1

ОПШТА МИОЛОГИЈА

ОПШТА МИОЛОГИЈА

2

• Миологија – део анатомије који проучава мишиће.

• Мишићно ткиво: - Омогућава кретање тела- Специјализовано је за активно

стварање снаге- чини 40-50% телесне масе

3

Подела мишићног ткива

• Према грађи, оживчавању и начину контракције дели се на:

1. Глатко мишићно ткиво (textus muscularis nonstriatus)

2. Срчано мишићно ткиво (textus muscularis striatus cardiacus)

3. Скелетно мишићно ткиво (textus muscularis striatus skeletalis)

4

Глатко мишићно ткиво (textus muscularis nonstriatus)

1. Налази се у органима: у зидовима крвних и лимфних судова, органа за варење, дисајних путева, мокраћних и полних канала, у оку

2. Није под утицајем воље3. Инервише га аотономни нервни систем4. Контркције су слабе снаге, а дужег трајања –

покрети органа слаби и спори

5

Срчано мишићно ткиво (textus muscularis striatus cardiacus)

1. Изграђује срчани мишић – миокард (myocardium)

2. Посебно попречнопругасто влакно 3. Импулс за контракцију срчаног

мишића настаје у проводном апарату који га преноси на остале ћелије миокарда

4. Брзина срчаних откуцаја се мења под дејством аутономн ог нервног система

5. Припајају се на фиброзном скелету срца

6

Скелетно мишићно ткиво (textus muscularis striatus skeletalis)

1. Влакна показују попречне пруге2. Мишићно влакно – саркоплазма са бројним

једрима дужине 1mm-12cm, дебљине 10-100m

3. Граде скелетне мишиће4. Припајају се на кости, кожу, ...5. Инервише га соматски део нервног система6. Делују под утицајем воље7. Контракције су снажне јачег трајања

7

Припој скелетног мишића

• Два припојна краја:- полазиште (origo) – непокретан припој (punctum fixum)- хватиште (insertio) – покретан припој (punctum mobile)

• Тачка ослонца – непокретан пријпој у тренутку посматрања

8

Скелетни мишићи

• Два дела:- Меснати део – трбух (venter) – контрахује се- Тетивни део – тетива (tendo) – везивни део

којим се припаја

• Почетни део мишића глава- глава (caput) - двоглави – m. biceps- троглави – m. triceps- четвороглави – m. quadriceps

9

Скелетни мишићи

Тетива (tendo) – различитог облика

- ваљкастог облика (канап)- Облика плоче - апонеуроза (aponeurosis)- Међутрбушна тетива (tendo intermedius)- Једно мишићно тело – више тетива - Интермедијерне тетиве (intersectiones tendineae) - Плоча у средишту мишића (centrum tendineum) - Тетивни лук (arcus tendineus)

10

Спољашњи изглед мишића

На основу правца влакана:• I. Паралелена влакна:

- m. quadratus- m. rectus- m. fusiformis

• II.Коса влакна- m. triangularis- m. pennatus

• III. Спирална влакна• IV. Различит правац

- m. cruciatus• V. Кружна влакна

- m. sphincter

- m. orbicularis

11

Помоћни органи мишића

1. Фасција (fascia)- Везивна творевина – беличаста

опна- Фасцијални омотач – мишића,

групе мишића, целокупне мускуатуре тела (површинска фасција)

- У удовима - међумишићне преграде (septum intermusculare)- тракасте творевине – приљубљују тетиве уз подлогу (retinaculum musculorum)

12

Помоћни органи мишића

2.Слузна кеса (bursa synovialis)

- Везивна творевина обложена синовијалном опном, испуњена синовијалном течношћу

- На местима трења, између мишића, тетива и суседних органа

- Према локализацији:- bursa subcutanea- bursa submuscularis- bursa subfascialis- bursa subtendinea

13

Помоћни органи мишића

3.Слузни омотачи тетива (vagina synovialis tendinis)

- Облаже тетиву приликом проласка кроз фиброзне или коштанофиброзне канале

- Двилисни омотач:- висцерални лист - паријетални лист - шупљина – испуњена синовијалном течношћу

14

Оживчавање скелетних мишића

• Живци- Соматски део нервног система – под утицајем

воље- Густина оживчавања зависи од финоће

покрета- Моторна нервна влакна доносе импулсе из

CNS - Сензитивна влакна носе информације из

мишића и тетива у CNS

15

Функција мишића• Према покрету који врши мишић може бити:

• прегибач (флексор), опружач (екстензор)...проширивач (m. dilatator), стезач (m. sphincter)

• Врста покрета зависи од:• Положаја у односу на осовину покрета• Смера скраћивања влакана

• -синергисти – сви који у зглобу врше покрет истог смера

• - агонист – мишић који врши покрет

- антагонист – који врше покрет супротног смера- агонист и антагонист у равнотежи