02 razmisljati kao ekonomista

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Razmišljati kao ekonomista



• Svaka nauka ima svoju terminologiju• Matematika

• integrale aksiome vektore• Psihologija

• ego id kognitivnu disonancu• Ekonomija

• ponuda oportunitetni troškovi elastičnost potrošačev višak tražnja komparativna prednost



• Ekonomija vas uči... • Da razmišljate u pravcu stalnog poređenja

alternativa.• Da vršite evaluaciju (vrednovanje; procjenu)

troškova individualnih i društvenih izbora.• Da proučavate i razumijete na koji način su

određena ekonomska pitanja i događaji povezani.


EKONOMISTA KAO NAUČNIK

• Ekonomski način razmišljanja . . .• Podrazumjeva objektivan i analitički način

razmišljanja.• Ekonomista koristi naučni metod.


Naučni metod: Posmatranje, teorija, i ponovo posmatranje

• Ekonomista koristi apstraktne modele da bi objasnio kompleksne događaje iz realnog okruženja.(Isak Njutn)

• inflacija• Razvija teorije, prikuplja i analizira podatke

kako bi izvršio evaluaciju teorije.PRIMJER:

CIJENE = f (količine novca)


Uloga pretpostavki

• Ekonomisti prave pretpostavke da bi na jednostavniji način objasnili svet oko sebe.

• Veština naučnog načina razmišljanja sadržana je u odabiru pravih pretpostavki.

PRIMJER:

CIJENE: fiksne na kratak i

fleksibilne na dugi rok


Ekonomski modeli

• Ekonomisti koriste modele pomoću kojih pojednostavljuju realnost

• Dva osnovna ekonomska modela su:• Dijagram kružnog toka • Granica proizvodnih mogućnosti


Prvi model: Dijagram kružnog toka

• Dijagram kružnog toka je vizuelni model privrede koji pokazuje tok novca na tržištu između preduzeća i domaćinstava.


Slika 1 Dijagram kružnog toka

Copyright © 2004 South-Western

Izdaci

Kupljenadobra iusluge

Prihodi

Prodatadobra iusluge

Rad, zemlja,I kapital

Dohoci

= Tokovi inputa I autputa

= Tokovi novca

Faktoriproizvodnje

Nadnice, profiti,I rente

PREDUZEĆA•Proizvode i prodajuDobra i usluge

•Unajmljuju i koristefaktore proizvodnje

•Kupuju i troše dobrai usluge

•Poseduju i prodajuFaktore proizvodnje

DOMAĆINSTVA

•Domaćinstva prodaju•Preduzeća kupuju

TRŽIŠTA

FAKTORA PROIZVODNJE

Preduzeća prodaju

Domaćinstva kupuju

TRŽIŠTA

DOBARA I USLUGA



• Preduzeća• proizvode i prodaju dobra i usluge• upošljavaju i koriste faktore proizvodnje

• Domaćinstva• kupuju i troše dobra i usluge• poseduju i prodaju faktore proizvodnje



• Na tržištu dobara i usluga• Preduzeća prodaju• Domaćinstva kupuju

• Na tržištu faktora proizvodnje • Domaćinstva prodaju • Preduzeća kupuju



• Faktori proizvodnje• Inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i

usluga • Zemlja, rad i kapital


Drugi ekonomski model: Granica proizvodnih mogućnosti

• Granica proizvodnih mogućnosti je kriva koja pokazuje kombinacije autputa koje se mogu proizvesti u jednoj privredi u zavisnosti od raspoloživih faktora proizvodnje i raspoložive tehnologije.

Slika 2 Granica proizvodnih mogućnosti

Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

krivaproizvodnih mogućnosti

A

B

C

količinaproizvedenih automobila

2,200

600

1,000

3000 700

2,000

3,000

1,000

Količinaproizvedenih

računara

D


Drugi ekonomski model: Granica proizvodnih mogućnosti • pomoću granice proizvodnih mogućnosti

ilustrujemo ekonomske koncepte kao što su:• Efikasnost • efikasan/neefikasan ishod

• Izbor• Oportunitetni troškovi• Ekonomski rast

Slika 3 Pomeranje granice proizvodnih mogućnosti


E

Količinaproizvedenih automobila

2,000

700

2,100

7500

4,000

3,000

1,000

Količina proizvedenih

računara

A


Mikroekonomija i Makroekonomija

• Mikroekonomija se fokusira na pojedinačne ekonomske subjekte• Na koji način domaćinstva preduzeća donose

odluke i kako međusobno deluju na tržištima• Makroekonomija posmatra privredu u celini

• Usmerava pažnju na šire ekonomske koncepte kao što su inflacija, nezaposlenost, i ekonomski rast


EKONOMISTA KAO SAVETNIK U KREIRANJU POLITIKE

• Kada ekonomisti pokušavaju da objasne svet, onda se nalaze u ulozi naučnika.

• Kada ekonomisti pokušavaju da promene svet, nalaze se u ulozi savetnika


POZITIVNA NASUPROT NORMATIVNOJ ANALIZI

• Pozitivnom analizom se opisuje svet onakav kakav jeste.• Ovakva analiza se zove još i deskriptivna analiza

• Normativna analiza sadrži izjave o tome kakav svet treba da bude,• Zove se još preskriptivna analiza


• Da li je ovo pozitivna ili normativna izjava? • Povećanje minimalne najamnine dovešće do pada

zaposlenosti među slabo kvalifikovanom radnom snagom.

POZITIVNA

• Veći budžetski deficit prouzrokovaće rast kamatnih stopa

POZITIVNA

?

?POZITIVNA I NORMATIVNA ANALIZA

?


• Da li je ovo pozitivna ili normativna izjava? • I pored smanjenja zaposlenosti slabo kvalifikovane

radne snage treba nastaviti sa povećanjem minimalne najamnine.

NORMATIVNA

• Država bi trebala da primora duvansku industriju da pokrije troškove lečenja bolesti izazvanih pušenjem među siromašnom populacijom.

NORMATIVNA

?

?POZITIVNA I NORMATIVNA ANALIZA

?


Ekonomisti svuda u svetu

• . . . služe kao savetnici u procesu kreiranja politike na sva tri nivoa državne vlasti :• Zakonodavnoj• Izvršnoj• Sudskoj


ZAŠTO SE EKONOMISTI NE SLAŽU

• Razlike u naučnom rasuđivanju (oporezivanje dohotka ili potrošnje?)

• Razlike u načelima (Petar i Pavle)

• Percepcija nasuprot realnosti

Tabela 2 Primeri neslaganja među ekonomistima


Tvrdnja (i procenat) ekonomista koji se slažu:

1. Ograničenje visine zakupnina smanjuje kvantitet i kvalitet raspoloživih stanova. (93%)

2. Carinske stope i uvozne kvote najčešće smanjuju opšte ekonomsko blagostanje. (93%)

3. Promenljivi i plivajući devizni kurs omogućavaju povoljne međunarodne monetarne aranžmane. (90%)

4. Veliki budžetski deficit ima nepovoljan uticaj na privredu. (83%)5. Minimalne nadnice povećavaju nezaposlenost među mladim i

nekvalifikovanim radnicima. (79%)6. Vlada bi trebalo da preuredi sistem socijalne zaštite u pravcu

"negativnog poreza na dohodak." (79%)


Rezime

• Ekonomisti prave odgovarajuće pretpostavke i kreiraju uprošćene modele kako bi bolje objasnili svet u kome živimo.

• Dva jednostavna ekonomska modela su dijagram kružnog toka i granica proizvodnih mogućnosti.


Rezime

• Ekonomija kao nauka je podeljena na dve podoblasti:• Mikroekonomiju koja proučava odluke koje

domaćinstva i preduzeća donose na tržištu• Makroekonomiju koja proučava tendencije i pojave

u celokupnoj privredi.


Rezime

• Pozitivnom analizom se opisuje svet onakav kakav jeste.

• Normativna analiza sadrži izjave o tome kakav bi svet trebalo da bude

• Kada ekonomisti daju normativne izjave više se ponašaju kao savetnici kreatora politike, nego naučnici.


Rezime

• Ekonomisti koji savetuju kreatore ekonomske politike mogu da ponude međusobno suprotstavljene savete bilo zbog razlika u naučnom viđenju ili zbog različitih načela koja slede.

• Dešava se i da ekonomisti postignu saglasnost oko određenih pitanja, ali da kreatori politke odluče da ignorišu njihove savete.

02 razmisljati kao ekonomista

Documents