ZEMLJITE

Zemljite

Nastaje dugotrajnim procesima raspadanja matine geoloke podloge u razliitim klimatskim uslovima i pod sloenim dejstvom ivih organizama (mikroorganizama, gljiva, biljaka, ...).

Proces stvaranja zemljita ili pedogenezaprolazi kroz faze fizikog raspadanja matine geoloke podloge, mineralizacije(obogaivanja mineralnim materijalima) i humifikacije (izdvajanja organskih materija).

Nastaju kao proizvod pedogenetskih faktora (reljefa, matinog supstrata, klime, organskog sveta i starostiterena). Faktori odreuju pravac i intenzitetpedogenetskih procesa koji se odvijaju u zemljitu, a kao rezultat njihovog delovanja obrazuju se vie ilimanje plodna zemljita.

Zemljini pokriva Srbije nije velik po povrini, ali jeznaajan po velikom broju sistematskih jedinica, kojesu nastale kao posledica raznolikosti uslova postankai razvoja zemljita. Na genezu i evoluciju zemljitaSrbije presudan uticaj imali su geomorfoloka graaterena - reljef i njegov promenljiv petrografski sastav.

Tipska ili razvijena zemljita Tipska ili razvijena zemljita su nastala dugotrajnim i sloenim

prirodnim procesima u razliitim geolokim, klimatskim, vodnim i vegetacionim uslovima. Na prostoru Srbijerazlikujemo sledea razvijena zemljita:

rendzine rankere ernozem smonice gajnjae crvenice podzoli pseudoglej movarna zemljita slana zemljita i druga.

Redzine

Rendzine su zemljita brdsko-planinskih oblasti nastala na matinimstenama u kojima dominiraju mekikrenjaci i fli. Vodopropustljiva su i umereno bogata humusom

Ovaj tip zemljita kod nas zastupljen jena jugozapadu Srbije, Starom Vlahu, Rakoj i Metohiji.

Redzine

Rankeri

Rankeri (humusno - silikato zemljite) se razvijaju na podlozi od silikatnih i peridotitskihstena. Ovo su zemljita razvijena planinskihpredela na kojima se razvija vegetacijameovitih i etinarskih uma. Najzastupljenijisu na Zlatiboru, Kopaoniku, Goliji i Rudniku.

Rankeri se uglavnom koriste kao panjaci i livade, a manje povrine kao oranice zaproizvodnju krompira, jema, rai i zobi

Nisu pogodna za intenzivnu biljnu proizvodnju

Rankeri

Kopaonik Zlatibor

Vinogradi u Italiji podloga peridotiti

Serpentiniti alterisani (izmenjeni) peridotiti

ernozem ili crnica je najplodnije zemljite. Nastaje na geolokoj podlozi u kojoj dominira

les i to u uslovima suve kontitentalne klime. Moe definisati kao zemljite semiaridnog

stepskog podruja koji se uglavnom nalazi u Vojvodini na povrini oko 1.000.000 ha, dokje u ostalim delovima Srbije zastupljen na oko200.000 ha (Mava, Stig, Branievo).

u uslovima navodnjavanja, postiu se visoki i stabilni prinosi gajenih biljaka.

ernozem ili crnica

Smonica (Vertisol)

Formirana je na matinim supstratima sa vieod 30% gline, preteno montmorilonitnogtipa u klimatskim uslovim u kojima se smenjuju vlani i suni periodi.

U vlanom periodu, visok udeo gline uzrokujebubrenje i smanjenu dreniranost zemljita, a u sunom periodu godine dolazi do kontrakcije kada se stvaraju pukotine u kojese obruava zemljiste iz povrinskoghorizonta.

Smonica (Vertisol)

Nekarbonatna smonicaPoljska Rana - Pirot

Gajnjaa To su dobro ocedna i topla zemljita. Hemijska

svojstva variraju u zavisnosti od intenzitetakorienja, stepena erodiranosti, hemijskih svojstavamatinog supstrata, a i stepena razvoja. Sadrajhumusa kod gajnjaa je u intervalu od 2 do 5%, neutralne su do slabo kisele hemijske reakcije, imajuvisok kapacitet adsorbcije, a od jona dominira Ca i Mg.

Primarni tip vegetacije na gajnjaama su hrastoveume (kitnjaka, sladuna i cera), mada su gajnjaepogodne i za ratarsku, povrtarsku, voarsku i vinogradarsku proizvodnju.

Gajnjaa

Hrastova uma

Hrast Kitnjak

Crvenica Crvenica (terra rossa) je naziv za crvena rezidualna

tla, posebno rairena u podruju karsta Istone(Kuaj, Beljanica, Svrljike planine, Suva planina,...) i Zapadne Srbije (Stari Vlah i Raka) kao i u oblastiMetohije. Smatra se da je crvenica tip reliktnog tlanastala u toplijim klimatskim uslovima od dananjih. U geolokom smislu crvenica je naziv za crvenkasta, smeecrvena i ukastocrvena glinovito-prainasta tlakoja pokrivaju krenjake i dolomite. esto se javljana dnu vrtaa. Karakteristina crvenkasta boja potieod amorfnih gvoevitih hidroksida.

CrvenicaObala Vlasinskog jezera. Crvenica na useenoj obali

Vrtaa - tanjirasto udubljenjeu karstnim delovima terena

Podzol (pepeljua)

kiselo tlo koje nastaje na kiselim silikatnimstenama. Rasprostranjene su na planinskimpodrujima iznad 900 m nadmorske visine u uslovima hladne i vlane klime. U ovakvimuslovima dominira etinarski tip vegetacije. Podzol je lagano tlo, vodopropusno, siromano fosforom, kalcijumom i azotom. Ovo zemljite sive boje je slabe plodnostizbog intenzivnog ispiranja mineralnih materijai velike je kiselosti.

Podzol (pepeljua)

Pseudoglej je zemljite sa nepovoljanim vodnim, vazdunim i

toplotnim karakteristikama. Za ovaj tip zemljita je znaajno da se znakovi hidromorfizma javljaju kaorezultat prevlaivanja povrinskih horizonatastagnirajuom povrinskom, uglavnom padavinskomvodom.

Zadravanje vode u povrinskim horizontimaposledica je prisustva tee propusnog horizonta ili sloja u profilu

Intenzivnije korienje pseudogleja za biljnuproizvodnju je mogue uz primenu kompleksnihmeliorativnih mera.

Pseudoglej

Movarna zemljita

Movarna zemljita se javljaju u uslovimadugotrajnog zadravanja povrinskih voda ilivisokog nivoa podzemih voda, i to na aluvijalnim sedimentima kao geolokojpodlozi. Kod nas ona su prisutna du tokovaDunava, Save, Morave, kao i u barskimoblastima u Vojvodini.

Nisu povoljna za poljoprivrednu proizvodnjujer se organski deo zemljita razvija u uslovima nedovoljne koliine kiseonika

Movarna zemljita

Treset je organski materijal nastao u movarnim

predelima u sterilnim uslovima sa niskom pH vrednou (kisela sredina). Ovakva sredinapogoduje razvoju biljke Sphagnum od kojenastaje treset.

Sphagnum raste svega jedan milimetargodinje, tako da su tresetna polja stara vie hiljada godina. Umiranjem biljke, u timuslovima, i usled nedostatka kiseonika, ne dolazi do raspadanja, ve se organskamaterija taloi stvarajui tresetna polja

Treset

Tresetna polja

Biljka Sphagnum od koje nastaje treset.

Treset

Najpoznatije tresave u Srbiji nalaze se na Goliji (Dajiko i Koaninovo jezero) i Tari (Crvene Bare). Pre vie decenijaunitena je najvea tresava na Balkanskom poluostrvu, Vlasinsko blato, izgradnjom vetake hidroakumulacijena istoimenoj reci.

Slana zemljita ili slatine

Slana zemljita ili slatine nastaju poduticajem dopunskih vlaenja prvenstvenopodzemnim, a ree i povrinskim vodamakoje su zaslanjene i/ili alkalizovane

Ova zemljita se zbog nepovoljnih hemijskih i fizikih svojstava koriste kao prirodni, dostaoskudni panjaci

kod nas se javlja na stepskim i umsko-stepskim terenima Bake, Banata i Srema.

Atipska zemljita

Atipska (nerazvijena) zemljita su ona u poetnim fazama nastanka, i to posledelovanja odreenog erozivnog procesa. Atipskim zemljitima Srbije pripadaju aluvijalna, eluvijalna, deluvijalna, eolska i antropogena zemljita.

Aluvijalno zemljite - fluviosol Rasprostranjena su du tokova velikih ravniarskih

reka. Smenjivanje velikih voda (poplavnih talasa) i malovodnih perioda utiu na karakter aluvijalnihzemljita. Tanije ova zemljita se odlikujuheterogenim mehanikim sastavom - peskovi, ilovaai glina, propustljiva do tee propustljiva, uglavnomneutralne, rede slabo kisele hemijske reakcije. Iakoova zemljista pripadaju grupi potencijalno plodnihzemljista, njihovo intenzivno korienje uglavnomzahteva primenu meliorativnih mera.

Aluvijalno zemljite - fluviosol

Po pravilu ova zemljita se u veinisluajeva u sunim periodimanavodnjavaju, a u vlanimodvodnjavaju. Poboljanjem vodnog, vazdunog i toplotnog reima, uzobezbeenje pristupanih hraniva, na aluvijalnim zemljitima mogu da se postignu visoki i stabilni prinosi gajenihbiljaka.

Aluvijum Dunava, Ilok

Aluvijum reke Salt River, Arizona

Eluvijalna i deluvijala zemljita nastaju kao posledica fizikog raspadanja

stenske mase. Prilikom fizikog raspadanja na povrini stenske mase formira se slojrastresitog materijala. Debljina ovog sloja je promenljiva i varira od centimetarskih do dekametarskih razmera. Raspadnuti materijal ostaje na mestu (in situ) - eluvijum.

Kasnije povremenim povrinskim tokovima formiranih nakon padavina, dolazi do transporta povrinski raspadnutog materijala niz padine i nagibe u reljefu - deluvijum.

Deluvijalno-proluvijalna lepeza

Eolska zemljita

nastaju kao posledica eolskog procesa, odnosno nastaju aktivnou vetrova. Zahvaljujui sposobnosti vetra da svojom snagom pokree estice na zemljinoj povrini, on odnosi i vri akumulaciju istih, ime oblikuje povrinu Zemlje. Termin je nastao od imena grkog Boga Eola, uvara vetrova. Kod nas eolska zemljita zastupljena su na prostoru peara Vojvodine.

Dine Delblatske peare obrasle niskom vegetacijom

Antropogena zemljita

nastaju dugotrajnim delovanjem oveka koji promenom raznovrsnih mehanikih i hemijskih postupaka i sredstava menja prirodne odlike zemljita