05 saobracajnice i zivotna sredina

SAOBRASAOBRAAJNICEAJNICESAOBRASAOBRAAJNICEAJNICEI I IVOTNA SREDINAIVOTNA SREDINA

ovekovek--saobraajnicesaobraajnice--ivotna sredina; ivotna sredina; Interakcija saobraajnica i ivotne sredine;Interakcija saobraajnica i ivotne sredine;Interakcija saobraajnica i ivotne sredine; Interakcija saobraajnica i ivotne sredine;

Analiza uticaja na ivotnu sredinuAnaliza uticaja na ivotnu sredinu

Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

ovek-saobraajnice-ivotna sredina (1)j ( )

ti j lj d kih kti ti k li ih i ih bi iuticaj ljudskih aktivnosti na okolinu svih ivih bia i na biosferu u celini kontinualno ugroavanje donjih slojeva atmosfere,

hidrosfere i gornjih slojeva litosfere degradiranje prirodnih ekosistema ugroavanje ivota

i opstanka oveka i svih ivih biap

2


t h l ki d k ji i dtehnoloki napredak poremeaji prirodne ravnotee (lokalno, globalno) dinamika ravnotea prirode ugroena problemima

zagaenja tla, vode i vazduha rast stanovnitva, poveane potrebe za hranom, vodom,

mineralnim i energetskim resursima u raskoraku sa graspoloivim prirodnim resursima

problem postojeih tehnologija koje ugroavaju okolinuproblem postojeih tehnologija koje ugroavaju okolinu (ukorenjene u ekonomsku i socijalnu organizaciju i kulturu, i imaju infrastrukturu koju je teko menjati), j j j j )

3


t h l ki d k j ftehnoloki napredak uoavanje fenomena ugroavanja ivotne sredine postepena orijentacija razvijenih zemalja ka zatiti

ivotne sredine razvoj metoda za praenje pojava i programa za

smanjenje negativnih uticajaj j g jrazvoj svesti prema ivotnoj sredinistvaranje novih naina ivotajstvaranje pogodnijih i prihvatljivijih tehnolokih reenja

4


k j XX k lj d k l ij j t lkrajem XX veka ljudska populacija je postala svesna znaajnih uticaja koje graevinski objekti, i njihov razvoj i eksploatacija, imaju na ivotnu sredinu

problematika zatite i unapreenja ivotne sredine d d t k ki bl prvorazredan drutveno-ekonomski problem sastavni deo svih razvojnih programa, planerskih i

i ti i ih d h tinvesticionih poduhvata

5


t k blnastanak problema nedovoljna odgovornost pojedinaca i njihovih

organizacija prema ivotnoj sredini nedovoljno uoavanje i razumevanje problema j j j p

(neznanje, nepostojanje elje, nemo?!) nepreduzimanje onoga to se moralo i moglo preduzeti p j g g p

(faktori degradacije ivotne sredine iz procesa proizvodnje i potronje)p j p j )

6


promene neznatne drastine (elementi gube svoja osnovna obeleja)

ivotna sredinaivotna sredina prirodni uslovi (morfologija, geologija, hidrografija,

vegetacija klima )vegetacija, klima, ...) drutveni uslovi (broj, struktura i teritorijalni razmetaj

t it )stanovnitva, ...) ekonomski uslovi (ekonomski potencijal podruja,

i ij l i j )teritorijalni razmetaj, ...)

7


i i i j t t i t ijuzronici zagaivanja tetnim materijama motorna vozila 55-60 % industrijska postrojenja na klasina-fosilna goriva 20 % termoelektrane 10-15 %termoelektrane 10 15 % grejanje 10 %

jk iti ijnajkritinije promene poveanje temperature klimatske promene

osiromaenje ozonskog omotaa, kisele kie, promene kinih perioda, izuzetno poveanje temperatura tokom letnjeg perioda, veome kratak prelazak sa niskih zimskih temperatura na visoke letnje i obrnuto

8

letnje i obrnuto, ...


b j isaobraajnica javno dobro, sa jasno definisanim funkcijama specifian kontinualan objekat u prostoru vaan i vitalan privredni objekatvaan i vitalan privredni objekat

ulice i putevi su neophodna infrastruktura za normalne privredne i drutvene aktivnostipruge se uobiajeno povezuju sa bazinom privredomaerodromi i luke su centri za prikupljanje i distribuciju daljinskog transporta (kontinentalni i interkontinentalni transporti)

9


specifinosti poreenj sa dr gim grae inskim specifinosti u poreenju sa drugim graevinskim objektima

l k k d j ih k kt i tikprolazak kroz podruja veoma raznovrsnih karakteristikaprolazak kroz podruja sa razliitim aktivnostima i namenamagraenje od raznovrsnih materijalagraenje od raznovrsnih materijalarazliite frekvencije i namene saobraaja

saobraaj nije sam sebi svrha saobraaj nije sam sebi svrhaposledica odreenih stanja i aktivnosti sa multidisciplinarnom osnovomosnovomirok dijapazon zainteresovanih strana

10


uticaj na ekonomska i privredna kretanja stil ivota i uticaj na ekonomska i privredna kretanja, stil ivota i okruenje-ivotnu sredinu

poetak 50 ih godina XX veka bre ee masovnije i daljepoetak 50-ih godina XX veka-bre, ee, masovnije i dalje kretanje; smanjenje privrednih, drutvenih, nacionalnih, etnikih i geografskih barijerapoveano korienje vozila-povoljan faktor za migraciju ljudi i radnih mesta (centralni delovi velikih gradova prigradska naselja /satelitski gradovi manji gradovi naselja u prirodi/)naselja /satelitski gradovi, manji gradovi, naselja u prirodi/)preseljenje u nova podruja drutvene i razvojne prednosti (naputanje starih, nezdravih stambenih oblasti i industrijskih ( p j jpodruja, smanjenje velike gustine stanovanja u gradovima, ...)promena stila ivota u retko naseljenim prigradskim naseljima i ruralnim podrujimaruralnim podrujimaproblemi (irenje infrastrukture, zagaenje vazduha, vode i tla, pojava buke i vibracija, celovitost prostora, ...)

11

pojava buke i vibracija, celovitost prostora, ...)


uticaji uticajiiva okolina (ljudska bia, flora, fauna)neiva okolina (tlo voda vazduh klima)neiva okolina (tlo, voda, vazduh, klima)

znaaj uticaja varirarang saobraajnicerang saobraajnicevrsta sobraajasaobraajno optereenjesaobraajno optereenjegeografska lokacijadrutveni uslovi

veliina uticajaminorni (hodanje, biciklizam)( j , )znaajni (svi vidovi motornog saobraaja-kopneni, vazduni, morski, reni)

12


negati ni ticaji s mnogim sl aje ima trajni negativni uticaji su, u mnogim sluajevima, trajni glavni uzroci problema

loe planiranjeneodgovarajue projektovanjeneodgovarajue tehnike izgradnjefiziki i drutveno-ekonomski procesi povezani sa rastom infrastruktureinfrastrukture

savremeni procesi planiranja, projektovanja, izgradnje, ekspoatacije i odravanja se ne mogu zamisliti bezekspoatacije i odravanja se ne mogu zamisliti bez adekvatne brige o zatiti i unapreenju ivotne sredine

13


t j i t di j di i t b j

14

optereenje ivotne sredine pojedinim vrstama saobraajau odnosu na efekte u saobraaju


d i i j b t d d lj t bodrivi razvoj: sposobnost da se zadovolje potrebe sadanjih generacija bez ugroavanja potreba narednih generacija (Bruntland) vana osnova svih razmatranja koja se tiu budueg j j g

razvoja drutva znaajne akcije i razliite agencije za pomo znaajne akcije i razliite agencije za pomo

drutvima razvijenog dela sveta da ouvaju ono to se jo uvek moe sauvatimanje razvijenim drutvima da zatite i ouvaju velike izvore resursa

15

Interakcija saobraajnica iivotne sredine (1)ivotne sredine (1)

t ti jvrste uticaja osnovni vidovi uticaja

- uticaji od graenja objektaprivremenog karakteraprisustvo ljudi i mainaprimena odreene tehnologije i organizacije izvoenja radovanegativne posledice kao rezultat iskopa i deponovanja materijala, transporta i ugraivanja velikih koliina materijala, trajnog i privremenog zauzimanje prostora povezanih aktivnostiprivremenog zauzimanje prostora, povezanih aktivnosti

16


uticaji kao posledica postojanja saobraajnice u prostoru i- uticaji kao posledica postojanja saobraajnice u prostoru i vremenu i njene eksploatacijetrajni karaktertrajni karakterinteresantni sa stanovita odnosa saobraajnica-ivotna sredinaprostorno i vremensko irenje i/ili uveanjep j jpravovremeno obratiti panju na njihovu prirodu- akcidenti ili incidentimalo verovatni dogaaji nastali nepanjom ili uticajem viih silanajee imaju znaajne posledice po okolinu

17


kategorije ticaja kategorije uticaja- direktni uticaji

ti d b j ipotiu od same saobraajniceprimer: zauzimanje zemljita, uklanjanje vegetacije, ugroavanje poljoprivrednog zemljitapoljoprivrednog zemljita, ...lako uoavanje, procena i kontrola (lake nego posredne)uzrono-posledina veza je obino oigledna i jasno uoljivauzrono posledina veza je obino oigledna i jasno uoljiva- posredni ili sekundarni uticajipovezani sa projektom, ali mogu prouzrokovati mnogo vee p p j , g p gposledice nego direktnitee uoavanje prilikom poetnog sagledavanja projekta i kasnije kvantifikovanje

18


vremenom mogu ugroziti mnogo ire podruje nego to jevremenom mogu ugroziti mnogo ire podruje nego to je procenjenoesto nekontrolisaniesto nekontrolisaniprimer: erozija zemljita na kome je uklonjena vegetacija ili deponovanog vika materijala ili urbanizacija u okolini saobraajnice mogu uticati na kvalitet povrinskih voda; poveana eksploatacija uma prouzrokovana lakim (profitabilnijim) transportom trupaca do trita(profitabilnijim) transportom trupaca do tritazone razmatranja su pojas saobraajnice i oblasti povezane sa projektom (deponije i pozajmita, zone za preradu materijala, p j ( p j p j , p j ,kamenolomi, pristupni putevi, objekti za smetaj radnika)znaajna veza prirodne i drutvene sredine

19


primer: eksproprijacija moe dovesti do raseljavanjaprimer: eksproprijacija moe dovesti do raseljavanja poljoprivrednika, uticati na nain setve ili vrstu useva, prisiliti ih da trae nove izvore navodnjavanja, a to utie na poveanu eksploataciju rezervoara podzemne vode, intenziviranje kultivizacije zemljita, zagaenje povrinskih tokova fertilizatorima, pesticidima, ...fertilizatorima, pesticidima, ...- kumulativni uticajiposledicappojedinanog velikog dogaaja-velikog projektanekoliko povezanih projekata u regionu-saobraajni projekti u regionukatastrofalnih iznenadnih dogaaja-veliko klizanje ili odron u reni toktokiroko rasprostranjena, spora promena-loe projektovan drenani sistem koji ulazi u vodonosne slojeve

20

j j


uticaj na razvoj dodatnih viestrukih efekata koji moguuticaj na razvoj dodatnih, viestrukih efekata koji mogu prouzrokovati ugroavanje funkcije jednog ili vie ekosistema (primer: naruavanje regulacije koliine vode i kapaciteta (p j g j pfiltriranja vlanih ekosistema) ili strukture ekosistema (primer: izgradnja saobraajnice kroz umovite predele, to prouzrokuje migraciju ivih organizama ili gubitak uma)migraciju ivih organizama ili gubitak uma)procena kumulativnih efekata je kompleksan proces (poznavanje ekolokih principa i mehanizama odgovora ekosistema)ekolokih principa i mehanizama odgovora ekosistema)bitno razmotriti granice oblasti u kojima se problem moe pojaviti

21


priroda ticaja (efekat) priroda uticaja (efekat)- pozitivni i negativni uticajik li j d ih t k ti ti b lj j d i jkanalisanje vodenih tokova moe uticati na poboljanje dreniranja zemljita, ali izazvati negativne posledice po ljude ija dobrobit zavisi od organizama koji ive u vodi i ugroeni su kanalisanjemg j g jpoboljanje pristupasmanjenje vremena i trokova putovanjaj j p jsmanjenje broja saobraajnih udesasmanjenje nivoa bukepoboljanje sakupljanja vode za lokalne potrebekontrola poplavauslovi za kretanje peaka i biciklistakorienje bazena u pozajmitima za napajanje stoke

22


verovatni i malo verovatni uticaji- verovatni i malo verovatni uticajirazgraniiti sigurne ili veoma verovatne dogaaje i nepredvidive dogaaje sa malom verovatnoom deavanja, ali moguimdogaaje sa malom verovatnoom deavanja, ali moguim znaajnim posledicamasiguran dogaaj: u zonama velike gustine stanovanja, izgradnja saobraajnice u bliim, manje naseljenim oblastima e dovesti do migracije stanovnitvai li j t k i t d i i l i di d idi iizlivanje toksinog otpada, poari i sl. su, po prirodi, nepredvidivi dogaajilako razumljivi i predvidivi dogaaji se jednostavno mogulako razumljivi i predvidivi dogaaji se jednostavno mogu kontrolisati i ublaiti, i ne zahtevaju velike analize

23


lokalni i rasprostranjeni uticajilokalni i rasprostranjeni uticajilokalni uticaji-dogaaji u blizini saobraajnice (primer: ruenje objekata, smanjen pristup obradivom zemljitu)objekata, smanjen pristup obradivom zemljitu)rasprostranjeni uticaji-pojava na veim udaljenostima, kilometrima od lokacije projektaesto povezani sa posrednim efektima u srednjo- ili dugoronom periodu postojanja projekta (primer: priliv stanovnitva, krenje j i d t ij )uma, razvoj nove industrije)- privremeni i trajni uticajiprivremeni uticaji pojava nije trajna i najee su sami od sebeprivremeni uticaji-pojava nije trajna i najee su sami od sebe reverzibilni (primer: zagaenje vegatacije u pojasu saobraajnice tokom radova rehabilitacije ili rekonstrukcije)j j )trajni-nepovratni procesi (primer: unitenje uma, promena pejzaa)

24


kratkoroni i dugoroni uticajikratkoroni i dugoroni uticajikratkoroni se pojavljuju tokom ili brzo nakon izgradnjedugoroni se pojavljuju tokom izgradnje ali uglavnom u fazidugoroni se pojavljuju tokom izgradnje, ali uglavnom u fazi eksploatacije i mogu trajati decenijamaposebno obratiti panju na dugorone uticaje (potrebne mere p p j g j (pzatite i njihova realizacija u realnim prostornim odnosima)

obaveza klasifikacije uticaja i prema ozbiljnosti-veliinij j p jnajozbiljniji i najtrajniji uticaji zahtevaju prioritetno i neposredno obraanje

25


osnovni uticaji u sadejstvu saobraajnice i okoline

26

osnovni uticaji u sadejstvu saobraajnice i okoline


id iti d j k t lj k dpridruiti odgovarajue pokazatelje svakom od uticaja za pojedine uticaje se ne mogu odrediti konkretni

pokazatelji deo ili kompletan uticaj se odvija u sferi subjektivnog

vrednovanjajsvesti sve veliine na isti sistem vrednovanja (???)

li d ti d i j f kt analiza vrednosti-ponderisanje faktora metoda trokova i koristi-novani oblik

teko proceniti ukupnu veliinu uticaja saobraajnice na ivotnu sredinu

27

saobraajnice na ivotnu sredinu


skala nivoa buke

28

skala nivoa buke


jaina zvuka pojedinih izvora i reakcije ljudskog organizma

29


tip elementa poveanje nivoa buke [dB(A)]buke [dB(A)]poduni nagib do 3 % 0poduni nagib 4 - 6 % 3 vrsta

b jvrsta voza duina vozna

b isrednja vrednost

i b kpoduni nagib 6 - 10 % 3 - 6zastor od

neohrapavljenog livenog f lt

0

saobraaja voza [m]

brzina [km/h]

nivoa buke za10 voz/h [dB(A)]

daljinski putniki

lokomotiva sa vagonima

300300

80120

7175asfalta

betonski kolovoz 3zastor od kocke 4 - 9

putniki vagonima 300300

120180

7578

motorna kola 200 200 56

vlaan kolovoz 10gume sa poprenim

arama 6

200 300 70S-bahn motorna kola 200

20050120

5963

gume sa podunim arama, poluistroene 2 - 5

uticaji razliitih faktora na nivo buke kod puteva i pruga

teretni teretni voz 500400

100120

7574

30

uticaji razliitih faktora na nivo buke kod puteva i pruga


odnos brzine vozila i emisije zagaivaa

31

odnos brzine vozila i emisije zagaivaa


generalni prikaz koncentracije CO du saobraajnice u gradu

32

koncentracija aerozagaenja u ulinom profilu u zavisnosti odpravca vetra, oblikovanja krovova i irine ulinog profila


uticaji vangradskog puta

33

j g g pna opstanak i razvoj biljaka i ptica


uporedni prikaz energetske efikasnosti razliitih vidovauporedni prikaz energetske efikasnosti razliitih vidovameugradskog i gradskog putnikog saobraaja

34

Analiza uticaja na ivotnu sredinu (1)j ( )

li ti j id tifik ij d i janaliza uticaja: proces identifikacije, predvianja, procenjivanja i ublaavanja bio-fizikih, drutvenih i drugih uticaja predloenih i postojeih projekata pre donoenja odluka i obavezivanja za realizacijuj j j

ciljevi i j d i t di i k k t osiguranje da se ivotna sredina ravnopravno i konkretno

razmatra i ukljui u ivotni ciklus projektad i j i i b j d j j ili predvianje i izbegavanje, odnosno smanjenje ili

ublaavanje nepovoljnih uticaja predloenih projekata zatita produktivnosti i kapaciteta prirodnih sistema i

ekolokih procesa koji odravaju njihovu funkciju

35


identifikacija i poboljanje mog ih po iti nih ticaja identifikacija i poboljanje moguih pozitivnih uticaja projekta

ij j k ji j i i i i promocija razvoja koji je izgraen na principima odrivosti i optimizira korienje resursa i mogunosti

lj jupravljanjaiterativan proces procenjivanja, praenja stanja i

odluivanja (upravljaka alatka za podrku donoenju odluka)donoenju odluka)

proces analize i zatite ivotne sredine mora biti komparativan sa ivotnim ciklusom projekta u svimkomparativan sa ivotnim ciklusom projekta u svim fazama

36


princip definicijap p jkompatibilnost rezultati i informacije se moraju meusobno iskoristiti

usklaenost nivoa sve analize i zakljuci moraju biti na istom nivou detaljnosti usklaenost nivoa analize poto su jedino takvi merodavni za donoenje dokumentovanih odluka i mogu predstavljati polaznu osnovu za dalje korake

hijerarhijska svi izvedeni zakljuci iz prethodne faze predstavljaju obavezu ihijerarhijska usklaenost

svi izvedeni zakljuci iz prethodne faze predstavljaju obavezu i polaznu osnovu svakog narednog koraka

sukcesivna rezultati jednog procesa predstavljaju ulazne podatke drugog i sukcesivna razmena podataka obrnuto, pri emu redosled prati logiku analize i meusobne uticaje

zapoeti proces to ranije u toku ivotnog ciklusa i odgovarajuepravovremenost

zapoeti proces to ranije u toku ivotnog ciklusa i odgovarajue analize provoditi prema dinamici i u skladu sa ostalim prouavanjima

osnovni principi istraivanja uticaja na ivotnu sredinu

sveobuhvatnost obraditi sve relevantne uticaje na okolinu, drutvo i zdravlje jedinki i grupa

37

osnovni principi istraivanja uticaja na ivotnu sredinu


osnovne kategorije prouavanjaosnovne kategorije prouavanja kompletna analiza uticaja ograniena analiza ili plan upravljanja aktivnostima nepostojanje analize uticaja

obim i vrsta projekta veliki (desetine ili stotine kilometara) i mali projekti( ) p j vrste radova sa stanovita uticaja na ivotnu sredinu

novogradnjag jrekonstrukcijasanacijarehabilitacijaodravanjeregulacija saobraaja

38

regulacija saobraaja


preci na akonska reg lati a obino e je ahte e i precizna zakonska regulativa obino vezuje zahteve i odluku za neku od klasifikacija i vrstu radova

d j j ti j novogradnja-spreavanje uticaja postojee saobraajnice-ublaenje i eliminacija uticaja

vrsta projekta karakteristike- opravdati potrebu i korienje poeljne tehnologije- opisati aktivnosti koje se odvijaju tokom svake od faza projekta, a mogu dovesti do

novogradnja

opisati aktivnosti koje se odvijaju tokom svake od faza projekta, a mogu dovesti do ugroavanja okoline

- priprema grafikih priloga projekta koji pokazuju poloaj novog objekta u odnosu na bio-fizike i drutveno-kulturne aspekte okoline

i iti l bl j d i ih lj ih ti j- pripremiti plan ublaavanja predvienih neeljenih uticaja

postojee

- definisati vrstu predloenih radova i kako e uticati na postojei objekat- identifikovati koji aspekti postojeeg objekta prouzrokuju neeljene negativne uticaje

analizirati kombinovane efekte radova sa postojeim uticajima

aktivnosti novogradnje i projekata na postojeim saobraajnicama

saobraajnice - analizirati kombinovane efekte radova sa postojeim uticajima- pripremiti plan korektivnih mera za postojee negativne uticaje i za spreavanje moguih uticaja od novih radova

39

aktivnosti novogradnje i projekata na postojeim saobraajnicama


metodoloki koraci analize uticaja na ivotnu sredinu

40

j


j iji k inajvaniji koraci preliminarna procena uticaja-uvid u mogue uticaje analiza varijantnih reenja-dokumentovana odluka o

saobraajnim reenjima i optimalnom projektuanaliza uticaja obuhvata sve faze ivotnog ciklusa

projektap j planerske i projektantske faze pruaju jedinu realnu

ansu za izbegavanje uticajaansu za izbegavanje uticaja u kasnijim fazama dominira praenje stanje, spreavanje

i ublaavanje uticajai ublaavanje uticaja procena uticaja je sastavni deo procesa planiranja i

projektovanja (kriterijum izbora reenja)

41

projektovanja (kriterijum izbora reenja)


t t k t dij ti jstrateka studija uticaja sistematski proces vrednovanja ekolokih posledica

predloene politike, plana ili programa, da bi se osiguralo da one budu potpuno i na odgovarajui nain obuhvaene u najranijoj moguoj fazi donoenja odluka, ravnopravno sa ekonomskim i drutvenim razmatranjima

najira prostorna analiza problematike ivotne sredine koja svoj puni smisao ima u polaznim planerskim koracima, a esto i na politikom nivoupolitikom nivouusmeravanje razvoja zasnovanog na konceptu i principima odrivog razvoja, odnosno obezbeivanju uravnoteenog razvoja g j , j g ji zatite prirodnih, ekonomskih i drutvenih faktora ivotne sredine

42


e ana sa kreati nim koracima koncipiranja mree na vezana sa kreativnim koracima koncipiranja mree na nivou zemaljskog prostornog planiranja

l i i t t ij l i t di jihuslovi za inventar potencijala ivotne sredine, njihovu kategorizaciju i procenu nivoa eventualnih rizika od ugroavanja ivotne sredinerezultati ove studije imaju za cilj da informiu planere, donosioce odluka i ugroenu populaciju o odrivosti stratekih odluka, omoguavaju pronalaenje najboljeg varijantnog reenja i osiguravaju demokratinost procesa donoenja odluka, ime se poboljava kredibilitet odluka i dovodi do jeftinije i vremenskipoboljava kredibilitet odluka i dovodi do jeftinije i vremenski manje zahtevne procene uticaja na ivotnu sredinu u kasnijim fazama ivotnog ciklusa projekta

43


li i ti j i t dipreliminarna procena uticaja na ivotnu sredinu utvruje se potreba za izradom procene uticaja, kao i

obim analize, odnosno aspekata ivotne sredine koje treba razmatrati u daljim fazama

utvruje se ta je mogue i ta je nemogue postii tokom procene uticaja

projekat i njegove komponente se sagledavaju u okviru postojeih potencijala podruja, odnosno veliine i p j p j p josetljivosti faktora ivotne sredine uzimajui u obzir karakteristike planirane saobraajnice

pod rukovodstvom visokih dravnih organa (ministarstva) koji i donose odluku o potrebi dalje procene

44

j p j p


t dij ti j i t distudija uticaja na ivotnu sredinu procena uticaja u toku izrade generalnog projekta-izbor

optimalnog koridora kljuni korak u pozitivnom pristupu-jedine sutinske j p p p j

anse za zatitu i unapreenje ivotne sredine opta analiza prethodi generalnom projektu, a odluka o p p g p j ,

koridoru predstavlja osnovu dalje analize u okviru studije moe se raditi i na nivou idejnog projekta za projektemoe se raditi i na nivou idejnog projekta za projekte

manjeg znaaja i ako su rezultati analize za svaku varijantu jasno izraenia ja tu jas o a e

izdvajanje manjeg broja znaajnih uticaja za dalju analizu i suavanje broja smislenih varijanti

45

i suavanje broja smislenih varijanti


procena se s odi na globaln procen inten iteta i smera procena se svodi na globalnu procenu intenziteta i smera uticaja, i to svakog uticaja posebno u odnosu na svaku pojedinanu posledicupojedinanu posledicu

sistemski definisati sve uticajne kriterijume i kvantifikovati ih k t ljiih pokazateljima

46


ti j i t diprocena uticaja na ivotnu sredinu detaljna analitika kvantifikacija kojom se povezuju

procene svih uticaja u zavrnu ukupnu procenu korisnosti svake varijante

osnova analize je prostorno definisana trasa u okviru poznatog koridora

faza idejnog projekta (visok nivo detaljnosti ulaznih podataka koji se konkretizuju tek u ovoj fazi)p j j j )

uticaji se ne mogu otkloniti, ve se konstruktivnim reenjima samo mogu dovesti u prihvatljive graniceee j a sa o ogu do est u p at j e g a ce

obino se radi posle studije uticaja, ali moe i bez nje ako su uticaji oigledni

47

ako su uticaji oigledni


j k t t h ikih titprojekat tehnikih mera zatite tehnike mere su pokuaj da se uticaji umanje (!!!) uz

potrebu angaovanja znaajnih finansijskih sredstava idejni projekatj p j

projektantska interpretacija posebnih konstruktivnih reenjaizrada varijantnih reenja-tipologija predvienih merairoka lepeza kriterijuma i metodologija izbora optimalnog reenjatekst, numerika, grafika

48


gla ni projekat glavni projekatrazrada usvojenih varijanti zatitnih konstrukcija iz faze idejnog projekta (svi izvoaki detalji metode graenja optimizacijaprojekta (svi izvoaki detalji, metode graenja, optimizacija procesa izvoenja)tekst, numerika, grafika, , guglavnom se radi kao posebna dokumentacija sa sadrajem koji odgovara sadraju projekata graevinskih konstrukcijaza jednostavne situacije moe biti deo glavnog projekta saobraajnice

49


l lj j kti tiplan upravljanja aktivnostima najvaniji rezultat procesa procene uticaja na ivotnu

sredinu sinteza svih predloenih mera ublaavanja ili eliminacije p j j

uticaja i aktivnosti monitoringa, postavljenih u odreen dinamiki plan sa definisanim obavezama i odgovornostima

informacije dobijene iz prethodnih koraka analizegrupa zadataka koji se mogu realizovati od strane investitora, izvoaa i ostalih nadlenih institucijaf i d j i k l t ijfaze izgradnje i eksploatacije

50


posebna dok mentacija posebna dokumentacijakada se preliminarnom procenom uticaja utvrdi da nije potrebno provesti obimnija istraivanja odnosno po pravilu za manjeprovesti obimnija istraivanja, odnosno po pravilu za manje intervencije, kao to su rekonstrukcija, sanacija, rehabilitacija, odravanje ili regulacija saobraaja, pri emu ove aktivnosti, po svojoj definiciji, ne predstavljaju veu opasnost po ivotnu sredinu, osim u sluaju eventualnih incidenata prilikom izvoenja radovaradovakao deo ponudbene dokumentacije radi informisanja potencijalnih izvoaa radova o obimu potrebnih mera koje treba preduzeti p j ptokom radova na terenukao deo ponudbene dokumentacije radi informisanja potencijalnih izvrilaca nadzora o obimu potrebnih aktivnosti koje treba preduzeti tokom kontrole izvoenja radova na terenu

51


kao deo dokumentacije koju izvoa radova izrauje u tokukao deo dokumentacije koju izvoa radova izrauje u toku priprema za otvaranje gradilita i izvrenje radova, bilo da se radi o izgradnji potpuno novih objekata, odravanju ili rehabilitaciji i g j p p j j jrekonstrukciji postojeih

izvodljive i ekonomski prihvatljive mere za dovoenje potencijalnih uticaja na prihvatljiv nivo, uz procenu periodinih trokova i trokova kapitala

52


j k t k l k j dilitprojekat ekolokog ureenja gradilita cilj je da se posao zavri u to kraem roku i da se na

najlaki nain premoste prepreke, kako tokom izvoenja, tako i prilikom naplate posla

nain prevazilaenja problema za novogradnju nepotreban troak investitora za radove na postojeim p p j

saobraajnicamaradovi su u uoj zoni saobraajnicej jvremenski kratak periodaktivnosti se mogu kontrolisati pravilnom primenom plana upravljanja aktivnostima

53


osno a je procena ticaja na i otn sredin osnova je procena uticaja na ivotnu sredinu obuhvaeni svi radovi na objektu, opisani u tehnikim

l i i j d l j ktuslovima za izvoenje radova u glavnom projektu organizacione, graevinske, tehniko-tehnoloke i druge

mere zatite rekonstrukcija gradilita nakon zavretka radova

gradilini objekti, pozajmita, kamenolomi, deponije, ...

koordinacija sa izvoakim sektoromjkotanje radova-pozicije zatite ivotne sredine

54


bugovorne obaveze zahtevi zatite i unapreenja ivotne sredine se retko

li j k l ti d fi i b t d realizuju ako regulativa ne definie obaveznost odreene dokumentacije

j reenje:ukljuiti dokumentaciju u ugovorna dokumenta

diti kl l i ti ji i t dirazraditi grupu klauzula u vezi sa uticajima na ivotnu sredinu- ta treba uraditi

gde treba uraditi- gde treba uraditi- kada i kako e se uraditi- ko je odgovoran za realizacijuko je odgovoran za realizacijuklauzula je propisujua, precizno definiui ta treba da se uradi i koji je rok, pri emu ne postoji prostor za loe razumevanje i/ili

55

proizvoljnu interpretaciju


j t jpraenje stanja nastavak analize uticaja na ivotnu sredinu kroz faze

izgradnje i eksploatacije saobraajnicepovratna informacija o kvalitetu donete odlukesticanje iskustva radi realnijeg vrednovanja pojedinih faktora

najee zanemarivan oblik analize uticaja na ivotnu sredinu

nepoznavanje stvarnih uticaja projektanemogunost stvaranja baze za nova istraivanja i analizeneprekidno utvrivanje nultog stanja

56


naini praenja stanja naini praenja stanjamonitoring-uzimanje uzoraka, merenja i analiza rezultata da bi se utvrdile promene u kvalitetu ivotne sredine nastale kao rezultatutvrdile promene u kvalitetu ivotne sredine nastale kao rezultat projektanadzor-kontrola aktivnosti i njihovo usmeravanje radi postizanja j j p jzacrtanih ciljeva (kvalitet i koliina radova, spreavanje ili ublaavanje uticaja)revizija-provera da li provedene aktivnosti i njihovi rezultati odgovaraju postavljenim ciljevima (nezavisni revizori ili kontrolori)

57


j tiuee javnosti dijalog izmeu investitora i grupa ili pojedinaca koji mogu

biti ugroeni projektom ili nekom aktivnou cilj je da se tokom definisanja i razrade projekta j j j p j

obuhvate stavovi potencijalno ugroenih o moguem uticaju na njihov ivot i ivotnu sredinu

zakonski je propisana obaveza uea javnosti u postupku procene uticaja na ivotnu sredinup p p j

potreba za provoenjem konsultacija tokom celokupnog ivotnog ciklusa projektaot og c usa p oje ta

58

05 saobracajnice i zivotna sredina

Documents