047 odbrana

8/17/2019 047 Odbrana

1/84

G o d i n a

B r o j 4 7

1 . s e p t e m b a r

2 0 0 7 .

c e n a

1 0 0

d i n a r a

1 , 2

0

e v r

a

w w w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

SPORTSKI

VOD JE MOJIZBOR

Luka Rujevi} dr`avni prvak u

bacawu kugle

Luka Ru jevi} dr`avni prvak u

bacawu kugle

Ministar odbrane Dragan [utanovac Ministar odbrane Dragan [utanovac

SPORTSKI

VOD JE MOJIZBORI n t e r v j u I n t e r v j u

Specijalni

prilog

Specijalniprilog

O STRAHOTAMA RATA U SRBIJIO STRAHOTAMA RATA U SRBIJI

REFORME U KORISTVOJSKE I GRA\ANA

REFORME U KORISTVOJSKE I GRA\ANA

Dnevnik holandskog hirurga Dnevnik holandskog hirurga

8/17/2019 047 Odbrana

2/84

8/17/2019 047 Odbrana

3/84

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana

1/1 tre}a strana (unutra{wa)1/1 ostale unutra{we strane

1/4 unutra{we strane

1cm/ stubac unutra{we strane

22 x 3 0 c m

42.000,00

18.000,00

10.000,00

450,00

900,00

130,00

60.000,00

22 x 3 0 c m

19 ,8 x 2 6 c m

19 ,8 x 2 6 c m

9,5 x 1 3 c m

1 x 6 , 3 c m

1 x 1 3 c m

1 x 1 9 , 8 c m1cm/ 3 stupca unutra{we strane

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

1/1 druga i tre}a kori~na strana

31.000,00

45.000,00

39.000,00

1/2 unutra{we strane

Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 – 15 %, {to sereguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:– za 3 – 5 oglasa – 5 %– za 6 – 8 oglasa –10 %– za 9 i vi{e oglasa –15 %– cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}ebiti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove– glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedamdana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewereklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati i nae-mail adresu [email protected]

Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo{tamapani), koje je duàn da obezbedi i dostavi naru~ilac.

M a g a z i n „ O D B R A N A ”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Tel: 3241-026; 3241-009

Telefaks: 3241-363

@iro-ra~un: 840-49849-58

Magazin „ODBRANA” izlazi1. i 15. u mesecu

Cenovnik oglasnog prostoravaì od 1. septemba 2007. godine

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26cm

C E N O V N I K O G L S N O G P R O S T O R A

8/17/2019 047 Odbrana

4/84

4

I N T E R V J U

Ministar odbrane Dragan [utanovacREFORME U KORIST

VOJSKE I GRA\ANA 8

T E M

Humanitarno razminirawe Srbije USNULE UBICE 13

OD R N

Tre}a brigada Kopnene vojskeSTVARAWENOVOG KVALITETA 18

Strategija u~ewa engleskog jezika u Vojsci SrbijeDA SE RAZUMEMO 22

Selektivno letewe budu}ih pilota ViPVOOSTVAREWE SNA 24

Aeromiting „Ke~kemet – 2007“ U ZNAKU GRIPENA 26

„Bezbednost Zapadnog Balkana“NATO ANTE PORTAS 30

P R I L O G

DNEVNIK RATNOG HIRURGA 31

D R U[ T V O

[est decenija Instituta za vodoprivredu

„Jaroslav êrni“PREPOZNATQIVII U EVROPI 55

S A

D R @ A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i}, mr Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), Du{an Marinovi},mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi} (Internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m [email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o Z v o n k o P E R G E

1. septembar 2007

"Odbrana" je ~lanEvropskog udruèwa vojnih novinara

18

8/17/2019 047 Odbrana

5/84

Drama u ~etrdesetdvojciNA LINIJI @IVOTA 58

S V E T

Svetska trka u naoruàvawuPO PRINCIPUAKCIJE I REAKCIJE 61

T E H N I K

„Wwar front – Turning point“

NOVI SCENARIODRUGOG SVETSKOG RATA 66

K U L T U R

Obeleèn Dan Vojnog muzejaÛVAR BA[TINE RATNIKA 68

F EQ T O N

Jugoslovenski deta{man te{kih bombardera (4)OP[TA OFANZIVA 70

L I ^ N O S T I

Jovan Cviji} (1865–1927)NAU^NIK I VIZIONAR 74

T R DI CI J E

Ma~vanske hajdu~ke ve~eriSTOPAMA HAJDUK STANKA 78

S PO R T

Luka Rujevi}, dràvni prvak u bacawu kugle

SPORTSKI VOD JE MOJ IZBOR 80

68

RE^ UREDNIKA

5

61

PO@ARI

L eto 2007. godine bi}e zapam}eno po brojnim poàrima, kojisu iza sebe ostavqali pusto{ u Srbiji, ali redom, bez izu-

zetka, i u ostalim balkanskim zemqama. Visoke temperature

i su{a pogodovale su toj po{asti, a uzrocima svakako treba

pridodati nemar i nepa`wu qudi. Obi~na varnica ili neu-

ga{eni opu{ak od cigarete bili su dovoqni da za veoma kratko

vreme buknu hektari {uma i livada.

Nisu, naravno, iskqu~eni ni drugi faktori: podmetawe po-

àra i namerno izazivawe vatrene stihije jednovremeno na vi{e

mesta, tako da vatrogasne ekipe, vojska i policija nisu uspevale

da interveni{u na vi{e frontova i stave ih pod kontrolu.

Da je re~ o sabotaàma tvrde i gr~ki zvani~nici, a pomiwu

se i takozvane „asimetri~ne pretwe“ toj zemqi, {to je, po termi-

nologiji uspostavqenoj posle 11. septembra 2001. i napada naWujork i Va{ington, eufemizam za terorizam. Mnoè se i „teo-

rije zavere“ kao uzroci poàra.

Polovina Gr~ke bila je bukvalno u plamenu. Progla{eno je

vanredno stawe. Na Peloponezu su gorela cela sela kao u „gigant-

skom krematorijumu“, kako je Bi-Bi-Si nazvao to podru~je. Vatre-

na stihija uzela je veliki danak. Vi{e od {ezdeset qudi izgubilo

je ìvot. Povre|enih je na stotine, a mnogi se vode kao nestali.

Vlasti su ponudile nagradu od milion evra za informacije o pod-

metawu poàra. Vodi se opse`na istraga, u kojoj je uhap{eno i op-

tuèno vi{e lica, a me|u wima ima i maloletnika.

Sli~ne pojave zabeleène su i kod nas u atarima srpskih se-

la na Kosovu i Metohiji i du ̀administrativne linije u op{tini

Kur{umlija. Piromani su na kosovskom Pomoravqu i oru j̀em

branili svoja nedela i ometali angaòvawe ekipa za ga{ewe po-

àra. Ali niko jo{ nije uhap{en.

Me|utim, nevoqa zbliùje qude, ali i narode i dràve. Sva-

ka pomo} u takvim situacijama je dobrodo{la. Uspe{ne akcije ru-

skog specijalnog aviona za ga{ewe poàra iqu{in 76 kod nas, u

Bugarskoj i Crnoj Gori osta}e zabeleène kao primeri nesebi~ne

pomo}i Rusije.

Gr~koj je pomo} pristigla od partnera u Evropskoj uniji, a i

Srbija je ovih dana pritekla u pomo} gr~kom narodu. U obuzdava-

wu vatrene stihije u~estvovalo je sedam aviona iz flote privred-

ne avijacije JAT-a, a u pripravnosti za pomo} gr~koj vojsci u ga{e-

wu poàra i sanirawu nastale {tete, na osnovu naredbe predsed-

nika Srbije, bila je i specijalizovana jedinica na{ vojske.

Poàri su se, dakle, ovog leta nametnuli kao regionalnapretwa bezbednosti. Na tu pojavu se mora odgovoriti sinhronizo-

vanom akcijom i udruènim snagama i sredstvima, jer plameni je-

zici za me|e ne znaju.

8/17/2019 047 Odbrana

6/84

1. septembar 2007.

6

AKTUELNO

POMO] GR^KOM NARODUU ga{ewu poàra u Gr~koj protekle sedmice, prema odluci Vla-

de Srbije, u~estvovalo je i sedam aviona privredne avijacije Jat-ervejza. Pomo} je upu}ena na apel Ministarstva odbrane Gr~ke, ukojoj su poàri zahvatili vi{e od 50 odsto teritorije zemqe.

U pripravnosti za pomo} gr~koj vojsci u ga{ewu poàra i sa-

nirawu nastale {tete, na osnovu naredbe predsednika RepublikeSrbije Borisa Tadi}a, bila je i specijalizovana jedinica VojskeSrbije. On je posle razgovora predsednikom Gr~ke KarolasomPapuqasom o situaciji u toj zemqi i sanirawu posledica koje suprouzrokovali katastrofalni poàri rekao da je Srbija sprem-na da na svaki na~in, u skladu sa svojim mogu}nostima, pomogneprijateqskoj zemqi i prijateqskom narodu.

– Srbija nikada ne}e zaboraviti pomo} koju nam je Gr~ka pru-àla kad god je nama bilo te{ko – rekao je predsednik Tadi}.

Prema re~ima Du{ana Spasojevi}a, pomo}nika ministra od-brane Republike Srbije, tro{kovi pomo}i koju je na{a zemqapruìla Gr~koj za srpski buxet su minimalni, jer je gr~ka vladapreuzela na sebe tro{kove odràvawa aviona i posade, sme{ta-ja i ostalih tro{kova srpske delegacije, koja se, kako je dodao, od-rekla svojih dnevnica.

MINISTAR [UTANOVACPRIMIO MINISTRAINOSTRANIHPOSLOVA HOLANDIJE

Ministar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je, 28. av-gusta u Beogradu, sa ministrom inostranih poslova HolandijeMaksimom Verhagenom.

[utanovac je informisao sagovornika o toku procesa re-formi sistema odbrane. On je zatraìo pomo} Holandije kada jere~ o stavqawu Srbije na Belu {engensku listu .

Verhagen je izrazio zadovoqstvo spremno{}u ministra od-brane za re{avawe problema sa Ha{kim tribunalom i dosada-{wim aktivnostima Ministarstva o tom pitawu. Sagovornici suse saglasili da postoji dobra saradwa izme|u Kfora i Mini-starstva odbrane, saop{teno je iz kabineta ministra.

UGA[EN PO@AR U BIV[EM SKLADI[TUMUNICIJE „PARA]INSKE UTRINE”

U krugu biv{eg skladi{ta municije „Para}inske utrine”, zbogneutvr|enih okolnosti, 24. avgusta popodne izbio je poàr koji jeuspe{nom intervencijom pripadnika Vojske i lokalnih vatroga-snih ekipa uga{en.

Na ga{ewu poàra angaòvan je i helikopter Vojske Srbije,a op{tinski {tab civilne za{tite preduzeo je mere za lokaliza-ciju poàra. Kao posledica poàra, u toku dana javqale su sesporadi~ne detonacije na terenu, koji jo{ nije u potpunosti o~i-{}en posle pro{logodi{we ekspolozije skladi{ta.

Zbog preventivnih razloga privremeno je bio zaustavqen isaobra}aj na delu autoputa kod Para}ina.

Mesto poàra posetio je i na~elnik General{taba VojskeSrbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ sa saradnicima.

PRIPADNICIViPVO DALI KRV

U

Pripadnici Komande Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, 250. raketne brigade PVO, 126. centra VOJIN i 210. bataqonaveze pridruìli su se nedavno humanoj akciji Instituta za transfuzijkrvi i Televizije B 92 „Dajte krv, ulep{ajte ̀ ivot sebi i drugima’’. Ukupno35 stare{ina i vojnika dalo je krv u transfuziolo{kom autobusu na Trgurepublike i tako pomoglo u snabdevawu Instituta dragocenom te~no{}u.Tim je povodom potpukovnik Goran Milo{evi}, na~elnik Odseka za civilno-vojnu saradwu u Komandi ViPVO, rekao:

– Ve} drugi put pripadnici Vojske Srbije u~estvuju u ovoj humanoj akciji. Ovog puta to su vazduhoplovci iz komandi i jedinica sa teritorijegrada Beograda. I danas smo ovde dobrovoqno, kao i svaki put kada jepotrebno pomo}i gra|anima Srbije.

Isti~u}i veliku humanost dobrovoqnih davalaca krvi, potpukovniMilo{evi} veruje da vazduhoplovci koji su danas dali krv ne}e biti i posledwi pripadnici Vojske Srbije koji su se odazvali pozivu za tu akciju.

A. PETROVI]Snimio G. STANKOVI]

SUSRET GENERALAPONO[A I KATERAU ni{kom Klubu Vojske Srbije 14. avgusta odràn je ~etvrti sastanana~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdravka Pono{a i komandanta Kfora nema~kog generala Rolanda Katera

Na sastanku su razmewene informacije i procene o stawu bezbednosti na Kosovu i Metohiji, u Kopnenoj zoni bezbednosti i na administrativnoj liniji prema Kosmetu.

General Pono{ je zahvalio komandantu Kfora za dosada{wu dobrsaradwu, po{to general Kater odlazi na novu du`nost, a od 31. avgustadu`nost komandanta Kfora obavqa}e francuski general Ksavijer deMarnak.

– Uveren sam da }e se odnosi i sa generalom Marnakom – rekao jegeneral Pono{ – nastaviti u istom smeru, te da }e saradwa Vojske Srbije i Kfora omogu}iti stvarawe bezbednosnih uslova, kako bi politi~kiproces u tom delu Srbije mogao nesmetano da se razvija. Saglasili smose da je bezbednosna situacija pod kontrolom, bez obzira na incidentena strani administrativne linije koju kontroli{u snage bezbednosti Republike Srbije. Saradwa VS i Kfora je na visokom nivou, a odlikuje se ikonkretnim aktivnostima u nekim specifi~nim oblastima, poput civilnovojne saradwe. Nedavno smo imali nekoliko akcija u op{tinama Pre{e

vo i Bujanovac, gde smo pruàli medicinsku pomo} i snabdevali vodomstanovnike nekoliko srpskih i albanskih sela.

8/17/2019 047 Odbrana

7/84

OBELE@ENDAN VOJNOG MUZEJAPrigodnom sve~ano{}u u galeriji Vojnog muzeja, 22. avgusta,

obeleèna je 129. godi{wica te eminentne srpske kulturne i voj-ne ustanove. Na Kalemegdanu se tim povodom okupio veliki brojzvanica, prijateqa i saradnika te ustanove. Me|u prisutnima subili i pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr BojanDimitrijevi}, na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav

Kova~evi}, predstavnici javnog preduze}a „Beogradska tvr|ava” imnogih drugih ustanova i preduze}a sa kojima Vojni muzej tradici-onalno sara|uje.

O radu i aktivnostima Vojnog muzeja u toku protekle godinedana govorio je direktor te ustanove pukovnik Miroslav Kneè-vi}.

Povodom Dana Vojnog muzeja javnosti je predstavqen 34. broj„Vesnika” stru~nog i popularnog ~asopisa Vojnog muzeja koji je pre-stao da izlazi 1989. godine, ~ime je nastavqena i izdava~ka de-latnost te kulturne institucije.

Ta publikacija je, prema re~ima zamenika na~elnika Vojnogmuzeja i urednika „Vesnika”, potpukovnika Ivana Mijatovi}a, svo-jevremeno pobu|ivala ̀ ivo zanimawe stru~ne javnosti. O koncep-ciji najnovijeg broja „Vesnika” govorio je ~lan ure|iva~kog odbo-ra ~asopisa prof dr Sini{a Mi{i}, a profesor dr \or|e Jan-kovi} podsetio je na kraju sve~anosti i na katalog arheolo{kiheksponata Vojnog muzeja, koji je tako|e objavqen ove godine.

A. ANTI]Snimio Z. PERGE

PREDAVAWE HOLANDSKIMSTUDENTIMANa~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Sektora za poli-

tiku odbrane Milorad Peri} odrào je danas, u Centralnom domu VojskeSrbije, grupi holandskih studenata predavawe o reformama sistemaodbrane Republike Srbije.

Studenti politi~kih nauka Univerziteta „Lajden“, tokom predavawa,stekli su potpuniju sliku o vojno-politi~kim prilikama u ovom deluEvrope, dinamici reformskog procesa u srpskoj vojsci, medunarodnojsaradwi i perspektivama srpskih oruànih snaga.

Pored Ministarstva odbrane, planirano je da grupa od tridesetakholandskih akademaca poseti i Ministarstvo spoqnih poslova. U sklopustudijske turneje po Balkanu, oni su posetili Sarajevo, a posle boravka uBeogradu, putuju za Skopqe.

SEMINARO RAZVOJU NAORU@AWAU organizaciji Ministarstva odbrane i General{taba Voj-

ske Srbije, 20. avgusta, u Centru za mirovne operacije odràn jeseminar iz oblasti istraìvawa, razvoja i nabavke naoruàwa

i vojne opreme, u ~ijem su radu u~estvovali gosti iz Izraela.U delegaciji prijateqske zemqe bili su Jakob Bitin, regio-nalni direktor SIBAT-a, dr Stefan Doj~, direktor za me|unarodneprograme i saradwu u odbrambenim istraìvawima i razvoju, idr Cvi Levi, konsultant i stariji predava~ na Univerzitetu u Ha-ifi.

U~esnici seminara zakqu~ili su da je, nakon 42 susreta navisokom nivou i jednog uspe{nog zajedni~kog poslovnog poduhvata,do{lo vreme da se saradwa dveju dràva u oblasti namenske in-dustrije pro{iri i van ekonomskog okvira.

A. P.

7

O doprinosu Kfora general Kater je rekao: „Misiju smo obavqalina nepristrastan na~in i to je bila linija vodiqa za stvarawe otvorenesaradwe sa srpskom vojskom”. On je odao priznawe generalu Pono{u ipripadnicima Vojske Srbije za veoma uspe{nu saradwu sa Kforom i iz-razio li~nu impresioniranost onim {to je Vojska Srbije ostvarila na ju-gu Srbije na planu civilno-vojnih aktivnosti.

Z. MILADINOVI]

PRIJEM PODOFICIRAU KOMANDI ViPVO

Na~elnik {taba Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovneodbrane pukovnik Jovica Dragani} primio je 20. avgusta najmla|epodoficire tog vida Vojske Srbije, {kolovane u 14. klasi Sred-we vojne {kole.

Nastavqaju}i dugogodi{wu tradiciju u Komandi ViPVO,pukovnik Dragani} je, u ime komandanta, podoficirima ras-pore|enim u jedinice tog vida poèleo sre}u u ìvotu i uspeh ukarijeri.

Obra}aju}i se mladim stare{inama pukovnik Dragani} jenaglasio i wihovu obavezu da ste~ena znawa na najboqi na~inprimene u praksi i tako doprinesu pove}awu ukupne borbene go-tovosti jedinica u kojima po~iwu svoj radni vek.

G. M.

8/17/2019 047 Odbrana

8/84

1. septembar 2007.

8

P

rvih sto dana Vlade Srbije prilika je i za kratku rekapitulaciju rada Mi-nistarstva odbrane. Tim povodom razgovarali smo ponovo sa ministromodbrane Draganom [utanovcem. Na po~etku razgovora zamolili smo mi-nistra da nam u najkra}im crtama kaè {ta je ura|eno, ~ime je zadovoqan,

a {ta po wegovoj oceni, nije realizovano onako kako je planirano na po-~etku mandata?– Sistem odbrane je strate{ki sistem i ne moè se posmatrati logikom

dnevne politike. U takvom sistemu te{ko da moète imati neke izuzetne re-zultate u prvih sto dana Vlade. Uradili smo i pokrenuli stvari koje su veo-ma bitne, koje imaju strate{ki karakter. Mislim pre svega na zavr{etak na-crta dva zakona: o odbrani i Vojsci, koji su osnova za budu}u savremenu, mo-dernu vojsku Srbije. U ovih mesec dana, koliko su ve} na javnoj raspravi,primetna je velika zainteresovanost. Pristigle su nam brojne sugestije, ko-mentari, kritike, a one koje su u duhu zakona, naravno, mi }emo i uvaìti. Sdruge strane, zavr{ene su organizacijsko-mobilizacije promene u VojsciSrbije. Trajale su trinaest meseci, {to je rekordno brzo za tako sloèn po-

Problemi ne mogu vi{e

da se guraju pod tepih, jer je

to brdo ispod tepiha toliko

naraslo da ne moè da sepre|e preko wega.

Ube|en sam da smo krenuli

pravim putem i da }emo se

tim putem kretati mnogo

brè nego druga ministarstva.

Nisam do{ao ovde da bih

nastavio da radim onako

kako je to do sada ra|eno.

Naprotiv, do{ao sam da

ubrzam reforme i da radim

na meni svojstven na~in

– da brzo re{avam probleme,

uz mogu}nost da se napravi

gre{ka, ali i da se ta

gre{ka brzo ispravi.

D R A G A N [ U T A N O V A C ,S T O D A N A M I N I S T R AO D B R A N E

I N

T E R V

J U

REFORME

U KORIST

VOJSKE IGRA\ANA

8/17/2019 047 Odbrana

9/849

– O~ekujem da, krajem septembra ili po~etkom oktobra, za-kone branimo u Parlamentu Srbije. Posle ovako ozbiqne javnerasprave, te{ko da }e bilo ko ko se razume u sistem odbrane, adobronameran je, imati probleme da shvati kakve zakone dono-simo. Ne o~ekujemo veliki broj amandmana. Ali, ukoliko bude po-stojala politi~ka voqa da se ~itava procedura ko~i, to je ne{todrugo. Spremni smo i na to.

Jedan od, svakako, najzna~ajnijih rezultata jeste zavr{etak prve faze reorganizacije Vojske Srbije. Kako }e se taj proces odvijati u drugoj fazi – do potpune profesionali-zacije 2010?

– Taj deo reorganizacije je obiman, ali i bolan proces. Sva-koga dana imam neke urgencije i intervencije za qude koji su u timpromenama izgubili svoju poziciju, {to ukazuje na to da je ura|enozbiqan posao. Drugi deo reorganizacije odnosi se na promene uokviru Ministarstva, na opremawe i modernizaciju na{e vojskei pripreme za misije koje ima na{a vojska.

U slede}oj godini ima}emo ozbiqniji pristup Nacionalnominvesticionom planu . Postoje tri osnovne stvari i na wima }uinsistirati kod Ministarstva za NIP.

Najpre, treba izdvojiti sredstva za remont vojne avijacije,{to je ve} zapo~eto. Zatim treba uloìti u konverziju aerodromau Batajnici. Smatram da je to ogroman resurs kojim raspolaè Voj-ska i, ukoliko bi taj resurs stavili u funkciju civilno-vojnog ae-

rodroma, na{e vazduhoplovstvo prakti~no vi{e ne bi imalo pro-blema, ne samo sa obukom, odnosno sa gorivom za letewem, ve} bi

postojala mogu}nost da se na taj na~inobezbede sredstva za ozbiqnije nabavke.

Strate{ki bitan ciq jeste i zavr{etakradova na bazi Cepotina , jednom od naj-bitnijih punktova na{e vojske u budu}nosti.

Da li }e se baza „Cepotina” raditi sa-mo za potrebe Vojske ili i za potrebe Ministarstva unutra{wih poslova?

– Ne mogu da govorim u ime MUP-a. Mi}emo raditi bazu za potrebe Vojske. Nijenemogu}e da }e i MUPbiti ukqu~en u taj po-sao, iako je to pozicija koja je, da budemoiskreni, vi{e vojnobezbednosna nego mi-licijska.

Najavili ste reorganizaciju Mini-starstva odbrane do kraja ove godi-ne. [ta }e se konkretno uraditi u tom smislu?

– Ne moè se pau{alno procewivatikoliko imamo vi{ka qudi.

Postojale su namere da se na osnovupotreba pojedinaca prave organizacione{eme. Mislim da je to nedopustivo i drago

mi je da oko toga imamo potpunu saglasnost na Kolegijumu.Dakle, {ema Ministarstva jeste jedna stvar, popuwenost ka-

drom je druga stvar i insistira}u na tome da najboqi qudi budu nanajodgovornijim mestima. To je jedan od na{ih budu}ih velikih za-dataka, ne samo u okviru Ministarstva ve} i u Vojsci. Nastoja}u dase stari sistem nepotizma, i toga da neko ko je bliì svom {efuima prioritet u odnosu na nekog ko je kvalitetniji od wega, jednomzauvek zaustavi.

U Ministarstvu i Vojsci svi treba da znaju na koji na~in moguda napreduju – na osnovu ocena koje su do sada imali i odgovaraju-}eg stepena stru~ne spreme, uz {to mawe diskrecionih prava, mi-nistra i na~elnika G[, ili bilo koga u General{tabu i MO. Uve-ren sam da je to politi~ki ciq i predsednika republike, jer }emona taj na~in dobiti ozbiqnu i stabilnu instituciju, kakva treba dabude Ministarstvo odbrane.

Kakav }e biti broj~ani odnos oficira u MO i civilnog osobqa?

sao. Iako nisu zapo~ete za vreme mog mandata, moram da kaèmda su zavr{ene u mom mandatu, uz moju podr{ku.

Imali smo niz bilateralnih i multilateralnih sastanaka iprezentacija. Veoma je bitno i usvajawe Prezentacionog dokumen-ta za u~e{}e Srbije u Partnerstvu za mir .

Nije usvojen, mada mislim da je trebalo, Bezbednosni spo-razum kao osnova saradwe sa zemqama ~lanicama Natoa. Ta sa-radwa je neophodna, pre svega – nama, u interesu gra|ana kojiìve na Kosovu i Metohiji, jer omogu}ava razmenu informacija,

{to je izuzetno bitno za budu}i razvoj na{eg sistema odbrane ibezbednosti uop{te.

Na koje probleme ste nailazili u radu i kako ste ih preva-zilazili?

– Problemi su stalno prisutni. Ministarstvo odbrane jeveliki sistem. To vreme je bilo i period navikavawa qudi sa ko-jima sara|ujem na moj na~in rada. Nisam do{ao ovde da bih na-stavio da radim onako kako je to do sada ra|eno. Naprotiv, do-{ao sam da ubrzam reforme i da radim na meni svojstven na~in– da brzo re{avam probleme, uz mogu}nost da se napravi gre-{ka, ali i da se ta gre{ka brzo ispravi.

Smatram da problemi ne mogu vi{e da se guraju pod tepih,jer je to brdo ispod tepiha toliko naraslo da ne moè da se pre-|e preko wega. Ube|en sam da smo krenuli pravim putem i da }e-mo se tim putem kretati mnogo brè nego druga ministarstva.

Na {ta konkretno mislite? [ta bi to trebalo brè da se odvija?

– Mislim da bi definitivno treba-lo da zavr{imo nacrte zakona i da ihpo{aqemo na usvajawe Vladi. Smatrami da bi organizacijske promene Mini-starstva trebalo da se zavr{e {to br-è, da se administracija u Ministarstvusvede na neophodan, ali efikasan brojqudi. Naravno, svestan sam da }e tu bi-ti problema. Administracija uvek stva-ra otpor. @eli da o~uva pozicije, ali mine moèmo imati toliku administracijuza relativno malu vojsku.

Izvesni su i problemi u re{avawustatusa vojnodohodovnih ustanova. Mo-ra}emo da redefini{emo wihov statusu okviru Ministarstva i u okviru Vojske.Moj ciq je jasan – da se za vreme mogmandata dogode takve promene, da nikou Vojsci ne moè da kaè da to nije bo-qe nego {to je bilo.

Nacrti zakona o odbrani i Vojsci ve} su mesec dana na javnoj raspra-vi? Kakvi su odjeci stru~ne i {ire javnosti na predloène dokumente koji predstavqaju okvir za sistem odbrane u celini i preduslov su za nastavak re-formskog procesa?

– U izradu tih zakona bio sam upu}en utoliko {to sam dobi-

jao informacije o tome na koji na~in ide rasprava u samoj rad-noj grupi i nijednog trenutka nisam uticao na wen rad. @eleosam da osetim kakav duh ima radna grupa i da li razmi{qamo nasli~an na~in.

U nekim slu~ajevima se, priznajem, nismo se sloìli.Do sada je zabeleèno vi{e od {ezdeset hiqada poseta

stranicama sajta MO na kojima se nalaze nacrti zakona. Komen-tari na nacrte koji su pristigli na elektronsku adresu MO veo-ma su zreli, ~ak veliki broj moè da se primeni. îni se da suqudi koji su zainteresovani za zakon, pre svega aktivni ili pen-zionisani pripadnici MO.

Kad }e nacrti zakona u}i u skup{tinsku proceduru?

U slede}oj godini ima}emo ozbiqniji pristup Nacionalnom investicionomplanu. Postoje tri osnovne stvari i na wima }u insistirati kod Ministar-stva za NIP. Najpre, treba izdvojiti sredstva za remont vojne avijacije,{to je ve} zapo~eto. Zatim treba ulo-ìti u konverziju aerodroma u Bataj-nici, a strate{ki bitan ciq jeste i za-vr{etak radova na bazi „Cepotina”,jednom od najbitnijih punktova na{e vojske u budu}nosti.

Dana{wi visoki oficiri u G[ svi za-jedno nemaju stambenih kvadrata ono-liko koliko ih ima nekoliko wihovih kolega iz prethodnog vremena.

8/17/2019 047 Odbrana

10/84

ji zasluùju stan. O~ekujem da se u bliskoj bu-du}nosti su{tinski promeni na~in re{avawatog pitawa.

Vazduhoplovstvo VS polako „dobija kri-la”. Poboq{ano je snabdevawe gorivom,piloti imaju vi{e sati naleta, a deo va-zduhoplova je na remontu. Kada }e na red

do}i modernizacija avijacije?– Vazduhoplovstvo VS, sa svoja dva aero-

droma, u Batajnici i u La|evcima, jedan je odnajve}ih resursa MO. Za prvi mi je re~eno daima boqu poziciju od Sur~ina, a aerodrom uLa|evcima mo`da ima boqu poziciju i od svihostalih aerodroma u Srbiji. Treba iskori-

stiti te prednosti.Oni ne}e biti civilni. Vojska }e i daqe wima raspolagati

i finansijska sredstva koja }e se tu u budu}nosti zara|ivati –i}i }e Vojsci. Ne mislim da se u to me{am, jer je to stvar nadle-`nosti General{taba, ali smatram da ta sredstva treba da iduVazduhoplovstvu.

Odziv regruta na odsluèwe vojnog roka znatno je poboq-{an i vi{e, prakti~no, nema problema sa popunom jedina-

ca. Zna~i li to da Srbi, opet, rado idu u vojnike? – Posle formirawa nove Vlade, prema istraìvawima, po-

digli smo rejting Vojske i MO. Mislim da je to uticalo na gra|aneda se vi{e nego pre opredele za sluèwe vojnog roka sa oru j̀em.

U posledwe vreme pojavile su se, me|utim, politi~ke izjave,koje }e lo{e delovati na pojedine mladi}e. Mislim da je vrlo lo-{e kada neko iz Beograda ho}e da {aqe Vojsku na Kosovo. Svaka-ko, to destimuli{e mlade qude da do|u na odsluèwe vojnog roka uvojne jedinice. Dok sam ja ministar odbrane, gra|ani Srbije moguda budu sigurni da niko od regruta ne}e oti}i na Kosovo.

Nacrtom Zakona o Vojsci predvi|eno je i uspostavqawe verske slu`be. Kako }e ona biti regulisana?

– Dobro je da oficiri budu jed-nim delom zastupqeni u Ministar-stvu, ali ne mislim da wihova kari-jera treba da bude takva da u Mini-starstvu ostanu do kraja radnog ve-

ka. Insistiram na tome da oficirii u Ministarstvu nose svoju unifor-mu i mislim da qudi koji su krenuli utaj poziv treba da budu oficiri upotpunosti i do kraja.

U Ministarstvu treba da bude{to ve}i broj civila, jer je isuvi{eskupo {kolovawe oficira da bi po-sle obavqali civilne poslove. Ve}sam u okviru kabineta izvr{io nekeizmene – apsurdno je da vojna lica,oficiri, rade kao sekretari. Tako-|e, apsurdno je da na prijavnicama,~ak i kasarni i ministarstava, radepodoficiri i oficiri. Imao sam

prilike da putujem po svetu i da vi-dim da taj posao rade odgovaraju}eagencije. Tu su neophodne promene.

Praksa u svetu je da na slu`bi uministarstvima odbrane ima oko 70odsto civila, a 30 odsto oficira.Jo{ nije ura|ena analiza kod nas,ali ja }u, pre svega, insistirati nakvalitetu.

Kada }e do}i do uskla|ivawa statusa zaposlenih u Ministar-stvu odbrane i Vojsci sa osta-lim ministarstvima u Vladi, a samim tim i do pove}awa plata i poboq{awa standarda?

– Ministarstvo je do sada ura-dilo sve {to je moglo kako bi poboq-{alo standard zaposlenih. Naà-lost, pove}awe plata ne zavisi sa-mo od nas. Do kraja godine o~ekujemdefinitivno usvajawe Zakona o od-brani i Vojsci, kao i zakona koji seodnosi na status vojnih penzionera. Treba da u~inimo jo{ nekekorake, kako bi uspe{nije mogli da se reguli{u problemi te vr-ste. To su sve pretpostavke da zapo{qavawe u MO bude privla~-no za mlade qude.

Pitawe stambenog zbriwavawa velikog broja zaposlenih u Ministarstvu i Vojsci, sti~e se utisak, jo{ nije stavqeno na dnevni red. Kakav }e biti model za re{avawe tog pro-blema ?

– Verujte, to pitawe je kod mene svaki dan na dnevnom redu.Ekonomisti me redovno o tome informi{u. Svi nastojimo da pro-na|emo odrìvo re{ewe. Verujem da }emo po~etkom idu}e godineimati model za re{avawe tog strate{kog pitawa. Veliki je brojpripadnika Vojske i vojnih penzionera koji nemaju re{eno stambe-no pitawe.

Tvrdim i èlim da gra|ani znaju da u ovom periodu nikomenismo dodeqivali stanove, niti je ko u tom smislu imao bilo kakveprivilegije. Dana{wi visoki oficiri u G[ svi zajedno nemajustambenih kvadrata onoliko koliko ih ima nekoliko wihovih kole-ga iz prethodnog vremena.

Da mi u ovom trenutku neko da hiqadu stanova, imao bih pro-blem kako da ih podelim, jer znam da postoji ogroman broj qudi ko-

INTERVJU

10

1. septembar 2007.

Dok sam ja ministar odbrane, gra-|ani Srbije mogu da budu sigurni da niko od regruta ne}e oti}i na Ko-smet.

Da smo imali sve{tenike u vojsci u vreme kada su se de{avala samoubi-stva, ti mladi qudi imali bi sa kim da se posavetuju i da mnogo razumni-je i racionalnije postupe.

8/17/2019 047 Odbrana

11/84

– Verska slu`ba }e biti regulisana u dogovoru sa tradici-onalnim verskim zajednicama. Neko }e pomisliti da je to po-vratak ne~emu {to predstavqa pro{lost. Naprotiv, mislim daje to u duhu modernizacije na{e vojske. Sve moderne armije sve-ta imaju kapelana u okviru vojske. Te{ko je zamisliti da se pri-padnici na{ih jedinica, u nekoj eventualnoj mirovnoj operaciji,obra}aju sve{tenicima iz drugih armija, i da ne mogu da zado-voqe svoje verske potrebe u okviru svoje crkve. Sa druge stra-ne, verujem u to da smo imali sve{tenike u vojsci u vreme kada

su se de{avala samoubistva, ti mladi qudi imali bi sa kim dase posavetuju i da mnogo razumnije i racionalnije postupe.

U versku slu`bu Vojske Srbije bi}e, naravno, ukqu~ene sveveroispovesti, najve}i procenat }e, proporcionalno broju pri-padnika, ~initi sve{tenici Srpske pravoslavne crkve. Pitaweje samo kad }e taj deo zakona po~eti dase primewuje. Ve} sam imao razgovoresa Srpskom pravoslavnom crkvom, a odjeseni }e se oni nastaviti. Model pokom }e biti regulisana verska slu`bajo{ nismo definisali. O~ekujem pomo}i profesora Vojislava Milovanovi}a,nekada{weg ministra vera.

Poàri koji su ovog leta ostavqa-li pusto{ po Srbiji pokazali su

jo{ jednom da, na nivou dràve, ne-mamo integrisan sistem za reago-vawe u takvim situacijama. Kako }e se ta oblast kona~no urediti i gde je tu mesto Ministarstva odbrane?

– O tome sam razgovarao sa mini-strom unutra{wih poslova DraganomJo~i}em. Postoji apsolutna saglasnostda ta delatnost treba da se integri{e.Delegirali smo svoje predstavnike u radnu grupu koja treba dasa~ini predlog za formirawe vladine institucije koja bi se ba-vila tim problemima.

O~ekujem da }e se po~etkom slede}e godine u}i u ozbiqnijere{avawe tog pitawa. Problem je uvek bio u tome {to se to pi-tawe potezalo samo u situaciji kada Vojska treba da pomogne, a

kada je potrebno da se obezbede sredstva za opremawe, nije po-stojalo razumevawe ni u Vladi, ni u Parlamentu. Verujem da smose posle posledwih poàra svi osvestili i da }emo slede}e go-dine remontom helikoptera, koji planiramo, omogu}iti boquopremqenost i efikasnost u ga{ewu poàra.

Pokazalo se da velike i bogatije zemqe, bez obzira nastepen organizacije u toj oblasti, imaju prili~ne probleme. Iwih iznenade ve}e prirodne katastrofe. Ovih dana gori zai-sta veliki deo Gr~ke. Problemi su ogromni, iako je Gr~ka dostadobro opremqena sredstvima za ga{ewe poàra iz vazduha isa zemqe.

Vlada je nedavno usvojila Prezentacioni dokument za u~e-{}e u Partnerstvu za mir. Koje su to oblasti za koje je Sr-bija zainteresovana i kako }e se ubudu}e razvijati sarad-wa sa Severnoatlantskom alijansom?

– Mi smo opredeqeni za programe demokratske i civilne kon-trole Vojske, planirawe i finansirawe sistema odbrane. Po-stoji veliko zanimawe za saradwu u oblasti vojne medicine,upravqawa krizama u vanrednim situacijama, saradwu na poquABHO, gde imamo Centar ABHO u Kru{evcu kao potencijalni re-gionalni centar za tu oblast. Zainteresovani smo, naravno, i zasaradwu u oblasti obuke, koja }e, po svemu sude}i, biti i najbit-nija u budu}nosti. Postoji i zanimawe za saradwu u oblasti raz-voja naoruàwa i vojne opreme.

Moram da kaèm da smo time {to jo{ nismo potpisali Bez-bednosni sporazum uveliko onemogu}ili Ministarstvo odbra-ne da dobije bitne pogodnosti, posebno u oblasti obuke i obra-zovawa.

Kako tuma~ite izjave nekih ministara da se na Kosovu i Metohiji stvara dràva Natoa.

– Moj posao je da Ministarstvo odbrane standardizujem potrenutno najboqem standardu na svetu – a to je standard Natoa.Sve na{e organizacijsko-mobilizacijske promene su u okviru stan-darda Natoa. @elim da podsetim da smo na samom po~etku mog man-data imali ve`bu sa vojskama Natoa – Bugarske i Rumunije. Ve`baje protekla besprekorno i imala je pozitivan odjek u Srbiji. Te ze-mqe tako|e imaju svoje predstavnike u Kforu.

Kao potpredsednik Demokratske stranke mogu da kaèm dasu i meni te izjave zvu~ale prazno i nepotrebno, pogotovo u tre-nutku kada Kfor na Kosovu dobro sara|uje sa pripadnicima na-{ih bezbednosnih snaga, sa Vojskom pre svega. Podse}am da jeKfor do{ao na Kosovo i Metohiju u vreme Slobodana Milo{e-

vi}a, a da danas ~uva srpske enklave odraznih ekstremista, koji bi, kao i 17. mar-ta, rado zapalili srpske ku}e, crkve i ma-nastire. Te poruke mi ni politi~ki nisu ja-sne. Razumem da pojedini qudi èle da go-vore o velikim stvarima, krupnim re~ima,da bi se {to daqe ~uli, pogotovo u izbor-noj godini, ali mislim da su daleko od mu-drih poruka.

Kako vidite re{avawe statusa Koso-

va i Metohije u budu}nosti i {ta mi-slite o eventualnom upu}ivawu na-{ih vojnika na Kosmet, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbedno-sti Ujediwenih nacija?

U ovom trenutku kosovsko-metohijskiproblem je pre svega problem politike ime|unarodnog prava, i on treba da se re-{ava za stolom, a ne silom. Ube|en sam

da u 21. veku postoji dovoqno civilizacijske i politi~ke kultureda na|emo re{ewe koje }e biti korisno svim gra|anima Srbije.

Nova runda pregovora treba da dovede do konkretnih poma-ka i mislim da }e se interesi Albanaca i Srba na Kosmetu susre-sti oko one civilizacijske ta~ke u kojoj }e re}i: Qudi, 21. vek je,Evropska unija je svuda oko nas. êkaju nas boqa budu}nost, boqi

ìvotni standard, a ìvot ne moè da ~eka dok se mi sva|amo .Jedan od pet prioriteta u radu Vlade bila je i saradwa sa Ha{kim tribunalom. [ta je Ministarstvo odbrane uradilo na tom planu?

– Dovoqno je re}i da smo do{li do toga da vi{e niko ni sajedne me|unarodne i doma}e instance, niti iz Ha{kog tribunala,ne pomiwe Ministarstvo odbrane niti Vojsku Srbije kao problemu saradwi sa Tribunalom. Ta ~iwenica je dovoqno re~ita. Sve jeto rezultat rada Ministarstva odbrane u ovom periodu. Jasno smostavili na znawe svima da niko vi{e ne moè teret tog problemada prebacuje u naru~je Vojske i Ministarstva odbrane.

I, na kraju, {ta bi ministar mogao da poru~i na{im ~ita-ocima posle 100 dana Vlade?

– Mislim da }e ova godina biti jedna od strate{ki najbit-nijih godina za sistem odbrane, da }emo dono{ewem novih zako-

na u}i u eru u kojoj }emo se baviti sobom, a ne problemima kojinisu na{i i koje nije napravila Vojska.

Ube|en sam da }emo od slede}e godine podi}i nivo opera-tivne sposobnosti Vojske i da }emo se posvetiti boqem materi-jalnom opremawu.

Jedan od ciqeva koje sam sebi zacrtao, a za koji jo{ ne mo-gu da kaèm da sam ga ispunio – jeste vra}awe ugleda vojni~kompozivu. Siguran sam da }emo to u~initi u narednom periodu i ve-oma me raduje {to sve ve}i broj mladih qudi konkuri{e za Vojnuakademiju. Posebno me raduje {to najboqi od onih koji konkuri-{u traè da idu u pe{adiju ili artiqeriju. Me|u wima stasavajuneki novi generali.

Slavoqub M. MARKOVI]

11

Formirawe dràve Natoa na Kosovu i Metohiji svakako ne podràvam, i mislim da to niko i ne namerava, ali ne mogu da zamislim {ta bi se u ovomtrenutku desilo u ju`noj srpskoj pokra-jini ukoliko bi se snage Kfora povu-kle. Moram da podsetim da su u okvi-ru tih snaga i vojnici Gr~ke, Bugarske,

Francuske i velikog broja tradicio-nalno prijateqski nastrojenih zema-qa prema Srbiji i srpskom narodu.Zemqe za koje kaèmo da su nam brat-ske ne moèmo da smatramo neprija-teqima na Kosovu i Metohiji, a prija-teqima u nekim drugim odnosima.

8/17/2019 047 Odbrana

12/84

P E R S P E R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Centar Balkana

ostaje àri{te.

Ogaw ispod hladnog

pepela, predeo pun

demona, zemqa

trauma i najgorih

se}awa. I porazi i

pobede, pa pogibije,

pomo} i smetwa,

saveznici i nepravde,

opstanak i propast– sve te kategorije,

sve te re~i koje

nemilice tro{imo,

kao i vreme {to nam

izmi~e, sve mawe

razumemo.

[[ATOR POD ZEBRWAKOM

S

Autor je komentator lista „Politika“

K

ta se danas doga|a na mitskom poqu Kosovu?Verovatno sve ono {to rodoqubivi, epski pe-snik nije uspeo da predvidi: „Silni oklopnici

bez mane i straha, hladni ko va{ oklop i pogledamrka...!“ Pesma je ve~na. Ona ~uva duh od ni{tavilai spasava um od stvarnosti. Ali ni{ta vi{e osimkamena i uspomena nije isto.

Ako epskom zanosu oduzmemo ne{to emocija, anostalgiju prevedemo na dnevni raport i ovaj ìvotkoncem avgusta 2007, ostaje nam veliki teret nacio-nalnog nespokoja.

Do kraja ove godine mo`da }e biti re{eno bar

ne{to oko Kosova. Ne treba se ni bojati ni nadatikako }e bilo koja i bilo ~ija odluka biti kona~na,bar u tom kovitlacu definitivnog re{ewa nema.

Centar Balkana ostaje àri{te. Ogaw ispodhladnog pepela, predeo pun demona, zemqa trauma inajgorih se}awa. I porazi i pobede, pa pogibije, po-mo} i smetwa saveznici i nepravde, opstanak i pro-past – sve te kategorije, sve te re~i koje nemilicetro{imo kao i vreme {to nam izmi~e, sve mawe raz-umemo.

Ma {ta bilo, Kosovo }e jo{ dugo ostati podru~-je krize koja se mora kontrolisati. Zanimqivo, wu }e(krizu) paziti oni koji su je i doveli do eskalacije. Toje veoma pipav i opasan posao: stvara{ nevoqe kakobi se na{ao blizu da spre~i{ wihovo {irewe. To mo-è biti obja{weno relativno novom sintagmom u od-

nosu mo}nih prema besu slabijih ili nemo}nih: her-metizacija krize . Ne da{ da se {iri, niti da se uga-si. Ako se dogodi prvo, nisi jak kao {to misli{, akostvar sama od sebe utrne – nepotreban si.

ve to nije nimalo ute{no za Srbiju i wenu bez-bednost. Mada smo ve} duboko zabasali u la-virint apsurda. Ne beìmo od nekakvog prija-

teqstva sa onima koji su nas tukli iz vazduha 99. Neverujemo da nas takvi prijateqi mogu potpuno razu-meti. Ako se i to dogodi, te{ko da }e biti na na{ojstrani. Jer uporno nisu.

Jo{ gore bi bilo ponovo se posva|ati sa svi-ma wima. Wihove snage se nalaze na srpskoj zemqikoju Albanci smatraju svojom. U na{em je interesuda sara|ujemo sa onima na koje smo toliko (oprav-dano) quti. Srbi na Kosovu nemaju drugu garanciju

osim wih.To je, dakle, taj zatvoreni krug nepravde i inte-

resa iz koga se moè bez ozleda iza}i samo strpqe-wem. Vi{e nismo u fazi akutne opasnosti od rata.Ali smo jo{ mawe u idili~nom okruèwu. Imamo vi-{e saveznika nego 99, mada }e oni na na{em prime-ru, pre svega, paziti da se wima ne dogode preseda-ni. Ve} smo punih osam meseci u Partnerstvu za mir,pa su nam temeqne ideje o savezni{tvu u neskladu sakosovskom krizom i wenim gazdama.

Srbija bi morala da izbegne dva opasna eks-trema u sebi. A to su vojni~ko rogu{ewe i vojni~koopu{tawe. Izgleda da vrhunac krize ne}e i ne moè

biti re{avan oru j̀em. Za ~itavo podru~je to bi bi-la najava realne katastrofe.

Ta izvesnost ne otklawa opasnost od niza ma-lih ili ~ak velikih incidenata. Mogu}e je da alban-ska strana „pogura“ za wih o~ekivano re{ewe po-tenciranim nasiqem. Ta navika kod albanske vojno-politi~ke vrhu{ke ve} ima dugu tradiciju. U posled-wih desetak godina violentnost im se isplatila. Toje wihov uslovni refleks za stvarawe dràve, opa-ko politi~ko iskustvo.

Realno, Srbija u svom arsenalu ima oru j̀e dr-àvne i vojne diplomatije. Verzija u kojoj srpski Gene-

ral{tab traì saradwu sa Unmikom mnogo je boqa odzatezawa i izazivawa sva|e. Tu vi{e nema mesta zasimpatije ili odbojnost: Srbi na Kosovu bukvalno za-vise od snaga koje su okupirale Pokrajinu.

ako uop{te moèmo iza}i na kraj sa tim sazna-wem? Pa, to uop{te nije nova stvar. Poznatasu imena qudi koji su potpisali onaj ~uveni akt

u francuskom {atoru, pod Zebrwakom, 9. juna 1999.godine. Naravno da tu ni{ta nije bilo definitivno,osim proterivawa svih simbola srpske dràve izPokrajine. Sve ostalo, samo je istorija endemske~e`we za teritorijom. Uz poku{aje da se sa~uva ono{to se ne sme izgubiti. Ato je, pre svega, uverewe oneuni{tivosti Srbije.

Rekosmo ve} da bi i vojni~ka leèrnost za nasmogla biti vrlo opasno isku{ewe. Ma kakva poli-

ti~ka sudbina zadesila Kosovo, jug Srbije }e jo{ du-go biti u stawu visoke tenzije. Me|u politi~kim vo-|ama Albanaca na jugu, ne kriju se ambicije da se ko-sovska analogija „preslika“ na Pre{evo, Medve|u iBujanovac.

Ako jo{ ~uvamo neka iskustva iz 1999. i 2001,onda nam ne}e biti te{ko da saberemo najboqe inajgore vojni~ke u~inke. Hteo sam da kaèm kako jetraumati~ni srpski jug, pred otvorenim separatnimidejama, idealno poqe za preventivni rad. To jest,da vi{e i ne bude uslova u kojima bi se srpska voj-ska i policija u pozicionom poretku, ponovo „sreta-le“ sa divqim {ovinisti~kim vojskama.

Neki albanski lideri uporno traè da se àn-darmerija i deo vojske povuku na sever, jer „iriti-raju“ stanovni{tvo. Kod Kon~uqa su se pojavili ma-

skirani drumski razbojnici, koji navodno nemaju ve-ze sa paravojskom. Nego samo pqa~kaju putnike, nebiraju}i nacionalnost i veru.

Dobro, neka to zaista budu samo razbojnici.Ali ti multinacionalni pqa~ka{i nosili su sa so-bom ru~ne raketne baca~e, mitraqeze i bombe. Takose ne ide u drumsku pqa~ku, nego na oklopne vozove.Pesnik koga smo citirali na po~etku teksta pisao jeo Gazimestanu. I o carstvu koje se simboli~ki sur-valo zajedno sa srpskim kowanicima. Ali sada smosuo~eni sa novim imperijama, i vi{e nemamo vre-mena da sa~ekamo wihov kraj.

12

1. septembar 2007.

8/17/2019 047 Odbrana

13/8413

Uklawawe neeksplodiranihprotivpe{adijskih iprotivtenkovskih mina, kasetnih i

klasi~nih avionskih bombi,te ostalih projektila koji su una{oj zemqi zaostali iz ratnihvremena i posle agresije Natoa,obavqaju nadle`ne dràvneinstitucije prema me|unarodnimstandardima za humanitarnorazminirawe. Poslove oteàvanedostatak savremenih tehni~kihkapaciteta i nedovoqan brojobu~enog osobqa, ali i mawakfinansijskih sredstva.

N

era{~i{}ena minska poqa i neeksplodirana ubojna sredstava u na{ojzemqi i daqe predstavqaju veliki bezbednosni, socijalni, ekonomski iekolo{ki problem, iako u odnosu na neke susedne dràve „poqa smrti“zauzimaju znatno mawu povr{inu.

– Protivpe{adijske i protivtenkovske mine, kasetne i klasi~ne avionskebombe i drugi projektili nalaze se na poqoprivrednim povr{inama, u nase-qima, ru{evinama industrijskih objekata, na planinama, u Savi i Dunavu, me-lioracionim kanalima. Wihovo uklawawe, prvenstveno, zavisi od raspoloì-vih finansija. Dodatne te{ko}e predstavqa nedostatak savremenih tehni~kihkapaciteta i obu~enog osobqa – ukazao je Petar Mihajlovi}, direktor Centraza razminirawe Republike Srbije.

Poslovi razminirawa u Srbiji obavqaju se po me|unarodnim standardi-ma za humanitarno razminirawe iz 2003. godine, kada je i formiran Centarkao dràvni organ. U wemu se izra|uju projekti i projektni zadaci za razmini-rawa – ~i{}ewa, kontroli{e kvalitet radova, a zatim sprovodi i zavr{nakontrola kvaliteta razminirawa, posle ~ega izdaje uverewe da su povr{ineodre|ene projektima razminirane u skladu sa me|unarodnim standardima.Centar je kadrovski osposobqen i tehni~ki opremqen za obavqawe takvih na-menskih poslova, ali wegove aktivnosti se ne odnose na zemqi{te i objekte ko-

je koriste Vojska i policija u Srbiji.

MINSKA POQA

Humanitarno razminirawe razlikuje se od vojnog u procedurama po koji-ma se obavqa, obu~enosti kadra i dokumentaciji koja se formira pre, tokom iposle ~i{}ewa. Me|unarodni standardi strogo propisuju kako se razminira-va, ko i koliko dugo dnevno moè da radi. Jedan pirotehni~ar se ne moè anga-òvati vi{e od 100 kvadratnih metara dnevno, niti duè od pet sati. Na krajuposla, kompanije koje su razminirale potpisuju izjavu da su teren o~istile99,65 odsto, {to je u skladu sa me|unarodnim standardima.

Cena ~i{}ewa kvadratnog metra povr{ine zaga|ene kasetnim bomba-ma kre}e se od 0,7 do 1,2 evra, kvadratnog metra minskog poqa od 0,9 do

USNULE UBICEHUMANITARNO RAZMINIRAWE SRBIJE

8/17/2019 047 Odbrana

14/84

Kopaonik, Ni{, Kraqevo, Kur{umlija, Sjenica i Vladimirci,{to ~ini oko 23 miliona kvadratnih metara.

– Generalno izvi|awe lokacija i precizno odre|ivawe po-vr{ina koje su zaga|ene obavi}e se tokom godine. Izvi|awe je,uz nadzor Centra, povereno organizaciji Norve{ka narodna po-mo}. Sredstva za te radove obezbedila je Vlada Norve{ke. Pro-cewujemo da je za izvi|awe i za ~i{}ewe svih povr{ina potreb-no oko 20 miliona evra – rekao je Mihajlovi}.

Tako|e je podsetio da je prema me|unarodnim standardima

do sada o~i{}eno oko 2,8 miliona kvadratnih metara povr{inazaga|enih neeksplodiranim kasetnim bombama. Prona|ena je ibez pomerawa uni{tena 231 kasetna bomba na ~etiri lokacijena Kopaoniku, sedam lokacija u Ni{u i na jednoj u Kraqevu.

Sredstva u iznosu od oko 3,2 miliona evra obezbe|ena suiz donacija preko ITF-a. Najve}u donaciju od oko 2,5 milionaevra obezbedile su SAD. Fabrika duvana u Ni{u u~estvovala jesa oko 130.000 evra, ê{ka sa oko 40.000 evra, dok je VladaSrbije dala oko 500.000 evra.

î{}ewe od kasetnih bombi zahteva posebnu pa`wu, speci-fi~an pristup i dodatnu obuku pirotehni~ara – deminera, ali ioklopqene gra|evinske ma{ine koje se koriste pri ra{~i{}ava-wu ru{evina.

Prema studiji „@ute ubice – posledice upotrebe kasetnemunicije u Srbiji i Crnoj Gori“, koju je 2007. godine objavila

nevladina organizacija Norve{ka narodna pomo}, od dejstva ka-setne municije u Srbiji je tokom agresije Natoa poginulo 28 ci-vilnih lica, a 67 je raweno. Posle bombardovawa poginulo jepet lica, od kojih troje dece. Poginuo je i jedan deminer, a troji-ca su raweni.

U studiji se navodi da su ~lanice Natoa u agresiji na na{uzemqu 1999. godine upotrebile najmawe 347.000 potprojektila(„bombica“). Prema podacima organizacije Landmine Action, na

TEMA

14

MASOVNA UPOTREBA

Kasetnu municiju koja se rasipa iz aviona, dalekomet-ne artiqerije i vi{ecevnih raketnih baca~a danas proiz-vode 34 zemqe, a procewuje se da se u posedu 73 dràvenalazi nekoliko milijardi „bombica”.

Kasetna municija masovno se koristila u ratnim ope-racijama izraelske vojske u Libanu 2006. godine protivpalestinskog Hezbolaha. Uprkos upozorewima me|unarod-

nih humanitarnih organizacija da je nehumana, neselektiv-na i neprecizna, te da poga|a i vojna i civilna lica, pro-cene UN govore da je na severni Liban ba~eno oko ~etirimiliona „bombica“.

1,3 evra, dok je cena pretraìvawa kvadratnog metra reka od0,5 do 1,5 evra.

Iako je re~ o izuzetno rizi~nom i stresnom poslu, u Hrvat-skoj, u kojoj je neeksplodiranim ubojnim sredstvima zaga|eno oko1.200 kvadratnih kilometara, registrovano je ~ak 40 preduze}asa oko 800 pirotehni~ara koji konkuri{u za poslove {irom sve-ta. U Srbiji su registrovane tri firme koje se bave time, a naj-uspe{nija je PMC Inèwering iz Beograda, koja je dobila po-sao i za ~i{}ewe minskih poqa u Gr~koj, na podru~ju koje je mi-nirano u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Veliki stres, zamor i rizik po ìvot deminera (pirotehni~a-ra) naveo je istraìva~e da poku{aju da posao traèwa minapovere ìvotiwama, u prvom redu psima i pacovima zbog odli~-nog ~ula mirisa. U SAD i Hrvatskoj se eksperimenti{e i sa p~e-lama koje se treniraju tako {to se hrana koju rado uzimaju umo-ta u eksploziv (TNT naj~e{}i eksploziv u minama), a one kasnije,u potrazi za hranom, prakti~no pronalaze mine.

– Problem koji }e se, zahvaquju}i donacijama pojedinih dr-àva, me|unarodnih nevladinih organizacija i na{ih instituci-ja, uskoro re{avati jeste razminirawe minskih poqa, koja su uvreme oruànih sukoba devedesetih godina postavqena uz gra-nicu sa Hrvatskom – rekao je Mihajlovi} i objasnio da ona zau-

zimaju oko tri i po kvadratna kilometra poqoprivrednog ze-mqi{ta, {uma, {umskih puteva, ali i kanale za odvodwavawe upograni~nom podru~ju, u okolini sela {idske op{tine Jamena iMorovi}. Za razminirawe pomenutih povr{ina potrebno jeobezbediti oko ~etiri miliona evra.

Direktor Centra Petar Mihajlovi} podsetio je da su dosada, po me|unarodnim standardima za humanitarno razmini-rawe, u tom podru~ju o~i{}ena minska poqa na povr{ini – okotri miliona kvadratnih metara. Prona|eno je i uni{teno oko4.500 raznih vrsta protivpe{adijskih i protivtenkovskih mina.Sredstva za razminirawe, u iznosu od oko 3,7 miliona evra,obezbe|ena su iz donacija Me|unarodnog fonda (ITF) - 3,45 mi-liona evra i javnih preduze}a u Srbiji- oko 250.000 evra.

KASETNE BOMBE

– Kasetne bombe, odnosno bombice, koje su ostale neeksplo-dirane posle agresije Natoa na na{u zemqu 1999. godine, pred-stavqaju najve}u opasnost po bezbednost gra|ana Srbije – upozo-rio je Mihajlovi} i dodao da ni socijalno-ekonomski momenatnije zanemarqiv jer se ve}ina nalazi na poqoprivrednom ze-mqi{tu u siroma{nim krajevima Srbije.

Prema podacima koje je prikupio Centar, neeksplodiranakasetna municija nalazi se na {est podru~ja, na vi{e lokacija –

SPORAZUM U OTAVI

Po~etkom jula obeleèno je de-set godina od kako je u Otavi potpi-san prvi svetski sporazum o zabranikori{}ewa nagaznih mina, koje godi-

{we ubiju ili rane vi{e od 15.000qudi, uglavnom civila u zemqama ukojima odavno vlada mir.

Jedna od najve}ih aktivistkiwapokreta protiv kori{}ewa nagaznihmina bila je britanska princeza Da-jana. Nakon wene pogibije avgusta1997. godine pove}ao se broj zema-qa koje su potpisale sporazum o za-brani kori{}ewa nagaznih mina.Najve}e vojne sile SAD, Kina i Rusi-ja nisu potpisale sporazum.

8/17/2019 047 Odbrana

15/8415

SRBIJA BEZ RIZIKA

Posledwa od ukupno 1.404.819 komada protivpe{adij-skih mina u Srbiji delaborisana je po~etkom maja ove godineu Tehni~ko-remontnom zavodu u Kragujevcu.

Projekat uni{tavawa protivpe{adijskih mina realizo-van je na osnovu Otavske konvencije o zabrani upotrebe, skla-di{tewa, proizvodwe i prometa protivpe{adijskih mina, ~i-ji je potpisnik bila i dràvna zajednica Srbija i Crna Gora.

Delaboracijom mina, pored 158,65 tona vojnog eksplo-ziva, dobijeno je i 1.677 tona sekundarnih sirovina (plasti-ke i metala), ~ijom }e se prodajom zaraditi oko 230.000 evra.

Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore ugovorilo jesa Agencijom Severnoatlantskog saveza – NAMSA uni{tavaweprotivpe{adijskih mina na teritoriji biv{e dràvne zajedni-ce. Od ukupnog broja protivpe{adijskih mina 1.393.313 se na-lazilo u Vojsci SCG, a 11.506 preuzeto je iz Ministarstva unu-tra{wih poslova Republike Srbije. Na teritoriji Crne Gorenalazilo se 199.387 mina i sve su uni{tene u Kragujevcu.

Shodno Otavskoj konvenciji i dogovoru sa agencijomNAMSA , za potrebe sistema odbrane Republike Srbije zaobuku sastava angaòvanih u mirovnim misijama i testirawaza{titne opreme i minoistraìva~a, zadràno je 5.565 mi-na, od ~ega 5.104 u Vojsci, a 461 u MUP-u Republike Srbije.

Donacije za realizaciju kompletnog projekta Ministar-stva odbrane SCG i NAMSA dalo je jedanaest zemaqa. Vode}idonatori bili su Kanada i Austrija sa po 500.000 evra, doksu u realizaciji ugovora vrednog 1.350.343,31 evra u~estvo-vale i Bugarska, ê{ka, Ma|arska, Irska, Norve{ka, Holan-dija, [vedska, [vajcarska i [panija.

na Zvezdari. Centar je pre nekoliko godina sa~inio projekat zaweno uklawawe.

– Merewa najsavremenijim aparatima pokazala su da uPrijedorskoj ulici bombe nema na dubini do {est metara, a dabi se utvrdila wena ta~na lokacija potrebni su veoma obimnigra|evinski radovi i angaòvawe te{kih ma{ina. Dok traju ra-dovi, neophodno je evakuisati okolno stanovni{tvo, izmestitipostoje}e elektri~ne, vodovodne, telefonske i grejne instala-cije. Kada se locira bomba, onda se do we dolazi ru~nim ala-

tom. Sve je to veoma opasan, obiman, pipav i skup posao. Pro-cewuje se da je neophodno obezbediti oko 250.000 evra za wenouklawawe – obja{wava Mihajlovi}.

Do sada je u Srbiji pretraèno oko 3,9 miliona kvadrat-nih metara povr{ine reka Dunava i Save, kao i wihovih obala,i prona|eno sedam avionskih bombi teìne i do 930 kilograma.Sredstva za te radove, u iznosu od oko 1,7 miliona evra, obez-bedila je Dunavska komisija, a javna preduze}a u Srbiji i gradBeograd dali su oko 750.000 evra. Za pretraìvawe dela jeze-ra Pali} Vlada SAD izdvojila je oko 12.000 evra, dok je Op-{tina Subotica u~estvovala sa oko 6.000 evra.

ME\UNARODNA KONFERENCIJA

Ambasador Bratislav \or|evi}, generalni direktor za Na-to i poslove odbrane u Ministarstvu spoqnih poslova Republi-

ke Srbije izjavio je za „Odbranu“ da je Srbija dvostruko motivi-sana da doprinese realizaciji me|unarodnih napora za zabranuproizvodwe, prometa i kori{}ewe kasetne municije – kao `rtvamasovne upotrebe tokom bombardovawa 1999. godine i kao ze-mqa koja deli ̀ equ ve}ine dràva da se u {to ve}oj meri spre~eneèqene humanitarne posledice upotrebe pojedinih vrsta nao-ruàwa i municije koji se s pravom ozna~avaju kao „nehumani“.

– Cene}i doprinos Srbije naporima me|unarodne zajedni-ce na zabrani kasetne municije, nekoliko zemaqa, ukqu~uju}i iNorve{ku, i pojedine nevladine organizacije, predloìle su dau Beogradu organizujemo konferenciju zemaqa `rtava kasetnemunicije. Pored zemaqa `rtava, planirano je u~e{}e i drugih

teritoriju SRJ ba~eno je vi{e od 1.660 kasetnih bombi, dok se-kundarni izvori nagove{tavaju da je ukupno upotrebqeno347.000 potprojektila.

Iako nisu poznate ta~ne brojke o koli~ini upotrebqene ka-setne municije, studija isti~e da su SAD bile najve}i pojedina~-ni korisnik i da su rasule najmawe 269.858 potprojektila. Ve-lika Britanija je prijavila da je bacila 531 kasetnu bombu, sa78.057 potprojektila. Tre}a dràva koje je koristila „ùte ubi-ce“ – Holandija, prema izve{taju nevladine organizacije Humanright watch, izbacila je 33.330 potprojektila.

Norve{ka narodna pomo} navodi da se, prema wenim is-traìvawima, neeksplodirana kasetna municija nalazi jo{ i nalokacijama sela Ravani{te u op{tini Brus, Bumbarevo brdo iGuncati (Kni}), Bresnica (â~ak), Mirosaqci (Lazarevac), Gare(Gaxin Han), te u selima Vojka i Perovi} sala{ (Stara Pazova).Sumwa se da ih ima i na pojedinim lokacijama u op{tinama Buja-novac i Pre{evo.

Po zavr{etku agresije Nato je obezbedio kompletnu dokumen-taciju o kori{}enim sredstvima na Kosovu i Metohiji, ukqu~uju}ii kasetnu municiju, kako bi mogao da zapo~ne prosec ~i{}ewa.

AVIONSKE BOMBE

Republi~ki centar pretpostavqa da se na teritoriji Srbi-je, na 43 lokacije, ukqu~uju}i korito Dunava i Save, nalazi oko60 velikih neeksplodiranih avionskih bombi, zaostalih posleagresije Natoa 1999. godine.

– Re~ je o avionskim bombama teìne od 250 do 930 kg, ko-je se nalaze na velikim dubinama zbog ~ega ih je te{ko preciznolocirati. Istovremeno, prema nekim mi{qewima u svetu, bom-be koje su na dubini ve}oj od {est metara, ne predstavqaju di-rektnu, odnosno neposrednu opasnost po gra|ane, te zato dona-tori i ne pokazuju interes da finansiraju wihovo va|ewe – is-takao je Mihajlovi}.

Cena uklawawa jedneavionske bombe, u zavisno-sti od specifi~nosti loka-cije na kojoj se nalazi, izno-si od 100.000 do 250.000evra.

– Doga|a se da posle

uklawawa stotine kubnihmetara zemqe bomba ne bu-de prona|ena jer je wena pu-tawa kroz slojeve zemqe ne-predvidiva. Tako je, na pri-mer, bomba u kineskoj amba-sadi posle desetak metarakrenula u suprotnom smeru,ka povr{ini – objasnio jeMihajlovi}.

Jedna velika bomba na-lazi se u {irem centru Beo-grada, u Prijedorskoj ulici,

Petar Mihajlovi}, direktor Centra za razminirawe

Republike Srbije

8/17/2019 047 Odbrana

16/84

TEMA

zemaqa aktivnih u ovoj oblasti i potencijalnih donatora, te me-|unarodnih vladinih i nevladinih organizacija. Ciq je da ze-mqe `rtve kasetne municije prvi put organizovano iznesu te-{ko}e sa kojim se suo~avaju, da se usvoje odgovaraju}e preporu-ke i zatraì pomo} me|unarodne zajednice za otklawawe ovogozbiqnog humanitarnog problema – naglasio je \or|evi}.

Na predlog Ministarstva spoqnih poslova, Vlada Republi-

ke Srbije donela je odluku da se konferencija odrì od 2. do 4.oktobra. Ona }e predstavqati vaàn doprinos daqoj razradime|unarodno pravnog dokumenta o zabrani kasetne municije, o~emu }e se detaqnije razgovarati na sli~nom skupu u Be~u, po-~etkom decembra 2007. godine.

– Nastup na{e zemqe na spoqnopoliti~kom planu treba daprate i odgovaraju}e mere na unutra{wem. Poèqno je da dokonferencije na{a zemqaratifikuje me|unarodni„Protokol V“, koji se odnosina eksplozivne ostatke izrata, odnosno na odba~enai neeksplodirana ubojnasredstva, u koje spada i ka-setna municija. Tako|e, bilobi dobro da jednostrano

proglasimo moratorijum naupotrebu tog krajwe nehuma-nog oru`ja, kao {to su to ve}u~inile pojedine evropskezemqe – rekao je \or|evi}.

On je podsetio da se de-legacija Republike Srbije, naTre}oj preglednoj konferen-ciji Konvencije o nekim vrsta-ma konvencionalnog odnosno nehumanog oru`ja , odrànoj

PIROTEHNIÂRI VOJSKE

Pirotehni~ari Odseka za neeksplodirana ubojna sred-stva Uprave za odbranu Republike Srbije za prvih sedammeseci ove godine uni{tili su 1.708 komada „usnulih ubi-ca“ – od artiqerijskih granata iz balkanskih ratova sve dokasetnih i avio-bombi iz agresije Natoa 1999. godine.

Uni{teno je osam avionskih bombi i 48 kasetnih bom-bica, 800 ru~nih bombi, 170 artiqerijskih projektila, te

511 komada protivavionske municije.

Ambasador Branislav \or|evi}

od 7. do 17. novembra 2006. u @enevi, na inicijativu Norve{kepridruìla Izjavi grupe zemaqa , kojom se zemqe sveta pozivaju dausvoje sporazum o zabrani upotrebe kasetne municije u sredinamasa koncentracijom civilnog stanovni{tva, ali i o uni{tavawu ka-setne municije koja predstavqa ozbiqan humanitarni rizik.

Tako|e, na Konferenciji o kasetnoj municiji, odrànoj uOslu 22. i 23. februara 2007, koju je organizovala Norve-{ka, delegacija Srbije pridruìla se novoj Izjavi grupe zema-qa , u kojoj se izraàva re{enost da se usvoji me|unarodnoprav-no obavezuju}i instrument kojim bi se zabranili kori{}ewe,proizvodwa i skladi{tewe kasetne municije.

– Imali smo i zapaèno u~e{}e na me|unarodnoj konfe-

renciji o kasetnoj municiji koja je odràna u Limi od 23. do 25.maja. Ona je svojevrstan nastavak konferencije sa po~etka godi-ne u Oslu. U Limi je prvi put sa~iwen nacrt dokumenta koji jedao okvir budu}e konvencije o zabrani kori{}ewa, proizvodwei skladi{tewe kasetne municije koja izaziva povrede kod civi-la – naglasio je \or|evi}.

Konferenciju je kao gost, u ime nevladine organizacije „Ko-alicija protiv kasetne municije”, otvorio nekada{wi piroteh-ni~ar na{e vojske Branislav Kapetanovi}, koji je te{ko nastra-dao 2000. godine, poku{avaju}i da demontira kasetnu bombu naaerodromu Dubiwe na Pe{teru.

8/17/2019 047 Odbrana

17/84

mo} u razli~itim sektorima utro{eno oko milijardu evra. Svapomo} je u vidu donacija.

Agencija radi na programima u razli~itim oblastima – po-qoprivrede, saobra}aja, pravosu|a, ekologije, dràvne uprave,lokalne samouprave, zdravstva i preduzetni{tva.

– U okviru buxeta za 2005. godinu jedan od projekata EAR uoblasti infrastrukture i transporta bio je i ~i{}ewe Dunava iSave od neeksplodiranih ubojnih sredstava zaostalih iz agresijeNatoa na SRJ – rekao je Lali} i dodao da je EAR angaòvana i na

finansirawu istraìvawa i pretrage plovnih puteva radi utvr-|ivawa lokacija za ~i{}ewe i tehni~ki nadzor nad radovima.– Raspisani su tenderi za oba projekta – jedan za ispitiva-

we, a drugi za nadzor, koji su iz tehni~kih razloga poni{teni.O~ekujemo da do kraja godine tenderi ponovo budu raspisani, ada se poslovi ugovore do maja naredne godine. U zavisnosti odrezultata istraìvawa, raspisa}e se i tender za radove ~ija }evrednost naknadno biti utvr|ena. Tender ne}e finansirati EAR,jer ona trenutno finansira samo istraìvawe i nadzor nad is-traìvawima – isti~e Lali}.

Na osnovu prethodnih saznawa planirano je finansirawe~i{}ewa {est lokacija na Dunavu i tri na Savi – dve lokacije naDunavu kod Novog Sada nalaze se uzvodno od mosta „Sloboda“ inizvodno od @eèqevog mosta, luka i rafinerija u Pan~evu, dnoi teren oko dalekovoda Ritopek–Ivanovo, most Smederevo–Ko-vin i luka Prahovo. Na Savi su to luka [abac i dve lokacije kod

Obrenovca (kod termoelektrane i kod Ostru`nice – Prva iskra).Vrednost radova iznosi oko dva i po miliona evra, plus 10

odsto sume za nadzor izvo|a~a koji bude izabran na tenderu. Upripremi ovih projekata EAR je sara|ivala sa Centrom za raz-minirawe.

Lali} je dodao da u zavisnosti od potreba i sredstava po-stoji mogu}nost da se istraè i lokacije na Dunavu u oblasti mo-sta Erdut–Bogojevo i mosta kod Ba~ke Palanke, te kod sela Jame-na na Savi.

Pored neeksplodiranih ubojnih sredstava zaostalih iz1999. godine, plovidbu na Dunavu, posebno kod niskih vodostaja,

ometaju i ugroàvaju i brodovikoje je krajem Drugog svetskograta nema~ka vojska u povla~e-wu potopila kod Prahova. Re~je o 50 do 80 plovnih objekata.

– Prema studiji koju je fi-nansirala EAR postoji potrebaza va|ewem samo 10 do 12 bro-dova koji potencijalno ozbiqnougroàvaju plovidbu. Vrednostradova je oko 12 miliona evra.Tenderska dokumentacija je pri-premqena ali je sada rano dase govori o tome ko }e to da fi-nansira – naglasio je Lali} inapomenuo da to sigurno ne}ebiti EAR, jer joj slede}e godineisti~e mandat u Srbiji.

Lali} je ukazao da }e po-slovi koji se ne zavr{e do tog

perioda biti preneti na pro-gram IPA , koji }e voditi Dele-gacija Evropske komisije u Sr-biji. To je tako|e program EUali za finansirawa zemaqa upretprijemnom periodu (kojenisu potpisale sporazum opridruìvawu sa EU) kao {toje Srbija. Ima}e isti buxetkao Evropska agencija za re-konstrukciju.

Novica ANDRI]

17

– Izjavama iz @eneve i Osla, u~e{}em na konferenciji uLimi i posebno organizovawem konferencije u Beogradu, koji-ma se, pored pedesetak zemaqa, pridruìo i znatan broj uticaj-nih me|unarodnih vladinih i nevladinih organizacija, ali i mo-bilisawem na{ih nadle`nih resora i institucija koje se bavetim problemima, Republika Srbija ukqu~ila se u multilateral-ni proces, koji }e po okon~awu pregovora, krajem 2008. godine,doneti ili potpunu zabranu kasetne municije ili veoma strogoograni~ewe wene proizvodwe, razvoja, transfera i upotrebe –

zakqu~io je \or|evi}.

AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU

Dragan Lali} iz Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR)kaè da je Evropska unija putem Agencije planirala da sa dva ipo miliona evra finansira istraìvawe i pretragu Dunava iSave, kako bi se utvrdile lokacije za ~i{}ewe od neeksplodi-

ranih ubojnih sredstava itehni~ki nadzor nad tim ra-dovima.

– Evropska unija, u okvi-ru opredeqewa da je ekonom-ski razvoj kqu~ni elemenatwene politike u regionu za-padnog Balkana, otvorila je

2001. godine jedan od centa-ra Evropske agencije za re-konstrukciju i u Beogradu,pored ve} postoje}ih u Pod-gorici, Skopqu i Pri{tini– kaè Lali}.

On je objasnio da Agen-cija u Beogradu ima godi{wibuxet od oko 150 milionaevra, tako da je za proteklih{est godina u Srbiji kao po- Dragan Lali}

8/17/2019 047 Odbrana

18/84

P

1. septembar 2007.

T R E ] A B R I G A D A K O P N E N E V O J S K E

Znatno smo poboq{ali

samostalnost, efikasnost,

operativnost i ukupnu

sposobnost Komande Brigade i

pot~iwenih sastava za

realizaciju zadataka i misija

Vojske Srbije, {to je

neposredan i lako vidqiv

rezultat nove organizacijsko

-formacijske strukture – kaè

zastupnik komandanta ove

jedinice pukovnik êdomir

Brankovi}

rimaju}i vojnu zastavu na sve~anosti formirawa Tre}e brigade Kop-nene vojske, pukovnik ̂ edomir Brankovi} istakao je spremnost vojnikai stare{ina te jedinice da je ~asno nose i u miru i u ratu, na tradi-cijama srpske vojske. Garant pomenute tvrdwe su dosada{wi rezultati211. oklopne brigade, osnovnog izvora qudskih i materijalnih resur-

sa Tre}e brigade, ali i drugih jedinica koje su u{le u wen sastav poput de-lova 125, 549. i 4. motorizovane brigade, 352. inìwerijskog puka, 52.artiqerijsko-raketne brigade PVO i jo{ nekih mawih, rasformiranih,vojnih kolektiva Kopnenih snaga.

Veliko ohrabrewe predstavqa i op{ta ocena da postoje}a strukturai opremqenost novoformirane jedinice omogu}avaju stvarawe novog kva-

liteta i sposobnosti za izvr{avawe svih definisanih misija i namenskihzadataka. Naravno, ni{ta ne pada sa neba i za svaki korak napred u bor-benoj izgradwi treba se izboriti profesionalnim i po`rtvovanim ra-dom. U jedinicama Tre}e brigade, razme{tenim u Ni{u, Zaje~aru, Proku-pqu i Kur{umliji, lako je zapaziti da problema ima, ali i da se oni re-{avaju i prevazilaze u hodu. Optimizam da }e sve vrlo brzo do}i na svojemesto prisutan je u svakom pojedincu, od zastupnika komandanta pukovnikaêdomira Brankovi}a, sa kojim smo razgovarali u ni{koj kasarni „Pante-lej”, pa do vojnika Milo{a An|elkovi}a, koga smo sreli u garnizo-nom mestu Kur{umlija.

Ni{ka brigada jo{nije dosti-

ST VARAWE NO VO G

KVALITETA

8/17/2019 047 Odbrana

19/84

broj formacijskih mesta predvi|en za mlade stare{ine kojeèle da se dokaù na novim du`nostima, ali sa skromnijim zna-wem i iskustvom, {to i od ~lanova Komande Brigade traì vi-{e angaòvawa u wihovom obu~avawu.

Od na~elnika Odseka za operativne poslove i obuku pot-pukovnika Sla|ana Stamenkovi}a saznajemo da je od dana for-mirawa Tre}e brigade odràno tridesetak pripremnih i jedi-na~nih bojnih ga|awa sa vrlo dobrim i odli~nim rezultatima,kao i {est kurseva. Tako|e, izvedene su 84 metodske i metod-

sko-pokazne ve`be, a bilo je i nekoliko pojedina~nih trenaàna nivou komandi Brigade i bataqona, uz kori{}ewe standar-da i procedura Natoa. Potpukovnik Stamenkovi} je, ina~e, sre-dinom juna, u Splitu poha|ao obuku {tabnih oficira za rad nadokumentima po standardima Natoa i sada ta iskustva i znawa

gla projektovanu veli~inu, ali je na dobrom putu da do kraja go-dine zaokruì èqeni model i u organizacionom i u vredno-snom smislu.

– Qudi su svesni da je transformacija neophodna, da u okol-nostima smawivawa ukupnog brojnog stawa Vojske ni~ije mesto ni-je sigurno, te da se kadar odabira na bazi kvalitativnih, a ne so-cijalnih kriterijuma – kaè pukovnik êdomir Brankovi}.

KVALITATIVNI KRITERIJUMI

Uporedo sa sloènim zadacima formirawa Brigade sa-gledavaju se svi va`ni segmenti ìvota i rada jedinice kako biih poboq{ali.

– Znatno smo poboq{ali samostalnost, efikasnost, ope-rativnost i ukupnu sposobnost Komande Brigade i pot~iwenihsastava za realizaciju zadataka i misija VS, {to je direktan ilako vidqiv rezultat nove organizacijsko-formacijske struktu-re – govori pukovnik Brankovi}.

Du`nost na~elnika {taba je, prema re~ima majora ZoranaNaskovi}a, u novom sistemu sloènija i zahteva druga~iji pri-stup u radu i moderniju komunikaciju sa strukturama komande.Treba ista}i da se nova komanda jo{ formira, stare{ine pri-stiù i potrebno je uloìti veliki napor u sinhronizaciju ve-likog broja aktivnosti i osposobqavawe svih wenih delova, apogotovo novih organizacionih celina kao {to su de-

latnosti pomo}nika za operacije, pomo}nika za po-dr{ku i odseka za civilno-vojnu saradwu. Za sa-da je izvesno da u Komandi postoji spoj isku-stva i mladosti i to se dobro odraàva na kva-litet i efikasnost izvr{avawazadataka. U bataqonima je ve}i

8/17/2019 047 Odbrana

20/84

ODBRANA

ÛVARSKA SLU@BA

U Tre}oj brigadi Kopnene vojske nigde se ne obezbe|ujuobjekti i qudi straàrskom slu`bom, tako da tri kasarne i de-set izdvojenih objekata uveliko obezbe|uju ~uvari. Efekti obez-be|ewa ~uvarskom slu`bom, u odnosu na straàrsku, mnogo suboqi zato {to se tako angaùju iskqu~ivo profesionalci, asamo obezbe|ewe je efikasnije i sa znatno smawenim mogu}no-stima za nastajawe vanrednih doga|aja. Analize su pokazale dasu tako ostvarene u{tede i do ~etrdeset posto.

koristi da, zajedno sa svojim qudima, planira rad komande irealizaciju obuke.

AUTONOMNI I SAMOSTALNI

Jedan od kqu~nih zadataka Tre}e brigade Kopnene vojske jekontrola 615 kvadratnih kilometara Kopnene zone bezbednosti iobezbe|ewe 123 kilometra administrativne linije prema Kosovu

i Metohiji, od Ugqarskog kr{a na jugu do Igri{ke ~uke na severu.Va`nu ulogu u tim poslovima imaju pripadnici jedinica Tre}e bri-gade koje su locirane u Kur{umliji. U Strategijskom pregledu od-brane nije predvi|eno da u Kur{umliji ostane garnizon, ali su,tim povodom, me{tani napisali peticiju i traìli opstanak tamo-{weg garnizona zbog bezbednosti tog kraja, jer je poznato da se tajgradi} sa 13.000 stanovnika nalazi u blizini Podujeva koje imadeset puta vi{e stanovnika. Ti razlozi su uvaèni i sada se u Kur-{umliji nalaze dva mehanizovana bataqona Tre}e brigade VS.

Du`nost 38. mehanizovanog bataqona je, prema re~ima koman-danta te jedinice potpukovnika Radovana Pavlovi}a, da odràva bo-rbena sredstva i stvara povoqne uslove za mobilizaciju, dok je prvii osnovni zadatak 37. mehanizovanog bataqona iz Kur{umlije (for-miran od mehanizovanog bataqona 125. motorizovane brigade i po-jedinih delova 211. oklopne i 549. motorizovane brigade, 21. na-stavnog centra i 201. logisti~ke baze) da obezbedi pedeset kilometa-

ra administrativne linije prema Kosmetu i kontroli{e Kopnenu zonubezbednosti. Kur{umlijski pe{adinci to i ~ine iz baza „Trmka”, „[u-{wak” i „Veliki trn”.

Na tom brdsko-planinskom zemqi{tu duè vreme nije biloincidenata na administrativnoj liniji. Posebno je va`no i odsu-stvo bilo kakvih vanrednih doga|aja, pogotovo kada se ima u viduda svakog dana vi{e od sto qudi izvr{ava zadatke sa naoruàwem

i municijom. Autonomnosti samostalnost baza jevelika, osim u snabdeva-wu vodom. Naime, vodomse snabdevaju iz autoci-sterni, ~iji voza~i, i po-red prose~ne dvadesetpe-togodi{we starosti vozi-

la, lo{ih puteva i nedo-statka rezervnih delova,uspevaju da mese~no pre-

|u 4.500 kilometara i doture vojnicima i stare{inama dragoce-

nu te~nost.Kur{umlijskim 37. mehanizovanim bataqonom komanduje ka-

petan prve klase Sla|an Arseni}, koji je proteklih godina prome-nio nekoliko jedinica (15. oklopna, 125. motorizovana i Tre}abrigada). Novoformirani bataqon ~ine Komanda, komandna ~eta,tri mehanizovane i ~eta za podr{ku, a za sada je popuwen sa ne-{to vi{e od pedeset posto qudi. Najvi{e nedostaju vojnici po ugo-voru, ali oni svakog dana dolaze iz uga{enih garnizona i po otvo-renim konkursima.Pukovnik

êdomir Brankovi}

8/17/2019 047 Odbrana

21/8421

NOSA^ MOSTA

U komandnoj ~eti tenkovskog bata-qona Tre}e brigade postoji odeqewekoje po potrebi aktivira tenk – nosa~mosta, namewen za brzo polagawe mo-sta preko tenkovskih prepreka na ze-mqi{tu poput protivtenkovskih rovovaili strmih uspona i nagiba. Odeqewemkomanduje stariji vodnik Dragan Veli~-

kovi}, a u wemu se nalaze i vrsni ruko-vaoci nosa~a mosta desetari po ugovo-ru Neboj{a Ceki} i Miroslav Milova-novi}.

– Ovaj tenk je u stawu da polaèmost preko vodenih prepreka i to bezposebnih inìwerijskih radova i ure-|ewa, kao {to se moè upotrebiti i zaoja~avawe postoje}ih mostova nedovoq-ne nosivosti. Spretna posada od dva~lana moè da postavi most za samo triminuta, a maksimalna nosivost mu je 50tona – kaè stariji vodnik Veli~kovi}.

– Kada ostvarimo potpunu profesionalizaciju na{ posao }e

biti znatno olak{an – tvrdi kapetan Arseni}.Posao je ve} lak{i za Komandu Bataqona, koja je do nedavno

imala tri ~lana (komandant, zamenik i referent op{tih poslo-va), a danas broji 20 stare{ina, me|u kojima se jasno razaznajustru~waci za poslove qudskih resursa, izvi|awa, operative, obu-ke, logistike, telekomunikacija, informatike i finansija. Po no-vom modelu organizovawa bataqon, kao materijalno-finansijskiorgan ~etvrtog stepena, ima ve}u samostalnost i u logisti~koj po-dr{ci, {to zna~i da sada mogu samostalno da nabavqaju sredstvaza odràvawe objekata, intendantske, administrativne i drugepotrep{tine.

BATAQON UMESTO PUKA

U Prokupqu je 15. maja formiran 310. inìwerijski bata-qon, kojim komanduje potpukovnik Dragan Stanojevi}, dok nekada-

{wi 352. inìwerijski puk treba da se rasformira i ugasi. Ka-

drovsku sliku inìwerijskog bataqona, u ovom trenutku, karakte-ri{e vi{ak civilnih lica, nedostatak vojnika po ugovoru i visokprocenat profesionalizacije jedinice (odnos profesionalnih ivojnika na odsluèwu vojnog roka je dva prema jedan).

U prokupa~kom sastavu nalaze se najboqa, ispravna, potreb-na i funkcionalna tehni~ka sredstva, a zastarele inìwerijskema{ine, ~ija je opravka nerentabilna, ubrzano se rashoduju.

– Pomenuti podaci – tvrdi potpukovnik Ivan Mrqak – uka-zuju da Bataqon, prakti~no, moè da izvr{ava sve zadatke kaoraniji puk.

To se, uostalom, i dogodilo u praksi jer je prokupa~ki bata-qon nastavio da kontinuirano izvr{ava sve zadatke puka, a do-bio je i neke nove.

Od oktobra 2006. godine prokupa~ki inìwerci aktivno seangaùju na otklawawu posledica eksplozije skladi{ta kod Para-}ina, tako da svakog dana 15 do 30 pionira povr{inski pretraù-je teren. Va`no je naglasiti da se ti poslovi obavqaju stru~no,bezbedno i profesionalno, {to vaì i za ekipu koja je u~estvova-la u dekontaminaciji zemqi{ta sa osiroma{enim uranom na loka-ciji „Reqan”.

U junu su pripadnici inìwerijskog bataqona ure|ivali pute-ve i postavqali bine za potrebe trilateralne ve`be „Dunavskastraà”, a od nedavno angaùju se i u obezbe|ewu administrativnelinije prema Kosovu i Metohiji. Kada su pomenutim zadacima pri-dodati i radovi za mesnu zajednicu „Trnov Laz”, obuka, ~uvarskaslu`ba i druge obaveze, pa je jasno da pripadnost inìwerijskombataqonu predstavqa sinonim za sloène i odgovorne poslove.

Utisci iz Ni{a, Kur{umlije i Prokupqa govore da se u Tre}ojbrigadi Kopnene vojske ubrzano radi na unapre|ewu organizacijeìvota i rada, uklapawu svih delova u funkcionalnu celinu i stva-rawu potrebnih pretpostavki za efikasno izvr{avawe namenskihzadataka. Da bi ostvarili ciq, pripadnici Brigade mora}e dauloè maksimum svojih radnih, stru~nih, profesionalnih i psiho-fizi~kih sposobnosti kako bi re{ili i probleme koji se neminov-no otvaraju. Na kraju tog procesa ni{ka brigada }e nesumwivo bi-ti jedinica velike vatrene i udarne mo}i i krasi}e je visok stepenborbene upotrebqivosti i vrednosti, vrhunski osposobqen kadari savremeno naoruàwe.

Zoran MILADINOVI]

Kapetan prve klase Sla|an Arseni}

Poru~nik Milan To{i}

8/17/2019 047 Odbrana

22/84

1. septembar 2007.

22

Oko 1.300 profesionalnih

pripadnika na{ih oruànih

snaga do 2010. godine mora

da ovlada znawem stranog

jezika potrebnim za

obavqawe du`nosti koje su

predvi|ene formacijskim

mestom. „Nema raloga za

strah od gubitka posla jer }e

svako imati priliku i

dovoqno vremena za

usavr{avawe" – kaè

na~elnik Uprave za obuku i

doktrinu General{taba

pukovnik Petar ]ornakov.

S

S T R A T E G I J A U ^ E W A E N G L E S K O G J E Z I K A U V O J S C I S R B I J E

aradwa Vojske Srbije sa partnerskim dràvama i savezima, ali i te`wada se ukqu~imo u sisteme kolektivne bezbednosti jesu razlog u~estale komu-nikacije na{ih stare{ina sa kolegama iz inostranstva. Gotovo svakodnev-no neka inostrana vojna delegacija boravi u Srbiji, a pripadnici Vojskeputuju {irom sveta, bilo da je re~ o bilateralnim posetama, raznim vido-

vima {kolovawa i usavr{avawa, zajedni~kim ve`bama, ili posmatra~kim misi-jama. Preduslov koji se ne dovodi u pitawe kada je re~ o takvoj vrsti saradwe je-ste poznavawe jezika - pre svega engleskog.

Samo znawe jezika, ipak, ne moè biti jedini uslov za usavr{avawe u ino-stranstvu ili u~e{}e u mirovnim misijama i multinacionalnim ve`bama. Posto-ji niz zahteva koje profesionalni pripadnik na{ih oruànih snaga mora da za-dovoqi da bi u tim slu~ajevima predstavqao vojsku i dràvu.

Nakon prijema u Partnerstvo za mir znatno je pro{iren spisak qudi kojima}e u opisu posla biti komunikacija sa strancima. Stoga je Uprava za obuku i dok-trinu General{taba Vojske Srbije (J-7) izradila je Strategiju u~ewa engleskog je-

zika do 2010. godine. Sa na~elnikom Uprave pukovnikom Petrom ]ornakovimrazgovarali smo o sadràju tog dokumenta i mehanizmima wegove primene.

DEFINISAWE POTREBA

U~ewu engleskog jezika u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije u nekolikoposledwih godina pridaje se znatna pa`wa. Usvojen je program u~ewa engleskog- PELT, formirani su Direkcija PELT i tim za testirawe, koji ima ovla{}ewa datestira pripadnike Ministarstva i Vojske prema STANAG-u 6001 i izdaje diplo-me za nivo jedan i dva. Iako sa pozitivnim rezultatima i najmasovniji, garnizoninivo u~ewa jezika, koji treba da omogu}i svim pripadnicima Vojske da steknu po-trebna znawa engleskog jezika, ni izdaleka nije zadovoqio potrebe, naro~ito uprethodne dve godine. U mnogim garnizonima gde je bila izraèna potreba za wi-hovim postojawem, oni zbog razli~itih razloga nisu organizovani. Ponegde nisu

OBUKA

DA SE RAZUMEMO

8/17/2019 047 Odbrana

23/8423

Kako usavr{avawe ne bibila individualna stvar stare-{ina, koja neretko zavisi i odsklonosti komandanata jedinicada na kurseve stranog jezika pu-{taju qude koji su angaòvani namawe va`nim poslovima, a da bise izbegle pomenute sistemskegre{ke, Uprava za obuku i dok-

trinu izradila je Strategiju u~e-wa engleskoj jezika u Vojsci Sr-bije do 2010. godine.

– U tom smislu preduzetoje nekoliko koraka. Jedan je iz-rada pregleda formacijskih me-sta u Vojsci Srbije koji zahteva-ju poznavawe engleskog jezika. Uskladu s tim mi smo sva forma-cijska mesta podelili u 13 kate-gorija da bismo lak{e prepo-znali koliki je nivo znawa zakoju grupu potreban - kaè ]or-nakov.

Prema wegovim re~ima, po-lazi{te za takvu klasifikaciju

bila je podela na dve grupe, kojaje ustanovqena u programu za u~e-we engleskog - PELT, gde su u prvugrupu svrstani qudi koji treba dase angaùju u me|unarodnim ope-racijama, multinacionalnim ve-`bama, te vojnodiplomatskimpredstavni{tvima. Druga grupaobuhvata ostale pripadnike Voj-ske koji zbog prirode formacij-skih mesta imaju potrebu za zna-wem engleskog jezika.

General{tab je zahvaquju-}i takvom pristupu do{ao dobroja od oko 1.300 stare{ina,koje bi do 2010. trebalo da do-

stignu zahtevano znawe jezika nanivou prvog, drugog ili tre}eg ni-voa STANAG. Tako|e su, prema va-`nosti formacijskog mesta i po-trebi brèg u~ewa odre|ene trikategorije prioriteta na osnovukojih }e vojni profesionalci bi-ti upu}ivani na {kolovawe.

Pukovnik ]ornakov insi-stira na ~iwenici da strategijau~ewa stranog jezika nikome ne-}e ugroziti formacijsko mestoniti status u slu`bi.

– Nema razloga za strahod gubitka posla, jer }e svakoimati priliku i dovoqno vre-

mena za usavr{avawe-

isti~ena~elnik Uprave za obuku i dok-trinu.

To bi trebalo da zna~i da}e svako ko je obuhva}en planom,u skladu sa prioritetom katego-rije u koju je svrstan, biti upu-}en na kurs jezika. Komande je-dinica i ustanova dobi}e nare-|ewa na~elnika General{tabana osnovu kojih }e prema utvr|e-nom redosledu i dinamici {ko-lovati stare{ine. Komandanti

dovedeni do kraja zbog proble-ma u zakqu~ivawu ugovora sa na-stavnicima ili neblagovreme-nog pla}awa nadoknada nastav-nicima- spoqnim saradnicima.

– Do{li smo do zakqu~ka,na osnovu analiza, da garnizo-ni kursevi koji su organizovanipo starom modelu, prema kojem

je u~ewe stranog jezika bilo deoop{teg, dobrovoqnog i li~nogobrazovawa pripadnika Vojske,ne daju o~ekivane rezultate i neopravdavaju o~ekivawa - isti~epukovnik ]ornakov i podse}a daje takav vid {kolovawa name-wen da najve}em broju pripad-nika Vojske omogu}i uslove dasteknu bazi~na znawa engleskogjezika, potrebna za obavqawefunkcionalnih du`nosti, i {an-se da konkuri{u za daqe u~eweengleskog jezika na intenzivnimkursevima koji se organizuju uVojnoj akademiji ili u inostran-

stvu.Drugi problem koji je zao-

kupio pa`wu General{taba bioje izvestan nesklad kod pojedi-nih qudi u sistemu odbrane iz-me|u poznavawa jezika i wiho-vih formacijskih mesta, odno-sno du`nosti koje obavqaju.

– Primetili smo da su ne-ke stare{ine iskoristile {an-se koje su u proteklom periodupostojale i stekle diplome po-znavawa jezika na nivou STA-NAG 2 ili STANAG 3, ali dazbog ~ina, stru~ne osposobqe-nosti ili nedovoqnog iskustvane mogu obavqati odre|eneformacijske du`nosti niti mogubiti poslati u me|unarodne mi-sije, koje su za Vojsku zna~ajne.Za angaòvawe na specifi~nimzadacima prvi uslov jestestru~nost, a poznavawe jezika jetehni~ko pitawe - kaè pukov-nik ]ornakov i obja{wava- Doga|alo se da, pri odabiruqudi za slawe na neko usavr-{avawe primarni kriterijumbude stepen poznavawa jezika.Neke stare{ine u jedinicama suzbog toga negodovale, jer su

smatrale da su wihove kolegepovla{tene. Naravno, to nijeproizvod ne~ije namere, negodirektna posledica nekonzi-stentne politike izu~avawa je-zika. Nedovoqno {iroka bazapripadnika Vojske koji posedujusredwi nivo znawa engleskogjezika uslovqavala je da na ve-oma skupe napredne kurseve uinostranstvu ~esto budu slanikandidati koji nemaju odgovara-ju}u vojni~ku karijeru.

KABINETIU garnizonima sa ve}im brojem polaznika formiraju se

laboratorije za u~ewe stranih jezika, takozvani Self AccessCenters, opremqeni savremenom informati~kom i audio-vizu-elnom opremom. Jedna takva laboratorija u Ni{u ve} funkci-oni{e, u decembru ove godine i u Vrawu }e jo{ jedna biti pu-{tena u rad, dok bi tokom 2008. Pan~evo, Novi Sad i Kraqe-vo trebali da dobiju po jedan takav kabinet.

Nakon deklarisawa jedinica za u~e{}e u mirovnim ope-racijama sagleda}e se mogu}nosti otvarawa takvih centara iu ostalim garnizonima. Treba pomenuti da se svi pomenuti ka-bineti i laboratorije grade iz sredstava koje su partnerskedràve poklonile za program u~ewa engleskog - PELT.

PRIORITETI

Nezavisno od tri kategorije prioriteta koje su strategi-jom u~ewa engleskog jezika definisane, prednost }e imati je-dinice deklarisane za u~e{}e u mirovnim operacijama.

Pukovnik Petar ]ornakov isti~e da bi se, ako nadle`nidràvni organi donesu takvu odluku, u tim jedinicama organi-zovali intenzivni tromese~ni kursevi.

– Stare{ine koje naredne godine treba da poha|aju ko-mandno-{tabno usavr{avawe najverovatnije }e imati pred-nost u selekciji za prvu grupu u~ewa engleskog - rekao je na-~elnik Uprave za obuku i doktrinu

Pukovnik Petar ]ornakov

8/17/2019 047 Odbrana

24/84

B

}e na osnovu tog nare|ewa biti u obavezi da polaznicima omogu}enesmetano poha|awe kurseva.

Su{tinska novina je to da }e u~ewe jezika biti organizovanou jedinicama, u radno vreme, i smatra}e se delom vojnostru~neobuke. Kako kaè pukovnik ]ornakov, ti kursevi ne}e biti dobro-voqni, nego obavezni, a polaznici koji ne uspeju da poloè ispitmora}e da nadoknade tro{kove nastave. Preciznije re~eno, Upra-

va za kadrove G[, na osnovu predloga operativnih komandi i pla-na Uprave za obuku i doktrinu, te utvr|enih prioriteta, upu}iva}elica na {kolovawe, pri ~emu }e oni sa svojim jedinicama potpisi-vati ugovor kojim se obavezuju da, ukoliko odustanu ili ne poloè,plate tro{kove poha|awa kursa.

Organizovawe kurseva u jedinicama, smatra ]ornakov, do-ne}e mnoge pogodnosti. Polaznici ne}e morati da putuju u drugigarnizon, a mo}i }e da delimi~no ili potpuno izvr{avaju radnezadatke.

– Doga|alo se da stare{ine ne mogu da prisustvuju kursevimastranih jezika zato {to imaju specifi~na zaduèwa koja zahtevajustalno prisustvo na poslu, ili stanuju daleko od radnog mesta, paodmah posle zavr{etka radnog vremena ùre ku}ama. Kada im sebude pruìla mogu}nost da nekoliko sati u toku dana posvete u~e-wu, i to u svojim jedinicama, gde }e stalno imati uvid u izvr{ava-we obaveza i zadataka, situacija }e se bitno popraviti - ocewuje

na{ sagovornik.

INTENZIVNO UÊWE

Ove godine osnovni kursevi u~ewa engleskog jezika ne}e bitiorganizovani u sva 23 garnizona. Procewuje se da }e u skladu saraspoloìvim materijalnim sredstvima i predvi|enim brojem po-laznika, u 15 garnizona engleski poha|ati tridesetak grupa od po10 do 15 qudi. Naredne godine bi}e obuhva}eni i

047 odbrana

Documents