija. Bilo bi omogu-

ćeno osobama da u okviru ovih za-

jednica biraju religije, kulture i zajed-

nice sa kojima se najviše identifi kuju.

Isto tako bi se eliminisala nepotrebna

konkurencija oko materijalnih resursa

u okviru i između zajednica. (Između

ostalih, Žisten Podir je pružio nekoliko

nacrta o tome kako vizija rase i kulture

treba da izgleda u novom društvu)

Novo društvo bi se veoma mno-

go razlikovalo od ovoga u kome danas

živimo i treba da bude takvo koje bi

uskladilo sve naše prirodne ljudske

potrebe, težnje i želje za ispunjenjem

i emancipovanjem društvenih, socijal-

nih i materijalnih odnosa. Ipak, uprkos

verovanju da je izgradnja novog sveta

moguća, poželjna, i u skladu sa našom

ljudskom prirodom, kako nam govo-

ri razum, mnogi, verovatno, odbijaju

takve predloge zato što su “utopijski”.

Moglo bi da se argumentuje, kao od-

govor na to, da takva vizija nije utopij-

ska, već potpuno ostvarljiva, moguća

i u stvari neophodna (kada se uzme

3 Tekst Sintije Piters Vizija srod-

stva objavljen je u prvom broju Z maga-

zina.

4 Tekst Stivena Šaloma Politički

sistem za dobro društvo takođe je objav-

ljen u prvom broju Z magazina.

u obzir opasno zagrevanje zemljine

atmosfere i pretnja večitog rata). Prvo,

neki ljudi mogu da poveruju da stre-

mljenje ka svetu bez podela na klase,

rasizma, seksizma i autoritarizma je

isto što i stremljenje ka svetu u kome

ljudska bića imaju sposobnost da plje-

snu rukama i odlete na jug u zimskom

periodu a petlovi da sviraju gitaru, kao

što to može klasičan antropomorfi -

stički lik iz crtanog fi lma, Pevac Sofro-

nije - takav svet, mada zabavan, prosto

nije moguć. Ipak, stremljenje ka svetu

bez podela na klase, rasizma, itd, nije

isto što i stremljenje ka svetu u kome

ljudska bića poseduju posebne spo-

sobnosti životinja a ptice poseduju iste

sposobnosti kao ljudi. Tačnije rečeno,

postoji dublje rasuđivanje iza uverenja

da je težnja ka stvaranju novog sveta

sa fundamentalno preobražajnim i

emancipatorskim institucijama uto-

pija.

Ovakvo rasuđivanje sugeriše da

su podela na klase, rasizam, seksizam,

itd. “postojali oduvek” i da će prema

tome “uvek postojati”. Ideja iza ovog

obrazloženja nastoji da stvori bolje

kapitalističko, rasističko, seksističko

društvo – društvo sa humanim licem.

Drugim rečima: “Ne postoji alterna-

tiva” (NPA) sadašnjem društvenom

uređenju koje utiče na ljudska bića u

svim oblastima života. Zamislite de-

presiju koja bi nastala ako bi se čovek

pomirio s mišlju da su rasizam, seksi-

zam i klasni elitizam neizbežne odlike

ljudske egzistencije, uprkos napori-

ma da se zaustavi nepravda. Svako ko

dođe do ovakvog zaključka treba da

bude užasnut. Bilo bi to jednako pre-

daji vlastitog Ja egzistenciji sa užasnim

zločinima – recimo da žene ne mogu

da glasaju. Bilo bi to kao da je neko pre

ostvarivanja prava glasa za žene rekao

da “žene zbog toga što nisu nikada

glasale u prošlosti, ne treba nikada da

glasaju ni u budućnosti”. Samo zbog

toga što su rasizam, seksizam i podela

na klase postojali u prošlosti ne znači

da će postojati u budućnosti. U stva-

ri izgleda savršeno prirodno i dobro

stremiti ka emancipaciji.


43


Z tematski deo: Južna Amerika

Cilj vladavine i ugnjetavanja je

oduvek bio isti – iskorišćavanje nad-

moći radi pretvaranja drugih ljudi u

robove, radi njihovog izrabljivanja i

potčinjavanja. Ali kroz istoriju su se

menjale metode vlasti nad drugima.

Od golog nasilja u vidu vojne inter-

vencije i okupacije, bombardovanja,

orkestriranih pučeva, atentata, pa do

prefi njenijih metoda kao što su poli-

tička manipulacija i ekonomske uce-

ne. Nad narodima Južne Amerike

primenjivane su sve te najraznovr-

snije metode i taj kontinent najbolje

svedoči o katastrofalnim posledica-

ma postojanja kapitalizma, jednog

neodrživog poretka koji u jurnjavi

za profi tom ne preza ni od čega. Ako

su vam očigledne štetne posledice

po prirodnu sredinu i klimu još uvek

apstraktne da biste shvatili opasnost

kapitalističkog poretka, u narednim

tekstovima moći ćete da se upoznate

sa podlom politikom koju su Sjedi-

njene Američke Države (SAD) i dru-

ge imperijalističke zemlje primenji-

vale nad narodima Južne Amerike i

koju primenjuju na čitavu planetu. A

sve to u cilju da se omogući prevlast

poretka koji ne može da postoji ako

nema podanike i robove, ako ne oku-

pira određenu teritoriju i ako ne čini

zločin nad planetom i ljudima.

Južna Amerika je ujedno i kon-

tinent koji nas uči tome da samo so-

lidarnost među različitim narodima

može da dovede do stvaranja pravog

otpora imperijalizmu i do zbacivanja

proimperijalističkih vlada. Pobeda

imperijalističkih sila na Balkanu po-

četkom devedesetih godina posti-

gnuta je raspirivanjem mržnje među

različitim balkanskim narodima, od-

nosno primenom politike ’’zavadi pa

vladaj’’. Nacionalni politički vrhovi

zemalja bivše SFRJ, potčinjeni im-

perijalističkim moćnicima, borbom

za navodno oslobođenje od drugih,

susednih naroda gurali su sopstveni

narod u ekonomsko robovanje im-

perijalističkim međunarodnim eko-

nomskim institucijama nateravši ga

da se dobrovoljno odrekne sopstve-

nih ekonomskih dobara, prirodnih

resursa, fabrika i prava na odlučiva-

nje o svom radnom mestu. Primer

Južne Amerike nas uči da otpor im-

perijalizmu može da nastane samo

udruživanjem sa drugim narodima i

borbom protiv vojne i ekonomske re-

presije. Sam taj otpor u Južnoj Ame-

rici nije u dovoljnoj meri razvijen, ali

svakako prednjači na planeti.

Tematski deo

Južna Amerika

Markos, potkomandant Markos, potkomandant zapatističke gerile, šalje zapatističke gerile, šalje poruku američkom poruku američkom predsedniku Džordžu Bušu predsedniku Džordžu Bušu zbog pojačanja aktivnosti zbog pojačanja aktivnosti CIA-e u Južnoj Americi.CIA-e u Južnoj Americi.

44



Ako upitate nekog od sta-novnika Latinske Amerike koji je glavni uzrok magičnog kru-ga siromaštva, nasilja i patnji kroz koji zeleni kontinet već decenijama prolazi on će vam bez razmišljanja odgovoriti: "God is to far, US is too close".1

Osnov delovanja SAD u Latin-

skoj Americi predstavlja Monroova

doktrina formulisana, sada već da-

leke, 1823. godine. Po ovoj doktrini

Severna i Južna Amerika predstav-

ljaju zonu isključivog uticaja SAD u

potpunosti van domašaja evropskih

država (koje su u tom razdoblju bile

još jedino prisutne u ovom delu sve-

ta).

XIX vek predstavlja doba izolaci-

onizma u SAD pa zato i ne čudi stav

o delovanju isključivo na prostoru

obe Amerike. Nakon Drugog svet-

skog rata SAD će izaći iz izolacioni-

stičke čaure i u svome političkom i

vojnom delovanju daleko prevazići

granice kontinenta. Ipak, i pored

globalnog aktivizma SAD, Latinska

Amerika je zadržala važno mesto u

američkoj spoljnoj politici kao njeno

"dvorište" i prva i poslednja brana

od komunizma.

Prisustvo i delovanje SAD u La-

tinskoj Americi može se podeliti na

dva perioda.

Prva, imperijalistička, faza po-

činje sa Američko-španskim ratom2,

1898. godine, kojim je završeno doba

kolonijalne vladavine Španije konti-

nentom i započeta apsolutna domi-

1 Bog je predaleko, SAD su pre-

blizu

2 Američko-španski rat je nasta-

vak Kubansko-španskog rata koji je izbio

1895. godine koji je ujedno bio i rat za

nezavisnost Kube.

nacija SAD u Latinskoj Americi.

Nakon ovog rata, kroz ceo XX vek,

sve do kraja Hladnog rata SAD su

nebrojeno puta intervenisale u drža-

vama Centralne i Latinske Amerike

u cilju ostvarivanja svojih interesa3.

Američki interesi, iskazani kroz za-

štitu poslovnih poduhvata multina-

cionalnih kompanija i eksploataciju

prirodnih bogatstava, ostvarivani

su putem podržavanja represivnih

vojnih režima, intervencijama u dr-

žavama koje nisu bile spremne da

prihvate prisustvo korporacija kao

i borbom protiv narodnih pokreta

(bilo da su autohtoni ili imali soci-

jalističko utemeljenje). Hladni rat i

ideološka sukobljenost sa SSSR išli

su uporedo sa borbom za ostvariva-

nje američkih interesa.

Borba protiv komunizma i od-

brana ekonomskih interesa osnov su

američkog spoljnopolitičkog delova-

nja u drugoj polovini XX veka u La-

tinskoj Americi.

Druga, neoimperijalna, faza

započinje sa krajem Hladnog rata

kada, usled gubitka vidljivog nepri-

jatelja i nemogućnosti da interve-

nišu na bazi ideoloških pretpostavki

tj. očuvanju demokratskog poretka,

SAD započinju usmeravanje procesa

u Latinskoj Americi putem kontro-

le međunarodnih fi nansijskih in-

stitucija i svetskih tokova kapitala.

Nametanje politika Svetske banke i

Međunarodnog monetarnog fonda,

širenje zona slobodne trgovine i pri-

vatizacija javnog sektora u latinoa-

meričkim državama samo su neki od

instrumenata navedene politike. U

uslovima globalizacije ekonomskog

3 Najočigledniji primeri za to su

Havaji, Panama, Kuba, Čile, Gvatemala,

Grenada, Peru itd.

i političkog života primena navede-

nih sredstava dovodi do potpunog

"porobljavanja" zemalja kontinenta,

ovog puta ne oružjem i vojnim tru-

pama već kapitalom i tržištem koji

se pokazuju kao znatno efi kasnije i

pogubnije sredstvo.

Većina zemalja Latinske Ameri-

ke "osetila" je uticaj velikog suseda

ali, traumatična iskustva Gvatemale,

Čilea i Nikaragve najbolje opisuju

politiku SAD prema ovom delu sve-

ta.

Gvatemalsko prolećeCentralnoamerička država zasi-

gurno predstavlja najtužniju priču u

knjizi intervencija SAD u ovom delu

sveta.

Gvatemalsko proleće trajalo je

nepunih deset godina, između 1944.

i 1954. godine. Navedeni period bio

je obeležen demokratski izabranim

vladama Hose Arevala i Hakobo

Arbensaza koji su na vlast došli tzv.

Oktobarskom revolucijom kojom

je zbačen general Horhe Ubiko, po

metodama vladavine sličan Truhilju

u Dominikanskoj republici i Somozi

u Nikaragvi.

Tokom tih deset godina izvr-

šen je radikalan preobražaj zemlje;

zaštićena su nacionalna bogatstva,

unapređeno je obrazovanje, mo-

dernizovana privreda, uvedeno je

novo napredno socijalno osiguranje,

ostvarena su prava radnika i omogu-

ćen neometani rad sindikata. Upore-

do sa ovim dostignućima Gvatemala

je počela da vodi nezavisnu spoljnu

politiku i prestala je da glasa u UN

prema direktivama koje su dolazile

iz SAD. Takođe je odbijeno učešće

Gvatemale u ratu u Koreji kao i pri-

stupanje Paktu iz Rija.

Nemanja Džuverović

Bog je predaleko, SAD su preblizu

45



Sve gore navedeno moglo je da

bude tolerisano ali, mešanje u ame-

ričke poslovne interese nije bilo

dopustivo. Naime, američka multi-

nacionalna kompanija pod nazivom

United Fruit Co.4 imala je u svom

vlasništvu velike zemljišne posede

u Gvatemali. Agrarnom reformom

koja je sprovedena od strane vlade

u Gvatemali stranim kompanijama

oduzeta su zemljišta koje one nisu

obrađivale. U slučaju United Fruit

Co. to je bio gro njihovih poseda.

Oduzimanje zemljišta jedne od

američkih kompanija bio je dovoljan

povod da SAD uđu u otvoreni sukob

sa vladom male centralnoameričke

države i da se odluče da sruše vladu

Hakobo Arbensasa. Intervenciju su

sproveli gvatemalci nezadovoljni re-

formama koje su izvršene a, uz po-

moć vojske SAD koja je obezbedila

svu neophodnu vojnu, materijalnu i

logističku podršku.

U timu koji je izvršio intervenci-

ju nalazili su se ambasadori SAD u

Gvatemali, Nikaragvi, Hondurasu i

Kostarici kao i braća Duls (Alan koji

je bio šef CIA i Foster koji je bio dr-

žavni sekretar) koji su imali poslov-

ne veze sa United Fruit Co..U slučaju

Gvatemale sprega poslovnih i poli-

tičkih interesa bila je u potpunosti

ispunjena.

SAD su na čelo Gvatemale posta-

vile vojnu huntu koja je vladala sle-

dećih trideset godina. Istovremeno,

intervencija je dovela do zaoštavanja

unutrašnjih prilika i podele društva

na dve suprotstavljene strane. Na

jednoj strani nalazili su se vojska i

vlasnici krupnog kapitala u zemlji,

grupe koje su najviše izgubile izvr-

šenim reformama a, sa druge sitna

buržoazija, radnički pokret i seljaci

koji su predstavljali istinski demo-

kratski potencijal društva i slojeve

koje su najviše dobili promenama

koje su se odigrale. Polarizacija druš-

tva dovela je do građanskog rata koji

je trajao nepune četiri decenije (!!!) i

koji je okončan tek 1996. godine.

4 United Fruit Co. i danas postoji i

posluje pod nazivom Chiquita Brands

G v a t e -

mala je oči-

gledan primer

koji pokazuje

da SAD ne mogu

prihvatiti promene

čiji su nosioci narodni

pokreti koji za svoj glavni

cilj imaju ostvarivanje samo-

stalnog razvoja društava u kojima

se promene dešavaju. Intervencija

je Gvatemali donela višedecenijski

građanski rat koji je u potpunosti

uništio društvo, poništio sve pretpo-

stavke političko-društvenog razvoja i

za sobom ostavio 200.000 žrtava. Sa

druge strane SAD doneo je povoljnu

poslovnu klimu i značajne profi te

američkim korporacijama u sledećih

pola veka.

Čile nije Kuba, ali koga to već interesuje

Primer Čilea još je očigledniji. U

navedenom slučaju došlo je do po-

klapanja pobede Salvadora Aljendea

na izborima i ugroženosti američkih

poslovnih interesa, što će odrediti

dalji pravac delovanja SAD. Pravac

koji je vodio u direktnu konfrontaci-

ju sa novoizabranom vladom.

Na izborima 1970. godine Salva-

dor Aljende, sa liste Fronta narodne

akcije (Frente de Accion Popular-

FRAP), izabran je za predsednika Či-

lea. Iako socijalista Aljende je imao

drugačije viđenje društvenih prome-

na u Latinskoj Americi od tada, do-

minantnog, Fidela Kastra. Njegova

vizija zasnivala se na revoluciji bez

tzv. zidova za streljanje (Revolucion

sin paredon) tj. na promenama koje

bi se ostvarile mirnim putem. Me-

njanje sistema a, ne njegovo ponov-

no stvaranje! I pored ove distinkcije

SAD su u Aljendeu videle „Kastra

bez brade“ i bezpogovornog sledbe-

nika vođe kubanske revolucije.

Nova vlada ubrzo je započela ve-

liku agrarnu reformu i nacionalizaci-

ju rudnih bogatstava kojih Čile ima u

izobilju5. Ovako vođenom politikom

5 Najveće svetske rezerve bakra

nalaze se upravo u Čileu.

posebno je bila

pogođena ame-

rička korporacija

pod nazivom Anacon-

da Copper Mining

Co. koja je

nepunih

80 pro-

ce n at a

s v o g a

profita

o s t v a -

r i v a l a

u p r a v o

zahvaljujući

svojim rudnici-

ma u Čileu.

Vlada na-

c i o n a l n o g

j e d i n s t v a ,

n a c i o n a l i -

zacija rudnih

b o g a t s t a v a kao

i agrarna re- f o r m a

kojom su od v e l e p o -

sednika, glav- nih američ-

kih saveznika u Čileu,

oduzete zna- č a j n e

površine bile su dovoljan ra-

zlog za SAD da se odluče da interve-

nišu i uklone demokratski izabranog

predsednika.

Obruč oko Čilea počeo je da se

steže otkazivanjem svih kreditnih

linija iz SAD, uvođenjem blokade

na izvoz čileanskog bakra, organi-

zovanjem, u saradnji sa čileanskom

desnicom, štrajkova i diverzija koje

su potpunosti paralizovale život u

Čileu. Kada navedene mere nisu dale

zadovoljavajuće rezultate SAD su se

odlučile da izvrše atentat na tadaš-

njeg načelnika generalštaba Karlosa

Pratsa, koji nije želeo da učestvu-

je u akcijama protiv Aljendea. Po-

sebno ulogu u njegovom atentatu

imao je tadašnji državni sekretar

Henri Kisindžer6. Na mesto načel-

6 Više o ulozi Henrija Kisindžera u

Čileu u knjizi Kristofera Hičensa "Slučaj

Henri Kisindžer" kao i u fi lmu Eugena

Jareckog "Suđenje Henriju Kisindžeru".

46



nika generalštaba došao je Avgusto

Pinoče. Završni udarac ostvaren je

ubistvom samog Aljendea. Državni

udar je ostvaren uz punu podršku

vlasti SAD a, na mesto predsednika

postavljen je Pinoče, koji je u maniru

centralnoameričkih diktatora iz prve

polovine XX veka, vladao sledećih

petnaest godina.

Novopostavljena vojna hunta

ubrzo je poništila sve tekovine pret-

hodne vlasti i krenula u surovu od-

mazdu prema Aljendeovim pristali-

cama. Tokom Pinočeove vladavine

12.000 ljudi je ubijeno ili nestalo u

vladinim akcijama.

Kao zahvalnost za podršku u

državnom prevratu Pinoče je ame-

ričkim kompanijama vratio oduzete

rudnike i dozvolio potpunu privati-

zaciju državnog sektora (po recep-

tu Miltona Fridmana). Posledice

navedene politike bile su stvaranje

masovne nezaposlenosti i opšte siro-

maštvo koje se u godinama koje su

usledile samo produbilo.

Avgusto Pinoče i Henri Kisin-

džer nikada nisu odgovarali za zloči-

ne koje su počinili.

Sandinisti nisu naše đubre

Svrgavanjem Anastasia Somo-

ze7 od strane Sandinista (Frente

Sandinista Liberacion Nacional-

7 Od strane američkih adminis-

tracija okarakterisan rečenicom: "Možda

FSLN), 1979. godine, Nikaragva je

zadobila centralno mesto u Regano-

voj "Rollback Policy" koja je podra-

zumevala da SAD aktivno učestvuju

u svrgavanju socijalističkih ili neza-

visnih vlada, koje bi se etiketirale

kao socijalističke, u zemljama Tre-

ćeg sveta čime bi se oslabio i sam

SSSR.

Strah SAD da će nakon prome-

na na Kubi i u Nikaragvi uticaj SSSR

u Latinskoj Americi znatno osnažiti

doveo je do započinjanja, od strane

američke administracije, prljavog

građanskog rata u Nikaragvi koji je

trajao nepunu deceniju i koji je svo-

jim destruktivnim obeležjima po-

ništio sva dostignuća sandinističke

vlasti i uveo Nikaragvu u potpunu

ekonomsku i strukturalnu krizu

iz koje se i dan danas još uvek nije

izvukla.

Tokom oba reganova mandata

SAD su obučavale i fi nansirale Kon-

tre koje su stalnim akcijama i di-

verzijama pokušavale da destabili-

zuju sandinističku vlast u Managvi.

Kao svoju bazu Kontre su koristile

granične oblasti Hondurasa čime

je istovremeno destabilizovana još

jedna država i narušeni odnosi iz-

među suseda.

Uporedo sa podrškom koju su

pružale Kontrama SAD su mini-

rale sve mirovne inicijative koje je

pokrenula grupa Kontadora u cilju

je Somoza đubre ali, je on naše đubre".

postizanja mira u Centralnoj Ame-

rici. SAD su smatrale da je nepri-

hvatljivo da Sandinisti budu jedna

od strana potpisnica mirovnih spo-

razuma. Priznavajuću im to pravo

SAD bi ostovremeno priznale i vlast

u Nikaragvi što je bilo nedopustivo.

Sandinistički režim morao je biti u

potpunosti uništen!

Pobeda je ostvarena 1990. godi-

ne kada su Sandinisti izgubili izbore

od Ujedinjene opozicije i Violete

Čamoro na njenom čelu. Celoku-

pna kampanja bila je fi nansirana

od strane Nacionalne fondacije za

demokratiju (NED)8 iako njen sta-

tut izrazito zabranjuje fi nansiranje

izbornih procesa.

Stvaranjem i fi nansiranjem Kon-

tri SAD su uvele zemlju u građanski

rat i stvorile ekstremnu polarizaciju

društva koja je i danas sveprisutna.

Zahvaljujući ekonomskoj bloka-

di koja je uvedena, od strane SAD,

došlo je do potpunog ekonomskog

kolapsa u zemlji. Posledice se ose-

ćaju i danas, posle dvadeset godi-

na. Nikaragva danas predstavlja

najsiromašniju zemlju Centralne

Amerike.

* * *Tokom XX veka SAD nisu pre-

zale da u zaštiti interesa svojih kom-

panija i ’’odbrani’’ kontinenta od vi-

rusa zvanog komunizam upotrebe

sve potrebne mere, bez obzira na

moguće žrtve. U ime odbrane de-

mokratskih vrednosti u Latinskoj

Americi administracije SAD su se

koristile najrepresivnijim merama.

Multinacionalne korporacije i ame-

rička nacija na kraju su mogle da

odahnu; univerzalne tj. američke

vrednosti su odbranjene, poslovni

interesi sačuvani a, komunizam po-

beđen. Za žrtve takve politike više

niko ne pita.

8 Tematski deo trećeg broja Z mag-

azina posvećen je analizi uloge Nacio-

nalne fondacije za demokratiju (NED)

u ostvarivanju imperijalističkih interesa

SAD. (prim. Z redakcija)

Luksuz bogatih, glad siromašnihLuksuz bogatih, glad siromašnih

47



Godine 1958, kada je skoro po-

lovina stanovništva Čilea patila od

nedostatka hrane, krova nad glavom,

zdravstvene zaštite i obrazovanja,

što su rezultati godina kapitalističke

vladavine, doktor (lekar po zanima-

nju) Salvador Aljende zamalo po-

beđuje na predsedničkim izborima

1958. i 1964. godine, uprkos velikoj

manipulaciji izbornim procesom od

strane CIA.

Aljende u očima SAD ne pred-

stavlja ni vojnu ni ekonomsku, nego

čisto ideološku pretnju, tačnije psi-

hološku - on je mogao biti dobar pri-

mer demokratski izabranog socijali-

ste koji poštuje zakon.

"Sjedinjene Američke Države

nemaju vitalnih nacionalnih intere-

sa vezanih za Čile... Odnos vojnih

sila u svetu ne bi se bitnije promenio

ukoliko bi Aljende došao na vlast....

Pobeda Aljendea bi predstavljala psi-

hološki gubitak za SAD i dobitak za

pobornike marksističkih ideja". - iz

studije CIA, 1970. godine.

Vlada SAD odlučuje da spreči pobedu Aljendea 1970.

"Ne vidim zašto bi smo stajali po

strani i gledali kako zemlja postaje

komunistička zbog neodgovornosti

sopstvenog stanovništva". - Henri

Kisindžer, savetnik za nacionalnu

bezbednost Ričarda Niksona, govo-

reći o čileanskim glasačima 1970.

Nakon pobede Aljendea, ali pre

preuzimanja vlasti, Ričard Nikson

govori: "Šansa možda 1 prema 10,

ali spasiti Čile! ... zanemariti rizik ...

10.000.000 $ na raspolaganju, može

i više ako je neophodno...." - beleške

direktora CIA, Ričarda Helmsa sa sa-

stanka na kome je Nikson izdao na-

ređenja o ohrabrivanju vojnog udara

protiv Aljendea.

"Sao Paolo, Tegicigalpa, Buenos

Aires, Lima, Montevideo, Bogota,

Meksiko Siti javljaju o čestom pojav-

ljivanju materijala o temi Čile. Poja-

Erik Lormand

Kako je uništena najstarija demokratija u Južnoj

Americi

ČileJedan od nacrnjih dana Latinske Amerike je 11. septem-

bar 1973. kada je ubijen predsednik Čilea, Salvador Aljen-de, prvi levičar marksista izabran na izborima za šefa države u zapadnoj hemisferi. Njega je krvavim pučem, uz svestranu podršku Sjedinjenih Američkih Država, zbacila čileanska voj-na vrhuška na čijem je čelu bio Augusto Pinoče. Od dolaska Pinočea na vlast do 2000. godine ubijeno je na najsuroviji način na hiljade ljudi osumnjičenih za neistomišljeništvo.

Život je izgubio i otac Mišel Bašele, sadašnje predsed-nice Čilea. Generala Alberta Bašela uhapsili su njegovi drugovi iz vojske 11. Septembra 1973, a sledeće godine je podlegao od rana zadobijenih mučenjem u Pinočeovim tamnicama. Telo Salvadora Aljendea izvučeno je kroz spo-redni ulaz predsedničke palate koja je tog jutra napadnu-ta iz vazduha i gorela u plamenu. Po zvaničnim verzijama Aljende je, pošto je održao svoj poslednji govor preko radi-ja, videvši da ne može da odbrani demokratsko ustrojstvo, izvršio samoubistvo. I samo pominjanje Aljendeovog imena bilo je opasno po život u vreme šesnaestogodišnje diktature Augusta Pinočea koji je odredio da u Čileu, ’’ni list na grani ne sme da šušne’’ bez njegovog znanja.

Salvador Aljende je svrgnut državnim udarom zbog svo-jih napora da svoju državu učini nezavisnom od stranog uti-caja i ekonomskog iskorišćavanja, prvenstveno od strane SAD-a. Ovaj predsednik dospeva na ’’crnu listu” američke administracije te uz pomoć SAD biva svrgnut od strane dela vojnih struktura u Čileu. Pre toga izvršen je ekonomski udar na Čile od strane američke administracije, a zatim uz podrš-ku CIA-e i odreda koji su obučavani od strane SAD-a dolazi do vojnog udara i diktature američke marionetske vlade, koja je donela pakao terora ovoj zemlji, uništavajući demo-kratsku misao i svaku opoziciju koja se usudila suprostaviti diktaturi i ekonomskom uništavanju i iscrpljivanju zemlje od strane velikih američkih korporacija i poslušnika koji su bud-zašto prodavali čileansko bogatstvo.

48



vili su se članci i u New York Timesu

i Washington Postu. Propagandne

aktivnosti doprinose dobrom pokri-

vanju razvoja događaja u Čileu po

našim uputstvima". - CIA, 1970.

"(Za vojni udar još uvek) nema

opravdanja koje se može ponuditi a

da je prihvatljivo za Čile i Latinsku

Ameriku. Zato se čini potrebnim da

se podrži tvrdnja da je puč neopho-

dan da se Čile spasi od komunizma".

- CIA

Nakon što je odbio da organizu-

je puč, čileanski komandant armije

Rene Šajder je ubijen. Ubistvo oja-

čava Aljendeov položaj, a SAD poči-

nju ekonomsku izolaciju.

Na izborima 1973, opozicione

partije podržane od strane SAD se

nadaju dvotrećinskoj većini u kon-

gresu što bi bilo dovoljno za sme-

njivanje Aljendea, ali, popularnost

predsednika i dalje raste i njegova

partija pobeđuje.

U septembru 1973, sa američkim

vojnim brodovima koji spremno če-

kaju u blizini obale, uz 32 američka

aviona (koji sleću u Argentinu blizu

čileanske granice) i sa američkim si-

stemom za komunikaciju u vazduhu,

čileanski ekstremisti trenirani u SAD

ruše vladu i ubijaju Aljendea i ne-

koliko članova kabineta. Univerziteti

su stavljeni pod vojnu kontrolu, opo-

zicione partije su zabranjene, hiljade

čileanaca će biti mučeno i ubijeno,

mnogi zato što su se našli na listi

koju je napravila CIA.

U ovom intervjuu, čileanska kongresmenka Izabel Aljende, kći Salvadora Aljendea, govori o tome kako se Čile promenio za sedam godina nakon hap-šenja Pinočea u Londonu.

razgovarao Džastin Vogler

27. decembra 2005.

Salvador Aljende (26. jul 1908.

— 11. septembar 1973) bio je socija-

listički predsednik Čilea od novem-

bra 1970. do svoje smrti, navodno

samoubistva, tokom državnog udara

11. septembra 1973. Aljende je bio

prvi marksistički političar izabran

za predsednika jedne države na iz-

borima. Svojom politikom agrarne

reforme, nacionalizacije rudnih bo-

gatstava i pravedne raspodele bogat-

stva, opasno je ugrozio interese kru-

pne buržoazije i stranih, posebno

američkih kompanija. Umesto njega

na vlast je došao general Augusto

Pinoče.

Aljendeova karijera u čilean-

skoj vladi je trajala skoro 40 godina.

Bio je senator, poslanik, ministar i

nakon neuspeha na predsedničkim

izborima 1952, 1958 i 1964, izabran

je za predsednika 1970. sa 36,3 %

glasova.

Iz zgrade čileanskog parlamenta

vide se ratni brodovi usidreni u luci

Valparaizo. Na kopnenoj strani gru-

pa svetlo okrečenih viktorijanskih

kuća stoji kao svedočanstvo vreme-

na u kome je luka bila britanska tr-

govačka stanica. Iza njih, protežu se

raštrkana naselja kao prikačena za

padinu brda; krajnje siromaštvo sa

divnim pogledom na more.

Na zidu malene parlamentarne

kancelarije je uramljeni poster Sal-

vadora Aljendea, prepoznatljive na-

očari sa crnim okvirom i uzdignuta

ruka, napola kao da salutira a napola

kao da maše. Natpis kaže: "Verovali

su da su te ubili ali si ti više živ nego

ikad". Ispod sedi njegova ćerka Iza-

bel Aljende - 60-godišnja kongre-

smenka čileanske socijalističke par-

tije, majka dvoje dece, predsednica

Fondacije Salvador Aljende i rođaka

spisateljice istog imena.

Često navođen kao jedini demo-

kratski izabran marksistički pred-

sednik u istoriji, Salvador Aljende

je izabrao samoubistvo u čilean-

skoj predsedničkoj palati radije

Intervju sa Izabel Aljende

Nikad više

Salvador Aljende sa suprugomSalvador Aljende sa suprugom

Izabel AljendeIzabel Aljende

49



nego da se preda za vreme Pino-

čeovog državnog udara 1973. go-

dine. Izabel je odletela na Kubu sa

majkom i dve sestre. Odatle u Mek-

siko, gde je ostala 16 godina u egzi-

lu, pre povratka u Čile 1989. godine

kada se Pinočeova vlast okončala.

Prvi put je bila izabrana u Kongres

1993. godine.

Obnova čileanske demokrati-

je i zaceljenje rana društva odvijali

su se veoma sporo tokom 1990-tih.

General Pinoče se penzionisao kao

vrhovni komandant armije 1997. i

postao doživotni senator sa zakon-

skim imunitetom. A onda, 16. okto-

bra 1998. godine, bio je uhapšen u

Londonu. Od tada, stvari su se brzo

menjale u Čileu.

"Tih pet stotina dana koje je Pi-

noče proveo u kućnom pritvoru u

Londonu bili su vododelnica", kaže

Izabel Aljende. "To je prisililo Čile-

ance da prihvate da su ozbiljna kr-

šenja ljudskih prava koja je počini-

la vojna vlada bila deo sistematske

državne politike, a ne izolovani

slučajevi ili nenamerni "ekscesi"

kako su Pinočeove pristalice tvr-

dile. Dogodila se impresivna kul-

turna promena – ljudi su prestali

da se plaše i prihvatili potrebu za

pravdom".

Ona se usprotivila zahtevu čile-

anske vlade da se Pinoče vrati, od-

letela je u London 1999. godine da

preda pismo Džeku Strou sa zahte-

vom da general bude izručen Špa-

niji.

"Uvek sam više volela ideju o su-

đenju u Čileu, ali nisam imala mno-

go poverenja u čileanske sudove".

Rezigniranim glasom ona ocenju-

je suđenja koja su u toku. "S jedne

strane, on je izgubio svoj senatorski

imunitet i bio normalno optužen za

brojna krivična dela. S druge strane,

suđenja su suspendovana, jer su nje-

govi branioci tvrdili da pati od sta-

račke demencije. To je neslana šala,

jer on po Santijagu kupuje knjige,

jede u restoranima i potpisuje čeko-

ve. Očigledno je da ima zdravstve-

nih problema, ali je savršeno sposo-

ban da izdrži suđenje. Volela bih da

se Pinočeu sudilo, da je osuđen i ka-

žnjen, nije važno da on ode u zatvor.

Ono što je vazno jeste da se ustanovi

njegova krivica".

Kad se Pinoče vratio u Čile, mar-

ta 2000. godine, Rikardo Lagos je bio

već izabran za predsednika. Šta je

značilo videti prvog socijalistu posle

Salvadora Aljendea u predsedničkoj

palati Moneda?

Izabel naglašava da čileanska

vladajuća koalicija levog centra,

Koncertasión, nije socijalistička i

da nema osobito levičarski program.

"Ali čak i tako, to što je socijalisti-

ma dozvoljeno da upravljaju ovom

zemljom, što institucije nastavljaju

da funkcionišu i to što smo zaista

ostvarili stabilan progres normali-

zujući odnose između civilne vlasti

i vojske – jeste izuzetno".

Ona odaje priznanje generalu

Huanu Emiliju Čejreu, sadašnjem

vrhovnom komandantu vojske zbog

njegovog unapređenja nacionalnog

pomirenja i pune saradnje vojske u

nekim nerešenim slučajevima ljud-

skih prava. "Iznad svega, Čejre je

rekao "nikad više". To je bila pre-

kretnica za mene; to mi je pomoglo

da prevaziđem moje neslaganje sa

vojskom".

Razgovor je skrenuo na Mišel

Bašle, harizmatičnu bivšu ministar-

ku odbrane, i samu ćerku jedne od

Pinočeovih žrtava, čije stalno vo-

đstvo u ispitivanjima javnog mnje-

nja čini njen izbor za prvu ženu

predsednika Čilea skoro izvesnim.

"Ona je sasvim normalna žena koja

je imala težak život, rastavljena, koja

podiže decu sama, i koja je iskusila

prave patnje. Te stvari je čine bli-

skom društvu kakvo je naše".

"I, naravno, žena predsednik,

prva u Čileu, jedna od prvih u Latin-

skoj Americi, to me ispunjava pono-

som…To odslikava duboke kulturne

promene". Naravno da je put koji

treba preći veoma dug. "Ja sam jedi-

na žena socijalistički predstavnik u

zakonodavnoj vlasti, a to govori vrlo

loše o Socijalističkoj partiji".

Godine 2003. obeležena je tri-

desetogodišnjica vojnog puča i

smrti Salvadora Aljendea u Čileu i

širom sveta. Dokumentarni fi lmovi

o Aljendeovoj vladavini koji nikada

ranije nisu prikazivani u Čileu, bili

su emitovani danima na televiziji.

"Na godišnjicu, 11. septembra prvi

put smo održali komemoraciju u

predsedničkoj palati uz govor pred-

sednika Lagosa". Za Izabel je ovo bio

"veliki skok napred" u borbi da po-

vrati ugled ukaljanom imenu svoga

oca".

Da li bi to bilo moguće da nije

bilo Pinočeovog hapšenja u Londo-

nu? "Ne, Pinočeovo hapšenje je ima-

lo fundamentalni značaj i posle toga

je ubrzano postajao sve izolovaniji".

Sa osmehom se Izabel seća te-

levizijskog intervjua koji je njen sin

dao sa jednom od Pinočeovih unu-

ka. "Shvatam da je on imao samo

šest godina (kad je izbio puč) i da

uopšte nije odgovoran. Ali, istorija

je istorija. Ideja o ponovnom oku-

pljanju dve porodice kroz buduće

generacije, ne, previše stvari se do-

godilo, previše bola je bilo, a iznad

svega osećaj Pinočeove nekažnjivo-

sti. A sada, ne samo kršenje ljudskih

prava, već i pljačke i otmice. Ne, ne

sviđa mi se slika izmirenja porodica

jer bi bila lažna, to ne postoji".

Nedavno, ove godine, kongresna

istraga u SAD je otkrila da je Pinoče

nagomilao milione dolara na računi-

Augusto Pinoče (1915-2006), odgo-Augusto Pinoče (1915-2006), odgo-voran za smrt 3.197 osoba, porast ne-voran za smrt 3.197 osoba, porast ne-zaposlenosti i siromaštvo, u Srbiji ima zaposlenosti i siromaštvo, u Srbiji ima svoje sledbenike među članovima re-svoje sledbenike među članovima re-dakcije časopisa ''Katalaksija''dakcije časopisa ''Katalaksija''

50



ma u bankama SAD. "Ima ljudi koji

opravdavaju kršenje ljudskih pra-

va govoreći da je ono bilo neop-

hodno... Ali sada, na svetlost dana

izlaze stvari u koje smo uvek sum-

njali; privatne provizije na proda-

je armiji, pljačka javnih fondova.

Ovde u parlamentu možete videti

dugogodišnje Pinočeove pristali-

ce kako se osećaju vrlo neprijatno,

oni to više ne mogu da opravdava-

ju".

Fondacija Salvador Aljende

otvara Muzej Solidarnosti u Santja-

gu. "On će izložiti jednu od najbo-

ljih kolekcija savremene umetnosti u

Latinskoj Americi… sve su to sami

umetnici poklonili vladi moga oca".

Postavka uključuje radove Huana

Miróa, Pabla Pikasa, meksičkog mu-

raliste Davida Sikueirosa i čileanskog

slikara Roberta Mattaa.

Sledeći događaj će biti prosla-

va stogodišnjice rođenja Salvadora

Aljendea, 2008. godine. "Organizu-

jemo veliki muzički festival… Nešto

značajno što predstavlja povezivanje

svih različitih faza procesa; preme-

štanje ostataka mog oca, statua, pro-

stor za umetničke radove i onda –

odavanje poslednje počasti". Ona se

nada da će Sting ili U2 doći.

Ali, izuzev nostalgije, da li je

ideologija Salvadora Aljendea još

uvek relevantna?

"Danas živimo u drugom svetu,

ali neke stvari ostaju apsolutno iste",

kaže ona. "Moj otac se uvek borio za

one lišene imovine, za njega je so-

cijalizam bio to, borba za one koji

imaju najmanje. Danas koristimo

izraz koji nije postojao u njegovo

vreme – jednakost mogućnosti – a

on je potrošio svoj život boreći se

za to".

"Danas živimo u globalizova-

nom svetu; Čile mora da izvozi svo-

je proizvode i promoviše inovacije.

Ali ništa od toga nema nikakv zna-

čaj samo po sebi. Ispod svega toga

cilj mora biti izgradnja društva koje

može ponuditi jednakost mogućno-

sti svojim ljudima".

Međunarodne fi nansijske insti-

tucije, na čelu sa Međunarodnim

monetarnim fondom (MMF), imale

su presudnu ulogu u devastiranju

latinoameričkih ekonomija tokom

druge polovine XX veka. Države

Latinske Amerike su, pod pritiskom

svog većeg suseda SAD, bile prinu-

đene da u restruktuiranju ekonomija

primenjuju neoliberalna načela koja

su im nametale međunarodne fi nan-

sijske institucije i time u potpunosti

napustile put samostalnog razvoja.

Kao najočigledniji primer ova-

kvih nastojanja izdvaja se Argentina.

Nakon pada diktature 1983. go-

dine Argentina je postala glavno

’’zamorče’’ Međunarodnog mone-

tarnog fonda. Svi saveti koji su stizali

iz MMF nekritički su bili primani k

znanju od strane argentinskih vlada,

a nakon toga i sprovođeni u delo.

Tako je došlo da potpune liberaliza-

cije tržišta, privatizacije javnog sek-

tora, mahom od strane stranih fi rmi,

i deregulacije tržišta rada na štetu

radničkog stanovništva.

Uporedo je određen fi ksni kurs

pezosa prema dolaru u odnosu 1:1

što je imalo dalekosežne posledice.

S obzirom da je tako nerealan kurs

bio na snazi više od dvadeset godi-

na došlo je do velikog zaduživanja

u inostranstvu u dolarima i stvara-

nja visokog spoljašnjeg duga koji je

2001. godine dostigao 120 milijardi

dolara. Druga kobna posledica ne-

realnog kursa bio je pojeftinjenje

uvoza što je dovelo do propasti unu-

trašnje industrije i velikog povećanja

nezaposlenosti.

Tokom celokupnog trajanja ar-

gentinske agonije MMF je novim

kreditnim linijama, sa visokim ka-

matnim stopama, podržavao nereal-

no konstruisan ekonomski sistem.

Umesto da se ulaže u dalju industrija-

lizaciju, stimulisanje uslužnog sekto-

ra kao i sveobuhvatan razvoj zemlje,

MMF je svoje kredite usmeravao ka

održavanju precenjenog kursa pezo-

sa. Istovremeno, Fond je bio spreman

da zažmuri na korupciju koja je, za

vreme mandata predsednika Karlosa

Menema (1989-1999), u potpunosti

nagrizla sve segmente društva.

Da su recepti koji su stizali iz

Vašingtona bili pogubni videlo se

Nemanja Džuverović

Argentina vs. MMF

51



u decembru 2001. godine kada je

Argentina doživela potpuni eko-

nomski kolaps. Usled prevelikog

spoljašnjeg duga investitori (koji su

u potpunosti bili iz inostranstva kao

posledica privatizacije javnog sek-

tora) su se povukli. Banke su prvo

zabranile podizanje devizne štednje

građana, a nakon toga je nelegalnom

odlukom vlade odlučeno da se devi-

zni računi pretvore u pezose koji su

u međuvremenu obezvređeni.

Sve gore navedeno dovelo je do

izlaska naroda na ulične proteste

poznatije kao cacerolazo. Predsed-

nik De la Rua uveo je, bez saglasno-

sti Kongresa, vanredno stanje što

je izazvalo još veće nezadovoljstvo.

Protestanti su kao odgovor krenuli

na predsedničku palatu Casa Rosa-

da. De la Rua je pobegao helikopte-

rom, ali je bio prinuđen da podnese

ostavku. U sledeće dve nedelje Ar-

gentina je promenila pet predsed-

nika (!!!) koji nisu mogli da promene

postojeće stanje.

Situacija se postepeno normali-

zovala tokom sledećih godinu dana

i sa izborom Nestora Kirhnera za

predsednika 2003. godine Argentina

je počela svoj bolan put ka oporav-

ku.

Kao prvu meru Kirhner je uveo

zabranu vraćanja duga MMF dok

se ne postigne dogovor o njego-

vom reprogamiranju. Sporazum je

na kraju postignut, na veliko neza-

dovoljstvo MMF, koji je pristao na

značajno smanjenje svojih potraži-

vanja. Da bi se konačno oslobodila

duga MMF Argentina je 2005. godi-

ne odlučila da proda polovinu svojih

deviznih rezervi (!!!).

Veliki udeo u rešavanju argen-

tinske krize imala je i Venecuela tj.

njen predsednik Ugo Čavez koji je

kupio trećinu obveznica kojima je

reprogamiran argentinski spoljaš-

nji dug i time značajno rasteretio

ekonomiju Argentine. Danas, Ve-

necuela i Argentina, predstavljaju

glavne zagovornike stvaranja Banke

za Jug koja će kao primarni cilj ima-

ti podsticanje samostalnog razvoja

latinoameričkih zemalja. Preporuke

koje stižu od MMF i Svetske banke

stimulišu stvaranje neoliberalnih si-

stema čime se ugrožava nezavisnost

ne samo ekonomija već i samih drža-

va Latinske Amerike. U skladu sa tim

stvaranje nove fi nansijske institucije

sa globalnim dometima, a drugači-

jim principima shvata se kao neop-

hodan korak.

Venecuela je već pokrenula

procez izlaska iz MMF dok je Ar-

gentina najavila isto.

Argentina danas pokušava da

izgradi ekonomiju daleko izvan do-

mašaja međunarodnih fi nansijskih

institucija. Članica je MERCOSUR1

i aktivno učestvuje u inicijativi AL-

BA2 gde je najavila i skorije članstvo.

1 MERCOSUR – regionalni trgov-

inski sporazum između Argentine, Bra-

zila, Paragvaja i Urugvaja sklopljen 1991.

godine u Asuncionu. Pridružene članice

su: Bolivija, Čile, Kolumbija i Peru.

Venecuela je postala peta stalna članica

2006. godine. Njegova svrha je promov-

isanje i ostvarivanje slobodne trgovine i

olakšano kretanje dobara, ljudi i valuta.

(prim Z redakcije)

2 ALBA – Bolivarova alterna-

tiva za narode naše Amerike (Alter-

nativa Bolivariana para los Pueblos de

Nuestra América, ili ALBA što takođe

znači ’zora’ na španskom) je politička,

Zajedno sa Venecuelom radi na stva-

ranju gore pomenute Banke za Jug

koja će biti podređena potrebama

latinoameričkih zemalja.

Oslonac na sopstvene snage

i regionalna saradnja, a ne saveti

koje stižu iz Vašingtona lekcije su

koje je Argentina naučila iz sop-

stvenog iskustva. Nama samo osta-

je da izvučemo pouke pre nego što

bude prekasno i okrenemo se druga-

čijem razvoju Srbije.

socijalna i ekonomska vizija integraci-

je između latinoameričkih zemalja,

koju je predložila venecuelanska vlada

kao alternativu za Slobodno Trgovin-

sku Zonu Amerike (Free Trade Area

of the Americas – FTTA ili ALCA na

španskom) koju su predložile SAD. Alba

sporazum otvoreno odbacuje mnoge

principe otelotvorene u neoliberalnim

slobodnotrgovinskim sporazumima i

zasniva se na principima solidarnosti i

uzajamne ekonomske pomoći i demon-

strira moguću alternativu modelima re-

gionalne saradnje koji su danas prisutni.

Potpisnici ALBA sporazuma su za sada

Venecuela (2004), Kuba (2004), Bolivi-

ja (2006) i Nikaragva (2007). (prim. Z

redakcije)

Blokada puta pokreta nezaposlenih u ArgentiniBlokada puta pokreta nezaposlenih u Argentini

52



Tokom nedavnog, korporativ-

nom globalizacijom izazvanog eko-

nomskog sunovrata u Argentini,

radnici su se suočili sa katastrofom

pošto su njihove kapitalističke fi rme

bankrotirale jedna za drugom. Da bi

obezbedili bilo kakvu zaradu i predu-

predili gladovanje, radnici propalih

preduzeća su u izvesnim slučajevima

odlučili da ožive svoje radno mesto i

povrate sposobnost poslovanja, upr-

kos tome što su vlasnici, kapitalisti,

bili nesposobni da ih pokrenu.

Ignorišući državno protivljenje,

agresivnu konkurenciju, zastarelu

opremu, izostalu tražnju, radnici su

na ovim mestima preuzeli, prema

gruboj proceni, stodevedeset fa-

brika u toku proteklih pet godina. U

svakoj zauzetoj fabrici, rečeno nam

je tokom naše posete, nisu samo

vlasnici, kapitalisti, bili digli ruke od

proizvodnje, već su to isto učinili

bivši stručni i rukovodeći kadrovi,

uključujući i menadžere i inženjere.

Tamo gde su privilegovani kadrovi

mislili da je za njihovu budućnost

bolje da potraže posao na drugom

mestu nego da se drže proizvodnje

koja propada, neobrazovani i pro-

sti radnici su morali da ožive svoja

preduzeća koja su bila u propadanju

ili da trpe posledice nezaposleno-

sti. Tako, do sada, argentinska zau-

zimanja fabrika, rekli su nam čelni

organizatori u pokretu, "nisu bila

ideološki akti niti sprovođenje revo-

lucionarnog plana…", već naprotiv

"…akti očajničke samoodbrane". Što

je još zanimljivije, provokativnije

i inspirativnije, posle preuzimanja

preduzeća, što je obično zahtevalo

višemesečnu tešku borbu da se sa-

vlada politički otpor države, i posle

nekog vremena vođenja fabrike, pla-

novi za oživljavanje su postajali sve

više vizionarski.

Da bih saznao što više o uku-

pnom stanju "pokreta za oživljavanje

preduzeća", posetio sam jedan od

hotela koji su "osvojili" radnici, fabri-

ku sladoleda, fabriku stakla, klanicu

– sve oživljene radom njihove pre

toga manualne, potčinjene, nekvali-

fi kovane, i, u mnogim slučajevima,

jedva obrazovane pa čak i nepismene

radne snage.

U svakom od ovih preduzeća, ve-

ličine od oko 80 do oko 500 zaposle-

nih, kao i u svim drugim fabrikama

koje su oživljene radničkom akcijom,

radnici su brzo postavili radnički

savet kao telo koje donosi odluke.

U takvim savetima svaki radnik je

dobio pravo glasa i vladavina veći-

ne utvrđuje sveobuhvatnu politiku

preduzeća. Radnici proces nazivaju

samoupravljanjem i svaka fabrika

određuje sopstvene norme i odnose.

Ubrzo, međutim, u većini zau-

zetih fabrika, "radnici su izjednačili

plate pomoću jedinstvene cene rad-

nog sata". Fabrike koje su odstupale

od ovakvog egalitarizma, nastojale

su da omoguće "malo veće plate za

one koji su u fabrici radili duže i ne-

što niže plate za one koji su tek usko-

čili u posao". Isto tako, u poslednje

vreme, počele su diskusije o načinu

podsticanja radnika. Koji tip treba

da primene, u kakvom obliku? Neki

kolektivi su bili za to da se više plati

misaoni i upravljački rad. Drugi su

plaćali više za naporniji i nezdravi-

ji rad. Većina se, međutim, čvrsto

držala jednakih plata za sve. Svi su

se počeli pitati, kako da na najbolji

način ostvare jednakost "ali da isto

tako imaju podsticaje da više rade?"

Čak i tamo gde iscrpljujući rad nije

bio bolje plaćen, kao što je bilo na ve-

ćini mesta, rekli su nam da su mnogo

razmišljali o tome da ljudi koji su sada

vezani za jednolične iscrpljujuće

poslove treba "da imaju mogućnosti

i edukuju se za interesantniji rad" i da

su isto tako smanjene tendencije od-

bijanja da se podeli znanje, jer svako

vidi da je zajednički napredak u sva-

čijem interesu, a ne samo u interesu

vlasnika.

U svim oživljenim fabrikama,

iako nam je rečeno da se za izvesne

zadatke koji su morali da se obavlja-

ju pod posebnom kontrolom kapi-

talista, pokazalo da "više nisu rele-

vantni", takođe nam je rečeno da su

"mnoge druge organizacione, me-

nadžerske, i na druge načine "više"

poslove - koje su ranije obavljali

profesionalci - sada morali da obav-

ljaju preostali radnici". Deo radnika

je tako prihvatio nove zadatke, a to

je ponekad imalo za preduslov da se

prethodno opismene.

Kada sam pitao radnike da li je

u (njhovim) fabrikama bila podela

Majkl Albert

Argentinsko samoupravljanjeU oktobru 2007. Majkl Albert je proveo nedelju dana u Buenos Ajresu, glavnom gradu Argentine, gde se upoznavao s

načinom na koji funkcioniše radničko oživljavanje fabrika od kojih su vlasnici digli ruke. Albert je teoretičar participativne

ekonomije (parekona), kojoj smo posvetili tematski deo drugog broja Z magazina. Ostvarenje parekona u društvu i na

radnim mestima dovelo bi, prema Albertu, do stvaranja besklasnog društva. U ovom tekstu Albert govori o nedostacima

argentinskog modela organizovanja radnih mesta koji bi mogli da ugroze njegov slobodarski potencijal.

53



rada poput one koju nalazimo u ka-

pitalističkim korporacijama, sa jed-

nom petinom zaposlenih koji rade

uglavnom ili isključivo "ovlašćujuće"

i prijatnije poslove, i sa četiri petine

onih koji rade uglavnom ili samo

monotone, zatupljujuće poslove,

uključujući i dominaciju prvih nad

drugima pomoću određivanja agen-

di, dominiranja raspravama, i uspo-

stavljanjem svoje volje na razne dru-

ge načine – odgovori koje sam dobio

bili su saglasni u tome da je ova ra-

zlika između radnika koji se bave

ovlašćujućim i onih koji se bave

podvlašćujućim radom postojala,

a zatim su govorili o potrebi jačanja

radničkog učestvovanja ne samo u

raspravama o platama, već i u dru-

gim diskusijama. Odgovori nisu is-

prva priznavali da je bilo struktural-

nih prepreka, ne samo loših navika,

koje su ometale učestvovanje. Ali

kad su malo pritisnuti, organizatori

su se složili da je stara podela rada

poništavala egalitarističke impulse,

iako je jedino rešenje koje su nudili

manuelnim radnicima bilo da nauče

da obavljaju menadžerske poslove.

Nisu primećivali, ili nisu priznavali

da ovde neće biti dovoljno takvih po-

slova za sve, osim ako ne uvedu pro-

mene u sastavu zadataka koji ulaze

u opis poslova jednog radnog mesta

tako da svako ima deo ovlašćujućih

zadataka.

U fabrici sladoleda koju smo po-

setili, na primer, bile su samo dve

žene radnice. Jedna je bila blagajnik.

Upitana koja je njena klasa, isprva

nije shvatila pitanje i odgonetala je šta

to imamo na umu, ali kad je shvatila

na šta smo mislili, rekla je: "Naravno,

radnik sam, kao i svi ostali". Za nju

je to bilo očigledno. Moje pitanje je

bilo isto tako smešno kao da sam je

pitao kog je pola. Iznad osećanja da

je kao i svi drugi radnici, plaćena kao

svi drugi radnici i ima jedan glas kao

i svi drugi radnici, ispostavilo se, što

je povećalo iznenađenje, da je ova

blagajnica isto tako trošila samo po-

lovinu svakog radnog dana radeći sa

fi nansijama i dokumentima. Drugu

polovinu svakog radnog dana je ra-

dila na proizvodnoj liniji. Međutim,

njen položaj nije bio tipičan. Pitanja

su više puta otkrivala da zadržavanje

starog posla dok se obavljaju neki

novi, više ovlašćujući zadaci – nije

bilo samo ili čak uopšte najtipičniji

obrazac rada ili postizanja da me-

nadžerske dužnosti budu obavlje-

ne. Češće su to bili ljudi kojima je

obavljanje intelektualnijih zadataka

predstavljalo celu radnu ulogu i koji

uopšte nisu provodili vreme na po-

kretnoj traci ili drugim monotonim

poslovima. Šta više, većina ljudi u

oživljenim fabrikama, nastavljala je

da radi samo svoje stare poslove, ne

preuzimajući nikakva nova ovlašće-

nja. Većina ljudi je, drugim rečima,

još trošila sat za satom obavljajući

ubistveni mehanički rad, iako sada u

sasvim novom kontekstu.

Upitana da li prima različitu pla-

tu od drugih radnika, blagajnica i

radnica na tekućoj traci je rekla: "Ne,

imam istu platu, zašto bi se moja pla-

ta razlikovala?" U daljem razgovoru

ova žena i drugi u fabrici sladoleda

– a i u drugim fabrikama koje smo

kasnije posetili – ispričala nam je

da "pošto se radnicima ne odbija od

plate zbog lenjosti niti se nagrađu-

ju većom platom kad se više zalažu,

svako ko podbacuje izlazi pred ceo

radnički savet i to se rešava". Isto

tako, rečeno nam je da je na osno-

vu odluka celog radničkog saveta

bilo otpuštanja zbog "alkoholizma,

nasilja, itd". Ukratko, prilično uni-

verzalno za zauzete fabrike – radnici

su morali da se potrude da njihove

kolege budu zadovoljne, što u praksi

izgleda znači da ljudi mora da obav-

ljaju svoje poslove kompetentno i

da daju doprinos u skladu sa svojim

sposobnostima onako kako to shvata

ceo radnički savet. Ukratko, sa rad-

nicima na čelu, ili ćete izvršiti svoje

obaveze ili ćete odgovarati zbog toga

što niste.

Kada smo je pitali da li se ona po

nečemu razlikuje od drugih radnika

i da li i drugi radnici mogu da obav-

ljaju fi nansijske poslove, ponosna što

vodi blagajnu rekla je: "Naravno da i

drugi to mogu". Svi drugi koje smo

to pitali isto ponovili su: "Da, narav-

no da svako može da obavlja fi nan-

sijske poslove, ili bar svako može da

obavlja neki intelektualni zadatak".

Ali, kad smo pitali zašto onda samo

ona i još dvoje ljudi u njihovoj fabrici

sladoleda obavljaju blagajnički posao

dok je većina radnika i dalje izvrša-

vala samo monotone i mehaničke za-

datke, ni blagajnica niti bilo koji dru-

gi radnik koga smo pitali nije mislio

da je ova podela rada bila promašaj,

ili bar nije tako mislio dok mu nismo

postavili to pitanje. "Svi smo mi rad-

nici", govorili su. "Svi smo mi prija-

telji. Svi delimo radosti i dobrobiti

našeg zajedničkog truda". Sve dok

su mnogo radili, davali sve od sebe,

i imali jednake plate, izgledalo je da

ne osećaju da je velika razlika u tome

ko obavlja kakve poslove. Ali, važno

je podsetiti se, dok smo razgovarali

sa radnicima, to su bez izuzetka bili

radnici koji su radili na ovlašćenijim

poslovima.

U dužim intervjuima, aktivisti

pokreta koji su pažljivo pratili njegov

razvoj, svi su se saglasili da je stalna

podela između manje i više ovla-

54



šćenih radnika bila problematična

i nešto što treba prevazići da ne bi

poništilo druge rezultate u koje su

verovali, ali nisu nudili nikakav pose-

ban plan sprovođenja takve prome-

ne i generalno su ukazivali na to da

im je prva briga bilo da budu uspešni

i zadrže svoja radna mesta.

U klanici koju smo posetili, u vezi

sa grupom ljudi koji su radili ovla-

šćenije poslove, rečeno nam je da

je ceo radnički savet koji ima skoro

500 radnika izabrao odbor od ovih 8

osoba koje se bave dnevnim admini-

striranjem. Sreli smo se sa ovih osam

zaposlenih koji su svi nekada izvrša-

vali monotone i mehaničke poslove,

a sada obavljaju intelektualne zadat-

ke i povrh toga, bili su izabrani u od-

bor od strane celog sastava. Njihove

plate se nisu promenile time što su

postali članovi odbora, obavestilii

su nas. Bile su nepromenjene i kod

prethodne ekipe kojoj je bilo pove-

reno da obavlja misaonije i više ovla-

šćujuće poslove.

Posmatrali smo, s blagom jezom,

kako u klanici na pokretnoj traci rad-

nici rasparčavaju krave, i svaki rad-

nik na njoj obavlja jedan jedini po-

kret sečenja iznova i iznova, da bi na

kraju krava bila isečena na komade

spremne za dalju obradu. Radnički

savet je promenio uslove rada tako

što je svaki radnik sa linije dobio više

vremena za odmor, raspoređenog

tokom celog dana, da bi se ublažio

stres i premor od stalnog ponavlja-

nja istih poteza. Radnički savet, me-

đutim, nije redizajnirao tehnologiju

klanice kako bi sadašnji zadaci postali

manje jednolični i štetni po zdravlje,

nije čak ni razmišljao o tome, kao o

najboljem rešenju do koga smo došli

tokom razgovora.

Fabrika stakla koju smo posetili,

takođe je imala jednake plate za sve

i upravni savet sastavljen od zapo-

slenih koji su sebe smatrali radni-

cima, čak i kad su obavljali sasvim

menadžerske i funkcije planiranja.

Posmatrali smo fi zičke radnike koji

opslužuju peći i prenose rastopljeno

staklo od jednog do drugog punkta i

saznali da su dobili po pola sata od-

mora na svaki sat koji su provodili

užurbano radeći u vrelini da bi su-

stigli brzinu tekuće trake. Bila je to

velika promena u odnosu na kapita-

lističku prošlost, kao što je to, narav-

no, bilo i izjednačavanje svih plata i

prelazak bivših fi zičkih radnika na

misaone i ovlašćujuće zadatke. Kada

sam u ovoj fabrici stakla pitao da li

bi žene i muškarci koji nose staklo i

opslužuju peći mogli da rade intelek-

tualnije i manje iscrpljujuće poslove

tokom dela radnog dana, svako je

rekao "naravno da mogu, učinili smo

sve da omogućimo ljudima da pro-

mene posao, da nauče nove veštine

i sl", posebno "zato što sada znamo

da je svako sposoban za to". I, bilo je

jasno da je to zaista bila njihova na-

mera, da bar razmaknu granice ulo-

ga nametnutih postojećom podelom

rada.

Sedeći sa članovima odbora fa-

brike stakla, pitao sam šta će se desiti

ako oni izađu pred ceo savet i kažu

da hoće veće plate na osnovu toga

što nose teške odgovornosti ili ima-

ju više znanja. Nasmejali su se i rekli

"bili bi smenjeni sa naših položaja i

vraćeni na proizvodnu traku". Re-

kao sam: "Ali šta ako samo vi budete

obavljali intelektualnije i poslove koji

traže više veština sledećih pet godi-

na, zar tada nećete dobiti veće plate,

jer ste postali važniji za svakodnev-

no funkcionisanje, sa još više znanja,

doprinoseći više na sastancima vo-

đstva, saveta, itd?" Predsednik saveta

se nasmejao i rekao, "pa, da, to bi se

moglo dogoditi i to bi bilo lepo, zar

ne". U dužim intervjuima smo ot-

krili da zaista na sastancima saveta,

radnici koji se bave intelektualnijim

i više ovlašćujućim poslovima, oni

koji su bili blagajnici i slično, prave

dnevni red, predsedavaju sednica-

ma i pružaju skoro sve važne in-

formacije – iznova i iznova.

Možda je najviše iznenađenja, i

na neki način, najviše uznemirenja

donela razmena mišljenja sa izabra-

nim predsednikom radničkog saveta

fabrike stakla i par drugih radnika

koji su bili prisutni. Pitao sam ih mi-

sle li da bi radnici u drugim uspeš-

nijim fabrikama, koje su još bile pod

kontrolom vlasnika, iskoristili dosti-

gnuća pokreta za oživljavanje i tražili

da preuzmu i vode svoje profi tabilne

fabrike, tražeći da sami upravljaju

njima i tako sebe učine dostojanstve-

nim kao i da dele svoje prihode na

jednake delove. Bez imalo ustezanja,

radnici su odgovorili: NE.

Objasnili su da radnici uspeš-

nih fabrika strahuju da bi zauzi-

manjem i vođenjem istih, njihova

mesta rada pre došla u lošije nego

u bolje stanje, a osim toga plaše se

i otpuštanja i represije ako njihov

ustanak propadne. Rekli su da, pre

nego što su se stvarno izborili za i

osvojili kontrolu nad svojim radnim

životom, ni oni nisu shvatali kakve

će im promene doneti ostvarenje že-

lje da nemaju gazde koji samo jure

za profi tom. Bili su sasvim ubeđeni

da je njihova sadašnja posvećenost

novom načinu rada zavisila, u sop-

stvenim korenima i snazi, od toga

da su oni morali da se bore za svoju

fabriku, a onda i da rukovode njome

- da bi preživeli, ali da takva posve-

ćenost pre toga nije postojala.

Pitao sam, "ako ja sutra otvorim

fabriku dole, niže na putu, i ponu-

dim ti da te zaposlim u njoj za dvo-

struko veću platu od ove koju ovde

primaš, ali ti kažem i da ćeš morati

da radiš za mene i moje menadže-

re, da li bi ti to prihvatio?" Smejali

su se i rekli mi "treba da pucaš na

55



nas, bukvalno, da bi nas naveo da

napustimo našu samoupravljanu

fabriku stakla da bi radili u bilo

kakvoj kapitalističkoj fabrici – ni

za koje pare". Zašto oni ne mogu

da prenesu to što su naučili svojim

prijateljima koji rade na drugim me-

stima i tako ih motivišu da i oni zah-

tevaju promene – pitao sam. Slezali

su su ramenima. To im se ne čini

verovatnim. Još gore, to nije bilo na

njihovom dnevnom redu.

Sve u svemu, najpotresnija i

ujedno najinspirativnija stvar u vezi

sa ovim fabrikama, bio je duh rad-

nika. Ova tegobna mesta rada, koja

su propala pod kapitalističkim titu-

larima i često koristila zastarele ili

propale tehnologije, bila su oživlje-

na i pretvorena u uspešne – radni-

ci su bili ponosni na to dostignuće.

Novi uspeh, koji raniji vlasnik nije

uspevao da postigne, jasno je poči-

vao delom na smanjenju troškova

eliminacijom naduvanih menadžer-

skih i plata stručnjaka, ali isto tako

i bez sumnje, i u povećanim napori-

ma radnika, zahvaljujući tome što se

radnici više ne opiru kontroli odoz-

go i, umesto toga, doživljavaju fabri-

ku kao svoju. Radnici su potpuno

uživali ne samo u dobrim platama

nego i u poboljšanim uslovima rada

i boljem statusu i iznad svega, oni

su radili sa takvim dostojanstvom

i ponosom ali sa istim nivoom me-

đusobne brige i solidarnosti, što je

prema mom iskustvu, jednostavno

nepoznato u kapitalističkim fabri-

kama. Ovaj spiritualni uzlet je bio

skoro opipljiv gde god da smo otišli

u posetu. Ali takva je, nažalost, bila i

nesklonost da se pokuša više.

U fabrikama smo saznali da su

osnovani i kolektivni fondovi za

pomoć početnim naporima novoo-

življenih fi rmi preko kojih se pomoć

za pokretanje posla prenosi iz fi rmi

koje su se već uhodale onima koje se

još bore. Rečeno nam je i da je po-

čela da se poklanja pažnja pokušaji-

ma međusobnih transakcija izvan

tržišne konkurencije, vođenih

društvenim vrednostima i soli-

darnošću. Ali u daljim razgovorima,

radnici osvojenih fabrika su isto tako

izneli da, dopadalo se to njima ili ne,

oni moraju da se bore za mesto na

tržištu. To je na početku bilo užasno

teško, kažu oni, jer su ih fi rme koje

su kupovale njihove međuproizvo-

de izbegavale. Ali kada su uspeli da

"obore cene i isporučuju kvalitetne

proizvode, izašli su i osvojili kupce".

Bilo je jasno da je tržišna utakmica

imala snažan uticaj na odluke o ono-

me šta je samoupravljanje moglo da

preduzme. Radnički saveti nisu mo-

gli da iniciraju previše poboljšanja

uslova kako ih druge fi rme ne bi,

sa menadžerima koji ubrzavaju rad

i obaraju cene, potukle na tržištu.

Ovaj ubistveni efekat tržišta još nije

odvratio radnike od njihovih huma-

nih težnji, ali je bilo jasno da je pre-

sekao njihovo širenje i već je usporio

humane inovacije.

Ne mogu da zamislim nikoga,

bez obzira na to sa kakvim je očeki-

vanjima ili namerama došao ovamo,

a da bi mogao da gledajući ove ar-

gentinske osvojene fabrike porekne

veliku lekciju koju je naučio. Kapi-

talističko društvo užasno slabo

koristi sposobnosti većine ljudi,

time što im daje samo proste me-

haničke poslove i uništava njihovo

samopouzdanje, kreativnost, ini-

cijativu - jer oni osećaju da je meha-

nički poslušnički rad sve što treba ili

mogu da dobiju. To se naziva obra-

zovanjem, a u stvari je degradacija.

Argentinski pokret oživljenih

fabrika pokazuje da je za samo ne-

koliko meseci, čak i pošto su celog

života bili ceđeni i zatupljivani, čak

i ako su nepismeni ili jedva pisme-

ni, radni ljudi mogu da preuzmu

na sebe zadatke za koje se mislilo

da prevazilaze njihove mogućnosti

i da ih obavljaju časno i uspešno.

Isto tako, osvojene fabrike u Argen-

tini pokazuju moćnu spontanu že-

lju ljudi koji nisu bili socijalizovani

u elitističkom misaonom sklopu da

imaju jednake plate i fer raspodelu

moći, radije nego da pokušaju da

dominiraju ili prihvate da budu pod

nečijom dominacijom.

Izvan ove ključne lekcije, među-

tim, različiti ljudi će u argentinskim

okupiranim fabrikama verovatno

videti različite stvari. Ja sam, na pri-

mer, video da bez promene podele

rada (tako da svaki radnik jednako

deli intelektualnije i ovlašćujući-

je zadatke) čak i najdublji impulsi

jednakosti i učestvovanja će slabiti i

biti savladani. Ako je relativno mali

broj zaposlenih (čak i ako dolaze

iz proizvodnih hala, čak i kad su

slobodnim glasanjem izabrani na

više položaje), uzdignut da obavlja

sve ovlašćujuće poslove dok osta-

li radnici ostaju zarobljeni samo

mehaničkim jednoličnim radom

kao i ranije – u nekom trenutku će

ona nekolicina koja obavlja ovla-

šćujuće poslove dominirati od-

lučivanjem u radničkom savetu,

određivati dnevni red sastanaka,

nametati sopstvenu volju u poli-

tici fabrike, i konačno – odrediće

sebi veće plate i povlastice.

Ukratko, uprkos skoro univer-

zalnim težnjama za jednakošću, ovi

će se radnici odvojiti od drugih rad-

nika zbog podele rada koja im daje

malo viši status, znanje, veštinu i

samopouzdanje nego onima koji su

ostavljeni da rade iscrpljujuće i za-

tupljujuće poslove i tako će postati

upravo ono što su oni sami iskre-

no želeli da eliminišu, nova domi-

nantna klasa, ovoga puta, međutim,

ne klasa vlasnika, nego ovlašćenih

zaposlenih ili, ono što ja nazivam

koordinatorima, koji u svakom

slučaju ponovo vladaju radnicima

odozgo.

Argentinski projekti odbrambe-

nih fabrika, čiji broj raste iz meseca

u mesec, svi su počeli bez vlasnika i

bez "klase koordinatora" ovlašćenih

radnika. Svi su oni, isto tako, kre-

nuli sa silnom željom da uspeju, ne

samo u biznisu nego i da dele rezul-

tate svog uspeha na jednake delove

preko jednakih plata, poboljšanih

uslova rada, demokratskog donoše-

nja odluka i smenjivih funkcionera.

56



Ali, bude li stara korporativna pode-

la rada opstala u ovim oživljenim fa-

brikama, čini se da je jasno da će sve

željene inovacije vremenom zavisiti

od dobre volje, a humane težnje će

neprekidno biti potiskivane i erodi-

rane zbog klasnih razlika između

nekolicine koji obavljaju ovlašću-

juće poslove i većine koja obavlja

samo mehanički rad. Sa druge stra-

ne, činilo se očiglednim da ako rad-

nici postaju isto toliko samosvesni

u vezi s tim da svako treba da radi

pošten deo ovlašćujućeg posla kao

što su samosvesni u vezi sa izjedna-

čavanjem plata, onda njihove težnje

za besklasnošću neće ostati samo u

njihovim srcima, nego će isto tako

biti osigurane novom podelom rada,

koja će olakšati i unaprediti, a ne

ugroziti njihova dostignuća.

Problem tržišta i šire ekonomi-

je će, međutim, i dalje ostati, čak i u

slučaju koji pruža više nade. Razu-

mevanje razornih posledica tržišta

po svaku fabriku i sagledavanje ka-

kve promene mogu umanjiti ova zla

i u svoje vreme konačno prerasti u

nove odnose razmene i raspodele,

koji će zameniti tržište, takođe tre-

ba da postane prioritet pokreta koji

može nadilaziti sadašnje odnose. Po-

čeci borbe sa pritiskom tržišta bi isto

tako bili ključ poništavanja nečega

što nam je izgledalo kao najneznat-

nije obeležje argentinskog pokreta,

a to je njegova samoizolovanost

u svakoj fi rmi i ono što se učinilo

kao nedostatak radničke želje da se

obraćaju neokupiranim fi rmama za-

htevajući promene i u njima.

Konačno, bilo je uznemirujuće

čuti radnike koji opisuju kako, da su

bili zaposleni u uspešnim fi rmama,

ne bi tražili da upravljaju njima kao

što su to želeli u slučajevima kada ih

je na to naterala nužda i kako nisu

shvatali negativne strane svog po-

ložaja i mogućnost da se oslobode.

To je zvučalo kao dokaz koji je mo-

gao biti ponuđen u ime avangarde

organizovane od strane nekolicine

prosvetljenih, koja će za sobom vući

neprosvetljene mase, čak i uprkos

nedostaka svesti i sklonosti kod njih.

Jedini protivdokaz, mislim, bio bi da

se ne poriču činjenice koje su nam

izneli radnici, već da kažemo da

treba jednostavno da odbacimo eli-

tistička "rešenja", jer protivureče na-

šim širim ciljevima i da umesto njih

zahtevamo da pokret pronađe način

na koji će inspirisati i podržavati ak-

cije u uspešnim fi rmama kao i onim

propalim i kako da to čini ne putem

procesa "odozgo na dole" koji bi u

svakom slučaju vodio očuvanju

klasne podele, nego poprečnim

procesom izraslim iz načina koji

generiše aktivizam koji odgovara

besklasnosti. Moramo, ne samo da

pobedimo kapitaliste, već isto tako

da ostvarimo istinsko i puno samo-

upravljanje u čitavim ekonomijama.


Neoliberalizam je imao ra-

zorno dejstvo na radničku klasu

Bolivije. Rudarski pokret je deset-

kovan rušenjem državnog vlasništva

i uprave nad rudnicima, paket orto-

doksnih političko-ekonomskih mera

primenjenih 1985. godine. Bolivij-

ska radnička centrala (COB1), koja

je sve do 1980-tih bila najznačajniji

motor mobilizacije naroda i koja je

udruživala snage seljačkih sindikata

sa snagama proleterskih sindikata,

bila je vrlo teško pogođena i počela

da gubi svoju vodeću ulogu kakvu je

1 COB (Central Obrera Bolivi-

ana) - Bolivijska radnička centrala

igrala decenijama od 1950-tih preko

1980-tih.

Uz taj politički vakuum, otvoren

padom pokreta organizovanih sindi-

kata, seljačke i urođeničke snage – a

posebno snage uzgajivača koke – po-

čele su da se organizuju na jedan više

autonoman način, zauzimajući sve

radikalniji etnički diskurs, indijanski

diskurs samoopredeljenja, udaljujući

se od starih klasnih diskursa koji su

preovladavali od 1950-tih.

Nakon revolucija iz 1780. i 19522,

treći bolivijski revolucionarni mo-

menat, proces prevrata u kome su

2 Vidi antrfi le

revolucionarne sile izrasle odozdo,

predstavljao je ciklus pobuna započet

2000. godine ratom za vodu u Koča-

bambi, koji je rastao 2001. i 2002, a

kroz marševe 2003, doveo do vrhun-

ca sa ustankom iz oktobra, kojim je

zbačen režim Gonzala de Lozada

(Gonzalo Sánchez de Lozada). Ovim

je otvoren potpuno revolucionaran

period u Boliviji, u kome su narod-

ne snage i na selu i u gradu izašle

zajedno: i urođeničke i snage iz dru-

gih delova radništva, studenata; niza

različitih mobilisanih organizacija

– mesnih udruženja, pijačnih pro-

davaca, sindikalnih organizacija svih

Sinkler Tomson

Bolivijski horizontiNeoliberalizam je bio snažno odbačen od strane bolivijskog društva u celini, na njega se gledalo kao na istrošen model,

uz hitnu potrebu za nekom političkom promenom.

57



vrsta, uzgajivača koke, i seoskih i po-

ljoprivrednih proizvođača ili seljaka

– sve udružene snage. Oni su zbacili

Sančeza de Lozadu i postavili zahte-

ve za nacionalnu političku i ekonom-

sku raspravu. Neoliberalizam je bio

snažno odbačen od strane društva

u celini, na njega se gledalo kao na

istrošen model, uz hitnu potrebu

za nekom političkom promenom.

Uprkos tome, vođstvo političke al-

ternative nije bilo sasvim jasno.

Kada se dogodio najnoviji ciklus

ustanaka, počev od 2000. godine,

urođeničke inicijative su prednjači-

le. Veliki deo mobilizacije se odigrao

na selu u obliku blokada puteva i se-

ljačkih opsada gradova, uključujući i

glavni grad, La Paz. Korišteni su uro-

đenički oblici organizacije i tehno-

logije pobune; na primer rotirajuće

smene ljudi koji održavaju rad, obez-

beđuju potrebne izvore sredstava,

drže blokade puteva, zamenjuju uče-

snike protesta koji su već učestvovali

izvesno vreme, šalju sveže kontin-

gente učesnika protesta sposobne da

Prvi od ukupno tri

velika revolucionarna

momenta na prostoru

Bolivije bila bi, pre svega,

urođenička antikolonijal-

na revolucija koja se do-

godila krajem osamnae-

stog veka, 1780. i 1781.

godine. Bio je to jedan

ustanak koji je oslobo-

dio veći deo teritorija

južnih Anda, oblast koja

se prostirala od današnje

Argentine na jugu preko

Bolivije sve do Perua na

severu. Španska koloni-

jalna vlast je bila uveliko

zbrisana sa ovih prostora,

pa je tu bilo samo nekoli-

ko španskih gradova koji

su se održali pod opsa-

dom protiv urođeničkih

snaga, koje su mobilisale

na desetine hiljada ljudi.

Tupak Amaru je naj-

poznatija ličnost vođe,

potomak plemstva naro-

da Inka, koji je hteo da

obnovi suverenitet Inka u

Boliviji. Na teritoriji Bo-

livije je bilo i drugih regi-

onalnih vođa, od kojih je

najpoznatiji Tupaj Katari

iz regiona La Paza. Tupaj

Katari je danas, istorijski,

glavni heroj za urođenič-

ke pokrete u Andima.

Pokret je konačno

savladan nepunu godinu

dana kasnije, ali i pored

toga, španska kolonijal-

na vlast više nikada nije

u potpunosti obnovljena.

Došlo je do političke pat-

pozicije, sa kolonijalnim

snagama koje su odole-

vale, ali u sledećoj gene-

raciji snage španske ko-

lonijalne vladavine bi bile

zbačene novim antikolo-

nijalnim ustankom koji

je predvodila kreolska

elita, zapravo, potomci

evropskih kolonizato-

ra. Tako to više nije bio

urođenički pokret koji

je oborio špansku vlast.

Pokret za nezavisnost,

do koga je došlo 1810-

tih i 1820-tih nije bio

istinska socijalna revo-

lucija, po svom vođstvu

i po svojoj dinamici. Bila

je to politička revoluci-

ja, ali je bila predvođena

kreolskim delom elite,

koji je uspeo da osigura

vlast u sopstvenim ru-

kama, uz slabu internu

redistribuciju bogatstva

ili transformaciju načina

političkog predstavlja-

nja. To nije bio proces

prevrata u kome su re-

volucionarne sile izrasle

odozdo. Stoga neki auto-

ri ne smatraju ratove za

nezavisnost (1809-1825)

značajnim revolucionar-

nim momentom, u koji

svrstavaju prvenstveno

socijalne revolucije. Oči-

gledno je to stvar za isto-

rijsku raspravu. Džejms

Dankerli, u svojoj značaj-

noj novoj knjizi Bolivija:

Revolucija i moć istorije

u sadašnjosti zagovara

revolucionarnu prirodu

nezavisnosti.

Drugi veliki revoluci-

onarni momenat, prema

ovim kriterijumima, bila

bi bolivijska nacionalna

revolucija, 1952-1953,

u kojoj su urođenički

seljaci i radnička klasa

ustali u sprezi sa Revolu-

cionarnim nacionalnim

pokretom (MNR), sred-

njom klasom, političkom

partijom nacionalista.

Zajedno, njihove ujedi-

njene snage zbacile su

”polufeudalnu” oligarhi-

ju udruženu sa bogatim

baronima šećerne trske

i velikim zemljoposedni-

cima na selu.

Ova revolucija nije

bila socijalistička revo-

lucija, iako je u njoj bilo

značajno prisustvo mar-

ksističkih i socijalističkih

elemenata, posebno u

okviru rudarskog pokre-

ta. Sve u svemu, time je

upotpunjena više nacio-

nalna, nego socijalistička

revolucija. Ali, njome su

bili preobraženi druš-

tveni odnosi na značajan

način: država je preuzela

sektor rudarstva; došlo je

do vrlo značajne preras-

podele zemljišta – dru-

ga po dubini zemljišna

reforma posle meksičke

revolucije u Latinskoj

Americi; uvedeno je op-

šte pravo glasa i značaj-

na reforma obrazovanja.

Tako je ona imala neke

trajne tekovine, iako su

postojala velika ograni-

čavanja procesa.

Revolucionarni momenti bolivijske istorije

Tupaj KatariTupaj Katari Tupak AmaruTupak Amaru

58



održavaju intenzitet blokada, ili op-

sada, ili sposobne da obezbede hra-

nu i gorivo za učesnike protesta. Bile

su to tehnike urbane opsade koje su

ponovo upotrebljene posle 18.veka.

Istovremeno, urođenički diskurs

je stekao veći ugled, ne samo među

seoskim zajednicama, već i u gradu.

Ustanak iz 2003. godine je počeo na

selu, na mestima kao što su Variza-

ta i Sorata, ali se ubrzo proširio na

urbanu sredinu El Alta3. U El Altu,

preko 80 procenata populacije se na

ovaj ili onaj način identifi kovalo sa

urođeničkim grupama, bilo naroda

Ajmara4, bilo Kečua5. Ove populaci-

3 El Alto (visina na španskom)

je grad na visoravni Altiplano, odmah

uz glavni grad Bolivije, La Paz. Ranije

poznat kao "spavaonica La Paza", danas

se, usled skorašnjeg razvoja industrije i

trgovine, sve češće spominje kao "eko-

nomska prestonica Bolivije".

4 Ajmara (Aymara) je južnoa-

merička indijanska etnička grupa. Njih

oko 1,6 miliona živi u Boliviji, Peruu, se-

vernom Čileu i severozapadnoj Argenti-

ni.

5 Naziv Kečua (Quechua) je za-

jednički za više južnoameričkih indijan-

skih etničkih grupa koje govore Kečua

jezikom. Oko 8 miliona pripadnika ovih

grupa žive širom Južne Amerike, ma-

hom u Peruu, Boliviji i Argentini.

je su sve više prihvatale urođenički

identitet, koji je pretpostavljao obli-

ke urođeničkog političkog diskur-

sa, onog koji su stvorili ljudi koji su

sami migranti iz seoskih zajednica

ili njihovi potomci. Tu su i značajni

delovi grada El Alto koji su stigli iz

rudarskih centara teško pogođenih

neoliberalnim restruktuiranjem i

privatizacijom rudnika, ljudi koji su

ostavljeni bez posla i koji su migri-

rali u grad El Alto, pokušavajući da

se izbore i nađu kakav takav način da

prežive, obično radeći u neformal-

nom sektoru tokom neoliberalnog

perioda. Zato se u El Altu nalazi ta

konvergencija, sprega između uro-

đeničkih društvenih snaga i drugih,

iz radničke klase, ljudi koji su se

identifi kovali sa klasnom borbom i

vrlo militantnom političkom svešću

kakva je istorijski postojala u rudni-

cima Bolivije. Ova dva sektora sta-

novništva postala su krucijalna za

mobilizaciju u gradu El Alto.

Konačno, vlada koja je proizišla

iz serija ovih protesta, Pokret za so-

cijalizam (MAS6), jeste pokret koji je

stavio ovaj urođenički diskurs u sre-

dište svog političkog programa. Iako

vlada sama ne može biti ispravno

smatrana revolucionarnom vladom,

6 MAS (Movimiento al Sociali-

smo) - Pokret za Socijalizam

ona jeste rezultat revolucionarnog

procesa koji još uvek traje. Doduše,

to je vlada na koju i urođenički po-

kreti gledaju na ambivalentan način.

Urođeniči pokreti vide u Evu Mora-

lesu legitimnog predstavnika svoga

naroda i pružaju kritičnu podršku

vladi upravo zbog toga što on njo-

me predsedava. Istovremeno, oni su

sumnjičavi prema vladi jer ministar-

stva, kabinet, ministri, veći deo dr-

žave je još uvek u rukama ne-urođe-

ničkih sektora i sektora koji ne dele

neizbežno urođenički program.

Politički program MAS-a kom-

binuje urođeničke zahteve sa na-

rodnjačkim zahtevima. Šta bi bili

urođenički zahtevi koje MAS tvrdi

da zastupa? Pre svega, ideja da je

to revolucionarna vlada čiji je cilj

da dekolonizuje Boliviju i bolivijsko

društvo. Tu je argument koji dolazi

od urođeničkih intelektualaca, pre-

ma kom je Bolivija uvek bila inter-

no-kolonijalizovana formacija, sve

vreme, od sticanja nezavisnosti, od

proterivanja Španaca iz Anda. Nova

republikanska vlada u rukama kre-

olske elite je bila interna kolonijalna

formacija koja je dovela do margina-

lizacije urođeničke većine. Ono što

je Boliviji potrebno danas i za šta su

se zalagali urođenički intelektualci,

jeste temeljna dekolonizacija politi-

ke i države. MAS je potvrdio da je

to njegov program i zvanično sazvao

Ustavotvornu Skupštinu, što je bio

zahtev urođeničkog pokreta još od

1990.godine.

Većinu kontradikcija ova vla-

da duguje činjenici da je pokuša-

vala da udovolji veoma različitim

društvenim snagama. Pokušavala

je da reprezentuje urođeničke grupe

i uzgajivače koke, ali i apele srednje

klase i da se, istovremeno, legitimiše

i kao reformistička vlada. MAS je u

stvari bila izabrana jer je dobila zna-

čajan deo glasova srednje klase na

izborima 2005.godine.

Istovremeno, trudila se da u sek-

toru ugljovodonika postigne sagla-

snost sa transnacionalnim kompa-

nijama, vladom SAD i sa desnicom.

Privatizacija vode u Boliviji dovela je do građanskog rataPrivatizacija vode u Boliviji dovela je do građanskog rata

59



Pošto su novi uslovi dozvola za ek-

sploataciju gasa značajno umanjili

profi te stranih i privatnih fi rmi, nije

bilo potpune konfi skacije imovi-

ne, pa je vlada polagano sledila svoj

prvobitni dekret o ”nacionalizaci-

ji”. Dok je glasno kritikovala SAD i

odbacivala bilo kakav sporazum o

slobodnoj trgovini, istovremeno je

tražila način da smiri sukob i izdej-

stvuje produžetak važenja tarifnih

povlastica. Verbalno je napadala de-

sničarske snage u zemlji, smeštene u

nizijama, ali je isto tako i nastojala

da pregovorima dođe do kompromi-

sa sa desnicom, naročito da ih uvede

i zadrži u Ustavotvornoj skupštini.

Ova vrsta balansirajućeg pona-

šanja, u kojoj je vlada pokušavala da

izmiri sve ove različite delove po-

stajala je sve neuspešnija. Lična po-

pularnost koju je Morales uživao i

poverenje koje je uživala vlada prvih

dana postepeno su bili iscrpeni. Po-

stoji rastuća frustracija na svim stra-

nama, stepen konfl ikta je pojačan.

Takva je situacija sa svojim kontra-

diktornostima i ona izgleda sve više

neodrživa. Urođeničke snage su bile

počele da se udaljavaju od države,

iako su sa njom sarađivale do izve-

sne mere od kad je Evo Morales pre-

uzeo vlast.

Govorilo se o ambicioznoj

agrarnoj revoluciji, a sve do danas

nije izvršena preraspodela zemljišta.

Ustavotvorna skupština je imala po-

tencijal da postane revolucionarni

forum u kome bi različiti sektori boli-

vijskog društva mogli da raspravljaju

o novom ustavu zemlje i preoblikuju

društvene odnose, ona je ponudila

interesantan prostor u kome različi-

ti delovi društva mogu da debatuju

o sopstvenoj budućnosti, a društve-

ne organizacije imaju direktan glas

u odlučivanju o tome kako treba

restruktuirati društvo. Međutim,

MAS nije dozvolio ustavotvornu

skupštinu u kojoj narodne snage

i narodne organizacije mogu da

se izražavaju direktno. Umesto

toga tražio je da se zatvore oblici

političkog predstavljanja koji su

se otvorili tokom revolucionar-

nog procesa, težio da prisili sve

narodne energije da se kanališu

kroz sam MAS kako bi sebe učinio

jedinim predstavnikom narodnih

snaga, što se na kraju i desilo. To

je na mnogo načina suzilo moguć-

nosti stvorene kroz proces ustanaka.

Kao rezultat toga, mnoge narod-

ne organizacije bile su osujećene,

dobile su sporednu ulogu - od njih

se očekivalo da podržavaju vladu i

novu vladajuću elitu, odlažući pri

tome sopstvene zahteve za prome-

nom.

Stvari se mogu dodatno izmaći

kontroli u nekoj vrsti kontrarevolu-

cionarnog oporavka desnice. Ipak,

Bolivija ulazi u nov preriod mrtve

trke između rastućih kontrarevolu-

cionarnih snaga, vlade MAS nekako

u sredini ali sve više nesposobne da

usmeri proces, srednjih klasa koje se

povlače iz MAS ali nemaju nikakvu

značajnu političku alternativu, i na-

rodnih društvenih snaga koje su sve

više frustrirane nedostatkom napre-

dovanja, progresa.

Bolivijska vojska je, naravno, de-

cenijama, preko 1960-tih do ranih

1980-tih bila kontrarevolucionar-

na, autoritarna sila što se izrazilo

u vojnim vladama, kao što su one

Barientosova, Banzerova, Garcíe

Meze. Očigledno da vojska danas

može predstavljati dodatnu kon-

trarevolucionarnu pretnju. Moguć-

nost diktature je nešto vrlo poznato

mnogim Bolivijcima, nešto sa čime

su se mnogi upoznali za sopstvenog

života.

Međutim, upravo vojska je bila

ta koja je uspostavila Nacionalnu

Konvenciju 1938. godine, što je bio

ekvivalent današnjoj Ustavotvornoj

skupštini. Nacionalna konvenci-

ja je usvojila veoma važne zakone,

uključujući deklaraciju da pravo na

privatnu svojinu nikada ne može

biti apsolutno u Boliviji; da pri-

vatna svojina mora vršiti društve-

nu funkciju, i da privatna svojina

koja je držana na način koji nije

dovoljno produktivan za privredu

i društvo, može biti oduzeta od

strane države i predate onima koji

60



će na njoj raditi sa produktivnim

rezultatom. Ovo je vrlo važan za-

kon, koji je kreirao osnovu za agrar-

nu reformu iz 1950-tih, i koji stvara

mogućnosti preobražaja režima vla-

sništva nad zemljom u istočnim rav-

nicama danas.

Kada je Morales bio izabran,

a reforma ugljovodonika institu-

cionalizovana, u međunarodnim

fi nansijskim krugovima nije bilo

zabrinutosti da bi takozvana naci-

onalizacija mogla postati negativan

primer za druge delove Latinske

Amerike ili celog sveta. Dakle, na

Boliviju se gledalo iz konzervativnih

i krugova korporativnih investitora

sa nervozom, ali ona nije njihova

primarna preokupacija. MAS i SAD

prilično su neprijateljske u svojim

odnosima. Bilo je izjava visokih ci-

vilnih i vojnih predstavnika koji su

osuđivali ”radikalni populizam” u

Boliviji, čak i pre nego što je MAS

došao na vlast. To se prvobitno od-

nosilo na uzgajivače koke i urođe-

ničke pokrete. Ima mnogo ljudi na

desnici u Sjedinjenim Državama

koji vladu MAS vide kao radikalnu

populističku vladu, povezanu sa ve-

necuelanskom vladom Uga Čaveza,

pa je prema tome i proglašavaju ne-

prijateljskom, frustrirani savezom

Morales-Čavez-Kastro i tendenci-

jom jačanja državne kontrole nad

ekonomijom, što Moralesova vlada

reprezentuje.

Sjedinjene Države će biti te koje

će svoj posao obavljati ispod žita.

To je nedavno obelodanila bolivij-

ska vlada; istu vrsta nastojanja da se

fi nansiraju građanske organizacije

koje su povezane sa desnicom, ka-

kvi su učinjeni i bili dokumentovani

u Venecueli. To se, bez sumnje, do-

gađa i u Boliviji. Postoje dokumenti

USAID7 koji su bili objavljeni i koji

otvoreno priznaju postojanje jednog

programa suprotstavljanja MAS-u.

SAD će verovatno ostvariti kontakt

i sa delovima vojske. Takozvani Rat

protiv droge je godinama uspešno

korišćen upravo u ovakve svrhe.

Tekst priredio Vladislav Bailović

na osnovu intervjua Džefri Vebera

sa Sinkler Tomsonom. Intervju će

u celosti moći da se nađe na www.

freedomfi ght.net


7 USAID (United States Agen-

cy for International Development) –

Agencija Sjedinjenih Država za interna-

cionalni razvoj

Raznovrsne beleške po povratku sa Kube

4. jul 2004.

Dok se krećem od Malekona1

prema starom gradu, kroz grupu lju-

di koji se zadržavaju na rubu demon-

stracija, čujem nekoga kako mi dovi-

kuje: ’’Hej, Italija! Silvio Berluskoni…

ha-ha-haa!”

Ne znam da li da se smejem ili

stidim. Izliv sarkazma koji izbije iz

čoveka kao sada na ulicama zemlje,

koja se, po evropskoj logici, smatra

diktatorskom – i to baš na završetku

Kastrovog mitinga - dosta govori o

političkoj reputaciji koju Italijani uži-

vaju u inostranstvu.

Guram se dalje prema delu gde

su ulice spletene kao neki antički

1 Malekon – primorje na severnoj

obali Havane, kubanskog glavnog grada.

(prim. Z redakcije)

lavirint, pokušavajući da izbegnem

nemilosrdno sunce. Najtopliji je jun

poslednjih godina, a u maju čak ni

kiša nije padala. Morski povetarac

kao ogromni fen za kosu duva u lice

Havane. Zbog ovoga, marš protiv

sankcija započet je rano ujutru, od-

mah ispred Biroa za Interese Sever-

ne Amerike, velike betonske zgrade

s pogledom na Malekon, u kojoj se

svakog dana odobravaju ili odbijaju

vize za ulazak u SAD. S obzirom na

improvizovanu prirodu događaja, or-

ganizovanog bez neke velike reklame,

samo četiri predgrađa bila su mobi-

lisana: oko dve ili tri stotine hiljada

ljudi koji su ispunili obalsko šetalište,

krećući se sada na miran način pre-

ma parkiranim autobusima.

Četrdeset i pet godina Ameri-

kanci se pitaju zbog čega Kastrov

režim ima takvu neverovatnu po-

dršku u narodu. Četrdeset i pet go-

dina Amerikanci ne mogu da dođu

do jednostavnog odgovora: zbog

njih samih. Kubanski revolucionar-

ni duh, visokog porekla, sa patinom

starosti najmanje vek i po, preživeo je

istorijske peščane dine, kujući se u va-

tri otpora ekonomskoj opsadi najve-

će sile sveta, održavajući na površini

socijalistički model na samo nekoliko

milja od kolevke globalnog kapitaliz-

ma. Uznemirenost Kubanaca nije po-

litička kao što bi obližnji jenkiji voleli

da je vide; ona je pre socijalna, jer je

sazdana od nedostatka mogućnosti.

Time Kubanci ulaze u savez sa svim

ostalim siromašnim zemljama sve-

ta, s tom razlikom što ovde postoji

i odoleva sistem socijalne pomoći.

Paradoksi pokreću ovo ostrvo, lo-

meći ga na delove i sastavljajući ga u

isto vreme, sprečavajući tako njegovo

potpuno uništenje.

Wu Ming

Kuba – ostrvo paradoksa

61



Stojim na stenama u malenoj luci

Kohimara i posmatram svoje kuban-

ske prijatelje kako pecaju najlonskim

kanapima. Noć umotava more, ali

svetla Alamara, velikog predgrađa,

svojim kontrastom prema tmini sko-

ro da pružaju izvesnu dozu lepote

stambenim blokovima u raspadu.

Zvuci iz nekog kluba pod otvorenim

nebom odjekuju u daljini… Prošle su

godine od kada je Hemingvej dola-

zio ovde na pecanje. Televizijske eki-

pe, koje su nekada tražile intervju sa

drevnim Gregoriom Fuentesom2,

kapetanom ’’Papà’’ Ernestovog čam-

ca, koji je umro pre nekog vremena u

104. godini života, isto tako ne dolaze

više.

Feliksa i Avgustina boli uvo za

Hemingveja, kao i za bronzanu bi-

stu iza njih, spomen koji su napravili

mornari iz Kohimara strancu koji je

bio zaljubljen u njihovo ostrvo.

“Problem sa našim životom je

odsustvo svake perspektive,” kaže

Avgustin.

“Hoću da putujem, da vidim svet’’,

dodaje Feliks, koji je mlađi, ’’ne želim

da živim i umrem pod istim nebom.

Zatvoreni smo ovde, uvek u stanju

pripravnosti. Nikada ne možemo da

spustimo svoj gard, da se opustimo

na trenutak. Sad kad nacistički Buš

izigrava ludaka širom sveta još smo u

većoj izolaciji nego ranije.”

Kažem mu da će se možda nešto

promeniti ako Keri pobedi na izbo-

rima u Sjedinjenim Državama 4. no-

vembra 2004. godine, da će sankcije,

možda, malo popustiti.

Feliks sleže ramenima. ’’Možda”.

Ah da, sankcije.

’’Imate li predstavu kako nam je

kad nismo u stanju da kupujemo u

Sjedinjenim Državama ono što nam

je potrebno?’’, pita drugi kubanski

prijatelj. ’’Kada moramo da kupuje-

mo u Kanadi ili Japanu? Troškovi su

2 Gregorio Fuentes (1897-2002) je

bio ribolovac i prvi kapetan čamca koji

je pripadao američkom piscu Ernestu

Hemingveju. Umro je nikada ne proči-

tavši Hemingvejev roman Starac i more.

(prim. Z redakcije)

nam dupli, zbog transporta i svega

ostalog. A zašto? Zato što su mafi ja-

ši koji žive u Majamiju bliski Džefu

Bušu, guverneru Floride, onom što je

organizovao izbornu prevaru 2001.

godine kako bi omogućio svom bra-

tu da pobedi na izborima. Na delu je

jedna velika klika političara koji se

međusobno podržavaju.”

Odavde, iz predgrađa Havane, iz

stanova sa nužnim smeštajem, stvari

se vide dioptrijom koja je drugačija

od evropske. Istina je da je za vreme

Klintona situacija bila drugačija. De-

mokratsko predsedništvo napravilo

je mali ustupak kubanskoj dijaspori u

Majamiju, odobravajući ozloglašeni

Helms-Burton zakon koji je pojačao

sankcije Kubi.

Ali, u stvarnosti zakon je bio za-

obiđen, primenjen samo parcijalno.

Klintonovo predsedništvo sklopilo

je ugovor sa Kastrom: 20.000 ulaznih

viza za SAD po godini, sa klauzulom

koja omogućava migrantima dolazak

na Kubu jednom godišnje da bi pose-

tili porodicu. Bila su čak obezbeđena

i dva dnevna leta od Los Anđelesa i

Majamija ka Havani.

Kada je Buš došao na vlast, stva-

ri su se promenile. Samo poslednjeg

meseca antikubanski zakoni bili

su primenjivani sa većim zanosom,

sankcije su počele da liče na anahro-

nu gvozdenu zavesu. Vize su smanje-

ne na 10% (2. 000 po godini), a odo-

brenja za posete porodici ograničena

na jednu svake treće godine. Glupavi

izbor, koji je čak podelio dijasporin

front protiv Kastra (a ovo je novi po-

litički momenat). Postoji dva miliona

Kubanaca samo u Majamiju, i stotine

hiljada rasejanih širom Sjedinjenih

Država. Mnogi od njih ne daju ni pet

para na sporazume između Kastra

i Buša, samo žele da im bude omo-

gućeno da odu i posete svoju majku

pre nego što umre, da joj donesu le-

kove, zagrle svoje rođake. Rezultat je

to što je po prvi put američko pred-

sedništvo stvorilo sebi neprijatelja od

dela kubanske zajednice. Vremena se

menjaju i možda tek sa sobom nose

iznenađenja.

Slušam Feliksove legitimne zah-

teve, što su zahtevi i mnogih drugih

mladih Kubanaca koji su netrpelji-

vi prema ovom životu, jer se vuče,

sporo i neizvesno. Nepomičnost i

neizvesnost u pogledu budućnosti

prožimaju se. Šta će se dogoditi kada

Fidel umre? Sleganje ramenima, uz

širenje ruku.

Kažem sebi da svakom treba da

bude omogućeno da putuje. Ljud-

ska bića treba da budu u stanju da se

slobodno kreću, da se sele iz mesta u

mesto, da okušaju svoju sreću drugde,

da vide svet. Koliko puta smo pisali i

govorili o tome na demonstracijama

koje su prošle Evropom poslednjih

godina... Zakon kaže da Kubanci

mogu da napuste ostrvo samo ako

imaju formalan ’’poziv’’ nekog stra-

62



nog državljanina koji predstavlja nji-

hovog jemca. Ili u slučaju porodičnih

poseta ili porodičnih okupljanja. Na

kraju, tu je i najveća prepreka: novac.

Postoji samo mali broj Kubanaca sa

sredstvima dovoljnim za prekomor-

ska putovanja.

Nepotrebno je govoriti, uprkos

mnogim optužbama na račun Ka-

strovog režima, da je ova kruta mi-

graciona kontrola u interesu samih

tih razvijenih zemalja koje napadaju

Kubu zbog njenih povreda individu-

alnih sloboda. Naša politika, politika

imućnih zemalja, zalaže se za ograni-

čenje protoka, za smanjivanje broja

ljudi kojima je dozvoljeno da izađu iz

zemlje.

Feliks zabacuje najlonski kanap,

pošto je stavio još jednu ribu u torbu.

Otpija još jedan dobar gutljaj ruma

i kaže: ’’Živeo sam ovde sve vreme,

opkoljen morem. Najzad sam našao

način da odem …”

Feliks nema nameru da daje no-

vac krijumčarima ljudi ili da rizikuje

život na splavu. Ta stvar je za lude i

očajne, kaže. Priča mi o bivšem osu-

đeniku iz svog predgrađa koji je, čim

je pušten iz zatvora, platio izvesnu

sumu novca nekim ljudima iz Ki Ve-

sta da dođu i pokupe ga ’’tačno ovde”,

kaže pokazujući mesto na stenama.

Dve godine niko nema nikakvih vesti

o njemu.

Feliks i Avgustin se smeju: ’’Taj je

pomislio da ga vode pravo u Las Ve-

gas … a verovatno je završio negde

kao kriminalac. Otprilike, isto što je

bio ovde. Naravno, pod uslovom da

je uopšte stigao tamo’’.

Ne, Feliks za odlazak ima bolji

plan, jer ne želi da završi kao skitnica

na periferiji neke američke metropo-

le, a SAD – doživotni neprijatelj – ne

privlače ga ni najmanje. Ovog leta se

ženi svojom baskijskom verenicom

tako da će konačno moći da dođe u

Evropu. Međutim, ne sili ga kubanski

zakon da stavi prsten na ruku, da bi

mogao da vidi svet. Jednostavan ’’po-

ziv’’ njegove prijateljice bio je dovo-

ljan prošle godine da se dobije izlazna

kubanska viza, ali ne i ulazna viza u

Španiju, takva je stvarnost. Gospodin

Alznar je Feliksu zatvorio vrata pred

nosem, a ne gospodin Kastro. Upravo

je ista stvar sa Džordžom V. Bušom

koji redukuje broj viza za Kubance

koji dolaze u SAD.

Dok pričamo na plaži Megana,

moja devojka ističe da vlada treba

da odobri Kubancima šestomesečne

izlazne vize, koje se mogu obnavlja-

ti svake godine, da bi potražili posao

u inostranstvu. Isti predlog iznela je

italijanska levica za migrante koji sti-

žu u našu zemlju.

Upravo još jedna opomena da su

problemi Kube ’’naši’’ problemi, to

jest svetski, ako smo u stanju da do-

đemo do sličnih rešenja za oba kon-

teksta. Kubanska anomalija pruža je-

dinstven i privilegovan ugao iz koga

može da se posmatra globalizacija.

Postoji neko čudno uzbuđenje koje

osećate na ovom ostrvu: kao da ste u

nekoj krajnjoj, zaboravljenoj zabiti

carstva i istorije, a u isto vreme kao

da ste u središtu oluje, u srcu pro-

tivrečnosti – na dometu američkog

kolosa.

U stvari, čovek se na ovom ostr-

vu lako uhvati za pogrešan kraj šta-

pa, misleći da se svi problemi ovde

slivaju, da su povezani samo sa reži-

mom koji je preživeo slom socijaliz-

ma. Čovek lako dođe u iskušenje da

pojednostavljuje, peca rakove a vidi

velike plave ribe: kao da sloboda kre-

tanja nije ključno pitanje i kod kuće

ili u SAD. Kao da Šengen i evropska

udružena politika nisu stvorili ogro-

man jaz između “nas” i “njih”, između

onih koji mogu da se kreću po konti-

nentu i slobodnom svetu i onih koji

moraju da trpe – ili potajno zaobiđu

– svaku vrstu prepreke.

Kao što sam rekao, pogrešan kraj

štapa.

Italijanski turista, koji voli da pri-

ča, steže zube i proklinje policajca

koji se šeta među suncobranima na

plaži. Jadni čovek, koji nosi čizme i

beretku usred leta, simbol je Kastro-

ve policijske kontrole.

’’Đubre”, gunđa zubar iz Milana

koji se postavlja kao ekspert za Kubu.

Razmeće se svojim vlastitim isku-

stvom i iskustvom svoje žene čvrstog

tela. Odbija poslednje dimove svoje

cigare i češlja nekoliko dlaka preosta-

le kose. Priča da sve zna o bolestima

kože, i posebno navodi, uz namigiva-

nje i mlataranje rukama, venerične

bolesti. Nije loš tip. Ustvari, mutan

čova koji zanemaruje činjenicu da su

takozvane ’’zelene beretke” policijski

korpus formiran sa specifi čnim za-

datkom zaštite turista. Kada odem

da plivam, melanholični policajac se

opruži ispod suncobrana pored mog

i čeka dok se ne vratim sa obale da bi

ponovo započeo svoje usamljeničko

tumaranje. Samo mi jednom priđe

i opomene me da budem pažljiv sa

svojim ličnim stvarima. ’’Ekspert” po-

grešno smatra čovu koji čuva njegov

novčanik, njegove japanke i naočare

za sunce, kupljene od prodavaca na

plaži, krutim čuvarem diktature. Da

je bio opljačkan, verovatno bi optu-

žio kubansku policiju za neefi kasnost

i lenjost.

Od mog poslednjeg boravka ovde

pre četiri godine, zakoni su protiv

onih koji ’’džepare” turiste (muške ili

ženske) pooštreni. Danas se završi u

zatvoru posle samo druge policijske

63



opomene. Ženski zatvor za hinetere

[jahačice=kurve] ima ironično ime:

Vila Delisija. Zbilja, izgleda da to nije

strog zatvor; često služe svoje kazne,

radeći društveno korisne poslove, na

primer, čiste ulice. Kazne su, ipak,

nesrazmerno duge.

Slobodari poput mene ne vole

stege, a pogotovu zatvore, ali činjeni-

ca da je Buš nedavno optužio Kubu za

negovanje seksualnog turizma kako

bi izvlačila novac iz džepova stranih

japija ima prizvuk paradoksa.

Možda je još zgodnije pitanje

odakle dolaze legije zavodnika žena.

Iz Kanade, Italije, Holandije, Španije,

Francuske, Nemačke, itd. Bogat, de-

mokratski, učtiv Zapad dolazi ovde

da iskoristi tuđe siromaštvo i revolu-

ciju, deleći novac, štaviše, odvodeći

kući najlepše devojke. Ništa skan-

dalozno; budimo iskreni, ovo nije ni

mesto ni vreme za moralne pridike.

U stvari, invazija uspaljenih turista

je bolja od invazije marinaca, a kon-

domi su bez sumnje bolji od bombi.

Ali treba da bude jasno da se invazija

još uvek širi. Gruba procena kaže da

dva miliona turista donosi svake go-

dine nove i nepobitne količine dola-

ra. Represivan način koji je izabrao

režim da brani ostrvo, a da se ne

odrekne turizma, jeste pokušaj da

se zadrži priliv a nekako spreči da

Kuba postane džinovski bordel za

strance kakav je bila pre Revoluci-

je. Sve ovo može da izgleda licemer-

no, čak odvratno, ali oni spremni da

kritikuju nisu spremni da se suoče sa

nekim dodatnim problemima i raz-

misle o tome kakve rizike može da

predstavlja ležerna, večernja pratilja.

Dežmekasti rimski fi nansijer,

koga sam sreo na plaži, žali se na po-

licijsku državu jer mu je sinoć žena,

koja izdaje sobu, tražila papire devoj-

ke koju je vodio u krevet. Svaki gazda

koji ne postupi tako rizikuje da izgubi

licencu i plati veoma visoke kazne ako

se kasnije ispostavi da su pratilje koje

dolaze u njihove hotele prostitutke ili

osobe za koje se interesuje policija.

Ukratko, to bi moglo da se podvede

pod udruženo zavereničko delova-

nje. Ja mu kažem: ’’Izvinite, treba da

znate da u Italiji to funkcioniše na isti

način. Ako dovedete gosta u hotel, on

mora da pokaže svoju ličnu kartu, a

razlozi su, smatram, manje-više isti.

Dok posmatram njegov zamišljen

izraz lica, pada mi na pamet da smo

prosto stekli naviku da govorimo

rđavo o Kubi, i da uvek zaboravimo

da kažemo nešto rđavo i o Italiji.

Nekoliko dana kasnije kaže mi

kubanski turistički vodič da je slobo-

da informacija retka u njegovoj ze-

mlji; na snazi je monopol nad infor-

macijama koji ne dopušta da prođe

puna istina. A onda dodaje, smejući

se: “Naravno, ni kod Vas Italijana nije

baš mnogo bolje.”

Molim lepo, tačno tako.

Tabloidno smeće: Kastro umro od srčanog udara.

Kastru ne preostaje mnogo vre-

mena: 79 leta a neki ljudi sada govore

čak i o ’’raku”. Kakogod, kraj politič-

kog života Lídera Máximoa ne može

biti daleko, a šta će se dogoditi po-

sle toga, niko se ne usuđuje da kaže.

Njegova uloga je već sada više nego

simbolična, a u nedavnom intervjuu

sam se žali da mu njegovi pomoćnici

ne govore punu istinu o situaciji na

Kubi.

A ipak na nivou dijalektike izgle-

da da je stari lav još spreman na skok,

čak i sa ekonomskim i političkim

teškoćama s kojima se nosi od pada

Sovjetskog Saveza. Stvar koja me

najviše iznenađuje kada prolazim pu-

tevima na ostrvu je to što otkrivam

na ogromnim bilbordima koje je po-

stavila država retoričko i simbolično

pomeranje ka temama globalizacije.

Pored evergrin klasika poput ’’SIEM-

PRE REBELDES3”, ’’SOCIALISMO

O MUERTE4” i Čeove slike, pojavili

su se novi slogani koji oslikavaju po-

kušaj režima da se približi neoglo-

balnom pokretu. ’’OTRO MUNDO

ES POSSIBLE” (Drugačiji svet je

moguć); ’’CUBA DEMONSTRARA

QUE OTRO MUNDO ES POSSI-

BLE” (Kuba će pokazati da je dru-

gačiji svet moguć); reč ’’SOLIDARI-

DAD” (Solidarnost) koja mrvi reč

’’NEOLIBERALISMO”; i najzabav-

niji: ’’ALCA/PONE LA MAFIA AL

SERVICIO DEL IMPERO” (FTAA5

stavlja mafi ju u službu imperije)

[’’Alca pone”=”FTAA stavlja”].

3 ’’Zauvek pobunjenici''. (prim. Z

redakcije)

4 ''Socijalizam ili smrt''. (prim. Z

redakcije)

5 FTAA (Free Trade Area of the

Americas) – Slobodna trgovinska zona

Amerike. (prim. Z redakcije)

64



Ali to nije sve. Ima mnogo sloga-

na, spevanih u slavu očuvanja ener-

gije i vode. Umetnost recikliranja i

nabavke na Kubi hvali se u svakom

predgrađu, treba samo da pomislite

na tu umešnost Kubanaca da održa-

vaju u voznom stanju Bjuike, Plimau-

te i Ševrolete iz ranih pedesetih godi-

na. Nema ćoška na ulici gde ne vidite

malu grupu ljudi kako se upinje da

nešto popravi. Da je to posledica ne-

stašica i namere režima da podstakne

štedljivost kako bi se smanjili troško-

vi van svake je sumnje. Ali sporno je

da to treba smatrati neminovno ne-

gativnim.

Feliks mi omogućava da shva-

tim nešto drugo u toku drugog noć-

nog ribarenja. Objašnjavam mu da

je problem imućnih nacija suprotan

problemu Kube: Mi trošimo previše

jer želimo da se ekonomija tako kre-

će napred. Kod kuće ne popravljamo

kola do sudnjega dana, šaljemo ih na

otpad posle nekoliko godina uz pod-

sticaj države. Stvari koje nisu u modi,

zastareli modeli, kao i svakojaka sta-

rudija odbacuju se ili zamenjuju. Po-

kušavam da mu objasnim da naš

model razvoja u sebi sadrži nešto

perverzno i samodestruktivno.

Smeje se i kaže mi: ’’Znaš šta tre-

ba da uradiš. Kada se vratiš u Italiju,

piši glavešinama i reci im da stupe u

kontakt sa našim Komandantom.

On reciklira više od svih na svetu.

Ovde ništa ne odbacujemo. Pošaljite

nam svoje stare kompjutere, staviće-

mo ih u škole. Dajte nam svoja kola,

strpaćemo se svi u njih. Dajte nam i

sve ostalo, biće sve iskorišćeno, jer

nama je sve potrebno!”

Ovo se u stvarnosti već dešava.

Kada sam posetio Ostrvo Mladosti

1998. godine, video sam crvene au-

tobuse sa žutim krovovima u kojima

sam se vozio kao dečak u Bolonji

sedamdesetih godina. Poklon Kubi

od regiona Emilija Romanja. S dru-

ge strane kamioni za đubre Havane

dolaze iz baskijskih zemalja. I tako se

zatvara krug. Kuba je džinovska ra-

dionica na otvorenom polju u kojoj

se recikliraju odbačena dobra iz sveta

koja su još uvek u radnom stanju.

Ili se meni, možda, dopada da to

vidim tim očima.

Povremeno nestaje voda (ali svi

Kubanci imaju rezervoar na krovu

svojih kuća da nekako prebrode izne-

nadni nestanak). Ponekad se sve pot-

puno zamrači zbog štednje ili kvarova

u električnoj mreži. Niko se zbog toga

ne ljuti, niko ne očajava. Pale se sveće

i čeka da dođe svetlo. Pomislim tada

na svetla u bankama ili radnjama koja

blješte po celu noć. Pomislim na be-

skonačno rasipanje svega i svačega,

na pijaću vodu, struju, celulozu, čime

se odlikuju naše ’’vrlo napredne” ze-

mlje, i pri tom mi pada na pamet da

je priroda takvog modela objektiv-

no neodrživa, jer ga pokreće ideja o

beskonačnom razvoju.

Izgleda da je čak i stari vuk Kastro

to razumeo i – bar na retoričkom ni-

vou – igra na alternativnu kartu. Do-

bro, neće to biti lak posao, pogotovu

što Kubancima potpuno nedostaje

ekološki senzibilitet tako da još uvek

bacaju papir i limenke na ulice, plaže,

i u more (baš kao u Evropi). Nacio-

nalna televizija je upravo počela da

prikazuje obrazovne reklame o po-

štovanju čovekove sredine – biće po-

trebno vreme da se izgradi osećaj

za kolektivnu odgovornost.

Uprkos tome, postavljam sebi pi-

tanje da li, možda, postoji nešto što

može da se nauči od ovog ostrva. Na

primer, padne vam odjednom u oči

da je Kuba verovatno najizmešanija

zemlja sveta. Beli, crni, melezi, i sve

nijanse između njih vrve ulicama i

žive bok uz bok. Prosto vas natera

na smeh pomisao na probleme kod

kuće. Roditeljski odbori koji se žale

zbog favorizovanja dece imigranata

pri prijemu u obdaništa. Mesta se

broje: četiri deteta tamne kože prema

jednom bele, deca u nevolji dobijaju

mesta, italijanska se izostavljaju. Na

Kubi bi rešenje bilo jednostavno: ako

postoji pravo na obdanište, onda bi

se izgradio još jedan centar i sva bi

deca bila poslata tu, i bela i crna, pre-

ma stvarnim potrebama. A kod nas

bi pesma išla ovako: ’’Ali, hej, to zvuči

tako lako, ali hej, odakle pare, ali hej,

kako ovo, ali hej, kako ono …, ali hej,

baljezgarija.

Mi smo imućni, oni su siro-

mašni. Mi zatvaramo obdaništa,

oni ih otvaraju. Kod nas se plaća,

kod njih ne: kako je to, dođavola,

moguće? Ljudi se zatim pitaju kako

je ovaj režim mogao da preživi slom

socijalizma… istina leži u tome što,

uz sve probleme i oskudice, paradok-

si ’’našeg” sveta baš ovde izbijaju na

svetlo dana.

Čak je i Fidelova retorika po-

stala podložna uticaju antiglobali-

sta i zapatista. Zbog svojih poodma-

klih godina, ’’deda Fidel” ne troši više

pet ili šest sati za svoje govore, već ih

ograničava na 45 minuta. To nisu više

one negdašnje besede: na poslednjim

mitinzima pročitao je dva lična pisma

upućena Džordžu V. Bušu u kojima

je, osim što je pitanje zaštite čoveko-

ve sredine stavio u prvi plan, usvojio

ton ophođenja iz kaubojskog fi lma

Obračun kod OK Korala, kojim je

vođa s jedne strane fl oridskog more-

uza pretio onom s druge strane. Moj

otac, koji je u međuvremenu postao

naturalizovani Kubanac, priča mi o

’’maršu” od 14. maja – talasu koji je

zapljusnuo Malekon – i o Kastrovim

završnim rečenicama govora. Mnogi

te besede ovde citiraju i pošto pro-

đe mesec dana, jedni ozbiljno, drugi

kroz šalu, kao da ponavljaju dijalog iz

fi lma.

’’Gdine Buš […] pošto verujete

da je kocka bačena, imam zadovolj-

stvo da Vam poželim zbogom onako

kako su se rimski gladijatori obraćali

Cezaru na putu u arenu: Ave Cezare,

pozdravljaju te oni koji će da umru!

Meni jedino ostaje žal što ti neću

videti lice jer ćeš biti miljama daleko,

na sigurnom, kada ja budem na liniji

fronta speman da dam svoj život za

slobodu domovine”.

Odlučujem da odem na drugi

miting, zakazan za 21. jun. Isti dan,

isto vreme, isto mesto. Ispred Biroa

za zaštitu interesa Severne Amerike,

jedine jenkijevske diplomatske kan-

65



celarije na Ostrvu. Ali prvo treba da

shvatim nešto, jer imam osećaj da

sam propustio nekoliko poglavlja –

da ima elemenata koji nedostaju. Pre

godinu dana kubanskom režimu je

italijanska levica konačno okrenula

leđa (do tog trenutka Kuba je samo

kritikovana), dan posle hapšenja di-

sidentskih intelektualaca, koji su bili

optuženi za kovanje zavere protiv

zemlje. Levičarske demokrate orga-

nizovale su konferenciju o slobodi

govora na Kubi; Komunistička Partija

Obnove nosila je crnu odeću, pepeo

i tako dalje. Ispostavilo se da su se u

redove demokratskih disidenata u ve-

likom broju infi ltrirali državni agenti

za kontrašpijunažu, i to u redove na

najvišem nivou, a neki intelektualci su

bili uhapšeni, itd. U Evropi su se čuli

uzvici zatočenika savesti, a Kastro je

opisivan kao staljinistički diktator.

Donete su mere sankcija Kubi. Naro-

čito su Španija i Italija bile na čelu tog

pritiska. Ustvari, demonstracije ovde,

na Kubi, bile su organizovane ispred

ambasada baš ovih zemalja, čime

se pokazalo da su Italija i Španija

u istom periodu na jednoj strani

osuđivale represiju na Kubi, a na

drugoj pružale podršku invaziji na

Irak. U najboljem slučaju moglo bi

da se kaže da je evropska beseda

bila ispravna, ali da propovednici

nisu bili moralno vredni da je odr-

že.

Ja, svakako, nikada nisam voleo

režime, ma kakvu ideološku boju

imali. Međutim, pitam se da li je bar

jedan od naših levičara odlepio svo-

ju zadnjicu od fotelje, seo na avion,

došao ovde i pokušao da razume deo

ove strašne priče? Mislim da nije. A

bilo je toliko mnogo stvari za razmi-

šljenje, rat je bio očigledan, a niko ni

jednu sekundu nije pomislio na to da

je reč u suštini o istom ratu koji se vo-

dio na različitim frontovima.

Pošto ne volim režime, a ni presu-

de po kratkom postupku u odsustvu

okrivljenog – makar bio to ’’demo-

kratskiji” sudija od Fidel Kastra – po-

kušaću da rekonstruišem događaje i

okolnosti, deo po deo. Priča će biti

puna spletaka, nitkova i neobičnih

špijuna.

Pet kubanskih agenataSve počinje 1997. Na kraju leta

te godine nekoliko najamnika iz cen-

tralne Amerike sa vezama u CIA us-

peva da stupi na Kubu i postavi male

bombe u foajea tri hotela. Cilj je da se

naruši turizam kao kubanska indu-

strijska grana u procvatu koja je da-

vala ekonomiji snažan zalet posle kri-

ze devedesetih. Mladi Italijan koji je

godinama poslom putovao na Kubu

s ocem, a i zbog letovanja, sedeo je

u foajeu hotela Kopakabana u vreme

eksplozije gde su ga pogodili u grlo

parčići stakla. Umro je zbog gubitka

krvi. Njegovo ime je Fabio Di Ćelmo.

Sledeće godine Kastro šalje FBI-u

detaljan izveštaj o planovima ku-

banske mafi je na Majamiju koja želi

da naškodi ostrvu. Kastrove izvore

predstavljaju pet agenata za kon-

trašpijunažu koji su se ubacili u redo-

ve skeledžija na Floridi. Otkriveni su

i pohapšeni (još uvek su u zatvoru u

SAD).

Godine 1999. eksplodira slučaj

Elijana Gonzalesa i odugovlači se do

2000. Dečko koga je povela njegova

majka na gumenom čamcu krijum-

čara ljudi jedini je preživeli posle bro-

doloma kojim se završilo putovanje.

Igra se izuzetna politička igra između

dve strane fl oridskog kanala u kojoj je

ulog Elijanova glava. Kastro će pobe-

diti na kraju; naime, jedan američki

sud priznaće pravo oca da vrati svog

sina na ostrvo.

Godine 2001. Buš dobija izbore

nameštanjem rezultata na Floridi.

U septembru teroristički napadi na

Kule bliznakinje i Pentagon potresaju

svet. Počinje Bušov sveti rat protiv

terorizma. Kuba dospeva na listu

sumnjivih zemalja koje podržavaju

međunarodni terorizam.

SAD vrše invaziju na Avganistan,

zatim, 2003. na Irak. Na Kubi raste

zabrinutost.

2003. je upravo presudna godina.

Međunarodna situacija je ek-

splozivna. Buš izaziva strah, objavio

je preventivni rat koji će, kako misli,

da traje trideset godina. Više zemalja

trećeg sveta drhti i pri samoj pomisli

na to. Posle Avganistana i Iraka, ko

je sledeći?

CIA ne traći vreme: podstiče

štrajkove i proteste koji dolaze u

talasima protiv vlade Uga Čaveza

koji je nacionalizovao venecuelan-

ske izvore nafte i obećao agrarnu

reformu.

U međuvremenu, već u septem-

bru 2002. godine, stiže novi upravnik

Biroa za interese Severne Amerike:

Džems Kejson. U biografi ji ga opisu-

ju kao čoveka koji je uvek na pravom

mestu u pravo vreme: Gvatemala,

Honduras, Salvador itd. Uvaženo lice

za prljave trikove drugih ljudi.?

Ništa nije verovatnije od toga.

Između kraja 2002. godine i početka

2003, Kejson se susreće sa svim disi-

dentskim kubanskim intelektualcima

i novinarima podstičući ih da učine

sve da se njihovi glasovi čuju i garan-

tujući podršku svog Biroa za njihove

aktivnosti.

Zastanimo za trenutak.

Nekako u istim mesecima, dva

kubanska domaća aviona otimaju

desperadosi, naoružani i spremni

da učine sve kako bi napustili Ostr-

vo. Koincidencija? Uzimajući ovo za

primer, grupa bivših kriminalaca, na-

66



oružana pištoljima i noževima, otima

trajekt koji prevozi putnike preko ha-

vanske luke. Turisti, koji su uzeti kao

taoci, skaču preko palube tako da ku-

banska obalska straža hvata otmiča-

re. Na sudu im je izrečena presuda po

kratkom postupku. Streljani su zbog

piratstva i terorizma.

U međuvremenu Kejson nastav-

lja sa svojim inicijativama sa željom

da podrži disidentsku ’’inteligenciju”.

Disidenti dolaze u Biro za interese

Severne Amerike, kako im drago i

tu ostaju koliko im drago tako da je

za njih u samoj zgradi udešena jed-

na soba za konferenciju za štampu.

Kejson im pruža ekonomsku pomoć,

snabdeva ih bakalukom, zatim leko-

vima koje mogu da poklanjaju kako

bi postali omiljeni u narodu, izdaje

im dragocene ulazne vize za SAD,

uspostavlja kontakte sa dijasporinim

grupama koje su povezane sa starom

mafi jom iz doba Batiste. Prilično oči-

gledno je da operacija poprima oblik

pokušaja da se formira ’’demokratska”

opozicija koja bi se ukazala vidljivom

i tako stvorila osnove za destabiliza-

ciju režima.

Dolazimo do marta 2003, do

dana kada Buš izdaje naređenje za

invaziju na Irak. Dvadeset devetog

marta dijaspora protiv Kastra orga-

nizuje u Majamiju miting na kome

se podrška pruža invaziji na Irak i

otvoreno razmeće sloganom: ’’Danas

Irak, sutra Kuba!” Na Kubi je znak za

uzbunu dat Komitetima za odbranu

revolucije (ima osam miliona člano-

va) i narodnoj vojsci.

Kejsonova operacija je, ipak, bila

provaljena već danima pre toga jer su

se ubačeni agenti iz kubanske tajne

službe javno otkrili i prijavili sve ma-

nevre u toku. Mnogobrojni disidenti,

aktivni godinama, dospevaju u zatvor

zato što su prihvatali novac od stra-

ne sile sa ciljem da špijuniraju vlasti-

tu državu (a ne zbog zločina savesti

kako je bilo sugerisano u Evropi).

Potpuno se zaustavljam i poku-

šavam da razmišljam. U osnovi sam

protiv smrtne kazne. U osnovi sam

protiv nesrazmerno dugih vremen-

skih kazni, ustvari nikada nisam ve-

rovao u neku korist od zatvora. Zbog

toga, najmanju stvar koju mogu da

učinim u ovom trenutku jeste da se

suprotstavim izborima koje je na-

pravila kubanska država. Ali se ne

pravim da sam veći Papa i od samog

Pape, te zato postavljam sebi neka pi-

tanja.

Premisa da treba da postoji opo-

zicija vladi Kube treba da bude legiti-

mna kao što je u bilo kojoj drugoj ze-

mlji. Ipak, ono što izgleda da ne može

da se opravda jeste činjenica da takva

opozicija treba da traži podršku od

onih ljudi koji su ovo ostrvo držali

pod ekonomskom blokadom četrde-

set i pet godina i koji održavaju bli-

ske kontakte na najvišim nivoima sa

majamskim bosovima. Da li bismo

mi, u Italiji, nalazili opravdanje za

političku grupu koja bi sarađivala

sa albanskom mafi jom iz ’’Oslobo-

dilačke vojske Kosova” ili razume-

vanje kada se otkrije bomba čije je

podmetanje nadahnuto Islamom? Je

li moguće da ovi disidentski aktivisti

mogu da budu tako glupi?

Očigledno da mogu. Ali zašto?

Čitam knjigu intervjua kuban-

skih kontrašpijunskih infi ltratora.

Pokušavam da bacim kritički pogled

na režimsku verziju tako da počinjem

polako da sklapam logičku sliku sve-

ga toga.

Ove grupe su bile aktivne više od

deset godina. Njihov glavni protivnik

bio je režim koji ih je kontrolisao pre-

ma standardima koji kod nas Evro-

pljana prizivaju Orvelove utvare. Ali

nisu bili progonjeni (ako je to tačno,

uvek su mogli da nastavljaju svoje ak-

tivnosti: pre svega sakupljanje svedo-

čanstava o kršenjima ljudskih prava)

dok se nisu stavili u ruke gospodina

Kejsona. Na osnovu opisa disident-

skog miljea koji su dale one ličnosti

koje su provele mnogo godina u nje-

mu, stiče se utisak da su najozbiljniji

problem ovim ljudima predstavljali

strani saveznici.

Umesto da podržavaju najlu-

cidnije kritičke umove, Amerikan-

ci su davali prostor i nudili pomoć

najneotesanijim i najnepouzdani-

jim klevetnicima Kastrovog reži-

ma. Koncept ’’tranzicije” koji Ameri-

kanci imaju na umu je, kao i obično,

sušta prostota, rasizam i utilitarizam.

Kao rezultat, osim nekoliko iskrenih

i ozbiljnih ljudi, pojavljuje se reka

izopačenika, slavoljubivih novinara,

neuspelih plaćenika i običnih opor-

tunista koji su namirisali priliku da

otputuju u Sjedinjene Države poslov-

nom klasom i steknu status politič-

kog azilanta, sve orući i prevrćući da

se domognu bilo kakve im bačene

kosti. Drugim rečima: reka korisnih

idiota. Nema drugog načina da se

objasni zašto bi osobe koje sebe nazi-

vaju demokratama trebalo da prihva-

te pomoć od ljudi koji su Latinsku

Ameriku tretirali kao svoju prćiju i

radili sa njom šta su hteli. Nije nika-

kva slučajnost da su ove organizacije

imale samo nekoliko desetina bor-

benih aktivista, a prosečna osoba na

ulici Kube je praktično ravnodušna

prema njihovoj sudbini.

Naposletku, čudna činjenica je ta

što su većinu umerenih umova među

najvećim disidentima činili… tajni

agenti koji su imali zadatak da razvi-

jaju aktivnosti u kojima se negovala

kritika i skupljanje informacija, a da

67



ne uđu u smrtonosni zagrljaj Ameri-

kanaca. U osnovi, umerenu manjinu

u ’’disidentskim” grupama, pristalica-

ma meke tranzicije, sačinjavali su u

velikoj meri Kastrove pristalice, in-

cognito.

Kao što sam rekao, ostrvo para-

doksa.

Taksijem stižemo do bine, voze-

ći se bočnom ulicom. Rekli su da nas

neće pustiti da dođemo ni blizu bine,

ali mi se stapamo sa rekom ljudi bez

ikakvih teškoća i nalazimo uzdignu-

to mesto odakle možemo da pratimo

Fidelov govor. Uprkos svojim godina-

ma, komandant je još uvek u stanju

da drži ništa manje vatrene govore

od mlađih ljudi koji su govorili pre

njega.

Jedno od mesta na kome se Ka-

strov glas najsnažnije podiže jeste

sloboda kretanja. Žali se na nedavne

restrikcije koje izazivaju sankcije i

ukidanje viza. Žali se na činjenicu da

građani Severne Amerike ne mogu

da posećuju Kubu, pod pretnjom od-

mazde od strane svoje vlastite zemlje.

U završnoj reči Kastro ponovo govori

o istoj temi.

’’Gospodine Džordže V. Buše […]

Sigurno znate da 44 miliona ljudi u

SAD nema zdravstveno osiguranje

i da u jednom trenutku, u dvogodiš-

njem periodu, 82 miliona Ameri-

kanaca nije imalo osiguranje niti je

moglo da plati astronomske troškove

osnovnih zdravstvenih usluga u vašoj

zemlji. Veoma umerena procena kaže

da se mnoge desetine hiljada života

gubi svake godine u SAD zbog ovo-

ga, otprilike trideset ili četrdeset puta

više od broja ljudi koji su nastradali u

Kulama bliznakinjama. Neko bi tre-

balo da to precizno izračuna.

Kuba se sprema da u narednom

petogodišnjem periodu spasi živote

3.000 siromašnih Amerikanaca. Da-

nas je savršeno moguće da se pred-

vidi i spreči srčani udar sa fatalnim

ishodom i ublaže bolesti koje neiz-

bežno vode u smrt. Ove tri hiljade

Amerikanaca mogle bi da dođu u

našu zemlju u pratnji rođaka i dobiju

potpuno besplatno medicinsko leče-

nje.

Želim da Vam postavim pita-

nje, gdine Buš, o moralu i moralnim

principima. Da li biste bili voljni da

tim ljudima date dozvolu da dođu na

Kubu u okviru programa da se spasi

život za svaki život koji je izgubljen

u tom groznom napadu na Kule Bli-

znakinje.

I ako bi prihvatili ponudu iz tog

programa i odlučili da dođu, da li bi

bili kažnjeni?

Pokažite svetu da postoji alterna-

tiva osionosti, ratu, genocidu, mržnji,

egoizmu, licemerstvu i lažima!

U ime kubanskog naroda,

Fidel Kastro Ruz”.

Stari vođa je završio. Gužva se

razilazi u hiljade pravaca. Ostalo je

samo pržeće sunce i kubanske žaoke

o sićušnoj ulozi koju je sudbina dode-

lila nama Italijanima.

Vraćam se kući protiv volje. Po-

novo sam na poslu, trošim energiju

preko svake mere i pišem elektronska

pisma.

Dok pregledam svoju elektronsku

poštu koja se nakupila u mom odsu-

stvu, razmišljam o Feliksu i svim mla-

dim Kubancima poput njega. Mož-

da će moći da se domogne Evrope.

Govorio je da želi da prokrstari celu

Evropu, da vidi Madrid, Pariz, Rim.

I želeo je da oseti zimu, pravu zimu,

da pravi grudve od snega i na kraju

pojede komad crvenog mesa koje je

na Kubi prava retkost.

Nadam se svim svojim srcem da

će uspeti tako da sam zakazao su-

sret s njim za Novu Godinu 2005. u

Španiji. Opominjem ga da se ne nada

mnogo, ali mislim da hoće. On je još

jedna mlada osoba kao i mnoge dru-

ge koje žele da vide svet i žive sa svo-

jom devojkom.

On će, možda, u tridesetoj moći

da izbegne kubansku anomaliju u ko-

joj se dani lagano ponavljaju. Da do-

živi promenu, transformaciju života

kojoj se uvek nadao, a da ne prestane

da voli svoje ostrvo.

Čekajući ga da se pojavi, posma-

tram nenormalnosti kojih je pun svet

i koje su ustvari iste kao kubanske.

Moju pažnju privlači elektronsko pi-

smo od pre nekoliko dana.

"N.400/A/2004/671/P/12.214.3.2

Rim.

SUBJECT: Dozvola izlaska i po-

novnog ulaska na nacionalnu terito-

riju koja se izdaje stranim građanima

u posedu priznanice da je molba za

obnovu boravišne vize predata.

NAČELNICIMA LOKALNE

POLICIJE I NJIHOVIM KANCELA-

RIJAMA, REGIONALNIM DIREK-

TORIMA GRANIČNE POLICIJE I

NJIHOVIM KANCELARIJAMA

Da bi se olakšao izlaz i ponov-

ni ulaz za građane izvan EU koji su

podneli zahtev za obnovu boravišnih

viza u odgovarajućim fi lijalama i

poseduju valjanu priznanicu, mora-

ju da budu isunjeni sledeći uslovi za

njih da bi mogli da odu od 1. jula do

30. septembra:

a) Izlaz i ponovni ulaz na naci-

onalnu teritoriju mora da se odvije

preko istog graničnog stražarskog me-

sta.

b) Stranac će morati da poka-

že pasoš ili neki sličan dokument za

identifi kaciju, priznanicu molbe za

obnovu vize, kopiju ili original istekle

boravišne vize ili vize za čiju je obno-

vu podnet zahtev;

c) osoblje zaduženo za kontrolu

granice mora da se uveri da je mar-

kica za izlazak nalepljena ne samo

na pasošu, već i na ranije pomenutoj

priznanici;

d) putovanje ne sme da uključuje

tranzit u druge zemlje u okviru Šen-

gena.

Potpisao: UPRAVNIK POLICIJE”

Dobrodošli u Slobodnu Evropu.

Wu Ming (ili: Wu Ming fondacija)

je pseudonim za grupu italijanskih

autora koja je formirana 2000.

godine od članova Luther Blissett

zajednice u Bolonji.


68



Marina Sitrin: Naš prethodni raz-govor vodili smo 2004. godine. U njemu smo veliku pažnju posve-tili pitanju državne vlasti, ne raz-matrajući samu državu. Veći deo razgovora smo zasnovali na auto-nomnim društvenim tvorevinama koje su nastale i još uvek nastaju u Latinskoj Americi. Danas, ovog utorka, februara 2007. godine, mnogi ljudi se slažu da se mnogo toga od tada promenilo u Latin-skoj Americi. Posebno imam na umu sedam ”levičarskih” vlada koje su sada i zvanično na vlasti, od Bolivije i Venecuele do Ekva-dora i Nikaragve, kao i ljude koji govore da je ”sada” stigla levica. Da li se ovde zaista zbio zaokret o kome ljudi govore? Da li je pro-mena zvanične vlasti toliko važna koliko mnogi komentatori misle?

Treba li to uopšte da bude pola-zna tačka našeg razgovora?

Džon Holovej: Da, mislim da

je to dobra polazna tačka. Ovo nisu

očajna vremena. Možda je to naj-

značajnija stvar. Prijatelji iz Evrope

mi ponekad pišu, pa mi je jasno da

razmišljaju u kategorijama shvatanja

Johanesa Anjolija, prema kojima je

važno sačuvati subverzivnu misao

živom, posebno u očajnim vremeni-

ma kao što je ovo sadašnje. Ali, ako

živite u Latinskoj Americi, sasvim

je jasno da ovo nisu očajna vreme-

na. Ovo mogu biti grozna vremena,

zastrašujuća vremena, posebno u

Meksiku trenutno, ali to nisu očajna

vremena: to su uzbudljiva vremena,

puna borbe i puna nade. Značaj us-

pona ”levičarskih”vlada je u tome što

su one odraz snage borbe na konti-

nentu u celini i u tome što je ta borba

vrlo značajna.

Rekao sam ”odraz”, ali one su ta-

kođe i odgovor na narastanje soci-

jalnih borbi, vrlo složen i kontradik-

toran odgovor. U svim slučajevima,

one predstavljaju pokušaj da se ta

borba zadovolji, da joj se da državni

oblik, što naravno znači smirivanje

borbe i njeno kanalisanje kroz one

oblike organizacija koji su kompa-

tibilni sa reprodukcijom kapitala. U

nekim slučajevima vlade ”levice” su

otvoreno reformističke i represivne,

Argentina, Brazil, Urugvaj, u drugim

slučajevima, naročito Venecuela,

izgleda da postoje istinska nasto-

janja da se državni oblik sabije u

svoje granice, da se istinski otvore

pravi oblici narodne kontrole. Do

koje mere će se to ostvariti u okviru

državne strukture i u obliku od lidera

dominiranih organizacija, u to ozbilj-

no sumnjam, ali je izvesno da je put

koji je prešla venecuelanska vlada bio

mnogo interesantniji nego što je iko

mogao da očekuje.

Dakle, pravi značaj ”levičarskih”

vlada NIJE fasada već ono iza fasade,

gde se kontinent peni.

Marina Sitrin: To što se kontinent peni i gde se peni je ono o čemu bih želela da razgovaramo više. Slažem se da je prava inspiracija u Latinskoj Americi danas iza fa-sade ”levičarskih” vlada, uz soci-jalne pokrete. Posebno mislim na autonomnije pokrete, od zapati-sta i APPO1 u Meksiku, do Koordi-

1 APPO (Th e Asamblea Popular

de los Pueblos de Oaxaca) – narodni

zbor naroda Oaksake. Organizaciono

Protiv- i iznad- države

Mi smo sasvim obični ljudi, dakle – pobunjenici Intervju sa Džonom Holovejom

Džon Holovej i Marina Sitrin razgovarali su o novim društvenim pokretima u Latinskoj Americi, vlasti, državi, prefi gurativnoj

politici, februara 2007. Ovo je nastavak razgovora započetih 2004. godine takođe o problemu vlasti, prefi gurativnoj politici

i Latinskoj Americi.

Džon HolovejDžon Holovej

69



nacije za vodu i za život (Coordi-nadora del Agua y por la Vida) u Boliviji, pa do autonomnih pokreta nezaposlenih radnika u Argentini, kao i do stotina sada obnovljenih i okupiranih fabrika i preduzeća, ne samo u Argentini, nego isto tako i u Brazilu, Urugvaju, Paragvaju, Čileu itd. Kakav efekat po vašem mišljenju imaju ove nove ”levičar-ske” vlade na takve autonomnije pokrete? Da li one otvaraju više prostora za ovakve pokrete?

Džon Holovej: Ne, ne mislim

da one otvaraju prostor ovim pokre-

tima. Ili, moguće je da one otvaraju

više prostora za ono što ti pokreti

žele da rade, ali ih guraju da to rade

na drugačiji način, na način bavljenja

stvarima koji ih uvlači u sistem. U

najboljim slučajevima, dolazi do ek-

sproprijacije revolucije: vlada ostva-

ruje mnoge od ciljeva pokreta, ali to

čini u ime pokreta, govoreći pokretu

zauzvrat da ostane kod kuće ili da

se preobrati u lojalnu pristalicu vla-

de. To je vrlo jako osećanje koje sam

stekao u Boliviji na primer. Sigurno

je da vlada Eva Moralesa predstavlja

značajan raskid sa prethodnim vla-

dama. I ona sprovodi zahteve pokre-

ta koji su zbacili prethodne predsed-

nike, ali ona to čini u razvodnjenom

obliku. Društvenim pokretima je

ostavljeno da biraju između dve op-

cije – ili da se izjasne za bezuslovnu

lojalnost vladi ili da budu marginali-

zovani od strane te vlade. Dakle, to je

prava eksproprijacija i razvodnjava-

nje revolucionarnog pokreta. Mislim

da to verovatno važi za svaku stvar-

no levičarsku vladu, pri čemu pod

pojmom ”stvarno levičarske” vlade

podrazumevam vladu koja je zaista

izrasla iz samog pokreta. U drugim

slučajevima, naravno, kao što je slu-

čaj Argentine, vlada nije izrasla iz

pokreta, ali jednostavno nudi libe-

ralniji odgovor na pokret nego što su

to činile prethodne vlade.

ujedinjavanje stanovnika Oaksake u

zborove bez vođa ili formalnih struktura.

Vidi tematski deo posvećen zapatistima

i Oaksaki u Z magazinu broj 1, str. 49.

(prim. Z redakcija)

Da li je onda bolje imati vladu

levice ili vladu desnice ili, drugačije,

ima li tu bilo kakve razlike? Mislim

da je, u celini, verovatno bolje imati

vladu levice, iako ne uvek. U slučaju

Meksika, mislim da bi Lopez Obra-

dor verovatno bio manje represivan

i destruktivan nego što se pokazalo

da je represivna i destruktivna Kal-

deronova vlada. Ali, tu bi se izvesno

odigrao proces eksproprijacije po-

kreta, proces promene pokreta koji

je insistirao na autonomiji u pokret

podrške vladi koja tvrdi da deluje u

ime pokreta. Važno je zadržati našu

sopstvenu logiku i oblike organizo-

vanja, bez obzira na to koje je boje

vlada.

Marina Sitrin: Pa, kako to da ura-dimo? Kako to izgleda? Znam da je to pitanje koje ljudi u raznim pokretima postavljaju i sebi i jedni drugima. Čak i pre izbora vlada ”levice”, mnogi ljudi su se pitali kako da nastave organizovanje zasnovano na njihovom sopstve-nom prostoru i vremenu. Sada se to pitanje zaoštrava. Šta vi vidite kao moguće puteve? Na primer, u 1990-tim godinama, grupa HI-JOS2 u Argentini, deca nestalih,

2 HIJOS je akronim za Hijos por la

Identidad y la Justicia contra el Olvido

y el Silencio (Sinovi i ćerke za identitet i

pravdu, protiv zaborava i ćutanja). Hi-

jos je ime organizacije koju sačinjavaju

počeli su da prelaze sa diskusija o diktaturi na diskusije o zajednici, raskidajući sa idejom neuključi-vanja (no te metas). HIJOS je hori-zontalna mreža koja koristi direk-tnu akciju i samoorganizovanje. Tokom proteklih godina, Kiršnero-va vlada je pozivala članove HI-JOS – da uzmu učešća u legalnim procesima koji će moguće biti održani protiv mnogih odgovornih za ubistva tokom diktature. Jedna od ”kvaka” je bila da oni to mo-raju da učine koristeći predstavni-ke, a odluke su donošene tako da nije bilo vremena da se konsultuje grupa. Rezultat je bio izazov hori-zontalnim vezama i samoorgani-zovanima koje su oni bili stvorili. Drugi primer ovakvih izazova je iz Bolivije, gde su se isti oni auto-nomni pokreti koji su se izborili za ustavotvornu skupštinu sada našli isključeni iz nje jer ne ispunjava-ju kriterijume koje Država zahteva za učestvovanje. Oni ne mogu da učestvuju u nečemu što je proi-zašlo iz njih. Šta da se radi? Kako da nastavimo da stvaramo svoj sopstveni prostor i vreme?

Džon Holovej: Mislim da je to

uvek teško pitanje: Jedno je reći da

ne možemo promeniti svet pomoću

deca ljudi koji su ’’nestali’’ u Argentini i

Gvatemali. Upućeno im je puno pretnji

od strane vladinih simpatizera. (prim. Z

redakcija)

70



države – što se meni čini potpuno ja-

snim. Ali je vrlo teško reći da nećemo

imati nikakve odnose sa državom. Ja

sam profesor na državnom univer-

zitetu, a verovatno i mnogi ljudi koji

ovo čitaju primaju nekakvu platu od

države. Dakle, to nije pitanje čistun-

stva – nema čistunstva u kapitalistič-

kom društvu. To je pitanje kako da se

nosimo sa implikacijama naših veza

sa državom, kako da izbegnemo da

upadnemo u državu kao oblik orga-

nizovanja. Jedno važno pitanje je da

li pokreti treba da prihvate bilo ka-

kav oblik državnog fi nansiranja ili

subvencija. Zapatisti (prema kojima

gajim zaista ogromno divljenje) su

zauzeli stav da neće prihvatiti apso-

lutno nikakve subvencije. Imajući u

vidu situaciju u Čiapasu, mislim da

su verovatno u pravu, ali je to neke

od njihovih pristalica dovelo u stanje

potpunog siromaštva koje oni ekstre-

mno teško podnose. Piketerosi3 iz

3 Piketeros (piquetero) je član so-

cijalnog pokreta nezaposlenih. Nastao je

sredinom devedesetih među nezapos-

lenim radnicima Argentine, par godina

nakon vrhunca ekonomske krize koja je

započela 1998. recesijom i izbila 2001.

godine. 70% piketerosa su ustvari piket-

eroskinje, tj. žene. Reč piketero je neolo-

gizam u španskom jeziku. Potiče od pi-

quete što znači blokada ili demonstracije

na nekom značajnom mestu. (prim. Z

redakcije).

Solana (za koje isto tako imam ogro-

mno divljenje) drže stav da će oni

prihvatiti subvencije za nezaposlene,

jer je to prosto povraćaj malog dela

onoga što su oni sami, kao radnici,

već stvorili, ali da oni moraju zadrža-

ti kolektivnu kontrolu nad njihovim

novcem. Možda sadržaj odluke nije

važan (prihvatiti novac ili ne) nego

način na koji je odluka doneta – kao

istinski horizontalna odluka koja se

stalno preispituje – pa prema tome

i borba da se zadrži istinska hori-

zontalno-demokratska kontrola nad

celim procesom, prava . Tako bih ja

shvatio primer HIJOS-a koji ste na-

veli. Bolivijski primer jedva da se ra-

zlikuje, a ja ga vidim kao deo procesa

eksproprijacije revolucije o kome

sam govorio u prethodnom odgovo-

ru. Ali, naravno, onda je pitanje kako

se boriti protiv te eksproprijacije.

Marina Sitrin: Kako se boriti protiv ove intervencije i eksproprijaci-je? Jedan od izazova koje ja vi-dim jeste to što država određuje okvir razgovora. U Boliviji država predlaže izvesne stvari koje bi potencijalno mogle da budu do-bre za stanovništvo i stanovništvo je pozvano da učestvuje u tome. Učestvujete li vi? I, čak i ako uče-stvujete na uglavnom horizonta-lan način, kao zajednica ili kolek-tiv, okvir diskusije je dala država. Država je sada ta koja postavlja temu razgovora. Kako to može

da bude istinski horizontalno ako je dnevni red unapred određen? Tako, na primer, vi ste deo autono-mne zajednice izvan Kočabambe u Boliviji, iz koje su sada mnogi. Ove zajednice možda diskutuju o odnosima nalik mreži od jednih do drugih i alternativnim oblicima razmene. Sada Moralesova vlada predlaže nacionalizaciju resursa u toj zajednici. Kako nastaviti i jed-no i drugo – organizovati se auto-nomno i odgovoriti državi. Može li oboje da se uradi? Kako da jedna autonomna zajednica ne podredi svoj put nečemu što izgleda kao dobra namera države? Može li tu biti odnosa prema državi koji i da-lje dopuštaju autonomiju? I konač-no, ako je odluka da se nastavi sa autonomnim organizovanjem i ne dozvoli da državni program po-stane program pokreta ili zajedni-ce, kako zajednica to objašnjava drugim delovima društva, koji na namere države gledaju kao na dobru stvar, zašto oni ignorišu dr-žavu i državni program?

Džon Holovej: U ovom inter-

vjuu Vi određujete program svojim

pitanjima. Ako se meni ne dopadaju

vaša pitanja (a dopadaju mi se, dopa-

daju – jako mi se dopadaju), ja ne bih

samo ignorisao ta pitanja, odgovorio

bih Vam na način kojim tražim da

se ponovo nametne moj program. A

razgovor je uvek dvosmeran. Ako vi

meni kažete da ćete nacionalizovati

gas u naše ime, onda ja kažem ”Od-

lično, ali ako je to u naše ime, onda

pustite nas da upravljamo time”. Pro-

blem je u formi, zar ne, češće nego u

sadržaju, češće KAKO nego ŠTA od

politike. To je sigurno ono na čemu

mi insistiramo sve vreme. Centralni

problem sa Moralesom i sa Čavezom

nije toliko u onome šta oni rade, ko-

liko u načinu na koji to rade, uključu-

jući tu i organizacione oblike.

Drugim rečima, naš odnos sa

državom nije samo PROTIV, i nije

samo IZNAD, nego PROTIV- I-

IZNAD. Jedina autonomija koju

možemo imati jeste autonomija koja

se kreće protiv-i-iznad, sa najvećim

mogućim naglaskom na IZNAD –

koja se bavi našim sopstvenim pro-

71



jektom, ali koja shvata taj projekat

kao pokret protiv-i-iznad. Ne postoji

čist egzodus, samo kontradiktorni

pokreti preloma.

Marina Sitrin: Gde vidite takve prelome? Prelome koji su takođe i kreacije? Protiv i iznad?

Džon Holovej: Svuda. Mislim da

je to stvar otvaranja naših očiju i sa-

gledavanja sveta, ne u kategorijama

dominacije već u kategorijama ne-

podređivanja. Protiv-i-iznad vidim

kao odbacivanje-i- stvaranje: ”Ne, mi

nećemo raditi ono što kapital od nas

zahteva, radićemo ono što mi smatra-

mo neophodnim ili poželjnim”. Evo

šta zapatisti govore: ”Ma dosta! Do-

sta smo bili ugnjetavani, radićemo

na sopstvenom projektu, stvoriće-

mo sopstvene Odbore dobre upra-

ve4, naš sopstveni sistem zdravstva

i obrazovanja. I mi ćemo zračiti i

odzvanjati prema spolja, mi ne-

ćemo da budemo samo zatvorena

autonomija nego pukotina u siste-

mu dominacije, pukotina koja se

širi”. Ali, naravno, postoji masa dru-

gih primera. Ponekad je to zato što

država prosto nije tamo, pa ljudi ne-

maju alternative nego da uzmu stvari

u svoje ruke. To je bio slučaj u El Altu

u Boliviji, gde je duboka tradicija sa-

moupravljanja bila glavni izvor snage

pokreta pobuna prethodnih godina

– ponovo, ne samo autonomije već

slamanja dominacije. Ponekad je to

mnogo manjih razmera, grupa ljudi

koji su se okupili zajedno i odlučili

da će svoje živote posvetiti onome

4 Odbori dobre uprave (Juntas

de Buen Gobierno). Organizovali su ih

zapatisti u svojoj oblasti uticaja (udalje-

ni delovi Čiapasa, meksičke regije) kao

ustanove za koordiniranje autonomnih

opština. Meksička vojska je napustila

Čiapas usled nezvaničnog primirja sa

zapatističkom gerilom. Zapatisti su orga-

nizovali autonomne opštine zasnovane

na starom urođeničkom samoupravnom

običaju. U ovim opštinama veće lokalnih

predstavnika formira Odbore dobre up-

rave, kojima se meksička vlada ne pro-

tivi, ali ih nije ni priznala kao zvanične

vlade. Vidi Z magazin broj 1 (prim. Z

redakcije).

što oni smatraju važnim, bilo da je

reč o obrađivanju zemlje ili stvaranju

alternativnog kaféa. Ovde u Puebli,

imamo divan zapatistički kafe, (),

koji je postao žižna tačka celog po-

kreta protiv-i-iznad. Ali, češće je to

na mnogo tišem nivou pojedinaca

ili grupa prijatelja koji su odlučili da

neće oblikovati svoje živote prema

zahtevima novca, nego će postaviti

sopstveni plan.

Možda se ovde sve vreme radi o

postavljanju sopstvenog plana, sop-

stvene agende. Srž kapitalizma je da

je on sistem komandovanja onim što

mi radimo. Na pobunjeniku je da

kaže ”Ne, mi ćemo odrediti šta ćemo

mi raditi, mi ćemo postaviti sopstve-

ni plan”. Drugim rečima, u okviru

protiv-i-iznad, želimo iznad da bi

postavili što je moguće više pravaca i

brzina za protiv. Očigledno je da ovo

može biti vrlo teško u praksi, ali veli-

ki problem levice je to što mi pušta-

mo da nam kapital određuje agendu

veći deo vremena, pa onda mi to

pratimo iza, protestujući. U Drugoj

kampanji5 (Otra Campaña), na pri-

mer, represija u Atenku je označila

5 Druga kampanja – kampanja

koju su zapatisti sproveli tokom trajan-

ja kampanje za meksičke izbore 2006,

ali ne zbog kandidovanja na njima, već

radi pozivanja na stvaranje novog usta-

va kojim bi se zabranila privatizacija

društvenih resursa i obezbedila au-

tonomija za urođeničko stanovništvo.

(prim. Z redakcije).

da je vlada efektivno povratila kon-

trolu nad agendom kada je Markos

odlučio da prekine svoje putovanje

po zemlji. Sigurno je borba protiv re-

presije bila i ostala krucijalna, ali je

za nas veoma važno da ne izgubimo

kontrolu nad našim sopstvenim ri-

tmovima borbe. To je nešto u čemu

su zapatisti bili veoma dobri, u celi-

ni, a to je osobito istakla, na primer,

MTD Solano, jedna od najimpresiv-

nijih piketero6 grupa u Argentini.

Kad jednom postanemo fokusi-

rani na ova protiv-i-iznad, to pro-

bija dominaciju, pa naša slika sveta

počinje da se menja. Počinjemo da

vidimo da on nije (ili nije samo) svet

dominacije, nego i svet pun odba-

civanja-i-stvaranja, pun digniteta

svih vrsta.

Marina Sitrin: Mnogi akademski obrazovani ljudi, naročito oni koji pišu na engleskom jeziku, pisali su kritički o horizontalnim pokretima u Latinskoj Americi. Oni tvrde da su pokreti propali zbog toga što nisu razumeli klasu i vlast (da nisu hteli ili neće da je uzmu). Sada ti isti ljudi, Džejms Petras ili Tarik Ali, na primer, pišu o pobedi levice, ignorišući u većini slučajeva ono što mnogi ljudi u pokretima stvar-no žele ili stvaraju. Za mene je to jednostrano, usko i istorijski netač-no, nešto što nas vraća u okvire iz 1960-’90-tih. Međutim, čitanjem tih radova mnogi ljudi nastoje da saznaju šta se to događa u Latin-skoj Americi. Mislite li da to šteti pokretima?

Džon Holovej: Da, generalno,

ja sam za širok koncept drugarstva

(comradeship), tako širok da treba

da smatramo drugovima sve koji

kažu NE kapitalizmu (u najmanju

ruku drugovima tih NE, čak i ako ih

ne smatramo drugovima naših DA),

ali je ponekad teško održati to. Sla-

žem se da postoji izvanredno slepi-

lo za ono što se događa, neka vrsta

očajničkog stezanja današnjih borbi

misaonim kalupima nastalim kad su

komentatori bili mladi. Kao da nose

6 Piketero - vidi fusnotu 3.

72



zavoje preko očiju, koji im prosto ne

dopuštaju da vide. Za njih su pobe-

da levice Čavez i Morales, a ponekad

čak i Kiršner i Lula i oni ne vide da su

ovi izborni uspesi, u najboljem slu-

čaju, ekstremno kontradiktoorni ele-

menti u vrlo stvarnom uzletu borbe

u Latinskoj Americi. Nisam siguran

da ovakvi napisi imaju mnogo efekta

na same pokrete, ali oni šire slepilo

svojih autora na čitaoce, posebno na

one izvan Latinske Amerike. Ono

što nam je potrebno, jeste više knjiga

kao što je vaša (Horizontality) koje

bi dale ljudima da čuju šta se stvarno

događa i šta to ljudi rade i govore.

Marina Sitrin: Mnogi koji čitaju zapis ovog razgovora su već in-spirisani pokretima koji rastu ši-rom zemaljske kugle, posebno u Latinskoj Americi i verovatno će (ili već jesu) pomisliti: u redu, ali kako ja da krenem protiv i iznad države? Šta to znači i kako bi to moglo da izgleda? Treba li da odem i provodim vreme sa auto-nomnim pokretima? Šta govorite ljudima koji vam postavljaju ta-kva pitanja?

Džon Holovej: Nema recepta,

zar ne? Naravno da sam sreo mno-

go ljudi koji su proveli vreme u za-

jednicama zapatista i uvek sam vrlo

impresioniran njima i onim što su

naučili. Ali, mislim da je centralna

tačka verovatno princip zapatista da

počnemo odande gde mi jesmo, da

se borimo za preobražaj tamo gde

se nalazimo: ne samo da stvaramo

Pokret (iako to može biti važno),

nego da pokušamo da stvorimo sop-

stveni program, sopstvenu agendu

u svemu što radimo. U marksistič-

kim pojmovima, da se borimo za to

da se vrednost upotrebljava protiv

vrednosti, kreativno i korisno dela-

nje protiv apstraktnog rada i što je

veoma važno, da gledamo oko sebe i

prepoznajemo, da učimo da vidimo

sve načine na koje se ljudi već bore

protiv i iznad kapitala, bore za di-

gnitet u svojim svakodnevnim živo-

tima. Najstrašnija destruktivna ideja

na levici je ideja da smo mi poseb-

ni, da smo drugačiji. Nismo. Svako

se buni na određeni način: naš pro-

blem je da prepoznamo pobunu i

pronađemo način da je dotaknemo.

Najdublji izazov zapatista je kad oni

kažu ”mi smo sasvim obični ljudi,

dakle – pobunjenici” – to je možda

najvažnija stvar – da se shvati sva-

kodnevna priroda revolucije.

Ovo je možda praktičniji odgo-

vor: tu je divna nova knjiga koja do-

lazi od Trapese Collective sa naslo-

vom Uradi sam, sa vrlo praktičnim

vodičem kroz ono šta možemo da

činimo, podizanje vrtova zajednice,

organizovanje društvenih centara,

organizovanje bez lidera, preuzima-

nje odgovornosti za naše sopstveno

zdravlje i obrazovanje, itd.

Marina Sitrin: Šta je bilo jedan od najinspirativnijih trenutaka koji ste videli i osetili prošle godine? Šta ga je učinilo tako inspirativnim?

Džon Holovej: Dva odgovora.

Prvo nije trenutak već čitava masa

trenutaka, kada sam bio pozivan

na sve vrste sastanaka autonomnih

grupa u Venecueli, Argentini, Boli-

viji, Gvatemali, ovde u Meksiku, a

iskustvo je često opčinjujuće, susre-

tati ljude koji učestvuju u borbama i

videti njihovu posvećenost i entuzi-

jazam i način na koji su stvarno dru-

gačiji društveni odnosi već stvarnost

za tako mnogo ljudi, pa videti po-

sebno mlade ljude i dubinu njihovog

razumevanja i njihove sposobnosti

– u Gvatemali sam, na primer, upo-

znao četrnaestogodišnjaka sa sela

koji je vodio redovnu radio emisiju

na takvu temu kao što je predlože-

ni Sporazum o slobodnoj trgovini.

Stvarnost pretiče svaku teoretsku

misao za koju smo sposobni.

Drugi je od pre samo dva dana:

kratak koncert muzike iz Verakru-

za na kome sam se zadesio, i gde su

muzičari bili zadivljujući. To me je

odjednom navelo da osetim da je

baš to komunizam, ne zbog toga što

je koncert bio besplatan (a bio je),

ne zbog političkog sadržaja muzike

(nije ga bilo uopšte), već samo zbog

toga što je to bio trenutak u kome

je vreme prestalo da teče, u kome

je kreativno i korisno delanje

preuzelo apsolutni prioritet nad

apstraktnim radom, korišćenje

vrednosti nad vrednošću, uživanja

nad obavezom. Možda bi morali da

mislimo o komunizmu (ili kako god

to nazvali) ne toliko (ili ne samo) u

pojmovima prostora koliko u poj-

movima vremena, kao o raskidu sa

vremenom i o stvaranju, širenju i

umnožavanju oslobođenih trenuta-

ka.

Džon Holovej (John Holloway)

je autor Menjajte svet ne preuzi-

majući vlast (Change the World

Without Taking Power, Pluto Press,

2002) i ko-autor knjige Zapatisti!

Ponovno promišljanje revolucije

u Meksiku (Zapatista! Rethinking

Revolution in Mexico, Pluto Press,

1998).

Marina Sitrin je priređivač

knjige Horizontalizam: Glasovi

narodne vlasti u Argentini (Hori-

zontalism: Voices of Popular Power

in Argentina - AK Press, 2006) –

Špansko izdanje, Chilavert, Argenti-

na, 2005) i nove knjige Pobunjenič-

ke demokratije: Nove sile Latinske

Amerike (Insurgent Democracies:

Latin America’s New Powers, Cityli-

ghts Press, 2007).

73


Z dodatak

Ideja o američkoj jedinstvenosti i

posebnosti, tj. da samo SAD imaju

pravo, ili po božanskoj odredbi ili

moralnoj obavezi, da donose civiliza-

ciju, demokratiju ili slobodu ostatku

sveta, pomoću nasilja ako je potreb-

no - nije nova ideja. Ona je nastala još

1630. godine, u koloniji Masačusets

Bej, kada je guverner Džon Vintrop

rekao reči koje će vekovima kasnije

citirati američki predsednik Ronald

Regan. Vintrop je nazvao Masačusets

Bej koloniju ’’gradić na brdu’’, dok je

Regan malo izmenio ovaj citat i rekao

’’sjajni gradić na brdu’’. Ideja ’’gradića

na brdu’’ je srceparajuća i od nje čo-

veku postaje toplije oko srca. Ona su-

geriše ono što Džordž Buš stalno tvr-

di: da su SAD svetlo slobode i

demokratije. Narodi samo nas mora-

ju gledati, učiti od nas i oponašati

nas. U stvarnosti, mi nismo nikada

bili neki idiličan gradić na brdašcu.

Nekoliko godina posle ovih izgovore-

Hauard Zin

Snaga i slava - mitovi o američkoj

jedinstvenostiSvetski moćnici na različite načine pravdaju upotrebu sile i terorisanje običnog

sveta. U ovom tekstu Hauard Zin piše o idejama koje vode Sjedinjene Američke

Države u ratove i koje im služe da opravdaju zločine.

Čovek pripada zemlji. Zemlja ne pripada čoveku.Čovek pripada zemlji. Zemlja ne pripada čoveku.

74


Z dodatak

nih

r e č i

gu- vernera

Vintropa, s t a n o v n i c i

ovog gradića su se sakupili i krenu li u

masakr Pekota Indijanaca - lokalnog

domorodačkog stanovništva. Evo

kratkog opisa Vilijama Bradforda

ovog masakra i napada na jedno indi-

jansko selo od jedinica kapetana

Džon Masona: ’’Oni koji su izbegli

puščanu vatru poklani su mačevima,

a neki su raskomadani na komadiće,

drugi su bezglavo bežali i veoma mali

broj ih se spasio. Tada su ih ubili oko

400. Grozno je bilo gledati kako ih

peku na vatri i potoke krvi, užasan je

bio smrad od toga; ali pobeda je bila

slatka žrtva, i za nju su zahvaljivali

Bogu, koji im je omogućio nešto ta-

kvo, da pobede neprijatelje svojim

rukama i da im da brzu pobedu nad

njima’’. Ovakvi masakri, kakve je opi-

sao Bredford, nastavljali su se opet i

opet, kako su Amerikanci marširali

prema zapadu ka Pacifi ku i na jug

prema Meksičkom zalivu. Ustvari

naš slavljeni rat za nezavisnost, Ame-

rička revolucija, je bio katastrofalan

za Indijance. Kolonisti su bili zadrža-

vani i sprečavani da uzimaju indijan-

sku zemlju od strane Britanaca. Ali

ova međa i granica koju su uspostavi-

le britanske vlasti je dolaskom na

vlast nove, američke vlade, nestala.

Ekspanzija na druge teritorije, okupi-

ranje tih teritorija, okrutno i bezob-

zirno postupanje sa narodom koji se

odupire okupaciji je konstantna oso-

bina američke istorije od vremena

prvih doseljenika pa sve do današnjeg

dana. Ovo je vrlo često pratilo samu

ideju o američkoj jedinstvenosti: ide-

ja da su američka ekspanzija i ame-

rička okupacija božanski određe-

ne. Za vreme rata protiv Meksikanaca,

sredinom 19. veka, malo nakon anek-

sije Teksasa, urednik i pisac Džon

O’Salivan skovao je poznatu frazu

’’ostvarenje sudbine’’. Objasnio je da je

to ustvari ’’ispunjenje našeg ostvare-

nja sudbine da zauzmemo kontinent

dodeljen od strane božanskih predvi-

đanja, da bi se mogli dalje razvijati’’.

Početkom 20. veka, kada su SAD iz-

vršile invaziju na Filipine, predsednik

Mek Kinli je rekao da mu je odluka

da zauzme Filipine došla jedne noći,

dok se na kolenima molio, i kada mu

je Bog rekao da zauzme Filipine. Po-

zivanje na Boga je bila navika mno-

gih američkih predsednika kroz

istoriju, ali Džordž V. Buš je to po-

sebno činio. U članku u izraelskim

novinama Ha’aretz, novinar je pričao

sa palestinskim liderima koji su se sa-

stali sa Bušom. Jedan od njih mu je

ispričao da mu je Buš rekao: ’’Bog mi

je rekao da napadnem Al Kaidu, i ja

sam ih napao. Onda me je On uputio

da napadnem Sadama, što sam i uči-

nio. I sada, ja sam odlučan da rešim

probleme na Bliskom istoku’’. Teško

je potvrditi da li je ova tvrdnja auten-

tična, ali sigurno odgovara nekim

drugim Bušovim izjavama i tvrdnja-

ma. Dokaz koji je potvrđen i sigurno

istinit, dolazi nam od jednog Bušo-

vog pobornik, Ričarda Lamba, pred-

sednika Društva za etičke i religijske

slobode, kojem je Buš za vreme iz-

borne kampanje rekao: ’’Verujem da

Bog želi da ja budem predsednik, ali

ako se to ne desi, nema veze - biće sve

u redu’’. Božanska predodređenost

je jedna veoma opasna ideja, pogo-

tovo ako je poduprta sa vojnom

snagom (SAD ima 10.000 primeraka

nuklearnog oruđa, vojne baze u stoti-

nu različitih zemalja i ratne brodove

u svakom moru na svetu). Sa dozvo-

lom od Boga, nisu potrebni ljudski

zakoni niti moralni standardi. Danas

svako ko tvrdi da je podržavan od

Boga treba da se seti da su nacisti na

svojim opasačima imali napisano

“Gott mit uns“ tj. “Bog je sa nama“.

Nije svaki američki lider tvrdio da

ima božansku nadahnutost, ali osta-

jala je ideja da SAD ima jedinstveno

opravdanje da koristi silu da bi se

proširila po celom svetu. Godine

1945., na kraju Drugog svetskog rata,

Henri Lus, vlasnik najjačeg medijskog

lanca tada - Time, Life, Fortune - je

objavio da bi ovo mogao biti ’’američ-

ki vek’’, te da je pobeda u ratu dala

SAD-u pravo da ’’širi po celom svetu

naš uticaj, za one svrhe za koje mi

smatramo da nam odgovaraju, i sa

sredstvima za koje mislimo da su po-

trebna i odgovarajuća’’. Ovo samou-

vereno proročanstvo se sprovodilo

kroz ceo 20. vek. Skoro odmah posle

Drugog svetskog rata, SAD je prodrla

na bogata naftna područja u Aziji sa

specijalnim dogovorom sa Saudij-

skom Arabijom. Uspostavili smo

baze u Japanu, Koreji, Filipinima, i na

velikom broju pacifi čkih ostrva. U

sledećim dekadama upravljali smo i

organizovali vojne udare u Iranu, Či-

leu, Gvatemali, te davali vojnu pomoć

raznim diktatorima na Karibima. U

nastojanju da obezbedimo jaku od-

skočnu dasku za dalja osvajanja, izvr-

šili smo invaziju na Vijetnam, a bom-

bardovali smo Laos i Kambodžu.

Postojanje SSSR-a, čak i pretnja nu-

klearnog oružja, nije zaustavilo ek-

spanziju. Ustvari, preterana pretnja

od ’’svetskog komunizma’’ dala je

SAD-u moćno opravdanje za šire-

nje širom sveta, i uskoro je SAD

imala vojne baze u preko stotinu

zemalja sveta. Valjda su samo SAD

stajale na putu sovjetskom osvajanju

sveta. Možemo li mi poverovati u či-

njenicu da je postojanje SSSR-a iza-

zvalo takav agresivan militarizam

SAD? Ako jeste tako, kako onda obja-

sniti sve nasilne ekspanzije pre 1917.

godine? Stotinama godina pre boljše-

vičke revolucije, američke armije su

istrebljivale indijanska plemena, šire-

ći se velikim koracima na zapad, sa

politikom koju danas nazivamo poli-

tikom ’’etničkog čišćenja’’. I kada je

kontinent pokoren, nacija je počela

da gleda na prekomorske teritorije.

Na samom početku 20. veka, kada su

75


Z dodatak

američke armije krenule na Kubu i na

Filipine, ’’američka jedinstvenost’’

nije uvek značila da SAD žele da idu

napred usamljene. Nacija je zaista

bila spremna i željna da se pridruži

drugim zapadnim silama koje će jed-

nog dana prevladati. Senator Henri

Kabot Lodž napisao je u to vreme:

’’Velike nacije vrlo brzo se spremaju

za svoje buduće ekspanzije i one sada

brane i drže sva najgora mesta na ze-

mlji... kao jedna od velikih sila i SAD

ne sme ostati po strani’’. Sigurno, na-

cionalni duh u drugim zemljama ih je

često vodio do toga da svoja osvaja-

nja vide kao strašno moralna, no ova

zemlja je u ovome otišla najdalje.

’’Američka jedinstvenost i posebnost’’

nikada nije jasnije izražena nego u re-

čima Sekretara rata Eliha Rota, koji je

1899. godine objavio: ’’Američki voj-

nik je drugačiji od svakog drugog voj-

nika svake druge vojske od početka

sveta. On je zaštitnik slobode i prav-

de, zakona i reda, mira i sreće’’. U vre-

me dok je on ovo govorio, američki

vojnici na Filipinima su započinjali

krvoproliće koje će odneti živote

600.000 Filipinaca. Ideja da je Ameri-

ka ’’drugačija’’ zbog toga što su njene

vojne akcije za dobrobit drugih po-

stala je posebno ubjedljiva kada su je

koristili lideri koji su se smatrali libe-

ralnijim i progresivnijim. Na primer,

Vudro Vilson, koji se uvek nalazi na

listi ’’liberalnijih’’ predsednika, ozna-

čen od naroda i naučnika kao ’’ideali-

sta’’, bio je bezosećajan u svojoj upo-

trebi vojne sile nad slabijim nacijama.

On je poslao mornaricu da bombar-

duje i okupira meksičku luku u Vera

Kruzu 1914. godine zbog toga što su

Meksikanci uhapsili neke američke

mornare. On je poslao marince na

Haiti 1915. godine, a kada su Haićani

pružili otpor, hiljade ih je ubijeno.

Sledeće godine američki marinci su

okupirali Dominikansku republiku.

Okupacija Haitija i Dominikanske re-

publike trajala je godinama. I Vilson,

koji je izabran i 1916. godine, je re-

kao: ’’Nema ništa tako veliko kao što

je nacija ponosna da se bori’’, da bi

nakon toga poslao mlade Amerikan-

ce da se bore u klanici evropskog rata.

Teodor Ruzvelt se smatra ’’progresiv-

nim’’ predsednikom i zaista se kandi-

dovao za predsednika na ’’progresiv-

noj zabavi’’ 1912. godine. Ali on je bio

zaljubljen u rat i podržavao je osvaja-

nje Filipina. On je čestitao generalu

koji je izbrisao sa lica zemlje jedno fi -

lipinsko selo sa 600 njegovih stanov-

nika 1906. godine. On je 1904. godine

proglasio ’’Ruzveltovu doktrinu’’ koja

je prerasla u Monroovu doktrinu1, a

sa kojom se opravdavala okupacija

malih zemalja na Karibima, pod ma-

skom donošenja ’’stabilnosti’’ tim ze-

mljama. Za vreme Hladnog rata

mnogi američki ’’liberali’’ su uhvaćeni

u neku vrstu histerije zbog straha od

sovjetske ekspanzije, koja je sigurno

bila realna i dešavala se u istočnoj

Evropi, ali se preterivalo u njenoj

opasnosti za Zapadnu Evropu, a po-

sebno za SAD. Za vreme perioda ma-

kartizma (tj. vremena ’’lova na komu-

niste’’ u SAD-u od strane senatora

Makartija), poznati senatorski liberal,

Hubert Hemfri, je predložio zatvore-

ničke logore za sumnjive subverzivce,

gde bi se oni, u slučaju ’’nacionalne

hitnosti i potrebe’’, mogli držati bez

suđenja. Nakon dezintegracije so-

vjetskog saveza i prestanka Hladnog

rata, terorizam je zamenio komuni-

1 Monroova doktrina - predsednik

SAD Džejms Monro je 1823. god. uputio pos-

lanicu Kongresu u kojoj je istakao neophodnost

poštovanja tri načela: 1) zabrana dalje kolonizacije

Amerike od strane evropskih država, 2) zabrana

mešanja evropskih država u unutrašnje stvari

američkih država, 3) izjava da SAD neće interveni-

sati u poslove Evrope. Ovu doktrinu su američki

političari sledili sve do 1940. god. Ova doktrina

ne predstavlja pravi početak u suzbijanju inter-

vencije, jer ovom poslanicom nije bila isključena

intervencija američkih država međusobno. Zato je

prva doktrina koja uvodi načelo neintervencije u

međunarodni poredak u stvari Dragova doktrina.

Dobila je ime po argentinskom ministru inos-

tranih poslova Luisu Dragu koji je povodom pre-

duzimanja vojne akcije od strane Velike Britanije,

Nemačke i Italije 1903. god. protiv Venecuele radi

naplate duga, uputio memorandum vladi SAD

tražeći zabranu upotrebe sile u cilju naplate fi n-

ansijskih potraživanja. Ova doktrina je na predlog

Portera u modifi kovanom obliku uneta kao poseb-

no pravilo u drugu hašku konvenciju od 1907.

god pa je još poznata i pod imenom Porterova

doktrina. U početku dočekana kao izvor zaštite

od evropskih sila, Monroova doktrina je na kraju

prepoznata kao maska za imperijalističke ambicije

Sjedinjenih Američkih Država. (prim. Z redakcije)

zam kao opravdanje za ekspanziju.

Terorizam je bio stvaran, ali njegova

pretnja je preuveličana do tačke hi-

sterije, dozvoljavajući na taj način

vojne akcije širom sveta i krnjenje i

kršenje građanskih sloboda kod kuće.

Ideja ’’američke posebnosti i jedin-

stvenosti’’ se nastavila i kada je Buš

senior, oslanjajući se na predviđanje

Henrija Lusa, objavio da je nacija na

putu da proglasi ’’novi američki vek’’.

Bez obzira na nestanak SSSR-a, poli-

tika vojnih intervencija nije prestala.

Stariji Buš je izvršio invaziju na Pana-

mu i posle toga napao je i Irak. Straš-

ni napadi 11. septembra dali su nove

impulse ideji da su SAD jedine odgo-

vorne za svetsku sigurnost, braneći

nas protiv terorizma, kao što su nas

nekada branili od komunizma. Pred-

sednik Džordž V. Buš je nosio ideju o

američkoj ’’jedinstvenosti’’ sve do nje-

nih krajnjih granica, razvijajući kao

osnovu svoje nacionalne strategije i

principe unilateralnog rata. Ovo je

bilo odbacivanje povelja UN-a, koje

se baziraju na tome da je pitanje si-

gurnosti kolektivna stvar, te da je rat

dozvoljen samo u samodbrani. Mi

možemo još dodati da je Bušova dok-

trina prekršila principe postavljene u

Nirnbergu, kada su nacistički lideri

osuđeni i obešeni zbog vođenja agre-

sivnog rata, preventivnog rata, koji je

bio daleko od samodbrane. Bušova

strategija odbrane je ustvari dokaz da

su SAD jedinstveno odgovorne za

mir i demokratiju, i bila je šokantna

za mnoge Amerikance. Ali ustvari, to

nije neki daleki pomak od istorijske

prakse SAD-a, koje su dugo vremena

delovale kao agresor, bombardujući i

vršeći invaziju na druge zemlje (Vi-

jetnam, Kambodža, Laos, Granada,

Panama, Irak) i koje su insistirale na

tome da održe nuklearnu i nenukle-

arnu supremaciju u svetu. Unilateral-

ne vojne akcije, pod maskom ’’pre-

vencije’’, su poznati deo američke

spoljne politike. Ponekad su bombar-

dovanja i invazije vršene pod okri-

ljem međunarodnih akcija, gde se

radilo u okviru UN-a, kao što se desi-

lo u Koreji, ili u okviru NATO-a, kao

76


Z dodatak

u Srbiji, ali u suštini naši ratovi su bili

američki poduhvati. Klintonova dr-

žavna sekretarica, Medlin Olbrajt,

bila je ta koja je izjavila u jednom tre-

nutku da ’’ako je moguće mi ćemo

delovati multilateralno (u saradnji

sa drugima), ali, ako je neophodno,

delovaćemo unilateralno (jedno-

strano)’’. Henri Kisindžer, čuvši ovo,

odgovorio je u svom uobičajenom

svečanom stilu da ovaj princip ’’ne bi

trebalo da bude univerzalan’’. Ideja o

’’jedinstvenosti i posebnosti’’ nikada

nije jasnije izražena. Neki liberali u

ovoj zemlji, koji se suprostavljaju

Bušu, su bliži njegovim shvatanjima

stvari vezanih za spoljnu politiku

nego što to žele da priznaju. Jasno je

da su događaji od 11.septembra imali

moćan psihološki efekat na cele SAD,

i sigurno je da su liberalni intelektual-

ci potpali pod opštu histeriju koja je

zavladala, i koja je delimično uništila

njihovu sposobnost da objektivno

razmotre uloge njihove nacije u do-

gađajima u svetu. U poslednjem izda-

nju liberalnog magazina Th e Ameri-

can Prospect, uredništvo je napisalo:

’’Danas islamski teroristi, koji deluju

globalno, predstavljaju neposrednu

opasnost našim životima i našim slo-

bodama... kada se susreću sa takvim

neposrednim opasnostima, SAD

imaju puno pravo i dužnost da udare

preventivno, i ako je potrebno, unila-

teralno protiv terorista i država koje

ih podržavaju’’. Preventivno i, ako je

potrebno, jednostrano; i protiv ’’drža-

va koje ih podržavaju’’, a ne samo te-

roriste. Ovo su veliki koraci u pravcu

Bušove doktrine, dok su urednici još

dodali da opasnost mora biti ’’znatna,

postojeća i trenutna’’. Ali kada inte-

lektualci podrže ovakve principe, čak

i sa dodatnim kvalifi kacijama, oni

treba da imaju na umu da će ti princi-

pi biti primenjeni od ljudi koji vode

američku vladu. To je sve što treba da

imaju na umu kada podržavaju te

principe koji se odnose na primenu

nasilja od strane države. Ovde se

može reći da je opravdano inicirati

vojnu akciju u slučaju neposredne

pretnje, ali samo onda kada je ta

akcija ograničena i orjentisana na

tu neposrednu pretnju - kao što

možemo prihvatiti ’’odstranjiva-

nje’’ nekoga ko nasumice puca po

gomili naroda. Ali prihvatanje akcije

’’ne samo protiv terorista’’ (možemo li

mi njih identifi kovati sa sugurnošću,

kao što možemo onoga što puca po

gomili ljudi) nego i protiv ’’država

koje ih podržavaju’’ će izazvati neo-

graničeno i nekritično nasilje, kao u

Avganistanu, gde je vlada na početku

invazije, u potrazi za teroristima, ubi-

la 3.000 civila. Čini se da se ideja o

’’američkoj jedinstvenosti i posebno-

sti’’ sve više širi u našem političkom

miljeu. Ova ideja nije osporavana jer

istorija američke ekspanzije u svetu

nije istorija koja se proučavala u na-

šem obrazovnom sistemu. Pre neko-

liko godina Buš je posetio fi lipinski

sabor i rekao: ’’Amerika je ponosna

na svoj udeo u velikoj priči o fi lipin-

skom narodu. Zajedno su naši vojnici

oslobodili Filipine od kolonijalista’’.

Očigledno da predsednik nikada nije

učio o krvavom osvajanju Filipina i

američkom udelu u toj priči. A prošle

godine, kada je meksički ambasador

u UN-u izjavio nešto nediplomatski

o tome, kako SAD tretiraju Meksiko

kao svoje dvorište on je odmah dobio

ukor od strane Kolina Pavela. Pavel

je, negirajući ove optužbe, rekao: ’’Mi

imamo puno delova istorije kroz koje

smo zajednički prošli’’. Pa zar on nije

ništa učio o meksičkim ratovima ili

vojnim pljačkaškim napadima u

Meksiku (u kojima je davno učestvo-

vala SAD). Meksički ambasador je

ubrzo smenjen sa tog mesta. Vodeće

novinske agencije, TV kanali, i radio

emisije izgleda da ne poznaju ovaj

deo američke istorije, ili žele da je ne

poznaju. Ovo je posebno došlo do

izražaja u Bušovom govoru povodom

druge inauguracije, a o čemu su izve-

štavali i tzv. liberalni mediji poput

Washington Posta i New York Time-

sa. Komentari urednika koji su be-

zrezervno prihvatili Bušove reči o ši-

renju demokratije i slobode u svetu,

kao da su ignorisali istoriju takvih

tvrdnji, i kao da su ignorisali izveštaje

koji svakodnevno dolaze iz Iraka.

Samo nekoliko dana pre nego što je

Buš izjavio te reči o širenju slobode u

svetu, New York Times je objavio sli-

ku krvave iračke devojčice koja je vri-

štala. Njeni roditelji, koji su je vozili

negde u autu, upravo su bili ubijeni

od strane nervoznog američkog voj-

nika. Jedna od posledica ove ideje o

’’posebnosti i jedinstvenosti’’ je ta, da

američka vlada sebe smatra izuze-

tom od zakonskih i moralnih stan-

darda koji su prihvaćeni od ostatka

sveta. Velika je lista koja to potvrđu-

je: odbijanje da se potpiše sporazum

iz Kjota koji reguliše stvari o zagađi-

vanju okoline, te odbijanje potpisiva-

nja konvencija o biološkom oružju.

SAD je propuštala da se pridruži sto-

tinu i nešto zemalja koje su zabranile

pešadijske mine, uprkos zaprepašću-

jućim statistikama o amputacijama

izvršenim nad decom - žrtvama ovih

mina. SAD je odbila da zabrani upo-

77


Z dodatak

Malo je pisaca koji mogu da se

pohvale kako je Hitler izabrao nji-

hovo remek-delo da bude spaljeno

na lomači 1933. godine. Među iza-

branima je stajao i roman-epopeja

„Doživljaji dobrog vojnika Švejka”

Jaroslava Hašeka, jednog od najve-

ćih čeških pisaca. Nacionalsocijalisti

nisu mogli da zamisle ništa razorni-

je, suprotnije i otrovnije za njihovu

ideologiju od Hašeka, zabeležio je

Stanislav Vinaver. Zajedno sa njim,

na toj lomači goreli su i Anatol Frans

i Tomas Man i Hajnrih Hajne. Samo,

razlika između pomenutih, suptilnih

autora i Jaroslava Hašeka je ogro-

mna, i bili su spaljivani iz sasvim

drugih razloga.

Reći za Jaroslava Hašeka (30.

april 1883 – 3. januar 1923) da je

samo pisac, za poštovaoce njegovog

lika i dela, koji su pravi fanatici, može

da zvuči kao uvreda. Postoji još ne-

što što ovog češkog genija čini po-

sebnim: od njegovog života mogla bi

da se napravi čitava epska saga, luđa,

ako je to moguće, i od onoga što se

zapisao. Pokušaćemo da nabrojimo

šta je Hašek stigao da bude u krat-

kom, ali neverovatno plodnom ži-

votu: novinar, satiričar, anarhista, al-

koholičar, predsednik stranke, pisac

izmišljenih vesti, prodavac pasa sa

lažnim pedigreom, neuspešni samo-

ubica, skitnica, šaljivdžija, poliglota,

Stanko Stamenković

Jaroslav Hašek, pisac, borac, anarhista i genije

trebu napalma i kasetnih bombi. Oni

insistiraju da ne smeju biti, kao

ostale zemlje, pod jurisdikcijom

Međunarodnog krivičnog suda.

Kakav treba biti odgovor na ovu ideju

američke ’’posebnosti i jedinstveno-

sti’’? Oni od nas koji se nalaze u

SAD-u i u ostalom delu sveta, a koji

ne pristaju da budu zastrašeni, treba

javno da objave da etičke norme koje

se tiču mira i ljudskih prava mora da

budu opšteprihvaćene. Treba da se

razume da deca Iraka, Kine, Afrike,

deca svuda u svetu, mora da imaju

pravo na život kao i svako američko

dete. Ovo su osnovni moralni princi-

pi. Ako ih naša vlada ne prihvati, mi

građani moramo. U određenim vre-

menima i nedavnoj istoriji imperijal-

ne sile - Britanci u Indiji i istočnoj

Africi, Belgijanci u Kongu, Francuzi

u Alžiru, Holanđani i Francuzi u ju-

goistočnoj Aziji, Portugalci u Angoli

- su nerado predali svoje posede i

progutali svoj ponos kada im se su-

protstavio masovni pokret otpora.

Na sreću, danas širom celog sveta

postoje ljudi koji veruju da svi ljudi

na svetu imaju ista prava. U zoru in-

vazije na Irak, 15. februara 2003. go-

dine, više od 10 miliona ljudi, iz više

od 60 zemalja, demonstriralo je pro-

tiv rata. I ovde u SAD-u sve više raste

odbijanje prihvatanja američke do-

minacije i ideje ’’američke posebno-

sti’’. Nedavno, kada je Stejt Dipar-

tment objavio svoju godišnju listu

zemalja koje podržavaju torturu i

ostale povrede ljudskih prava, digla

se lavina kritika iz celog sveta, zašto

na toj listi nema SAD-a. Jedne turske

novine su objavile: ’’Ovde se čak ni ne

spominju incidenti u Abu Graibu,

niti se spominje Gvantanamo’’. A jed-

ne novine iz Sidneja objavile su da

SAD šalje osumnjičene, ljude koji

nisu osuđeni ili kojima nije dokazana

krivica o bilo čemu, u zatvore u Ma-

roku, Egiptu, Libiji, Uzbekistanu, sve

zemljama za koje SAD tvrdi da su ne-

humane i da se koriste torturom.

Ovde u SAD-u, uprkos propuštanju

medija da obaveste o tome, sve više

raste otpor ratu u Iraku. Ankete po-

kazuju da više od pola ljudi više ne

veruje u ovaj rat. A možda još važnije

je to, što je to sve prisutnije u armiji i

kod članova njihovih porodica. Na-

kon strahota Drugog svetskog rata,

Albert Ajnštajn je rekao: ’’Rat će stati

onda kada ljudi odbiju da se bore’’. Mi

smo sada svedoci da mnogi vojnici

odbijaju da se bore, odbijanja familija

da njihovi voljeni idu u rat, insistira-

nja roditelja da oni koji regrutuju

decu u školama prestanu to činiti.

Ovakvi incidenti, koji se dešavaju sve

češće i češće, mogu na kraju, kao i u

slučaju Vijetnama, napraviti nemo-

guću situaciju za vladu i za daljnje

vođenje rata, i na taj način ga završiti.

Pravi heroji u našoj istoriji su oni

Amerikanci koji su odbili ideju da mi

imamo neko specijalno pravo na mo-

ral ili pravo da sa svojim snagama za-

uzimamo ostatak sveta. Sećam se

reči abolicioniste Vilijama Lojda Ga-

risona, koji je napisao u svom antiro-

bovskom časopisu Liberator: ’’Moja

zemlja je svet, a sunarodnik je čo-

večanstvo’’.

Jaroslav HašekJaroslav Hašek

78


Z dodatak

ratni heroj, bigamista, boljševik. No,

krenimo redom.

Hašek je rođen u siromašnoj po-

rodici, živeo je sa bratom Bohusla-

vom i rođakom Marijom, siročetom.

Njegov otac, propali srednjoškolski

profesor matematike, umire od al-

kohola kada je Jaroslav imao 13 go-

dina, i majka Katrina ostaje udovica

bez prebijene pare. Žive na ivici gla-

di, a mali Jaroslav nekako uspeva da

završi trgovačku akademiju, i sa 19

godina dobija posao u banci, iz koje

ubrzo biva otpušten, jer već tada ima

problema sa alkoholom. Nesputa-

nom duhu mladog Hašeka više leži

posao pisca i novinara. U osamnae-

stoj godini počinje da piše briljantne

humoreske.

1906. godine pristupa anarhistič-

kom pokretu, mada je odavno preka-

ljeni borac protiv Austrougarske, jer

je još 1897, kao tinejdžer, učestvovao

u anti-germanskim protestima. Dr-

žao je predavanja radnicima-prole-

terima, a postaje i urednik anarhi-

stičkog časopisa Komuna. Aktivno

učestvuje u izgredima, što u kafani,

što na ulici, a zbog fi zičkog napada

na policajca završava mesec dana u

zatvoru. Godine 1907. ženi Jarmilu

Majerovu, devojku iz bogate poro-

dice. Njeni roditelji su činili sve da

raskinu tu vezu, bezuspešno. Zbog

Jarmile, Hašek napušta anarhistič-

ki pokret i posvećuje se pisanju za

novine. Taj period je najplodniji u

njegovom novinarskom radu, objav-

ljivao je jednu priču dnevno. Okušao

se i kao urednik časopisa Životinjski

svet, ali biva najuren sa te pozicije,

jer je pisao tekstove o izmišljenim ži-

votinjama, koje su nervirale čitaoce.

Četiri godine kasnije, Hašek po-

činje svoju novu fazu, prodajući pse

lutalice bogatim Pražanima za velike

pare, tako što falsifi kuje njihova do-

kumenta i predstavlja ih kao rasne

primerke. Sve to opisuje u pričama.

Objavljena mu je prva u seriji pri-

povetki „Dobri vojnik Švejk”, ko-

jom praktično predviđa užase Prvog

svetskog rata. Te 1911. osnovao je i

čuvenu Stranku umerenog progresa

u granicama zakona, u kojoj je oku-

pio svoje kafanske drugare, i zamalo

dosegao cenzus na izborima. Ni brak

sa Jarmilom nije potrajao, pa se Ha-

šek 1912. godine ponovo odaje bo-

emskom životu.

Iznurivanje noćnim životom po-

trajalo je do 1915. godine, kada biva

mobilisan u pešadijski front, doživ-

ljavajući još jednu od mnogih prelo-

mnih tačaka u životu. Samo ironija

kojoj je genijalni Čeh bio toliko sklon

mogla je da ga stavi na stranu Au-

strougarske vojske, koju je duboko

i neskriveno prezirao. Rusi ga zaro-

bljavaju godinu dana kasnije, mada

postoje autoriteti koji tvrde da se

Hašek lično predao, kako bi dopri-

neo predstojećoj crvenoj revoluciji.

Međutim, ludi Čeh ne uspeva da se

zadrži na poziciji novinara u časopisu

Čehoslovak, koju dobija prelaskom

na rusku stranu, a koji je štampan u

Kijevu, gde mu izlazi i knjiga „Dobri

vojnik Švejk u zarobljeništvu”. Zbog

članstva u opozicionoj organizaciji

„Crna ruka” biva otpušten i vraćen

na front, u mitraljesku jedinicu. Do-

bija i medalju Svetog Đorđa za iska-

zanu hrabrost u Bici kod Zborova.

Ruski period Jaroslava Hašeka

nastavlja se 1918. godine, kada on

pristupa Komunističkoj partiji Rusi-

je. Postaje agitator za Crvenu armiju,

a uskoro zatim i načelnik Političkog

79


Z dodatak

Brzi automobili, zgodne žene, velelepne vile i milionske sume novca jedine su stvari koje interesuju većinu fudba-lera, međutim to ne važi i za tridesetdvogodišnjeg italijan-skog reprezentativca Kristijana Lukarelija.

Ovaj vanserijski golgeter pore-

klom iz radničke porodice više ceni

ideologiju i svakodnevni način živo-

ta klase iz koje potiče nego ”sva blaga

ovog sveta”. Pre nego što je zaigrao za

istoimeni klub iz svog rodnog grada

Livorna, Lukareli je promenio čak

osam timova, među njima i špansku

Valensiju. Dok je nastupao za Torino

2002. godine Lukareli, inače od male-

na fanatični navijač Livorna, gledao

je odlučujuću utakmicu svog tima za

ulazak u Seriju B(drugu italijansku

ligu) i dok je po završetku meča u eu-

foriji sa ostalim navijačima hitao ka

terenu da podeli radost sa igračima

odlučio je da u narednoj sezoni po-

stane fudbaler Livorna. AS Livorno

je inače poznat kao fudbalski klub čiji

navijači slove za najradikalnije levi-

čare na tribinama širom Evrope.

Svako ko je imao priliku da bar jed-

nom poseti severnu tribinu stadiona

Armando Piči u Livornu zna da je to i

zaista tako. Krajnje levičarski pogled

na svet navijača Livorna, poznatijih

pod imenom Brigate Autonome Li-

vornesi, ne treba da čudi ako se zna

da je u njihovom gradu daleke 1921.

godine osnovana Italijanska komu-

nistička partija (PCI). Lukareli je

odlučio da zaigra baš za taj tim i to

u trenutku dok je bio igrač prvoli-

gaša Torina gde je imao daleko veću

platu nego što je mogao da dobije u

drugologašu Livornu. Međutim, za

popularnog Luku ideali i privrženost

klubu bili su iznad novca.

Najviše zahvaljujući Lukareli-

ju koji je na 38 mečeva postigao 29

Kristijano Lukareli, heroj italijanske radničke klase

Ideali važniji od novcaIlija Bunčuk

odeljenja nacionalnih manjina pri

Petoj armiji. Ovo iskustvo pretočio

je u novelu „Komandant grada Bu-

gulme”, neku vrstu preteče kapital-

nog dela „Dobrog vojnika Švejka”, u

kojem na sebi svojstven, urnebesno

smešan način, opisuje dane kada su

mu mnogi ambiciozni revolucionari

radili o glavi, ne bi li mu oduzeli po-

ziciju.

Nastupa i 1920. godina, kada se

Hašek ženi po drugi put, iako nije

pravno raskrstio sa Jarmilom Ma-

jerovom u Češkoj, i shvata da je i

iz Crvene revolucije uspeo da izvu-

če živu glavu, kao i to da u Rusiji za

njega više nema mesta. Vraća se u

Čehoslovačku, ali tamo ga smatraju

izdajnikom. Do kraja života nastav-

lja da piše „Doživljaje dobrog vojnika

Švejka”. Na sahrani Jaroslava Hašeka

1923. godine prisustvovali su, pre-

ma svedočenjima, samo njegov sin

iz braka sa Majerovom i dvojica pri-

jatelja. Verovatno su njegovi verni

kafanski drugari pomislili da je

stari, genijalni prevarant, napisao

lažnu vest o svojoj smrti.

Iz Jaroslava Hašeka ostalo je

nemerljivo delo, koje u sebi sadrži

suštinu borbe malog čoveka pro-

tiv tlačenja, a to je smeh. Svoje re-

mek-delo posvetio je glavnom liku,

skromnom i priprostom Jozefu

Švejku, čoveku koji nije opalio ni-

jedan metak na frontu, sprdajući se

do apsurda sa opštim ludilom Prvog

svetskog rata. Za Hašeka, najslavniji

heroj tog velikog rata je upravo taj,

večito raspoloženi čovek, što je,

uz blentavi osmeh, slautirao i vikao:

„Pokorno javljam, gospodine oberlaj-

tnant!” Obrušio se on svojim delom i

na crkvu, i na vojnu hijerarhiju i na

bezočnu glupost austrougarske mili-

tarističke ambicije. Jer, Jozef Švejk je

imun na propagandu, kaže Stanislav

Vinaver. Zato je bio zabranjen čak i

u rodnoj Čehoslovačkoj. Odužili su

mu se kasnije. Do 2000. godine po-

stojao je festival humora i satire, gde

su okupljeni naglas čitali delove iz

„Švejka”. Treba napomenuti, Hašek je

sa velikim zadovoljstvom u „Švejku”

veličao srpske pobede, a sama knji-

ga počinje ubistvom Franca Ferdi-

nanda. A Švejk komentariše i kaže:

– Koga to Ferdinanda, gospođo

Miler? Ja poznajem dva Ferdinan-

da. Jednoga, što služi kod drogeriste

Pruše, a onda znam još i Ferdinanda

Kokošku, onog što skuplja pseća go-

vanca. Ni za jednog ni za drugog nije

nikakva šteta.

– Ali zaboga, milostivi gospo-

dine, pa ja govorim o gospodinu

nadvojvodi Ferdinandu, onom iz

Konopišta, o onom debelom, pobož-

nom!...

– Jezus marija – uzviknu Švejk –

Divota! A gde li se to gospodinu nad-

vojvodi desilo?

– Ucmekali ga u Sarajevu, milo-

stivi gospodine, iz revolvera, baš kad

se sa svojom nadvojvotkinjom vozio

u automobilu...

I ostalo je istorija. Jaroslav Hašek

stvorio je najveće antiratno i anti-

imperijalističko delo ikada zabele-

ženo, pisano čistim, a na momente

i prljavim narodnim jezikom. A Ha-

šek je dobio i asteroid 2734, koji nosi

njegovo ime. Da se večito iz nebesa

smeje gluposti, nepravdi i diktatu-

ri.

80


Z dodatak

golova Livorno je sezonu 2003/4 u

Seriji B završio na trećem mestu što

mu je omogućilo povratak u Seriju

A (prvu italijansku ligu) posle punih

55 godina. Naredne sezone, u Seriji

A, Lukareli je osvojio titulu najboljeg

strelca lige sa postignuta 24 gola na

35 mečeva donevši tako svom klu-

bu osmu poziciju na tabeli. Primer

Lukarelijeve odanosti klubu je poda-

tak da je po završetku sezone odbio

nekoliko izuzetno povoljnih ponuda

italijanskih i evropskih klubova da

pređe u njihove redove (među nji-

ma i ponudu od čak tri miliona evra

Zenita iz Sankt Peterburga). Lukareli

je veliku popularnost stekao izjavom

”dok većina fudbalera izdvaja milione

evra da bi sebi kupila jahtu ili ferari ja

novac koji zaradim trošim samo na

kupovinu Livornovih dresova i šalo-

va”. Popularni Luka je svom klubu, sa

kojim je odigrao i njegovu prvu se-

zonu u evropskim klupskim takmi-

čenjima-Kupu UEFA, ostao veran

sve do prošle godine kada je prešao

u ukrajinski Šahtjor (zahvaljujući

čemu je Livorno inkasirao značajnu

sumu novca na račun otštete) da bi

se u januaru ove godine obreo u ita-

lijanskoj Parmi.

Kao rođeni Livornez i navijač

istoimenog kluba Lukareli je tako-

đe zakleti levičar. Poznata je nje-

gova izjava ”sudije često sude protiv

Livorna zato što nas mrze jer smo

komunisti” kao i njegovo rivalstvo

sa nekadašnjim igračem Lacija inače

deklarisanim fašistom Paolom Di

Kanijem. Italijanska štampa je naši-

roko pisala o tome kako je baš Luka

bio taj koji je 2005. godine platio au-

tobus kojim su se u Livorno sa go-

stovanja dovezli uhapšeni pripadnici

B.A.L-a. Na svojoj levoj ruci Luka-

reli ima istetoviran grb AS Livorna a

dok je igrao za ”amarante” (nadimak

Livorneza zbog crveno-crnih klup-

skih boja) na leđima je nosio broj 99

u znak poštovanja prema B.A.L-u

koji je kao navijačka grupa nastao

1999. godine ujedinjenjem više

manjih grupa. Posle gotovo svakog

postignutog gola Lukareli publici sa-

lutira uzdignutom pesnicom, što je

tradicionalni levičarski pozdrav dok

je melodija na njegovom mobilnom

telefonu čuvena ”Bandiera Rossa”.

Kristijano Lukareli je veliki poštova-

lac Ernesta Če Gevare. Luka je upo-

znao Čeovu ćerku Aleidu Gevaru

a jedna od tema razgovora je i bila

mogućnost da Livorno odigra pri-

jateljski meč na Kubi u dobrotvorne

svrhe. Najupečatljiviji događaj koji

potvrđuje stoprocentnu privrženost

Lukarelija stvari borbe za socijalnu

pravdu se odigrao 1997. godine kada

je igrajući za juniorsku selekciju Ita-

lije proslavio pogodak skinuvši dres

nacionalnog tima ispod kojeg je bila

majica sa likom Če Gevare. Zbog tog

čina italijanski fudbalski selektori od-

bijali su da pozovu Lukarelija u dres

sa državnim grbom, i pored toga što

se u više sezona iskazao kao izuzetan

golgeter, sve do 2005. godine kada

više nisu imali kud jer je postao naj-

bolji strelac u Seriji A.

Kristijano LukareliKristijano Lukareli

1 z magazin balkan, prole ć e 2008 1 z uvodnik vlast narodu! rođeni smo u tami. Živimo u njoj. u...

Documents