012 casopiscvetnekapi crabapple

BAHOVE CVETNE KAPI

tema broja:

CRAB APPLE

Broj 12. Jun 2013. Godina IVISSN 2334-7430 Online

trudnoa&

U TOKU JE PRIJAVLJIVANJE VIII GENERACIJE POLAZNIKA OKTOBARSKOG KURSA O METODI

DR EDVARDA BAHAOve godine kurs poinje 5. oktobra. Nastavu vodi Milena Kosti, diplomirani psiholog i Bahov praktiar.

e-mail adresa: [email protected]

tel. 062/550-022

Detalje o strukturi i dinamici nastave, o nacionalnom i intenacionalnom sertifikatu moete videti na internet adresi psiholokog savetovalita Jazz, www.jazzord.com.

Drugi danStudije sluajaPoreenje preparata

Veba: video insert

Filozofi ja: zdravi stilovi ivota

Upotreba preparata za

ivotne promenePitanja i odgovoriDalje uenje

Prvi dan

Prijem i uvodne napomene

Preparati u svakodnevnom

ivotuLinost/ Tipski preparati

Izbor preparata Pravljenje scenariaFilozofi ja: tretirati osobu

Testirajte svoje znanje

Sadraj

Tema broja

Pitanja i odgovori

Iz drugog ugla

Lina iskustva

Prikazi sluaja

Iz literature

Isto, a razliito

Praktini saveti

Crab Apple 6Red i istoa 7Iz dnevnika Bahovog praktiara 8Trudnoa i anksioznost 9Prepoznajte svoje raspoloenje 11

Bahove kapi i trudnoa 14

Prikaz praktiara Violete Ostoji 36Prikaz praktiara Zorice Milosavljevi 39

Dr Edvard Bah, Isceliti sebe 42

Ko je Bahov praktiar 32

Pepeljuga 18Ravnotea na Danijelin nain 21Nena pomo porodilji 24

Iskustva polaznika kursa o metodi dr Edvarda Baha 28

Kvantna harmonizacija 46ta je to coaching 49

Mentalno i emotivno

Emocionalna inteligencija 52Tuga i depresija 54

Ne zaboravite da nam se pridruite na Fejsbuk stranici Udruenja Bahove cvetne esencije!

Karakteristike Bahovih kapi 33Strah od govora 34

Dragi nai itaoci,

Novi, junski broj je pred vama i dve zanimljive teme broja. Prva je Crab Apple, a druga trudnoa i pomo trudnicama. Kao to u svakom broju posebnu panju posveujemo jednoj esenciji, tako i u ovom broju o Crab Apple moete proitati iz razliitih uglova, ta o njoj kau dr. Bah, Stefan Bol i nae praktiarke.

Druga tema o kojoj e se, svakako, jo pisati je trudnoa, odnosno kako se Bahovim esencijama i drugim tehnikama moe uspeno i bezbedno pomoi u svim fazama trudnoe i kasnije, kako bebi, tako majci, a i ostalim lanovima porodice da se prilagode novoj situaciji. Kako su Bahove esencije potpuno nena i nekodljiva metoda, recimo da je to pravi primer komplementarne medicine, odnosno kako podrati metode zvanine medicine na blag, a veoma efikasan nain.

Novost, to se naeg asopisa tie je i da nas od skoro moete pratiti i na Fejsbuku. Potraite nas pod ovim imenom: Udruenje Bahove cvetne esencije. Takoe, na asopis sada moete itati i preuzeti besplatno na portalu www.novinarnica.net sekcija besplatna izdanja/zdravlje i ekologija. Nadam se da ete nas tako lake itati preko telefona na nekoj plai, planini, na putovanju ovog leta.

Vaa pitanja i sugestije moete poslati na [email protected] kraj: manje se brinite, a vie uivajte ovog leta! Ionako jo nikom nije uspelo da uiva

umesto vas.Pozdrav do septembra!

AleksandraArsenijevi

BAHOVE CVETNE KAPI

broj 12, jun 2013, godina IV

Glavni i odgovorni urednik:

Milena [email protected]

Asistent gl. i odg. urednika:

Aleksandra [email protected]

Dizajn i marketing:

Milica [email protected]

Saradnici u ovom broju:

Violeta Azmanoska, Danijela Ljepoja,Branka Krdi, Dragana Mati, Mira Kovi, Zorica Milosavljevi

Foto na koricama:

Stock.XCHNG

Web master:

IP PLUS STUDIO

web:

www.bahovekapi.com

Izdava:

Udruenje za promociju medicinskog sistema dr Baha Bahove cvetne esencijePere Todorovia 1, 11030 Beograd

Predsednik udruenja:

Irena Brdari-Stojanovi

ISSN broj 2334-7430 (Online) = Bahove cvetne kapi

asopis izlazi etiri puta godinje

Udruenje za unapreenje i irenje klasine homeopatije SIMILLIMUM

ZA KOLSKU 2013/2014 GODINU

VRI UPIS NOVIH STUDENATA

HOMEOPATIJE

Kontakt telefon: 064/306-7465Mejl adresa: [email protected]

Sajt: www.simillimum.edu.rs

Homeopatija je efikasna metoda leenja koja podstie prirodne sposobnosti ovekovog organizma na putu izleenja. Ona polazi od toga da su sva stanja poremeenog zdravlja

odraz poremeene ravnotee u oveku i da je bolestan ovek taj koji treba da bude leen, a ne njegova bolest.

SIMILLIMUM se opredelio za profesionalnu edukaciju homeopata zasnovanu na svim preporukama Evropske komisije za klasinu homeopatiju (ECCH).

SIMILLIMUM je osnovan 2003. godine kao rezultat saradnje sa LICH (London International College for Homeopathy).

Edukacija je podeljena u dva stepena: Osnovna edukacija u trajanju od tri godine i napredna edukacija u trajanju od dve godine. Edukacija se sprovodi savremenim pedagokim,

metodskim i didaktikim sredstvima. Nastavu izvode domai i strani predavai iz celog sveta. Edukatori su registrovane ili licencirane homepate koje garantuju kvalitet uenja.

Studije klasine homeopatije su dostupne za sve punoletne graane, bez obzira na struku.

6 bahove cvetne kapi

Tema broja

Ovo je esencija za ienje. Za one koji se oseaju kao da neto u vezi sa njima

nije sasvim isto.esto je to neto naizgled malog znaaja. Kod drugih

pak, moe da postoji ozbiljnija bolest koja je gotovo za-nemarena u odnosu na ono na ta se oni koncentriu.

U oba sluaja, oni ude da se oslobode te odreene stvari koja je po njihovom miljenju najvanija i za koju im je toliko bitno da se izlei.

Oajni su i utueni ako je tretman neuspean.Poto slui za ienje, ovaj preparat pomae kod i-

enja rana, ako pacijent ima razloga da veruje da je u njega uao neki otrov koji mora da se odstrani.

- Odvratno izgledam.- Ujutro ne mogu da izaem iz kue dok je

ne sredim i dovedem u red.- Oseam se prljavo.Crab Apple je preparat preiiva. On isti od svega,

kako fizikog, tako i mentalnog, onog to vam se ne do-pada kod vas samih, ukljuujui i oseaj uprljanosti koji se pojavljuje kada ste bolesni. To je aspekt ovog preparata koji se rauna poto je obuhvaen i Rescue kremom. Oso-bama u Crab Apple stanju moe da se ne dopada sopstveni izgled, a mogu i oseati odvratnost prema uobiajenim te-lesnim funkcijama, kao to su jedenje i izluivanje. Obave-zna urednost, istoa i pranje ruku, takoe su tipine oso-bine Crab Apple osoba, a pravi Crab Apple tip, na primer, nije u stanju da sedi mirno sve dok ne ispravi sliku na zidu.

Foto

: Mira

Kov

iUdruenje Bahove cvetne esencije moete pratiti i na Fejsbuku!

O Crab Apple, dr Edvard Bah, iz knjige Dvanaest Iscelitelja

O Crab Apple, Stefan Bol, prevod iz knjige Bach Flower Remedies, Workbook

7bahove cvetne kapi

Tema broja

Red i istoaCRAB APPLE (jabuka) cvet istoe podstie: povezanost sa fizikom prirodom,

akceptiranje sopstvenog tela, vienje i postavljanje prioriteta.

Priredila:Danijela Ljepoja

Prepoznati duevni nesporazum...

Postoji nesvesna elja da se doprinese da ovaj svet bude istiji i ureeniji. Pri tome osoba jasno ne sagledava da na naem materijalnom nivou ne moe postojati stalni, ko-nani red i istoa jer ivot je beskonani proces postoja-nja i prolaznosti.

Formula snage:

Zbog toga to se osoba veoma trudi, da odri svoje perfekcionistike predstave o spoljanjem redu i istoi, gubi kontakt sa unutranjim vostvom. Previe se fiksira na detalje, nema vie oseaj za veliku meupovezanost i prioritete u sopstvenom ivotu.

... I korigovati

Vano je preorijentisati panju sa mikro-plana na makro-plan, i pri tome prihvatiti sebe kao deo velike celine.

Priroda stalno prolazi kroz procese ienja i uspostavljanja reda, koji se u manjoj meri odvijaju u svakom oveku. Osoba treba samo da ih sledi.

Ovim novim smerom posmatranja iznova se uspostavlja kontakt sa unutranjim vostvom. Vraa se smisao za procenjivanje prilika i prioriteta. Osoba se s ljubavlju i prirodno odnosi prema svojim linim potrebama ienja i reda.

Da li bi ovo mogle biti vae rei?

istunac i fanatik reda.

Moram sve tano da odradim inae nisam naisto sam sa sobom.

Sve sitnice se moraju uklapati inae postajem nervozan.

Ponekad se gadim mirisa sopstvenog tela,bubuljice na vrhu nosa itd.

Iz knjige Mehtil efer (Mechthild Scheffer) Bahova cvetna terapija.

Ja se oseam dobro.

Ja prihvatam sebe

onakvim kakav jesam.

Ja vidim ta je vano.

Udruenje Bahove cvetne esencije moete pratiti i na Fejsbuku!


Tema broja

Kada govorimo o neemu to je isto, esto to poredimo sa istoom planinskog izvora ili gorskog kristala.

Ali kada se jutarnje proletnje sunce razlije po kro-nji divlje jabuke sve to nadmauje kristalna belina njenih cvetova.

Sasvim je i sigurno da e ba takvi cvetovi pretoe-ni u cvetnu esenciju dati zdrav stav prema fizikoj i duhovnoj istoi.

U mnotvu cvetnog arenia moe se desiti da za-obiete ovaj cvet, sasvam sluajno, ba onako kako

Iz dnevnika Bahovog praktiara

zaobiemo ili potisnemo neki na problem. Zastanite malo! Pruite ruke i dodirnite ga! Moda ete tu moi da svoj oseaj moralnosti ili stid sagledate iz drugog ugla. Ili ete shvatiti da posedujete lepotu koju ste os-poravali dok vam sunce preko cvetova miluje lice.

Cvetna esencija Crab Apple jedna je od osamnaest koje se po dr Bahu priprema metodom prokuvava-nja.

Cvetovi sa neto malo mladih listova i granica ku-vaju se u izvorskoj vodi 30 min.

Dobijena tenost ohladi se procedi, filtrira i pomea sa alkoholom (najee konjakom) u omeru 1:1.

Odlae se u tamnoj staklenoj ambalai.

Pie:Mira Kovi

Foto:Mira Kovi

asopis Bahove cvetne kapi moete itati i na portalu www.novinarnica.net

9bahove cvetne kapi

Tema broja

Trudnoa je jedno od najboljih iskustava u ivotu ene. To je fiziko, emotivno i duhovno putovanje u nepoznato. Na tom putovanju ena se susree sa mnogim preprekama, bezbrojnim nedoumicama u vezi sa trudnoom, poroa-jem i materinstvom. Postavlja sebi razna pitanja, i na razli-ite naine doivljava niz promena koje prate drugo stanje.

Radei sa trudnicama i bavei se njihovim problemima stekla sam raznolika iskustva. Najei problem sa kojim sam se sretala bio je povean intenzitet postojeih strahova koji su imali anksioznu simptomatologiju.

Opis psiho-fizikog stanja tih trudnica:

n Preplavljene strahovima za samu sebe, strahom od gu-bitka kontrole nad sobom, strepnjama za dete - da li e sve biti u redu, da li e moi da rode i odgovore zadatku ro-diteljstva - odgaje i izvedu dete na put, da li e ih partner prihvatiti i voleti fiziki promenjenu.

n Opsednute fizikim simptomima koje prate anksio-znost, lupanje srca, problemi sa disanjem, slabost u noga-ma, vrtoglavica...

n Vidno emotivno uznemirenje, nesigurnost u samu sebe i sopstveno vostvo...

n Gubitak kontakta sa samom sobom.

Terapijski pristup

n Razgovor pomae trudnici da se suoi sa samom so-bom, sa stvarnou svojih strahova i njegovim posledica-ma koje se prikazuju u obliku fizikih kompulzija, reakcija emotivne uznemirenosti i psiholoke nesigurnosti.

n Trudnica dobije obuku ta da radi u situacijama kada misli i strahovi preplave njeno bie, kako da vlada sobom.

n Podrka Bahovim cvetnim esencijama, kao vaan deo psihoterapeutskog procesa, se sastoji u tome da trudnica bude: pribranija, staloenija, mirnija, ohrabrenija, sigurnija u sebe i okruenje, fokusiranija na svoje unutarnje bie i na bebu, a ne na svoje fizike simptome, da bude svesnija sebe i svog postojanja.

n Domai zadaci - smisao domaih zadataka je jaanje metalnog i emotivnog sistema.

Posle dva do tri susreta, pod uslovom da je trudnica is-potovala sve instrukcije koje je dobila, osete vidan i osetan napredak, konstuktivnije su i usmerije na sebe. Svesne su da je uticaj psiho-fizikog stanja majke na psihiki razvoj deteta znaajan faktor koji odreuje kasniji odnos deteta prema sebi i svetu oko sebe. To ih stimulie i motivie da rade na svojoj mentalnoj i emotivnoj ravnotei.

Trudnoa i anksioznostiz ugla Bahovog praktiara

Pie:Branka Krdi


Bahove Cvetne Esencije koje Vam predstavljamo sa ljubavlju su napravljene od specijalno odabranog bilja iz netaknutih delova prirode Srbije i Crne Gore to ih ini naroito podesnim za upotrebu kod nas.

Osim osnovne procedure, koju je opisao dr Edvard Bah, tokom pravljenja ovih esencija naroito se vodilo rauna o biranju energetski najjaih i najistijih predstavnika odreene biljne vrste, kao i o samom procesu formiranja matine solucije, to je rezultiralo njihovom znaajnom kompleksnou i snagom delovanja, koja se svakodnevno i potvruje u klinikoj praksi gde postiu zapaene rezultate.

Set Bahovih cvetnih esencija sadri 40 biljnih esencija (38+2 Rescue Flowers esencije) u ekskluzivnom drvenom koferu i dostupan je u zapreminama od 10ml i 20ml.

Pored kompleta Bahovih cvetnih esencija, mogu se naruiti i pojedinane esencije, kao i esencije napravljene u glicerinskom rastvoru.

Poruivanje na tel: 060/33 33 299 ili e-mail: [email protected]

RESCUE FLOWERS krema na bazi bahovih esencija- izvanredno brzo obnavlja i regenerie kou i dostupna je u pakovanjima od 30ml i 50ml.

FaRa - ekskluzivna krema za podmlaivanje, energetski programi-rana da stimulie elije lica i vrata ka regeneraciji i podmlaivanju, dostupna je u zapreminama od 15ml i 50ml.

SUPER PONUDA - za sve komplete Bahovih Cvetnih Esencija do kraja juna vai popust od 17% za jednokratnu isplatu iznosa u celosti.

11bahove cvetne kapi

Tema brojaPie:Violeta Azmanoska

Obrasci ponaanja u blokiranom stanju

Ukoliko barem jedan ili dva od ovih obrazaca ponaa-nja precizno oslikavaju vae trenutno stanje, potreban vam je Crab apple.

n Svesni ste svoje mentalne i emocionalne higijene.

n Oseate da treba da oistite sebe od neistih misli.

n Teko vam je da pustite da stvari budu onakve kakve jesu kada nisu savrene.

n Odlina ste domaica uvek sve mora da bude na svom mestu; zbog toga vae okruenje deluje dosta steril-no.

n Imate intenzivnu, ak fobinu, reakciju na sve forme praine, na insekte, bakterije i slino.

n Plaite se pokvarene hrane, prljavih toaleta, pogre-nih recepata, zagaenosti okoline itd.

Crab apple je za one koji oseaju da neto u vezi njih nije dovoljno isto. Vrlo esto to neto bude oigledno nevana stvar. Ali se deava da to neto bude i ozbiljni-ja bolest ili druga ozbiljnija situacija koju ovakve osobe ignoriu, jer im je panja usmerena na neku drugu stvar. U obe varijante one su nestrpljive da se oslobode te jedne odreene stvari, da oiste to neto, koje im najvie zaoku-plja umove i koje im se ini tako vanim da mora da bude izleeno, i to odmah. A ako leenje ne uspe, budu poti-tene. Usled zadobijenih rana mentalne i emotivne priro-de (povrede i uvrede) takve osobe se oseaju zaprljano. One veruju da je u njih uao neki otrov koji mora da se izbaci napolje.

Crab apple je prirodni ista, on otklanja oseaj zaprlja-nosti i vraa oseaj zdrave istoe. Tako ga i zovu, Cvet istoe jer vodi od prinudnog reda ka unutranjem redu.

I Crab apple i Pine pripadaju grupi preparata za one koji oseaju utuenost ili oaj. I jedan i drugi oseaju da su fiziki ili psihiki zaprljani usled svojih delovanja, verovanja ili drugih aktivnosti.

Zato ideja o "savrenstvu pomae da se izae iz stanja

utuenosti i oaja?


Tema brojaAko se prepoznate u nekom od sledeih modela mogli bi

ste da izaberete Pine.

n Izvinjavate se u bilo kojoj situaciji.

n Uradili ste neto pre mnogo godina i jo uvek krivite sebe za to, jo uvek niste sebi oprostili.

n Vau optereenu savest je lako pokrenuti i onda je teko iskljuiti.

n ak i ako ste neto uspeno uradili, oseate da ste mogli neki deo bolje da uradite, tako da zbog toga uopte niste u stanju da uivate u uspehu.

n Oseate se kao dete koje sa strahom oekuje da bude kritikovano.

n Svaka krivica koju oseate je preuveliana.

Pine je za one koji okrivljuju sami sebe. To su ljudi koji nikada nisu zadovoljni svojim naporima i rezultatima, i uvek misle da su mogli uraditi bolje. Pravi su radnici i mnogo pate zbog greaka koje sebi pripisuju. Ponekad, i kada postoji tua greka, oni e preuzeti odgovornost ak i za nju. Pine je Cvet samoprihvatanja i vodi od samonegi-ranja ka samopotovanju.

I Crab apple i Pine pripadaju grupi preparata za one koji oseaju utuenost ili oaj. I jedan i drugi oseaju da su fi-ziki ili psihiki zaprljani usled svojih delovanja, verovanja ili drugih aktivnosti, ali:

Crab apple e uzeti oni koji se jednostavno oseaju zapr-ljano, i koji ele ponovo da budu isti, to je mogue pre.

Dok Pine e uzeti oni koji sebi sude zbog moralnih pro-pusta i koji sebe krive i omalovaavaju.

Na povrini, ova dva obrazca ponaanja imaju veoma sline ekspresije, ali ono to ih razlikuje je motiv koji stoji iza tog slinog ponaanja. Motiv koji ima Crab apple lei u veoma izraenom oseaju za perfekcionizam ija ambicija se ogleda u pravljenju savrenog reda i odravanju savre-ne istoe, i spolja i iznutra. Zato postoji potreba za tom vrstom ureenosti? Zato ideja o savrenstvu poma-e da se izae iz stanja utuenosti i oaja? Da li uvodjenje reda omoguava da ovek bude sigurniji u sebe, jer se lake i bre snalazi na skockanom terenu, ili mu oseaj isto-e pomae da ima jasniju sliku o sveukupnom deavanju? Crab apple ima potrebu da odrava red i istou na svim nivoima naeg postojanja. Ipak je najdelikatnije uvesti te kvalitete u domen misli i emocija, jer su misli i emocije kljuna podrka za nae duhovno i telesno zdravlje. Kada

Kako se uklopiti u okolinu, a ostati svoj? Kako se

okrenuti od neraspoloenja ka raspoloenju? Kako

gledati bez straha i okrivljavanja?



Tema brojasmo u ravnotei, naklonost ka redu i istoi je deo svakod-nevne praktine rutine i nema elemente optereenja. Kada nismo u ravnotei preterano insistiranje na redu i istoi prerasta u rigidnost, kompulsivnost i opsesiju. Npr. karak-tiristini uzroci za ovakvu vrstu neravnotee mogu biti: po-vean strah od bakterija, virusa i zaraza tj. povean strah od infekcija i bolesti; nesposobnost da se razlikuje bitno od nebitnog, tzv. nepotrebno sitniarenje pri kome se gubi oseaj vanosti celine; nesigurnost da se moe funkci-onisati uspeno i kada nije sve pod konac; oseaj zatro-vanosti tela, uma, due; preuveliani oseaj fizike, moral-ne, etike istoe, itd. Ljudi sa ovim sindromom esto vide prljavtinu gde god da pogledaju, ak i u najprirodnijim potrebama, kao to je npr. seksualnost. Oni lako potpa-daju pod uticaj okoline i teko se oslobadjaju nametnutih zahteva i predrasuda. Tako postaju robovi tudjih kliea i ne mogu da prepoznaju i uvae sopstvene potrebe. Ta vrsta zavisnosti od tudjih kliea ih ini prljavim i otuda postoji potreba da se oni oiste.

S druge strane, motiv koji ima Pine lei u oseaju krivice i grie savesti. I ovde veliku ulogu pri stvaranju neravno-tee igra vezanost za moral i vrline, kao i ne preispitivanje tih postavljenih kalupa socijalnih vrednosti. Pine tipovi su izuzetno pouzdani i nepotkupljivi, jer su im obaveze i ispravnost svetinja, ali ih to ini previe brinim za dru-ge, a premalo za sebe. Karakterie ih izraeni idealizam, to

ih ini vrlo lojalnim i odgovornim, ali ih to ponovo previ-e okree ka drugima, a odvraa od sebe. Umesto da vie sluaju i vrednuju sebe, oni vie sluaju i vrednuju ideale izvan sebe tj. viu silu ili vii autoritet. Imaju vrlo izra-enu elju za savrenstvom tako da i mali neuspeh ili od-stupanje od oekivanog uspeha smatraju svojom velikom grekom. Uvek su krivi, i za ono to jesu, i za ono to nisu sami skrivili. Oni najvie kinje sami sebe i za njih nikad ni-ta nije dovoljno dobro.

Utuenost i oaj, zatrovanost, krivica ... Zvui teko. Kako olakati teinu? Kako skloniti nametnuto i znati ta je izvorno? Kako se uklopiti u okolinu, a ostati svoj? Kako se okrenuti od neraspoloenja ka raspoloenju? Kako gle-dati bez straha i okrivljavanja? Kako vrednovati prolost, a ne ugroziti sadanjost? Kako verovati sebi? Kako potovati vreme? Kako otkriti tu zagonetku kako? Probajte ova-ko ... Na trenutak stanite. Ne mislite ni o emu, i sve to biste hteli da pitate i odgovorite mislima, pitajte i odgovo-rite oseajem. Ne oseanjima, ve oseajem. Osetite pitanje i osetite odgovor. Ne urite, saekajte. Saekajte da osetite. Videete da e pitanja i odgovori dok oseate, biti razliiti od onih kada bi ste o njima razmiljali. Prihvatite tu razli-itost.

I tu se zaustavite!



Pitanja i odgovori

Odgovor:

O trudnoi smo ve, ini mi se, pisali... I na sajtu Udruenja postoje informacije o tome, kakva je lina korist ena koje se u trudnoi oslanjaju na Bahove kapi. Kratak odgovor na vae pitanje da li trudnice smeju da koriste ove preparate je da, smeju. Pretpostavljam da e i drugim trudnicama koje itaju ovaj broj asopisa dobro doi da o trudnoi i Bahovoj metodi proitaju na jednom mestu, zato ovom prilikom ponovo nudim tekst koji sam pisala za asopis Bilje i Zdravlje, objav-ljen pre 3, 4 godine:

O trudnoi:

Tokom ovog perioda ena moe da prolazi kroz razlii-ta emotivna i mentalna stanja, pozitivna i negativna. Neka stanja su posledica prirode same trudnoe, neka su odraz prirode linosti trudnice, a neka emotivna i mentalna sta-nja su odraz aktuelnih deavanja u privatnom ili irem okruenju trudnice.

Trudnoa sama po sebi donosi niz promena u funkcio-nisanju i izgledu tela trudnice. Ona na to moe da pristane s lakoom i da ih tako lako podnese, a moe i da se opire i zbog toga da celu trudnou ili neke njene faze, posebno prvi ili trei trimestar, teko podnese. U tom sluaju Ba-hov praktiar moe da joj pomogne da znaajno umanji ili eliminie probleme munine, povraanje, da joj pomogne

Bahove kapi i trudnoa


Da li trudnice smeju da koriste Bahove kapi?

Potovana,

Trudna sam 18 nedjelja. Trudnoa je uredna, ali zbog silnih promjena koje doivljavam eljela bi ko-ristiti Bachove kapi i za sebe i za bebu sutra, bude li potrebe. Da li trudnice smiju uzimati ove kapi? Kako Vam se kreu cijene? Rade li se individualno za svako-ga posebna kombinacija?

Molim za odgovor!

S potovanjem, Dijana K.


Pitanja i odgovori

da prihvati i da s lakoom sprovodi posebne reime ishra-ne ili kretanja (ako je u trudnoi indikovano mirovanje), da ako je neophodno promeni navike pauzira sa cigare-tama, alkoholom ili drugim supstancama... Oseanje stra-ha, strepnje ili brige moe smanjiti prag nadraaja ili prag tolerancije na frustraciju kod trudnice, a to bi se moglo odraziti na tee podnoenje ili ak nepodnoenje uzgrednih efekata hormonske ili neke druge terapije tokom trudnoe. Iz istog razloga, smanjene tolerancije, trudnica bi mogla da doivi stres zbog neophodnih medicinskih intervencija kao to je postavljanje serklaa ili amniocenteza...

Emotivno i mentalno stanje trudnice potpuno se odraa-va na razvoj fetusa, jer se fetus nalazi na istom mestu u isto vreme kao i trudnica. Tako trudnica moe da prenese na fetus sve svoje stresove, tugu, neraspoloenja, bes, straho-vanja, brige, nezadovoljstva... Bebin fiziki razvoj moe da trpi zbog toga. Nije dovoljno rei trudnici ili ak traiti od nje da se ne sekira ili da ne bude nervozna i neraspoloena. To i ona sama zna da nije dobro za plod, ali ne zna kako da to izbegne.

Kako se odnos majke i deteta uspostavlja ve tokom trudnoe, onda nije svejedno kakvog je trudnica raspo-loenja i stava prema trudnoi i buduoj ulozi roditelja.

Bahove kapi upravo deluju u ovim domenima pa u svim rizinim trudnoama, mislim na medicinske, psiholoke i socijalne rizike, mogu znaajno da umanje tetu ili potpu-no eliminiu posledice rizika.

Osim medicinskih, postoje i psiholoke i socijalno ri-zine trudnoe. Neplanirana trudnoa, ili trudnoa koja nije prihvaena od strane bitnih ili bliskih osoba oko trudnice, nepostojanje podrke partnera tokom trudnoe ili injenica da oinstvo nee biti priznato, zatim trud-noe koje su realizovane posle niza godina leenja i bor-be sa sterilitetom, prve trudnoe u kasnim 40-tim... U takvim sluajevima trudnice vrlo esto imaju izvitoperen stav i prema trudnoi i prema buduem roditeljstvu ili hladan i nezainteresovan, ba me briga ta e biti stav ili posebno naglaen pozitivan stav - trudnoa i beba kao feti... I jedna i druga vrsta raspoloenja opteretie ili ak ugroziti razvoj fetusa i odnos majka dete.

Period kraja trudnoe i pribliavanje poroaju moe uneti nove nemire trudnici. Moe se pojaviti nestrplje-nje, strah od poroaja, bola i napora, od ishoda, briga da li e sve biti u redu sa bebom... Svaka emocija ima i telesnu manifestaciju. Strah i strepnja mogu da dotaknu svaki sistem organa utiui na njihovu funkciju. Nervo-za i nesanica kao posledica svakako utiu na opte stanje trudnice.

Bahove kapi mogu da pomognu u svim situacijama kada je dolo do emotivnog ili mentalnog disbalansa trudnice. Sanirajui disbalans pomaemo i fizikim as-pektima trudnoe, a time i stanju i harmoninom razvo-ju ploda.

Kratak odgovor na vae pitanje da li trudnice smeju da koriste ove preparate je

"da, smeju.



Pitanja i odgovori

Odgovor:

Razlozi zato dete teko podnosi odvikavanje od dojenja mogu biti razliiti, pa bi i izabrana kombinacija kapi bila razliita. Ako pretpostavimo da je jedini razlog detetovog problema to sto prekida sa starom navikom onda bi od-govarajua kombinacija bila: Walnut, da pomogne adap-taciju na, za dete radikalno novu situaciju; Honeysuckle, ukoliko tu adaptaciju remeti detetova udnja da se stva-ri vrate na staro; i Rescue Remedy ukoliko postoje delovi dana i situacije u kojima dete posebno teko podnosi osu-jeenje pa ga oseanja preplavljuju na primer, situacija uspavljivanja ili situacija kada se dete budi tokom noi i trazi da sisa...

Sasvim je druga pria, i naravno drugacija kombinacija, ukoliko dete manipulie (instiktivno) majkom, pa je njego-

vo nepristajanje na prestanak dojenja izraz njegove domi-nacije i kontrole u tom odnosu... Zatim, kod deteta koje je i inae plaljivo, ovo odbijanje moe biti izvor velikog straha, pa e taj strah biti prepreka da se odbijanje od doje-nja sprovede efikasno i konstruktivno. Hou da kaem, va plan, va cilj da dete od dve godine odbijete od dojenja je u redu, ali taj plan moe biti sabotiran ili detetovim emo-tivnim reagovanjima, ili vaim emotivnim reagovanjima.

Ova situacija zahtevna je i za majku. Majka moe biti pre-plavljena, na primer, oseanjem krivice to je dete dovela u situaciju da sada pati, moe biti besna na dete ili besna na sebe, jer ne moe da sprovede odvikavanje, a sva druga deca su to uspela i svim drugim majkama je to polo za rukom. Mlada majka moe da postane nesigurna da li je u redu to to radi detetu... Sve to dodatno optereuje ovaj projekat i detetovo odvikavanje. U tom sluaju, razgo-vor sa bahovim praktiarem treba da prethodi kvalitetnom izboru kombinacije kapi koja bi bila dobra podrka detetu, ali i majci i da odrastu i uu u novu, viu fazu detetovog psihofizikog razvoja i drugaiju strukturu meusobnog odnosa.

Odvikavanje od dojenja

Zanima me da li od Bahovih kapi postoji neto to bi pomoglo detetu (2 god.) da lake prebrodi odvika-vanje od dojenja?

...razgovor sa bahovim praktiarem treba da

prethodi kvalitetnom izboru kombinacije kapi koja bi bila dobra podrka detetu, ali i

majci...

Na sva pitanja odgovara Milena Kosti, psiholog i Bahov praktiar.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa Bahovom metodom, moete ga postaviti na e-mail

adresu: [email protected]

Koristila sam Bahove kapi prilikom znaajnih ivotnih promena - preseljenja, udaje, trudnoe... Promene, pa i one pozitivne izazivaju odreeni stres, pogotovo u osetljivom periodu trudnoe. Bahove kapi su mi puno pomogle da se prilagodim na novu ivotnu situaciju i sredinu. Imala sam urednu trudnou, bila sam smirena trudnica koja je uivala u svojoj trudnoi. Prilikom problema sa nesanicom u trudnoi, Bahove kapi su mi vrlo pomogle tako da sam bila jako sretna da ne koristim nikakve hemijske pripravke za nesanicu. Na prirodan nain, uz pomo Bahovih kapi, vrlo elegantno je problem nesanice nestao. Bahove kapi sam koristila i za bebu posle poroaja. Beba je odlino reagovala na kapi, sretna je i vesela devojica!Lino iskustvo, D. arac


Iz drugog ugla

Nedavno su mediji preneli vest iz vedske doktor-ka koja radi u klinici za leenje anoreksije, a koja moe da primi 1700 pacijenata javno je izrazila svoje nezado-voljstvo jer su njeni pacijenti bili esto uznemiravani pri-likom dnevne etnje pa je klinika morala da promeni re-im rada. Naime, mlade devojke , koje se ovde najee i lee, esto su opsedane modnim skautima koje vrbuju modele za modnu industriju. Kap je prelila au kada su se angaovali oko devojke koja je bila toliko iscrpljena da je voena kolicima u etnju. Skautima to ni malo nije smetalo, naprotiv, smatrali su da je ona ba pogodna za manekenku. Ideal lepote, takorei. Indeks telesne mase ovih devojaka je oko 14, dok normalne ene imaju in-deks izmeu 18 i 29.

Nemogue je ovo prevideti, pogotovo kada u talasima dolaze, jedna za drugom, prelepa mlada stvorenja i kau da su rune, depresivne, da nemaju deka... A inae im nita ne fali.

- Aha...Ponekad ne mogu da odolim, pa se glasno nasmejem

boginja sedi preko puta mene i kae da je runa. Jo niko mi nije uzvratio osmeh. Ali su pitale:

- Da li e biti opet kao ranije? Je li izleivo? - ta? Lepota? Nadam se da nije, ali im ovo ne kaem.Eh, da sam provodadika, kako bih se sada radovala ! Imaju vei indeks od 14 i to na PRAVIM mestima,

sloili bi se momci da ih ima. Ali ih nema...Zato nema momaka u dvomilionskom gradu? Gde su?

ta rade?

Sede u mukom drutvu, u kui ili kafiu, piju pivo, jedu ips i gledaju sport. Bace nezainteresovan pogled preko puta, boginje sede u drugom uglu, ozbiljne, nedodirljive i usamljene. Ne jedu i piju bez eera. Ponekad neko neto i dobaci, ali to je, uglavnom, to. Paralelni svetovi.

Onda oni muki jo jednom zakljue da nisu dovoljno dobri za tako skupa i savrena stvorenja, a boginje da vie nisu dovoljno lepe i da im je indeks mase previsok. Zabrinuto mi priaju dok se ogledaju u staklu ormana sa strane: nervozno skidaju, pa vraaju nale u kosu, popravljaju liniju obrva, nametaju ike, stavljaju gel, rastresaju kosu kao u reklamama za ampon.

Retko gledam tv, ali sam shvatila da je, iz nekog razloga, u udarnom terminu uvek i reklama za ampon, balzam za kosu ili

Pepel jugaPie:Aleksandra Arsenijevi

Ali, to u praksi ba i ne ide tako... Boginje su sve ampone ve probale. Ali nisu arobne kapljice.



Iz drugog uglafarbu. Ili, sve to zajedno. esto to predugo traje, pa u pauzi jedem grisine (Impatiens). Obino poinje ovako:

Dva supermodela od osamnaest godina, koja izigravaju poslovne ene izlaze iz kancelarije, nezapaene od mukog sveta. Jedna je nesretna, osea se kao Pepeljuga, nezadovoljna svojom savrenom kosom, pokazuje to

prijateljici i prijateljica otkriva tajnu njene, takoe savrene kose (vi ne vidite nikakvu razliku kada je njihova savrena kosa u pitanju, ali ok, to je bajka tj. reklama ). I onda! udo se deava! Sa neba, tj. vrha ekrana padaju arobne kutijice ampona! Pepeljuga

hvata svoju kutijicu u letu i onda ide onaj slow motion koji tako volim: Pepeljuga zabacuje glavu u

stranu i svemir se zaustavlja. Vreme staje.TALASI , TALASI , TALASI , TALASI

,TALASI, TALASI , TALASI , TALASI TALASI ,

TALASI , TALASI , TALASI

TALASI , TALASI

, TALASI , TALASI

,TALASI , TALASI ,

TALASI , TALASI TALASI , TALASI

,TALASI , TALASI , TALASI , TALASI

,TALASI, TALASI, TALASI, TALASI zlatne kose

plutaju ekranom. I to traje... (Tu obino prekinem da jedem grisine,

potpuno opinjena prizorom).

Kao i princ... Odjednom se prene i ne shvatajui ta se zapravo deava prilazi, oaran Pepeljugom. udo se (opet) desilo. Kupite ampon!

Ali, to u praksi ba i ne ide tako... Boginje su sve ampone ve probale. Ali nisu arobne kapljice:

I onda boginja doe nasmejana i kae da je opet lepa. Ahhhhh, ista magija! Pretvaramo lepotice u lepotice!

Ali, sklonili su mi orman, vie se ne ogledaju i ne na-metaju kosu. Malo mi nedostaje... Sada su samo moje oi ogledala njihove lepote.

Ima li danas bajka o Pepeljugi sretan kraj? (Clematis)Ima .Pa kako ide ?I onda su princ i Pepeljuga, drei se za ruke uli u

svoj avion i otili na Bahame da snime reklamu za novu kampanju... (dodati po elji robnu marku).

KrajPouka bajke :Ni Pepeljuge nisu vie ono to su nekad bile. Ali ni vetice!

I onda boginja doe nasmejana i kae da je opet

lepa. Crab Apple da prihvate sebe i svoje teloLarch za nedostatak samopouzdanja Mimulus za stidljivostRock Water za krute i previsoke zahteve od sebeWalnut i Centaury da ih ojaa kada su spoljni zahtevi previsoki, a one popustljive

Water Violet da boginja lake izae u svet iz svog zlatnog kaveza


mob: 064/291 23 77e mail: [email protected]

DulaNena pomo i podrka trudnicama i porodiljama

Bahov praktiar

MaserMasaa prirodnim uljima i eterinim

uljimaHolistiki pristup masai

RefleksoterapijaRelaks masaa

Anticelulit masaaMasaa ventuzama

Upotreba elektrinog masaera sa infracrvenim zracima

Zor i ca Mi lo s a v l j e v i c


Iz drugog ugla

Moja sagovornica, kada se predstavlja, za sebe kae da je holistiki terapeut i ona to zaista i jeste. Godinama je prouavala razne tehnike iz oblasti alternativne i komple-mentarne medicine. Na svom putu je upoznavala vredne uitelje i vodie koji su joj bili dragocena podrka i steena znanja je esto testirala na sebi u praksi. Neke od brojnih diploma koje je stekla iz oblasti informacione dijagnostike, Bahovih kapi, ajurvede, razliitih tehnika masae, akupre-sure i drugih holistikih tehnika, dri na podu svog radnog prostora. Ne misli da su bitne diplome ve ljudi, iskustvo u radu sa njima i stvarna znanja. Tom temom smo i zapo-ele na razgovor.

AA: Danijela, malo ljudi zna da si ti po svom osnov-nom obrazovanju saobraajni inenjer. Kako si uopte do-la od inenjera do holistikog terapeuta?

DS: Veoma rano sam spoznala da meni ne odgovara leenje metodama zvanine medicine. Recimo, kao mala, kada je trebalo da popijem antibiotik, celo telo se buni, ne prija mi. I uvek sam nekako bila opinjena ljudima koji poznaju biljke i koriste njihova lekovita svojstva. A put do holistikog terapeuta je bio sledei:

Zavrila sam klasinu gimnaziju i poto su mi matemati-ka i fizika lagano ile, dvoumila sam se izmeu elektroteh-nike i medicine. Sticaj pomalo udnih ivotnih okolnosti

me je odveo na tehnike studije i do toga da postanem inenjer. Kao ve odrasla osoba, poela sam da dobijam jake glavobolje i tada sam shvatila da meni zaista ne moe pomoi zvanina medicina, jer nije mogla nai odgovor ni zato se one javljaju, niti kako da ih eliminiem. Tada sam poela sama tragati za reenjem. Poela sam sa jogom, raznim tehnikama disanja, meditacijom. I put me je vo-dio ka vrsnim majstorima istoka koji su mi pomogli da se iscelim. A onda sam od pacijenta postala uenik, pa na kraju terapeut. Verujem da je takav razvojni put velikim delom doprineo mom sadanjem nainu rada sa ljudima.

Shvatila sam da je najbolji nain da ovek sebi pomogne ako pokrene sopstvene mehanizme harmonizacije i isce-ljenja. A terapeut je tu samo da na pravi nain prepozna blokade, da ih trenutno ukloni i ukae na uzrok njihovog nastanka i nain kako da se prevaziu. A sam ovek svo-jim aktivnim ueem uradi najvei deo. I to jeste sutina mog sadanjeg rada.

Ravnoteana Danijelin nain

A onda sam spoznala da sve to nam se u ivotu deava

ima svoju svrhu i razlog zato ba tako.

Upoznajte Danijelu Sretenovi, Bahovog praktiara i holistikog terapeuta. O njenom putu od saobraajnog inenjera do terapeuta i novom sistemu u leenju problema glave, kime i stomaka koji planira da predstavi itajte na narednim stranama. Intervju vodila Aleksandra Arsenijevi.


Iz drugog ugla

AA: Zato je uopte trebalo da zavri taj fakultet, ako gleda unazad svoj razvoj?

DS: Dugo sam samoj sebi postavljala to pitanje. A onda sam spoznala da sve to nam se u ivotu deava ima svoju svrhu i razlog zato ba tako. Sada mi je jasno da je to bio moj nain i put da preko fizike, matematike i uopte egzaktnih nauka razumem sutinu funkcionisanja univer-zuma i prirodnih zakona.

AA: A da li se tvoje iskustvo poklapa sa iskustvom dok-tora Baha da je uzrok svake bolesti mentalna ili emotivna blokada ?

DS: Da, uvek na kraju doe do toga. AA: ime se danas konkretno bavi?DS: Tretiram probleme kimenog stuba, bolove u le-

ima, stomane tegobe (nervoze, toksine), tenzione glavo-bolje, razne vrste emotivnih disbalansa (strahovi, nesanice,

nervoza...). Osnova mog rada je akupresura i energetski rad po meridijanima. Primenjujem i Bahove esencije, di-rektno ih aplikujem na fiziko telo na odreene akupre-surne take ili ak cele meridijanske tokove. Kapi koristim direktno iz stock bottle. Tako objedinjenim radom sa kapi-ma postiu se vei rezultati i lake se uklanjaju blokade.

AA: Kako odreuje koje kapi koristi na odreenom mestu?

DS: Polazim od osnove holistikog pristupa, a to je da je svaki ovek zasebna jedinka i da se mora posmatrati kao celovito bie. A to znai, bez obzira na problem koji ima, potrebno je uzeti u obzir njegov emotivni, mentalni i fi-ziki aspekt. Iskustvom sam dola do nekog svog metoda rada, a pomae mi i moj prirodni dar da na pravi nain prepoznam koje kapi i u kom sluaju treba primeniti.

AA: Ti se ve neko vreme nosi milju da od znanja i iskustava koje ima napravi svoj sistem koji bi koristili te-rapeuti u radu. Reci nam malo vie o tome.

DS: Sistem, u smislu da dobije formu metode gde e ljudi moi da primenjuju tehnike prevashodno vezane za kimu, stomak, glavu. Smatram da znanje ne teba zadra-vati za sebe i zato elim da ga prenosim i drugim ljudima kroz neku vrstu kole. Za sada je to samo moja ideja, a na-dam se da u uspeti i da je realizujem.

to vie prua, to vie i dobija, uvek mora da postoji razmena energije!

Danijela, u skladu sa onim to govori, zaista puno prua u komunikaciji. Bila je savren sagovornik i nenametljiva domaica, otvorena i odmerena. Na svako pitanje je detalj-no odgovorila, posebno je bila zanimljiva pria o njenom duhovnom putu i razvoju, kao i o neminovnim izazovima na tom putu. Ali o tome... Nekom drugom prilikom.

to vie prua, to vie i dobija, uvek mora da

postoji razmena energije!

Vesna Stojanovi

Bahov praktiarEFT praktiar

Homeopata

www.bahovekapi.rs

tel. 064 61 59 650e mail: [email protected]


Iz drugog ugla

Dula (gr.doula) je nov pojam na naim prostorima, ali postoji ve veoma dugo u svetu i oznaava enu koja po-mae drugoj eni prvenstveno prilikom poroaja, ali daje podrku i pre i posle poroaja. Pomo se ogleda u kon-tinuiranoj emocionalnoj i fizikoj podrci, ali i davanju pravih informacija o toku poroaja. Dula moe da bude medicinske struke, ali nije neophodno. Babice i lekari su obueni za medicinske aspekte poroaja, dok je dula ona koja poznaje tok poroaja, ali njena pomo i podrka nisu medicinskog karaktera.

Prva edukaciona radionica kod nas je organizovana u junu 2012. godine, a druga u aprilu 2013. u Shiva Shak-ti studiju. Radionicu je vodila Reka Dezsi, sertifikovani

predava Dona International, najuglednije i najstarije organizacija dula u svetu. Zahvaljujui velikom trudu i zalaganju Mirjane Gnjati, majke dva deteta, instruktora joge i prve dula u Srbiji, imali smo priliku da se upozna-mo sa svim aspektima rada dobre dule. Njen entuzijazam je tako veliki da svi oko nje imaju oseaj da je mogue imati prirodan, medicinski neasistiran poroaj. Ona je to sopstvenim primerom i dokazala. Ova hrabra, mla-da ena neno govori i zna kada treba da slua, a kada da kae ono to podrava snagu ene. Zbog toga je njen pro-jekat i nazvan Snaga raanja.

Za dulu je ena koja raa najvanija, ne postoji nita sa strane, nikakvi privatni problemi i prepreke. Ona je tu zbog porodilje i izuzetno joj je vano kakve e uspomene tog jedinstvenog dogaaja ena nositi. Bitno joj je da za-titi majino seanje na poroaj. Dula oslukuje i posma-tra porodilju, nikad je ne pouruje, veruje u njenu snagu i sposobnost da rodi. Normalno je da ena koja raa prolazi kroz razliite faze, kako fizike i fizioloke, tako emotivne i mentalne. Uz sve to dula radi za enu koja raa, Bahove kapi mogu da prue dodatnu podrku. Poroaj, recimo, moe da ide dobrim tokom, ali da odjednom ena ose-

Nena pomo porodiljiPie:Zorica Milosavljevi

Da bi odnos poverenja zaista mogao da se izgradi, dobro je da se trudnica i dula dobro

upoznaju pre poroaja

Foto:Tamara Zidar

Vebe relaksacije za trudnice



Iz drugog ugla

ti veliki strah i da se poroaj zaustavi. Uz nene rei pune podrke i vebe disanja, pravilno odabrane kapi e dodatno i bre pomoi eni da taj stah prevlada i da ga se oslobo-di. Razliiti su razlozi za te strahove, ali odnos poverenja izmedju porodilje i dule i njihova otvorena komunikacija pomae da se izabere pravi preparat. Zatim, ena moe da se osea prljavo, neisto, pa je opet tu preparat Bahovih kapi koji e joj pomoi da prihvati i sebe i taj boanstveni in raanja i da mu se prepusti. U nekom trenutku ena moe da osea da nije u stanju da rodi, da je to neto mno-go vee od nje, ali uz prave rei podrke i odgovarajui pre-parat udesnih cvetnih kapi i to se brzo prevazilazi. ena je kao okean i njene emocije dolaze u talasima. Vano je da ih ona prepozna i da se usudi da ue u sopstveni talas. Tada dolazi do uivanja u tom predivnom inu, koji ume da bude bolan, mada, po nekim svedoenjima, postoje i poroaji koji sasvim malo bole, a donose veliko zadovolj-stvo. Ista energija koja doprinosi stvaranju deteta, pomae i da dete doe na svet. Zbog toga je vano obezbediti toplu, zatamnjenu, prijatnu prostoriju i okruiti porodilju ma-lim brojem ljudi od poverenja, a ena je ta koja odluuje na koji nain eli da svoju privatnost i oseaj spokoja rea-lizuje. Ukoliko se ena osea nesigurno, poroaj se odla-e. enska oseanja su tanana i to treba potovati i inae, a naroito kada na svet donosi novo bie. U tome je treba

ohrabriti. Naravno, svaka ena treba da donese odluku o tome kakav poroaj eli i ne treba sugerisati bilo ta to se protivi njenim uverenjima. Vano je da bude dovoljno in-formisana o razliitim mogunostima i nainima, kako bi zaista mogla da odabere. Ukoliko joj se da samo jedna mo-gunost, esto ne moe ni da pomisli da bi neto moglo da se odvija drugaije. Recimo, uobiajeno je da se ene pora-aju u bolnicama u leeem poloaju to je sasvim nepri-rodan poloaj za taj in. Takav poloaj usporava tok poro-aja i esto se porodilje izlau velikim dozama vetakog oksitocina, kako bi se poroaj ubrzao. Deava se da ni to ne pomae, pa lekari odluuju da urade carski rez, to esto sasvim nepotrebno. Naravno, kad je u pitanju rizina trud-noa sa mogunou komplikacija, onda je carski rez neiz-bean, ali u ostalim sluajevima za tim nema potrebe, ako se prati prirodan fizioloki tok. Carski rez je ipak operacija, a svaka operacija potencijalno nosi odreene opasnosti i ri-zike. Kod poroaja nema mesta nestrpljenju. Ukoliko toga ipak ima, postoji Bahov preparat i za to stanje.

Vano je prihvatati eninu potrebu da se izrazi onako kako joj odgovara u odreenom trenutku. Nekad joj je potrebno da vie i psuje, nekad da plae, nekad da uti i da je niko ne dira. To je NJEN poroaj i ona je prirodno u centru panje, a ne bilo ko oko nje. Svi koji su tu treba da budu u njenoj slubi. Na taj nain ona doivljava slobodu da bude ono to jeste.

Dula pomae majci tako to je hrabri kad je potrebno, uti kad treba, masira kad su miii napeti, dodaje vodu i laganu hranu, plee i eta s majkom ako joj je to potrebno, ima strpljenja za tok njenog poroaja, pomae joj da razu-me ta se deava, podrava je u njenim potrebama, nikad

Reka objanjava proces poroaja uz pomo lutke

Trauma roenja kod novoroene bebe, kao i

njeno privikavanje na novu sredinu moe da se ublai naim nenim kapljicama.



Iz drugog ugla

ne omalovaava njena oseanja, uvek je iskrena s njom, oslukuje i ini sve ono to treba...

Da bi odnos poverenja zaista mogao da se izgradi, do-bro je da se trudnica i dula dobro upoznaju pre poroaja, kako bi dula mogla da sazna ta majka voli, ta ne podnosi, kakve su njene elje i oekivanja vezane za tok poroaja, kako se osea u trudnoi i kakav stav ima o svemu to prati trudnou i poroaj. Naravno, osim svega toga, presudno je da li trudnica i dula oseaju da mogu da se prepuste jedna

drugoj. Ukoliko iz bilo kog razloga to nije mogue, naj-bolje je da majka potrai drugu dulu, sa kojom e moi da ima odnos poverenja. Takoe, ako dula ima bilo koji pro-blem u vezi s trudnicom, treba da bude iskrena i da kae da ne moe da bude pored nje tokom poroaja. Obostrana iskrenost se podrazumeva.

Prisustvo dule na poroaju ne iskljuuje prisustvo babice i doktora. Dula je most izmeu majke i medicinskog tima. Sve vreme je uz majku i prati njene potrebe.

Nakon poroaja ne bi trebalo odmah sei pupanu vrpcu. Sve dok ona pulsira, ne treba je dirati, ve ostavi-ti novoroenu bebu na majinim grudima. Nekad se ne preseca pupana vrpca sve dok se ne rodi posteljica, ali to je stvar majinog oseaja i to treba da bude njena odluka. Trenuci bebinog navikavanja na novu sredinu i povezivanja s majkom u ljubavi su arobni. Tada se deava i prvi podoj. Divno je kako novoroena beba vrlo brzo pronae brada-vicu i krene da sisa. To su vrlo emotivni momenti. Deca koja imaju sreu da budu tretirana na taj nain, odrastaju u ljubavi i lake daju i primaju ljubav i kasnije u ivotu.

Trauma roenja kod novoroene bebe, kao i njeno pri-vikavanje na novu sredinu moe da se ublai naim ne-nim kapljicama.

Jedina bolnica u Srbiji koja dozvoljava prisustvo dule na poroaju je u Panevu. Doktor Vladimir Vajs ima ra-zumevanja za potrebe i elje porodilja i njegov tim izlazi u susret svim eljama porodilje, koje je mogue realizo-vati.

Sve ene koje su imale dulu na svom poroaju su izu-zetno zadovoljne zbog te svoje odluke, jer im je iskustvo raanja ostalo u najlepem seanju. Sve one su i za svoje naredne poroaje uzimale dulu, ili su rekle da e kod sle-deeg poroaja to sigurno uraditi.

Istraivanja su pokazala da se uz prisustvo dule poroaj skrauje za 25%, broj beba roenih carskim rezom je upola manji,

upotreba sintetikog oksitocina manja je za 40%, a potreba za epiduralom je manja za 60%. Metode koje koristi dula podstiu

luenje prirodnog oksitocina (zovu ga i hormon nenosti ili hormon ljubavi), koji izaziva kontrakcije materice, podstie

oputenost i poveava prag bola.

Simulacija carskog reza

Uz sve to dula radi za enu koja raa, Bahove

kapi mogu da prue dodatnu podrku

Dejan MilosavljeviBahov praktiar

Tel: 065/666-108-7e-mail: [email protected]

Aleksandra RadiBahov praktiar

Tel: 062/49-108-2e-mail: [email protected]

ISCELJIVANJE MUZIKOM - RAGEDrevne melodije stare hiljadama godina, deo su vedskog sistema koji je bio, jeste i bie potpuno u skladu sa prirodom i njenim zakonima. Sluanje odreenih RAGA pozitivno utie na balansiranje odreenih akri (energetskih centara u telu) i vremenom uspostavlja ponovnu ravnoteu izmeu duha i tela.

REIKISistem koga nije vie potrebno posebno predstavljati, baziran na velikoj zaostavtini Mikao Usuija, koji je uzeo najbolje iz drevnih istonjakih sistema energetskog isceljivanja i uspeno ga primenio u praksi modernog oveka.

RUNE Drevno pismo sa viestrukom namenom, koje je posle vie vekova izalo iz anonimnosti, ponovo je steklo ogromnu popularnost u svetu zahvaljujui Tolkinovim sagama. RUNE su nekada davno bile glavno pismo irom Evrope. Jedan od aspekata RUNA je i divinacija, zasnovana na originalnom UTHARK sistemu, koji je ponovo postao poznat zahvaljujui grupi runskih amana iz vedske, koji su ga nesebino preneli amerikom amanu Kenetu Midousu i ostalim duama koje su imale tu irinu da shvate sutinu RUNA.

VASTUPonovo vedska mudrost, ali iz drugog ugla. Ovo je nauka o ureenju naeg ivotnog prostora. Kako urediti line ili poslovne prostorije, gde spavati, gde jesti, gde drati novac (a gde ne), koje su biljke povoljne za dom, koje boje su namenjene kojim prostorijama - samo su neke od tema koje objanjava veno svea VASTU nauka.

BAHOVE KAPIProui osobu, a ne bolest. Proui uzrok, a ne simptom.


Lina iskustva

Kao i u svakoj koli i ovde se nauilo dosta toga. De-taljno smo upoznali svaki pojedinani preparat, videli sva-ku biljku od koje se prave preparati, upoznali nain prav-ljenja preparata. Dobili smo znanja iz oblasti psihologije. Predavanja o strahu, panici, krivici su bila posebno intere-santna. Uei Bahove preparate i mentalno-emotivna sta-nja uspeo sam da ostvarim napredak i na linom planu i na planu rada sa klijentima. Jo vie sam poeo da potujem biljke i prirodu. Filmovi o biljkama od kojih se prave pre-parati kao i nain pravljenja preparata koji je prezentovan su nam jo vie pribliili ovu metodu. Shvatili smo da su zaista biljke oko nas, da nam mogu pomoi. I da treba da ih poznajemo, uvamo, negujemo.

Posebno mi se svia veza izgleda biljke i njenih efeka-ta (doktrina signature). Aspen je drvo koje treperi, pa se i daje klijentima koji su u strahu, panici, drhte, trepere. Hrast je veliko, mono drvo kao sto je i osoba kojoj treba; ona je jaka, snana, tvrdoglava, sve moe, nikada se ne ali i ne odbija da odradi posao. Ako dobro poznajemo izgled biljke, tj. izvor preparata lake emo raditi. A takoe mora-mo dobro i posmatrati klijenta. Neverbalna komunikacija je veoma vana. Nain na koji klijent ulazi, sedi, razgovara, njegova brzina i ritam, osmeh, grimase, hladnoa, mimika, cupkanje itd. nam ukazuju na mentalno-emotivna stanja i preparate. To smo sve prouili na ovim kursevima.

Sistem rada od po etiri sata meseno je dobar jer nije naporan (za razliku od nekih vikend seminara koji traju dva puta po osam sati). Atmosfera je bila prijatna i opuste-na. Uslovi za rad veoma dobri.

Upoznao sam nove kolege polaznike, uspostavio kon-takt, razvio poznanstva.

Literatura koju smo dobili je korisna. Domai zadaci su nas gurali da uimo i razmiljamo i zaista mislim da su mi kursevi obogatili nain razmiljanja i sagledavanja na glo-balnom nivou.

Ono to iz mog ugla nedostaje ovom vidu usavravanja je ivo uzimanje sluaja od strane predavaa kao i mnogo vei prikaz reenih sluajeva (iz bogate prakse). Neto po-put 3 sluaja koji su navedena u knjizi. To bi verujem jo vie obogatilo kurs i uinilo ga efikasnijim, a polaznike bre i bolje edukovalo.

Poznavanje Bahovih cvetnih esencija je danas veoma va-no. ivimo u stresnom vremenu gde smo svi izloeni broj-nim loim uticajima. Ravnotea na mentalno-emotivnom nivou je izuzetno vana za zdravlje pojedinca, porodice, ali i nacije. S obzirom ta smo sve preiveli u Srbiji u po-slednje dve decenije ovo je odlian nain da se pomogne

Iskustva polaznika kursa o metodi dr Baha



Lina iskustva

Ja nisam bila puno upoznata sa ovim metodom pre dolaska na edukaciju.

Kad sam krenula gledala sam dve knjige i neko tivo na internetu. Sve te informacije su mi bile zanimljive, ali sam ih prilino brzo zaboravljala i gubila nit ta je tu bitno, bit-nije, najbitnije kod preparata, a i kod traganja koji je pre-parat potrebno uzeti za koju osobu.

Poetni kurs mi je pomogao da razumem i nauim osnove o preparatima, zatim o pravljenju kapi i to sve na jedan konkretan, jednostavan i slikovit nain.

Knjiga koju smo dobili mnogo mi se dopala. Domai zadaci nakon svakog susreta i preenog gradiva su bili od-lian putokaz kako pristupiti uenju i bacili su akcenat na najznaajnije karakteristike svakog preparata i razlike meu njima i time olakali njihovo prepoznavanje i uenje. Meni je jako prijala i postepenost u prelaenju i vremenski raz-mak izmeu susreta, jer je preeno gradivo moglo da se slegne, a i mogla sam da isprobam dosta preparata i osetim kako deluju, to mi je bilo znaajno jer ranije nisam imala kontakta sa Bahovim kapima.

Vii nivo mi je pomogao da shvatim da je bitno uoa-

vati emocije i shvatati ta uzrokuje njihovo javljanje tj. ta stoji iza njih, ta ih generie. Primeri, pisma koja smo imali i diskutovali o njima su me obuavali tj. pripremali za neke prepreke i nedoumice koje se najee javljaju u radu. ta uiniti kad ne ide sve glatko, da budem svesna u kom sam stanju ja, a u kom stanju je klijent; kako se postaviti, pra-titi ritam klijenta, a ne line ambicije sve su to neki od puno uvida koje sam stekla. Voenje intervjua mi je dosta koristilo naroito akcentovanja mesta na kojima pravimo

ljudima na jedan prirodan nain. Poto se bavim integra-tivnom medicinom i kao lekar koristim znanja iz nae kla-sine medicine, ali i akupunkture, homeopatije i kvantne medicine Bahove kapi su jo jedan vaan deo slagalice koji moe poboljati zdravlje i kvalitet ivota. Zato mi je drago da postoji ovakav vid edukacije u Srbiji. Smatram da je na predava, Milena Kosti, dodatno obogatila sistem dr Ed-varda Baha svojim iskustvom psihologa.

O Bahovim kapima ima tekstova i informacija na internetu. Postoji nekoliko prirunika na srpskom jeziku,udbenici na engleskom. Iz svega toga se moe na-uiti jo po neto, sagledati jo neki detalj o preparatima i dopuniti cela pria koja je sasvim lepo ispriana na ovim kursevima. Drago mi je da sam bio deo njih.

A. Jevdi



Lina iskustva

Tokom druge godine studiranja homeopatije, Milena Kosti je odrala jedno divno predavanje o Bahovim esencijama. Bila sam oduevljena i kod mene se javila jaka elja da proirim svoja saznanja, kako o Bahovim kapima tako i o njihovoj primeni. Oseala sam da mi to treba.

Godinu i po dana provedenih na edukaciji u psiholokom savetovalitu Jazz, sa korisnim i lepim predavanjima, su velika pomo mom daljem

greke, saveti kako treba da pitamo, da proveravamo. Ok je da pretpostavljamo, ali da bi to usvojili moramo da proverimo, da pitamo da li je to tako?

Na kraju imam potrebu da kaem da je itav ovaj si-stem dr Edvarda Baha o cvetnim esencijama ostavio na mene utisak, ali je tutor ostavio jo vei svojim nainom prenoenja i postupanja sa svima nama. Svojom strplji-vou, prihvatanjem svih naih razliitih emotivnih i mentalnih stanja na jedan toliko tolerantan, blag, topao nain. Svojim psiholokim znajem, razumevanjem i isku-stvom dala je jednu posebnu dubinu i dimenziju ovom metodu i njegovom razumevanju.

M. Pavlovi

usavravanju i u oblasti homeopatije. Pre dolaska na kurs raspolagala sam oskudnim znanjem sa Vie medicinske kole. Iz predmeta Mentalna higijena nauila sam neke oblasti kao to su: temperament, emocije, perfekcionizam A na kursu su sva ta znanje obnovljena i produbljena. Kroz veliko iskustvo i preporuke predavaa moglo se saznati sve o Bahovim esencijama, njihovom pozitivnom efektu, njihovim kombinacijama, upotrebi itd.

Jako sam zadovoljna kursom, samo imam rei hva-le za vreme provedeno na njemu, na kvalitet predava-nja, na znanju koje sam stekla, na novim poznanstvima interesantnih ljudi i njihovim interesovanjima. Srena sam zbog knjige Kako um i telo rade zajedno autora Debbie Shapiro koju ranije nisam imala prilike da pro-itam. ao mi je to ranije nisam krenula na kurs, i to ranije, kada su mi kapi bile ba preko potrebne, nisam znala o njima i imala priliku da ih koristim.

Sada se oseam lepo, kada ih imam, i kada ih koristim. Jo uvek ne mogu da verujem u tako jako, a tako neno, njihovo delovanje.

R. Boovi


Praktini savetiPie:Ranka Miloevi

Mnogi ljudi se ako ne svakodnevno a onda s vremena na vreme susreu sa razliitim problemima briga, nervo-za, neizvesnostNaime , neispunjeni zahtevi i oekivanja su razlog za pojavu negativnih oseanja. Kada se stvari i dogaaji odvijaju prema oekivanju onda slede pozitivna oseanja : zadovoljstvo, srea, ushienost, ponos Kada pak ne ispadne onako kako je oekivano ovek se osea osujeeno a iz toga kao negativne emocije tu su sada : tuga, bes, ljubomora, uvreenost, oseanje manje vrednosti, strah, napad panike, gubitak vere, sumnja, zavist itd.Niko ne mora ovakva stanja da trpi jer je sve ovo mogue elimi-nisati Bahovim kapima.

Svako ko je zainteresovan za upotrebu ovih kapi i eli-minisanje negativnih stanja , iz kojih se vremenom mogu razviti i fizika oboljenja, moe da se obrati Bahovom praktiaru.Praktiar je edukovan da pomogne osobi da se usresredi na svoje emotivno stanje, da jasno izrazi svoje

misli i oseanja, da ako je mogue pravim imenom nazove svoje stanje i reakcije, jer nije svima lako da se analiziraju, niti su spremni da se suoe sa samim sobom.U oputenoj atmosferi i uz pomo pitanja mogue je osvestiti preovla-ujua dominantna negativna oseanja ili negativna men-talna stanja.Poto je praktiar tu i da slua i to moe pomo-i osobi da se lake usresredi na svoja emotivna stanja i da tako lake i jasnije izrazi svoje misli i oseanja.

Po zavrenom razgovoru intervjuu, dobija se kombi-nacija koja e pokriti najvidljivije i najizraenije probleme zbog toga to se u tretmanu Bahovim kapima ide po principu skidanja sloj po sloj. Zato se kree od najvidlji-vijih i najpovrnijih, a po njihovom otklanjanju skidaju se sledei slojevi sve dok se ne dopre do onog najskrive-nijeg i najdubljeg koji se onda tretira. Bahov praktiar e takoe objasniti upotrebu kapi i ta klijent moe da oe-kuje da e reakcije ubudue biti manje burne, a proble-matine situacije e biti podnoljivije i lake reive. Prva poboljanja koja se uoavaju bie individualna i zavise od toga koliko je individua dugo nosila u sebi neprijatna i optereujua stanja. Kod akutnih problema prvi efekti kapi su primetni vrlo brzo za nekoliko sati.

Praktiari koji mogu potencijalnim klijentima da pru-e pomo, svoja znanja su stekli na kursevima koje orga-nizuje i vodi kliniki psiholog, gospoa Milena Kosti.

U svrhu to profesionalnijeg pruanja usluga klijenti-ma i daljoj edukaciji praktiara osnovano je Udruenje za promociju metode dr Edvarda Baha Bahove cvetne esencije . Udruenje ima kodeks ponaanja koji svi Ba-hovi praktiari moraju da potuju u svom radu sa klijen-tima.

Ko je

Bahov praktiar?



n Kapi nemaju kontraindikacija, mogu da ih koriste ak i bebe, trudnice, mame dojilje, vrlo stari ili boleu iscrpljeni ljudi.

n Efikasne su za otklanjanje emotivne i fizike patnje.

n Efikasne su za sticanje osobina koje poboljavaju kvalitet nae svakodnevice (tolerancija, koncentracija)

n Nema uzgrednih neeljenih dejstava.

n Primena ovih kapi ne iskljuuje primenu lekova druge vrste.

n Kapi ne mogu da se predoziraju.

n Primena kapi je nenasilna jer se nakaplje ispod jezika ili utrlja iza uva (bebe, onesveenih ljudi), nakaplje na dlan, u au vode, u sok, vruu supu ili kafu...

n Nije potrebno verovati u dejstvo ovih kapi da bi one delovale, jer su kapi efikasne i kad se primene na oveka u nesvesti ili u komi, efikasne su i kad ih dajemo bebama, korisne kada ih primenimo na kunim ljubimcima ili cveu u saksijama, dakle u prilikama kada korisnik nema nikakav stav o tome. jednako su efikasne za leenje i negovanje kunih ljubimaca i svih ivotinja, kao i biljaka.

n Kapi nisu osetljive na spoljne uticaje (zraenja, mobilne telefone, mirise, svetlost, rendgenske aparate na aerodromima) pa je njihovo uvanje jednostavno.

n Kapi mogu da se nose u tani ili depu, a u radnom ili stambenom prostoru mogu da stoje na bilo kom mestu. Mogu se drati u friideru u sluajevima kada se ne upotrebljavaju stalno, ve samo po potrebi (kao to je npr. Rescue Remedy).

Karakteristike Bahovih kapi

Bahove cvetne kapi su u upotrebi irom sveta ve oko osamdesetak godina i kroz kliniko iskustvo pokazalo se i dokazalo da:



Praktini saveti

STRAH OD GOVORAmucanje kod dece

Pie:Nikoleta Stevovi

Strah od rei, govora, itanja, javnog nastupa, obinog razgovora (logofobija) ini mucanje. Ono to oteava go-vor je i stalno razmiljanje ili predvianje odnosno gledanje unapred ta e se desiti. Misli kao to su ne mogu, plaim se, teko mi je, nadam se, guim se, sputavaju osobu da se suoi sa problemom.

Mucanje je veoma kompleksno. Ono obuhvata niz pro-blema na telesnom, psiholokom, govornom i sociolokom nivou. Okida za mucanje je odreen nivo negativnog ali i pozitivnog stresa koji blokira glasnice koje su zaduene za govor. Kada se one blokiraju osoba ne moe da govori, i mucanje je u stvari klju kojim se glasnice odblokiraju. Takav nain govora se ui, jer svaki put kada je osoba u situaciji da se glasnice blokiraju poinje da muca, a na to se nadovezuje strah koji je takoe naueno ponaanje i osobe ulaze u jedan zaaran krug, to vie razmilja o govoru, to

se vie plai, glasnice su vie stegnute a mucanje je inteziv-nije, osoba se sve vie plai i poinje da izbegava govorne sitacije, izbegavajui govorene situacije strah je samo vei, a ne manji, a osoba se osea sve beznadenije.

Jedna od bitnih stvari u saniranju mucanja je pozitivan stav i namera da se dobro govori, izbegavanje predvianja, i prizivanja straha, naravno pored vebi sputanja tenzije, vebi oputanja, vebi usporavanja govora uz pravilno go-vorno disanje.

Mucanje treba okrenuti u svoju korist, pa ta iako neko muca, to ne znai da je manje vredan, da ne treba da se drui, i da njegov ili njen ivot nema i nee imati smisla. I te kao ima smisla. Nema razloga za povlaenje u sebe.

Osobama koje mucaju teko je i da pomisle, da je lako govoriti. Iskustvo velikog broja odraslih i dece sa koji-ma sam radila, pokazuje da bez obzira to su na poetku tretmana bili uplaeni i preplavljeni oseajem straha, uz strunu logopedsku podrku i Bahove kapi , uspeli su da postanu prave prialice, da iznose svoje miljenje, da ita-ju na asu, odgovaraju, javno nastupaju, drue se, zalju-bljuju, veruju u sebe, rade ono to ele i uivaju u tome.

Okida za mucanje je odreen nivo negativnog, ali i pozitivnog stresa koji blokira glasnice koje su

zaduene za govor.

Rad u grupi, na kursu za Bahove kapi, za mene je bilo neprocenjivo iskustvo. Ljubav prema Bahovim kapima nas je sve zbliila. Grupa mi je omoguila da sagledam svoje probleme kao univerzalne, tako da sam se oslobodila da govorim o sebi i bila spremna da uim od drugih. Saradnja je tekla lako, simpatije su bile oigledne, vladala je dobra atmosfera, oseaj pripadanja i zajednitva. Slobodno sam iznosila svoje probleme bez straha od osuivanja, i to mi je bilo prvo iskustvo u ivotu, gde sam mogla pred grupom ljudi da priam tako otvoreno. Radovala sam se svakom susretu sa njima. Oseaj bliskosti koji nas je povezivao meni je ulepavao svaki susret. Mogu da kaem da su mi mnogo pomogle svojom neposrednou da se oslobodim i da iskaem svoja oseanja i da iz njihovih pria prepoznam neke svoje probleme.Lino iskustvo, S. Paunovi


Prikazi sluaja

Ovo je prikaz rada sa klijentom koji ima probleme, ali ga ljuti to mora da uloi napor da ih reava. Ionako ima probleme, samo mu jo treba i da ih reava! Izabra-li smo ovu priu da biste videli da i teki klijenti, teki zbog svog stava i odnosa prema sopstvenom problemu, a ne zbog prirode tog problema, mogu biti deo prakse. U takvim situacijama imamo dve mogunosti ili da u startu odustanemo od rada sa takvim klijentom ili da se upustimo u rad, bez velikih oekivanja od sebe, pa koli-ko uradimo uradimo... Neto je ipak vie od nita.

Dakle, radilo se o mukarcu, blizu pedesetih, koji je oenjen i ima dete. Razlog zbog kojeg se javlja je nesani-ca kao posledica preteranog intelektualnog rada, nestr-pljivost, nedostatak jasnog puta u pogledu dalje profesi-onalne karijere. Do sada je koristio Rescue Remedy ne znajui da postoje i drugi Bahovi preparati. Dejstvo kapi nije poznavao, a preporuku da se obrati bahovom prakti-aru je dobio od lekara. Moj prvi utisak bio je da klijent u trenutku razgovora sedi kao na trnju. Jedva je ekao da zavrimo razgovor, delovao je neispavano, oteenog lica, pomalo nezainteresovano. Vie iz potovanja prihva-tio je Bahov program.

Na razgovor morao je krenuti vrlo direktnim pita-njem: - Da li elite da Vam pomognem?

Klijent: elim. uo sam da radite sa Bahovim kapi-ma. Imao sam iskustvo sa Rescue Remedy, ali iskreno, ne bih znao da li verujem u to... Ali, ja eto, dugo ne mogu da zaspim. Usled nedostatka vremena esto radim nou. Danju radim osnovni posao, a nou spremam jedan na-uni rad. Meni treba 25 sati dnevno da bih stigao sve da uradim. Zbog toga nemam vremena za razne gluposti, poput ekanja u redovima i sl. Imam utisak da se guim i da me telo boli od napetosti to gubim vreme na eka-nje. Jo kao dete nisam voleo da ekam bilo ta. I to nije

jedini problem, u stalnom sam premiljanju ta da radim sa poslom. Da li da ostavim stari sa kojim trenutno ne-dovoljno zaraujem, ili da se okrenem novom koji bi me vie ispunio, ali je neizvestan. Veliku energiju troim raz-miljajui o tome i pomalo me je strah od budunosti...

Koji su sve preparati doli u obzir? Sve vreme razgovora bila sam fokusirana na klijentov doivljaj nestrpljenja. i-nilo mi se da kada tu postigne napredak, da e biti lake sagledati druge probleme... Uz preparat Impatiens jedan od preparata koji smo izabrali bio je i Olive, da bi se opu-stio i bolje spavao posle napornog radnog dana. Preporu-ena doza bila je najmanje 6 x 4 kapi u jednakim vremen-skim intervalima.

Ve posle pet dana klijent se javio da kae kako je redov-no uzimao preparat, ali da mu ne prija. Zato to sam pre-ko celog dana pospan, pa ne mogu sve da zavrim, a i nou ne mogu da radim. Jedva se vuem, spava mi se, a kada legnem nerviram se to gubim vreme na spavanje.

Razgovarala sam sa klijentom o umoru i o pospanosti kao nunoj posledici tog umora. O tome da spavanje pri-rodno eliminie umor, da je spavanje prirodni nain da se

Pie:Violeta Ostoji


odmorimo posle napornog rada, bilo fizikog, bilo umnog. Pomogla sam mu da pone da vrednuje i da potuje signale svog tela i da nastavi sa kombinacijom kapi.

Nakon dve nedelje delovao je znatno smirenije, opute-nije. Dobro, priznajem da je preparat Olive delovao, ali neke druge promene nisam primetio, i verovatno nije ni bilo efekta.

Pitala sam: Da li ste sada u mogunosti da saekate dui red u prodavnici?

Da, ali sada sam odmorniji.- Da li imate oseaj da sada gubite vreme dok razgovara-

te sa mnom?- Ne, jer sam uspeo malo da pomerim stvari u vezi mog

posla. Okreem novi list i to me ini smirenijim.

Iako je klijent stalno odavao utisak da je pitanje koliko tu kapi uopte deluju, svejedno je bio zainteresovan da ih i dalje uzima. Oekujem da e posle primene, Impatiens preparat delovati u smislu uravnoteavanja doivljaja vre-mena, a samim tim i otkloniti napetost i nervozu, obezbe-diti prijatniju komunikaciju. Wild Oat e uvrstiti odluku u kom pravcu e se kretati profesionalna karijera. Klijent se sloio sa ovakvim oekivanjima i nastavili smo tretman.


U Domu kulture Studentski grad, odran je dru-gi po redu festival Telo kao ivotni kompas (www.te-lokaozivotnikompas.org). Radi se o manifestaciji koja okuplja mnogobrojne strunjake koji se bave mentalnim i emotivnim zdravljem (psiholozi, pedagozi i savetni-ci psihoterapijskih znanja). Razliita znanja o jedinstvu due i tela i naini kako da odrimo i zatitimo psihofi-ziko zdravlje su bili prikazani na radionicama. Posetioci festivala su stekli znanja i lina iskustva kroz radionice na kojima su prikazivane razliite tehnike i predavanja, pra-ena praktinim savetima i edukacijom kako da pobolj-ate svoje duhovno i telesno stanje.

Kao predava i ove godine sam dala svoj doprinos fe-stivalu. Prezentovala sam tehniku EFT-a na radionici ,,Probudi se i pokreni sebe. Grupa od 25 posetilaca se upoznala sa tehnikom kroz lini rad, stekla iskustvo efi-kasnosti, brzine, jednostavnosti, sveobuhvatnosti koje tehnika prua. Edukovani su da prepoznaju kako telo reaguje na razliite emocije i negativne misli i naravno kako da iskoriste te telesne informacije. Shvatili su da im tehnika omoguava, kada ja savladaju, da sami mogu da reavaju svoje probleme.

Ideja ovog Festivala je da prikae to vie psihoterape-utskih znanja u slubi balansa due i tela, stoga u slede-e godine predstaviti Bahove cvetne esencije uz iju po-mo putujemo ka linom miru.

Pie:Branka Krdi

Kako da poboljate svoje duhovno i telesno stanje?

Prikazi sluaja


POSTANITE ONO TO JESTE!

VRATITE PRIRODNI SKLAD U SVOJ IVOT

www.sklad.rs

UDRUENJE SKLAD, dr Laze Stanojevia 7, NOVI SAD

Tatjana Kai, Bahov praktiar, tel. 065 5678-111Jelena Stanojevi, psiholog, tel. 062 1997-107


Prikazi sluajaPie:Zorica Milosavljevi

Mija je ena od 42 godine, ivi nevenano s de-kom, bez dece, radi u prodavnici obue. Dola je zbog strahova, neodlunosti i nedostatka samopouzdanja. Mija je ula za Bahove kapi jo pre nekoliko godina, ali nije smatrala da su one dovoljno dobre da bi se upustila u avanturu njihove upotrebe. Ona se, meutim, dugo muila sa svojim problemima i kada je od prijateljice ula da su joj kapi pomogle, traila je kontakt I dola do mene. Rekla sam joj da pogleda sajt Udruenja Ba-hovih praktiara kako bi se bolje upoznala s metodom i delovanjem Bahove kapi, ali ona je elela ivu re, kako je rekla i traila je od mene da joj priam o meto-di, pa sam joj u telefonskom razgovoru dosta priala o tome kako je dr Bah otkrio metodu, kako deluje i ko-liko je jednostavna za upotrebu. Tokom tog razgovora se opustila, rekla da je sad uverena da bi Bahove kapi mogle da joj pomognu i zatraila da zakaemo susret. Mija je uredna osoba, lepo, moderno obuena, ali nedo-voljno negovana. Koa na licu i rukama je gruba i suva. Naminkana vrlo malo. Vidi se da ima potrebu da osta-vi dobar utisak na druge, ali je evidentna i nesigurnost

koja zrai iz nje. ekala je da joj kaem gde da sedne, osvrtala se po prostoriji bez rei.

Ovo su delovi naeg razgovora:ZM: Mi smo malo dotakle problem zbog kog ste doli

u naem telefonskom razgovoru, ali bih vas zamolila da mi sad podrobnije ispriate koji su problemi koji su vas doveli kod mene?

Mija: Ve veoma dugo imam strahove sa kojima ne znam vie kako da se nosim. Stalno su tu.

ZM: Kakvi su to strahovi? Mija: Pa, ne znam kako da vam kaem... Nekako su ne-

odreeni. Ne mogu da kaem da se plaim neeg posebno, nego sam uplaena od svega. I sve nepoznato me prestrav-ljuje.

ZM: Koliki je intenzitet straha, recimo na skali od 1 do 10?

Mija: Hmmm, pa rekla bih da je 8.ZM: ta radite kad ste tako uplaeni? Mija: Nita. Trpim. I vrtim te misli o strahu.ZM: Na koji nain vrtite misli? Mija: Pa, stalno me opsedaju misli da e se neto loe do-

goditi. Ne mogu da ih se oslobodim.ZM: Da li ste pokuavali da ih se oslobodite? Mija: Pa, kako, kad me napadaju?! One su non-stop tu.

Pokuavam da ne mislim o tome, ali ne ide...

Mija: Ali, ima jo neto to mi treba. elim da budem sigurnija u sopstvenu vrednost... Znate, ima ljudi koji mi kau da dobro radim razne stvari, ali im ne verujem.

ZM: Moete li da budete odreeniji? Mija: Pa, recimo, neki poznanici i prijatelji me hvale

kako komuniciram s ljudima, a ja oseam da nisam na

"Ne mogu da kaem da se plaim neeg posebno, nego sam uplaena od

svega. I sve nepoznato me prestravljuje.


Prikazi sluaja

njihovom nivou i oseam stid zbog toga. Zato ne verujem kad mi to kau.

ZM: A ta mislite da su njihovi motivi da vam kau ono to ne misle?

Mija: Verovatno samo hoe da mi podignu samopouzda-nje, ali za to nema osnova.

ZM: Pa, to sigurno znai da im je stalo do vas... A ako im je stalo, verujem da su i iskreni. U svakom sluaju, raz-govaraemo i o preparatu koji e vam pomoi da doete do svog samopouzdanja.

Mija: Odlino. Ve mi je lake.

U dogovoru sa Mijom konani izbor preparata bio je Aspen, Rescue Remedy, White Chestnut i Larch, i da ih uzima najmanje 6 puta dnevno po 4 kapi. Klijentkinja se sloila s izborom preparata i rekla da oekuje da e delovati brzo. Dogovorile smo se da se ujemo nakon est, sedam dana da vidimo koje su promene nastale, dok je naredni susret dogovoren za tri nedelje.

Nakon nedelju dana me je pozvala i ve u glasu se osea-la sigurnost koju ranije nije imala. Rekla je da su opsedaju-e misli i strahovi poeli da se smanjuju, da je etvrto vee bolje spavala i da se osea bolje.

Nakon tri nedelje, na ponovnom susretu, Mija ima zna-ajno umanjene probleme straha i opsedajuih misli:Sad sam smirenija. Nisam uopte bila svesna koliko sam na-peta. Mnogo sam bolje, hvala vam. Sad ve veoma dobro spavam i strahovi su gotovo nestali.

Ali, Mija je postala svesna jo jednog problema - proble-ma inertnosti:

Sad mi se deava da me mrzi da krenem da radim ne-to. Bilo ta. Kao da sad dajem sebi prostor za odmor, odu-glovlaim, pijem kafu i bajagi planiram, a u stvari nemam volju da se pokrenem. Ujutro se oseam umornije nego inae. Kako dan odmie kao da dobijam snagu. Sve poslo-ve nekako lako privedem kraju kad jednom ponem, ali je ba teko da ponem.

Ovo se esto deava u terapiji, da skidajui sloj-po-sloj naknadno postanemo svesni svojih problema. Sad kad tako isplivaju na povrinu, kad postanu vidljivi, ona postanu i lako dostupni za rad. Tako je Mija u svojoj novoj kombi-naciji dobila i preparat koji e eliminisati njenu inertnost.

Nakon sledee tri nedelje ponovo smo se srele. Mija je dola s osmehom na licu, samouvereno koraajui. Lice joj sija, koa na rukama glatka. Malo jae je naminkana, ali s merom i ukusom.

Mija: Odlino se oseam. Spavam dovoljno i vrsto, bez onih upornih opsedajuih misli. Zadovoljna sam to sad nemam tremu kad treba nekom da se obratim. To otva-ra i neke nove mogunosti. Odluila sam da upiem kurs engleskog i traim drugi posao. Zaista je sve krenulo uzla-znom linijom. Znam da bih mogla da radim na sebi vie, ali sada bih da uivam u ovom stanju.

Mija je dola do cilja koji je imala na poetku. Strahovi su se izgubili, moe da se naspava, nema vie optereujuih misli. Izgled i dranje su se promenili od poetne nesigur-nosti, grube koe bez sjaja u osobu koja zna ta eli i kako to da ostvari, vodi rauna o sebi i to je oigledno. I dalje ui engleski, jer eli da ga sasvim savlada. Sad ve planira da upie i nemaki. Ovih dana ide na intervju za novi po-sao u jednoj ozbiljnoj velikoj kompaniji. Zadovoljna je, povremeno koristi Rescue, ali, kako kae, veoma, veoma retko.

Foto: Mira Kovi

Sam pristup uenju na kursu, potpuno drugaiji od onog kolskog na koji smo navikli, prijateljska atmosfera, svako od nas ko je doao po neke svoje odgovore, mnoge informacije, uvidi, nesebino irenje znanja, prijateljstva i meusobno uvaavanje je neto to ni jedna knjiga, internet ili online uenje ne moe da omogui. To iskustvo je neprocenjivo.Lino iskustvo, D. mati

Psiholoki pristup celoj tematici, upuivanje na pravilnu formulaciju pitanja, da u svakom trenutku znamo koje su smernice kojih treba da se drimo i kako da formuliemo pitanje da bi od njega najvie dobili. Ne samo pitanja klijentima ve prvenstveno nama samima. Ponekad kad imam neki problem setim se pojedinih predavanja o emu smo priali i kako najbolje da ga razloim i analiziram. Ponekad mi je samo to i dovoljno da reim situaciju ili ako mi se ravnotea poljulja da se vratim, da ni nemam potrebu za kapima. Taj put upoznavanja sebe, svojih potreba i oseanja mi je vrlo dragocen i u mnogome mi je olakao svakodnevicu.Lino iskustvo, Z. Skoki


Iz literaturePrevela: Dragana Mati

Dr E. Bah: Isceliti sebeetvrto poglavlje

Nalazimo da u prirodi bolesti nita nije sluajno, kako njen tip, tako i deo tela koji je zahvaen. Kao i svi dru-gi oblici energije, i bolest prati zakon uzroka i posledice. Odreene bolesti mogu biti uzrokovane direktinim fizi-kim uticajima, kao sto su otrovi, nezgode, povrede i izrazi-ta neumerenost; ali bolest je u naelu posledica neke bazi-ne greke u naem biu, kao u ve navedenim primerima.

Stoga, za potpuno izleenje moramo ne samo da ko-ristmo fizika sredstva, uvek birajui najbolji metod po-znat vetini isceljenja, nego i da uloimo krajnje napore da ispravimo svaku nesavrenost u naoj prirodi. Kraj-nje i potpuno isceljenje konano dolazi iznutra, iz same due,koja pomou Njegovog milosra zrai harmonijom irom linosti, kada joj je to dozvoljeno.

Kao to postoji jedan veliki koren uzroka svih bolesti samoljublje, postoji i jedan znaajan nain otklanjanja sve patnje preobraanje samoljublja u posveenost drugima. Ako dovoljno razvijemo intenzitet posveenosti i ljubavi prema onima oko nas, uivajui u velianstvenoj pustolovi-ni sticanja znanja i pomaganja drugima, naa tuga i patnja ubrzo prestaju. To je glavni konani cilj: naputanje sop-stvenih interesa za dobrobit oveanstva.

Uloga koju nam je dodelilo boansko nije od presud-nog znaaja. Bilo da se radi o zanatliji ili fakultetski obra-

zovanom oveku, bogatom ili siromanom, plemiu ili prosjaku, svi oni su u mogunosti da se bave svojim zani-manjima i tako budu istinski blagoslov onima oko sebe, propovedanjem svevinje ljubavi zajednitva.

Ali veina nas mora da pree odreeni put pre nego to dostigne ovakav nivo savrenstva, iako je iznenaujue ko-jom brzinom pojedinac moe da napreduje u tom smeru,

ukoliko uloi ozbiljne napore. Pod pretpostavkom da se ne uzda samo u svoju jadnu linost, ve u nepobitnu veru da kroz primer i uenje velikih majstora sveta moe da se sjedini sa sopstvenom duom, boanskim u sebi, tada sve stvari postaju mogue. U mnogima od nas postoji jedna ili vie tetnih osobina koje naroito ometaju na napre-dak i upravo za tim osobinama moramo posebno tragati. I dok teimo da razvijemo i poveamo ljubav prema svetu, istovremeno se trudimo da otklonimo svaku takvu manu time to emo nau prirodu preplaviti suprotstavljenom vrlinom. U poetku, ovo moe da bude pomalo teko, ali samo u prvom trenutku. Neverovatno je koliko e se brzo razviti vrlina koja je iskreno podstaknuta, zajedno sa sazna-njem da, uz pomo boanskog u nama, ako istrajemo, ne-uspeh je nemogu.

Sa razvojem univerzalne ljubavi u nama, moramo da nauimo da postepeno prihvatamo injenicu da je svako

Potovani itaoci,u prilici smo da objavimo prevod knjige dr Baha Heal Thyself (Isceliti sebe). Prevod nam je obezbedila naa koleginica Dragana Mati. Zahvaljujemo njoj i njenim prijateljima koji su joj pomagali da prevede. Iz broja u broj objavljivaemo po jedno poglavlje ove knjige. Uivajte u itanju!



Iz literatureljudsko bie, koliko god skromno, sin Tvorca, i da e jednog dana i u odreeno vreme napredovati do savr-enstva, emu se i mi nadamo. Koliko god ovek ili bie izgledali jednostavno, moramo zapamtiti da u svakom od nas postoji boanska iskra, koja e sporo ali sigrno sazrevati dok slava Tvorca ne prosvetli to bie.

tavie, pitanje ispravnog i pogrenog, dobra i zla, je potpuno relativno. Ono to je ispravno u prirodnoj evo-luciji nekog plemena bilo bi pogreno za prosvetljene ljude nae civilizavije, i ono to bi ak mogla biti vrlina u nekome poput nas bilo bi neumesno i stoga pogre-no u onom koji je dostigao nivo asketizma. Masa onoga to smatramo pogrenim ili zlim, u realnosti moe biti dobro i samim tim krajnje relativno. Podsetimo se isto tako da je nae poimanje idealizma takoe relativno; mi ivotinjama sigurno izgledamo kao pravi bogovi, dok smo mi unutar sebe daleko ispod standarda Velikog be-log bratstva svetaca i muenika koji su se u celosti po-svetili tome da nam budu primer. Stoga moramo imati saoseanja i samilosti za najmanje osveene, jer iako moda smatramo da smo daleko iznad njihovog nivoa, mi smo, u sutini, minijaturni i moramo da preemo dug put da bismo dostigli nivo nae starije brae, ija svetlost obasjava svet u svim epohama.

Ako nas obuzme ponos, pokuajmo da shvatimo da su nae linosti nitavne, nesposobne da ine dobro ili korisno, da se odupru moima tame, ukoliko im ne po-mogne svetlost koja dolazi odozgo, svetlost nae Due. Potrudimo se da razumemo deli svemoi i nezamislive sile naeg Tvorca, koji u jednoj kapi vode stvara svet sa svom svojom savrenou i svetove izvan univerzuma, i pokuajmo da shvatimo da Njemu dugujemo poniznost i potpunu predanost.

Nauimo da odajemo poast i potujemo nae supe-riorne umove. Moramo konstantno, sa krajnjom poni-znou, da priznajemo svoju slabost pred Velikim arhi-tektom sveta!

Ako okrutnost ili mrnja zaustave nae napredovanje, setimo se da je ljubav osnova Stvaranja, da u svakom ivom biu ima neto dobro i da u najboljima od nas postoji neto loe. Traei dobro u drugima, ak i u oni-

ma koji nas povrede u prvom trenutku, nauiemo da razvijemo, ako nita drugo, saoseanje i nadu za njihov boljitak, i tako e se probuditi elja da im se pomogne u njihovom napretku. Poslednja pobeda desie se kroz ljubav i blagost i kada dovoljno razvijemo ove dve vrli-ne, nita nee moi da nas poremeti, jer emo pruati saoseanje, a ne otpor; i opet, vodei se istim zakonom uzroka i posledice, otpor je taj koji nam teti. Na cilj u ivotu je da sledimo nae svevinje Ja, ne dozvoljava-jui da nas obeshrabre uticaji drugih. Ovo moemo da postignemo jedino ako polako idemo naim putem i u isto vreme se nikada ne sukobljavamo sa drugim indi-viduama niti uzrokujemo i najmanju tetu bilo kojim oblikom okrutnosti ili mrnje. Moramo nastojati da se uimo ljubavi prema drugima, da ponemo moda sa jednom osobom ili ak ivotinjom, i da dozvolimo ovoj ljubavi da se razvije i iri u sve veem opsegu, dok su-protstavljena mana automatski ne nestane. Ljubav raa ljubav, kao to mrnja raa mrnju.

Lek za samoljublje proizilazi iz posveenosti drugima na utrb brige i panje koju poklanjamo sebi, postaje-mo toliko zaokupljeni tuim blagostanjem da zaborav-ljamo na sebe u tim naporima. Kao to kae jedno nae-lo Bratstva, potraimo spas za sopstvenu nevolju tako to emo pruiti olakanje i utehu nama dragim biima u momentu njihovog bola, jer ne postoji sigurniji na-in leenja samoljublja i poremeaja koji ga prate.

Nestabilnost moe da bude iskorenjena razvijanjem sopstvene odlunosti, opredeljivanjem i odlunim de-lanjem, umesto kolebanja i oklevanja. Iako u poetku moemo ponekad greiti, bilo bi bolje delati nego pro-putati prilike zbog nedostatka reenosti. Odlunost e uskoro sazreti, strah od uranjanja u ivot e nestati, a steena iskustva e voditi na um do boljeg rasuivanja.

Da bismo iskorenili neznanje, u isto vreme ne plaei se izazova, treba budnim umom i irom otvorenih oi-ju i uiju, da primimo svaku moguu esticu znanja. U isto vreme moramo biti fleksiblinog uma, da nam pre-dubeenja i predrasude ne bi oduzele priliku za sticanje novog i ireg znanja. Treba uvek da budemo spremni da proirimo nae vidike i da odbacimo bilo koju ideju,



Iz literaturekoliko god vrsto bila ukorenjena, ako se zbog irokog iskustva, pojavi vea istina.

Kao i ponos, pohlepa je velika prepreka za napredak i obe ove prepreke moraju biti nemilosrdno otklonjene. Posledice pohlepe su veoma ozbiljne, zato to nas ona vodi ka tome da se upliemo u razvoj due naeg bli-njeg. Moramo da shvatimo da je svako bie ovde da bi se razvilo onako kako mu nalae njegova dua, i to samo njegova dua, i da niko od nas ne sme da uradi bilo ta to bi obeshrabrilo naeg blinjeg u tom razvoju. Mo-ramo mu pomoi da se nada, i ako je to u naoj moi, da obogatimo njegovo znanje i podrimo mnogobrojne prilike za njegov napredak. Ba kao to bismo eleli da nam drugi pomognu uz strmu i teku stazu ivota, tako uvek budimo spremni da slabijem ili mlaem od nas ponudimo pomo i iroko znanje steeno iskustvom. Takav bi trebalo da bude stav roditelja prema detetu, mudraca prema oveku, druga prema drugu pruati brigu, ljubav i sigurnost dokle god je to potrebno i kori-sno, ali se nikad ne meati u prirodni razvoj linosti, jer to mora diktirati Dua.

Mnogi od nas su u detinjstvu i ranom ivotnom dobu bili mnogo blii sopstvenoj dui nego u kasnijim godinama, i stoga smo imali jasnije ideje o naem i-votnom pozivu, naporima koje treba da inimo i oso-binama koje treba da razvijamo. Razlog je taj to nas materijalizam i okolnosti naeg doba, osobe sa koji-ma se sreemo, odvraaju od glasa naeg svevinjeg Ja i vrsto nas vezuju za opta mesta i njihov nedostatak ideala, to je previe prisutno u ovoj civilizaciji. Neka roditelj, mudrac i drug, ukoliko mu je pruena ta div-na privilegija i prilika da vri svoj uticaj nad drugima, uvek nastoji da podstakne sazrevanje svevinjeg Ja, ali isto tako da da slobodu, ba kao to je i njemu data.

Stoga, na slian nain moemo da otkrijemo bilo koju manu u naem sklopu i da je otklonimo razvija-njem njoj suprotstavljene vrline, ime, iz nae prirode, uklanjamo uzrok konflikta izmeu due i linosti, koji je primarni uzrok bolesti. Sam taj proces, ako pacijent ima vere i snage, donee olakanje, zdravlje i sreu, a kod onih ne tako jakih, sutinski e pomoi tenju

ovozemaljskog lekara ka ostvarivanju skoro istih rezul-tata.

Moramo predano da uimo da razvijamo individu-alnost onako kako nam Dua nalae, da se ne plaimo nikoga i da se pobrinemo za to da nam se niko ne mea i odvraa nas od naeg razvoja, ispunjavanja nae oba-veze i pruanja pomoi naem blinjem, imajui u vidu da to vie napredujemo, postajemo sve vei blagoslov onima oko nas. Posebno moramo biti na oprezu kada pomaemo drugima, bez obzira na to ko su. Moramo biti sigurni da elja da pomognemo dolazi is naeg sve-vinjeg Ja i da nije lani oseaj dunosti koji je namet-nut sugestijom ili ubeivanjem dominantnije linosti. Jedna tragedija ove vrste proistie iz savremenog naina ivota i nemogue je izraunati hiljade protraenih ivo-ta, beskonano mnogo proputenih prilika, time uzro-kovane tuge i patnje, dece koja zbog oseaja dunosti, moda i godinama, slue onesposobljenog roditelja, a jedina bolest od koje roditelj pati je preterana potreba za panjom.

Zamislimo armiju mukaraca i ena koji su bili spre-eni da obavljaju moda neke velike i korisne poslove za oveanstvo, jer su njihove linosti bile zarobljene od strane odreenog pojedinca, od koga nisu imali hrabrosti da se oslobode. Zamislimo decu koja u svom najranijem detinjstvu ele i znaju svoje predodreeno zvanje, ali zbog tekih okolnosti, ljudi koji ih obeshrabruju i slabosti vo-lje, klize ka nekoj drugoj grani ivota, gde nisu ni sreni niti su u mogunosti da se razvijaju, to bi inae mogli da urade. Samo naa svest moe da nam naloi da li je naa dunost jedna ili ih je vie, kako i kome treba da sluimo; ali kakav god da je nalog, trebalo bi da mu se povinuje-mo koliko god smo u mogunosti.

Konano, nemojmo se bojati da uronimo u ivot; ovde smo da bismo dobili iskustvo i znanje i neemo nauiti mnogo ako se ne suoimo sa realnou i ne stremimo ka naem maksimumu. Takvo iskustvo moemo stei gde god da smo, a istine o prirodi i oveanstvu moemo spo-znati podjednako dobro, ako ne i bolje, kako u seoskoj kui tako i u bunom i uurbanom gradu.

Runo raene kutije za Bahove kapiKutije se rade po Vaim merama. Dizajn kutije Vi moete birati, tehnike

koje su zastupljene su tehnika sa

012 casopiscvetnekapi crabapple

Documents