1 jugoslovenska privreda na po^etku …dusanic.rs/1-jugoslovenskaprivreda.pdfdr`ava i wene...

JUGOSLOVENSKA PRIVREDANA PO^ETKU

TRE]EG MILENIJUMA

REZIME

Jugoslavija se tek sada, na po~etku tre}egmilenijuma, sa velikim zaka{wewem, nalazi na po~e-tku neophodnih su{tinskih ekonomskih reformi.Zaka{wewe od jedne decenije je ogroman nedostatak,ali i velika {ansa da se izbegnu gre{ke, zablude ilutawa kroz koje su pro{le druge privrede u tran-ziciji.

Iskustvo drugih privreda u tranziciji pokazujeda je potrebno napustiti naivno verovawe ekonomista –liberala da }e stabilizacija, liberizacija i privatiza-cija automatski re{iti sve ekonomske probleme i bitisvestan da u reformisawu privrede kqu~nu ulogu imadr`ava i wene institucije, te da je potrebna poetapnost,a ne nikakav radikalizam u sprovo|ewu reformi. Istotako, neophodno je da ura|eni program ekonomskih reformibude rezultat “doma}e pameti” (da se tako jednostavnoizrazim), a ne nikako ve} gotov program koji se “uvozisa strane”.

Od izuzetne va`nosti je i da program eko-nomskih reformi u Jugoslaviji bude koncipiran i

1

sprovo|en od strane qudi koji predstavqaju auten-ti~nu doma}u elitu sa jasno artikulisanim naci-onalnim interesima zasnovanim na istinskom pat-riotizmu, a ne kompradora ~iji je prvenstveni ciqli~no boga}ewe i sopstveno ukqu~ivawe u svetskuelitu (makar to bio i wen periferni sloj)

* * *Jugoslavija se na po~etku tre}eg milenijuma nalazi

u situaciji kada je neophodno, jednom mudrom i do krajaosmi{qenom politikom, preduzeti adekvatne mere u raznimsferama ìvota kako bi velika ve}ina wenih gra|ana krozjedno razumno, relativno kratko, vreme posle smene pret-hodne vlasti, osetila blagodeti jedne odgovorne dràvnepolitike. U okviru svih tih promena posebno mesto }eimati su{tinske ekonomske reforme koje nam predstoje.

Za takve reforme osnovni uslov je da postoji stvarnapoliti~ka voqa. Ukoliko po|emo od pretpostavke da ona,posle septembarskih i decembarskih izbora iz 2000-tegodine, postoji onda se postavqa pitawe kako ekonomskereforme treba da budu koncipirane i kako da se u stvar-nosti realizuju. Zaostatak, od jedne decenije, u sprovo|ewusu{tinskih ekonomskih reformi, Jugoslavija bi trebaloda kompenzira na taj na~in {to }e izvu}i pouke iz ve}bogatog iskustva privreda u tranziciji (PUT) i takoizbe}i wihove gre{ke, zablude i lutawa.

Veoma vaàn uslov su{tinskih ekonomskih reformijeste i napu{tawe dosada{we pogubne politike ekonomskeizolacije i ukqu~ivawe jugoslovenske privrede u me|u-narodne ekonomske tokove bez ~ega nije mogu} dinami~anrazvoj savremenih dràva. To ukqu~ivawe mora da seizvr{i na na~in koji }e omogu}iti da se izbegne druga

26 Prof. dr Jovan B. Du{ani}

krajnost u kojoj bi zemqa bila jednostavno prepu{tenainteresima svetske (me|unarodne) oligarhije i transna-cionalnog kapitala, {to bi dugoro~no gledano, moglo daima jo{ pogubnije posledice.

NAPU[TAWEPOLITIKE EKONOMSKE IZOLACIJE

Savremeni globalni ekonomski razvoj opredequjese dejstvima dve suprostavqene tendencije: pot~iwavawesvetske privrede interesima svetske oligarhije i trans-nacionalnog kapitala, s jedne, i konkurenciji nacional-nih ekonomskih sistema, s druge strane. U preplitawutih tendencija imamo veliki broj razli~itih kombi-nacija ekonomskih modela pojedinih zemaqa.

Oni se kre}u od mo}nih nacionalnih privreda ukojima se bazira ve}ina transnacionalnih kompanija i ukojima se nacionalni interesi i interesi krupnog kapi-tala dobrim delom poklapaju (kao {to su SAD i Japan),do pune kolonijalne zavisnosti velikog broja ekonomskinerazvijenih (pre svega, afri~kih) zemaqa kojima domi-nira transnacionalni kapital. Izme|u te dve krajnostinalazi se najve}i deo dr`ava, kao {to su zemqe Evropskeunije (koje su se odrekle nacionalnog suvereniteta u eko-nomiji u korist evropskog transnacionalnog kapitala),uspe{no i brzo razvijaju}e zemqe Jugoisto~ne Azije kojeuspevaju da {tite nacionalne ekonomske interese i isto-vremeno uspe{no privla~e inostrani kapital), zemqeLatinske Amerike (koje poku{avaju da stvore prostor zarazvoj sopstvenog kapitala u uslovima dominiraju}ihtransnacionalnih korporacija) itd.

27Va{ingtonski konsenzus

Izgradwa ekonomskog modela svake zemqe odvijase u vrlo o{troj borbi za kontrolu nad institucijamadràvne vlasti izme|u predstavnika transnacionalnog inacionalnog kapitala, svetske oligarhije i nacionalneelite. Izme|u wih postoje razni (naj~e{}e o{tro supro-stavqeni) interesi, razne vrednosti, razni instrumentidelovawa itd. Jugoslavija bi trebalo da izbegne sudbinuvelikog broja malih i ekonomski nedovoqno razvijenihzemaqa u kojima su protivure~nosti izme|u interesatransnacionalnog i nacionalnog kapitala re{avani uvla-~ewem posledweg u slu`bu me|unarodnih korporacija istvarawem kompradorske nacionalne elite koja (zbog slu-èwa interesima transnacionalnog kapitala) biva ukqu-~ena u periferni sloj svetske oligarhije.

Kada govorimo o svetskoj oligarhiji mi pod timpojmom, jednostavno re~eno, podrazumevamo veoma sloènui raznorodnu sveukupnost krupnih transnacionalnih (iwima pot~iwenih) korporacija i banaka, nau~nih, kon-sultatskih i pravnih institucija koje ih opsluùju,me|unarodnih finansijskih organizacija koje rade uwihovom interesu, te raznih formalnih i neformalnihorganizacija koje uti~u na formirawe javnog mnewa. Bezobzira na svu wenu amorfnost svetska oligarhija u praksideluje veoma koordirano zbog jednostavne ~iwenice da jepovezuje isti ekonomski interes – slobodno kretawetransnacionalnog kapitala i pot~iwavawe svojim inte-resima privreda {to ve}eg broja zemaqa u ciqu stvarawamaksimalnog profita. Zbog toga bi bilo pogre{no obja{-wavati delovawe svetske oligarhije raznim teorijamazavere ili aktivnostima nekih satanskih sila nego objek-tivnim ekonomskim interesom krupnog kapitala.


U ciqu realizacije sopstvenih interesa, svetskaoligarhija nastoji da oslabi nacionalne sisteme bez-bednosti i institucije dràvne vlasti i nacional-nog suvereniteta (zamewuju}i ih me|unarodnim pravomi institucijama), te uni{ti nacionalne ekonomskestrukture (pot~iwavaju}i ih interesima transnaci-onalnog kapitala). To se ostvaruje na razli~ite na~ine:uvla~ewem zemqe u veliku du`ni~ku zavisnost, pod-sticawem haoti~nog stawa u dru{tvu, podrivawemautoriteta dràve i wenih temeqnih institucija,korumpirawem i demoralisawem wene nacionalneelite, formirawem velikog broja nevladinih orga-nizacija (od kojih se najve}i broj, dobrim delom,obu~ava, finansira i podràva iz inostranstva i imaanacionalnu usmerenost), relativizacijom ustaqenogsistema vrednosti i osporavawem kqu~nih nacio-nalnih institucija (crkve, akademije nauka i sl.) kaoi pozitivnog nasle|a nacionalne istorije, obliko-vawem javnog mwewa kroz sredstva masovnog infor-misawa koja se (direktno ili indirektno) stavqajupod kontrolu faktora van zemqe.

Unapred se pronalaze i pripremaju kompradorikoji bi u pogodnom trenutku zauzeli kqu~na mesta udràvi, raznim sredstvima poku{avaju da se doveduna odgovorne dràvne funkcije i po svaku cenu senastoji obezbediti wihov {to duì opstanak navlasti, nude se gotova re{ewa za vo|ewe ekonomskepolitike, predlaù se “nezavisni” ekonomski savet-nici iz inostranstva i sli~no. Ideolo{ku osnovutakve politike, po pravilu, predstavqa radikalniliberalizam.


S druge strane, nacionalni interes svake zemqeogleda se u potrebi odbrane nezavisnosti zemqe, obezbe-|ewu visokog standarda i blagostawa svih gra|ana, o~u-vawa sopstvene nacionalne kulture i mogu}nosti reali-zacije vlastitih duhovnih vrednosti. Ovakvi interesiopredequju i odre|ene prioritete u me|unarodnoj saradwi,a oni se u ekonomskoj sferi, pre svega, ogledaju u otvarawuprema me|unarodnom ekonomskom okruèwu (znala~kikoriste}i sopstvene komparativne prednosti), privla-~ewu inostranog (prvenstveno, direktnog) kapitala, me|u-narodnoj kooperaciji (koja treba da je pod nacionalnomkontrolom i da obezbe|uje za{titu unutra{weg trì{ta),ograni~avawe inostranih investicija u sfere koje su odvitalnog nacionalnog zna~aja (kao na primer, u banke uê{koj, u energetiku u Rusiji, u zemqi{te u Slovenijiitd.), podr{ka doma}ih proizvo|a~a i stimulisawe kon-kurentnosti nacionalne privrede.

PROGRAM EKONOMSKIH REFORMI IVA[INGTONSKI KONSENZUS

Da bi Jugoslavija mogla uspe{no da za{titi svojenacionalne interese u ekonomskoj sferi potrebno je daima sopstveni, konzistentno ura|en i dosledno sprovo|en,program ekonomskih reformi koji }e da polazi oddostignu}a savremene ekonomske nauke, ali i koristiiskustva – kako pozitivna tako i negativna – drugih PUT,te uzima u obzir i specifi~nosti jugoslovenske privredekao i me|unarodne realnosti.

Razra|en program ekonomskih reformi morao bida bude prevashodno rezultat doma}e pameti, da se tako


jednostavno izrazim, koja ne}e samo slepo kopirati nekeuniverzalne “recepte” koji su “propisani” za PUT i kojisu za mnoge od wih, koje su ih do sada primewivale, imalekatastrofalne posledice. Mora se imati u vidu da se pro-gram koncipira zavisno od ciqeva koji se èle posti}i,te da ciqevi koje pred sebe postavqamo ne moraju da sepoklapaju sa ciqevima onih koji nam nude ve} gotove“recepte”. To naro~ito vaì za ekonomsku sferu koja je,u svojoj su{tini, zasnovana na interesu.

U isto vreme taj program treba da razrade i u praksirealizuju qudi koji predstavqaju autenti~nu nacionalnuelitu sa jasno artikulisanim nacionalnim interesimazasnovanim na istinskom patriotizmu, a ne komprador-ska elita koja se (samoprogla{avaju}i “ekspertima”)sama kandiduje za odgovorne funkcije u dràvi i sin-hronizovano name}e od strane “nezavisnih” sredstavajavnog informisawa u zemqi i uticajnih me|unarodnihkrugova.

Budu}i da odre|ena grupa na{ih (sada ve} uticaj-nih) ekonomista zastupa program radikalnih ekonomskihreformi1) bilo bi korisno videti kakva su iskustvadrugih PUT koje su se opredelile za sli~ne programe. Ito pogotovo zbog ~iwenice da su iste te li~nosti bilejedni od najvatrenijih zastupnika (pa i direktniakteri) “bager revolucije” i “kriznih {tabova” kojise “na sve strane” stvaraju u periodu posle “jugoslo-venske oktobarske revolucije” i preko kojih se pod-


____________________

1) Videti kwigu: Grupa autora - G 17, Program radikalnih ekonom-skih reformi u SR Jugoslaviji, Radio B 92, Beograd, 1997.

sti~e haoti~no stawe u zemqi i ru{i (i onako mali)autoritet temeqnih dràvnih institucija.2)

Ve}ina PUT opredelila se za jedan liberalni pro-gram radikalnih ekonomskih reformi koji je bio baziranna takozvanom “Va{ingtonskom konsenzusu” i koji je bio


____________________2) Odmah posle izbora gospodina Vojislava Ko{tunice za pred-sednika SRJ mogle su da se uo~e razlike po bitnim dràvnimpitawima u wegovim izjavama i izjavama drugih lidera DOS-a.Tako, i nedavna izjava (po~etak novembra 2000) predsednikaVojislava Ko{tunice, u kojoj isti~e da nije traìo niti traìostavke ~elnih qudi vojske i policije ve} da od wih traì darade u slu`bi naroda i dràve, izazvala je o{tru reakciju drugoglidera DOS-a (i verovatno budu}eg srpskog premijera) gospodinaZorana \in|i}a. I ovaj nesporazum, mo`da od svih dosada{wih,najubedqivije svedo~i o dva razli~ita shvatawa izgradwe budu}edràve, koja personifikuju dràvnik, gospodin Vojislav Ko{-tunica i politi~ar, gospodin Zoran \in|i}.Predsednik u svojoj izjavi isti~e da su nam sada “ponajmawe pot-rebne li~ne i strana~ke ostra{}enosti, revan{isti~ki i ru{i-la~ki potezi”, te da demokratska i nacionalno odgovorna dràva“mora biti ~vrsto ukorewena u pravnim na~elima, pravnoj sigur-nosti svakog gra|anina, po{tovawu institucija koje su temeqsvake normalno organizovane zemqe” i da “vojska i policija spa-daju u te temeqe”. U isto vreme, gospodin Z. \in|i} demonstrirasuprotan pristup (u tome ga podràvaju i veoma eksponiraniekonomisti G-17 plus) koji je u praksi do sada sprovo|en uz pomo}kriznih {tabova i drugih metoda pritiska {to je, dobrim delom,doprinelo stvarawu haoti~nog stawa u zemqi. Drugim re~ima, dilema je {ta raditi sa temeqnim dràvniminstitucijama koje su daleko od stawa koje bi odgovaralo dobroure|enoj dràvi. Da li je potrebno o~uvati i to malo autoritetakoje te institucije imaju i postepeno popravqati stawe u wimado èqenog nivoa ili ih treba odmah (kao “ostatke pro{logreìma”) potpuno “uni{titi” i na “praznom prostoru” graditinove. Iskustvo drugih dràva pokazuje da stvoreni prazan pros-tor biva odmah popuwen paradràvnim i kriminalnim struktu-rama i/ili eventualno dopuwen me|unarodnim uplitawem.

razra|en (“propisan”) od strane Me|unarodnog monetarnogfonda, Svetske banke i administracije SAD (Ministar-stvo finansija i USAID).

Va{ingtonski konsenzus je razra|en krajem 80-ihi po~etkom 90-ih godina i on je prvobitno bio namewenza zemqe Latinske Amerike. Prema ovom dokumentu, samoo{tra finansijska disciplina uz deregulaciju i libera-lizaciju privrede dovoqna je da elimini{e stagnaciju i


____________________

S druge strane, i sa ~isto ekonomskog stanovi{ta, postojawe jake(u najboqem smislu re~i) dràve, sa stabilnim dràvnim ins-titucijama, pretpostavka je uspe{ne ekonomske tranzicije o ~emu}e kasnije biti vi{e re~i. Sada da samo ukaèmo na jedan mawi,ali veoma indikativan, deli} problema vezan za inostrani kapi-tal. Danas postoji veoma visok nivo saglasnosti doma}ih ekono-mista da je, za budu}i uspe{an razvoj, jugoslovenskoj privredipotreban zna~ajan inostrani kapital, te da bi najboqe bilo daon u|e u zemqu u obliku direktnih investicija, a ne u formikredita koji bi zemqu gurali u jo{ ve}u du`ni~ku (a preko togai svaku drugu) zavisnost. Me|utim, te{ko je o~ekivati da nekiozbiqan inostrani investitor ulaè svoj kapital u zemqu ukojoj ~esto izbijaju (jogurt, bager i sli~ne) revolucije, gde vladahaoti~no stawe (krizni {tabovi i {trajka~ki odbori se for-miraju svuda - od zatvora, preko preduze}a do Savezne upravecarina i Narodne banke Jugoslavije), u kojoj ne postoji pravnasigurnost (krizni {tab je uveden u Telekom-u gde postoji straniinvestitor, a u Galenici strani investitor - ICN “preotima”ve}insku dràvnu firmu) i ne po{tuju se temeqne dràvne ins-titucije (policija se razoruàva od strane qudi “sa ulice”) igde “prvi ekonomista” zemqe (prof. dr Miroqub Labus) javnoobznawuje da samoupravqawe nije lo{e i generalno podràvasmenu rukovodstava po preduze}ima od strane kriznih {tabovadok to u isto vreme “drugi ekonomista” zemqe (mr Mla|en Dinki})prakti~no demonstrira u Narodnoj banci Jugoslavije. Samo stabilna i jaka dràva moè da ra~una na zna~ajne direktneinostrane investicije. Iskustvo Kine (nasuprot na primer Rusije),u posledwoj deceniji dvadesetog veka, to najboqe potvr|uje.

inicira ekonomski rast. Latinska Amerika je dobila takoveliki zna~aj u sporovima o putevima ekonomskog razvoja,ne zbog ~iwenice da je u tim zemqama rasla socijalna nep-ravda i rapidno se {irilo siroma{stvo nego, zbog velikezaduènosti ovog regiona prema me|unarodnim finansij-skim organizacijama i razvijenim zemqama, u prvom redu,SAD.

I nije saose}awe prema kontinentu, koji se nalaziu o~ajnom ekonomskom i socijalnom stawu, podstaklovladu SAD i me|unarodne finansijske organizacije (gdeje re~ SAD odlu~uju}a) da preduzmu odre|ena dejstva, negoèqa da se razre{i problem dugova i vrate uloèna sred-stva. Danas, deceniju posle, ne postoji sli~na potreba dase poku{a pomo}i zemqama Afrike (a ni PUT), ~ije seprivrede nalaze u katastrofalnom stawu, jer u zemqeAfrike nisu uloèna ni pribli`no tolika sredstva(kao {to je to slu~aj sa Latinskom Amerikom), pogotovone sredstva SAD.

Deset osnovnih stavova Va{ingtonskog konsenzusa,koji treba da budu osnovni principi kojima treba da serukovode vlade u vo|ewu ekonomske politike, svode se naslede}e:

1. Finansijska disciplina. Deficit buxeta nesme da bude veliki i on se mora pokrivati bez kori{}ewainflatornih poreza.

2. Prioriteti u dràvnim rashodima. Dràvarashode treba preorjentisati iz oblasti, va`nih sa poli-ti~kog stanovni{ta, na sfere sa ve}im efektima.

3. Poreska reforma. Potrebno je {iriti poreskuosnovicu i sniàvati poreske stope.


4. Finansijska liberalizacija. Osnovni prioritetu ovoj oblasti jeste insistirawe na trì{nim kamatnimstopama.

5. Devizni kurs. Potrebno je imati jedinstvendevizni kurs koji }e obezbediti spoqnotrgovinsku kon-kurenciju.

6. Liberalizacija trgovine. Vancarinska ograni-~ewa treba zameniti carinama ~ija stopa treba da sesmawi i kre}e u rasponu 10-20%.

7. Direktne inostrane investicije. Treba ukinutisve ve{ta~ke barijere i inostrane firme treba da imajuiste uslove kao i doma}a preduze}a.

8. Privatizacija. Dràvna preduze}a treba priva-tizovati.

9. Deregulacija preduzetni{tva i ja~awe konku-rencije. Treba otkloniti sva ograni~ewa koja oteàvajupojavu novih firmi ili ograni~avaju konkurenciju.

10. Pravo vlasni{tva. Zakonima treba obezbeditisigurnost vlasni{tva bez velikih tro{kova za wegovuza{titu.3)


____________________3) Me|utim, zbog te{ko}a sa kojima su se susrele privrede zemaqakoje su se u vo|ewu ekonomske politike pridràvale ovih preporuka,izvr{ene su odre|ene korekcije u prvobitno formulisanim osnovnimprincipima i oni sada glase:- pove}ati {tedwu, pre svega, podràvaju}i finansijsku disciplinu,- preorijentisati dràvne rashode prvenstveno na socijalne potrebe,- reformisati poreski sistem i pored ostalog uvesti ekolo{ki porez

i zemqi{nu rentu,- poja~ati bankarsku regulativu,- podràvati konkurentni devizni kurs i napustiti plivaju}i kurs

i razne dodatke deviznom kursu.- koristiti unutra{we regulisawe u liberalizovanoj trgovini,- graditi konkurentnu privredu kroz privatizaciju i deregulaciju,

Kao {to smo rekli, principi Va{ingtonskog kon-cenzusa su prvobitno bili predloèni zemqama LatinskeAmerike koje su za razliku od PUT imale odre|enu trì{nuekonomiju sa zna~ajnim privatnim sektorom, ali rela-tivno slabu industriju. Me|utim, ovi principi su bili,preko raznih inostranih savetnika i u pregovorima same|unarodnim finansijskim organizacijama, predlaganii “naturani” PUT. Smatralo se da je sasvim dovoqnoizvr{iti finansijsku stabilizaciju, liberalizaciju pri-vrede i privatizovati dràvnu imovinu da bi se obezbe-dio stabilan privredni rast.

Postojalo je preterano verovawe u automatizamtrì{nog samoregulisawa, ali i ube|enost u potrebuhitnog povla~ewa dràve iz ekonomske sfere. Kako navodiprofesor Gègo` Kolotko4) ortodoksni liberali koris-tili su se jednim pojednostavqenim na~inom mi{qewa,prema kome nema potrebe da se razmi{qa o tome kako dase vozi automobil ako on, od odre|ene ta~ke i pri odre-|enim okolnostima, moè da se kre}e sam od sebe.5)


____________________

- izvr{iti strogo definisawe prava vlasni{tva dostupnog svima,- stvoriti kqu~ne strukture, kao nezavisnu centralnu banku, jakebuxetske organizacije, nezavisno i nekorumpirano pravosu|e i berzurada,- pove}ati izdatke za obrazovawe, pre svega, za osnovne i sredwe {kole.4) Gègo` B. Kolotko, Ot {oka k terapii - Politi~eskaq |konomiqpostsocialisti~eskih preobrazovanij, \kspert, Moskva, 2000, str. 136.Profesor G. Kolotko bio je vicepremijer i ministar finansija Poqskeu periodu (od 1994. do 1997. godine) kada je Poqska pre{la sa radikal-nog ka dugoro~nom vi{e izbalansiranom modelu trì{nih reformikoji je prethodno razra|en u wegovom programu “Strategija za Poqsku”.5) Sli~an na~in razmi{qawa, u vezi sa zna~ajnim padom uli~nog kursamarke, mogli smo da ~ujemo odmah posle “jugoslovenske oktobarske revo-lucije" od tada jo{ samopostavqenog "{efa” (guvernera-samozvanca) NBJmr Mla|ena Dinki}a. Dovoqno je samo na odre|eno mesto u NBJ

Osnovne dve slabosti koje su se ispoqile kodve}ine PUT, pri sprovo|ewu ekonomskih reformi, a kojenavodi i profesor G. Kolotko, ogledale su se u slede}em:

radikalizam ekonomskih reformi i povla~ewedràve iz svih sfera ekonomskog ìvota,

zamena ciqa i sredstava u strategiji reformi.Radikalnim ekonomskim reformama stvoren je sis-

temski vakum u kome su stare strukture upravqawa bilebrzo razru{ene, a nove u me|uvremenu nisu stvorene, ilisu stvorene u relativno kratkom vremenskom periodu ukome ne mogu su{tinski da profunkcioni{u. Ukolikoreformatori jednostavno brzo razru{e stare strukture,norme i ograni~ewa kako bi “po~istili dràvu”, ne uzi-maju}i u obzir da proces stvarawa novih zahteva mnogovremena, onda se novostvorene strukture i norme, po pra-vilu, pokazuju neefikasnim.

U postsocijalisti~kim privredama stvarawe trì-{nih struktura nije moglo da se izvr{i “preko no}i”,odnosno u relativno kratkom vremenskom periodu. To jejedan dugotrajni proces i smatra se da nije mudro vr{itiliberalizaciju i privatizaciju koje ne bi vremenski bileuskla|ene sa takvim procesima. U protivnom dobija se“divqe” trì{te koje vodi kriminalizaciji ekonomskogìvota i moè, u velikoj meri, uko~iti kretawe privredeka efikasnosti i rastu. Tako je u mnogim zemqama, ukojima se i{lo na radikalni kurs promena, gde se uporedosa brzom liberalizacijom i privatizacijom i{lo na stva-


____________________

da postavimo ~oveka u koga "imamo poverewe" te da se za samo jedan danprepolovi uli~ni kurs nema~ke marke. (Videti: Dinar vredniji zah-vaquju}i @ivku Ne{i}u, Danas, 9.10.2000)

rawe novih struktura upravqawa na jedan dosta nekoor-diran i haoti~an na~in, zabeleèn katastrofalan eko-nomski rezultat.

Drugi vaàn nedostatak jeste zamena ciqa i sred-stava strategije reformisawa privrede koja vodi defor-maciji same strategije i nedovoqnom shvatawu wenog dej-stva na realnu ekonomiju. Stabilna finansijska situa-cija, niska inflacija, stabilan devizni kurs, privatiza-cija i liberalizacija privrede, samo su sredstva eko-nomske strategije, a ne ciqevi sami po sebi. Jednostavnore~eno, finansijska stabilizacija, liberalizacija priv-rede i privatizacija treba da budu sredstva za ostvareweciqeva ekonomskih reformi. Me|utim, oni su razmatranikao pokazateqi uspeha reformi, a ne kao pretpostavke zaostvarewe fundamentalnih ciqeva. Sa pravom se moèpostaviti pitawe: {ta zna~i visok stepen privatizacijedràvne imovine, visoko liberalizovana privreda i ost-varena finansijska stabilizacija u uslovima ogromnogpada privredne aktivnosti i ìvotnog standarda? Drugimre~ima, stvarawe trì{ne privrede nije va`no samo posebi ve} kao faktor ubrzawa privrednog rasta i pove}awablagostawa stanovni{tva.

Otvorena kritika ispravnosti politike koje suMMF i Svetska banka vodile u odnosu na PUT u posled-woj deceniji do{la je i od strane ekonomiste svetskogglasa, doskora{weg potpredsednika i glavnog ekonomisteSvetske banke Xozefa Stiglica (Joseph Stiglitz)6) koji


____________________

6) J. Stigliz, More Instruments and Broader Goals: Moving Toward thePost-Washington Consensus, WIDER Annual Lecture, WIDEW/UNU,1998.

J. Stigliz, Whither Reform? Ten Years of Transition, World Bank`s

smatra da su saveti za PUT u duhu Va{ingtonskog kon-senzusa prili~no pojednostavqeni. Kina je zanemarilaove preporuke i postigla zavidan uspeh, Rusija ih je pri-hvatila i doìvela fijasko.7)

Poku{avaju}i da objasni fakti~ki neuspeh ruskihreformi X. Stiglic dolazi do zakqu~ka da se osnovniproblem nalazi u “prekomernom verovawu ekonomskimmodelima uzetih iz uxbenika, koji mogu biti uspe{nipri obuci studenata, ali se na wih ne treba oslawatipri savetovawu vlade koja poku{ava da izgradi trì{nuprivredu”. Ideolo{ka odluka ruskih reformatora da {topre raskinu sa pro{lim reìmom dovela je do uni{tewaskoro svih formi organizacije dru{tvenog ̀ ivota. Izgradwanovih institucija, koje bi bile adekvatne trì{nim uslo-vima, vr{ena je u Rusiji metodom “{ok terapije” i nekri-ti~nim kopirawem zapadnih obrazaca, koji se u ruskimuslovima nisu pokazali, ni pribli`no, efikasnim kaona Zapadu.

Dosada{wa iskustva postsocijalisti~kih dràvau reformisawu privrede pokazuju da su programi radikal-nih ekonomskih reformi doìveli neuspeh, a da su zapa-èni rezultati postignuti tek sa odustajawem od togakursa i razradom sopstvenih ekonomskih programa koji,uvaàvaju}i svetska iskustva, prvenstveno uzumaju u obzirspecifi~nosti sopstvene privrede i interese svoga naroda.


____________________

Annual Bank Conference on Development Economics, Wash., D.C., April28-30, 1999.7) U posledwoj deceniji bruto dru{tveni proizvod Kine je udvost-ru~en, a Rusije prepolovqen i pored ~iwenice da je Rusija odavnove} izvr{ila privatizaciju i liberalizaciju privrede, te da je uspelau duèm vremenu da ostvari i relativnu finansijsku stabilizaciju.

To pokazuje i primer Poqske (jedine od oko 30-ak PUTbiv{ih republika SSSR-a, SFRJ-a, ̂ ehoslova~ke i drugihbiv{ih isto~noevropskih socijalisti~kih zemaqa ~ijije bruto dru{tveni proizvod 1997. godine bio ve}i nego1989. godine) posle napu{tawa programa radikalnih eko-nomskih reformi i prelaska na program profesora G.Kolotko, kao i primer Rusije posle dolaska vlade JevgenijaPrimakova i kasnije ekipe Vladimira Putina.

POU^AN PRIMER RUSIJE

Mo`da je upravo primer Rusije naro~ito pou~an.U skladu sa principima Va{ingtonskog konsenzusa, pro-gram radikalnih reformi u Rusiji bio je usmeren na triglavna segmenta: brzu i sveobuhvatnu privatizaciju, libe-ralizaciju privrede i makroekonomsku stabilizaciju.

U Rusiji je izvr{ena privatizacija koja se teme-qila na dva osnovna principa: oro~enost (brzina) i oba-veznost, a izvr{ena je u dve faze: vau~erska u prve dvegodine, a posle toga nov~ana privatizacija. Samo krozvau~ersku fazu privatizovano je preko 100.000 preduze}a(od kojih 20% krupnih) {to ~ini oko 70% industrijskogpotencijala Rusije. Oko 40 miliona qudi postali su akci-onari. Najve}i deo preostale dr`avne imovine privati-zovan je u drugoj – nov~anoj fazi privatizacije. Procesprivatizacije se odvijao na ne ba{ zadovoqavaju}e fun-diranoj zakonskoj osnovi i pri nedovoqno razra|enimpravilima samih privatizacionih procedura, zbog ~egamnogi ugledni ruski ekonomisti tvrde da je privatiza-ciju u wihovoj zemqi odlikovao visok stepen krimina-lizacije i da se ona jednostavno pretvorila u pqa~ku. U


isto vreme, formalna promena vlasni{tva nije stvorilaefikasnog sopstvenika i nije predstavqala osnovu za zna-~ajnije pove}awe uspe{nosti privrede u celini.8)

U Rusiji je, u relativno kratkom roku, izvr{enaveoma {iroka liberalizacija privrede. Prvog dana spro-vo|ewa radikalnih ekonomskih reformi (2.1.1992.godine) izvr{ena je liberalizacija cena i dozvoqenoslobodno formirawe oko 90% cena na malo. U relativnokratkom periodu znatno je liberalizovana i spoqna trgo-vina. Preduze}ima je dozvoqeno da se samostalno bavespoqnotrgovinskim poslovima, ukinuta su vancarinskaograni~ewa i specijalni devizni kursevi, a carinskestope su znatno smawene. Odmah na po~etku radikalnihekonomskih reformi veoma je liberalno postavqeno pravoformirawa i poslovawa privatnih preduze}a.

Brza i {iroka liberalizacija cena i spoqne trgo-vine dovela je do “poplave” doma}eg trì{ta uvoznimproizvodima (od kojih je dobar deo bio veoma sumwivogkvaliteta). Uvozni proizvodi su naj~e{}e bili subven-cionirani u svojim zemqama koje su nastojale da osvojenovo – veliko rusko – trì{te. Ruski proizvo|a~i takvukonkurenciju nisu mogli da izdrè {to je dovelo do maso-vnog zatvarawa ruskih preduze}a.

U isto vreme, velika kriminalizacija dru{tva, aposebno u privrednoj sferi, predstavqa veliku preprekuda se preduzetni{tvom bave najsposobniji, ~asni i savesniqudi. Zbog toga se za privatni biznis, uglavnom odlu~ujuoni koji su spremni da se dogovaraju sa bandama “reke-ta{a”, kod kojih dobar deo zaposlenih osoba ~ine ~uvari


____________________8) Videti detaqnije: Tatjana Du{ani}, [ta nije re{ila privati-zacija u Rusiji?, Poslovni krug, Beograd, 11/98.

i telohraniteqi, koji na razne na~ine izbegavaju pla}aweporeza i sli~no.

Rusija je uspela da izvr{i zna~ajno snièwe stopeinflacije i relativno stabilizuje devizni kurs. Tako jeinflacija sniàvana iz godine u godinu (1992. godineona je iznosila 2.508,8%, 1993. – 840,1%, 1994. – 204,7%,1995. – 131,3%, 1996. – 21,8% i 1997. – 11,1%) da bi nepo-sredno pre finansijskog kraha (u 1998. godini) iznosilasamo 6% na godi{wem nivou. Uvo|ewem takozvanog “valut-nog koridora”9) stabilizovan je i devizni kurs. U navede-nom periodu stopa inflacije se smawivala, ali je bilastalno ve}a od stope obezvre|ivawa nacionalne valutekoja je postala sve vi{e precewena. Precewen kursrubqe destimulisao je izvoz, a stimulisao uvoz, {to je zaposledicu imalo daqi pad privredne aktivnosti.

U uslovima permanentnog pada privredne aktiv-nosti u zemqi realni prihodi dràvnog buxeta su sedrasti~no smawivali. Iako je dolazilo do zna~ajnog real-nog smawewa buxetskih rashoda ({to je sve sfere dru{t-venog ìvota koje se buxetski finansiraju – {kolstvo,zdravstvo i sli~no - dovelo u katastrofalno stawe) defi-cit buxeta bio je permanentno relativno visok. Da bi seizbeglo wegovo inflatorno finansirawe i o~uvala finan-sijska stabilnost, dràva se opredelila za emisiju dràv-nih obveznica, odnosno pokri}e buxetskog deficita pove-}awem unutra{weg duga. Na dràvne obveznice pla}anaje izuzetno visoka realna kamatna stopa tako da su (i onakooskudna) slobodna finansijska sredstva bila usmerena uwih, a ne u realni sektor {to je jo{ vi{e sputavalo


____________________

9) Videti detaqnije u kwizi: Tatjana Du{ani} - Jovan B. Du{ani},Tranzicija u Rusiji, Ekonomska politika, Beograd, 1998.

privrednu aktivnost. Sredinom 1998. godine unutra{widug je dostigao iznos koji je ekvivalentan sumi od 70milijardi dolara, mada ga do 1994. godine prakti~no inije bilo. U isto vreme i zaduìvawe u inostranstvuzna~ajno raste i krajem 1998. godine prema{uje iznos od150 milijardi dolara. Sve je to dovelo do finansijskogkraha u avgustu 1998. godine kada je Rusija priznala nemo-gu}nost blagovremenog izmirewa dràvnog unutra{wegduga, da bi ubrzo do{lo do strmoglavog pada kursa naci-onalne valute, smene vlade premijera Sergeja Kirijenkai formirawa nove vlade na ~elu sa Jevgenijem Primakovimkoja napu{ta dotada{wi kurs sprovo|ewa ekonomskihreformi.

Od po~etka sprovo|ewa ekonomskih reformi (januar1992) pa sve do finansijskog kraha (avgust 1998.) BorisJelcin (u ~ijim rukama je bila koncentrisana sva realnavlast u zemqi) se u sprovo|ewu ekonomske politike upornooslawao na mlade ekonomiste – liberale, u prvom redu,Jegora Gajdara i Anatolija ûbajsa, a kasnije i Ser-geja Kirijenka i Borisa Nemcova. Upravo su ovi “mladireformatori” bili miqenici Zapada. Me|unarodne finan-sijske organizacije su, u pregovorima sa Rusijom, insis-tirale da, upravo, oni imaju odlu~uju}i uticaj pri defi-nisawu i sprovo|ewu reformskih zahvata koji su, kako sekasnije pokazalo, bili razra|ivani (pa i pisani) vanRusije, te svojski predlagani od “nezavisnih” savetnikasa Zapada i zdu{no podràvali od “nezavisnih” sredstavajavnog informisawa u zemqi. Imaju}i u vidu rezultatekoje je Rusija postigla sprovode}i radikalne ekonomskereforme, za ove “mlade reformiste” te{ko se moè tvr-diti da su se u sprovo|ewu ekonomskih reformi rukovo-


dili interesima svoje zemqe na na~in kako to shvata iose}a ve}ina ruskog stanovni{tva. Zbog toga su iekonomske reforme u Rusiji, pri ~ijem se sprovo|ewupolazilo od politi~ko-kowukturnih obzira (o~uvawevlasti, li~no boga}ewe i sli~no) i u interesu do krajanejasno koga (svetske oligarhije, novostvorene doma}eoligarhije sastavqene od polikriminalnih i kriminal-nih delova dru{tva i visoko korumpiranih dràvnih~inovnika i sli~no), malo {ta mogle da pomognu ruskojprivredi i obi~nom gra|aninu.

Uporna upozorewa uglednih ruskih ekonomistana pogubnost odabranog kursa, te{ko su se mogla probitido {ire javnosti i bila su nadja~avana uveravawem BorisaJelcina i wegovih “mladih reformatora” da posle po~etnog“tranzitornog pada” ve} kroz nekoliko meseci (na po~etkuje to bila jesen 1992. godine da bi tih “nekoliko meseci”potrajalo godinama) Rusiju o~ekuje buran ekonomski rasti zna~ajno pove}awe ìvotnog standarda stanovni{tva.10)

Blagovremena upozorewa uglednih ruskih ekonomistabila su ignorisana. Istu sudbinu doìvelo je i obra}awegrupe veoma uglednih ruskih i ameri~kih ekonomistapredsedniku Rusije (Borisu Jelcinu) sredinom 1996.godine.11) Me|utim, sada se kritici na~ina kako se spro-


____________________

10) Stanovni{tvo je ube|ivano da preduzete reforme u celostipodràva me|unarodna zajednica i da je spremna da za to pruìizda{nu finansijsku pomo} koja }e sti}i u relativno kratkom roku.Spomiwani su i konkretni iznosi od nekoliko milijardi dolara.Malo {ta od toga se kasnije pokazalo realnim. I ono {to je dobi-jeno, bilo je uslovqavano velikim ustupcima na koje je Rusija moralada ide u ekonomskoj (i ne samo ekonomskoj) sferi, tako da je velikopitawe da li je Rusija od toga imala vi{e koristi ili {tete.11) Autori navedenog dokumenta su poznati ameri~ki ekonomisti -

vode ekonomske reforme u Rusiji doma}im akademicima(kojima su “mladi reformatori” zamerali da se dugoìve}i u starom sistemu te{ko snalaze u novim trì{nimuslovima)12) prikqu~ili i eminentni ameri~ki ekono-misti (me|u kojima i mnogi nobelovci).

Osnovni stav od koga oni polaze jeste da prelazaku istinsku trì{nu privredu zahteva vreme, a poku{ajda se taj proces zna~ajnije skrati vodi u katastrofu. Svojepredloge za izmenu kursa ekonomske politike u Rusiji,autori u osnovi svode na preispitivawe uloge dràve uprocesu trì{ne transformacije. Dosada{wa “politikaneme{awa dràve, koja je deo {ok terapije nije bila oprav-dana” i trebalo bi ubudu}e da “dràva preuzme na sebeosnovnu ulogu u ekonomiji kao {to je to slu~aj u savre-menim privredama SAD, [vedske, Nema~ke…” Jedna odposledica povla~ewa dràve iz privrednog ìvota, premaautorima razmatranog dokumenta, jeste “prelaz, ne ka trì-{noj, nego ka kriminalnoj privredi… Koriste}i neme{awevlade, kriminalni elementi su popunili vakum.”

Me|utim, Boris Jelcin je sa svojim “mladim refor-matorima”, sve do finansijskog kraha u avgustu 1998. godine,


____________________

nobelovci Kenet Ereo, Vasilij Leontijev, Lorenc Klajn, Robert Soloui Xejms Tobin, te svetski poznati ekonomisti - profesori MajklIntriligejtor i Mar{al Poumer, a sa ruske strane ekonomisti -akademici Leonid Abalkin, Oleg Bogomolov, Stanislav [atalin,Valerij Makarov, Jurij Jeremenko i Dmitrij Lavov. Integralni tekstdokumenta videti u kwizi: O.T. Bogomolov, Moð letopisð perehodnogovremeni, Ækonomika, Moskva, 2000, str. 272-275.12) U isto vreme ekonomiste mlade generacije koji su bili kriti~arina~ina kako se sprovode reforme u Rusiji (kao naprimer, SergejGlazev) "mladi reformatori" su osporavali tvrdwama da su nostal-gi~ari za starim sistemom i bez autoriteta u me|unarodnim ekonom-skim krugovima.

uporno sprovode}i program radikalnih ekonomskih refo-rmi, zemqu doveo u katastrofalno ekonomsko stawe. Brutodru{tveni proizvod je u 1998. godini iznosio 52% istogiz 1989. godine. Tako strmoglav pad bruto dru{tvenog pro-izvoda zemqe nije zabeleèn ni u vreme Prvog svetskograta (1914-1917, smawewe od 25%), Gra|anskog rata koji jeposle toga usledio (1918-1922, pad od 23%), a niti za vremeDrugog svetskog rata (1941-1945, smawewe od 21%) kada jeveliki deo zemqe bio fizi~ki okupiran od strane fa{ista.

Naro~ito drasti~an pad beleì industrijska pro-izvodwa, a u okviru we ma{inogradwa i laka industrija.Zbog toga je do{lo do zna~ajnih promena u strukturi indu-strijske proizvodwe (udeo ma{inogradwe i lake indus-trije sa 41,1% u 1991. godini smawen je na samo 21,5% u1998. godini) i Rusija sve vi{i li~i na zemqe tre}egsveta koje vr{e rasprodaju svojih sirovina u zamenu zauvoz potro{nih dobara. Investicije u privredu Rusijesmawuju se iz godine u godinu i u 1998. godini ~inile susamo 20% onih iz 1991. godine.

U isto vreme do{lo je do brzog pada ìvotnog stan-darda stanovni{tva i wihovog ogromnog raslojavawa gdena jednoj strani postoji novostvorena neverovatno bogataklasa i sa druge strane ogromna ve}ina stanovni{tva kojaìvi na ivici siroma{tva.13) Uz to, procewuje se da ¾primawa najbogatijih poti~e iz “sive” ekonomije.


____________________13) Prihodi 10% najbogatijih su 30 puta ve}i od prihoda 10% najsi-roma{nijih. Taj pokazateq u zemqama Centralne i Isto~ne Evropeiznosi 5,1-5,6 u zapadnoevropskim zemqama 2,6-5,7 i u SAD 5,3 puta.(Prema: O.T. Bogomolov, Moq letopisx perehodnogo vremeni, \ko-nomika, Moskva 2000.)

Ekonomske te{ko}e prati i demografska katastrofa.U Rusiji dolazi do veoma zabriwavaju}eg procesa depo-pulacije (procenat smrtnosti stanovni{tva raste i ve}ije od procenta ro|enih koji se smawuje) {to je u XX vekuu Rusiji bilo zabeleèno jedino u ratnim vremenima.Smrtnost u Rusiji je ve}a nego bilo u kojoj zemqi Evrope,Amerike, Australije i Azije (sa izuzetkom Avganistanai Kamboxe), te ve}ine zemaqa Afrike. Prose~ni ìvotnivek je znatno skra}en i danas tre}ina umrlih ne doìvipenzioni uzrast. Kod mu{karaca prose~ni ìvotni vekiznosi samo 57 godina i za vi{e od 7 godina je kra}i negopre jedne decenije. Smrtnost “ja~eg pola” u uzrastu od 16do 59 godina ve}a je nego {to je bila krajem XIX veka.Stru~na istraìvawa pokazuju da preko 70% odraslihìvi u stawu dugotrajnog psiho-emocionalnog i socijalnogstresa koji izaziva zabriwavaju}i rast depresije, psihoze,alkoholizma i narkomanije. O~ajawe, izazvano ekonomskomsituacijom u zemqi, uzrok je rasta samoubistava i nasiqau dru{tvu.

Tek kada je Rusija doìvela finansijski krah idrasti~an pad (i onako niskog) standarda stanovni{tvai kada su zemqi pretili ogromni socijalni i politi~kipotresi sa nesagledivim posledicama, Boris Jelcin seodrekao “mladih reformatora”14) i za predsenika vlade


____________________

14) Interesantno da je Xefri Saks, profesor Univerziteta u Har-vardu i savetnik u mnogim PUT, koji je bio na ~elu grupe ekonom-skih savetnika predsednika Borisa Jelcina u prvim godinama radi-kalnih ekonomskih reformi, tek posle finansijskog kraha u Rusijiobjavio u cewenom moskovskom listu "Nezavisimaja gazeta" (16.9.1999)"pokajni~ki" tekst "Neuspeh ruskih reformi". U wemu Saks priznajeda su wegovi saveti bili univerzalni za sve PUT, pa i za Rusiju, i

imenovao Jevgenija Primakova koji je sa svojom ekonomskomekipom napustio dotada{wi ekonomski kurs reformatora– liberala i u ekonomskoj (i ne samo ekonomskoj) sferimnogo ve}i zna~aj posvetio ulozi dràve, te odustao odmetoda {ok terapije u ekonomiji. Od tada, a naro~ito sadolaskom ekipe Vladimira Putina (koja nastavqa kurskojim je krenuo Jevgenij Primakov) Rusija beleì poste-peni ekonomski oporavak ali i pozitivne promene u osta-lim sferama dru{tvenog ìvota.

U drugoj polovini 1998. godine izvr{ena je zna-~ajna devalvacija, te napu{tena politika precewenogkursa nacionalne valute {to je obezbedilo i cenovnukonkurentnost ruskoj privredi (uvoz postaje ne mnogoekonomski atraktivan, a doma}a proizvodwa rentabilnai konkurentna kako na doma}em tako i na inostranom trì-{tu), odnosno prednost je data razvoju, a ne stabilizaciji.Dràvni organi u ekonomskoj sferi (ali i u drugim) poka-zuju mnogo boqu efikasnost u svom radu. Tako je Rusijaposle vi{egodi{weg pada bruto dru{tvenog proizvoda,u 1999. godini zabeleìla rast od 3,2%, a za prvih osam


____________________

da je velika gre{ka {to se pri sprovo|ewu reformi u Rusiji nisuuzimaleu obzir wene specificnosti.Nadamo se da je i wegov saradnik gospodin Boìdar \eli} svestan katas-trofalnih gre{aka koje su oni (Saks i wegova ekipa saradnika) u~inilipri savetovawu vlada Poqske (u periodu 1991/92. godine) i Rusije (kaosavetnik Anatolija ûbajsa), te da to ne}e sada ponoviti u svojoj domo-vini. Kao budu}i ministar finansija Srbije nadamo se da }e mr Boìdar\eli} predstavqati "doma}u pamet" {to nije bio slu~aj u Poqskoj iRusiji, te ne{to kasnije i u Rumuniji (gde je 1997. godine bio savetnikpremijera vlade ôrbe-a, vlade demokratskih snaga u Rumuniji koje suposle ~etiri godine vladavine zbog katastrofalnih rezultata ubed-qivo izgubile izbore krajem 2000. godine i omogu}ile trijumfalnipovratak socijalista na vlast).

meseci 2000. godine, prema podacima Ministarstva raz-voja ekonomije i trgovine (biv{e Ministarstvo ekono-mije), taj rast je iznosio 7,3%. Ovakav rast je zabeleènzahvaquju}i, pre svega, porastu industrijske proizvodweod oko 10%.15) Pored toga, devizne rezerve Rusije su zaposledwe dve godine vi{e nego udvostru~ene i krajem2000. godine su dostigle apsolutni maksimum od preko 28milijardi dolara.

[TA DA SE RADI U JUGOSLAVIJI?

Kao {to je ve} re~eno, Jugoslavija se tek sada, napragu tre}eg milenijuma, sa velikim zaka{wewem, nalazina po~etku neophodnih su{tinskih ekonomskih reformi.Zaostajawe od jedne decenije je ogroman nedostatak, ali ivelika {ansa da se izbegnu gre{ke, zablude i lutawa krozkoje su pro{le druge PUT. Bilo bi istorijski neodgo-vorno ukoliko ne izvu~emo adekvatne pouke iz, sada ve}bogatog, iskustva drugih.

Sigurno je da Jugoslavija u reformisawu privredemora da izvr{i uspe{no kombinovawe koncepta otvorenogtrì{ta i otvorenosti prema svetu, s jedne, sa osmi{qe-nim usmeravawem razvoja privrede uz veoma nagla{enu iaktivnu ulogu dràve, s druge strane.

Posle septembarskih izbora (2000. godine) Jugos-lavija je u kratkom roku uspela da postigne zna~ajnerezultate na planu otvarawa prema svetu. Jugoslavija je


____________________

15) To je postignuto u uslovima, ne tako male, inflacije koja je zaprvih osam meseci 2000. godine iznosila 19% iskazane na godi{wemnivou.

za nepuna tri prva posleizborna meseca postala puno-pravna ~lanica mnogih me|unarodnih institucija i orga-nizacija, a ovih dana je primqena i u MMF {to je od izu-zetne ekonomske va`nosti.

Jugoslaviji sada predstoje ozbiqni pregovori saPariskim i Londonskim klubom kreditora oko reguli-sawa spoqnog duga. To je od izuzetno velike va`nosti jerse radi o enormno visokom zadu`ewu koje jugoslovenskaprivreda jednostavno nije u stawu da, blagovremeno i ucelosti, otpla}uje. Ukoliko ne do|e do zna~ajnog otpisaspoqnog duga onda i sva pitawa vezana za reformu priv-rede postoju relativno mawa va`na jer tada nije mogu}era~unati na bilo kakav ozbiqniji privredni rast i poboq-{awe `ivotnog standarda stanovni{tva u doglednoj budu}-nosti.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da Jugoslavija jednos-tavno nije u mogu}nosti da u celosti otplati spoqni dug,te da se jugoslovenska privreda na{la u ovakvoj situaciji,dobrim delom, i zbog neopravdano uvedenih me|unarodnihekonomskih sankcija (koje su bile na snazi skoro celuproteklu deceniju) i agresije NATO snaga (tokom 1999.godine),16) postoje realne {anse da na{a zemqa u novona-staloj situaciji jednom aktivnom argumentovanom poli-


____________________

16) [teta koju je Jugoslavija do sada imala zbog agresije NATO paktasu ogromne. Pre svega, radi se o nenadoknadivim qudskim `rtvamakao i ogromnim materijalnim razarawima. Me|utim, sigurno je da jo{uvek nisu do kraja sagledive posledice koje }emo imati (u veoma dugomvremenskom periodu, ako ne i trajno) od bombardovawa na{e zemqeprojektilima sa osiroma{enim uranijom kao i od razarawa petrohe-mijskih (i drugih ekolo{ki opasnih) postrojewa, ali }e naknadne

tikom izdejstvuje znatan otpis postoje}eg duga. To pogotovou situaciji kada je presedan ve} u~iwen u slu~aju Poqske.17)

Sigurno je da Jugoslavija treba da nastavi aktivnupolitiku otvarawa prema svetu (gde bi ciq trebao da budeulazak u najve}i broj me|unarodnih ekonomskih organi-zacija i institucija i uspostavqawe dobrih odnosa sasvim dràvama) i u strategiji reforme spoqnoekonoms-ki aspekt mora da bude naro~ito nagla{en. Spoqnoeko-nomska orijentacija morala bi da bude dobro izbalalan-sirana gde bi od naro~ite va`nosti trebalo da bude izg-radwa dobrih odnosa i ve}e ekonomsko pribliàvawe


____________________

{tete biti sigurno neuporedivo ve}e od onih direktnih koje su u~i-wene u momentu agresije. Neizvesno je koliko je zaga|ewe na{eìvotne sredine i koliko }e to uticati na porast oboqewa i smrt-nosti na{eg stanovni{tva. Pored toga, to moè zna~ajno da umawiinteres stranih investitora da ulaù u Jugoslaviju, te dovede upitawe i ozbiqnije aktivnosti u domenima gde smo smatrali da imamokomparativne prednosti i ra~unali na izvoznu ekspanziju (ekolo{ki~ista hrana, pitka voda - “nafta XXI veka", lekovita biqa, turizami sli~no).17) Poqska je za svoju pionirsku ulogu u ru{ewu socijalisti~kogsistema, i zbog ekonomskog zastoja koji je zbog toga morala da plati,bila nagra|ena od strane inostranih kreditora. Ve} 1991. godinePariski klub kreditora doneo je principijelnu odluku u vezi saogromnim dugom Poqske, a smawewe duga vr{eno je etapno narednihgodina. Drugo zna~ajno smawewe spoqnog duga dogovoreno je sa Lon-donskim klubom kreditora 1994. godine. U oba slu~aja otpisana jepolovina duga.Zna~ajan otpis spoqnog duga i "zamena" programa inostranih savet-nika sopstvenim programom (Strategija za Poqsku) omogu}ili suPoqskoj da danas sa Slovenijom (koja se u reformama, od samog po~etka,oslonila na "doma}u pamet" i klonila se radikalizma, te nije prih-vatila ve} gotove recepte i savetnike iz inostranstva) bude najuspe-{niji primer od PUT.

zemqama Ekonomske unije i Rusiji. Upravo su Rusija izemqe Evropske unije (Nema~ka, pre svih) tradicionalnona{i najve}i spoqnotrgovinski partneri. Ne vidimorazloge da tako ne bude i u budu}nosti.

Ne treba zaboraviti da je prelamawe ekonomskihinteresa SSSR-a i razvijenijih zemaqa Zapada preko na{ezemqe, u periodu od 50-ih do 90-ih godina XX veka, imaloveoma pozitivne efekte na ekonomski (pa i politi~ki)poloàj Jugoslavije. Smatramo da i sada za to, istina uznatno promewenim uslovima, postoje pretpostavke. Takona primer, postignuti dogovori izme|u SRJ i Rusije oslobodnoj trgovini mogao bi da bude veoma podsticajanelement za ve}a direktna ulagawa zapadnih investitorau na{u zemqu jer bi na taj na~in postojalo ogromno trì-{te od 160 (a ne samo 10) miliona stanovnika na kome nebi postojale carinske barijere.18)

Pored dobrih spoqnoekonomskih (i drugih) odnosasa zemqama Evropske unije i Rusijom neophodno je zna~aj-nije unaprediti odnose i sa ostalim dràvama, a u prvomredu sa susedima (zbog blizine trì{ta i neminovne regi-onalne saradwe) i SAD (jedine preostale svetske super-sile koja ima i odlu~uju}u re~ u svim me|unarodnim ins-titucijama i organizacijama).

U isto vreme Jugoslavija mora odlu~no da krene uproces su{tinskih ekonomskih reformi i maksimalno


____________________

18) Nova vlast bi morala, mewaju}i sve ono {to se pokazalo lo{im ineefikasnim, da zadrì sve pozitivno {to je nasledila od svojihprethodnika i da eventualno radi na wegovom daqem unapre|ewu. Utom smislu i postignuti dogovor sa Rusijom o slobodnoj trgovini jeod izuzetne va`nosti za na{u zemqu, a unapre|ewe i daqe ja~awesvestranih i tesnih odnosa sa ovom zemqom treba da bude na{ pre-vashodni interes.

za{titi svoje nacionalne interese (u smislu u kome smopisali na po~etku ovog teksta) kako bi obezbedila stabi-lan privredni rast i razvoj koji }e omogu}iti i adek-vatan porast standarda stanovni{tva.

Isto tako, neophodno je u Jugoslaviji usvojitiprogram ekonomskih reformi koji bi, uz koncept otvo-renog trì{ta i jasnu spoqnoekonomsku orijentaciju (okojoj smo prethodno govorili), predstavqao kombinacijuosnovnih makroekonomskih mera (reforma javnih finan-sija i bankarskog sistema, finansijska stabilizacija,podsticawe i ja~awe trì{ne konkurencije19) i sli~no),te institucionalnih i strukturnih promena u privredizemqe (ja~awe osnovnih dràvnih funkcija i snaèwewenih institucija, privatizacija – koja ne bi trebalo dabude brza20) – uz restruktuirawe postoje}ih privrednihsubjekata i podsticawe direktnih inostranih ulagawa irazvoja privatnog sektora, nova osmi{qewa strategijarazvoja i sli~no) uz neophodnost vo|ewa aktivne soci-jalne politike.

Program ekonomskih reformi morao bi da budekonzistentno ura|en, te dosledno ali fleksibilno spro-vo|en. Naime, u programu ekonomskih reformi radi se ome|usobno jako isprepletenim odnosima, po{to insti-tucionalne i strukturne promene dobrim delom uti~u na


____________________

19) Jer kako pi{u ameri~ki nobelovci i ruski akademici u obra-}awu Borisu Jelcinu (koji smo ranije spomiwali) “…ukoliko i pos-toji tajna trì{ne privrede, ona se ne nalazi u privatnoj svojininego u konkurenciji.”20) Kao {to smo ve} naveli, brza privatizacija u Rusiji nije dala dobrerezultate, za razliku od iskustva Poqske i Slovenije gde se sa pri-vatizacijom i{lo relativno sporije i gde je rezultat bio mnogo boqi.

to kakvi }e efekti makroekonomskih mera biti na priv-redu, ali i na~ini na koje budu sprovo|ene pojedine ins-titucionalne i strukturne promene bitno opredequjukarakter drugih promena. S druge strane, sam proces su{-tinskih ekonomskih reformi, pa i wegovi institucionalnii strukturni aspekti, ukqu~uju u sebe tako brze i ~esteizmene, da su detaqnije teorijske razrade malo korisne inemaju ve}i prakti~an zna~aj.21) Pri sprovo|ewu ekonom-skih reformi neizbe`no je skoro svakodnevno suo~avawesa novim problemima i traèwe na wih adekvatnih odgo-vora.22)

U koncipirawu jugoslovenskog programa ekonom-skih reformi neophodno je polaziti od dostignu}a sav-remene ekonomske nauke uz uvaàvawe specifi~nostidoma}e privrede ali i me|unarodne realnosti, te trebamaksimalno izvu}i pouke iz dosada{weg iskustva PUT,a koje se, pre svega, odnose na ulogu dràve i izbor adek-vatnih kadrova koji }e razraditi i sprovoditi ekonomskereforme.

Osnovna pouka koju Jugoslavija mora da izvu~e iziskustva drugih PUT u reformisawu privrede jeste da jepotrebno napustiti naivno verovawe (ekonomista – libe-rala) da }e privatizacija, liberalizacija i stabilizacijaautomatski re{iti sve probleme i biti svestan da u


____________________

21) Veoma interesantan, po mome mi{qewu, u osnovi prihvatqiv pred-log kako da se sprovedu ekonomske reforme u Jugoslaviji ponudio jena{ poznati ekonomista, koji radi u Svetskoj banci, gospodin BrankoMilanovi}. (Videti: Skica za jugoslovensku tranziciju, Danas, decem-bar 2000). 22) To je dosta dobro demonstrirao guverner dr Dragoslav Avramovi}sprovode}i sopstveni program 1994. godine.

reformisawu privrede kqu~nu ulogu ima efikasna dràvai wene institucije, te da je potrebna odre|ena poetapnost(a ne nikakav radikalizam) u sprovo|ewu reformi. Na tonas ne upu}uje samo primer PUT u posledwoj deceniji,nego i iskustvo zapadnoevropskih zemaqa u drugoj polo-vini XX veka (Francuska, Nema~ka, [vedska itd.). Tako|eje i uspeh japanske privrede, a kasnije i novih industrij-skih zemaqa Azije, vezan sa aktivnim dejstvom dràve natrì{ne odnose i poetapno{}u reformi.

Dràva treba da ispuni nekoliko veoma va`nihfunkcija, koje nije u stawu da ispuni trì{te i privatnisektor, a to se pre svega odnosi na: stvarawe zakonodavneosnove i vladavine prava, definisawe okvirne makroeko-nomske politike, ulagawe u osnovne socijalne slu`be,qudski kapital i infrastrukturu, garantovawe li~ne iimovinske sigurnosti, spre~avawe kriminalizacije dru-{tva, o~uvawe ìvotne sredine i sli~no.

Iskustva Poqske i Rusije mo`da najboqe pokazujuda je aktivna politika dràve i wenih institucija dalarezultate koji su prevazi{la sva o~ekivawa, te da libe-ralan pristup nije ni blizu tako efikasan kao {to jeaktivno i razumno u~e{}e dràve. Me|utim, su{tina nijeu tome {to je dràva, odnosno vlada uspe{nija od trì{ta,ve} u tome {to razumna vlada moè iskoristiti trì{teza ostvarivawe ciqeva ekonomske politike, ali trì{tete{ko moè da izmeni politiku vlade za svoje ciqeve.

âk i u savremenim liberalizovanim privredama,slobodno trì{te i vlada se me|usobno dopuwuju. To jerazlog vi{e za PUT gde su nedovoqno razvijeni trì{nimehanizmi, trì{na kultura i stereotipi pona{awa i ukojima je neophodna kqu~na uloga dràve, naro~ito na


samom po~etku reformisawa privrede. Sigurno je da sarazvojem trì{ta (i efikasnijim funkcionisawem trì{-nih instituta) dràva treba da razradi nove metode svogauplitawa, da bi korigovala nesavr{enstvo trì{ta iobezbedila stabilan privredni rast i razvoj dru{tva.

Pored ove osnovne pouke koja se moè izvu}i izdosada{weg iskustva PUT, ~ini nam se veoma va`nim dase posebna pa`wa posveti kadrovskim re{ewima, odnosnoizboru qudi koji bi osmislili i sprovodili ekonomskereforme.

Potrebno je u Jugoslaviji razraditi i sprovoditisopstveni program ekonomskih reformi koji }e biti rezul-tat doma}e pameti, a ne, nikako, ve} gotov program koji senudi od raznih “autorativnih” me|unarodnih organiza-cija i institucija, “renomiranih” inostranih institutaili “nezavisnih” savetnika iz inostranstva.

Iskustva drugih PUT pokazuju da su one imale,uglavnom, negativna iskustva sa programima ekonomskihreformi predloènim (po pravilu, u duhu Va{ingtonskogkonsenzusa) i “uvezenim sa strane”, te da je do ekonomskognapretka u tim zemqama do{lo kada su odba~eni ti pro-grami i razra|eni sopstveni (slu~aj Poqske i Rusije) ilise od po~etka i{lo sopstvenim putem (slu~aj Slovenije).

Program ekonomskih reformi treba da bude teo-rijski razra|en i u praksi sprovo|en od strane stru~noizuzetno kompetentne i autenti~ne nacionalne elite. Zato veliku odgovornost snose kqu~ne dràvne i politi~keli~nosti nove vlasti koje }e da odlu~uju o kadrovima kojiekonomske reforme treba da koncipiraju i sprovode.23)


____________________

23) Neka od prvih kqu~nih nazna~ewa u ekonomskoj sferi su dostadiskutabilna. Tako, budu}i mandatar srpske vlade i predsednik

I na kraju, jo{ samo da naglasimo da je samo refor-misawe privrede istovremeno kako ekonomski tako i poli-ti~ki proces i u praksi ~esto politi~ki interesi nad-vladaju ekonomske. Iskustvo drugih PUT pokazuje daosnovni problemi proizilaze, ne zbog nedostatka teori-jskih znawa, nego prvenstveno zbog nedovoqne odlu~nosti


____________________

Demoratske stranke, gospodin Zoran \in|i} izjavquje, da }e DOSinsistirati na predlogu da mr Mla|en Dinki} bude guverner NBJiako Dinki}eve izjave ponekad i predstavnike DOS-a "pomalodovode u o~ajawe", ali se ipak radi o "energi~nom mladom ~ovekukoji je uloìo mnogo truda" u demokratske promene u Srbiji, teda mu zato treba pruìti {ansu. Sigurno je da su velike zaslugegospodina Dinki}a za obarawe starog reìma, ali je sporno dali su one i demokratske (imaju}i u vidu nezakonito "osvajawe"NBJ i sli~no). Me|utim, u izjavi gospodina \in|i}a ni re~i oprofesionalnim sposobnostima kandidata za mesto guvernera.Mesto guvernera centralne banke u svakoj dobro organizovanojdràvi zauzimaju vrhunski profesionalci i qudi daleki od poli-tike. To su odgovorni i iskusni stru~waci koji nikada sebi nedopu{taju ishitrene i neodgovorne izjave koje bi bilo koga mogleda "dovode u o~ajawe". S druge strane, "energi~nom mladom ~ovekukoji je uloìo mnogo truda" u promene koje su se desile u na{ojzemqi, mislim da bi bilo mnogo boqe dodeliti neka odliko-vawa ili mu dati neku politi~ku funkciju, a nikako jedno odkqu~nih profesionalnih mesta u dràvi. [ta }e se su{tinskipromeniti ukoliko sada{weg guvernera, koji je bio istaknutapoliti~ka li~nost starog reìma, zameni politi~ki veoma anga-òvana li~nost nove vlasti, osim {to je onaj bio "wihov", a ovaj"na{" kadar.Na mesto guvernera NBJ morala bi da do|e visoko profesionalnai politi~ki neutralna li~nost ukoliko èlimo nezavisnu cen-tralnu banku koja }e biti u stawu da vodi efikasnu monetarnupolitiku. Mada se moè diskutovati o tome da li je gospodinMla|en Dinki}, 36-godi{wi asistent Ekonomskog fakulteta, stru~no kompetentan za mesto guvernera, politi~ka neutralnostmu se ne moè nikako pripisati.

(pa i èqe i interesa) politike da se neophodne reformeizvr{e u interesu sopstvenog naroda.24)

Zbog toga, jo{ jednom treba naglasiti, da je odnaro~ite va`nosti da na kqu~na mesta u dràvi (pai u ekonomskim segmentima) u Jugoslaviji do|e auten-ti~na nacionalna elita sa jasno artikulisanim naci-onalnim interesima zasnovanim na istinskom patri-otizmu, a ne kompradori ~iji je prvenstveni ciq “dadobro obave zadatke svojih mentora” i preko toga do|edo li~nog boga}ewa i sopstvenog ukqu~ivawa u svetskuelitu (makar to bio i wegov marginalni i vi{e deko-rativan i egzoti~an sloj).

(Decembar, 2000)

P.S.Po~etkom 2003. godine glavni i odgovorni urednik

uglednog lista - za politi~ka i dru{tvena pitawa, geo-politi~ka i strate{ka istraìvawa - GEOPOLITIKAzamolio me je da za tematski broj “[ta Srbi treba da radeu narednih deset godina” napi{em jednu kra}u skicu otome kako bi trebalo da se reformi{e srpska privreda.Napisao sam traèni prilog i tematski broj je iza{ao u


____________________

24) Nadamo se da i na ovim prostorima ne}e uskoro postati popu-larna anegdota (sli~na onoj koja se moè ~uti kod obi~nih gra-|ana Rusije, a u kojoj oni za biv{u sovjetsku vlast govore “Sve{to su govorili o socijalizmu - nije bilo ta~no, ali {to sugovorili za kapitalizam - pokazalo se istinitim”) gde }e na{igra|ani sa razo~arawem konstatovati “Sve {to su socijalistigovorili o sebi - nije bilo istina, ali sve {to su govorili zave}inu lidera DOS-a - pokazalo se ta~nim”.

junu iste godine, a glavni i odgovorni urednik Geopoli-tike posle toga je èleo da se prilozi iz tematskog brojakompleksnije razrade i da to bude objavqeno kao posebnakwiga. Planirao je da nacionalno - kulturolo{ki aspektnapi{e dr Dragan Nedeqkovi}, ustavno-pravni - dr Kostaâvo{ki, bezbednosni - general Radovan Radinovi}, spoqno-politi~ki - dr Sr|a Trifkovi}, a ja sam trebao da pi{emekonomski deo. Naàlost ova ideja nije realizovana.

* * *Jedan od kqu~nih problema sa kojim se danas Srbija

suo~ava jeste nepostojawe osmi{qene strategije refor-misawa privrede ali ni razvoja dru{tva u celini. Na{azemqa bi u reformisawu privrede morala da izvr{iuspe{no kombinovawe koncepta otvorenog trì{ta, odnosnootvorenosti prema svetu, s jedne, sa osmi{qenim usmera-vawem ekonomskog razvoja uz znatno izmewenu i efikas-niju ulogu dràve, s druge strane.

Srbiji (ali ~ak ni mnogo mo}nijim zemqama) nijedanas ekonomski mogu}e, a niti je to u wenom nacionalnominteresu, da ostane po strani savremenih globalnih tokova.Isto tako, ona nije u stawu da principijelno mewa posto-je}i svetski poredak u kome svetska oligarhija i trans-nacionalni kapital diktiraju svoja “pravila igre” kojimanastoje da izvuku maksimalne profite iz svake zemqe kojaim to dopusti. Zbog toga se mora “igrati” po tim pravilima,ali je potrebno nau~iti da se u toj igri postiù golovi,a ne autogolovi. Uvaàvaju}i ta pravila potrebno je pri-dràvati se jednog jednostavnog principa (koga doslednoslede sve uspe{ne zemqe): u vo|ewu dràvne politiketreba iskqu~ivo polaziti od sopstvenih nacionalnih


interesa. Iako su ti interesi, po pravilu, u suprotnostisa interesima svetske oligarhije i transnacionalnog kapi-tala to ne zna~i da je neophodna èstoka konfrontacija.Ukoliko se odlu~no i dosledno zastupaju nacionalniinteresi koji obezbe|uju stabilnost i za{titu doma}ihpreduze}a, transnacionalni kapital se brzo adaptira timuslovima i stupa u obostrano korisnu kooperaciju sa doma-}im proizvo|a~ima.

Pored toga, svaka zemqa ima na raspolagawu razli-~ite instrumente koji joj omogu}avaju da na unutra{wemtrì{tu koriguje pravila globalne konkurencije u sop-stvenom nacionalnom interesu. Ona to ostvaruje, pre svega:za{titom unutra{weg trì{ta i doma}ih proizvo|a~a,aktivnom politikom stimulisawa razvoja i stvarawemuslova za pove}awe konkurentnosti doma}e privrede iekonomskog rasta, zadràvawem nacionalne kontrole nadprirodnim resursima i kqu~nim granama ekonomije itd.

U uslovima svetske globalne konkurencije i podelerada, svaka zemqa raspolaè odre|enim komparativnimprednostima, a one bi za Srbiju mogle da budu: prirodniuslovi za razvoj poqoprivredne proizvodwe (ratarska,sto~arska, i vo}arska proizvodwa, te proizvodwa leko-vitog biqa i pe~uraka) i na bazi we prera|iva~kih kapa-citeta koji bi mogli da obezbe|uju zna~ajne trì{ne vi{-kove za izvoz, gde bi naglasak trebalo staviti na zdravuhranu (ali i izvorsku i mineralnu vodu); geografskipoloàj pogodan za razvoj infrastrukturnog sektora (sao-bra}aj, telekomunikacije, energetika) koji bi mogao (saprate}im objektima - ugostiteqstvo, trgovina, benzinskepumpe, servisi i sli~no) da obezbe|uje zna~ajne devizneprilive ali i podstakne investicije; relativno jeftina


obrazovana radna snaga sposobna da doprinese, izme|uostalog i ja~awu uslu`nog sektora, a naro~ito informa-cione delatnosti (koja bi masovnije mogla da se obavqai za inostrane naru~ioce iz razvijenog sveta); mnogobrojnadijaspora ~ije mogu}nosti (pre svega, krivicom na{ihvlasti) nisu ni pribli`no kori{tene, itd.

U spoqnoekonomskoj saradwi Srbija bi morala davodi aktivniju politiku, ne samo prema EU, SAD i suse-dima nego, i prema ostalim na{im tradicionalnim part-nerima gde postoje ogromni neiskori{teni potencijali,kao na primer Rusiji (zabriwava na{ pasivan odnos premapotpisanom dogovoru o slobodnoj trgovini koji bi mogaoda bude veoma podsticajan za ve}a inostrana ulagawa una{u zemqu jer bi postojalo ogromno trì{te od 160 -a ne samo 10 - miliona stanovnika bez carinskih barijera),zemqe izvoznice nafte (angaòvawe na{eg gra|evinarstva,izvoz zdrave hrane, izvorske i mineralne vode), Kini iIndiji (zbog wihovih ogromnih trì{ta), kao i drugimzemqama.

Za realizaciju svega gore navedenog potrebna jeznatno izmewena i efikasnija uloga dràve. Zbog toga jeneophodno {to pre odbaciti dosada{wi kurs radikalnihekonomskih reformi (zasnovan na “Va{ingtonskom kon-senzusu”) i napustiti naivno verovawe “trì{nih fun-damentalista” da }e stabilizacija, liberalizacija i pri-vatizacija automatski re{iti sve probleme, te biti sve-stan da u reformisawu privrede zna~ajnu ulogu ima efi-kasna dràva i wene institucije i da je potrebna odre|enapoetapnost (umesto radikalizma) u sprovo|ewu reformi.Dràva treba da ispuni nekoliko veoma va`nih funkcija,koje nije u stawu da ispuni trì{te i privatni sektor,


a to se, pre svega, odnosi na: stvarawe zakonodavne osnovei vladavinu prava, izgradwu adekvatnog institucionalnogokvira za uspe{no funkcionisawe privrede, definisawerazvojne strategije i obezbe|ewe mikroekonomske konku-rencije i makroekonomske koordinacije i sli~no. U svimdobro organizovanim zemqama dràva mora da bude dovoqnojaka da defini{e “pravila igre” i obezbedi wihovo dos-ledno po{tovawe, a u privredama u tranziciji gde je pot-rebno izgraditi i adekvatan institucionalni okvir ulogadràve mora da bude jo{ nagla{enija.

Zbog ograni~enog prostora, u ovom tekstu data jesamo kratka skica za reformisawa srpske privrede. Zadefinisawe celovite adekvatne strategije ekonomskog raz-voja (i kasniju wenu realizaciju) potrebno je angaòvaweautenti~ne doma}e elite sa jasno artikulisanim nacio-nalnim interesima zasnovanim na istinskom patriotizmu,a ne preuzimawe ve} gotovih programa (od raznih “auto-ritativnih” me|unarodnih organizacija, “renomiranih”inostranih instituta ili “nezavisnih” savetnika iz ino-stranstva) koji su razra|eni (i sprovode se) u interesusvetske oligarhije i transnacionalnog kapitala.


1 jugoslovenska privreda na po^etku …dusanic.rs/1-jugoslovenskaprivreda.pdfdr`ava i wene...

Documents