01-uvod

ESPB = 5

Predispitne obeveze

Aktivnost na predavanjima 5 Aktivnost na vebama 5 Test 1 (nakon prvih 5 predavanja) 20 Test 2 (nakon drugih 5 predavanja) 20 Seminarski rad 10

Zavrni ispit

Praktini ispit 20 Usmeni ispit 20

Literatura:

Gorunovi, M. S., Luki, P. B. (2001): Farmakognozija. Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet.

Pavlovi, S., ivanovi, P. (1982): Sistematika lekovitih biljaka. Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd.

Jani, P. (2002): Botanika farmaceutika. JP Slubeni list SRJ. Beograd.

Grupa autora, (1989): Lekovite biljke Srbije. Srpska akademija nauka i umetnosti. Beograd. Ranelovi, V., Mateji, J., Miti, Z. (2012): Praktikum iz sistematike i ekologije lekovitih biljaka. Punta. Ni. Kovaevi, N. (2004): Osnovi farmakognozije. Srpska kolska knjiga. Tree izdanje.

Dopunska literatura:

Istorija i razvoj upotrebe lekovitig bilja

Leenje biljem je staro koliko i svet.

Na pisanim spomenicima koji datiraju iz daleke prolosti ostala su svedoanstva o upotrebi raznog bilja za leenje kod mnogih naroda (Kineza, Indusa, Egipana, Grka, Rimljana).

U periodu pre nove ere slavni antiki grki lekar Hipokrat (459-370. god. p.n.e.) opisao je u svojim delima vetinu leenja kod Grka i biljke koje su u to vreme koristili (uglavnom narkotike kao to su opijum, bunika i mandragora).

HIPOCRATES


Teofrast (371-287 god. p.n.e.) je u svojoj "Istoriji biljaka ostavio precizne botanike opise.

Najvie podataka o lekovitim biljkama i njihovoj upotrebi na poetku nove ere zabeleio je Dioskorid (I vek n.e.) u deluMateria medica". U ovom delu on je opisao oko 500 prirodnih lekova biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla.

THEOPHRASTUS

DIOSCORIDES


Kod Rimljana je Celzus (I vek nove ere) opisao oko 250 prirodnih lekova. Plinije Stariji (23-79. god. n.e.) je opisao u svojoj "Istoriji prirode" u 37 tomova svojstva mnogih lekovitih biljaka.

Galen (II vek nove ere), koga smatramo ocem galenske farmacije (vetine izrade lekova), dao je recepte za izradu lekova. Njegov rad je uticao na razvoj medicine na Zapadu tokom narednih vekova.

GALENUS


U srednjem veku dominirala je uloga manastira u uvanju vetine leenja, izrade lekova i gajenja lekovitog i aromatinog bilja.

Novi vek za naunu farmaciju poinje tek posle Francuske revolucije. Na polju lekovitog bilja, najpoznatiji naunici bili su Lavoazje, ele, Pristli, Sertirner. Kasnije se izdvajaju oni koji prouavaju alkaloide i to: Peltije, Kaventu, Robike i drugi.

Dok je napredak Evrope bio neznatan u to vreme, arapski svet je prolazio period velike naune aktivnosti. Najpoznatiji je bio lekar Avicena (Abu-Ali Ibi-Sina) iz 10. veka koji je opisao upotrebu velikog broja biljnih lekova u delu "Kanon.

AVICENNA

Istorija i razvoj upotrebe lekovitog bilja

Tradicija upotrebe lekovitog bilja duboko je ukorenjena i u naem narodu.

Hodoki kodeks (XIV vek)

Hilandarski medicinski kodeks (XV i XVI vek)

Zaharije Stefanovi Orfelin (Veliki srpski travnik 1783)

Vuk Stefanovi Karadi (Srpski renik 1818)

Josif Pani (Botanika 1868; 1873)

Vladan orevi (Narodna medicina u Srba 1872)

Sava Petrovi (Lekovite biljke u Srbiji 1883)

Vasa Pelagi (Narodni uitelj)

Droge lekovite sirovine

poreklom iz prirode

Cacao semen

Calendulae flos Menthae piperiritae folium

Carvi fructus

Suvi biljni ili ivotinjski delovi ili organi (ree minerani proizvodi) koji sadre farmakoloki aktivna jedinjenja - organizovane droge (droge sa strukturom).

Biljni delovi Naziv droge

Cela biljka herba

Koren radix

Rizom rhizoma

Krtola tuber Lukovica bulbus List folium Lisni pupoljak gemma Kora cortex Cvet ili cvast flos Plod ili deo ploda fructus Seme semen

Tab. 1. Biljni delovi koji se koriste kao droge

Droge

Droge

U irem smislu pojam droga obuhvata i proizvode koji iz biljnog ili animalnog organizma mogu biti izdvojeni jednostavnim procesom prerade (biljne gume, smole, masna ulja, etarska ulja, skrob itd.) neorganizovane droge (droge bez strukture).

Tab. 2 Nekoliko primera biljnih i animalnih droga u irem smislu

Biljne droge Animalne droge

Masna ulja Riblje ulje

Voskovi Svinjska mast

Etarska ulja Govei loj

Smole elatin

Balzami

Gume

Skrobovi

lekovite sirovine poreklom iz prirode

Droge Naziv droge se izvodi iz latinskog imena vrste ili roda, koje se stavlja u genitiv, i latinskog naziva biljnog organa koji se koristi kao droga

Tabela 3. Nazivi pojedinih biljnih droga

Droge Droge u irom smislu

Gentianae radix Menthae piperitae aetheroleum

Thymi herba Olivae oleum

Uvae ursi folium Oryzae amylum

Matricariae flos Gummi arabicum

Anisi stelati fructus

Cacao semen

Quercus cortex

Gentianae radix

Matricariae flos

Srpski naziv Latinski naziv Primer

Koren Radix Gentianae radix

Rizom Rhizoma Zingiberis rhizoma

rizom sa korenom Rhizoma cum radicibus

Primulae rhizoma cum radicibus

Krtola Tuber Salep tuber

Stabljike

slama

Stipes

Stramentum

Dulcamarae stipes

Papaveris stramentum

drvo (ksilem) Lignum Juniperi lignum

Kora Cortex Frangulae cortex

List Folium Menthae folium

Cvet Flos Sambuci flos

nadzemni deo biljke

u cvetu

Herba Hyperici herba

Plod Fructus Anisi fructus

deo ploda Pericarpium Citri pericarpium

Seme Semen Lini semen

Droge

Svaka zemlja poseduje svoje (ili koristi neke internacionalne) strune propise o drogama, prirodnim, polusintetskim, sintetskim, organskim ili neorganskim supstancama koje se koriste za izradu lekova.

Propisi su sakupljeni u farmakopeji, a sve to se nalazi u njoj oznaeno je pojmom "oficinalno.

Trenutno je na snazi jugoslovenska farmakopeja iz 2000. god. (Ph. Jug. V), koja predstavlja prilagoeni prevod tree evropske farmakopeje (Ph. Eur. III).

Sve informacije o hemijskim, fizikim i farmakolokim karakteristikama supstanci koje se koriste za izradu lekova, kao i metode koje se koriste za njihovo ispitivanje.

1.Acaciae gummi

2.Acaciae gummi dispersionedesiccatum

3.Acidum alginicum

4.Adeps lanae

5.Adeps lanae cum aqua

6.Adeps lanae hydrogenatus

7.Adeps solidus

8.Agar

9.Alcoholes adipis lanaae

10.Aloe barbadensis

11.Aloe capensis

12.Aloe extractum siccum normatus

13.Althaeae radix

14.Amygdalae oleum raffinatum

15.Anisi aetheroleum

16.Anisi stelati fructus

17.Arachidis oleum

18.Balsamum peruvianum

19.Balsamum tolutanum

20.Belladonnae folium

21.Belladonnae pulvis normatus

22.Carboxymethylamylum natricum A

23.Carboxymethylamylum natricum B

24.Carboxymethylamylum natricum C

25.Carvi fructus

26.Caryophylli floris aetheroleum

27.Caryophylli flos

1.Cera alba

2.Cera carnauba

3.Cera flava

4.Chamomillae romanae flos

5.Cinchonae cortex

6.Cinnamomi cortex

7.Digitalis purpureae folium

8.Eucalypti aetheroleum

9.Foeniculi amari fructus

10.Foeniculi dulcis fructus

11.Frangulae cortex

12.Gentianae radix

13.Glycyrrhizae radix

14.Guar galactomannanum

15.Hamamelidis foli

16.Harpagophyti radix

17.Hyoscyami folium

18.Hyoscyami pulvis normatus

19.Ipecacuanhae pulvis normaatus

20.Ipecacuanhae radix

21.Lacca

22.Lanugo cellulosi absorbens

23.Lanugo gossypii absorbens

24.Limonis aetheroleum

25.Lini semen

26.Matricariae flos

27.Maydis amylum

1.Menthae piperitae aetheroleum

2.Menthae piperitae folium

3.Natrii alginas

4.Olivae oleum

5.Oryzae amylum

6.Pancreatis pulvis

7.Pepsini pulvis

8.Polygalae radix

9.Psyllii semen

10.Ratanhiae radix

11.Rhamni prushianae cortex

12.Rhei rhizoma

13.Ricini oleum

14.Sennae folium

15.Sennae fructus acutifoliae

16.Sennae fructus angustifoliae

17.Sesami oleum reffinatum

18.Soiae oleum

19.Solani amylum

20.Stramonii folium

21.Stramonii pulvis normatus

22.Thymi herba

23.Tiliae flos

24.Tragacanth

25.Tritici amylum

26.Uvae ursi folium

27.Valerianae radix

Tab. 4 Pregled droga oficinalnin po Ph. Jug. V

Proizvodnja droga

Danas se samo jedan manji broj droga i dalje sakuplja s prirodnih stanita

samo one biljke koje se koriste u ogranienim, manjim koliinama,

kada postoje problemi s plantanom proizvodnjom.

Lekovite sirovine biljnog porekla se mogu dobiti sakupljanjem iz prirode od samoniklih biljaka.

Problemi u vezi s plantanim gajenjem, mogu biti povezani sa

geografskim, geolokim i klimatskim specifinostima pojedinih vrsta,

s rentabilnou i ekonomskom opravdanou ovakve proizvodnje. Glycyrrhizae radix

Glycyrrhiza glabra L.

Eksploatacija samoniklih vrsta mora da bude

planirana,

dobro organizovana,

usaglaena sa stanjem i promenama u prirodi,

da ne bi dolo do oteenja i unitavanja prirodnih stanita

Svet - Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenim divljim biljnim i ivotinjskim vrstama - CITES (1975)

- Konvencija o biolokoj raznovrsnosti

Evropa - Smernice vea EU 92/43/EEC (21. maj 1992 god) O uvanju prirodnih stanita

- Popis vea EU (EC) 338/9 (9. decembar 1996 god) O zatiti vrsta divlje faune i flore putem regulisanja trgovine

Srbija - Zakon o zatiti ivotne sredine - Uredba o zatiti prirodnih retkosti (Slubeni glasnik 50/93) - Naredba o stavljanju pod kontrolu

korienja i prometa divljih biljnih i ivotinjskih vrsta

(Slubeni glasnik 50/93; 16/96 i 17/99)

Zakonska regulativa o zatiti samonikle flore

Proizvodnja droga

Najvee koliine biljne sirovine koja se preradi u droge ili se koristi za razliite oblike ekstrakcije, dobija se organizovanom proizvodnjom:

plantae biljaka,

proizvodnja u bioreaktorima primenom in vitro kultura biljnih tkiva.

Organizovana proizvodnja mora da obezbedi veliku koliinu kvalitetne sirove biljne mase na maloj povrini obraenog zemljita.

Organizovanom proizvodnjom se

tite se prirodni resursi,

obezbeuje se dovoljna koliina sirovine,

sirovina je ujednaenog i ustaljenog kvaliteta.

Foeniculum vulgare Mill.

Foeniculi fructus

Biljke koje se gaje u Srbiji i Crnoj Gori radi proizvodnje droga

Angelika Angelica archangelica L. Mora Foeniculum vulgare Mill.

Anis Pimpinella anisum L. Mora slatki Foeniculum vulgare L. var. dulce

Artioka Cynara scolimus L. Nana pitoma Mentha piperita L.

Beli slez Althaea officinalis L. Nana kudrava

Mentha spicata L.var.crispata Schard

Blaeni kalj Cnicus benedictus L. Neven Calendula officinalis L.

Bora Borago officinalis L. Nourak Oenothera bienis L.

Bosiljak Ocimum basilicum L Odoljen Valeriana officinalis L.

Bosiljak-eugenolni

Ocimum gratissimum L. Origano Origanum heracleoticum L.

Buha Pyrethrum cinerariaefolium Trev. Pelen Artemisia absinthium L.

Bunika Hyoscyamus niger L. Perunika Iris germanica L.

Crni slez Malva silvestris L. Perun Petroselinum sativum Hoff.

ubar Satureja hortensis L. Piskavica Trigonella foenum greacum L.

Digitalis vunasti

Digitalis lanata Ehrh. Ruta Ruta graveolens L

Digitalis purpurni

Digitalis purpurea L. Selen Levisticum officinale Koch.

urevak Convallaria majalis L. Slaica bela

Sinapis alba L.

Ehinacea Echinacea angustifolia DC.

Slaica crna

Sinapis nigra

Estragon Artemisia dracunculus L. Slatki koren

Glycyrrhiza glabra L.

Gorocvet Adonis vernalis L. [afranjika Carthamus tinctorius L.

Izop Hyssopus officinalis L. Tatula Datura stramonium L.

Kamilica Chamomilla recutita(L.) Rausch

Tatula indijska

Datura innoxia Mill.



Kantarion Hypericum perforatum L. Timijan Thymus vulgaris L.

Kim Carum carvi L. Trandavilje Althaea rosea (L.) Cav.

Korijandar Coriandrum sativum L. Velebilje Atropa belladonna L.

Lavanda Lavandula vera DC. Vranilovka Origanum vulgare L.

Lincura Gentiana lutea L. Vrijesak Satureja montana L.

Majoran Majorana hortensis Moench. Zmijina trava

Silybum marianum L. Gaertn.

Mak Papaver somniferum L. alfija Salvia officinalis L.

Matinjak Melissa officinalis L. alfija muskatna

Salvia sclarea L.

Miroija Anethum graveolens L.

Prikupljanje biljnog materijala Vreme berbe treba da se poklopi sa najveim sadrajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se upoptrebljavaju kao droge.

Tabela 5. Vreme sakupljanja pojedinih biljnih droga

Podzemni organi: rizom (rhizoma), koren (radix), krtola (tuber) ili lukovica (bulbus)

Jesenji meseci

Kora (cortex) Proleni meseci kada zapoinje novi

ivotni ciklus, ree u jesen

List (folium) Kad biljka pone da cveta Lisni pupoljak (gemma) Neotvoren, rano u prolee Herba (herba) Kad biljka pone da cveta Cvet (flos) im pone da se otvara Plod (fructus)

suv Neposredno pred sazrevanje

soan Kada je zreo

Seme (semen) Kada su potpuno zrela

Prikupljanje biljnog materijala

Prilikom branja divljeg lekovitog bilja treba se pridravati nekoliko pravila:

koristiti suvo i lepo vreme odstraniti odmah sve neistoe, primese i drugo to umanjuje kvalitet droge izbegavati istovremeno branje vie vrsta biljaka ostaviti najbolje primerke biljaka za samorazmnoavanje postupati obazrivo sa otrovnim biljem stavljati obrano bilje bez nabijanja u korpe, kutije, sanduie i sl. transportovati obrano svee bilje to pre da se sui

Hypericum perforatum L.

Hyperici herba

Suenje konzervisanje sirove biljne mase

Biljna elija sadri 60-95% vode i njeno prisustvo je glavni uzrok kvarenja. Procesom suenja se od sirovog biljnog materijala dobijaju droge. Po propisu farmakopeja, koliina vlage u drogama se kree oko 10%. Izuzetno, ona mora biti manja; 5-6% (Belladonnae folium, Digitalis purpureae folium).

Primarna vlaga - vlaga zaostala iz sirovog materijala. Sekundarna vlaga - ako droga naknadno poprimi atmosfersku vlagu

Atropa belladonna L.

Digitalis purprea L.

Suenje

konzervisanje sirove biljne mase

Nain suenja biolokog materijala zavisi od vrste, klime, mogunosti i namene. Vri se na nekoliko naina:

slobodno na vazduhu i suncu

u hladu, zaklonjeno od sunca

toplim i suvim vazduhom

pomou infracrvenih zraka

u sunicama i vakuumu

kriodesifikacijom ili liofilizacijom

Valeriana officinalis L.

Fermentacija Neke sirovine pre suenja treba da budu izloene procesu fermentacije, pa tek posle osuene (Gentianae radix, Cacao semen, Vanillae fructus)

Ostavljanjem sirovog biljnog materijala da odstoji nekoloko sati (do nekoliko dana) pre suenja, omoguava se delovanje enzima i fermentacija odgovarajuih sastojaka

Gentianae radix

Cacao semen

Vanillae fructus

Stabilizacija

Inaktivacija enzima je proces poznat kao stabilizacija biljne sirovine.

Obavlja se pre suenja i to izlaganjem sirovog biljnog materijala delovanju vodene ili etanolne pare. Takoe, visoka ili niska temperatura izaziva gotovo trenutnu inaktivaciju proteina.

Sterilizacija Procesom sterilizacije uklanjaju se ivi organizmi (bakterije, gljive, odrasli insekti, larve i jaja) iz uzorka. Najee se sprovodi jonizacionim zraenjem ili izlaganjem materijala parama etilenoksida ili metil-hlorida.

Juniperi fructus

Juniperus communis L.

Pakovanje i uvanje droga

Droge se pakuju u razliitu ambalau (drveni sanduci, jutene vree, papirni dakovi, kartonske kutije i papirne kese; etarska i masna ulja se pakuju u aluminijumsku burad, balone, flae ili u staklenu ambalau).

Dobro zapakovana droga se uva na suvom mestu, u prostoriji koja se moe provetravati. Relativna vlanost vazduha treba da je ispod 60%, a temperatura ne via od 25C.

Rok uvanja nije za sve droge isti.

Tab. 6 Najdui rok uvanja nekih droga

Droga Godina

Belladonnae folium 1

Tiliae flos 1 Althaeae radix 2 Chamomillae flos 2 Origani herba 3 Equiseti herba 4 Uvae ursi folium 5

Gentianae radix 5

Salep tuber 6

Glycyrrhizae radix 10

uvanje pojedinih droga u naim apotekama je regulisano propisima Ph. Jug. IV.

FITOPREPARATI Oblici terapije

Tradicionalana ili narodna medicina

Alopatska ili konvencionalna medicina

Homeopatska medicina

Alternativna medicina

FITOTERAPIJA (oblik tradicionalne i konvencionalne medicine)

Pojam fitopreparata obuhvata:

droge (monokomponentni ajevi, ajne meavine, spraene i prakaste droge)

ekstrakti (teni, poluteni i suvi ekstrakti, tinkture)

dozirani farmaceutski oblici = pravi fitopreparati

ajevi

ajevi se pripremaju u obliku jednostavnih galenskih oblika, dekokta i infuza, ree kao hladni macerati.

Dekokt odgovarajua koliina usitnjene droge se prelije hladnom vodom, zagreva skoro do kljuanja i greje uz povremeno meanje 15-30 min. Posle ceenja pije se zaslaen ili nezaslaen.

Infuz Odreena koliina usitnjene droge se prelije vodom zagrejanom do kljuanja i u zatvorenom sudu ostavi 15-30 min. Posle ceenja pije se zaslaen ili nezaslaen.

Hladna maceracija odreena koloina droge se prelije prokuvanom, ali ohlaenom vodom i ostavi tokom kraeg (30 min) ili dueg vreneskog perioda (12h), procedi i pije.

Monokomponentni ajevi; ajne meavine

ajevi

Najvaniji primeri su:

koren belog sleza (Althaeae radix) se preliva prokuvanom i ohlaenom vodom, ostavi da stoji odreeno vreme, cedi i koristi (kuvanjem bi se razloile sluzi i skrob prisutni u drogi).

list uve (Uvae ursi folium) se usitni i preliva prokuvanom i ohlaenom vodom, stoji preko noi, cedi i pije nezaslaen (ovakvom pripremom izbegava se ekstrakcija velike koliine tanina koji napitak ine oporim i neprijatnim).

Altheaae radix

Uvae ursi folium

Prakovi

Droge mogu biti usitnjene do konzistencije praka. Postoje tri stepena usitnjenosti spraenih droga: grub (0.75 mm), fini (0.33 mm) i veoma fini praak (0.15 mm).

Nekada su droge same po sebi prakaste: skrob, kvasac, spore, lezdane dlake i sl.

Ako se posmatra primena postoji nekoliko kategorija droga u praku:

za direktnu per os primenu

za izradu napitaka za per os primenu

za parenteralnu primenu

za spoljanju primenu u vidu obloga

Ekstrakti

Koncentrovani pripravci koji mogu imati tenu, poluvrstu i vrstu konzistenciju, a dobijaju se iz biljnih droga.

Pre pocesa ekstrakcije, droga mora biti usitnjena do konzisrencije grubog praka, stabilizovana (enzimi moraju biti inaktivisani) i obezmaena.

Koristei razliite rastvarae (voda, alkoholi razliite koncentracije, propilenglikol, masno ili mineralno ulje) iz droge se ekstrahuju aktivni sastojci sa veom ili manjom koliinom balasnih materija.

Odnos droga/solvens je specifian za svaku sirovinu i definisan je farmakopejom.

Teni ekstrakt kao sredstvo za ekstrakciju najee se koristi voda i razblaeni alkohol. Odnos droge i solvensa je najee 1:1

Poluvrsti ekstrakt dobija se deliminim otparavanjem solvensa koji je korien za ekstrakciju. Treba da ima najmanje 70% suvog ostatka posle suenja

Suvi, prakasti ekstrakt dobija se potpunim otparavanjem solvensa korienog za ekstrakciju. Treba da ima najmanje 95% suvog ostatka

Ekstrakti

Tinkture Tenosti dobijene od suvih biljnih droga.

Pre izrade tinktura droga mora biti usitnjena, stabilizovana i obezmaena. Kao solvens se koristi razblaeni alkohol.

Ono to je specifino za tinkture jeste odnos droge i solvensa, najee 1:10, a moe biti i 1:5.

Pravi fitopreparati

Dozirani farmaceutski oblici kod kojih glavne delotvorne sastojke predstavljaju ekstrakt, ree tinktura, spraena droga, etarsko ili masno ulje.

Teni dozirani oblici: ekstrakti i meavine tenih ekstrakata, tinkure i meavine tinktura, sirupi, medicinska ulja itd.

vrsti dozirani oblici: granule, tablete, obloene tablete (draeje), kapsule, pastile.

Biljni ekstrakti se ugrauju i u poluvrste preparate, najee namenjene dermatolokoj primeni: mast, kremu, gel i melem.

01-uvod

Documents