UNIVERZITET "SINGIDUNUM"

METODOLOGIJA DRUTVENIH ISTRAIVANJA - sadraj kursa na masteru

I II

STRUKTURA NAUKE METODOLOKI PRAVCI

III ISTRAIVAKE METODE IV STVARANJE NAUNOG RADA

I

STRUKTURA NAUKE

Literatura

1. . unji: Metodologija, igoja tampa, Beograd, 2005., str. 17-207 2. E. Gidens: Sociologija, igoja tampa, Beograd, 2005., str. 652-680 3. M. Haralambos-M. Holborn: Sociologija, Golden Marketing, Zagreb 2002., str. 966-1030 4. V. Mili: Socioloki metod, Prosveta, Beograd, 1978., str. 15-233 5. M. Kileut: Nauno delo od istraivanja do tampe, A. knjiga, Novi Sad, 2008.

prod. dr Boko Kovaevi

1

1. NAUKA

- iskustvo - pojmovi - interesi opaena

A. ta nije nauka? 1 2 3 4 5 6 7 8 9 racionalna je, ali poiva na veri nije dogma, ali ima pretepostavke ceni autoritete, ali nije autoritarna jeste organizacija, ali je svaki njen lan slobodan nije ideologija, ali brani svoje interese nije politika, ali donosi sudbonosne odluke nije pravo, ali ima stroge norme nije etika, ali zahteva moralno vladanje nije religija, a veruje u svoju metodu

i opisana injenica (razlika)

2. Loginost naune misli

logika (ne) mora da ima veze sa istinom (pesn. metafore su besmislene sa stanovita logike)

3. Sistematinost naune misli

od jednostavnog ka sloenom od opteg ka posebnog i obrnuto (indukcija i dedakcija) nauna saznanja i zdrav razum

10 nije filozofija, ali ne moe bez nje i stalno se spori 11 nije umetnost, a otkriva sklad u svetu 12 nije mit, a ipak to postaje 13 nije magija, a stvara uda 14 otkriva zakone, ali ih ne propisuje 15 ispituje pojedinane pojave, ali joj saznanje pojedinanog nije cilj 16 upoznaje delove stvarnosti, ali joj celina uvek izmie 17 prouava oveka, ali ga ne razume 18 otkriva istine o oveku, ali se one esto pokau kao zablude 19 poslednja zabluda u nauci je istina (Frojd) B. ta nauka jeste?

4. Proverljivost naune misli

proverljivost strogo odvaja nauku od drugih sistema ideja i verovanja dvostruka proveravanje u nauci - logiko - iskustveno

logike istine se ne menjaju hipoteze se u celini ne mogu proveriti u iskustvu

5. Merljivost naune misli

koja su merila istine u nauci? nauna misao, za razliku od svih drugih, mora biti: 1 objektivna 2 logina 3 sistematina 4 proverljiva 5 merljiva 6 skladna

racionalno i iracionalno meriti nije isto to i znati optost misli smanjuje preciznost merenje je zadovoljstvo za ljude "srednjeg duhovnog stanja" ne treba ograniiti nauku na ono to se ne moe izmeriti

6. Skladnost naune misli

istinito ne mora biti skladno jasan i razgovetan jezik optost kao zahtev svake naune misli? oiglednost

1. Objektivnost naune misli

posmatranje bezapriornih primesa - ula - oseanja 3 4

Maximalna definicija nauke Nauka je: objektivan logian sistematian proverljiv merljiv skladan metod put nain racionalnog i iskustvenog prikupljanja apitivanja klasifikovanja uoptavanja objanjavanja razumevanja predvianja kontrole i vrednovanja

2. ZADATAK NAUKE

prikupiti to vie podataka (u odnosu na hipotezu) nema injenice nezavisne od duhovnog oka koje je gleda posmatra, podatak (proizvod odnosa posmatraa i injenice) injenica

ulo kao uzak i plitak sloj iskustva. Kant veli: dato za ula, a zadato za razum

injenice se stvaraju hipotezom mi vidimo svet kakvi mi jesmo, a ne kakav jest istina je spoznaja stvari za mene, mojih potreba u vezi sa njima

1. Taan opis. Opis mora biti veran injenicama traenje istine je smiljena pustolovina istina boravi u predmetu i nama spoljna i unutranja kontrola naunika postoje istinite misli, ali ne zadovoljavaju sva ili neka merila naune istine istina i greka

nauni opis je prevod sirove injenice u naunu. Opis neke injenice ujedno je i njeno tumaenje u svetlu naunog pogleda na svet

naunik vri izbor izmeu injenica za nauno suznanje je vano predznanje i ono utie na samo oblikovanje novog znanja teorija uzorka, jer nije mogue opisati sve injenice. Sabiranje zajednikog i bitnog. Od sluaja se moe poeti, ali nas on retko dovodi do teorije.

2. Klasifikacija injenica

tipologija zamenjuje haos red je potreban istraivau da pojave sredi prema svojim merilima klasifikacija je unoenje reda meu injenica logiko sreivanje bez pojma klase nije mogue nauka (podrazumeva se da su lanovi klase slini ili istovetni bar u jednoj osobini)

3. Definisanje osnovnih pojmova (drutvene pojave je lake opisati nego definisati)

ovek moe da saznaje svet, a da ga ne menja, ali ne moe da saznaje sebe, a da se ne menja problem pojma i granice vrednije je znati istinu o jednoj pojavi nego deliti zablude o masi pojava koji je stepen uoptavanja pojave?

5

6

4. Objanjenje pojave

3. SMISAO NAUKE

otkrivanje uzroka nastanka, strukture, funkcije, forme osmisliti delatnost kojom se bavimo

logiko opravdanje se brka sa naunim objanjenjem ono to treba objasniti moe biti iskaz o injenicama, hipotezi, zakon ili teorija. Ono pomoi ega se objanjava naziva se explanans. objasniti znai povezati sa drugim

1. nesvesne posledice svesne delatnosti

ono to se ponavlja moe biti osnova za poreenje

nauna saznanja se mogu upotrebiti u van-naune svrhe, razaranje, vladanje, manipulacija naunom saznanju dae se najvea poast ako se stavi u slubu najveih vrednosti (ljubav, nada, istina, pravda etc.)

5. Predvianje

za nauku nije bitno predvianje dogaaja, koliko posledice mogueg dogaanja - rutinsko, repetitivno ponaanje - predvianje u okviru verovatnoe - predvianje kao nagaanje

2. mudrost i uenost

kakvom oveku se daje u ruke tako opasna igraka, kao to je nauka? biti ovek u izvesnom smislu znai biti okrenut smislu Tolstoj govori o dva ja u jednom, prvi ini a drugi ocenjuje razdvojiti uenost od mudrosti mudar je onaj koji zna, a istovremeno svestan granica svog znanja duh mudrosti nije duh nauke, ve uenosti naunik kao lan naune zajednice i kao graanin vrednosni sudovi se ne mogu izvesti iz injenica, ali se odnose na njih.

uzroci pogrenog predvianja (1 uzroka str. 178) predvianje pomou dveju ili vie hipoteza

6. Kontrola

kontrola samih drutvenih pojava i procesa na osnovu spoznaje zakona koji njima vladaju

3. subjekt objekt- projekt

nae vreme nije samo prolo, nego i sadanje i budue nema potpune kontrole nad buduim odnos nauke i vrednosti. Istina je najvia vrednost

nauka nije samo radi saznavanja stvarnosti, ve i radi promene u skladu sa njaviim ljudskim mogunostima potreba za osporavanjem javlja se unutar svake nauke kako iveti ivot dostojan oveka

4. kritika sa strane

kritika nauke problem primene prirodne metode u drutv. naukama nauka ne treba da nudi samo injenice, ve da zauzme i vrednosni stav vrednosti kao uporina taka kulture nauka kao poziv

5. vrednosni okvir istraivanja

vrednosti su svi oni stvarni ili idealni predmeti za koje se veu ovekove potrebe i elje problem merila i vrednosna merila etike osnove nauka nauka ne moe nauiti oveka da bude dobar vrednosti se stvaraju u istorijskom iskustvu danas je nauka tehniki dobro osmiljena a vrednosno nedovoljno 8

7

4. METODE

- struktura miljenja poiva na pretpostavkama, pojmovima i teorijama nauke induktivni model

u ivotu postoje pravila koje valja potovati u igri postoje pravila koje valja koristiti (nema igre bez pravila) metodologija nauke prua logika, tehnika, organizacijska i strategijska (heuristika) pravila. Sa njima se dolazi do nekog istinitog saznanja.

deduktivni model - analitiki iskazi dedukcija - sintetiki iskazi indukcija

svaka teorija je samo opta orjentacija u istraivanju za razumevanje drutvene stvarnosti postoje etiri teorijska puta: a b c d individualizacija istorijsko deskriptivna totalizam (holizam) teorija sistema kontekstualizacija kontekstualna metoda formalizacija formalna metoda

kako treba da se radi? meutim, vi ako znate metode ne znai da ete doi do otkria vlastiti razum i mata je najbolja metoda postoje dva nivoa metode: a. opti (kao strategija naunog istraivanja) b. istraivaka metoda

b. istraivake metode se dele na dve grupe: a . istra. objekt. injenica (statistika, analiza sadraja, anketa, uporedni metod, posmatranje, istorijski metod) b. istra. subjekt. injenica (projektivne tehnike, skaliranje stavova, dubinski intervju, razne analize, case study, etc.)

a. opti metod moe biti: - strukturalistiki sistem - logiki sled (analiza, sinteza, apstrakcija, generalizacija, indukcija, dedakcija, etc.) - kognitivni sistem (racionalni i iskustvena delatnost) - nauna racionalnost je jedan od moguih oblika racionalnosti - racionalno miljenje se odlikuje:

nije li savremena nauka umorna od previe tehnike, a premalo due. Misliti u brojevima! tri vrste lai: a. svesna

logikim izvoenjem zakljuka iz pretpostavki proveravanje zakljuka u iskustvu selekcija sredstava za ostvarenje primena pravila u datom trenutku relativnost ideja, verovanja i prakse.

b. nesvesna c. statistika nema (za sada) logike naunih otkria! revolucija u nauci kada se napusti metod slom stare metodologije a zanimanje za objekt, a ne subjekt b stvarnost kao stvar, a ne znaenje c ne radi se da se stvarnost objasni, ve razane d nema jedne tane teorije o stvarnosti e objektivnost ne znai i neutralnost f filozofska pretpostavka

- vrste racionalnosti: 1 formalna ili logika 2 empirijska 3 strategijska 4 tehnika 5 funkcionalna 6 kritika

nije cela istina ono to je pojmovno izrecivo

9

10

kada se sve zna onda nema vere nema ogledala koje bi odrazilo itav svet bez ostatka

5. PRETPOSTAVKE

ideologija politika etika religija filozofija umetnost tehnika

pretpostavke pokazuju da su odluke duha pree od injenica. (nacrt kue prvo u glavi, a potom majstori; kua se gradi od temelja, a ne krova) sruiti veru u pretpostavke, znai sruiti nadu u nauni razum (svaki istinit iskaz mora imati smisla, ali svaki smislen iskaz ne mora biti istinit) vidljivo i nevidljivo ini stvarnost. Vidljiv je samo deli stvarnosti odnos pojave i sutine. Nauka poiva na razlici izmeu pojave i sutine kada se pojava i sutina podudaraju onda ne treba nauka ulni oblici iskustva nisu celina. Nauka prekorauje granice ulnog zdrav razum je usko miljenje o stvarnosti stvarno je ono to deluje, to izaziva posledice stvarno i nestvarno problem vere svet je bogatiji od ulne stvarnosti. Nauka je da ovek sebe razume u svetu. filozofija nauke nije nauka, ve kritika svest naunici veruju: a da postoji istina b istina se moe saznati

ovek je celovito bie a saznanje necelovito samo onaj ko veruje da iza pojave ima neto nepojavno moe se baviti naukom. Samo onaj ko veruje da postoji iskustvo iznad linog, moe da rauna sa naunom istinom.

Marx: nema irokog druma koji vodi u nauku i samo oni imaju izgleda da e se popeti na njene svetle visove, koji se ne plae umora pri veranju njenim strmim straama.

c saznanje istine je vrednost filozofsko trojstvo: - ontoloka pretpostavka - gnoseoloska - aksioloka

nauni iskazi su verovatni vera u istinu ima smisla Kjerkegor Sv. Augustin: potrebno je verovati da bi se mislilo a misliti da bi se verovalo nauka proverava i dokazuje nauka kao sistem saznanja temelji se na nekom sistemu verovanja nauka kao racionalan metod mora pretpostaviti i onaj iracionalni sloj. pretpostavke koje se ne mogu iskustvom proveriti iskustvena nauka je prinuena da sebe zasniva na pretpostavkama izvan sebe apsurdan svet je osnova za literaturu, a ne nauku nauka nita ne moe rei, a povezanosti svih pojava, nekom redu, pravilnosti, zakonitosti svet se moe razumeti kao ureen injenice koje odstupaju od pretpostavke neporiu je (kao to dan ima smisla u odnosu na no, tako svesno ima smisla u odnosu na nesvesno) ovek je gospodar suprotnosti, one postoje samo zato to on postoji T. Man 12

11

paradoksalna pretpostavka zahvata irinu ne samo racionalno reavanje problema svaka pretpostavka mora biti prividno protivurena (povest drave prate izdajnici, povest braka prate ljubavnici...) Buda: uitelj moe pokazati put, ali ti si taj koji mora da putuje

6. POJMOVI

re moe imati vie znaenja, a pojam samo jedno voe je apstrakcija, a jabuka nije novac je apstraktni oblik sutina je skriva u raznovrsnim pojavnim oblicima kg kamenja i kg perja je isti vii nivo apstrakcije gubi identitet

Rezime: 1 nauka poiva na nenaunim pretpostavkama (posredno proveranje

pretpostavki) nauka ne moe dokazati da su njene pretpostavke istinite, ali veruje da jesu traganje, dokazivanje istine 2 aksiomatska struktura naunog rada. Svaki iskaz na jednoj ravni ima smisla i opravdanja, ako logiki sledi iz onoga iznad sebe. 3 pretpostavka obezbeuje pojmovno, teorijsko i metodoloko jedinstvo nauke 4 problem metafizike a razdvojenost dela i delanja b temelj nauke je metafizika 5 jedinstvo nauke (o oveku) obezbeuje se jedinstvenom pretpostavkom

u apstrakciji slino dominira nad razliitim Kont: pomou apstraktnih pojmova mi saznajemo malo u mnogim stvarima; pomou konkretnih pojmova saznajemo m,nogo u malom broju stvari.

misliti apstraktno gubi sposobnost konkretnog od brojnih ivotnih pojava apstrakcija stvara jednu, dakle razliitost svodi na slinost, raznolikost na jedinstvo apstrakcija se moe osloboditi pojedinanih i posebnih sadraja dok apstrakcija izraava samo slinost izmeu razliitih pojava, pojam izraava slinost i razlike i utoliko je saznajno nadmoan zajedniko ne mora biti bitno, ali bitno mora biti zajedniko pojam je misao o onom to je bitno odrediti sadraji i obim nekog pojma znai povui jasnu grnaicu prema svim drugim pojmovima svaki pojam je ovijen slikovnim sadrajima

Pojam i kontekst

nauna istina preko naunih pojmova. Ali preko naunih pojmova ne vidimo celu stvarnost nauka je tek mogua kada se pojam odvija od pojave, kada je mogue pokazati povezanost izmeu pojava u obliku veze meu pojavama pojmovi i teroije (evolucionistiki, strukturalistiki, formalistiki) nauni dijalog koristi pojmove veze jednog po9jma u okviru teorije dobija sadraj, znaenje i ivot svaki pojam je nuno neodreen, ako nije vezan za kontekst: teorijski ili istorijski pojam i iskustvo razliitih drutvenih grupa odreuje znaenje re operacija kod lekara znai jedno, kod matematiara drugo, kod ...) teorijski i opisni pojmovi (za teorijski pojam je bitna forma, a za opisni sadraj)

13

14

- drutveni poloaj je teorijski pojam i iskazuje se preko indikatora (zanimanje, kolska oprema...)

7. HIPOTEZE

opisni pojam ne ide preko opaenih injenica, pokriva ih onoliko koliko ih je opisao, ali nikada sve pokazatelj znai da postoji neto mnogo bitnije od njega samog. Koji pokazatelj e se uzeti zavisi od teorije kod iskustvenih pokazatelja mora postojati mera opisni pojmovi imaju jaku mo razlikovanja, a teorijski ogromnu mo sinteze i sistematizacije opisni pojam je izveden iz teorijskog i zato je ui od njega opisni pojam je pojavni oblik teorijskog pojma dominacija danas opisnih pojmova, a bez teorijskog pojma ne moe se izvesti opisni teorijski pojam je norma za opisni teorijski pojam ima otkriveno i neotkriveno znaenje teorijski pojmovi su uvek neto vie nego to se moe iskustveno pokazati ideal-tip pojave (da bi se bolje upoznala pojava)

mogua povezanost meu pojavama est oblika povezanosti: - kauzalna determ. - interakcija - stratistika determ. - strukturalna determ. - teleoloka - dijalektika hipoteza je racionalno reavanje problema logika rez meu pojmovima odgovara stvarnoj vezi poloaj u organiz. i (ne)sklonost promenama izvori hipoteze a teorijski b praktiki predstave i mnjenja zdravog razuma kao izvor hipoteze teorijski izvor misli na sluajeve koje teorija ne moe da objasni metodoloki 1% je znaajan kao i 99% jer nam govori o drugaijoj mogunosti miljenja, verovanja i ponaanja sposobnost loogikog zakljuivanja osobine dobre hipoteze - proveravanje (ne mogu se sva iskustva empir. proveriti) hipoteza je srce naunog istraivanja empirijski se hipoteza proverava uporeivanjem sa i8njenicama, a teorijski ukljuivanjem u deduktivni sistem hipoteza stvara veze izmeu pojmova i pojava. Hipoteze su mree (kao baca mreu i ulovie)

1. hipoteza se moe opovrgnuti, ali ne i injenica 2. nauna hipoteza mora biti odreena 3. vrednosni sudovi u hipotezi 4. utemeljenost hipoteze u prethodnom znanju Vrste hipoteza

opte posebne

15

16

prva hipoteza se posredno proverava preko nekih drugih hipoteza ueg obima, ali ireg sadraja eksperiment. provera hipoteza nauna hipoteza je onda kada: - pripada naunom sistemu - je opta do odreene mere - je iskustveno potvrena u nekoj oblasti hipoteza nadilazi iskustvo radna hipoteza nulta hipoteza hipoteza mora biti podesna za proveravanje Zakljuna razmatranja

8. NAUNI ZAKONI

Drutvene norme propisuju ono to treba da bude, a nauni zakon opisuju ono to se u stvarnosti dogaa. jedno je zakon koji konstatuje, a drugo koji nareuje (A. Bergson) osobine naunog zakona - opti - stalan - nuan - sutinski odnos izmeu stvari i izmeu ljudi, koji se odvijaju posredstrvom stvari/drutv. nauke) zakoni u ekonomiji, politikologiji, demografiji etc. ali socioloki zakoni su sui generis koji se ne mogu svesti na zakone ekonom. politike, demografije ovekovo ponaanje je uslovljeno celokupnom situacijom, a posebne nauke se bave jednim slojem deterministike strukture opasnost od redukcionizma. Neoprostiva je greka svoditi zakone vieg sloja stvarnosti na nii socioloka mata nastoji da otkrije i opie veze izmeu razliitih slojeva stvarnosti 1 bioloko-moralni 2 hemijsko-psiholoki 3 bioloko-kulturno 4 ekonomsko-psiholoki 5 ekonomsko-politiki 6 ekonomsko-bioloki 7 demografsko-politiki 8 tehniko-kulturni 9 tehniko-drutveni 10 tehniko-politiki 11 tekonomsko-kulturno 12 tehniko-logiki 13 drutveno-umetniki 14 ekonomsko-istorijski

sva velika otkria su pola od pogrene hipoteze potreba za dvema hipotezama ko postavi hipotezu, primoran je da postavi i suprotnu hipotezu svaka hipoteza je podjednako vana

R. Mils pod sociolokom matom je video sposobnost mogueg povezivanja tako udaljenih i na prvi pogled stranih naina postojanja i ispoljavanja ovekovog ivota zakoni su verovatnoe (nauka kao sistem mostova podignuti nad ponorima R. Muzil)

17

18

zakoni i odstupanja od njega (zakon izraava relativno stalne odnose izmeu injenica, odabranih obeleja, osobine) istinska nauka otkriva i stvara zakone (sadraj zakona se otkriva, a oblik stvara) odstupanje od zakona se esto naziva sluajno - sluajno je ono to je nebitno - sluaj je vremenski susret dva uzrona niza koja meusobno nemaju veze - sluaj moe biti susret mate i stvarnosti

9. TEORIJE

razliita znaenja teorije a nauna hipoteza koja nije proverena b viestruko proverena hipoteza injenice sadre teoriju o istim injenicama moe biti vie teorija znaenja injenica se mogu birati, ali injenice ne mogu nauka je izgraena od injenica kao to je kua od opeka funkcije toerije: orijentaciona funkcija a. teorija o poreklu b. o strukturi c. funkcionalna d. teorija razvoja e. teorija oblika f. teorija znaenja g. teorija istine h. teorija vrendosti povezivanje pojedinanih neprotivureni sistem

Korelacione i uzrone veze 1 2 3 4 5 6 7 pojave koje stoje u korelaciji ne moraju biti jedan drugome uzrok dve ili vie pojava mogu biti povezane ali ne mora da znai u vremenskom redosledu menjanje pojava je obostrano: promenom jedne menja se i druga pojave koje stoje u korelaciji veoma esto su posredno povezana posredna veza moe biti relativno stalna korelacije mogu pokazivati visok stepen povezanosti, ali to nita ne govori o odnosu snaga tih pojava korelacijom se uspostavlja zavisnost izmeu pojava, ali se ona ne objanjava

1

Teorijska-praktina vrednost korelacija a. b. c. d. e. korelacije su ista deskripcija i nemaju eksplikativnu snagu korelacija objanjava strukturu, a ne i promenu korelacije se obino izraavaju kvantitativno, a ne kvalitativno izraava odreenu pravilnost javljanja skupnih pojava. Korelacije su samo polazna taka za dalju analizu praktina korist od korelacija je u mogunosti predvianja 3 4 5 6 7 2

empirijskih

generalizacija

u

logiki

objanjavanje empirijskih generalizacija provera empirijskih generalizacija predvianje inspirascija jasno definisanje osnovnih pojmova

Za uzroni oblik povezanosti bitno je: a. jedne pojave proizvode druge b. pojava uzroka uvek vremenski prethodi pojavi posledica c. smer uvek ide od uzroka ka posledici, ali se naknadno uspostavlja uzajamno delovanje d. uzrok i posledica su neposredno povezana e. uzrona veza je stalna i nuna f. uzrok i posledica su pojave nejednaka snage g. uzroni tip veze ima eksplikativnu snagu - uzrok i posledica mogu postojati istovremeno, ali ne mogu da se pojave istovremeno.

Izbor izmeu suparnikih teorija - voditi rauna o teorijskim i praktinim razlozima a. jedna teorija verovatnija od druge b. jedna objanjava i sluajeve, a druga ne uspeva c. prednost dati optijoj teoriji d. preciznost teorije kao prednost e. mogunosdt proveravanja f. jasnost i jednostavnost g. bolja povezanost vie saznanja u celini - niko u nauci ne moe biti osloboen od greke. (Nije velik naunik onaj ko ne grei, ve onaj ko stvara teoriju podesnu za proveravanje)

19

20

- iskustveno i nadiskustveno u teoriji - misija teorije (M. Bunge) a. orjentacija naunika b. povezivanje rasutih empir. injenica c. objanjenje zakona d. proveravanje i slaganje e. predvianje zakona f. inspiracija g. jasno definisanje pojmova

10. PREDMET

U oveku se ukrtaju zakoni: a prirodnog sveta b drutvenog ivota c kulturnog bivstvovanja ovek sebe moe da objasni: a kakav jeste b kakav bi mogao biti c kakav bi trebao biti ovek postaje za sebe zanimljiv na tri naina: a rad prirodne nauke kroz pojmove, teorije i metode b rad drutvene nauke c umetniki i religijski simboli 1 Zakoni prirodnih nauka su dati i otkrivaju se 2 Zakoni drutv. nauka nastaju 3 Zakoni kulture se svesno stvaraju kao nova stvarnost - predmet drutvenih nauka je u stalnim promenama naim ponaanjem (ne)nameravano - problem prinude ulaskom oveka u drutvo - nagon za odravanjem je jai od razuma - ovek teko gradi drutvene odnose gde je subjekt Predmet nauke sa stanovita kritike teorije - ako se ovek objanjava, onda se ne razumeva - ljudske mogunosti se (ne)ostvaruju - ovek je vie od onog to svesno zna o sebi (ovek je ono to moe biti) - stvarnost je vidljiva i nevidljiva (injenice + mogunosti = stvarnost) - Marx: nauka kao kritika (svest o mogunostima) - saznajni i vrednosti sloj nauke - ovek i mera (kritike) - od realnog ka moguem svetu = nauka - drutveni svet postaje ukoliko ga staramo - projekt (u modernom svetu) je kada subjekt razmilja o objektu - ovek se uzdie od bioloke jedinke sveu o znaenju 21 22

- spoljanje ponaanje moe biti gluma (ponaanje ne mora da se slae sa linim stavom) - lijemo suze i kada se smejemo i kada plaemo - udruivanje radi ostvarivanja zamisli - oveku je potrebna istina i la - misao koja se ostvari postaje stvar - tri sloja stvarnosti prirodna jeste nunost predmet dat drutvena moe mogunost organizacija proizvedena simbolika treba sloboda linost stvaranje

II FILOZOFSKE METODE ili METODOLOKI PRAVCI

- nauni pojmovi idu do granice racionalnog - za nauku je stvarno pojmovi i metode - ne postoji prosean ovek osim u teoriji - bez pojma mi nita ne moemo rei u teoriji - jednim delom nauka izmilja stvarnost koju prouava, ta stvarnost je slika i proizvod naune misli - mogu da mislim i mogu da mislim da mislim!

23

24

I POZITIVIZAM

Uloga D. S. Mila "razvoju pozitivizma ocenjuje se kontradiktorno. dok ga Dirkem negira. V. Mili navodi zasluge: 1 ukazivanje na jednostranost Kontove metodologije, jer prevashodno raspravlja o postupcima preko kojih se dolazi do novih saznanja. Mil smatra da u nauci nije dovoljno neto otkriti, ve i dokazati 2 zapostavljanje uzronih odnosa meu pojavama 3 osporavanje psihologije kao posebne drutvene nauke Mil razvija osnovne metode induktivnog zakljuivanja:

Metodoloki pravac koji se bazira na utvrivanju i opisivanju empirijskih injenica, odn. na onome to je pozitivno, injenino i iskustvom dato, bez izvedenih injenica, logike argumentacije, naunog objanjenja i predvianja. - pozitivisti insistiraju da se u prouavanju drutva unesu osnovna epistemoloka naela prirodnih nauka. Tako se poveava objektivnost i egzaktnost rezultata istraivanja - O. Kont, kao osniva pozitivizma insistira na naunom posmatranju i otkrivanju zakona koji vladaju pojavama. U zakonima pojava se stvarno sastoji nauka kojoj injenice pruaju samo neophodni materijal. - osnovne slabosti pozitivizma je to se zalagali za naune zakone u naunom saznanju, ali su ih izjednaavali sa opisom pojava - po Kontovom miljenju pozitivni duh je realan, praktian, zasnovan na tenji za sigurnim znanjem, na tenji za to veom preciznou i suprotan negativnom. - ostvarivanje progresa u istoriji poiva na stalnoj ovekovoj tenji za usavravanjem u fizikom, intelektualnom, moralnom i estetskom pogledu. Osnovne teze Kontove metodologije: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 nain istraivanja se mora prilagoditi prirodi predmeta, sa ugledom na prirodne nauke svaka nauka razvija svoju metodu u skladu sa predmetom istraivanja u biologiji i sociologiju istraivanje ide od ideje celine, a u anorganskom svetu od elementarnih estica Kont smatra da je politika ekonomija kao nauka besmislena, jer je prouavanje ekonomskih pojava i delatnosti izolovano od celine beskorisno. metodologija se svodi na prikupljanje podataka, a logiko sreivanje je beskorisno podaci dobijeni samoposmatranjem nemaju veu vrednost, jer nisu intersubjektivno proverljivi drutvene revolucije nisu poeljne, a treba ih prouavati radi preventive uporedna istraivanja su veoma znaajna ali mogu dovesti do velikih zabluda. Zbog toga u sociologiji treba primenjivati istorijsku metodu bioloka saznanja o ljudskoj prirodi su veoma znaajna, posebno znanja o biopsihikim osobenostima oveka 10 matematike metode u sociologiji nemaju znaajniju primenu

metoda slaganja metoda razlike metoda slaganja i razlike metoda korelativnih varijacija metoda ostatka

E. Dirkem razvija celovitu metodoloku zamisao: a stvaranje iskustvene evidencije (drutvene injenice posmatraju kao stvari). U plan prikupljanja podataka mogu da uu samo pojave koje se mogu neposredno zapaziti. b zalae se istra. drutva kao celine, preko pravnih propisa, moralnih normi, narodnih poslovica, kolektivnih injenica. "Drutvene pojave treba posmatrati u samim njima neovisno od svesnih subjekata koji ih zamiljaju". c zalaganje za sistematinija i potpunija izvorna obavetenja. Treba teorijski definisati osnovne pojmove iz ire uporedne perspektive d zalaganje za statistiku e zalaganje za uporedna istraivanja f negovao je teorijski pristup u kojem se drutvene pojave objanjavaju bez logike strukture g razvija uzronu analizu, ali ne razrauje funkcionalnu analizu.

Osnovne karakteristike pozitivizma: A. Pozitivne a. raskid sa skolastikom. Pozitivno znanje zasniva se na iskljuivo empirijskim, ulno-iskustvenim injenicama i zakonima b. insistiranje na kontrolisanim istraivanjima znaajan je doprinos u razvoju i primeni metoda: tehnike i otkrivanje uzroka, strukture i funkcije, otkrivanje naunih objanjenja i zakonitosti c. insistiranje na kategorijalno-pojmovnom sistemu u istraivanjima 25 26

B. Nedostaci a. insistiranje na empiriji ne moe se u potpunosti primeniti ni u empir. istraivanjima b. insistiranje na preciznim znanjima je poeljno, ali nije mogue c. razdvajanje teorije i prakse je nemogue (insistiranje na razdvajanju logikog i empirijskog saznanja, na emu pozitivisti insistiraju, istovremeno znai razdvajanje teorije i prakse). C. Evolucija pozitivizma 1 metodoloki strukturalizam

II RACIONALIZAM

- racionalizam (metoda razumevanja) suprotna pozitivizmu - drutvene pojave treba istraivati metodom razumevanja (jedno su drutvene, a drugo prirodne nauke) V. Diltaj - ovek se moe saznati samo u istoriji. Cilj drutvenog nauka je da shvate pojedinano i individualno u istorijskoj stvarnosti 1 pravi sutinsku razliku prirodnih duhovnih nauka (ovek ne moe prodreti u unutranju prirodu prirodnih pojava) 2 pod duhovnim naukama podrazumeva drutvene nauke koje poivaju na hermenautici, indukciji i poreenju 3 neophodnost teorijskog zasnivanja hermenautike - Diltaj ima problema sa shvatanjem iskustva u drutv. naukama (apsolutizam unutranjeg a potiskivanje spoljanjeg iskustva) - problem pojedinca (kojeg treba istorijski posmatrati) M. Weber Njegova metoda drutvenih nauka poiva:

svaka sloena pojava je objanjena otkriem njene strukture, a sam elemenat se objanjava otkriem njegovog mesta u sistemu elemenata strukturalizam omoguava prouavanje sloenih pojava preko njihovih elemenata

2 funkcionalizam

shvatanje drutva kao neprotivurene celine skladno povezanih delova, koji obavljaju iskljuivo pozitivne funkcije i doprinose odravanju postojeeg sistema

funkcionalnom analizom, sintetikog karaktera, mogue je doi do naunih saznanja o poremeajima u drutvu, koji se korekcijom mogu popraviti i dovesti u ravnoteu.

shvatanju naela izbora predmeta istraivanja stav prema kulturnim vrednostima nain objanjenja drutvenih pojava pojmovna struktura idealnih tipova

funkcionalizam iskljuuje radikalnije drutvene konflikte. On je prirunik za istraivanje i zadravanje drutvenog stanja

3 sistemski pristup Humkanistike teorije sistemske koncepcije poivaju na:

borbi protiv zloupotrebe sistema posmatranju sistema kao celine organizovanost u sloenosti otvorenost sistema dinamika ravnotea centralizovanost i hijerarhija uniformnost

Shvatanje naela izbora predmeta istraivanja - ne prihvata u potpunosti uzrono-posledine veze - istraiva mora posedovati vrednosne ideje pored injenica i saznanja - uticaj nauke na sistem vrednosti je veoma mali - drutvene nauke su vrednosno neutralne - razumevanjem dopunjuje determinizam u drutv. pojavama - potrebno je da se istraiva uivljava u drutvenu pojavu a razumevanje zamiljenog smisla nekog delanja

- sistemska teorija je znaajna u saznanju sloenih pojava - heuristika nauka o metodama istraivanja novih saznanja vetina pronalaenja istine 27

28

b pobude (i)racionalnog ponaanja - pojmovnu strukturu idealnih tipova Weber uvodi da bi se razumevala savr. organizacija drutva - Ideal tip je standard, ali ne i prosek ono to je objektivno mogue - Ideal tip se konstruie tako to je: a. formira ideja zamisao jedne pojave b. jednostrano se naglasi jedna ili vie taaka gledanja c. izvri se sinteza znanja o mnotvu konkr. diskretnih srednjih pojava d. formira jedinst. analitiki pojam koji ne predstavlja istinu M. Weber smatra da ne postoji mogunost objektivnih istorijskih istraivanja u drutvenim naukama. - u istorijskim istraivanjima postoje sakupljai materijala i traioci smisla - prednosti racionalizma a. istie se potreba vrednosnih ideja i sudova b. ideal tipovi premouju jaz izmeu pozitivizma i metode razumevanja c. nauka nema bitnijeg uticaja na vaee drutvene vrednosti d. postoji metodol. prirodnih i drutvneih nauka (K. Poper ona je jedinstvena, ali se predmeti nauka razlikuju) - mane racionalizma: a. mogunost skrivanja zakona u zakonitostima b. nije doveo do daljeg razvoja novih metoda i tehnika u istraivanju drutvenih pojava

III DIJALEKTIKA

Metodoloki pravac koji se temelji na posmatranju i uopte istraivanju pojava u njihovoj stalnoj uzajamnoj vezi, uslovljenosti i zakonitostima, istorijskom razvoju, kretanju i menjanju, pretvaranju kvaliteta u kvantitet i obrnuto, uzajamna delovanja suprotnih snaga (borba suprotnosti) i prevazilaanju tih suprotnosti - Heraklit: vena vatra, ali i veno kretanje - Stari Grci i dijalektika

Parmenid razlikuje miljenje istine i mnjenje Platon epistem. karakter dijalektike Aristotel dijalekt. je zakljuivanje na osnovu verovatnih prem.

- Hegel: idealistiko shvatanje dijalektike

svi procesi i pojave su razvojne i u kretanju unutranja protivurenost pojave apstraktnost i metafizinost Hegelove dijalektika

- Marx i Engels

Hegelovu dijalektiku "koja dubi na glavi stavljaju na noge" ne ideje ve materijalni svet (koji je preraeni idealni svet u glavi)

- K. Poper prihvata Marxov materijalistiku dijalektiku, ali mu zamera na ekonomizmu i klasnoj borbi. On sumnja u objektivnu istinu i prognostiku.

sumnja u mogunost ravnopravnosti ljudi

- K. Poper visoko ceni Marxa: - zbog potenja i traganja za istinom - interesa za socijalnu filozofiju - "ne odreuje svest ljudi njihovo bie, ve obrnuto, njihovo drutveno bie odreuje njihovu svest". Marx - znanje za oveka ima smisla i znaaja ako pomae ovekov progres Osnovne karakteristike dijalektike 1 princip totaliteta - totalitet je ono to istraivanje koje se zasniva na sintezi i generalizaciji utvrdi

29

30

2 princip istorinosti esto osporavan - sumnje u verodostojnost istorijskih podataka 3 princip dijalektike analize - svaki predmet istra. treba rastaviti na sastavne delove i utvrditi njihove veze i odnose 4 princip jedinstva teroija i prakse - stalno uzajamno delovanje teorije i prakse - ljudi svoje teorije zasnivaju na osnovu prakse 5 princip jedinstva i borbe suprotnosti - suprotnosti su stalno u meusobnom sukobu, ali i odreenom jedinstvu, jer ih ini da pojava ili proces postoji 6 princip prevazilaenja (Hegelova negacije negacija) - ukidanje negativnog i istorijski prevazienog i utemeljenje novog, perspektivnog i progresivnog.

METODOLOKI PRAVCI II.

metodologija je potrebna svakoj naunoj teoriji (prihvatanje ili odbacivanje teorije) metodologija se bavi detaljnim istraivakim metodama pomou kojih se prikupljaju podaci dve tradicije u sociologiji a upotreba naunih i esto kvantitativnih metoda b korienje humanistikih i kvalitativnih metoda kritika drutvena nauka vie zagovara kvalitativne metode postmodernisti ne veruju da istraiva moe otkriti neku objektivnu istinu. Moe se samo ispitati drutveni svet sa stanovita razliitih aktera i unutar njega dekonstruisati sastavne delove objanjenja drutva. Nema istine o drutvu.

1. Pozitivizam i E. Dirkem

zagovara Kontov pozitivizam socioloko istraivanje se mora ograniiti na fenomene koje je mogue opaati i direktno meriti. 1. Drutvene injenice (Kont je smatrao da sociolozi ne treba da se bave unutranjim znaenjima, motivima i emocijama) - Dirkem potencira drutvene injenice "smatraj drutvene injenice stvarima". (znai da sisteme verovanja, obiaja, drutvene institucije, treba smatrati stvarima na isti nain kao i predmete i dogaaje prirodnog sveta) drutvene injenice poput obiaja su spoljnje i ograniavaju ponaanje pojedinca Dirkem smatra da lanovima drutva upravljaju kolektivna verovanja, vrednosti i zakoni 2. Statistiki podaci - pozitivisti su mislili da je mogue objektivno klasifikovati drutveni svet

***

Dijalektiki metod je jedan od pouzdanijih u otkrivanju naune istine i razumevanju drutvenih procesa i pojava.

31

32

3. Korelacije - to je tendencija dve ili vie stvari da se nalaze zajedno i moe se odnositi na snagu odnosa meu njima 4. Uzronost (kauzalne veze) - korelacija izmeu dva ili vie tipova drutvenih fenomena moe se desiti da jedan uzrokuje drugi Multivarijantno analiza

- dunost naunika je da bude objektivan - laboratorijski eksperiment je vaan za prirodne nauke jer moe izolovati varijable i regulisati. On se koristi preteno od drutvenih nauka posebno u psihologiji. - terenski eksperiment podrazumeva intervenisanje u drutveni svet, gde je mogue proveriti hipoteze izolovanjem posebnih varijabli (primer: Hautorneski uinak o produktivnosti radnika 1933 u ikagu varijabli poput sobne temperature, jaine osvetljenja, duine stanke za odmor bile su razliite) Komparativna metoda

- problem sumnjive korelacije Dirkem reava multivarijantnom analizom (izolovanje uinka posebne, nezavisne varijable na zavisne. Zavisna varijabla je prouzrokovana a nezavisne varijable su faktori koji uzrokuju zavisnu) - pomou tehnologije, sofisticiranih statistikih tehnika, kvantitativni istraivai mogu analizirati vanost mnogih razliitih varijabli. Ljudsko ponaanje - pozitivisti misle da mogu otkriti zakonitosti ljudskog ponaanja. Prikupljanjem objektivnih injenica u statistikom obliku - spoljni faktori koji utiu na ponaanje mogu se otkriti pouavanjem statistikih obrazaca - kvalitativni podaci su bogatiji * * * Interpretativni pristup - U pozitivizmu nauka veinom koristi induktivnu metodologiju, koja poinje prikupljanjem podataka. Podaci se pri tome analiziraju, a potom razvijaju teorije. Razvijena teorija se potvruje ili ne sa drugim skupovima podataka. Ako se vie puta potvrdi, oni smatraju da su otkrili zakonitost ljudskog ponaanja. - kvalitativni podaci kao osnova. Interpretacija znaenja i motiva drutvenog delovanja - ljudi ne reaguju automatski na spoljne nadraaja. Oni prvo interpretiraju, pre no to e reagovati. Karl Poper U pozitivizmu mnogi naunici umesto induktivne koriste deduktivnu metodologiju. - Deduktivni pristup izokree proces indukcije. On poinje s teorijom i proverava je sa dokazima, a ne razvija teoriju kao rezultat ispitivanja podataka - Poper smatra da naunici treba da ponu sa hipotezom koju treba proveriti - za nauku je manje vano kako se razvila teorija, ali je veoma vana proverljivost i preciznost predvianja - zakoni (prirodni i drutveni) nemaju nuno trajnost A. Teorija razumevanja (M. Weber) - sociologija kao studij drutvene akcije (primer: zato neko cepa drva da bi zaradio novac, naloio vatru, iskalio bes, etc.) - mi ustvari zamiljamo sebe u osobi koje ponaanje pokuavamo objasniti. B. Simboliki interakcionizam (Mid, Blimer) (amerika grana sociologije) Interakcionisti smatraju da je ljudsko ponaanje uveliko pod vlau unutranjih procesa pomou kojih ljudi interpretiraju svet oko sebe i daju znaenje vlastitim ivotima. 33 34 - korienje komparacije, analiza onoga to se dogodilo, ili pak dogaa. Podaci mogu poticati iz primarnih, ili pak sekundarnih izvora - ovom metodom se mogu izolovati varijable kako bi se pokuao otkriti uzrok drutvenih promena - moe se prouavati istorijski razvoj drutva - mnogo su je koristili Dirkem, Marx i Weber 2. Interpretativna i kvalitativna metodologija Kvalitativni pristup - kvantitativni podaci u numerikom obliku sa kvalitativnim reima

- slika o sebi se gradi, utvruje i modifikuju u procesu interakcije sa drugim lanovima drutva - pojedinac i drutvo su neodvojivi. Bez komunikacije u smislu simbola, ija su znaenja zajednika, ovi procesi ne bi bili mogui. Blumer: a. Ljudi deluju na temelju znaenja koje daju predmetima i dogaajima, a ne reaguju jednostavno na spoljne uticaje b. Znaenja nastaju u procesu interakcije. Znaenja se stvaraju, menjaju, modifikuju unutar interakcijskih situacija i nisu fiksna. c. Znaenja su rezultat interpretativnih postupaka koje provode akteri unutar interakcije C. Fenomenologija - najradikalnije udaljavanje od naune kvantitativne metodologije - fenomenolozi odbacuju mogunost stvaranja kauzalnih veza i objanjenja ljudskog ponaanja - ljudi oblikuju svet tako to mu pridaju znaenje i klasifikacije - nema objektivne stvarnosti iznad subjektivnog znaenja - sve statistike su drutveni proizvodi koji odraavaju znaenja onih koji su ih stvarali - na osnovu znaenja konstruie se drutvena stvarnost - problem klasifikacija je univerzalan za posebne tipove podataka (stolica moe biti drveni predmet oruje u tui etc.). Svi su podaci proizvod klasifikacija, kojima se koriste oni koji ih proizvode. - sa znaenjem i klasifikacijama u svet se unosi red i smisao 3. Metodologija kritike drutvene nauke - nauka koja je kritika prema drutvu kako bi omoguila drutvenu promenu - L. Harvi: kritika je integralni deo drutvenog procesa - znanje je proces u kojem se kreete da bi razumevali drutveni svet. Ono se nikad ne moe odvojiti od vrednosti. - Marx, Rajt Mils su eklatantni predstavnici kritike nauke Glavne odlike: a apstraktni koncepti i ideologija (pr. kuni poslovi su radni odnos) - nadilaenje dominantne ideologije kao krive svesti b totalitet, struktura i povijest - nuno je povezati svaki deli drutva sa totalitetom 35

- drutva imaju strukturu koja ograniava ono to ljudi mogu uiniti, ali omoguuje drutveno delovanje - studije drutva treba strogo dovesti u odnos sa povijesnim kontekstom c dekonstrukcija, bit i rekonstrukcija - u procesu dekonstrukcije razni oblici drutvneog ivota se razlau i otkriva se njihova bit. - dekonstrukcija dovodi do rekonstrukcije d praksa - kritiko drutveno istraivanje nije samo teorijsko, ve i praksa. Praksa je praktina refleksivna delatnost. Praksa menja svet. Metode - kritika teorija koristi veliki raspon metoda od upitnika, intervjua, studije sluaja, etnografije, etc. - kritiko drutveno istraivanje je u samom srcu emancipatorskog sociolokog istraivanja. Kritika a. problem identifikacije izvora drutvenog procesa b. problem razlikovanje ideja, potreba i interesa c. odnos vrednosti i ideologije d. sumnja da svaka ispravna teorija moe dovesti do drutvenih promena 4. Postmodernistika metodologija a za postmoderno drutvo nisu potrebna radikalna nova znanja, ali i meteodologije koriste se konvencionalna znanja, metode i izvori podataka b (post) moderna metodologija smatra da se neka znanja mogu konvencionalnom metodom iskljuiti kao neistinita i odbaciti Liotar misli da su sva znanja prianje pria i treba omoguiti da svako ispria svoju priu - korienje postmoderne etnografije c postmoderna sociologija vie kritikuje postojea znanja nego to stvara novo Derida smatra da je glavni problem u jeziku, koji nikad ne moe predstaviti istinu, spoljnu objektivnu stvarnost dekonstruisati postojee znanje, a posebno se kritikuju sekundarni izvori istraivanja postmodernistika metodologija nudi odreene uvide, ali ne i objektivna znanja

36

*** Ovde su u ovom segmentu metodolokih pravaca, pre svega, ponuene osnovne koordinate i filozofska stajalita savremenih metodologija i istraivanja. Dakako, postoje i druge, naune metode, ali ove dominiraju danas u svetu, odn. drutvenoj teoriji.

III ISTRAIVAKI PROCES

37

38

IZBOR TEME ISTRAIVANJA - ta e se prouavati istraivati?

- kvalitativne metode su prikladnije za dubinski uvid u manji uzorak 2. Biranje uzorka a izbor teme istraivanja b izbor metoda c izbor uzorka

odreenu ulogu ima vrednosti i miljenja istraivaa drutvena aktuelnost teme vladina politika dostupnost sredstava za finansiranje praktina korist posebno od strane kompanija etc.

uzorak je deo vee populacije na osnovu uzorka, ako je dobro izabran daju se tvrdnje o relevantnosti populacije jedinica uzorka moe biti pojedinac ili drutvena grupa u toj populaciji biranje okvira uzorka recimo popis biraa obezbediti obuhvatnost populacije koliko god je to mogue (telefonski imenik nije dobar obuhvat) isputanja uzorka (recimo popis biraa ne ukljuuje strance) popisi stanovnitva kao okvir generalisanje, na osnovu zorka, koje se odnosi na populaciju

I PRIMARNI IZVORI - podaci koje sakupljaju sami istraivai koristei se upitnicima, intervjuima, raznim posmatranjima 1. Izbor primarne istraivake metode - izbor istraivake teme moe uticati na izbor metode - finansijeri vie podravaju kvantitativne metode - teorijski pristup istraivaa moe uticati na izbor metode a. pouzdanost - jedno je za prirodne, a drugo za drutvene nauke. (Ponavljanjem eksperimenata mogue je proveriti eventualne greke) - socioloki podaci mogu dostii odreeni standard pouzdanosti - kvantitativne metode se kritikuju jer nisu u stanju dostii standarde pouzdanosti b. valjanost - podaci su valjani ako daju istinitu sliku onoga to se prouava, ako tani odraze drutvene realnosti (Statistike o prisustvovanju crkvenom obredu mogu biti pouzdane, ali ne moraju nuno dati istinitu sliku religioznosti) - kvantitativne metode nisu valjane za one koji preferiraju kvalitativne. Njima nedostaju dubine za taan opis znaenja i motiva c. praktinost - kvantitativne metode oduzimaju manje vremena od kvalitativnih. Njima je mogue prouiti vee i reprezentativne uzorke, koji mogu dati optu sliku drutva 39

2. Tipovi uzorkovanja a. Sluajno i sistematsko (najednostavnije da se odabere veliki uzorak) - sluajnim uzorkovanjem omoguava se da svaka jedinica uzorka ima jednaku ansu da bude odabrana - korienje tablice sluajnih brojeva (vaenje brojeva iz eira) svaki 10, 20, 100 pojedinac) - odabiranje ide brzo - metoda nije istinski sluajna i poznata je kao sistematsko uzorkovanje - sluajna metoda poiva na statistikoj verovatnoi i zasniva se na zakonu proseka b. Stratifikovani sluajni uzorak - okvir uzorka se deli na grupe, kako bi se obezbedila reprezentativnost - istraiva identifikuje vane varijable koje trebaju biti pod kontrolom i smeta jedinice u razliite grupe (primer: rod i klasa) - istraiva kontrolie varijable koje smatra vanim c. Kvotno uzorkovanje - kontrolisanje varijabli bez okvira uzorka (ispitivai dobiju obim, broj ispitanika koje treba ispitati primer ispitati 10 udatih ena i 10 oenjenih mukaraca, starih izmeu 20-35 godina) - ova metoda je posebno korisna za uzorkovanje kada su poznate opte proporcije raznih grupa u populaciji 40

- ovo je bra i jeftinija metoda - mane su to ova nije istinski sluajna i krivi rezultate (istraiva zaustavlja one koji su se nali u tom trenutku na ulici) - moe doi i do niske stope odgovora - tekoe mogu nastati i u ispunjenju kvota

- koristi se netipian uzorak. ivotne storije se koriste i kao "orue za senzibilizaciju" istraivanja - mogu biti nadahnue za nova istraivanja 4. Pilot istraivanja - po izboru metode i uzorka neki istraivai provode pilot-istraivanje pre nego

d. Viestepeno uzorkovanje - tedi vreme i novac, premda smanjuje sluajnost kod uzorka. Odabrati uzorak iz drugog uzorka - primer kod izbora: izabere se prvo nekoliko izbornih jedinica, za koje se prethodno utvrdi da ine prosek svih izbornih jedinica. Potom se izaberu pojedinani ispitanici iz tih izbornih jedinica e. "Grudva mega" (snowballing) - poiva na linim kontaktima, da bi se potom izgradio uzorak grupe koja se prouava (primer: lino poznavanje jednog kriminalca, koji potom upoznaje sa podzemljem) - ovde uzorci nisu reprezentativni f. Nereprezentativno uzorkovanje - traganje za netipinim primerima fenomena koji se ne uklapaju u odreenu teoriju. (Poperovo shvatanje opovrgavanja i falsifikovanja teorije) (primer: ispitivanje razlika mukaraca i ena dali su uslovljene biolokim ili kulturnim uticajima). 3. Studije sluajeva i ivotne istorije a) studije sluajeva - detaljno ispitivanje jednog primera neega (institucije, zajednice, drutvene grupe, istorijskog dogaaja etc.) - to je pokuaj da se doe do obuhvatnog razumevanja grupe koja se prouava - moe biti i istraivanje sa sudelovanjem - na osnovu ispitivanja sluaja moe se razviti opte teorijske tvrdnje - studije sluajeva se mogu koristiti za stvaranje tipologije, za generisanje novih hipoteza - glavna mana istraivanja je da na temelju njihovih nalaza nisu mogua generalizovanja b) ivotne istorije - poseban tip studije sluaja, jer obuhvata ivot pojedinca. Najee se koristi proireni nestruktuirani intervju. Koriste se i lini dokumenti. 41

krenu u glavno - sprovode se obino pre velikih kvantitativnih istraivanja, a utvruje se da li su instrumenti dobri. - korisnost iz vie razloga: ako se koristi upitnik ili intervju pitanja se mogu proveriti da li su

razumljiva za ispitanike uspostavljanje dobre saradnje sa onima koje prouavaju (iskrenost) razvoj istraivakih vetina kod onih koji provode istraivanje otklanjanje eventualnih prepreka u realizaciji

5. Ankete - istraivaki projekti koji sakupljaju standardizovane podatke o velikom broju ljudi. - postoje tri glavna tipa: a injenine ankete se koriste za prikupljanje deskriptivnih informacija (dravni popis stanovnitva) b ankete o stavovima za ispitivanje javnog mnjenja c eksplanatorna anketa, ide iznad opisa i pokuava proveriti teorije i hipoteze. Na osnovu kvantitativnih podataka se razvija teorija ("beli okovratnici, ako se rutiniziraju, onda se i proletarizuju) - za ankete je veoma bitno da uzorak bude paljivo odabran 6. Upitnici - putem upitnika se obino svim ispitanicima postavljaju ista pitanja istim redom, tako da se od svakog lanova uzorka moe prikupiti ista informacija. a. dostavljanje upitnika - obino ih daju ispitivai, kao oblik struktuiranog intervjua - potanski upitnik - podela upitnika u grupi - telefonsko ispitivanje b. sastavljanje upitnika i analiza - upitnicima se dobijaju kvantitativni podaci - operacionalizovati pojmove (apstraktne pojmove prevesti u konkretna pitanja)

42

operacionalna definicija izbor indikatora za svaku komponentu indikatori se prevode u niz pitanja koja e osigurati podatke pitanja mogu biti otvorena i zatvorena (fiksni izbor) izbor izmeu alternativa kod otvorenih pitanja neophodno je kodirati odgovore (niz kategorija u

prednosti - intervju je svojevrsno posmatranje sa sudelovanja - kodiranje odgovora - kvalitativna metoda ima prednost - fleksibilnost intervjua u odnosu na druge metode. zakljuak a standardizovani intervjui daju valjane i pouzdane podatke vele pozitivisti b simboliki interakcionisti misle da ne postoji jasna distinkcija izmeu istraivakog intervjua i drugih oblika drutvene akcije c etnometodolozi pak tvrde da intervjui ne daju iskaze o spoljnoj stvarnosti 8. Posmatranje i posmatranje sa sudelovanjem - postoje razliiti pristupi i ocene o ovoj istraivakoj metodi (od objekt. posmatranja do iskljuivanja iz posmatranja recimo suprunici u spavaoj sobi) - bojazan od uticaja istraivaa na one koje posmatra Etnografija i posmatranje sa sudelovanjem - etnografija je studija naina ivota i posebno je koriste antropolozi. Koristi se kao kvalitativna istraivaka metoda, ali moe dati i kvantitativne podatke. - posmatranje sa sudelovanjem je najvanija pojedinana metoda koja se primenjuje u etnografskim studijima - kako pristupiti grupi (otvorenost od poetka ili pak rezervisanost, prikriveno posmatranje, tajnovitost, etc.) - vano je stei poverenje onih koje posmatra - beleenje podataka (kasetofon ili praktini nedostaci ove metode objektivnost

koje se smetaju odgovori) - u eksplanatornoj ankeeti obino se pretpostavlja multivarijantna analiza c. prednosti upitnika - praktini nain skupljanja podataka - podaci se mogu relativno lako kvantifikovati - mogu se prouavati odnosi izmeu mnogih razliitih varijabli - pouzdanost kvantitativnih podataka - pomou upitnika moe se koristiti vei uzorak nego kod kvalitativnih istraivanja d. nedostaci - ne moe se pretpostaviti da razliiti odgovori na ista pitanja odraavaju strane razlike meu ispitanicima - sastavljanjem upitnika istraivai pretpostavljaju da znaju ta je vano - operacionalizacija pojmova krivi sliku drutvenog sveta - zavisnost podataka od (ne)sposobnosti ispitanika da daju potpune i tane odgovore - udaljenost izmeu istraivaa i ispitanika (posebno kod potanskih upitnika) - kod kodiranja na otvorena pitanja istraiva namee svoj vlastiti uvid 7. Intervjui a. struktuirani (ne odstupa se od unapred postavljenih pitanja) b. nestruktuirani (oblik razgovora i ispitiva nema pripremljena pitanja) Stilovi intervjuisanja - istraiva treba da osigura iskrenost ispitanika - razni vidovi prethodne pripreme (preporuke, telefoniranje, etc.) - neizravnost intervjuera (ne povlauje niti opovrgava stavove ispitanika) - saoseati se i ne biti agresivan prema ispitaniku - poverenje izmeu uesnika

oduzima mnogo vremena istraivanje male grupe

nemogue je stvarati generalizacije nema ponavljanja zavisnost od sposobnosti posmatraa selektivnost u prikupljanju podataka a time uticaj na valjanost

9. Kritika etnografija individualni i grupni intervju - kritiki drutveni naunici smatraju da u istraivanjima treba ostvariti blisku a jedan na jedan intervju b grupni intervju (fokus grupe) 43 saradnju istraivaa i njihovih subjekata - da li se teorija moe proveravati pomou subjekata istraivanja? 44

- P. Later predlae:

triangulaciju koja ukljuuje razliite istraivake metode za unakrsno proveravanje valjanosti konstruktna valjanost trajna konfrontacija sa iskustvima ljudi u svakodnevnom ivotu, kao i potovanje tih ivota, kako bi se izbeglo teorijsko nametanje

- sekundarni izvori se koriste esto iz praktinih razloga. Iako su neprocenjivi za sociologe moraju se koristiti sa velikim oprezom. 1. Slubene statistike - drava stvara veliki broj statistika. Demografski podaci, podaci o socijalnoj patologiji. Brojke o inflaciji, (ne)zaposlenosti, trajkovima, produktivnosti, etc. - slubene statistike se objavljuju meseno, polugodinje, godinje, etc. - dravne statistike smanjuju finansijske izdatke istraivaima - sve u svemu treba biti oprezan u korienju slubenih statistika, jer svaka vlast ima potrebu da sebe prikae boljom no to jest 2. Istorijski izvori - istorijski dokumenti su od velike vanosti za sociologe - i ove nalaze, dokumente treba koristiti sa oprezom - istorijski izvori odraavaju ideologije onih koji su ih stvorili - istorijski izvori kao zapisnici, dokumenti takoe mogu biti korisni, ali ih treba takoe koristiti sa rezervom - za svako istorijsko istraivanje je bitno da se ti izvori sagledavaju u vremenu u kom su nastali, a potom u uticajima koje su proizveli dogaaji, linosti i procesi 3. ivotni dokumenti - ove dokumente stvaraju pojedinci i oni belee podatke, detalje s iskustvima te osobe i njezinim drutvenim aktivnostima - ljudi vode dnevnike, alju pisma, fotografiu, piu memorandume, biografije, grafite, objavljuju memoare, etc. - ivotni dokumenti su otvoreni za razne interpretacije - dnevnici, ako nisu namenjeni javnosti, imaju veu valjanost - ako se ne moe ostvariti posmatranje sa sudelovanjem, onda ivotni dokumenti predstavljaju dobar izvor podataka. 4. Masovni mediji i analiza sadraja - ovim izvorima se mogu biti korisni podaci, ali se oni preteno koriste za analizu ideologija onih koji ih stvaraju. - obazrivost i kritinost prema ovim izvorima - kod analize sadraja koristi se: a formalna analiza, gde je naglasak na objektivnosti i pouzdanosti. Prikuplja se uzorak tekstova, klasifikuje i potom prouava - kvantitativna analiza tekstova, sadraja ne govori nita o znaenju b tematska analiza otkriva ideoloku (ne)pristrasnost novinara

nominalna valjanost provera nalaza kroz barem nekolicinu onih koji su prouavani uz oprez da moda i oni pate od lane svesti katalika valjanost - podrazumeva da se istraivaki proces preorjentira, usmerava i dinamizira uesnike

10. Postmoderna etnografija - ova istraivaka metoda odbacuje svaki pokuaj stvaranja objektivnog opisa drutvenog ivota - ova metoda pokujava da stimulie imaginaciju da ljudi ponu misliti o ivotima drugih a ne da opisuju stvarnost - postmoderna etnografija je fragmentarna i ne moe se organizovati oko poznatih - cilj ove metode nije poticanje rasta znanja, ve restruktuiranje iskustva - postmoderna etnografija je neto vie od "redigovane zbirke autorskih lanaka" - zato etnografija treba delovati poput poezije? 11. Longitudinalno istraivanje - poele su kao proirene studije stavova - prikupljanje kvantitativnih podataka - to su kvantitativne studije velikog obima i proteu se u vremenu - podaci iz longitud. studija su valjaniji nego kod drugih - po pravilu se ispituje vei broj varijabli, jer istraiva nije siguran koji e se podaci pokazati vanim - mana je u tekoi odabiranja uzorka, odn. ispitanika koji e biti dostupan u duem periodu - podaci se skupljaju putem upitnika i intervjua - kada je ispitanik svestan da ga prouavaju to moe uticati na izmenu ponaanja

II SEKUNDARNI IZVORI Oni se sastoje od podataka koji ve postoje, a stvorili su ih ljudi koji nisu sociolozi. Ovi izvori mogu biti savremeni ili istorijski.

45

46

c tekstualna analiza razmatra povezanost rei i upotreba u izvetavanju d analiza publike - publika moe biti aktivna i pasivna - problem iskrenosti publike - temeljnije studije kombinuju niz metoda da bi doli do nekih pouzdanijih uvida Procena sekundarnih izvora 1. problem autentinosti 2. verodostojnost 3. reprezentativnost 4. znaenje - sve sekundarne izvore treba koristiti paljivo

STVARANJE NAUNOG RADA

Nauno miljenje se zasniva na postulatu otkrivanja istine o odreenom procesu, dogaaju, stvari, predmetu... Meutim, postoje ne male upitanosti da li se uopte istina moe otkriti i dokuiti. Koja je to istina? H. Arent sa pravom upozorava da se moe govoriti o vie istina (istorijska, injenina,..), meu kojima je i nauna istina. Teko se moe govoriti da postoji samo jedna apsolutna istina. To svakako nije ni nauna istina, iako se nauka zasniva na misiji dolaenja do istine. U osnovi, kod naunog miljenja, radi se o argumentaciji i injenicama do kojih se dolazi u izvoenju stava, miljenja, ocene, tvrdnje o odreenom problemu. Dakako, do injenica se dolazi na razliite naine. Kada su u pitanju naune injenice, onda su nezaobilazno konsultovanje literature (teorijsko znanje) i istraivanje, ali i sposobnost, nadarenost istraivanja. Meutim, valja imati u vidu, kada se radi o naunom radu, da je uputno ne samo odreivati nauku kao rezultat ovekove misaone i praktine delatnosti, ve i kao objektivno saznanje, koje ipak ima odreenu relativnost, koja je ipak delimina i priblina. Nauno saznanje u biti poiva na metodolokoj zasnovanosti sa odlikama objektivnosti, pouzdanosti, optosti i sistematinosti. U ovim koordinatama poimanja i prihvatanja atributa naunog miljenja, odn. rada, dela ini se vanim da se u svakom ozbiljno zasnovanom naunom radu oituju ove, navedene osobenosti i postulati. Autora naunog rada bi trebalo da odlikuje to vee i kompleksnije znanje o konkretnom problemu, koji istrauje i elaborira. Ono se stie sistematskim uenjem i konsultovanjem literature, poznavanjem naunih metoda, ali i ovladanom metodologijom naunog istraivanja. Na osnovu ovih kreativnih resursa autora, lake e se dolaziti do kvalitetnih osobenosti i selekcije kako znanja, tako i injenica. Bitno je da autor raspolae sa znanjem iz prve ruke, konsultovanjem originalne literature, ali i sa autentinim, a ne reinterpretiranim injenicama. Nauno miljenje, ili rad pretpostavlja, dakle, sintezu saznanja i injenica, odn. interpretaciju raspoloive saznajno, istraivake grae na poseban, osebujan, kreativan i koliko je god to mogue, originalan nain. On bi, uistinu, morao da donosi iskorak u interpretaciji i obradi odreenog problema, odn. teme koja se nauno obrauje. Pri ovome, ne treba smetnuti s uma da dignitet odreenog naunog rada zavisi upravo od objektivnosti, pouzdanosti, optosti i sistematinosti. Koliko se ovi postulati oitavaju u naunom radu, pored imaginacije i kreacije, toliko e taj rad biti kvalitetniji, a zasluivae atribut naunog. 1. Izbor teme Biranje teme naunog bavljenja nije ni malo lako ni jednostavno. Posebno ako se radi o temama za koje se dobijaju nauna zvanja (master, doktor nauka). 47 48

III TRIANGULACIJA kombinacija razliitih istraivakih metoda a posebno kvantitativnih i kvalitativnih je korisna a kvantitativni i kvalitativni podaci se mogu koristiti da se proveri tanost zakljuaka b kvalitativna istraivanja se mogu koristiti za stvaranje hipoteze, koja se potom kvantitativno proverava c stvara se potpunija slika o pojavi, procesa d osvetljavanje podataka koji su u korelaciji - nee se izgubiti naunost ako se sociologija slui kvantitativnim i kvalitativnim tehnikama istraivanja.

U okviru naune discipline, za koju autor pokazuje posebnu sklonost i koju najvie poznaje bira se tema. Ona treba da bude to je mogue vie vana, da bude korisna za teoriju i praksu, da ne bude marginalna i da se moe nauno obraditi (konsultovanje literature i istraivanje). Takoe je vano da tema bude to konkretnija, odn. podesna za naunu obradu. Primena naunih metoda i osobenosti naunog rada svakako predstavlja kljuni uslov kod obrade teme. U osnovi sam izbor teme u mnogome zavisi od autora, mada je korisna saradnja mentora i autora, posebno kod tema kojima se postie nauno zvanje (seminarski, diplomski radovi, master i doktorski radovi). Ovde je saradnja i konsultacije sa mentorom neophodna u toku celog vremena rada na temi (od definisanja teme, preko bibliografije, radnog koncepta do zavrnog rada). Moda valja podsetiti na Marksovu misao da nema irokog druma koji vodi u nauku i samo oni imaju izgleda da e se popeti na njene svetle visove, koji se ne plae umora pri veranju njenim strmim stazama ). Dakle, za naunu obradu teme valja posedovati1

Eksplikacija II: Primer dobrog naunog rada Pre svega, treba rei da dobar nauni rad ne zavisi od obima i broja strana. Svakako da se podrazumeva da tema iz drutvenih nauka obino nalae vei obim nego tema iz prirodnih nauka. Dakle, veoma je vano da rad ne bude obiman i razvuen, ve koncizan, jasan i primenljiv kako u teoriji, tako i u praksi. Meutim, kratkoa rada ne sme ii na tetu kvaliteta i jasnoe izlaganja, odn. pisanja. Postoji nekoliko optih principa koje ovde navodim: ne poinjati pisanje, izlaganje rada suvie izdaleka osloboditi rad svih onih digresija i primera koji nisu, ili su posredno, u vezi sa temom, ali su pak beznaajni ne ponavljati u radu to je ve reeno pre ne objanjavati opirno ono to se po sebi smatra dovoljno razumljivo.

odreene kvalitete, jer autor time sebe opredeljuje za nauku. To su pored afiniteta, interesa i ljubavi za nauku, svakako sistematinost, upornost, razvijen kritiki duh, etc. Nauni rad i bavljenje naukom trai mnogo odricanja, istrajnosti i upornosti, trai ako se autor posveuje naunom pozivu mnogo ulaganja i vremena i truda. Dakako, vano je da kandidat za nauni rad poseduje talenat i privrenost, afinitet i nadasve opredeljenost da traga za naunom istinom.

Dobar nauni rad e sadrati i sledea svojstva koja se sagledavaju i njegove celine: originalnost skladnost u celini (jedinstvenost i povezanost pojedinih delova) adekvatno i pravilno isticanje pravilno navoenje primera i ilustraciju pravilno interpretiranje injenica ujednaen i osoben stil autora preglednost koriene literature jasna zakljuna razmatranja etc.

Eksplikacija I: U izradi dobrog, kvalitetnog (seminar, master, doktor) rada potrebna je kontinuirana saradnja kandidata i mentora od poetka do kraja. To znai da zajedno definiu temu, odn. da postoji meusobna saglasnost. Tema treba da bude, ako je mogue to vie originalna ili pak malo obraivana u naunom fundusu. Mentor bi trebao da pomogne kandidatu u definisanju startne bibliografije, odn. izboru knjiga, naunih radova, dokumenta, istraivakih izvetaja, koje kandidat treba da konsultuje, odn. obradi. Ako rad podrazumeva empirijsko ili drugo istraivanje, tada je vano da se dogovore oko izbora tehnike, instrumentarija, hipoteze, uzorka i sl. Radni koncept, odn. plan naunog rada u skici, takoe bi valjalo da definiu zajedno kandidat i mentor. Za kvalitet rada je vano da mentor ima uvid u pojedine delove, poglavlja autorove obrade teme, da mu da sugestije, eventualno proiri literaturu i sl. Pre konane verzije rada, mentor bi, takoe, trebao da proita i da sugestije, primedbe kako bi autor uspeno zavrio svoj rad i pripremio za usmenu odbranu.

2. Nauni metod i metodologija Svaki rad koji ima pretenzije da bude nauni nesporno mora imati svoj metod i metodologiju. Tu valja praviti razlike, iako se ne retko ova dva pojma izjednaavaju. V. Mili istie da je metod nain istraivanja koji se primenjuje u nekoj nauci. On je nerazdvojni, sastavni deo njene istraivake delatnosti... U svakom sluaju metod je vrlo tesno povezan sa celokupnim naunom delatnosti i kao njen integralni deo on se moe razumeti samo iz tog opteg okvira. Metodologija, pak, kao logina disciplina koju prouava metod, razvija njegova logika naela, nastoji da sistematizuje i oceni istraivako iskustvo jedne nauke, mnogo je samostalnija u odnosu prema osnovnoj istraivakoj delatnosti odreene nauke.2

1

K. Marks: Kapital: Predgovor francuskom izdanju, Kultura; Beograd 1947.

2

V. Mili: Socioloki metod, Nolit, Beograd 1978, str. 16-18.

49

50

Nije nepoznato da se nauni metod izjednaava sa sutinom nauke i ona je istovetna u svim naukama. Tu postoje pravila koja valja potovati u naunom radu. Raspravljajui o metodi M. Ili navodi da je opti nauni metod strategija naunog istraivanja, dok su posebni metodi preteno taktika, tehnika.3 Eksplikacija III: U literaturi se navode sledee logike metode: analiza sinteza apstrakcija generalizacija indukcija dedukcija etc.

3. Bibliografija Teorijski izvori za nauni rad su veoma znaajna faza u njegovom stvaranju. Na osnovu ovih izvora dobija se, njihovom obradom, teorijska i nauna utemeljenost rada. Autor od poetka treba da ima kritiki odnos prema konsultovanoj literaturi i selektivnost, kako bi dobio podsticaj za svoj rad i ostvario teorijsku utemeljenost, serioznost svoga rada. U naunom radu valja izbegavati preterano i obimno navoenje konsultovane literature, ve se ograniiti samo na kljune izvore. Ne treba u radu na usmenim navoenjem literature dokazivati svoju naitanost, ve kritikim odnosom i selektivnosti u korienju. U prikupljanju teorijskih i pisanih izvora za nauni rad, valja imati meru i prethodno razvrstati prikupljenu grau. Jedno su teorijske elaboracije koje korespondiraju sa temom, a drugo razni dokumentacioni izvori, koje valja posebno raspodeliti u zavisnosti od sadraja. Beleke su pouzdani i koristan nain da pripremite naunu grau za korienje u svom autorskom radu. Radi se o zapisivanju ne samo kljunih ideja i citata, ve i o beleenju inicijacija za sopstveni autorski rad, i podsticaj koji se dobija korienjem naune grae.

Dakle, sama nauka je specifian metod kojim se ovek slui da bi objasnio i razumevao svet, drutvo, prirodu oko sebe, ali i svoju ulogu u drutvu, prirodi. . unji e u prilogu razumevanja metode i metodologije zapisati da metod sam po sebi ne vodi ka saznanju. Metodologija ne propisuje pravila o tome kako doi do naunih otkria (jer se do njih dolazi i bez njih i protiv njih), ve propisuje pravila koja se moraju potovati, ako se jedno otkrie prizna kao nauno.4 Dakle za uspean, plodan i kvalitetan nauni rad, vano je da autor poseduje kako sposobnost naunog miljenja, zasnovanog prevashodno na logici, tako i da poznaje i ume da koristi metodologiju u konkretnom teorijskom izvoru. U drutvenim naukama postoje brojne istraivake metode. Pitanje je opredeljenja autora i mentora da izabere najoptimalnije metode i metodologiju koja e dovesti do naunog rezultata. U zavisnosti od teorijskog fundusa autora i postuliranosti njegovog pogleda na svet, moe se prepoznati metodoloki pravac i filozofska metoda koja se koristi u radu. Pored brojnih metodolokih pravaca koji postoje danas u teoriji naunog istraivanja, ovde se navode tri kljuna, relevantna za drutvene nauke. To su pozitivizam sa svojim varijantama funkcionalizma, strukturalizma i sistemskog metoda; racionalizam, u osnovi metod razumevanja i dijalektika metoda sa svojim principima. Ako se nauni rad, a to jeste, jedno od pravila u pisanju, temelji na jednom od metodolokih pravaca, onda je logino da u obradi teme bude konzekventno primenjen konkretni metodoloki pravac. Eksplikacija IV: Postoje razliiti pristupi u navoenju izvora na kraju knjige. U prezentiranju koriene literature, obino se prvo navode teorijski izvori (sa imenom i prezimenom autora, nazivom knjige, izdavaom, mestom, seditem izdavaa i godinom izdanja. Postoji, odnosno koriste se i drugi nain navoenja izvora. To je: prezime i ime autora, godina izdanja knjige, naziv, mesto izdavaa i na draju izdava. Potom se u posebnom odeljku navode javni dokumenti i izvetaji, potom lanci iz novina i asopisa, a potom intervju. Na kraju se navode elektronski izvori, odn. linkovi. Bitno je da izvori koji su korieni u radu takoe budu pregledni i precizni, kako bi itaocu sutra moglo biti od koristi i pomoi. Podrazumeva se da u navoenju izvora budu zastupljeni oni koji se citiraju u radu ili na koje se autor poziva. Dakako, mogu se navesti i oni izvori koji nisu u citiranju pomenuti, a posluili su autoru za njegov rad. Teorijska graa za nauni rad trebala bi biti rasporeena po karakteru, ali i unutranjoj strukturi rada. Autor time lake i efikasnije, uz nuno beleenje, obeleavanje moe koristiti naunu grau. U nekim radovima moe se sresti navoenje literature, izvora na kraju svakog poglavlja u radu, to je takoe praksa.

4. Struktura naunog rada Ovde postoji niz korisnih sugestija, kako bi rad bio logian, pregledan i razumljiv. Konstrukcija rada obino poiva na sledeim delovima. 51 52

3

M. Ili: Nauno istraivanje opta metodologija, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, 1996, str. 52. 4 . unji: Metodologija, igoja tampa, Beograd 2005, str. 133.

a) Naslov Obino se autoru sugerie da naslov bude to prikladniji, koncizniji (krai), da odraava temu. U ne malom broju radova sree se podnaslovi, koji u sutini blie lociraju temu. Autor na poetku pisanja moe dati radni naslov. Inae se konaan nastov teme poslednji definie, kada je rad zavren. b) Predgovor U predgovoru, autor obino kratko i pregnantno objanjava razloge rada na definisanu temu (lini i drutveni), eventualne probleme na koje je nailazio u stvaranju rada, eventualne posebne zahvale onima koji su mu pomogli u radu i razloge koji su uslovili nauni rad. c) Uvod Obim uvodnog dela rada je dui od predgovora i obino sadri kratku istorijsku retrospekciju teme, glavne etape u razvoju i naine, metode u reavanju problema. Uvod daje precizna objanjenja obrade teme i odnos prema ranijim obradama teme. Objanjenja i preciziranja teme su sadrani u uvodu. Smatra se da autor uvod pie na kraju rada na temi, mada se po pravilu stavlja na poetku. c) Razrada Ovaj deo rada je najobimniji i predstavlja sutinu autorskog napora. Razrada teme obino nauzima najvie prostora. U ovom delu rada se podrobno i dokumentovano iznosi izlaganje prikupljene grae i naznaava autorsko stajalite u obradi teme. Razrada teme moe imati vie segmenata u zavisnosti od problema koji se obrauje i naunih metoda koje se primenjuju. U razradi teme se prezentiraju istraivaki nalazi autora.

Kod asopisnih priloga i lanaka, saetak rada se daje na poetku sa navoenjem kljunih rei (kay words) koje se ee spominju u radu, odn. na kojima se rad bazira. g) Index Obimniji radovi, knjige imaju po pravilu index imena i pojmova koji se prezentiraju na kraju, uz obavezno navoenje stranice gde se ovi indexi nalaze. Ovaj dodatak naunom radu omoguuje itaocu da se lake snalazi u tekstu i da eventualne pojmove i imena, koji se koriste u tekstu, moe bre i lake nai. j) Dodatak Ako nauni rad nalae, zahteva, radi svoje uverljivosti i serioznosti, mogu se prezentirati i dodaci, obino izvodi iz dokumenata i izvetaja, koji obezbeuju uverljivost naunog rada. Dodacima se u mnogome rastereuje autorski tekst, jer se autor samo poziva na njega i prezentira ga u originalnoj verziji. Dodatak esto moe biti interesantan i za itaoca, jer mu se prezentira originalnost dokumentacione grae. k) Sadraj Bitna odlika sadraja sastoji se u imperativu da bude jasan i pregledan i da tano odslikava autorski rad po naslovima, podnaslovima, etc. Sadraj moe imati stepenasti oblik samo radi preglednosti i unutranje logike konstrukcije. U sadraj se unose pored podnaslova, ilustracije (spisak), karte, statistike i slino.

5. Pisanje naunog rada d) Zakljuak Ovaj deo rada predstavlja sintezu svega to je prethodno napisano, reeno i predstavlja materiju koja proizilazi iz istraivanja i korienbja teorijske grae. Zakljuak obino ima, odn. ukazuje na perspektive reavanja problema, drutvene konzekvence i predstavlja esenciju autorskog napora i ideja koje autor nudi. Ovaj deo rada logino proizilazi iz uvoda i razrade i pokazuje autorsku imaginaciju u radu na problemu, koje tema obuhvata. e) Bibliografija U ovom delu naunog rada se prezentiraju nauni izvori i igraa, odn. kako objavljeni teorijski radovi tako i dokumenti, izvetaji, raniji istraivaki prilozi, lanci iz novina i asopisa, intervjui. Bibliografija bi po pravilu trebala biti pregledna i sistematizovana. f) Saetak rada (Summary) Obino se na jednoj stranici, ili pak i krae daje saetak, ili rezime rada. Pored jezika, na kojem je rad pisan, saetak se obino daje na nekom od stranih jezika (engleski, nemaki ili neki drugi strani jezik). Postoji niz korisnih sugestija autoru u pisanju naunog rada. One idu u smeru da pomognu, da se doe do to kvalitetnijeg rada. Ove sugestije su nadasve iskustvene i praktine. Pre nego to se poinje sa pisanjem naunog rada, autor je upuen da sebi odgovori na nekoliko pitanja: Zato piem, za koju priliku piem? Kakav rad treba da napiem (koje norme treba da potujem, postojanje i uloga mentora, etc.) Orjentacioni obim rada(zavisi od vrste rada, okvira koje postavlja mentor, etc.) Koja je osnovna hipoteza rada, ili cilj istraivanja? Obino se kree sa radnom hipotezom, a potom se redefinie u toku pisanja rada.

M. Klent (2008, 82-83) iznosi nekoliko faza, etapa, koji se koriste u toku pisanja rada: Sastavljanje plana rada 54

53

Pisanje prve verzije rada itanje i ispravljanje prve verzije Unoenje ispravki Pisanje konane verzije Procenjivanje konanog teksta

rauna da rad bude pravopisno utemeljen. Iz tih razloga se ne retko angauje lektor koji doprinosi pravopisnoj istoi naunog rada, razumljivosti i tanosti.

6. Obeleavanje i raspored sadraja u radu U interesu preglednosti i sistematinosti naunog rada potrebno je prihvatiti neka od uobiajenih pravila obeleavanja i rasporeda sadraja. Tu postoji nekoliko pravila koja su odomaena u naunom radu, kada se radi o podnaslovima, segmentima rada. Vano je da poglavlja budu konzistentna i pregledna, da imaju neki logian poetak i kraj i da proizilaze jedan iz drugoga. Eksplikacija VI: Obeleavanje grae u radu se moe vriti na razliite naine. Ovde donosimo dve varijante. Varijanta I:

Ovo je idealtipski primer, to znai da se autor ne mora u svakom konkretnom sluaju pridravati. Za svaki, iole ozbiljan nauni rad, vano je da se prethodno uradi koncept, koji ima sintetiki karakter i koji je vodilja u pisanju rada. Dolazak do konanog teksta nije nimalo lako i jednostavno. Pored nadahnua i akribije autora, poznavanja literature i ranijih slinih istraivakih nalaza, potrebno je vie puta itati sopstveni rukopis (najmanje tri puta). Takoe je vano da rukopis neko vreme odlei, da autor uradi vremensku distancu prema svom rukopisu, kako bi imao kritiki odnos.

Eksplikacija V Poetak pisanja rada je po pravilu najtei. Ne treba se libiti da neto to je ranije napisano bude baeno, ili pak menjano. Svakako da se poinje sa pisanjem onih delova rada koji su domiljeni i predstavljaju organizovanu celinu. Kada se otpone sa pisanjem rada ne treba ga prekidati, iako nedostaju tani podaci oni se mogu naknadno uneti, uz pethodnu proveru. Ako autor zapne, ili pak ima tekoa u pisanju, obino se preporuuje da prethodno proita 2-3 zadnje stranice napisanog rada.

I 1. a. b. c. d. 2. a. b. c. d. II. 1. a. b. c. d. Varijanta II: (obeleavanje arapskim brojevima) 1. 1.0. 1.1. 1.2. 1.2.1. 1.2.2. 2. 2.0. 2.1. 2.2. 56

Rad bi trebao da ima ujednaen stil i jasnost, preciznost u izlaganju i korienju injenica. Obino se iskustveno preporuuje da autor najmanje tri puta proita sopstveni rukopis i da intervenie na njemu. Takoe se preporuuje da ne treba ekati da nauni rad ima svu prikupljenu grau, a da se potom pone sa pisanjem. U toku pisanja takoe se obino javlja potreba za korienjem i konsultovanjem literature, koja nije obuhvaena u prethodnoj bibliografiji. Danas se dominantno koristi kompjuter u pisanju rada, tako da su lake i efikasnije promene i intervencije u tekstu. Rad se moe poeti pisati rukom, mada danas, sve vie, se poinje pisati na kompjuteru. Bitno je da autor ima nadahnue, imaginaciju, da raspolae znanjem, da to je mogue preciznije ima konstrukciju (u glavi) ta eli da saopti svojim radom. Redigovanje rukopisa je najtea i najzahtevnija faza u procesu stvaranja. Uzima se da dobar rukopis treba 4-6 puta redigovati, da bi se dolo do konanog teksta. Takoe valja voditi

55

2.2.1. ........................ Bitno je da poglavlje ima najmanje dva lana i da se uspostavi dosledna logika u obeleavanju.

a) Odbrana rada Odbrana naunog rada, radi sticanja naunog zvanja se obino radi pred komisijom od 3 ili 5 lanova (ree). Odbrana se sastoji od itanja optih podataka o kandidatu, izlaganja kandidata i kritikih primedbi, odn. pitanja lanova komisije. Ocena naunog rada koji se brani pred komisijom, po pravilu iznosi mentor i sadri sledee elemente: osnovne podatke o radu opis obim i kvalitet rada koriena nauna metoda organizacija i raspored grae rezultati istraivanja stil i pravopisna korektnost zakljuak Izlaganje kandidata pri odbrani naunog rada sadri sledee karakteristike: izlau se glavne postavke rada u trajanju do 30 minuta ravnomerno se izlau svi delovi rada usmeno izlaganje potenciranje kljunih ideja u radu

7. Citiranje Obino svaki rad dokazuje svoju naunu i serioznu zasnovanost sa navoenjem korienih izvora (literature) i istraivake grae. Ovde svakako treba nai meru i ne prenatrpavati rad sa citatima i pozivanjem na druge izvore, jer e se izgubiti, odn. dovesti u pitanje autorska originalnost i samosvojunost. Takoe nije dobro kada autor u prekomernom korienju citata dokazuje svoju uenost, jer e time gubiti na sopstvenom, kreativnom doprinosu u radu. Citati se po pravilu navode iz prve ruke i izvorno, bez izostavljanja delova. Oni ne bi trebali da budu dugi i zamorni, ve jezgroviti i precizni. Citati se mogu navoditi i na kraju strane ili poglavlja, sa obaveznim upuivanjem i obeleavanjem. Takoe se praktikuje navoenje citata na originalnom jeziku autora, uz obavezan prevod.

Eksplikacija VII: Postoje razliiti prilazi u citiranju. Sve vie se u literaturi odomauje da se citiranje navodi u tekstu sa napomenom odakle je citat uzet. Recimo (P. Petrovi: 1999, 76). Ovakav nain citiranja navodi autora, godinu izdanja knjige iz koje se citira i stranica gde se citat nalazi. itaoc na kraju u bibliografiji moe identifikovati naziv knjige i izdavaa. Drugi nain citiranja zasniva se na otvorenim i zatvorenim navodima u knjigama je citat i obeleavanje (*) ili 1) u nastavku. Ovaj tzv. podnoni citat se kasnije u dnu strane navodi na ovaj nain .5

Mentor i lanovi komisije postavljaju pitanja kandidatu, odn. ukazuju na pozitivne i negativne strane naunog rada. Potom se iznosi zavrna ocena rada i odbrane. b) Recenzija Kada se nauni rad objavljuje u asopisu, ili pak u posebnoj knjizi, obino se prethodno trae dve do tri recenzije eminentnih autora iz oblasti koje rad tretira. Recenzije po pravilu ukazuju na pozitivne i negativne strane, odlike rada. One se daju pismeno i na kraju sadre preporuku o (ne)objavljivanju predloenog naunog rada. Ponekad se praktikuje, kod knjiga, da se recenzije integralno, ili pak u skraenom obliku objave u okviru knjige, obino na kraju. Recenzije su dobra preporuka da se knjiga proita i poesto imena recenzenata daju preporuku za itanje.

Kod citiranja autor treba da bude krajnje selektivan i da ne citira, navodi opta mesta i opte poznate injenice. Citati u osnovi slue da se zaista podupre autorske tvrdnje i da se stekne ubedljivost rada.

8. Kritika provera rada Obino se uzima da kritika provera rada moe biti putem odbrane (pred komisijom), ako je u pitanju sticanje naunog zvanja (diplomiranje, master, doktorat) ili pak recenzija (ako je u pitanju objavljivanje.5 Ime i prezime autora, naziv dela, izdava; mesto i godina izdanja, navod strane odakle je uzet citat. Ovi tzv. podnoni citati mogu se prirediti na kraju poglavlja, a ree na kraju knjige.

9. Rezime Pisanje, stvaranje naunog rada je nesporno zahtevan posao. On trai, odn. poiva na velikom trudu autora i pretpostavlja zavidno poznavanje materije, teme koja se namerava obraditi. Autor treba da poseduje ne samo sklonost i talenat, ve i istrajnost, sistematinost i sposobnost imaginacije i elaboracije. Nauni rad po pravilu podrazumeva usredsreenost autora na temu, ali i vrlo jasnu interpretaciju teorijske i empirijske, istraivake grae koja se

57

58

koristi u radu. Nije uputno da autor iskazuje pretenzije odsenog i iskljuivog miljenja i stava u svom radu. On je najee samo jedan od priloga razumevanja odreene teme. Svaki rad, koji se ozbiljno stvara, ima pretenzije da utie, da doprinese naunom ili drutvenom fundusu razumevanja i objanjavanja odreenog problema. Ta primenljivost i korisnost naunog rada je veoma znaajna kako za autora, tako i za sredinu u kojoj autor ivi i radi. Nauni rad e pravu verifikaciju doiveti onda kada ima primenu. Zbog toga se i potencira i belei budua citiranost i primena naunog rada. 10. Literatura U izradi ovog malog praktikuma i vodia za pisanje naunog rada korieni su sledei izvori: M. ami: Kako nastaje nauno delo?, Svjetlost, Sarajevo 1968. . unji: Metodologija, igoja tampa, Beograd, 2005. V. Mili: Socioloki metod, Prosveta, Beograd 1978. E. Nejgel: Struktura nauke, Prosveta, Beograd 1978. M. Klent: Nauno delo od istraivanja do tampe, Akademska knjiga, Novi Sad 2008.

59