НеурологијаФАСАПЕР друга година - зимски семестар

Неурологија

Специјална едукација и рехабилитација глувих и наглувих особа особа са оштећењем вида особа са моторичким поремећајима особа са тешкоћама у менталном развоју

Логопедија

Предавања 2 + Вежбе 1

НеурологијаПредметни наставник: Проф. Др. Драган Павловић

Предавања: Понедељак 14.00-15.30 h, Велика сала, 2.

спратВежбе: Понедељак 15.30-17.00 h, Велика сала, 2.

спрат

Садржај наставног програма Зимски семестар 2011/2012

1. Основе обољења ЦНСа. Неуролошка семиотика

2. Функционални блокови мозга. Синдроми можданих режњева

3. Семиотика оштећења великог мозга. Фронтални синдроми

4. Темпорални, паријетални и окципитални синдроми

5. Неуролошке основе афазија, апраксија и агнозија

6. Запаљењска, васкуларна, конгенитална и хередитарна обољења ЦНСа. Тумори и трауматска оштећења ЦНСа.

7. Епилесије (етиологија, подела, кл. слике, третман, прогноза)

Садржај наставног програма Зимски семестар 2011/2012

8. Симптоми и знаци оштећења екстрапирамидног система. Паркинсонова болест и паркинсонизам.

9. Симптоми и знаци оштећења кичмене мождине. Болести моторног неурона. Полиомијелитис.

10. Симптоми и знаци оштећења малог мозга. Мултипла склероза.

11. Моторни развој и семиотика оштећења моторике у раном детињству. Дечија церебрална парализа.

12. Клинички знаци оштећења периферних живаца. Хередитарна, метаболичка и трауматска оштећења периферних живаца

Садржај наставног програма Зимски семестар 2011/2012

13. Клинички знаци оштећења кранијалних живаца: оптичког (II) , окуломоторних (III, IV, VI) итригеминалног (V),

14. Клинички знаци оштећења кранијалних живаца:фациалис-а (VII), акустичког и вестибуларног (VIII)

15. Обољења мишића и неуромишићног преноса. Прогресивне мишићне дистрофије и миотоније. Myasthenia gravis

Литература

B. Radojičić: Klinička neurologija, Med. Knjiga 2003

J. Čusid, J. De Grot: Korelativna neuroanatomija i funkcionalna neurologija ( str. red. V. Išpanović Radojković) Savremena administracija, 1990

?

ИСПИТ из НЕУРОЛОГИЈЕ(након III семестра)

Начин оцењивања: макс. бодова

Интерактивно учествовање у настави10

Положен колоквијум из неурологије 30

Писмени испит из неурологије40

Усмени испит 20

Максималан број бодова које студент може да стекне

100

Студент није положио испит са 50 или мање бодова

Оцене 51-60 = 6

61-70 = 7

71-80 = 8

81-90 = 9

91-100 = 10

Неуроанатомске основе обољења ЦНСа

Основна подела нервног системаНервни систем (НС) се састоји од два дела

1.Централни нервни систем (ЦНС) који чине •мозак (encephalon, у ужем смислу cerebrum) и •кичмена мождина (medulla spinalis) и

2.Периферни нервни систем (ПНС) који чине

•Мождани (кранијални) живци (12 пари)•Кичмени (спинални) живци (31 пар)

Аутономни нервни систем (АНС) симпатички парасимпатички

(Rohkamm, 2003)

ПНС

Хистолошка грађа мозга Хистолошка грађа мозга је јако сложена Процењује се да се у мозгу налази чак око 100

милијарди нервних ћелија (неурона) који обављају специфичне мождане функције

Број потпорних ћелија, глије, већи је 10 до 50 пута од броја неурона

Мозак садржи и велики број мањих и већих крвних судова

(The Science Times Book of the brain, 1987)

Неурон Неурон се састоји од тела-соме и наставака,

краћих - дендрита и дужих - неурита или аксона Неурони имају више дендрита и један аксон Синапсе су спојеви између неурона преко којих се

преносе нервни импулси ексцитаторне инхибиторне

Излазни акциони потенцијал из неурона (преко аксона) је резултат суме улазних информација у неурон путем дендрита

Информације између ћелија се преносе хемијским путем преко неуротрансмитера

ГлијаГлија исхрањује неуроне, уклања разне

непотребне материје и лучи факторе раста

Три основне врсте глијалних ћелија су: • Астроглија

• Олигодендроглија

• Микроглија(Patestas, Gartner, 2006)

Глијалне ћелијеАстроцити потпомажу ендотелијалне ћелије

крвно-мождане баријере која спречава прелазак неких молекула из крви у мозак, исхрањују нервне ћелије, учествују у хомеостази и имају улогу у репарацији нервног ткива после озледа

Олигодендроцити стварају мијелин који обавија неуронске продужетке – аксоне, омогућавајући брже преношење нервних импулса

Микроглијалне ћелије су главна имунолошка одбрана мозга и чисте ЦНС од непотребних молекула

(Neumann et al, 2009)

АнатомијаМозак је смештен у лобањској дупљи (чини спољну

механичку заштиту) Предњи мозак (prosencephalon)

завршни мозак (telencephalon) међумозак (diencephalon),

Средњи мозак (mesencephalon) Задњи мозак (rhombencephalon)

продужена мождина (medulla oblongata) мали мозак (cerebellum)

(cerebrum)Велики мозак Мождана кора и супкортикалне

структуре чине велики мозак Две хемисфере које повезује

диенцефалон и жуљевито тело (corpus callosum)

а дели их интерхемисферична фисура

Corpus callosum

Cortex

Gyrus

Sulcus

fissura interhemisferica

(cerebrum)Велики мозак Кора великог мозга (сива маса) се налази у

спољнем делу Супкортикална бела маса која се налази унутра,

испод коре У овим дубљим, супкортикалним партијама мозга,

се сем беле масе налази и лимбички систем базалне ганглије диенцефалон

Лимбички систем Највиши део супкортикалних структура који је одговоран

за емоције, мотивацију, инстинкте, вегетативне функције, учење и памћење

(Duus, 1989) Лимбички систем чине хипоталамус, септални регион,

лимбичка кора (area subcalosa, gyrus cinguli, gyrus parahippocampalis), хипокампус (area entorhinalis, subiculum, presubiculum), који учествује у формирању и призивању информација односно учењу и памћењу као и у емоцијама и просторној организацији лимбичка једра (амигдала, септална једра, basal forebrain - базални теленцефалон, предња таламичка једра и једра хабенуле), делови можданог стабла и лимбички путеви

(Павловић, 2011)

Амигдала Амигдала је једро које се налази у темпоралном

полу и битно је за контролу емоција и емоционалног памћења, храњења, сексуалних функција и рекације " fight-or-flight “

Амигдала посредује аутоматске, несвесне одговоре на емоционалне стимулусе

Главни надзорни систем мозга су предња и задња цингуларна кора

Лимбички систем Главе везе лимбичке коре су Папезов круг,

базолатерални лимбички круг и везе лимбичке коре са неокортексом

Папезов круг формирају: corpora mamilaria, tractus mamilothalamicus, nc. anteriores thalami, gyrus cinguli, cingulum, area entorhinalis, formatio hippocampi, fornix и опет corpora mamilaria затварају круг

Диенцефалон Таламус (thalamus) Хипоталамус (hypothalamus) Епиталамус (epithalamus) Супталамус (subthalamus)

Диенцефалон Таламус представља главну релејну станицу за

обраду сензорне информације која са периферије долази у мозак, а има улогу и у памћењу

Испод таламуса се налази хипоталамус који је регулациони центар који контролише телесну температуру, глад, жеђ и преко њих телесну тежину, крвни притисак и хормоне хипофизе

Функције хипоталамуса

• Координација аутономног (вегетативног) нервног система

• Регулација телесне температура• Одржавање баланса воде• Контрола секреције предњег режња хипофизе• Контрола репродукције• Контрола раста• Контрола уноса течности• Контрола емоционалног понашања

Сива маса и бела маса Сива маса мозга, базалне ганглије, таламус и

лимбички систем садрже тела нервних ћелија (неурона)

Белу масу мозга чине неуронски наставци, аксони Аксони граде

усходне путеве са периферије организма и нисходне путеве који из мождане коре или дубоких

сивих маса мозга силазе до периферије (мишићи, кожа, зглобови, унутрашњи органи)

Мождано стабло Са доње стране, мозак се наставља можданим

стаблом за који је везан и мали мозак Мождано стабло чине

Средњи мозак (mesencephalon) Понс (metencephalon) и Продужена мождина (myelencephalon).

Позади се на мождано стабло наставља мали мозак (cerebellum)

(telencephalon)Велики мозакВелики мозак се састоји од две хемисфере Леве и Десне раздвојене интерхемисферичном пукотином спаја их жуљевито тело (corpus callosum)

(Mendoza, Foundas, 2008)

Велики мозак (telencephalon)по четири режња (lobus) са сваке стране:

Фронтални Паријетални Темпорални Окципитални

Некад се њима придодаје као пети режањ инсула која се налази у дубини Силвијеве бразде

Окципитални (потиљачни) режањ je најмањи мождани режањ

(Patestas, Gartner, 2006)

Broca’sarea

Parsopercularis

Motor cortex Somatosensory cortex

Sensory associativecortex

PrimaryAuditory cortex

Wernicke’sarea

Visual associativecortex

Visualcortex

(telencephalon)Велики мозак Централна Роландова бразда - sulcus centralis

Rolandi раздваја предњи део мозга (фронтални режањ) од задњег дела (паријетални режањ)

Латерална Силвијева јама - fissura cerebri lateralis Sylvii дели пут доле фронтални режањ од темпоралног режња

Аспекти хемисфераСвака хемисфера има три аспекта:

ЛатералниМедијални и Доњи

На латералној страни се уочавају Роландова и Силвијева бразда

У дубини Силвијеве бразде налази се insula (острво) као посебан део мождане коре

( )Фронтални чеони режањ

садржи више анатомо-функционалних делова: Примарна моторна кора

Асоцијативна моторна кора и

Префронтални региони

( )Паријетални темени режањ Примарна соматосензорна кора и

Соматосензорна асоцијативна кора

Т ( ) емпорални слепоочни режањ Примарна аудитивна (слушна) кора

Асоцијативна аудитивна кора

Хипокампус и сродне структуре и

Визуелна асоцијативна кора

(Окципитални по )тиљачни режањ Примарна визуелна кора

Асоцијативна визуелна кора

Мождане опнеМозак окружују три мождане опне

(менинге)

Уз саму површину мозга належе pia mater која залази и у сулкусе

Изнад се налази паучинаста мождана опна (arachnoidea) која не прати рељеф коре

Између пије и арахноидеје се налази субарахноидални простор испуњен цереброспиналним ликвором

(Rohkamm, 2003)

Мождане опнеИзнад арахноидеје је dura mater или

тврда можданица која има два листа

Површнији лист је срастао за унутрашњу површину лобање

Нормално не постоји стварни простор изнад и испод дуре али се он може испунити нпр. крвљу

Изнад дуре је епидурални, а испод дуре субдурални простор

(Rohkamm, 2003)

Мождане комореУ дубини мозга се налазе четири

мождане коморедве бочне – латералнецентрално постављена непарна трећа

и најниже постављена четврта

Коморе су испуњене цереброспиналним ликвором (мождано-мождинском течношћу) који се ствара у плексусима хориоидеусима у коморама

Мождане комореЛиквор отиче из бочних можданих

комора у трећу, из ње кроз Силвијев канал (aqueductus) у четврту и из ње у субарахноидални простор

Преко Пачионијевих гранулација у можданим венским синусима ликвор се ресорбује у венску крв

Ликвор такође одлази и у субарахноидални простор око кичмене мождине

Главна функција цереброспиналног ликвора је механичка заштита ЦНС

Базалне ганглије Супкортикална сива маса је организована у једра

чији највећи део чине базалне ганглије: nucleus caudatus putamen globus pallidus nucleus subthalamicus и substantia nigra

Базалне ганглије Основна улога базалних ганглија је

аутоматско вршење покрета Базалне ганглије учествују и у

мотивацији, емоцијама и организацији понашања

Мождано стабло је седиште виталних функција као што су респирација (дисање), рад срца и свесност

Кора великог мозга Кора великог мозга (кортекс) се састоји од тела

неурона организованих у слојеве који су паралелни са површином мозга и дебљине је 2 до 4 милиметра

Постоје три основна хистолошка типа коре

1. неокортекс (најмлађи део коре) са шест слојева

2. палеокортекс (стара кора) са 3-5 слојева (предње олфактивно једро, substrantia perforata anterior, препириформна и периамигдалоидна ареа)

3. архикортекс (древна кора) са три слоја (хипокампус)

КолумнеОсновна анатомо-функционална

јединица коре је колумна (стубић) који је пружа перпендикуларно у односу на површину коре

Колумне су мање од једног милиметра

(Mountcastle 1957; Hubel, Wiesel 1962)

Слојеви кортекса У неуронима прва три слоја се завршавају

аферентна интерхемисферична кортикортикална влакна

У четвртом слоју се завршавају таламокортикална аферентна влакна и интрахемисферичка кортикокортикална аферентна влакна

Интерхемисферична влакна повезују одговарајуће облести обе хемисфере док интрахемисферична влакна повезује делове коре у оквиру исте хемисфере

Из петог слоја полазе еферентни моторни путеви Из шестог слоја полазе влакна за таламус

Васкуларизација мозга Два система артерија снабдевају мозак крвљу:

каротидни (предњи) слив и вертебробазиларни (задњи) слив

Каротидни слив се састоји од две заједничке каротидне артерије (a.carotis communis), леве и десне, која се дели на спољашњу и унутрашњу каротидну артерију која се пак дели на средњу и предњу мождану артерију и постериорну комуникантну артерију која повезује каротидни са вертебробазиланим сливом

(Павловић, 2011)

Васкуларизација мозга Вертебробазиларни слив сачињавају две

вертебралне артерије које се у нивоу доњег понса спајају у базиларну артерију дајући своје гране, да би се базиларна артерија поделила на две задње мождане артерије

Крв из великих артерија одлази у све ситније артерије

Функционална анатомија мозга Мозак је хијерархијски систем: нижи

делови мозга су под контролом виших делова мозга

Највиша инстанца је неокортекс, потом следе супкортикални центри, па мождано стабло које се наставља у кичмену мождину (хијерархијска дисолуција функција - Хјулингс Џексон)

Функционална анатомија мозга У можданој кори су представљени сви

мишићи тела (моторна кора, примарна и секундарна) и целокупна површина тела (примарна и секундарна сензорна кора)

У моторици, свака хемисфера контролише мишиће супротне половину тела и прима сензорне информације из супротне половине (додир, бол, температура, положај

Функционална анатомија мозга Лева хемисфера је у већини особа

доминантна за: Говор Веште научене покрете Рачунање

Десна хемисфера је у већини особа домантна за: Просторну оријентацију Препознавање лица Музичке способности

Мождана кора - више мождане функције

Говор

Мишљење

Памћење

Егзекутивне функције

Читање

Писање

Рачунање

Познавање шеме тела

Опажање, пажња

Организација покрета

Емоције

Интелигенција

Личност

(Павловић, 2011)

Мождана кора Фронтални режањ је задужен за

мишљење, планирање, извршавање акција, вољне покрете, контролу укупне активности, продукцију говора и емоционалну контролу

Предњи део овог лобуса се назива префронтална кора и представља највиши део ЦНС

Ту се одвијају највише форме мишљења, емоција и доживљаја себе и социјалне средине

(Павловић, 2011)

Мождана кора Темпорални режњеви су укључени у

процесе: опажања звукова (слух) препознавање објеката разумевање говора памћење осећања музичке функције

(Павловић, 2011)

Мождана кора Паријетални режњеви су седиште: централног дела соматосензорне

функције коју чине чула за додир, бол, температуру, притисак

опажања простора и организације активности у простору

Такође се у овом режњу одвијају процеси пажње, говора, шеме тела и неких математичких способности

(Павловић, 2011)

Мождана кора Окципитални режњеви су одговорни за: визуелно опажање перцепцију облика, боја, покрета,

светлости Активности коре су углавном свесне,

док су активности супкортикалних структура несвесне

(Павловић, 2011)

Окципиталне визуелнеарее

Нивои организације мождане кореМождана кора може да се подели на три

основна нивоа функције: примарна,

секундарна и

терцијарна кора

Хијерархијски најниже области су примарна визуелна, аудитивна, соматосензорна и моторна кора

Примарна сензорна кора прима информације посредством таламуса

(Patestas, Gartner, 2006)

Примарна кора Примарна кора прима информације из

околне средине и самог организма и контролише специфичне мишиће

Примарна моторна кора одговара ареи 4 односно прецентралној вијузи фронталног режња

Пирамидни неурони овог дела коре контролишу покрете појединачних мишића супротне половине тела и који су у кори представљени соматотопски, односно сваки део коре одговара неком делу тела

Primary motor cortex (M1)

Foot

Hip

Trunk

Arm

Hand

Face

Tongue

Larynx

Примарна кора Примарна соматосензорна кора се

налази у постцентралној вијузи и одговара ареама 3, 2 и 1

Она прима информације са супротне стране тела за додир, бол, температуру, положај и вибрације

Примарна кора Примарна визуелна кора одговара ареи

17 која окружује фисуру калкарину окципиталног режња

Свака страна прима информације из супротне половине видног поља

Примарна кора Примарна слушна кора се налази на

горњој површини темпоралног режња на доњој ивици Силвијеве бразде и одговара Хешловом трансверзалном гирусу

Она прима звуке из оба ува

Примарна кора Примарна олфактивна кора се налази у

доњем задњем делу фронталног режња и инсуле

Све информације кора прима соматотопски тако да сваком делу коре одговара одређени део видног поља, дела тела или унутрашњих органа, односно звучне фреквенце

Секударне области Унимодални асоцијациони кортекс је

специфичан за свако чуло као и за моторику и налази се у континуитету са примарном кортикалном облашћу

Терцијерне области На секундарне области се надовезују

терцијерне, односно полимодални и супрамодални асоцијациони кортекс

Ове области су представљене паријето-темпорално-окципиталном раскрсницом у постериорном (задњем), ретророландичком делу мозга (иза Роландове бразде или централног сулкуса) и префронталном кором у антериорном (предњем) делу мозга односно прероландично

Primary motor cortex (M1)

Posterior parietal cortex

Premotor cortex(PMA)

Supplementarymotor cortex(SMA)

Хвала на пажњи!