Miini sistem

Bogato razvijena i sloena muskulatura, koju ine

popreno prugasti miii.

Miii su providni, bezbojni ili sive boje.

Miino tkivo ine specijalne elije, miine

elije :

- elijska opna (sarcolemma)

- Protoplazma (sarcoplasma)

- Miina vlakna (myofibrillae)

- jedra

Hemijske promene: oslobaanje mlene kiseline

Povezivanje miia sa telesnim zidom

1. Preko epidermisa.

2. Direktno za kutikulu, pomou

tonofibrila (izgraeni su od hitina,

oni ine snopie, od snopia nastaju

tetive).

Povezivanje miia sa telesnim zidom

Muskulatura

ine je parni, simetrino bilateralno rasporeeni

miii

Deli se na:

1. muskulaturu trupa

(miii glave, grudi i trbuha)

2. muskulaturu ekstremiteta

Miini sistem insekta

Miii za letenje i mehanizam leta

Krila nemaju sopstvenu muskulaturu

Miii za let su miii grudi.

Kretanje krila nanie i navie ostvaruje se

skraivanjem i ispupavanjem terguma i njegovim

vraanjem u normalan poloaj.

Postoje:

- Longitudinalni (uzduni miii)

- Dorzo-ventralni miii (popreni miii)

Mehanizam leta:

naizmenino skraivanje i izduivanje miia

Mehanizam

Leta:

naizmenino

skraivanje i

izduivanje

miia

Broj udara krilima i brzina leta

Vilini konjic 20-28 ud. kr.u sek, 25km/h

Komarac 300-550 ud. kr.u sek, 32km/h

Pela 200 ud. kr.u sek, 22km/h

Tvrdokrilci 46-90 ud. kr.u sek, 5km/h

Leptir monarh:

migracioni putevi,

imago i

grupa leptira za vreme

odmora

Duina leta

Skakavac 100 km bez prestanka

Leptir 2000 km (sa odmaranjima)

Aktivan let

Pasivan let (pomou vetra)

Kretanje insekata

Kretanje insekata po podlozi,

raspored stopala

Kretanje

gusenice

iz fam.

Geometridae

Colembola

skakavac

Insekti koji skau

lezde sa spoljanjim luenjem

Telo insekata je bogato lezdama, najbrojnije su tzv. kone lezde,

izlivaju se spolja, na integument.

Izlivanje sekreta je kroz:

- dlake posebne gradje,

- preko pora ili

- specijalnih dodataka na telu.

Nekad prisutne samo kod pojedinih stadijuma.

Vrste lezda sa spoljanjim

luenjem

1. Votane lezde

2. Otrovne lezde

3. Aromatine lezde

4. Feromonske lezde

5. Predivne lezde

6. Sluzne lezde

7. Versonove lezde

Ekskretorne lezde kod mrava

Votane lezde

Kod Apis melifera (Apoidea) i Homoptera (biljne vai,

titaste vai i cikade)

Proizvode vosak koji je u obliku praha, konia, ploica

Kod pele nalaze se na IV, V, VI i VII trbunom sternitu

Kod vaiju: po itavom telu ili su grupisane

Kod cikada: vosak se mea sa ekskretima Malpigijevih

sudova

Votane izluevine kod biljnih vaiju

Votane izluevine kod biljnih vaiju

Votane izluevine kod biljnih vaiju

Votane lezde kod vaiju: a Eriosoma lanigerum,

b Pemphigus filaginis

titaste vai

Branjava titasta va

cikade

Larva

penue

(mala cikada)

Osa i njeno leglo od votanih materija

Otrovne lezde

aoka: Hymenoptera

Otrovne dlake (toksofore): Lymantridae, Arctidae

Parazitski insekati

Buba bombarder

Pela i graa aoke

Graa aoke kod pele

Aromatine lezde

Smrdljive

kod Hemiptera, na grudima ili abdomenu

(izbacuju sekrete i do 15cm),

kod bubavaba trbune lezde.

Mirisne

prisutne kod striibube Aromia moschata

Aromia moschata

STENICE

Hemiptera

Feromonske lezde

1. Seksualni atraktanti (leptiri)

2. Obrazovanje kasta kod socijalnih

insekata

3. za grupisanje insekata (gusenice, biljne

vai, stenice itd)

4. Za obeleavanje puta (mravi, bumbar)

Grupisanje

gusenica je esta

pojava

Gusenica prati prethodnu po

mirisnom tragu

Primena feromona: feromonska klopka

Feromonska klopka

Feromonska klopka

Upotreba feromonskih klopki:

1. Rano otkrivanje tetoine

2. Monitoring brojnosti insekata

3. Seksualna konfuzija i

dezorjentacija mujaka

4. Masovno izlovljavanje insekata

Predivne lezde

Nalaze se u glavi, povezane sa usnim delovima.

Postoje: mandibularne, maksilarne i labijalne

predivne lezde.

Vrste:

za preradu hrane sekreti pljuvanih lezda

za pravljenje kokona svilena buba i drugi

leptiri.

Svilena buba - Bombyx mori:

kokon, gusenica, leptir.

Sluzne lezde

Nalaze se:

na zglobovima,

oko stigmi,

po telu (za podmazivanje tela u vodi)

Analne lezde za lepljenje jaja za podlogu

Versonove lezde

Nalaze se u epidermisu.

Lue egzuvijalnu tenost (hitinaza i proteaza)

koja razara staru kutikulu.

Egzuvija?

Organi za proizvodnju svetla

Svetle zato sto:

a) Imaju organe za proizvodnju svetla

b) Na njima su bakterije koje proizvode svetlost

c) Jedu luminescentnu hranu

Sastoje se od:

fotogeni sloj (gde se stvara svetlost)

reflektorni sloj

Luciferin oksidira u prisustvu fermenta luciferaze.

Svitac (Lampirus noctiluca) svetli samo

enka, na 6. i 7. trbunom sternitu

Cantaridae iz severne Amerike (dole): svetle

oba pola

Svici:

mujaci

svetle sa

drvea

Organi za proizvodnju zvuka

Svrha: primamljivanje polova

odbijanje neprijatelja

Nain stvaranja zvuka:

- samim letom komarac 380Hz i 500 Hz

- kucanjem o vrst predmet

- stridulacioni aparati

Stridulacioni aparati:

- krilno-krilni (popci, zrikavci)

- krilno-butni (skakavci)

- pronotum o mezonotum (striibube)

- rilicom o izrataj na grudima (stenice)

Skakavac: but zadnje noge prilagoen za

stvaranje zvuka

Krilno-butna stridulacija

Krilno-krilna stridulacija

Krilno-krilna stridulacija

Stenice proizvode zvuk

prevlaenjem vrha rilice

preko izrataja na

grudima

Stridulacija

kod mrava

Stridulacija mrava (Pachycondyla apicalis)

Stridulacija mrava (Ecatomma quadridens)