028 odbrana

7/23/2019 028 Odbrana

1/84

Godina

Broj28

15.novembar

2006.

cena

100

dinara

1,20

evra

ww

w.odbrana.mod.gov.yu

J e d i n i c eJ e d i n i c e

MATICOMISTORIJSKIH

TOKOVA

I n t e r v j uI n t e r v j u

T e m aT e m a

Branislav Milinkovi}specijalni izaslanik pri NatouBranislav Milinkovi}specijalni izaslanik pri Natou

Reforma sistema obukeReforma sistema obuke

MATICOMISTORIJSKIH

TOKOVA

U KORAK SA SVETOMU KORAK SA SVETOM

SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJESPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE

7/23/2019 028 Odbrana

2/84

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm/stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %,{to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :

- za 3-5 oglasa 5 %- za 6-8 oglasa 10 %- za 9 i vi{e oglasa 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazinane}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam pripremare{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslatii na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n O d b r a n a

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

Odbrana

Marketing

7/23/2019 028 Odbrana

3/84

7/23/2019 028 Odbrana

4/84

4

INTERVJU

Dr Branislav Milinkovi}, specijalni izaslanik pri Natou

MATICOM ISTORIJSKIH TOKOVA 8

Per asperaMARATON BEZ RAZLOGA 11

Konferencija za novinare ministra odbraneUBRZAN RAD NA REFORMAMA 12

Posle nesre}e u para}inskom vojnom skladi{tuISKQUÊNA SABOTA@A 14

TEMA

Reforma sistema obuke Vojske SrbijeU KORAK SA SVETOM 16

ODBRANA

Specijalna brigada Vojske SrbijeSOKO I PADOBRAN

NA ISTOM [TITU 22

250. raketna brigada PVOMODERNIZOVAN SISTEM NEVA 28

U poseti obrenova~koj 305. inìwerijskoj brigadiNEIZVESNOST KOJA BRINE 30

Vojnotehni~ki institut u procesu reforme sistema odbraneNE]EMO SE PREDATI 34

Me|unarodna konferencija o reformi sektora bezbednostiu SrbijiDUGO PUTOVAWE KA EVROPI 39

Vojna ustanova "Vrwa~ka Bawa"SVETLOST NA KRAJU TUNELA 40

SA

DR@

AJ

22

Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ODBRANABeograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milisav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},

dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski

DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m [email protected]@odbrana.mod.gov.yunternet

www.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC OdbranaPretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29CIP Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

SnimioDarimirBANDA

15. novembar 2006.

"Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

7/23/2019 028 Odbrana

5/84

DRU[TVO

Nasiqe me|u mladima

MASKA ISPOD LICA 42

Pukovnik Milan Mojsilovi}

KUTIJE ZA @IVOT 48

SVET

Oruàne snage Hrvatske

ULAZNICA ZA NATO 52

Ameri~ka ratna iskustva iz Avganistana

OPERACIJA ISTRAJNA SLOBODA 56

TEHNIKASavremena tenkovska municija

DAH HLADNOG RATA 62

Po ugledu na Operation Flashpoint

SPASITI SEBE 66

KULTURA

Dan Centralnog doma Vojske Srbije

U SRCU STAROG GRADA 68

FEQTON

Samoubila~ki terorizam (3)KRVAVI NAPADI U IRAKU 72

Uz jubilej proboja Solunskog fronta

TAKO JE PISALA FRANCUSKA[TAMPA 77

SPORT

Sa 40. svetskog vojnog prvenstva u maratonu

JUBILARNA TRKA 78

56

RE^ UREDNIKA

5

28

U S L O V

Tek na samitu Natoa u Rigi, 28. i 29. novembra, dobi}emo od-govor na pitawe da li }e Srbija biti pozvana da se prikqu-~i Programu Partnerstvo za mir. U doma}oj javnosti ponovosu, mo`da i nerealno, podgrejana o~ekivawa da }e se tada ina{a zemqa na}i na spisku ~lanica te evroatlantske bezbed-

nosne integracije. Istina, veliki broj preduslova je ispuwenusvajawem niza va`nih zakona, potpisivawem sporazuma sa SADi razvijenom saradwom sa Severnoatlantskim savezom, aliuslov svih uslova, puna saradwa sa Ha{kim sudom, {to u prvomredu zna~i hap{ewe i izru~ewa generala Ratka Mladi}a, nijeispuwen i predstavqa glavnu smetwu za pristupawe SrbijePartnerstvu za mir.

Glavna tema samita u Rigi bi}e Avganistan i politi~ka i voj-na transformacija Natoa, a ~lanice Alijanse }e, kako sada stva-

ri stoje, politiku prema na{oj zemqi razmatrati u regionalnomkontekstu ravnomernog pribliàvawa evroatlantskim integraci-jama Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, jedine tri dràvezapadnog Balkana koje nisu ~lanice Partnerstva za mir.

Svi uslovi za transfer iz italijanskog zatvora majora Emira[i{i}a, nekada{weg pilota JNA, stekli su se i on je 2. novembrastigao avionom iz Rima u Beograd. Odmah sa aerodroma preba~enje u sremskomitrova~ki zatvor, gde }e nastaviti da izdràva petna-estogodi{wu zatvorsku kaznu. To je, naravno, najvi{e obradovalowegovu porodicu, koja }e ubudu}e mo}i ~e{}e da ga obilazi.

Uslov za ukqu~ivawe Vojnotehni~kog instituta u razvojne pro-jekte za doma}e i strano ne samo vojno nego i civilno trì{te je-ste re{avawe statusa te ustanove od posebnog zna~aja za sistemodbrane zemqe. Gre{ke koje su u~iwene pro{le godine radikalnim

smawivawem brojnog stawa i otpu{tawem iskusnih stru~waka itrenutno nedefinisan status u procesu reorganizacije Institutadovele su tu ustanovu u veoma teàk poloàj. Nadu u boqe sutranisu izgubili. Uvereni su da }e oni koji donose odluke o wihovojbudu}nosti imati u vidu da VTI nije samo bogatstvo i kapital Voj-ske ve} i srpsko nacionalno blago koje treba sa~uvati. Mogu}nostda to dokaù iskoristi}e na najboqi na~in, kao {to su to ~inilii proteklih gotovo {est decenija.

Svojevrstan uslov za hvatawe koraka sa svetom jeste i stva-rawe efikasnijeg i funkcionalnijeg sistema obuke pripadnikaVojske Srbije, koji }e biti prilago|en postoje}im i budu}im iza-zovima, rizicima i pretwama bezbednosti, misijama i zadacimaVojske i odbrane zemqe u celini. U temi broja najodgovorniji qu-di iz Uprave za obuku General{taba govore kako }e se taj sistemuskladiti sa standardima koji se primewuju u savremenim armi-jama radi {to brèg ukqu~ivawe u evroatlantske integracije.

Sa velikim entuzijazmom pripadnici 250. brigade PVO, bra-nioci neba nad Srbijom, trude se da koliko-toliko odrè korak umodernizaciji vreme{nih raketnih sistema Neva. Prelazak natermovizijsko-laserski reìm rada omogu}i}e im da mnogo lak{ei bezbednije nego do sada otkriju, prate i ga|aju ciqeve u vazdu-{nom prostoru u svim meteorolo{kim uslovima. Spremni su, na-ravno, i za uvo|ewe modernijih sistema PVO sredweg dometa, ka-ko je to planirano u Strategijskom pregledu odbrane. Preduslovza to jeste odluka nadle`nih dràvnih organa da se za wihovu na-bavku odvoje dodatna finansijska sredstva za finansirawe siste-ma odbrane. ûju se i glasovi da je to nepotrebna investicija, ali

ne tako davna iskustva opomiwu na oprez.

7/23/2019 028 Odbrana

6/84

6 15. novembar 2006.

P O T P I S A N N O V I S P O R A ZAKTUELNO

Posle Sporazuma o spre~avawu {irewa oru`ja za masovnouni{tewei Sporazuma o statusu snaga, sada je potpisan Spora-zum o snabdevawu i uzajamnim uslugama (Acquisition and Cross-ser-vicing Agreement ACSA), kojim se reguli{e razmena proizvoda iusluga izme|u oruànih snaga i ja~a saradwa u oblasti vojnihve`bi, mirovnih i humanitarnih misija.

Tim povodom ministar Stankovi} i general Vord dali su iz-jave novinarima u kojima su se sloìli da potpisivawe jo{ jed-

nog sporazuma predstavqa zna~ajan korak u unapre|ewu diplo-matskih odnosa Srbije i SAD.Reforma sistema odbrane i wegova evroatlantska bez-

bednosna integracija povezani su procesi koji imaju isti ciq,profesionalnu i modernizovanu vojsku integrisanu u Nato, kojapredstavqa garant stabilnosti u regionu i znatno doprinosi iz-gradwi mira u svetu. U tom procesu dobra saradwa sa SAD zanas predstavqa jedno od prioritetnih pitawa, rekao je srpskiministar odbrane, dodav{i da je ovih dana u na{oj zemqi veoma

Gr~ka }e podràti prijem Srbije uProgram Partnerstvo za mir nasamitu Natoa krajem meseca, izjavioposle sastanka ministar odbrane drZoran Stankovi}

Ministar odbrane Srbije dr Zoran Stankovi} i wegov gr~-ki kolega Evangelos Meimarakis potpisali su 9. novembra u Do-mu Garde u Beogradu sporazum o saradwi u oblasti odbrane.

Sporazum se odnosi na unapre|ewe nau~notehnolo{ke i voj-noekonomske saradwe, na {kolovawe kadra, zajedni~ku obuku spe-

cijalnih snaga, saradwu u oblasti veze i informatike, kreirawei obuku podoficirskog kadra i razmenu ekspertskih grupa.

S N A B D E VA W E INa sednici Skup{tine SrbijePROGLA[EN USTAVUstav Srbije progla{en je 8. novembra

na sve~anoj sednici u Domu Narodneskup{tine, biv{em saveznomparlamentu

Progla{ewu Ustava prisustvovalo je 240 poslanika,predsednik Srbije Boris Tadi}, premijer Vojislav Ko{tunicasa skoro celom Vladom, patrijarh srpski Pavle i predstavniciverskih zajednica, predstavnici diplomatskog kora, vojske, su-dova, univerziteta, SANU...

Predsednik Skup{tine Srbije, Predrag Markovi} podse-tio je da je parlament na prvoj posebnoj sednici 30. septembrausvojio Ustav i da su ga potvrdili gra|ani na referendumu 28.i 29. oktobra sa 3.521.724 glasa, {to je vi{e od 50 odsto od

ukupnog broja bira~a. Time su se, konstatovao je Markovi}, ste-kli uslovi da Skup{tina proglasi novi Ustav. Progla{eweUstava pozdravqeno je aplauzom, a hor je otpevao himnu Boèpravde.

Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je posle sedniceda je progla{ewe Ustava za Srbiju posebno va`no zbog toga{to na taj na~in trasiramo jedan novi politi~ki put. To je put,po mom dubokom uverewu, prema Evropskoj uniji.

Vojislav Ko{tunica, predsednik Vlade Srbije rekao je daje to ne samo sve~an, nego i istorijski ~in. Srbija posle 103godine dobija Ustav kao samostalna dràva. Dobija dobar, de-mokratski ustav. Premijer Ko{tunica je istakao da Ustav pri-pada onome od koga se zaista ne moè oteti narodu i izraziouverewe da }e Srbiji doneti stabilnost ne samo u ovom trenut-ku nego i u budu}nosti.

U vreme progla{ewa Ustava na platou ispred Doma Na-rodne skup{tine okupilo se nekoliko stotina gra|ana koji supozdravili taj ~in.

Skup{tina Srbije je 10. novembra dvotre}inskom ve}i-nom, sa 210 glasova za i 22 protiv, usvojila i Ustavni zakon,koji odràvawe parlamentarnih izbora predvi|a za 60 do 120dana od usvajawa Ustavnog zakona, a predsedni~kih, pokrajin-skih i lokalnih do kraja 2007. godine.

R. M.

Ministar odbraneSrbije Zoran Stankovi}

i zamenik komandantaEvropske komandeoruànih snaga SAD

general Vilijem Vordpotpisali su

8. novembra tre}isporazum u 2006. godini

u oblasti odbraneizme|u dve zemqe

S U S R E T M I N I

P R I M E R

7/23/2019 028 Odbrana

7/84

7

I Z M E \ U S R B I J E I S A D

aktuelno pitawe da li }e Srbija na samitu Natoa u Rigi dobitipoziv da postane ~lanica Partnerstva za mir.

Tim povodom ambasador SAD u na{oj zemqi Majkl Polt rekaoje da wegova zemqa i sve ~lanice Natoa èle da se Srbija pridru-ì Programu i da smo, osim nekih prelomnih odluka i akcija u po-liti~kom smislu koje treba preduzeti, spremni za to ~lanstvo.

Uveren sam da }e u te{kom politi~kom periodu koji je prednama, a koji ne ukqu~uje samo ispuwavawe obaveza prema Tribu-

nalu u Hagu ve} i kona~nu odluku o Kosovu, saradwa Srbije saSAD po tim va`nim pitawima odrediti koliko brzo moèmo na-predovati u na{im bezbednosnim odnosima, zakqu~io je amba-sador Polt.

Tokom boravka u Beogradu, general Vilijem Vord razgova-rao je i sa zastupnikom na~elnika General{taba Vojske Srbijegeneral-majorom Zdravkom Pono{em i posetio Specijalnu bri-gadu Vojske Srbije u Pan~evu.

S. SAVI]

A J A M N E U S L U G E Uskoro konkurs za stanove izNacionalnog investicionog planaKVADRATIZA PRIPADNIKE VOJSKEUskoro }e profesionalni pripadnici VojskeSrbije i Ministarstva odbrane mo}i dakonkuri{u za dodelu stanova iz Nacionalnoginvesticionog plana, rekao je dràvnisekretar za odbranu Zvonko Obradovi}

Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, na konkursu}e najpre biti 152 stambene jedinice u petnaestak gradova.

Ovo je samo po~etak. U narednoj godini }e usleditinovi konkurs za stanove iz Plana nagla{ava Obradovi},i dodaje da }e stanovi biti ponu|eni po proizvodnim cena-ma, koje su znatno niè od trì{nih, sa rokom otplate do 20godina, u~e{}em od 20 procenata i godi{wom kamatom od0,5 posto.

Na~elnik Uprave za kadrove general-major SlobodanTadi} kaè da }e u narednih desetak dana biti poznatelokacije i struktura stanova koji }e se ponuditi, a nakon to-ga raspisati konkurs sa preciznim uslovima. Komisija MO,koja bude razmatrala zahteve zainteresovanih, uvaàva}eve} poznate kriterijume za formirawe rang-lista.

Za stanove }e mo}i da konkuri{u lica bez stana, a ko-ja su u stalnom radnom odnosu u VS ili MO. Smatra se dalice nema stan ukoliko ono ili ~lan wegovog doma}instvanema u vlasni{tvu stambenu jedinicu, a ne koristi dràvni,odnosno dru{tveni stan po osnovu ugovora o zakupu isti~egeneral Tadi}.

Imaju}i u vidu visinu plata profesionalnih pripadni-ka Vojske i MO, kreditno sposobnim }e se najverovatnije

smatrati lica kojima mese~na rata otplate kredita ne pre-ma{uje polovinu plate ili ukupnih mese~nih primawa za-poslenog i wegovog solidarnog du`nika.

Detaqnije informacije povodom ovog konkursa bi}e ob-javqene u narednom broju magazina Odbrana i dostavqenekomandama, jedinicama i ustanovama u mestima u kojima sestanovi budu nudili.

A. PETROVI]

Snimio

Z.

PERG

E

Ministar Stankovi} je izjavio da su odnosi dve zemqe tra-dicionalno dobri i prijateqski i da predstavqaju primer dobresaradwe sa zemqom koja je ~lan Natoa i Evropske unije. Posebnose zahvalio Gr~koj na podr{ci u nastojawu da na predstoje}emsamitu u Rigi budemo pozvani u Partnerstvo za mir.

Gr~ki ministar nacionalne odbrane Meimarakis ocenio jedosada{wu bilateralnu saradwu kao veoma uspe{nu i istakaoda }e ona potpisanim sporazumom biti unapre|ena. Meimarakisje kazao da }e se prijemom Srbije u Partnerstvo za mir obezbe-diti stabilnost i mir u regionu.

Tokom dvodnevne posete Srbiji ministar Meimarakis raz-govarao je i sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em o evrop-

skim i evroatlantskim integracijama Srbije i regionalnoj bez-bednosti.

T A R A O D B R A N E S R B I J E I G R ^ K E

O B R E S A R A D W E

7/23/2019 028 Odbrana

8/84

15. novembar 2006.8

Me|u najpozvanijim da protuma~i aktuelna doga|awa pred sa-mit Severnoatlantskog pakta u Rigi krajem novembra jestena{ ambasador u Natou dr Branislav Milinkovi}. Bliskiuvid u doga|awa u sedi{tu Alijanse u Briselu omogu}ava re-alniju sliku o najve}oj vojnoj sili na svetu i wenim planovimai perspektivama.Pre du`nosti specijalnog izaslanika ministra spoqnih po-

slova Srbije pri Natou, kako zvani~no glasi wegova sada{wafunkcija, Milinkovi} je do 2004. godine bio na{ ambasador priOebsu i UN u Be~u. Ina~e, profesionalnu karijeru je zapo~eo kaonovinar ~asopisa Me|unarodna politika, a kasnije je radio kaoistraìva~ u Institutu za me|unarodnu politiku i privredu, gde senajvi{e bavio pitawima evropske bezbednosti. U tom periodu ste-

kao je doktorat iz me|unarodnog prava. U Ministarstvu spoqnihposlova je od kraja 2000. godine.

Osnovni zadatak specijalnog izaslanika jeste da olak{avakomunikaciju Srbije i Natoa i da zastupa interese na{e zemqe usedi{tu Alijanse. Kada se zna u kakvim su odnosima Srbija i Natobili krajem devedesetih godina, jasno je da je to veoma osetqiv,ali i izuzetno izazovan zadatak.

Gospodine Milinkovi}u, kakve poruke moèmo o~ekivati sasamita u Rigi, a kakvi signali se najavquju za eventualno pro-{irewe Natoa?

Unutar Natoa postignuta je saglasnost da samit u Rigi ne}ebiti samit na kojem }e biti upu}en poziv za punopravno ~lanstvozemqama koje su zvani~ni kandidati Albaniji, Makedoniji i Hr-vatskoj. Me|utim, Nato }e ih sigurno ohrabriti da nastave spro-

vo|ewe tzv. Akcionog plana za ~lanstvo. Preovladava utisak da jeHrvatska najnaprednija. Gruzija bi trebalo da dobije poziv za tzv.

DR BRANISLAV MILINKOVI],SPECIJALNI IZASLANIKPRI NATOU

MATICOMISTORIJSKIHTOKOVA

IN

TERV

JU

Prihvatawe novih vrednosti

pitawe je neke vrste opstanka

u savremenim uslovima

globalizacije. Ovde nipo{to nije

re~ o odbacivawu autenti~nih

nacionalnih vrednosti, o ~ijem

o~uvawu, naravno, vaqa voditi

ra~una. Re~ je o nastojawu da

dru{tvo ne ostane na za~equ

istorijskih procesa.

poja~ani dijalog, {to je korak u pravcu Akcionog plana za ~lan-stvo. Gruzija sna`no isti~e svoju ambiciju za punopravno ~lanst-vo, ali unutar Natoa ima vi{e zemaqa koje ne bi elele da ohra-brivawem Gruzije pogor{aju odnose sa Moskvom.

U odnosu na tri dràve zapadnog Balkana koje èle ulazak uPartnerstvo za mir (Srbija, Crna Gora, BiH), Nato poku{ava dauspostavi zajedni~ki regionalni pristup. Me|utim, pod utiskompozitivnih ocena o saradwi Crne Gore sa Ha{kim tribunalom od-re|eni broj zemaqa ~lanica spreman je da ve} u Rigi samo CrnuGoru primi u Partnerstvo.

Me|utim, moj je utisak da zbog bezbednosti na zapadnom Bal-kanu, u Natou preovla|uje mi{qewe da bi najboqe bilo da se tajregion istom dinamikom pribliì evroatlantskim integracijama.

Kako ocewujete na{ dosada{wi put prema Evropi. Kolikosmo uradili, koliko smo blizu Partnerstvu kao prvoj stepe-nici?

Specifi~nost na{eg puta prema Evropi ogleda se u tome{to smo na wega krenuli znatno kasnije nego druge zemqe cen-tralne, isto~ne i jugoisto~ne Evrope i {to smo suo~eni sa dodat-nim te{ko}ama koje nemaju ostale zemqe u tranziciji. Mi smo seza Evropu opredelili tek posle demokratskih promena 2000. go-dine, kada su svi ostali ve} u~inili krupne korake u pravcuevropskih i evroatlantskih integracija. Istovremeno smo se suo-~avali i jo{ uvek se suo~avamo sa izuzetno te{kim nasle|em ra-tova i izolacije, kao i sloènim pitawima dràvnog ustrojstva(pitawe statusa Kosova i Metohije), a sve to neminovno usporavaproces integracija.

Verujem da smo, ipak, u posledwih nekoliko godina u~inilividqive pomake. Potpuno smo integrisani u Oebs, koji nam mo-

7/23/2019 028 Odbrana

9/84

9

grafske destinacije u kojima vladaju potpuno druga~iji uslovi. Sveto otvara mnoga prakti~na pitawa transporta, obuke, lanca ko-mandovawa, interoperabilnosti...

Osnovni test efikasnosti Natoa bi}e procena uspeha mi-sije ISAF u Avganistanu, koja je tokom leta pro{irena i ukqu~ena uprave ratne operacije na jugu zemqe. Ve} sada je jasno da operaci-ja u toj zemqi zahteva poja~anu saradwu Natoa sa drugim organiza-cijama, koje bi pomogle u razvoju tamo{weg dru{tva posle zavr-{etka klasi~nih vojnih operacija.

[to se ti~e politi~ke transformacije, Nato ide u pravcu ja-~awa politi~kog dijaloga, kako bi se, unutar Alijanse, ostvarila{to jedinstvenija i usagla{enija zajedni~ka percepcija osnovnihpretwi miru i bezbednosti. Nikome nisu u interesu tako ozbiqnarazmimoilaèwa transatlantskih saveznika do kakvih je do{lopred rat protiv Iraka.

Kakva je uloga Partnerstva u budu}im procesima u Natou iwegova budu}nost kao bezbednosnog okvira? Koliko Partner-stvo kao koncept bezbednosti sada, a sve vi{e i na global-nom nivou, moè preduprediti nova blokovska svrstavawa,vra}awe na stare koncepte bezbednosti koji zao{travaju kon-flikte i umawuju ukupnu bezbednost u svetu?

Partnerstvo ostaje vaàn model koji Nato razvija sa ze-mqama zainteresovanim za razli~ite oblike saradwe. Tu su, na

jednom mestu, zemqe ~iji je ciq punopravno ~lanstvo u Natou, za-tim zemqe koje sa Severnoatlantskim savezom sara|uju tako {to{aqu svoje vojnike u mirovne operacije, ali i zemqe koje prven-stveno èle da nastave konsultacije sa Alijansom o politi~ko-voj-nim aspektima bezbednosti.

Veoma je zanimqiva inicijativa SAD i Velike Britanije dabi trebalo ja~ati institucionalne veze sa zemqama izvan evroa-tlantskog prostora, koje imaju razvijen demokratski sistem i kojeznatno doprinose mirovnim operacijama slawem svojih trupa, kao{to su Japan, Australija, Novi Zeland ili Ju`na Koreja. Ukolikose takve ideje realizuju, Nato bi se postepeno transformisao upravcu nekakvog globalnog bezbednosnog aran`mana demokratskihzemaqa savremenog sveta.

Mawe su poznati mehanizmi i instrumenti bezbednosnog de-lovawa Evropske unije. Kako to izgleda institucionalno? Ka-ko EU deluje u praksi, posebno kada se govori o mirovnim ihumanitarnim misijama?

U posledwih nekoliko godina EU sve ambicioznije razvijasvoju bezbednosnu i odbrambenu politiku, kao deo svoje zajedni~-ke spoqne politike. Sve je vi{e tela i agencija unutar EU koje sebave tim pitawima. Posebno se izdvaja Evropska odbrambenaagencija koja, izme|u ostalog, èli da objedini napore zemaqa EUu vojnom istraìvawu i vojnoj industriji. Sve su zna~ajnije opera-

cije EU na terenu, posebno u na{em regi-onu, gde je, u Makedoniji i BiH, preuzima-la bezbednosne misije koje je vodio Nato.

Me|utim, mirovnih i humanitarnihmisija EU ima i van Evrope u Kongu, in-doneànskoj pokrajini A~e, na Bliskom

istoku. Bezbednosno delovawe EU ne raz-vija se u tenziji, ve} u koordinaciji saAlijansom. Tako je, na primer, posebnimzajedni~kim mehanizmom (tzv. Berlinplus) predvi|ena mogu}nost da EU kori-sti resurse Natoa u svojim operacijamana terenu.

Kakve su ambicije za razvijawe te ulo-ge, samostalno prema datom podru~juili problemu, odnosno pri preuzima-we prethodnih nadle`nosti Natoa imisija UN?

Osnovna prepoznatqivost EU u ovojoblasti ogleda se u ~iwenici da Unija e-

li da nastupa ne samo kao vojna, ve} i kaocivilna sila koja vodi ra~una o demokrat-

è mnogo pomo}i na evropskom putu. Od 2003. godine smo u Sa-vetu Evrope, {to zna~i da je na{ sudski sistem u oblasti za{titequdskih prava pod sna`nom kontrolom Evropskog suda za qudskaprava. Zapo~eti su i pregovori o stabilizaciji i asocijaciji saEU. Razvija se vrlo sadràjna saradwa sa Severnoatlantskimsavezom u vidu posebnih projekata, programa i Grupe za reformusistema odbrane. Osnovna prepreka za daqi napredak ostaje pu-na saradwa sa Ha{kim tribunalom.

Sa stanovi{ta onoga {to se pri-prema za Rigu, koje su preokupacijeNatoa u ovom trenutku. [ta se mo-è o~ekivati u daqoj transforma-ciji, {irewu prema Aziji, delovawu

prema glavnim pretwama miru ibezbednosti, ja~awu politi~ke ulo-ge... [ta se u Natou mewa u odnosuna glavna krizna àri{ta u svetu?

Osnovna tema samita u Rigi jestepoliti~ka i vojna transformacija Natoakako bi bio spreman da odgovori savre-menim bezbednosnim izazovima. Su{ti-na vojne transformacije svodi se na pri-lago|avawe vojnih efektiva novom tipuratovawa. Sve zemqe ~lanice su u pro-cesu preobraàja klasi~nih oruànihsnaga tipa teritorijalne odbrane, kon-cipiranih u vreme hladnog rata, u moder-

ne oruàne snage koje bi se brzo i uspe-{no mogle rasporediti na udaqene geo-

Veoma je zanimqiva inicijativaSAD i Velike Britanije da bi trebaloja~ati institucionalne veze sa zemqa-ma izvan evroatlantskog prostora, ko-je imaju razvijen demokratski sistem ikoje znatno doprinose mirovnim ope-racijama slawem svojih trupa, kao {tosu Japan, Australija, Novi Zeland ili

Ju`na Koreja.

U odnosu na tri dràve zapadnogBalkana koje èle ulazak u Partnerstvoza mir (Srbija, Crna Gora, BiH) Natopoku{ava da uspostavi zajedni~ki regi-

onalni pristup. Zbog bezbednosnihrazloga najboqe bi bilo da se taj regi-on istom dinamikom pribliì evroa-tlantskim integracijama.

7/23/2019 028 Odbrana

10/84

skom i op{tem dru{tvenom razvoju u sredinama gde deluju wenebezbednosne operacije. EU bi èlela da integri{e svoju bezbed-nosnu politiku sa ostalim aspektima svoje spoqne politike, u koji-ma va`nu ulogu imaju za{tita qudskih prava, ekonomski razvoj, su-zbijawe organizovanog kriminala ili kontrola imigracije.

Istovremeno, EU jasno isti~e svoju re{enost da sve wene ope-racije budu u skladu sa Poveqom UN, kao i sa osnovnim principi-ma me|unarodnog humanitarnog prava. Zanas je posebno va`no da pratimo tu bez-bednosnu dimenziju EU, i zbog toga {toona u tom smislu deluje u na{em regionu,i zbog toga {to èlimo da u|emo u wenopunopravno ~lanstvo.

Koliko smo ubedili budu}e partnereu Evropi da smo zaista opredeqeniza integracije?

Mislim da je u Briselu prepozna-to da je, u ovom trenutku, nacionalni kon-senzus u Srbiji izraèniji u pogleduevropske, nego u pogledu evroatlantskeintegracije. Ta~nije, re{enost za ulazak

u EU je ja~a nego za ulazak u Nato. Isku-stva svih zemaqa koje su prolazile tajput jasno ukazuju na zna~aj nacionalnogkonsenzusa za efikasno sprovo|ewe po-litike integracije na unutra{wem planu.

Meni se ~ini da je jedna od va`nih lekcija koju moèmo da na-u~imo od zemaqa koje su nedavno integrisane u EU i Nato da su todva komplementarna procesa, koja se me|usobno prepli}u, podsti-~u i jedan drugog dopuwavaju.

S obzirom na ura|eno, a u pore|ewu sa drugima koji su taj putpre{li, koliko smo zaista spremni za integracije i sve ono{to one podrazumevaju?

Imamo vrlo dobre qudske potencijale i vaàn geografskipoloàj kao kqu~na zemqa onog dela Balkana koji jo{ nije dovoq-

no integrisan. U prethodnom periodu je ura|eno dosta na prilago-|avawu vladinih struktura potrebama evropskih i evroatlantskihintegracija. Parlament je usvojio vi{e va`nih zakona. Imamo sna-`no gra|ansko dru{tvo i nekoliko vrlo kompetentnih nevladinihorganizacija koje mogu pomo}i na tom putu. Ukratko, verujem da na{potencijal za integracije raste.

Da li su, po va{em mi{qewu, prednosti integracija dovoqnojasne onima koji o tome ovde odlu~uju, i koliko jasno su pre-do~ene doma}oj javnosti? U na{oj politi~koj eliti jo{ nije u potpunosti sazrelo uve-

rewe u sve prednosti koje zemqa moè da dobije od integracija uevropske i evroatlantske strukture. Deo obja{wewa leì i u spe-cifi~noj prirodi na{e tranzicije i problemima sa kojima se kaodràva i dru{tvo suo~avamo.

Pravi je izazov kako dovesti u vezu ponekad dosta uop{tenepri~e o integracijama sa mogu}im konkretnim boqitkom za {irokeslojeve stanovni{tva. Kona~no, i u tom procesu, kao i u tranziciji,ima i dobitnika i gubitnika, tako da se neki otpori mogu objektivnorazumeti. Poznat je fenomen u mnogim nedavno primqenim ~lani-cama EU da je podr{ka ulasku u EU opadala {to je ulazak bio izve-sniji, po{to su posledice, kako pozitivne, tako i negativne, kore-nitim grupama stanovni{tva postajale sve vi-dqivije. Me|utim, u svakom od pojedina~nih slu-~ajeva, na kraju je postalo jasno da je dru{tvokao celina na dobitku.

îni se da put ka budu}oj politi~koj i eko-nomskoj integraciji sa Evropom vodi pre-ko bezbednosnih integracija? Da li je sa-znawe o tome dovoqno jasno doma}im po-

liti~kim faktorima koji odlu~uju u ovimpripremnim fazama na tom putu?

INTERVJU

10

îtav region Balkana se iz briselske perspektive ~esto do-ìvqava kao prostor preko kojeg do starih zemaqa ~lanica EU do-laze brojni problemi vezani za nove bezbednosne izazove orga-nizovani kriminal, razni oblici nelegalne trgovine, nekontroli-sana imigracija, i sli~no. Takva percepcija, naàlost, nije sasvimpogre{na. Me|utim, ona istovremeno i daje {ansu zemqama regio-na da se ulaze}i u razne oblike integracija na bezbednosnom pla-nu pokaù kao ozbiqni i odgovorni partneri i tako pribliè Evro-

pi. Efikasnost na{ih policijskih organa i grani~nih slu`bi u suo-~avawu sa svim tim problemima znatnopove}ava na{ me|unarodni ugled.

Istovremeno, u~e{}e u raznim mi-rovnim operacijama u sada{wem trenut-ku razvoja me|unarodnih odnosa doì-vqava se kao nacionalni doprinos me|u-narodnoj bezbednosti i na taj na~in pot-pomaè spoqnopoliti~ke napore zemqena planu integracija. Mislim da ta svestpolako sazreva i u na{oj sredini.

êga se zaista moramo odre}i ako ho-}emo u Evropu, ta~nije koja je cena togprisajediwewa?

Mislim da bi se morali postepenoprivikavati na odricawe od klasi~noshva}enog koncepta dràvnog suverenite-ta koji je dugo bio su{tina me|unarodnihodnosa. Evropska integracija je znatno

promenila stawe stvari. Danas je potpuno normalno da su, na pri-mer, glavne sudske instance za sporove do kojih moè do}i u evrop-skim zemqama u Strazburu, gde je Evropski sud za qudska prava,ili u Luksemburgu, gde je Evropski sud pravde, a ne u dràvama~lanicama. Evropska monetarna politika se odre|uje u Evropskojcentralnoj banci u Frankfurtu, a ne u nacionalnim bankama.Sli~no je sa mnogim drugim pitawima standardizacije i organiza-cije dru{tvenog i politi~kog ivota.

Brisel je, zaista, administrativna prestonica Evrope, kojauveliko odre|uje kako }e se odvijati prakti~an ìvot u zemqama

~lanicama. Imaju}i na umu da je na{e dru{tvo u posledwih dvade-setak godina prolazilo i jo{ prolazi kroz period kada ovakvaspoznaja nije bila u prvom planu, mislim da }e nam biti potrebnoneko vreme da se na wu priviknemo. Uop{teno gledaju}i, prihva-tawe evropskih integracija jeste i prihvatawe jednog druga~ijeg imodernijeg sistema vrednosti koji je prilago|eniji savremenomtrenutku. Mislim da je posebno va`no na vreme uticati na mla|egeneracije u pravcu prihvatawa tih vrednosti.

Da li smo, posle svih te{kih godina, spremni za nove vred-nosti. Da li ih prepoznajemo kao boqitak u na{im ivotima,ili kao nu`no zlo koje nosi globalizacija?

ini mi se da globalizaciju ne bi trebalo sagledavati kaoblokovsku podelu iz doba hladnog rata, pa da se onda opredequje-mo za jednu ili drugu stranu. Mislim da bi je, krajwe prakti~no,trebalo doìveti kao, na primer, aktuelne klimatske promene ko-jima se, hteli ili ne, moramo prilago|avati. U tom smislu bi setrebalo odrediti i prema standardima i vrednostima koje onapodrazumeva.

Vi moète da odbacujete razne aspekte novih tehnologije izsasvim opravdanih li~nih razloga, ali u tom slu~aju morate sepomiriti da }ete ispasti iz igre u mnogim stvarima koje vas se

ina~e veoma ti~u, vezanim za uspe{niju komuni-kaciju, zapo{qavawe ili napredak. Otuda je iprihvatawe novih vrednosti pitawe neke vrsteopstanka u savremenim uslovima globalizacije.Ovde nipo{to nije re~ o odbacivawu autenti~-nih nacionalnih vrednosti, o ~ijem o~uvawu,naravno, vaqa voditi ra~una, nego o nastojawuda dru{tvo ne ostane na za~equ istorijskih

procesa. Radenko MUTAVXI]

U na{oj politi~koj eliti jo{ nije upotpunosti sazrelo uverewe u sve pred-nosti koje zemqa moè da dobije od in-tegracija u evropske i evroatlantskestrukture. Kona~no, i u tom procesu,kao i u tranziciji, ima i dobitnika i gu-bitnika, tako da se neki otpori moguobjektivno razumeti.

Mislim da bi globalizaciju tre-balo doìveti krajwe prakti~no, na

primer, kao aktuelne klimatske prome-ne kojima se, hteli ili ne, moramo pri-lago|avati.

15. novembar 2006.

7/23/2019 028 Odbrana

11/84

P E R S P E R

MARATON BEZ RAZLOGAPi{eQubodragSTOJADINOVI]

Z

T

Srbija imadovoqno staza zahodawe i tr~awe.Bar isto kolikoima hedonista Srbija raspolaè

sa qubiteqimazdravog ìvota.Sve je vi{e onihkoji su se bacilina dugo hodawe.To je pe{adijaaktivnog ìvota,qudi koji osvajajusvoje kilometre,po{tuju}i Epikura

i Xumhura.

Hodajte, ta aktivnost }e vam produìti ìvot.Svaki dan po deset hiqada koraka! Tako se topisalo oko struka, a ako budete uporniji pojavi}e

vam se keramika, to jest plo~ice na stomaku. Samohodajte, to }e obeleìti ciq koji ste mo`da zanema-rili, ili ga vi{e niste ni imali.

Kre}ite se, bilo gde i bilo s kim. Naleà}etese, ima kad, a o spavawu da ne govorimo. Idite negde,do|ite pe{ke tamo gde nikada niste bili. Ako jeste, pa

{ta onda?! Nije vam prvi put da ne{to ponavqate.Tako lekari, posebno kardiolozi. Onaj koga mr-zi da ide po novine, traì}e od vas da krenete u ma-ratonsko hodawe. Doktor koji spali tri pakle dnevnoi bezdu{no sasipa nikotin, katran i smolu u svoja, ai prisutna plu}a, tvrdi}e kako je duvan {tetan i gadankao |avo. Iza svake cigare vreba smrt li~no. Rak plu-}a bato, nego {ta!

Zdravstveni radnik koji qu{ti viwak kao vodu,smrtno }e se uvrediti ako ne po{tujete wegovu zabra-nu. Iako lepo bazdi na kacu sa kominom dok vam meripritisak i slu{a kr~awe u plu}ima.

Meso, posebno crveno zabraweno je za starijeod pedeset godina. Masno i za mla|e. ^varci su neo-doqivi, ali umeju da umlate zavisnika. Navalite na

ribu, gospodo i drugovi, ako ne sad, kad }ete! Belo me-so je spas, povr}e, vo}e, zob, zrnca kukuruza i klice.Ro{tiq, jagwetina i {priceri vi{e jok! Kakav {pri-cer kad nigde nema sifona sa sodom. Ovi gaziraniaerati, to ti je bolest sama po sebi.

Sve ono {to ste voleli, mnogo je {tetno. Za onekoje je opomenula sr~ana pumpa, i vo|ewe qubavi jeopasno po ìvot. Moè da ga strefi u najdelikatnijem~asu i nezgodnoj pozi, pa tako obruka sebe i ostavimasnicu na rodoslovu. Afamiliji neugodno erotskonasle|e.

ato vaqa hodati, a onda, kad sabere{ snagu, do-pu{teno ti je sve {to dokoni lekari zabrawuju.Mo`da je stoga pe{adija bogovski rod vojske. Bez

we ni{ta. O ratnoj upotrebi ~oveka, ostalo je kla-si~no, nepisano pravilo, skoro deviza iz istorije po-

zicionog rata: Tamo gde nije pro{la pe{adija, pro-stor se ima smatrati neosvojenim!

Nezavisno od hodawa, dakle pe{a~kog manevra,i brzine kojom se moè kontrolisati prostor, klasi~-na vojska je ipak prili~no ~udna organizacija. I tokad je o kretawu re~. Vojska ~esto tr~i bez razloga.Ili su oni mo`da sakriveni. Zatim bez razloga ~eka,ili se to {to se radi ne vidi spoqa. Vojska tr~i dabi ~ekala, i ~eka da bi tr~ala! To je modernizovanabasna o Ahilu i korwa~i, po kojoj atleta nikada nestiè oklopqenog viteza Koju, samo ako gmizavac imakoji metar prednosti.

Basna je, naravno, samo stoi~ko filozofsko po-imawe odnosa izme|u vremena i prostora. Kao {to jekod epikurejaca odnos sa smr}u apsolutno nesazna-

tqiv: Gde sam ja smrt ne postoji. Gde je smrt ne po-stojim ja. Smrt i ja nemamo ni{ta zajedni~ko.

Kad se negde kre}emo i koristimo svoje hodali-ce, na{ ciq nije samo skidawe kilaè. To se moèuraditi obi~nom, upornom anoreksijom, ili satira-wem nekoliko paklica cigara na dan. Aipak, u svakomslu~aju idemo onim putem koji nas vodi beskona~nomciqu. [ta je posle ne zna niko. Tajnu zna samo onajkome nije dato da je otkrije. Epikur je mo`da bio u pra-vu, mada nam ne daje odgovor {ta se nalazi na tankojliniji izme|u postojawa i ni{tavila.

Ali, ovde je ipak re~ o hodoqubqu. Tu sloèni-cu je ovde uveo slikar, karikaturista i pisac Zulfi-kar Zuko Xumhur. I to negde sedamdesetih godinapro{loga veka. Zuko je hodao svuda gde je stigao i do-kle su ga noge nosile. I otuda (od hodawa) donosiosilne i sjajne pri~e, nedostupne za one koji jure le-te, ili ~ak tr~e.

Tako je taj umni hoda~ pre{partao Balkan, pa jei{ao u kom{iluke, pa je stigao da do{eta tamo gde seuop{te, retko stiè. A onda mu je ponestalo vremenaa po~ele su i da ga bole noge. Kad po~nu da ti trnu ho-dalice, to je znak da im polako isti~e rok trajawa,onda negde sedne{ i posmatra{ sa veseqem i setomone koji negde ùre.

ako je Zuko sedeo na Ba{-~ar{iji posle svogosvaja~kog balkanskog hodoqubqa, ne uspev{ipri tom da mnogo popravi svoje hoda~ke sposob-

nosti. Zato jer je mnogo voleo ìvot, a on je, kako ve}videsmo, naj{tetniji po zdravqe.

I video je sredove~nog Sarajliju, koji je obukaotrenerku i protr~ao negde. Bio je to xoging, na stazikoja je prolazila ta~no pored }evabxinice ~uvenogfudbalera Asima Ferhatovi}a. Videv{i tog zadiha-nog, pomalo trbu{astog trka~a, Zuko je, povukav{i du-ga~ak dim iz svog ~ibuka, kako svedo~e prisutni, kazaota~no ovo: Insanu (~oveku) je sudbina ta~no dala izapisala kolko }e kora~aji u ìvotu napravit. I sadgledaj ti papana, koji juri ko muva bez glave, da i {toprije potro{i!

Beograd je pun kafana i mesarnica. Tu se proda-ju, piju, udi{u, jedu uglavnom {tetne materije. Indu-

strija zabave i hrane cveta, mada je skupo. Slabo pla-te`ni Srbi su zaposeli najskupqe kafane i splavove.Snobovi koji dawu qube xez, crkavaju no}u od pijanogderta pod nepodno{qivim zvucima turbo-folka.

Srbija ima dovoqno staza za hodawe i tr~awe.Bar isto koliko ima hedonista, Srbija raspolaè saqubiteqima zdravog ivota. Sve je vi{e onih koji suse bacili na dugo hodawe. To je pe{adija aktivnog ì-vota, qudi koji osvajaju svoje kilometre, po{tuju}iEpikura i Xumhura.

Najlep{i beogradski park, krasni ostatak iskr-~ene [umadije, Ko{utwak, pun je onih koji se bore zamalo vi{e kiseonika u svom krvotoku.

Ali, evo {ta je o tome govorio pesnik Beograda,Du{ko Radovi}: Ko{utwak je pun manijaka. Jedni tr-

~e za ènama, drugi bez razloga!Autor je komentator lista Politika

11

7/23/2019 028 Odbrana

12/84

AKTUELNO

15. novembar 2006.

Povodom godi{wice mandata,ministar odbrane

dr Zoran Stankovi} odrào jekonferenciju za novinare

na kojoj je govorio {ta je odwegovog dolaska u~iwenou ministarstvu koje vodi,

o eksploziji skladi{ta municijekod Para}ina, Hagu, Rigi...

12

Ubojna sredstva Vojske i Ministarstva unutra{wih poslo-va na teritoriji Republike Srbije ~uvaju se u 56 skladi-{ta, a 10.600 tona sme{teno je na otvorenom. Od pome-nutog broja skladi{ta, wih ~etrnaest nalazi se na svegapedesetak metara udaqenosti od stambenih objekata, zato{to su ku}e naj~e{}e pravqene bez gra|evinskih dozvolaDa bi sva ta municija, koja se ~uva u neposrednoj blizini

qudi, bila preme{tena potrebno je oko {est meseci do godinudana. Problemi sa municijom nasle|eni su od 1991. godine, aosnovna obaveza Ministarstva odbrane sada jeste da ~estimkontrolama i dodatnim merama opreza nadzire skladi{ta dok

ne budu izme{tena, rekao je ministar odbrane dr Zoran Stan-kovi}.

SRBIJA I PARTNERSTVO ZA MIR

Na pitawe o eventualnom prijemu Srbije u ProgramPartnerstvo za mir na samitu u Rigi krajem meseca mini-star Stankovi} je odgovorio:

Imamo dve grupe zemaqa: u jednoj su one koje se zala-ù da na{a zemqa bude primqena i u drugoj su one koje suprotiv toga. Iskreno govore}i, da je Skup{tina u me|uvre-menu donela odluku o upu}ivawu pripadnika Vojske Srbijeu mirovnu misiju u Avganistan, skoro sam siguran da bismobili primqeni u taj program. Ovako, i daqe se nadamo da

}emo biti primqeni.

UBRZAN RADNA REFORMAMA

KONFERENCIJA ZA NOVINAREMINISTRA ODBRANE

Tek po zavr{etku reforme sistema odbrane utvrdi}e serealne koli~ine vi{kova ubojnih sredstava, ali se moè o~e-kivati da }e one biti ve}e od deset hiqada tona. Kako za deosredstava nema interesovawa na trì{tu, ona treba da bududelaborisana. Delaboraciju i uni{tavawe radi TRZ Kraguje-vac, a u 2005. godini sanirano je oko 2.000 tona.

[to se ti~e skladi{ta kod Para}ina, u wemu se nalazilo4.110 tona municije razli~itog kalibra, a procewuje se da je ueksploziji uni{teno oko 1.300 tona, odnosno 32 odsto. Eksplo-zija nije zahvatila pet magacina i oko 2.810 tona sredstava, ata~no stawe }e se utvrditi po okon~awu detaqnog ispitivawa.Od ukupne potencijalno ugroène povr{ine do sada je potpuno

ra{~i{}eno oko sedam odsto. Prona|eno je 639 sredstava, uni-{teno 167, a 472 su pripremqena za uni{tavawe. Da bi neuni-

7/23/2019 028 Odbrana

13/84

{tena sredstva bila pregledana potrebno je 75 do 80 radnihdana i oko 2,5 miliona dinara.

Kako je novinarima u Centralnom domu Vojske Srbije rekaoministar Stankovi}, na sastanku odrànom dan ranije povodomaktuelnih de{avawa u Para}inu, a da se tako ne{to vi{e ne biponovilo, Vladi Republike Srbije predloèno je da hitno usvojistrategijsko-normativna dokumenta iz oblasti odbrane, da se,preko Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i

Ministarstva spoqnih poslova, intenzivira prodaja vi{kova,da se obezbede dodatna sredstva za sanaciju perspektivnih skla-di{ta prema svetskim standardima, pro{ire kapaciteti za uni-{tavawe u TRZ Kragujevac i izgrade nova savremena skladi{ta,te da se ubrza dono{ewe detaqnih urbanisti~kih planova nalokacijama gde se predvi|a gradwa novih skladi{ta.

JEDNOGODI[WI UÎNAK

O tome {ta je za godinu dana uradilo Ministarstvo od-brane, ministar Stankovi} je ukratko pobrojao:

U proteklom periodu, osim {to smo ubrzano radili nareformi odbrane, znatno smo doprineli stabilizaciji bezbed-nosne situacije u Kopnenoj zoni bezbednosti. Ostvareni su veo-ma dobri rezultati na me|unarodnom planu i radimo na aktiv-

nijem ukqu~ivawu u me|unarodne misije. Vratili smo znatan deodugova iz prethodnog perioda, radimo na poboq{awu standar-da pripadnika vojske, a u me|uvremenu nije bila nijedna novaafera. Za vreme poplava Vojska je bila glavni oslonac ugroè-nom stanovni{tvu.

U radu smo imali propuste. Tokom slu`be stradalo je se-dam pripadnika Ministarstva, od ~ega su dva smrtna slu~aja uodgovornosti vojne organizacije. Pri~iwena je znatna materi-jalna {teta, najskoriji i najozbiqniji slu~aj bila je eksplozijaskladi{ta kod Para}ina koja je sre}om pro{la bez qudskih r-tava.

Jedan od prioriteta u radu Ministarstva odbrane, rekaoje ministar, bila je konsolidacija zate~enog stawa. Formiranje novi menaxment Ministarstva i Vojske sa timskim pristupom

radu koji je pokazao dobre rezultate. Osim Strategijskog pre-gleda odbrane, u Ministarstvu su pripremqeni nacrti svih neo-phodnih dokumenata iz wegove nadle`nosti, a Ministarstvo jeu~estvovalo i u izradi ostalih dokumenata za koje su nosiocidruge institucije. Nasle|eni dug od 5,7 milijardi dinara za2005. godinu smawen je za 4,1 milijardu zahvaquju}i racional-nom raspolagawu resursima.

Sa Vladom Srbije izra|en je Master plano prodaji vi{kavojnih nepokretnosti, a svi prihodi nameweni su za potrebe re-forme sistema odbrane. Tu se pre svega misli na stambeno zbri-wavawe pripadnika, modernizaciju naoruàwa i obnovu vojnihobjekata. Do sada su prodata ~etiri objekta ukupne vrednostioko 26 miliona dinara. Rebalansom buxeta obezbe|ena su sred-

stva za pove}awe plata i penzija za 20 posto od septembra ovegodine, {to je prvo pove}awe posle oktobra 2005. godine.

Na obezbe|ewu administrativne linije sa Kosovom i Me-tohijom i kontroli Kopnene zone bezbednosti, na 24 baze anga-

òvani su profesionalni pripadnici Vojske Srbije i vojnicina odsluèwu vojnog roka koji se dobrovoqno jave na tu du`nost.Prema pripadnicima Vojske izmirena su zaostala dugovawa iredovno se ispla}uju teku}e obaveze.

U toku je uspostavqawe nove strukture General{taba i Voj-ske u skladu sa standardima Natoa. Stvaraju se nove brigadepo novim formacijama. Ve} su formirane Prva brigada Kopne-ne vojske, Specijalna brigada i Brigada veze. U skladu sa vla-dinom Strategijom integrisanog upravqawa granicama, MUPobezbe|uje dràvne granice. Zavr{eno je preuzimawe granicesa Ma|arskom, Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom, a nastavqase sa Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.

Ove godine izvedene su zajedni~ke obuke i ve`be sa ma-|arskom i bugarskom vojskom, te sa Kforom, a u planu je trila-

teralna ve`ba sa Rumunijom i Bugarskom Dunavska straà2007.

ME\UNARODNA VOJNA SARADWA

U proteklom periodu u me|unarodnu vojnu saradwu uloì-li smo velike napore i na postignute rezultate s pravom moè-mo da budemo ponosni. Obim aktivnosti u toj oblasti u odnosuna prethodni period znatno je pove}an. Saradwa sa Natoom od-vija se preko Prilago|enog programa saradwe i Grupe Srbi-jaNato za reformu odbrane. Radi implementacije Sporazuma otranzitu snaga Natoa, koji je potpisan pro{le godine, uskoro seu Beogradu o~ekuje otvarawe vojne kancelarije Natoa za vezu saSrbijom.

Ministarstvo odbrane iniciralo je potpisivawe bilate-

ralnih vojnih sporazuma sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama.Nakon potpisivawa Sporazuma o statusu snaga pokrenut je Pro-gram dràvnog partnerstva sa Ohajom i ta saradwa je ve} po~e-la. Po~etkom oktobra SAD su odobrile Srbiji pristup Pro-gramu me|unarodnog vojnog obrazovawa i obuke za {kolovawena{ih oficira u toj zemqi, rekao je ministar odbrane.

Kako je u~e{}e u mirovnim operacijama, prema Strategijiodbrane, jedan od tri osnovna zadatka Vojske Srbije, trenutno15 pripadnika vojske u~estvuje u tri mirovne misije Ujediwenihnacija. Ministarstvo odbrane radi na tome da se taj broj pove-}a, rekao je ministar, dodaju}i da je Vlada Srbije odobrilaangaòvawe pripadnika vojske u mirovnim misijama u Avgani-stanu i Libanu, ali se ~eka kona~na odluka koja treba da budeusvojena u Skup{tini Srbije.

Sawa SAVI]Snimio Darimir BANDA

13

VR[IOCI DU@NOSTI I ZASTUPNICI

Nakon raspada dràvne zajednice Ministarstvo od-brane ìvi u nekoj vrsti vanrednog stawa po{to nije po-stalo deo Vlade Srbije. To je dovelo do situacije u kojojse na ~elnim du`nostima u Ministarstvu nalaze vr{iocidu`nosti ili zastupnici.

Ne znam kada je bilo da jedan na~elnik general{ta-ba bude zastupnik na~elnika general{taba pet meseci. Utakvoj situaciji nismo mogli niti moèmo da sprovodimobilo kakve kadrovske promene koje podrazumevaju odlukeo postavqewu funkcionera na generalski poloàj. O~e-kujemo da }e ubrzo biti izbori posle kojih }e se status

Ministarstva odbrane regulisati na adekvatan na~in.

KOLIKA JE ÎJA ODGOVORNOST?

Na pitawa vezana za saradwu sa Ha{kim tribunalomministar odbrane dr Zoran Stankovi} odgovorio je da sezalagao da se od trenutka kada je donesen Zakon o sarad-wi sa tim sudom 11. aprila 2002. do danas sprovede ana-liza o tome ko je i {ta uradio.

Ja mogu da kaèm {ta je po tom pitawu uradila Voj-ska u vreme od kada sam ministar, ali neka i drugi koji suu~estvovali u svemu kaù {ta su oni uradili. Tako naosnovu argumentovane rasprave moèmo da vidimo kolikaje ~ija odgovornost, rekao je ministar dodav{i da ne mo-è da bude sto odsto siguran da neki od qudi koji su u ak-tivnom sastavu Vojske na neki na~in ne pomaù Mladi}a,ali i da je obaveza Vojnobezbednosne agencije da otkrijeeventualne pomaga~e.

7/23/2019 028 Odbrana

14/84

14

P O S L E N E S R E ] E U P A R A ] I N S

PISKQU^ ENA

U ovom trenutku gra|ane

Para}ina i ]uprije

najvi{e brine da li su

i koliko sigurni od,

eventualno, novih

eksplozija. Me|utim,

{iru javnost interesuje,

pre svega, uzrok nesre}e

i ko je odgovoran za wu

a to, naravno, spada u

nadle`nost istra`nih

organa. U pozadini ta dva

velika pitawa pirotehni~ari

Tehni~kog remontnog zavoda

Kragujevac i inìwerci

Vojske Srbije strpqivo rade

na pronalaèwu i

uni{tavawu razasutih

ubojnih sredstava.

U FOKUSU

ro{lo je. Eksplozija u vojnom skladi{tu Para}inske utrine ve} nekoli-ko nedeqa je iza nas. Sre}om, ponovimo, tom prilikom nije bilo poginu-lih i teè povre|enih, dok se materijalna {teta, u vidu poru{enih krovo-va i polomqenih stakala, ubrzano sanira. Ipak, u ovom trenutku, gra|anePara}ina i ]uprije najvi{e brine da li su i koliko sigurni od, eventual-

no, novih eksplozija. S druge strane, {iru javnost interesuju, pre svega, uzrocii odgovornost za nesre}u {to, naravno, spada u nadle`nost istra`nih organa.U pozadini ta dva velika pitawa pirotehni~ari Tehni~kog remontnog zavodaKragujevac i inìwerci Vojske Srbije strpqivo rade na pronalaèwu i uni-{tavawu razasutih ubojnih sredstava, dok pripadnici 201. pozadinske bazeo~ekuju odluku za postupawe sa preostalim ubojnim sredstvima.

I Z V E [ T A J V E [ TA K A Z A S E D A M D A N A

Krenimo od prvog pitawa. Da li su opravdano zabrinuti stanovnici Para-}ina i ]uprije bezbedni od novih i zaostalih eksplozija? Istra`ni sudija Okru-`nog suda u Ni{u Radomir Mladenovi} daje jasan i nedvosmislen odgovor:

Nema vi{e te opasnosti. Opasnost je ve}a od razasutih minsko-eksplo-zivnih sredstava koje pirotehni~ari uni{tavaju, ali treba vremena da se tajposao zavr{i.

Pomenutoj oceni pridruùje se i vo|a ekipe pirotehni~ara major MilanMilo{evi} koji tvrdi sa velikom sigurno{}u da ne postoji vi{e opasnost odaktivirawa preostalih koli~ina ubojnih sredstava. Do povre|ivawa gra|anamoè da do|e samo ukoliko ne po{tuju ograni~ewe ulaska u zonu uni{tavawaneeksplodiranih ubojnih sredstava ili svojim nepa`qivim rukovawem izazovuaktivirawe prona|enog ubojnog sredstva.

Istra`ni sudija Radomir Mladenovi} i zamenik okru`nog javnog tuìoca\ura Blagojevi} su, u pratwi ve{taka Zorice Suboti}, iza{li na mesto nesre-}e odmah posle eksplozije ali su iz bezbednosnih razloga prekinuli istragudok se ne ra{~iste prilazni putevi. Kada je to u~iweno, istra`na ekipa je po-novo iza{la na lice mesta i obavila stati~ki deo uvi|aja u skladi{tu Para-}inske utrine.

Magacin 54, koji je gra|en posle rata, potpuno je uni{ten, kao i plat-forme 2, 5 , 6 i 7. Na platformi 5 nalazila se municija 20 mm i to mesto pre-tvoreno je u pepeli{te, dok se svuda okolo nalaze razna neeksplodirana min-

7/23/2019 028 Odbrana

15/84

sko-eksplozivna sredstva. Prikupili smo potrebnu dokumentaciju,a sada treba da se uradi kriminalisti~ko-tehni~ka dokumentacijai naprave foto snimci. Ve{taci imaju rok od dve do tri nedeqe dadostave kompletan nalaz o svemu {to se ovde dogodilo 19. okto-bra ujutro. Posledwi rok za dostavqawe izve{taja je 20. novem-bar kaè istra`ni sudija i nagla{ava da }e ve{taci mo`da tra-ìti jo{ neku istra`nu radwu. Postoji mogu}nost da se na poligo-nu Pasuqanske livade ili drugom bezbednom mestu izvede odre-|eni eksperiment, to jest kontrolisana eksplozija, radi utvr|iva-wa reakcije municije 20 mm na poàr ili neke druge okolnosti.

Prema re~ima istra`nog sudije

Mladenovi}a, u para}inskom skladi{tunalazilo se ukupno 4.000 tona ubojnihsredstava, od kojih je eksplodiralo1.310 tona razne municije, mina ili ra-keta i to 960 tona na platformama 2,5, 6 i 7 i 350 tona u magacinu 54. Veo-ma je va`na i ocena istra`nog sudije dase ve} u ovoj fazi istrage moè zakqu-~iti da eksplozija nije izazvana tero-risti~kim aktom.

Iskqu~ujem mogu}nost teroristi~-kog akta, diverzije ili sabotaè na-glasio je sudija Mladenovi}. Uzrokeksploziji mogao bi da bude qudski ilitehni~ki faktor, ali jo{ nije vreme dabilo {ta preciznije kaèm. Ima indi-cija da je sve po~elo sa platforme broj5 odakle su ~uvari ~uli pucketawe u vi-du pe{adijske vatre i kasnije videli dimi plamen. Na woj su bili uskladi{tenisvetle}i meci, a oni su mogli da zapalei ostale platforme koje su me|usobnoudaqene oko 50 metara. Pretpostavkuzasnivam na dosada{woj istrazi, ali jepotrebno sprovesti jo{ neka ve{ta~e-wa, kako bi se kona~no utvrdilo gde jebila inicijalna eksplozija i da li jeprvo izbio poàr ili se desila detonacija.

P I R OT E H N I ^ A R I N A D E L U

Do sada smo pregledali nekoliko procenata ukupne povr{i-ne na kojoj se nalaze razasuta neeksplodirana ubojna sredstva kaè vo|a ekipe pirotehni~ara iz TRZ Kragujevac major MilanMilo{evi}. Ipak, treba naglasiti, ono {to je moglo da poreme-ti normalan ivot i rad na ovom prostoru, ve} je o~i{}eno. Osta-tak povr{ine ne predstavqa tako veliku opasnost ali za wenu sa-naciju treba vi{e vremena, pa zavr{etak posla o~ekujem do prvihprole}nih dana.

Nosilac poslova uni{tavawa neeksplodiranih ubojnihsredstava je ekipa pirotehni~ara iz TRZ Kragujevac, koja je nasebe preuzela odgovornost da sanira posledice eksplozije. Pi-rotehni~ari iz Kragujevca do sada su prona{li nekoliko stotinamina, raketa, projektila i drugih neeksplodiranih ubojnih sred-

stava, ali se pretpostavqa da }e se taj broj pove}ati narednihdana. Naime, efekti dejstva udarnog talasa eksplozije bili su

takvi da je ve}ina neeksplodiranih ubojnih sredstava skoncen-trisana na prostoru polupre~nika od 500 metara, a koji se na-lazi u skladi{tu. Po~etak radova u samoj zoni skladi{ta plani-ra se za 30 do 60 dana.

Zona rasprostirawa neeksplodiranih ubojnih sredstava iz-nosi oko hiqadu hektara.

To je velika povr{ina zaga|ewa i zato }e pretraga trajatidugo govori major Milo{evi}. O~ekuje nas i veliki posao sa-nacije uèg centra magacinskog kompleksa gde }e pronalaèwe,uklawawe i deaktivirawe neeksplodiranih sredstava biti sloè-no usled wihove velike gustine rasprostirawa.

Poslovi o kojima govori major nisu nimalo jednostavni. To-kom rada nailazi se i na opasne neeksplodirane mine za ru~neraketne baca~e, upaqa~e za protivtenkovske i mine za minobaca-~e. Posebno je sloèn posao deaktivirawa rakete 90 mm (osa) ko-ja ima prili~no nesiguran sistem armirawa upaqa~a, koji je takokonstrukciono izveden da svako pomerawe ili manipulisawe ta-kvim sredstvom moè da dovede do aktivirawa.

Pirotehni~ari sve to znaju, jer imaju veliko petnaestogodi-{we iskustvo. Naime, tada su izvodili veliki broj sanacija mesta

nastalih eksplozija. Naàlost, bilo je

i negativnih iskustava, vezanih za po-vre|ivawe wihovih radnika.

Poslu pristupamo sa najve}ommogu}om pa`wom i ozbiqno{}u kaèmajor Milo{evi}. Ovde imamo 25 is-kusnih pirotehni~ara. To je sasvim do-voqno, jer da ih je vi{e na ovim poslo-vima samo bi se pove}ao rizik od po-vre|ivawa.

M A GA C I N 5 4

Miqan Miti} iz Kragujevca jedan jeod pirotehni~ara koji ve} danima radena prostoru oko eksplodiranog skladi-

{ta. Do sada je prona{ao nekoliko de-setina minsko-eksplozivnih sredstava.Gledamo ga u trenutku kada pronalazizlokobnu minu 60 mm za minobaca~. Pa-`qivo je obeleàva i preduzima postup-ke za weno uni{tavawe. Re~ je, kako ka-è, o prili~no opasnom postupku. Zato,jo{ jednom treba skrenuti pa`wu gra|a-nima Para}ina i ]uprije da se pona{a-ju u skladu sa upozorewima i da ne pred-uzimaju nikakve samostalne aktivnostisa prona|enim ubojnim sredstvima.Prema re~ima majora Milo{evi}a, do-

sada{wi apeli urodili su plodom, tako da gra|ani imaju ozbiqanpristup u odnosu na pona{awe nekoliko dana posle eksplozije ine ulaze u zone koje jo{ nisu pregledane.

Kru`na povr{ina epicentra eksplozije, koja obuhvata neko-liko platformi, i danas pruà stravi~nu sliku. Eksplozija se o~i-gledno {irila poàrom i detonacijama. Samo ostaci ubojnih sred-stava podse}aju da je razoreni magacin broj 54 bio nekada zidaniobjekat. Prema efektima razarawa, vidi se da je najve}i deo udar-nog talasa generisan upravo wegovom eksplozijom. U wemu se na-lazila i najve}a koli~ina municije stokirana na jednom mestu, a utoj municiji se, kako kaù stru~waci, nalazila najve}a koli~inaeksploziva. Gledaju}i potpuno razoren magacin, neminovno se na-me}e pitawe: Da li je sada uop{te mogu}e utvrditi uzrok eksplozi-je u skladi{tu?

Major Milo{evi} smatra da je primenom metoda kriminali-sti~kih istraìvawa i laboratorijskih ispitivawa mogu}e pri-

bli`no, pa i pouzdano odrediti uzrok te nesre}e.Zoran MILADINOVI]

15

M V O J N O M S K L A D I [ T U

SABOTA@A

Istra`ni sudija Radomir Mladenovi}

7/23/2019 028 Odbrana

16/84

15. novembar 2006.16

R E F O R M A S I S T E M A O B U K E V O J S K E S R B I J E

Vojska Srbije ima sistem obuke ~iju osnovu predstavqa osposobqavawe vojnikana odsluèwu vojnog roka. Funkcionisawe ovog modela optere}eno je te{kimmaterijalnim poloàjem u kojem se Vojska nalazi, vi{estrukim skra}ivawemvojnog roka, a samim tim i skra}ivawem raspoloìvog vremena za obuku. âkse i postoje}i redukovani model obuke ne realizuje u potpunosti, zato {to upraksi ima problema poput neadekvatne popune jedinica, slabog odziva vojni-

ka na odsluèwe vojnog roka, brojnih zadataka van procesa obuke, neadekvatne ma-terijalne baze, te odre|enih subjektivnih slabosti.

U takvim okolnostima te{ko je obezbediti kvalitetnu obuku vojnika i jedinica

i wihovu osposobqenost za izvr{avawe namenskih zadataka. Jasno je da reformasistema odbrane zahteva i zna~ajne promene u obuci, koje treba da omogu}e stvara-we efikasnog i funkcionalnog sistema obuke koji }e biti prilago|en postoje}im ibudu}im izazovima, rizicima i pretwama bezbednosti, misijama i zadacima Vojskei sistema odbrane u celini. Neke promene su ve} nagove{tene, a sve ~e{}e su u op-ticaju i nove re~i kao {to su, na primer, interoperabilnost ili modularne jedi-nice.

O reformi i budu}nosti sistema obuke Vojske Srbije razgovaramo sa najodgo-vornijim stare{inama u Upravi za obuku General{taba Vojske Srbije.

CENTRI ZA OBUKU

U periodu do 2010. godine organizacija Vojske Srbije uskladi}e se sasavremenim standardima koji se primewuju u evroatlantskim integracijama ka-è zastupnik na~elnika Uprave za obuku pukovnik Milivoje Aran|elovi}. @eli-

mo da do tada, s jedne strane, skladnim razvojem sistema obuke obezbedimo po-voqne uslove za plansku, organizovanu i neprekidnu obuku, a s druge, postepen

Promene u obucitreba da dovedu dostvarawa efikasnog ifunkcionalnog sistemaobuke koji }e bitiprilago|en postoje}imi budu}im izazovima,

rizicima i pretwamabezbednosti, misijamai zadacima Vojske isistema odbrane ucelini. Drugim re~ima,posle 2010. godinesvaki pripadnik VojskeSrbije treba da vladaznawima i standardimapoput vojnika istare{ina iz modernihsvetskih armija.

U KORAK SA

7/23/2019 028 Odbrana

17/84

razvoj i uspostavqawe no-vog celovitog sistema obukeVojske Srbije.

U prvoj fazi, najva`ni-je je odràti kontinuitetobuke, {to }e biti osnovnizadatak Uprave za obuku idoktrinu koja treba da se

formira. Ona treba da kre-irawem sistema obuke obez-bedi i povezivawe procesaosposobqavawa sa misija-ma, zadacima i doktrinar-nim re{ewima o upotrebiVojske Srbije. Nadle`nostibudu}e Zdruène operativnekomande su, tako|e, jasne iodnose se na planirawe izdruìvawe dejstava vidovai specijalnih jedinica u ope-racijama. Komanda }e, uskladu sa pripremqenimplanovima, definisati koje

jedinice Vojske Srbije trebaobu~iti za odre|ene vojne inevojne operacije. U 2007.godini planira se formira-we i Komande za obuku koja}e upravqati i objediwava-ti obuku pojedinaca u cen-trima za osnovnu i specija-listi~ku obuku.

U centrima za osnovnuobuku stvori}e se uslovi za

17

op{tu vojnu obuku vojnika naodsluèwu vojnog roka i na-stavak osposobqavawa ucentrima za specijalisti~kuobuku. Planirano je da se dokraja 2007. godine formi-raju, po teritorijalnomprincipu, centri za osnovnu

obuku u Somboru, Pan~evu,Jakovu, Poàrevcu, Vaqevu,Kru{evcu, Zaje~aru i Le-skovcu. Obuka u centrimabila bi univerzalna i usme-rena na dostizawe osnovnihznawa i ve{tina u rukovawunaoruàwem i opremom, sa-moza{titi i pona{awa ukriznim situacijama.

Va`no je znati da su oniujedno i osnova za formira-we teritorijalnih brigada,{to }e znatno uticati nawihovo mesto i ulogu u Voj-

sci Srbije. Centri za spe-cijalisti~ku obuku formi-ra}e se po srodnim grana-ma vojne delatnosti i to uPoàrevcu (KoV), Batajni-ci (V i PVO), Kru{evcu (lo-gistika) i Gorwem Milanov-cu (veza i informatika), a uwima }e se, pored vojnikana sluèwu vojnog roka,osposobqavati i vojnici pougovoru. Po ukidawu obave-znog sluèwa vojnog roka,

centri za obuku obu~avali bi vojnike dobrovoqce za popunu jedi-nica Vojske Srbije aktivnom i pasivnom rezervom i kandidate zavojnike po ugovoru.

Nakon obuke u centrima za osnovnu i specijalisti~ku obuku,pripadnici profesionalnih sastava nastavqaju da se osposobqa-vaju u svojim jedinicama. Taj proces treba da sadràjem i intenzi-tetom obezbedi vrhunske rezultate, integraciju i efikasnost u iz-vr{avawu namenskih zadataka. Obuka u pruàwu podr{ke organi-ma vlasti u suprotstavqawu neoruànim oblicima ugroàvawabezbednosti izvodila bi se u okviru redovne obuke komandi i jedi-nica, dok bi se za u~e{}e u misijama o~uvawa i izgradwe mira uregionu i svetu osposobqavalo u posebnim centrima u zemqi iliinostranstvu.

POZITIVNA TRANSFORMACIJA

Izloèni koncept razvoja sistema obuke Vojske Srbije nijedaleka budu}nost. Mnogi wegovi elementi zaìve}e ve} narednegodine, dok se uspostavqawe optimalne organizacije i stabilnofunkcionisawe novog sistema obuke o~ekuje 2010. Proces refor-me ide paralelno sa profesionalizacijom, to jest, kako bude ra-stao stepen profesionalizacije tako }e se i reforma sistemaobuke pribliàvati svom kona~nom obliku.

Na papiru sve to izgleda logi~no, ~vrsto, uvezano i jedno-stavno. U Vojsku Srbije dolaze vojnici dobrovoqci koji prolaze45 dana op{te vojne obuke, onda se iz tog kontingenta, opet do-brovoqno, regrutuju vojnici po ugovoru koji odlaze u specijali-sti~ke centre. Najboqi me|u wima bi}e kandidovani za podofi-cire. U centrima za obuku obavqa se i trena` pripadnika aktiv-ne i pasivne rezerve, koji, tako|e dobrovoqno, treba da proveduod 30 do 60 dana godi{we u profesionalnim jedinicama. Ne mo-

èmo, a da se ne zapitamo: Ho}e li sve to funkcionisati, da li}e mladi}i hteti da dobrovoqno dolaze u Vojsku Srbije, zavr{a-

UPRAVA ZA OBUKU

Obuka Vojske Srbije je podsistem jedinstvenog sistema ospo-sobqavawa i predstavqa organizovanu, plansku i neprekidnu de-latnost komandi, jedinica i ustanova. Usmerena je na sticawe po-trebnih znawa, ve{tina i navika, te razvijawu psihofizi~kih spo-sobnosti za izvr{avawe definisanih misija i zadataka. Stru~niorgan razvoja i usavr{avawa i nosilac stru~nog nadzora je Upra-va za obuku General{taba Vojske Srbije.

U Upravu se slivaju izve{taji iz jedinica, koji govore da jestawe u obuci te{ko i sloèno, {to se najboqe vidi po malombroju vojnika, lo{oj materijalnoj bazi, zastarelim ve`bali{timai nedovoqnoj osposobqenosti izvo|a~a obuke. Dodu{e, ocene van-rednih i delimi~nih kontrola tokom leta su dobre i vrlo dobre,ali treba imati u vidu da su vrednovane samo stru~nospecijali-sti~ke sposobnosti profesionalnih pripadnika. Najboqi rezul-tati postignuti su u Gardijskoj i 125. motorizovanoj brigadi.

Najodgovorniji qudi u Upravi za obuku preduzimaju mere kojeu postoje}im uslovima mogu da defini{u jedinstvenu osnovu siste-ma, razviju i usavr{e sistem obuke i prate wegovu realizaciju upraksi. Na osnovu ste~enih iskustava, Uprava za obuku izmenila jePlan i program obu~avawa vojnika, tako {to je zadràla, opleme-nila i dodala potrebne teme, a anahrone i prevazi|ene sadràjeizbacila. Naàlost, jo{ nisu izra|eni novi sistemsko-normativ-

ni dokumenti u obuci, zato {to takvih dokumenata nema jo{ ni nanivou MO i Vojske Srbije.

SVETOM

Pukovnik Milivoje Aran|elovi},zastupnik na~elnika Uprave za obuku

Pukovnik Branko Deleti},na~elnik Odeqewa za obuku vidova

Pukovnik Zoran [}eki}, na~elnikreferata za fizi~ku obuku

Pukovnik Milorad Sekulovi},zastupnik na~elnika Odeqewaza operativno-op{te poslove

7/23/2019 028 Odbrana

18/84

18

STRU^NA SAVETOVAWA

U ovoj godini Uprava za obuku G[ VS organizovala jevi{e stru~nih rasprava na temu Reforma sistema obuke, azakqu~ci sa tih skupova ugra|eni su u planove, programe ibudu}i rad. Poseban zna~aj imale su rasprave Vizija raz-voja sistema obuke do 2010. godine i Angaòvawe vojske uotklawawu posledica od elementarnih nepogoda i nesre}a

velikih razmera.Ovih dana odrà}e se radni sastanak o organizaciji

obuke u narednoj godini i stru~na rasprava vezana za obukuprofesionalnih lica u Ministarstvu odbrane, dok se za krajnovembra planira nau~no-stru~na konferencija sa me|una-rodnim u~e{}em [kolovawe i obuka u sistemu odbrane Evroatlantski aspekt. Ciq konferencije je sagledavawe mo-dela {kolovawa i obuke u sistemu odbrane u Srbiji, mogu}-nosti uvo|ewa savremenih re{ewa i standarda i definisa-we pravaca daqeg razvoja {kolovawa i obuke, radi {to br-èg ukqu~ivawa u evroatlantske integracije.

15. novembar 2006.

vaju obuku i budu deo profesionalnog ili rezervnog sastava voj-nih jedinica?

Preduzimqiv, stru~an i kreativan tim u Upravi za obuku G[

VS veruje da se zapo~eta reforma moè uspe{no zavr{iti. Reforma sistema obuke je po~ela tvrdi pukovnik Milivo-

je Aran|elovi} i odvija se kako je planirano. Naravno, uspeh idinamika uslovqeni su ostalim promenama u sistemu odbrane.Uveren sam da }e sistem obuke doìveti vaqanu transformaciju ida }emo na kraju imati vrhunski obu~enog pojedinca i osposobqe-nu jedinicu. Bez toga sve pada u vodu, zato {to je to uslov svih ak-tivnosti Vojske, po~ev od odbrane dràve pa do u~e{}a u mirov-nim misijama.

Dobre poznavaoce sistema obuke ne brine sada{wi pesi-misti~ki pogled na mogu}nost dobrovoqnog dolaska vojnika u VojskuSrbije.

To }e biti sasvim drugi sistem koji nema nikakve veze saovim poznatim modelom govori na~elnik odeqewa za obuku vido-va pukovnik Branko Deleti}. Dràva i Ministarstvo odbranemora}e da stimuli{u qude koji }e se dobrovoqno prijavqivati zasluèwe vojnog roka ili slu`bu u Vojsci.

Boqi standard, ugled i poloàj budu}e Vojske u dru{tvu i od-re|ene pogodnosti mo}i }e da privuku dovoqan broj mladi}a koji}e obavqati du`nosti profesionalnih vojnika. Vojska }e, narav-no, svoje profesionalce obu~avati, ali za sada nema jasne dr-àvne strategije kako }e se ostali gra|ani osposobqavati za od-branu zemqe. I danas imamo situaciju u kojoj se ~ak sa 44 odstoovogodi{weg regrutnog kontingenta ne izvodi nikakva obuka (voj-nici na civilnom sluèwu vojnog roka), tako da te mladi}e nijemogu}e angaòvati ni u civilnoj za{titi. Da li je mogu}e da posle2010. godine ogroman broj sredwo{kolaca, studenata i drugih

gra|ana ne}e biti osposobqen za nikakvu vojni~ku du`nost? U

ovom trenutku na to pitawe nema odgovora, ni na jednom dràv-nom ili vojnom nivou.

MODULARNE JEDINICE

Govorili smo o formirawu novih organizacijskih jedini-ca koje planiraju, organizuju, koordini{u i kontroli{u sistemobuke, te o {emi lokacija novih centara za obuku. Ipak, realnoje pretpostaviti da }e u tim organizacijskim jedinicama raditiqudi koji su se i do sada bavili sistemom obuke, te da }e centri

TEMA

7/23/2019 028 Odbrana

19/84

za obuku biti formirani tamo gde se obuka izvodila i prethod-nih godina. [ta je onda su{tinski novo u reformisanom sistemuobuke Vojske Srbije?

Pre svega, to je preno{ewe teì{ta u procesu osposobqava-wa sa individualne na kolektivnu obuku, to jest, sa pojedinca najedinicu.

19

MATERIJALNA BAZA

Slaba materijalna baza obuke jedan je od najve}ihproblema sa kojim se susre}u stare{ine i vojnici u sistemuobuke Vojske Srbije. Potro{na materijalna sredstva servi-siraju se koliko-toliko, ali je veliki deo objekata i tehnikezastareo i amortizovan. Nemamo, na primer, nijedno stre-li{te koje odgovara programskim uslovima ga|awa u vojsci.

Naravno, na sve to treba nadovezati i hroni~an nedostataknov~anih materijalnih sredstava. Prema re~ima zastupnikana~elnika odeqewa za operativno-op{te poslove u Upraviza obuku G[ VS pukovnika Milorada Sekulovi}a, ove godineje tek ne{to vi{e od pet miliona dinara predvi|eno za ku-povinu potro{nih materijalnih i nastavnih sredstva, sport-ske opreme i rekvizita.

S druge strane, imamo najskupqu vrstu obuku, zato {tose ona kod nas izvodi na sredstvima ratne tehnike. Nemacentara za simulaciju, simulatora i trenaèra, koji se u voj-skama koje su pristupile integracionim procesima masovnokoriste u sistemu obu~avawa. Nema ih zbog toga {to je wiho-va nabavka jako skupa. Recimo da simulator u avijaciji ko-{ta kao i ceo avion. U ukupnom zbiru i na duì rok, ova sred-stva, ipak, znatno pojeftiwuju proces osposobqavawa.

FIZI^KA OBUKA

Moramo teìti da se i sistem fizi~ke obuke refor-mi{e i da postane stabilan segment sistema obuke govorina~elnik referata za fizi~ku obuku pukovnik Zoran [}e-

ki}. U ovom trenutku, ulazni pokazateqi fizi~ke osposo-bqenosti vojnika su lo{i, a rezultati fizi~kih provera kodstare{inskog sastava ukazuju na stagnaciju ili opadawe fi-zi~kih sposobnosti. Planiramo da fizi~ka pripremqenostbudu}eg profesionalnog vojnika bude na mnogo vi{em nivou.To }e se posti}i sistemskim promenama, profesionalizaci-jom, pove}awem standarda fizi~ke sposobnosti za profesi-onalan sastav i odgovornim pristupom fizi~koj obuci isportu.

Sportskih takmi~ewa na nivou Vojske nije bilo od 1993.do 2003. godine. Sada su odràna tri godine uzastopce, {toje uslovilo angaòvanije i pove}ano bavqewa fizi~kim ak-tivnostima. Vojska Srbije u~estvuje i u sportskim aktivnosti-ma na me|unarodnom planu. To posebno vaì za period posleu~lawewa u Me|unarodni savet za vojni sport, na kongresu u

Dubaiju 2003. godine.

Mi èlimo da obu~imo vojnika specijalistu kaè pukov-nik Deleti} da ga operativna jedinica ukqu~i u svoj tim i budeefikasna s wim.

Jedinice Vojske Srbije obu~ava}e se po sadràjima kojiproisti~u iz wihovog mesta, uloge i zadatka u planiranim vojnimi nevojnim operacijama, te iz wihovog eventualnog u~e{}a u me-|unarodnim operacijama pod okriqem UN. Modularna jedinicaje jezgro oko koga }e se u budu}nosti sve graditi. Ciq je imatiuigrane i osposobqene timove qudi, koji }e, pak, ~initi opera-tivne i mobilne borbene sastave ranga bataqona, divizionaili eskadrile. Tako }e kompletne jedinice mo}i da se, po potre-bi, ugra|uju u druge sastave. Uslov koji jedinice Vojske Srbije

moraju ispuniti za uspe{no povezivawe sa drugim jedinicama uzemqi i van we je interoperabilnost, zbog ~ega su i promene usistemu obuke usmerene ka po{tovawu tog va`nog standarda. Sa-stavi Vojske Srbije moraju u narednom periodu dosti}i punu ope-rabilnost sa sistemima obuke oruànih snaga zemaqa ~lanicaevroatlantskih integracija, {to zna~i da treba da usvoje odre-|ene standarde u obu~enosti i opremqenosti. Interoperabil-nost predstavqa ulaznicu za u~e{}e u mirovnim operacijama.Primena zapadnih standarda, naravno, ne zahteva odustajaweod na{ih pozitivnih iskustava.

Sistem obuke Vojske Srbije u nekim svojim delovima do{ao jedo dowe ta~ke ispod koje se, jednostavno, ne moè i}i. To pogotovovaì za Vazduhoplovstvo i PVO u kojem ve} godinama piloti lete uminimalnom obimu, a raketa{i ne izvode potrebna ga|awa.

Da biste imali obu~enog pilota kaè referent za obu-

ku avijacijskih jedinica pukovnik Spasoje \ogo potrebno je dagodi{we leti bar 80 sati, a na{i piloti lova~ke avijacije pro-tekle godine leteli su u proseku po sat i deset minuta. Imamodesetak generacija pilota koji posle zavr{ene Vojne akademijenisu leteli ni minut, to jest, ima kapetana i majora koje tek tre-ba osposobqavati. Zato je, ~ini se, pravi trenutak za ozbiqnereforme u sistemu obuke Vojske Srbije i dobro je {to su one po-~ele. Ohrabruje {to se tim procesom bave qudi koji znaju kakoreformu treba provesti i imaju optimizma da postupak dovedudo samog kraja. Uostalom, novi sistem obuke polako postaje deona{e stvarnosti.

Ciq reforme sistema obuke Vojske Srbije je da posle 2010.godine svaki pripadnik Vojske Srbije vlada znawima i standardi-ma poput vojnika i stare{ina iz modernih svetskih armija.

Zoran MILADINOVI]Snimio D. BANDA

7/23/2019 028 Odbrana

20/84


DEMILITARIDEMILITARISve~anom ~inu primopredajeobezbe|ewa granice izme|u VojskeSrbije i MUP-a Srbije u Morovi}u,

osim visokih vojnih i policijskihli~nosti na{e zemqe, prisustvovali sudelegacija hrvatskih oruànih snagai ambasador Republike Hrvatskeu Beogradu

P R I M O P R E D A J A G R A N I C E P R

Krajem oktobra na Karauli Morovi} izvr{ena je sve~anaprimopredaja nadle`nosti obezbe|ewa aproksimativne gra-nice prema Republici Hrvatskoj izme|u Vojske Srbije i Mi-nistarstva unutra{wih poslova Republike Srbije. Time jepromewena nadle`nost nad celom granicom prema toj repu-

blici (oko 260 kilometara), a ostalo je da se to uradi jo{ sa gra-

nicom prema Bosni i Hercegovini, krajem decembra ove, odnosnoprema Makedoniji, krajem januara naredne godine.Primopredaji u Morovi}u prisustvovali su zastupnik na-

~elnika General{taba VS general-major Zdravko Pono{, sa sa-radnicima, delegacija MUP-a Srbije, koju je predvodio na~elnikUprave za pograni~nu policiju MUP-a Srbije pukovnik Du{anZlokas, delegacija hrvatskih oruànih snaga sa na~elnikom Glav-nog stoèra oruànih snaga Republike Hrvatske generalom zbo-ra Josipom Luci}em na ~elu i ambasador Republike Hrvatske uSrbiji Ton~i Stani~i}.

Posle ceremonije primopredaje obezbe|ewa granice premaHrvatskoj, zamene oznaka i table na Karauli Morovi}, prisutni-ma su se, u ime Komande Novosadskog korpusa VS, obratili gene-ral-major Stanimir Matijevi} i pukovnik MUP-a Du{an Zlokas.Re~eno je da je do sada, na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane

od 30. novembra 2004. i Saveta ministara SCG od 26. januara2005, demilitarizovana dràvna granica prema Ma|arskoj (1. ok-tobar 2005), Rumuniji (27. januar 2006) i Bugarskoj (30. jun 2006).

Ambasador RH u Srbiji Ton~i Stani~i} tom prilikom je na-glasio da je ovaj doga|aj na granici jedan od prvih me|unarodnihdoga|aja u demokratskoj Srbiji sa novim demokratskim ustavom i

DOGA\AJI

S U S R E T G E N E R A L A P O N OU okviru sve~anosti u Morovi}u, generali Zdravko Pono{

i Josip Luci} razgovarali su o daqem razvoju bilateralne voj-ne saradwe i ja~awu me|usobnog poverewa dveju dràva.

U izjavi za novinare zastupnik na~elnika General{tabaVS general-major Zdravko Pono{ je rekao:

Od danas na granici izme|u Srbije i Hrvatske vi{enema posla za vojsku. Danas je Vojska Srbije predala nadle-`nost obezbe|ewa granice MUP-u Srbije. Hrvatska je touradila ranije. Na taj na~in pokazujemo da smo i mi za toda granice unutar moderne Evrope ne treba da ~uvaju voj-ske, jer ni pretwe koje danas imamo vi{e nisu vojne. Evropaje danas, pre svega, suo~ena sa problemima organizovanogkriminala, krijum~arewa i drugim, a to nije posao za vojskuve} za policiju, koja je za to kompetentna, obu~ena i opre-mqena. Kada januara naredne godine budemo u potpunostipredali nadle`nost obezbe|ewa dràvne granice MUP-u,Srbija }e se svrstati u red modernih evropskih dràva po

tom pitawu.

[to se dana{wih bilateralnih razgovora ti~e, posle ne-davnog susreta na jednoj regionalnoj konferenciji, pozvao samgenerala Luci}a i wegove saradnike iz hrvatskog general{taba

da do|u ovim povodom u Morovi}, u Srbiju, i da nastavimo raz-govore. Ovo nije bio toliko protokolaran koliko radni sasta-nak. Osim lepog povoda primopredaje granice, na{ susret pred-stavqa i jasan znak relaksacije odnosa na{e dve dràve i na{ihoruànih snaga. U praksi je, ina~e, mnogo toga {to pokazuje da sudràvni, ali i vojni odnosi Hrvatske i Srbije u uzlaznoj liniji.Imamo razmenu ekspertskih grupa i na{i vojni predstavnici u~e-stvuju na me|unarodnim seminarima koji se odràvaju u Hrvat-skoj, i obratno.

Danas smo razgovarali o unapre|ewu saradwe na ekspert-skom i radnom nivou. I ovaj susret na najvi{em vojnom nivou tre-ba da pospe{i tu saradwu i nadam se da }e uskoro biti organizo-vane i me|usobne zvani~ne posete. S obzirom na to da su na{i iekonomski i politi~ki odnosi u uzlaznoj liniji, ne vidim razlog da

i na{i vojni odnosi ne prate te te`we.

on zato u sebi sadrì mnogo simbolike. Mi smo danas vi{e sve-tlosnih godina, da se tako izrazim, daleko od onih ru`nih doga|a-ja koji su optere}ivali na{e odnose. Danas Srbija i Hrvatska iz-gra|uju partnerske odnose i ja upravo u tome vidim nadu u na{ebudu}e dobre odnose.

Pukovnik Du{an Zlokas je u ime Pograni~ne policije MUP-aSrbije rekao da }e nova koncepcija obezbe|ewa dràvne grani-ce Pograni~ne policije MUP-a Srbije biti linijsko-dubinska.

- To podrazumeva i nove tehnike i sredstva. Glavni izazoviza na{e pripadnike bi}e borba protiv terorizma, organizovanog

7/23/2019 028 Odbrana

21/84

ACIJA ME\AACIJA ME\A

M A R E P U B L I C I H R V A T S K O J

Odlukom ministra odbrane od 10. maja 2006. zapo~ele suorganizacijske promene u jedinicama veze. U sastav novo-formirane brigade u{li su 235. centar za stacionarne veze i398. brigada veze, snage koje su do tada obezbe|ivalefunkcionisawe sistema veza na strategijskom nivou.

Komandant nove jedinice srpske vojske je pukovnik GoranTrampi}. Pored komande i komandnog bataqona, Brigada u svomsastavu ima jedinice za stacionarnu i bataqon za pokretnukomponentu.

Obra}aju}i se skupu, general Pono{ je istakao zna~ajBrigade veze i naglasio da je objediwavawe stacionarne i mo-bilne komponente sistema veza prvi korak u reformi tog rodaVojske.

Nova struktura snaga Vojske Srbije zasniva se na mawembroju jedinica i garnizona, {to uslovqava racionalniji i de-lotvorniji sistem veza. Slede}i korak u transformaciji rodaveze i jedan od osnovnih zadataka Brigade jeste modernizacija.Osavremewivawe podrazumeva funkcionalno objediwavawe

veze i informatike. Nove tehnologije zahtevaju i nova znawavezista. Uveren sam da }e na{e stare{ine odgovoriti takvomizazovu rekao je zastupnik na~elnika General{taba Vojske.

V. POÛ^Snimio Z. PERGE

A I L U C I ] A

U Kasarni Top~ider

FORMIRANABRIGADA VEZESve~anosti povodom formirawa Brigadeveze i dodele vojne zastave tom sastavuVojske, 31. oktobra, prisustvovali suministar odbrane Republike SrbijeZoran Stankovi}, sa saradnicima,zastupnik na~elnika General{taba VojskeSrbije general-major Zdravko Pono{, tekomandanti i pripadnici pot~iwenihjedinica

Zahvaliv{i za poziv i izraziv{i zadovoqstvo promenama nasrpskoj granici prema Hrvatskoj, hrvatski general zbora Josip Lu-ci}, na~elnik Glavnog stoèra oruànih snaga Hrvatske, rekao je:

Na{i me|usobni odnosi moraju se kretati istim putemkao u celoj Evropi, a to su procesi stabilizacije i uspostavqa-wa {to kvalitetnijih odnosa. S obzirom na to da se zajedno na-lazimo u ovom delu Evrope na{ zajedni~ki zadatak je da u~vrsti-mo mir i pove}amo stabilnost i sigurnost ovoga prostora. U tomposlu ve} sada zajedni~ki uspe{no sara|ujemo, i kao generali ikao oruàne snage, ali pojavquju se i novi zajedni~ki poslovi.Uostalom, sve vojske se danas transformi{u i smawuju. One me-waju svoje tradicionalne zadatke i postaju sve mawe ekonomskooptere}ewe svojim dràvama, okre}u se reformama, ka novimpretwama i izazovima savremenog sveta, mirovnim operacija-ma Upravo na tom planu mi i imamo puno toga o ~emu moèmoda razgovaramo, te unaprediti na{e me|usobne odnose i zajed-ni~ki doprineti o~uvawu mira, stabilnosti i sigurnosti u na-

{em regionu i Evropi. D. K. M.

internacionalnog kriminala, ilegalne migracije i trgovine qu-dima. S tim ciqem mi }emo preduzeti sve neophodne mere, u sa-radwi sa drugim faktorima bezbednosti, da obezbedimo granicuna najboqi mogu}i na~in. Kako je planirano, vrlo brzo }emo ima-ti i zajedni~ke grani~ne patrole sa pripadnicima hrvatske gra-ni~ne policije i kancelarije. Na taj na~in mi }emo zajedno obez-be|ivati dràvnu granicu, upravo onako kako se to ve} uvelikoradi u celoj Evropi - rekao je pukovnik Zlokas.

D. MARINOVI]

SnimioG.STANKOVI]

7/23/2019 028 Odbrana

22/84


S P E CI J A L NA B R I GA D A

V OJ S K E S R B I J E

SOKO I P DOBR N

N ISTOM[TITUKako je organizovana i popuwenaelitna jedinica srpske vojske? Koje zadatkeizvr{avaju pripadnici na{ih borbenih timova?[ta o~ekuje kandidate na selektivnoj obuci?Ho}e li se osavremeniti obuka, oprema i naoru`awespecijalnih sastava Vojske? Odanost otaxbini i Brigadi,~vrsto uzajamno poverewe, posve}enost poslu i vrhunskauve`banost, odrednice su po kojima se prepoznaju specijalci.

7/23/2019 028 Odbrana

23/84

Sristi~ke i protivdiverzantske zadatke. Pripadnici tog sastava,tako|e, izvode akcije iz nadle`nosti slu`be tragawa i spasava-wa ili snabdevawa iz vazduha. Brigada deluje, kako se to vojnomterminologijom kaè, u pozadini protivnika, u zahvatu fronta iu vlastitoj pozadini. Sa snagama Ministarstva unutra{wih po-slova Republike Srbije jedinice Specijalne brigade Vojske oba-vqaju i ostale borbene ili bezbednosno-obave{tajne zadatke,{to je precizirano Strategijom odbrane i Vojnom doktrinom.

POPUNA

Tokom formirawa Specijalne brigade, kako obja{wava pu-kovnik Todorov, stare{ine iz razli~itih samostalnih jedinica ni-su imale velikih problema, jer su ranije sara|ivale i zajedni~kiizvodile brojne mirnodopske ili ratne zadatke. Kako se radi osastavu u kome su zaposleni samo oficiri i podoficiri Vojske,nov model popune Brigade profesionalnim kadrom bio je oteàn.

Danas specijalne jedinice imaju oko 85 odsto od planira-nog broja oficira i podoficira, te stare{ina po ugovoru. Na-daqe }e se u Specijalnu brigadu dolaziti tek posle selektivneobuke. Zato su predloèni i kriterijumi na osnovu kojih pripad-nici ostalih jedinica Vojske mogu postati specijalci. Primewi-va}e se od naredne godine. Za sada smo koristili ranija isku-

stva, po{tuju}i standarde savremenih armija sveta. Okon~alismo po~etnu fazu u formirawu Brigade. Posle }emo re{avatizaostale materijalno-finansijske poslove preformiranih spe-cijalnih jedinica nagla{ava komandant.

Uslovi bez kojih se ne moè u}i u Specijalnu brigadu jesudobrovoqnost, zdravstvena i psihofizi~ka sposobnost stare{i-na, te nivo vojnostru~ne osposobqenosti. Tek po{to zadovoqepomenute kriterijume, kandidati imaju selektivnu obuku, na kojojse, tokom razli~itih mar{eva i zami{qenih takti~kih situacija,dodatno proveravaju fizi~ka spremnost, znawe i ve{tine. Tako-|e, budu}i specijalci prolaze osnovnu stru~nu obuku u trajawu odmesec dana. Da bi postali pripadnici specijalnih jedinica sta-re{ine treba da izvedu i tri padobranska skoka, {to je novina uodnosu na raniji period. Kona~nu ocenu o kvalitetu kandidatadaju instruktori, lekari i psiholozi.

TIMOVI

Za razliku od ostalih pripadnika Vojske, stare{ine Speci-jalne brigade zadatke izvode u sastavu timova. Podoficiri seraspore|uju i na vojni~ke du`nosti snajperiste, automati~ara,ni{anxije ili veziste. Posle nekoliko godina provedenih u bor-benim sastavima, specijalci mogu postati instruktori obuke, vo-|e timova ili komandiri jedinica, ukoliko uspe{no zavr{e raz-li~ite specijalisti~ke kurseve. Ako ispune i ostale propisanekriterijume, na takvim poslovima se angaùju bez obzira na go-

NAORU@AWE I OPREMA

Specijalne jedinice Vojske Srbije opremqene su Zastavi-nim streqa~kim naoruàwem automatskim i snajperskim pu-{kama, CZ-99, dalekometnom pu{kom kalibra 12,7 milimeta-ra crna strela, automatskim baca~em granata, osamai zoqa-ma. Od stranog naoruàwa specijalci koriste automatsku pu-{ku kala{wikov AKS-101, kalibra 7,62 milimetara sa pot-cevnim baca~em granata, {vajcarsku snajpersku pu{ku SIG-2000 i finsku TRG-21 sako, zatim, izraelske pi{toqe xerihoukalibru od 9 milimetara i revolvere kolt. Prilikom izvo|e-wa borbenih zadataka pripadnici Specijalne brigade moguupotrebqavati i automatsku pu{ku izraelskeproizvodwe kalibra 5,56 milimetara, heklerikoh, samostrele, bodeè, te razli~ite noève.

Specijalci imaju savremenu borbenu i za-

{titnu opremu tre}eg stepena za{tite borbe-ne prsluke, {lemove i za{titne plo~e. JediniceSpecijalne brigade opremqene su izvi|a~ko-di-verzantskim kompletom, kompletom za minirawei ru{ewe, te specijalnim elektronskim i meha-ni~kim upaqa~ima. Brigada nema specijalnihvozila.

Od sredstava veze u jedinicama se nalazeure|aji izraelske proizvodwe iz firme Tadiran VVF opsega, snage do 50 vati, sa integrisanomkriptoza{titom i dobrim mogu}nostima za pre-nos govornih, pisanih i slikovnih poruka u re-alnom vremenu. Padobranci za obuku i pado-branske skokove upotrebqavaju individualnepadobrane BT-PRO, KLUZ-1A/M, PARAFOIL iPD-08-3U.

pecijalna brigada Operativnih snaga Vojske Srbije formi-rana je 29. septembra 2006. godine. U wen sastav u{le sujedinice nekada{we 72. specijalne brigade iz Pan~eva, 63.padobranske brigade u Ni{u, ali i delovi 82. pomorskog

centra iz Kumbora i Protivteroristi~kog odreda Kobre. Pri-padnici Brigade sme{teni su u dve kasarne Rastko Nemawi} uPan~evu i Aerodrom u Ni{u.

Bio je to povod da sa najodgovornijim stare{inama speci-jalnih snaga razgovaramo o organizaciji i popuni tog elitnog sa-stava srpske vojske, selektivnoj obuci, stru~nom usavr{avawuspecijalaca, zadacima borbenih timova, ali i saradwi sa ino-stranim armijama, te planovima u budu}nosti.

STRUKTURA

Posle spajawa ranije samostalnih jedinica u jednu brigadu,u specijalnim sastavima Vojske komandovawe je jedinstveno. Obu-ka se planira centralizovano, {to doprinosi wenom kvalitetu.I materijalna baza nastave se znatno popravila. Padobranskaobuka, koja se u prethodnom vremenu izvodila na vi{e mesta i uve}em broju jedinica, organizuje se u jednom centru. Protivtero-risti~ko, padobransko i diverzantsko osposobqavawe specijala-ca izvodi se od nedavno samo u Specijalnoj brigadi.

Shodno specifi~nim zadacima koje izvr{ava, pored ko-

mande, komandnog bataqona i logisti~ke ~ete, Specijalna briga-da u organizacijskoj strukturi ima i bataqon za protivterori-sti~ka dejstva, padobranski i izvi|a~ko-diverzantski bataqon. UBrigadi su raspore|ene jedinice razli~itih rodova i specijal-nosti izvi|a~ke, protivteroristi~ke i padobranske. U sva triborbena sastava deluju i ronila~ki timovi. Specijalne jediniceVojske mogu se angaòvati na ~itavoj teritoriji Republike Srbi-je. Brigada nema posebne snage za obezbe|ewe visokih vojnih idràvnih zvani~nika kaè pukovnik Ilija Todorov, komandantSpecijalne brigade Vojske Srbije.

Specijalna brigada je zdruèna takti~ka jedinica, namewe-na za izvi|a~ke, izvi|a~ko-diverzantske, prepadne, protivtero-

7/23/2019 028 Odbrana

24/84


KOMANDANT

Komandant Specijalne brigade Vojske Srbije je pukovnikIlija Todorov. Ro|en je 20. jula 1963. u Kovinu. Sredwu vojnu{kolu zavr{io je 1982. godine u Sarajevu. Posle godinu danaslu`be upisao se u Vojnu akademiju u Beogradu Smer pe{adija.Studije je uspe{no okon~ao 1987. godine.

Tokom profesionalne karijere obavqao je komandirskei {tabne du`nosti. General{tabnu {kolu i [kolu nacional-

ne odbrane zavr{io je sa odli~nim uspehom. Na mesto koman-danta 63. padobranske brigade postavqen je u ~inu majora 3.februara 1997. Do sada je tri puta vanredno unapre|en, aza postignute rezultate u radu vi{e puta je nagra|ivan i od-likovan.

Pukovnik Todorov je oèwen i ima troje dece.

KOMANDA

Pored komandanta i wegovog zamenika, na~elnika [ta-ba, pomo}nika za operacije i podr{ku, Komandu Specijalnebrigade ~ini {est samostalnih odseka i dva referata. Odse-

ci su za qudske resurse, izvi|awe, operativne poslove i obu-ku (u wegovom sastavu su referati za operativne poslove iborbena dejstva, obuku i padobransku slu`bu), zatim odsek zalogisti~ku podr{ku (sa referatima za snabdevawe, odràva-we, op{tu logistiku i transport), te odsek za telekomunikaci-je i informatiku. U Komandi se nalazi i odsek za finansije.Samostalni su referati za civilno-vojnu saradwu i vojnopo-licijske poslove.

Specijalna brigada Vojske Srbije jo{nema zvani~nu oznaku i grb i praznik jedi-nice. Najodgovornije stare{ine sastavasloìle su se da 63. padobran

028 odbrana

Documents