02-pojam i vrste drustvenih pojava i struktura drustva

8/16/2019 02-Pojam i Vrste Drustvenih Pojava i Struktura Drustva

http://slidepdf.com/reader/full/02-pojam-i-vrste-drustvenih-pojava-i-struktura-drustva 1/25

1

ПОЈАМ И ВРСТЕ ДРУШТВЕНИХПОЈАВА И

СТРУКТУРА ДРУШТВА



Друштвене појаве су инивиуа!не и

руштвене" а!и се #е$усо%но про&и#ају'

(

Друштвене појаве претав)ају повезано деловање људи којепроизводи одређене промене којихне би било без деловања тогповезаног понашања.



Класификација друштвених појава

*

+ појаве друштвене основе и појаве друштвене

надградње

- парцијалне и тоталне друштвене појаве



,

Друштвене процесе

престав)ају

пове-ано е!ова.е)ус/и0 пона+ша.а/оји#а се прои-во+епро#ене /оји0 не %и

%и!о %е- е!ова.апове+-ани0 понаша.а

ра2

Друштвенетворевине

су ре-у!татруштвени0 про3есаоноса2

нарушава.е

инте4ритета 5ове/а ураној среини2



Друштвени про3еси сврставају се у 5етири4рупе61' вољне и стихијске

2. материјалне и духовне

3. сарадње и сукоба

4. стварања и разарања

7

Друштвене творевине се е!е на61. сложене друштвене процесе"

2. друштвене скупине



8

Све руштвене појаве су у#е$усо%ној пове-аности и у сво#

јеинству 5ине стру/туру руштва'



9

Појам структура означава

унутрашњи састав једне целине.



Тре%а ра-!и/оватистру/туру

:

глобалног друштвеног система,

структуре подсистема у оквируглобалног система.



;

Глобални друштвени систем

представља релативно стабилнуцелину свих делатности и односа

у којима постоје услови

социјалне егистенције људи.



! оквиру глобалног друштвеног

система могу се раликовати"

1<

привредни, политички и културни

подсистемис обиром на просторну структуру у друштву постоје

рали#ити подсистеми, нпр. градски и сеоски.



Е!е#енти руштвенестру/туре

11

атеријалнаоснова

е/оно#с/а %а-а2

Друштвенанадградња

1' правно+по!ити5/ие!е#енти

+ руштвене 4рупе

+ руштвене нор#е

(' руштвена свест



=атерија!на основае/оно#с/а %а-а2

1(

1' производнеснаге

- материјални #иниоци

проивод$е

- субјективни #иниоци

(' производниодноси

могу бити"

+ равноправни и

+ неравноправни



РЕ?И@ИЈА

1,

Ре!и4ијаРе!и4ија се #о&е е>инисатисе #о&е е>инисати/ао ор4ани-овани с/уп у5е.а"/ао ор4ани-овани с/уп у5е.а"верова.а" осеAа.а и /у!тни0верова.а" осеAа.а и /у!тни0

ра.и ве-ани0 -а натприронора.и ве-ани0 -а натприроно%иAе'%иAе'



! структури религије разликујемо "

17

1. замисао о натприродном би#у

2. осе#ање страхопоштовања

$. религијске симболе /ојипрестав)ају натприроно %иAе

%. ритуале по#оAу /оји0 се 5ове/ о%раAанатприроно# %иAу

&. постојање религијских'ункционера и ре!и4ијс/еор4ани-а3ије" пре/о /оји0 5ове/

/о#уни3ира са натприрони# %иAе#'



Гносеолошки корени религије6

18

О4рани5еност са-на.а о прироиовои о појаве анимизам,

о4рани5еност са-на.а о по!о&ају

5ове/а у руштву о појаветотемизма.

Са настан/о# %ројнији0 руштвени0-ајени3а B р&ава јав)а се теизамB верова.е у %о4ове B политеизам( а/асније у Cо4а + монотеизам'



К!асни /орени ре!и4ије6

19

К!асна пое!а руштва о#о4Aи!а јеа се појеине 4рупе не %аве>и-и5/и# рао#'

У по5ет/у то су %и!и про>есиона!нисвештени3и" )уи ре!и4ио-но4/у!та" /оји се %аве у0овни# рао# Bперио ани#и-#а



1:

Атеи-а#Се/у!ари-а3ија

+ нестаја.е ре!и4ије

+ оваја.е руштва о ре!и4ије" ре!и4ијане ути5е више ни на јеан вируштвено4 &ивота'



DИ?ОEОDИЈА

1;

Dи!о-о>ија /ао најопштији о%!и/руштвене свести" настоји а и-ра-и-а/онитости /оје постоје у прирои")ус/о# руштву и )ус/о##иш)е.у и ореи .и0ове#е$усо%не оносе'

Она је у#ова.е о свету /ао 3е!ини ипо!о&ају 5ове/а" о с#ис!у .е4ово4постоја.а'



Основна пита.а>и!о-о>ије

(<

)та *ини суштину света+

Да ли постоји могу#ност спознајесвета+



НАУКА

(1

Нау/а је у4о %и!а спојена са>и!о-о>ијо#' Пре све4а у анти5/о#периоу'

У сре.е# ве/у нау/а је про%ија!а

%аријере тео!ош/о4 #иш)е.а и вои!асе %ор%а о/о 0е!ио3ентри5но4 и4ео3ентри5но4 систе#а" што је %ор%а -аа>ир#а3ију прирони0 нау/а'

У ново# ве/у о!а-и ои>ерен3ија3ије нау/а' Постав)ена јеКант+?ап!асова теорија" от/ривенаAе!ија" от/ривен је -а/он о ор&ава.уи претвара.у енер4ије'



Нова у!о4а нау/е оре$ена је6

((

.ени# #есто# у прои-во.и

престав)а суштинс/у прои-вону

сна4уи ути5е на ра-вој прои-вони0 сна4а



У=ЕТНОСТ

(*

У#етност се састоји и- ни-ара-новрсни0 творевина /оје су

#атерија!и-оване у је-и5/ој" -ву5ној"о 5врсто4 #атерија!а" о )ус/и04естова" по#оAу /оји0 ствара!а3 својо&ив)ај !епо4 преноси на оно4 /оји

5у!но опа&а у#етни5/о е!о и у&ивау .е#у'



(,

Спе3и>и5ност у#етности је у .еној

естетс/ој >ор#и" тј' у#етни5/о е!отре%а а створи осеAа.е !епо4 /оони0 /оји 4а о&ив)авају'

У савре#ено# руштву постоји ипсеуоу#етност" то су творевине /ојеи#ају !а&ни у#етни5/и /ара/тер6ки* и шунд'



=ора!

(7

се одре%ује као систем правила којапроиилае и односа појединца према

осталим #лановима друштва, а аснивају

се на схвата$у о добру и лу.

02-pojam i vrste drustvenih pojava i struktura drustva

Documents