01 predavanja - informaticke tehnologije

Uzorak stila

file:///C|/Documents%20and%20Settings/Prof%20Dr%20Veljko%2...20(I,%20II,%20III%20godina)/Racunovodstvo/uzorak_stila.htm21/09/2004 14:55:59

Poslovna informatika 11

1. OSNOVNI KONCEPTI INFORMACIONIH SISTEMA

U ovom poglavlju opisuju se osnovni koncepti informacionih sistema koji se primenjuju u poslovnim sistemima za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka. Zahvaljujući informacionom sistemu koji obezbeđuje potrebne informacije za normalno funkcionisanje poslovanja, poslovni sistem može da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje.

1.1. INFORMATIKA I DRUŠTVENE PROMENE

Poslednjih nekoliko decenija privređivanje karakterišu značajne dinamičke promene uslovljene eksponencijalnim rastom znanja. Posledica takvog razvoja ljudskog društva je ubrzan i izražen naučno-tehnički i tehnološki progres. Funkcionisanje poslovnog sistema usložnjava rastuća složenost poslovnih poduhvata i međusobna povezanost pojava i zbivanja u samom poslovnom sistemu i u okruženju.

Intenzitet promena i kvalitativno izmenjeni uslovi poslovanja, ističu u prvi plan komuniciranje, kako bi se ostvarila interakcija i povezivanje svih elemenata sistema i okruženja. Naglim razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija rešavaju se uočeni problemi u poslovanju. Razvijene zemlje ulaze u tzv. informatičko društvo koje se značajno razlikuje od industrijskog društva.

Ovladavajući prostorom energetske i materijalne integracije čovek je uočio da je neophodno sprovesti i informacionu integraciju. Pronalaskom kompjutera čovekov misaoni proces se iskazuje preko informacionih sadržaja. Danas još uvek postojeća softverska rešenja ne zadovoljavaju potrebe čoveka, tako da se problem pokušava rešiti uvođenjem veštačke inteligencije.

Potrebno je istaći da postoje različita mišljenja o ulozi i značaju informacionih tehnologija u savremenim uslovima poslovanja. Postoji mišljenje da jednostrano zagovaranje informatizacije odlaže sagledavanje

MTVU lekcije

Uzorak stila


12 Poslovna informatika

energetske krize i nedostatak sirovinskih resursa na dugoročnom, strategijskom planu.

Danas su informacije kroz nauku, inovacije, transfer tehnologije, "know how" i "show how" vrlo značajna komponenta razvoja privrede. Korišćenje informacione tehnologije bitno smanjuje troškove proizvodnje, povećava konkurentnost i naravno profitabilnost preduzeća. Za uštede u energiji i sirovinama se može reći da su relativno male u odnosu na uštede koje se postižu u domenu upravljanja, kontrole, evidencije, računovodstva, nabavke, prodaje, marketinga i drugih poslova.

Pored informatizacije procesa proizvodnje sve više se i sama informacija koristi kao roba. Potrebno je napomenuti da nije toliko reč o novim informacijama, već o radikalnom poboljšanju načina na koji se informacija distribuira krajnim korisnicima. Radi se o selekcioniranim informacijama, čija poruka ima značajnu upotrebnu vrednost, pri čemu je vreme potrebno za pristup ovim informacijama veoma malo.

Od svih informacionih sistema koji se danas koriste u svim sferama društva, najznačajniji su informacioni sistemi koji služe za upravljanje proizvodnjom u preduzećima. Važnost ovih informacionih sistema odgovara značaju koji materijalna proizvodnja ima u sadašnjem stepenu razvoja ljudskog društva.

Iskustvo razvijenih zemalja nas uči da se na postojeće ciljeve uvek moraju dodavati novi koji predstavljaju imperativ vremena. Najznačajnije mesto u hijerarhiji ciljeva svakako pripada opštem zahtevu za bržim razvojem nauke i bržom primenom naučnih dostignuća u privredi.

U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja informacione tehnologije. Najbrži rast zabeležen je u industriji mikrokompjutera i razvoju softverske prodrške. Tome je značajno doprineo paralelan razvoj novih tehnologija i orjentacija industrije na primenu računara u svom poslovanju. Rezultati istraživanja na polju telekomunikacija imaju velike zasluge za ovakav razvoj računarske tehnologije.

1.2. DEFINICIJA I OSOBINE INFORMACIJE

Teorija informacija danas je razvijena u posebnu nauku čiji je teorijski i praktični značaj u savremenom svetu veoma veliki i svakim danom sve veći. Danas se već teorija informacija uspešno primenjuje u filozofiji i

MTVU lekcije

Uzorak stila



matematici, prirodnim i tehničkim naukama, socijalno-ekonomskim naukama, biologiji i medicini (Kostić M., 1990).

Spoljni svet, koji okružuje čoveka, deluje na njega preko njegovih čulnih organa. Čulni organi daju čoveku informacije o onome što se događa u okolini. Dobijena informacija putem signala se obrađuje u nervnom sistemu i mozgu čoveka. Nakon odgovarajućeg izbora, prikupljanja i obrade, informacije se koriste od strane čoveka za obratno, neposredno delovanje čoveka na okolinu ili uz pomoć drugih sredstava. Tako se čovekova okolina pojavljuje kao izvor informacija, a takođe i kao primalac informacija i dejstava.

Primena kompjutera pomaže da se "prošire" mogućnosti čovečijeg mozga pri oceni situacije, donošenju odluka, merenju, kontroli i upravljanju. Ovde kao međufazu možemo uzeti proces pamćenja i čuvanja informacija u trajnoj ili operativnoj memoriji.

Osnove teorije informacija je najpre izložio američki inženjer i matematičar Klod Elvud Šenon (C. E. Shanon) u svojim radovima o matematičkoj teoriji informacija 1948. i 1949. godine. Šenona je posebno interesovao problem komunikacije.

Taj ga je problem doveo do zaključka da je pri komuniciranju najvažnije da se od odašiljača do primaoca prenese određena količina nečeg nepoznatog primaocu. Ostalo je pitanje da se matematički odredi količina nepoznatog, što treba preneti u vidu poruke od odašiljača, preko kanala veze, do primaoca, što i čini osnovu Šenonovog rada iz teorije informacija.

Informacija (lat. informatio) označava pojmove kao što su: proučavanje, uputstvo, obaveštavanje, obaveštenje. Neki naučnici smatraju da se informacija ne treba kao pojam definisati, dok drugi naučnici definišu informaciju na više ili manje sličan način. Neke od definicija informacije su:

• "Informacijom se naziva sadržaj onoga što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem. Proces primanja i korišćenja informacija je proces našeg prilagođavanja slučajnostima spoljne okoline i našeg nastojanja da u toj okolini delotvorno živimo." - N. Viner

• "Kao što je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja se predaje nizom signala, mera organizacije." - N. Viner Entropija i informacija predstavljaju osnovne informacione veličine.

Između njih postoje veze na koje je ukazao Šenon definišući informaciju kao negativnu vrednost entropije. Iz ovoga sledi da entropiju možemo

MTVU lekcije

Uzorak stila



shvatiti kao meru nedostatka informacija, odnosno, meru dezorganizacije sistema.

Pojam entropije usko je povezan sa pojmom verovatnoće. Entropija izražava prirodnu težnju svakog realnog sistema da dođe u stanje najveće verovatnoće, a to stanje odgovara potpunom haosu, koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti.

Polazeći od te prirodne težnje dezorganizacije i neprestanog rasta entropije, u kibernetici se nastoji da se pojam entropije upotrebi kao mera valjanosti sistema da bi se moglo odlučivati koji je sistem bolji, odnosno prikladniji za izvršavanje nekog zadatka. Smatra se da je od dva sistema bolji onaj koji ima nižu početnu entropiju i kod koga je njeno povećanje u toku funkcionisanja manje. Prema tome, entropija je mera za nered u sistemu.

Zbog nepotpunog skupa informacija, procesi u realnim sistemima se, po pravilu, ne izvršavaju sa potpunom sigurnošću. Njihova entropija je mera slučajnosti njihovog stanja, a to znači njihove dezorganizovanosti.

Informacija je pojam suprotan od entropije. Ona je mera za red, odnosno organizovanost sistema. Jedini način da se realni sistem odupre prirodnoj težnji porasta entropije je prikupljanje podataka koji ga opisuju i njihova transformacija u informacije koje se koriste za kontrolu rasta entropije. Postupci kojima se informacije koriste za smanjivanje entropije, odnosno, povećanje organizovanosti sistema predstavljaju upravljanje u širem smislu.

Prema Vineru i Šenonu - informacija je nešto što ukida ili smanjuje neodređenost sistema, odnosno, smanjuje neizvesnost promena.

Česte su definicije prema kojima je informacija "najuopštenije rečeno, kapacitet povećanja znanja". Međutim, informacija može, ali ne mora, povećati količinu znanja primaoca. To zavisi od sistema na koji se ona odnosi. Govoriti o informaciji kao o kapacitetu povećanja znanja, moguće je samo ako se ona odnosi na sistem koji može da ima više različitih stanja i kada postoji neka objektivna neodređenost stanja u kome se sistem nalazi.

• "Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi ponašanje koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po iskustvu traži znanje. Što su bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnosti i to će veći, po pravilu, biti uspeh. Tu se ne misli na znanje uopšte, nego na znanje sa namerom da pripremi ponašanje." - W. Witmannu (Informacija je prenošenje znanja)

MTVU lekcije

Uzorak stila



• "Informacija za upravljanje jeste relevantno znanje koje proizilazi iz procesa obrade podataka i koje je stečeno da bismo njime postigli posebne svrhe." - D. Sanders Važno je uočiti da kod svih iskazanih definicija postoji nešto

zajedničko, a to je da se informacija definiše u njenom pragmatičnom obliku - ukazujući na njenu ulogu u ponašanju čoveka pri rešavanju određenih praktičnih problema realne stvarnosti.

Proces informisanja je proces sticanja znanja u cilju realizacije određenih zadataka. Na taj način se uspostavlja izvesna relaciono-komunikaciona povezanost između objektivne stvarnosti, informacije i znanja o toj stvarnosti kod subjekta.

Ponekad se umesto informacije upotrebljava izraz podatak. Međutim, mora se jasno napraviti razgraničenje ova dva pojma. Pod podatkom se podrazumeva predstavljanje informacija (ideja i činjenica) u formalizovanom obliku pogodnom za prenos ili obradu u nekom procesu. Ili, jednostavno rečeno, podatak je zapis informacije.

Podaci su registrovane činjenice, oznake ili zapažanja nastala u toku nekog procesa. Pojam podataka vezan je za fizičke simbole koji mogu da se beleže (registruju), čuvaju, prenose i obrađuju.

Podatak i informacija se razlikuju po stepenu obrade i načinu upotrebe. Podaci su sredstva za izražavanje informacija. Oni predstavljaju izolovane i neinterpretirane činjenice. Podaci su pasivni, oni mogu uticati na promenu sadržaja informacije, ali ne utiču na ponašanje sistema. Podatke prikupljamo i registrujemo da bi ih mogli čuvati i po potrebi koristiti. Ako je registrovan, podatak se koristi za preduzimanje akcija ili donošenje odluka i takav podatak se može smatrati informacijom. Podaci postaju informacije u momentu njihovog korišćenja. Svi podaci se ne moraju koristiti, niti moraju biti od koristi, a najkorisniji su kada su dostupni u pravo vreme i na pravom mestu.

Kod svake informacije razlikujemo sadržinu i način prenošenja poruke ili obaveštenja. Na primer, "kraj časa" je sadržina poruke, a može biti preneta živim jezikom ili pisanim putem ili nekim tehničkim sredstvom komuniciranja. Ovim se bavi semiotika, teorija koja proučava fenomen simbola i obuhvata podatke i informacije, kao i samo shvatanje realnih činjenica na koje se odnose. Semiotika se bavi sintatičkim, semantičkim i pragmatičnim aspektima simbola i značenja podataka i informacija.

MTVU lekcije

Uzorak stila



Sintaksa tretira relacije između simbola, uključujući i obradu podataka, kada ih posmatramo sa gledišta skupa simbola, kojima se iskazuju ili označavaju objekti ili činjenice realnog sveta.

Semantika tretira relacije između simbola i onoga što označavaju, sa gledišta značenja informacija za onoga ko ih saopštava ili prima i koristi. Treba naglasiti da je posebno teško meriti semantičko značenje informacija. Semantičko značenje ispoljava se naročito pri prevođenju sa jednog jezika na drugi, gde neusaglašenost u značenju konstrukcija jezika sprečava tok informacija. Uz to, semantički prijem podrazumeva memorisanje, što prouzrokuje izvesno kašnjenje informacija.

Pragmatika tretira relacije između simbola i ponašanja. Pragmatično ponašanje posmatra se sa aspekta uloge informacija u upravljanju i definiše se kao korist koju informacije mogu imati u procesu upravljanja.

U daljim razmatranjima biće analizirana najvažnija svojstva informacije.

Svojstvo relativnosti informacije se posmatra u odnosu na primaoca informacije i izvor informacije. Objektivna stvarnost je jedna, a više je subjekata koji primaju informacije o toj stvarnosti, što u sebi uključuje svojstvo relativnosti informacije u odnosu na posmatranog primaoca. Svaki pojedinačni subjekat vrši izbor informacija na osnovu kriterijuma koji formira na osnovu svog iskustva (znanja).

Utvrđivanje cilja informacija. Informacija treba da ima određeni cilj u momentu predaje, a to je da je primalac iskoristi.

Cena informacije. Pod cenom informacije ili njenom upotrebnom vrednošću treba podrazumevati materijalni efekat koji se dobija upotrebom date informacije.

Trajnost i pouzdanost informacija. Pouzdanost informacija se ocenjuje u odnosu na to u kojoj meri ona održava ono što treba da održava. Trajnost se osigurava i uslovljena je mogućnostima tehničkih sredstava za uskladištenje, brzu obradu i prenos informacija. Informacija može da bude pouzdana, ali ne trajna i obratno.

Količina informacija. Za donošenje raznih odluka potrebne su informacije različitog obima i kvaliteta. Možemo raspolagati:

• potpunim, • nepotpunim i • preobimnim informacijama.

MTVU lekcije

Uzorak stila



Potpune informacije prikazuju sva bitna svojstva sistema na koji se odnose. Nepotpunim informacijama se služimo kada su nam ograničene mogućnosti prikupljanja, obrade, čuvanja i prenosa informacija. Preobimnost otežava proces komuniciranja, poskupljuje informacioni sistem i povećava verovatnoću donošenja pogrešne odluke.

Brzina delovanja informacija. Brzina predaje ili prijema informacije od strane čoveka je povezana sa vremenom koje je neophodno da se shvati smisao primljene informacije i situacija o objektu na koji se odnose informacije. Velika brzina prenošenja informacija je od posebnog interesa za sisteme koji rade u realnom vremenu.

Periodičnost. Prema učestalosti pojavljivanja i korišćenja, informacije mogu biti:

• rekurentne ili periodične i • nerekurentne ili povremene.

Deterministički i stohastički karakter informacija. Informacija o prošlosti, odnosno o događajima koji su se već zbili, u biti je uvek deterministička, jer predstavlja konstataciju realizovanog stanja. Obično se informacija proglašava determinističkom na osnovu njenog upoređenja sa nekom sigurnom situacijom ili veličinom. Međutim, i u ovim slučajevima postoji izvesna neodređenost povezana sa verovatnoćom da se ta veličina izmeni u budućnosti.

Troškovi pribavljanja informacija. Slično kao kod materijalnih i energetskih dobara, i informacija zahteva određene materijalne i druge rashode neophodne za njeno pribavljanje, njeno dobijanje u skladu sa njenom namenom.

Način i forma predstavljanja informacija. Osnovni, uobičajeni način za prezentovanje informacija u sistemu čovek – mašina je vizuelan ili zvučni oblik. Forma se takođe pojavljuje kao bitna karakteristika, kako za čoveka, tako i za mašinu. Čovek većinu informacija dobija u obliku dokumenta određene forme. Isto tako se široko primenjuje način primanja informacija preko tzv. video displej uređaja.

1.3. PROCES INFORMISANJA

Ne tako davno, traženje, upoređivanje i sortiranje informacija se obavljalo ručno. To je često bio dug i skup proces. Podaci su se obično zapisivali na papir i čuvali u registrima, u posebnim prostorijama.

MTVU lekcije

Uzorak stila



Klasifikacija i pretraga, kao i sama odluka o tome gde smestiti registre, često je predstavljala veliki problem. Takođe sám prenos informacije je bio otežan.

Razvoj informacione tehnologije omogućio je velike promene u procesu informisanja. Danas, proces informisanja predstavlja proces stvaranja informacije obradom podataka uz pomoć informacionih tehnologija. Proces promene podatka u informaciju zasnovan je na sedam koraka koji zajednički obuhvataju proces informisanja (Milanović D., Janković S., Novaković J., 2003):

• Prikupljanje – proces koji se sastoji od: definisanja potrebnih podataka, identifikacije izvora podataka, izbora načina prikupljanja i samog prikupljanja podataka.

• Organizovanje – proces koji uređuje, predstavlja i formatizuje podatke za korišćenje u ostalim procesima informisanja.

• Analiza – podrazumeva tumačenje podataka i njihovu transformaciju u informaciju.

• Čuvanje – podataka odnosno njihovo skladištenje je veoma olakšano primenom uređaja za čuvanje podataka kao što su magnetni diskovi, magnetne trake, optički diskovi, hard diskovi i drugi.

• Obrada – za koju je "zadužen" mikroprocesor računara. • Primanje i prenošenje – podrazumeva transfer podataka unutar i

između informacionih sistema. Osnovni uslov razmena podataka i informacija između informacionih sistema predstavlja kompatibilnost komunikacionih protokola.

• Prikazivanje – prezentacija informacije iz informacionog sistema.

1.4. POSLOVNA INFORMATIKA

Poslovni sistem predstavlja osnovnu ćeliju privrede kao velikog i složenog sistema i jedan od ključnih nosioca delatnosti i u isto vreme ishodište brojnih uticaja u odnosu na ostale delove sistema (Bulat, V., 1990).

Rezultat rada poslovnog sistema može biti proizvod, usluga ili proizvod i usluga. Ako posmatramo poslovni sistem kao deo privrede, nameće se neizostavo pitanje adekvatne cirkulacije informacija. Odgovor poslovnog sistema u njegovom tržišnom ambijentu zavisi u prvom redu od

MTVU lekcije

Uzorak stila



kvaliteta informacija kojima je taj sistem snabdeven. Informacioni tokovi objedinjuju niz poslovnih sistema do nivoa privrede kao sistema višeg nivoa. Stoga se ističe potreba za jedinstvenom cirkulacijom informacija unutar sistema. Optimalna integracija poslovnih sistema u okviru privrede jedne zemlje, danas je moguća primenom elektronskog poslovanja. Poslovni sistem, prikazan sa aspekta sistemskog pistupa, izledaće kao na slici 1.1.

Slika 1.1. Blok šematski dijagram poslovnog sistema

Ovakav pristup uključuje analizu procesa koji ima svoje ulazne elemente (materijal, energija, itd.), izlazne elemente (gotov proizvod, itd.) i dejstvo okloline (potrebe korisnika, konkurencija, tržišna politika...).

Postojanje povratne sprege omogućava da se izlazni elementi kanališu ka željenim rezultatima. Drugim rečima, povratna sprega daje informacije o trenutnom stanju izlaznih elemenata vršeći na taj način uticaj na ulazne elemente procesa koji se pri tom manjaju tako da se proces odvija u onom smeru koji će kao rezultat dati baš onakav izlaz kakav smo mi očekivali.

Poslovni sistem možemo raščlaniti na niz podsistema, a dalje svaki podsistem na njegove podsisteme, itd. Ovaj proces se zove proces dekomponovanja organizacije, a omogućava nam analizu funkcionisanja same organizacije. Prednosti dekomponovanja organizacije su sledeće:

• svaki podsistem ima svoj cilj, koji je usklađen sa ciljem sistema višeg nivoa, čime se postiže konvergencija i koordinacija aktivnosti posredstvom usklađenih ciljeva unutar sistema kao celine,

• sistem kao celina znači više nego što znači prost zbir podsistema. Analiza organizacije kroz multidisciplinaran pristup doprinosi

kvalitetu analize poslovnog sistema. Kada se govori o informacionim sistemima većina autora polazi od

automatske obrade podataka i u definicijama se obično nabrajaju komponente, delatnosti i svojstva informacionog sistema.

MTVU lekcije

Uzorak stila



Polazeći od sistemskog pristupa, informacioni sistem možemo definisati kao sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave.

Pod automatizovanim informacionim sistemom podrazumeva se sistem u čiju opremu su uključeni i računari. Razume se i u takvim sistemima neki procesi se ne mogu automatizovati već se i dalje moraju obavljati ručno ili uz direktno učešće ljudi.

Na informacioni sistem možemo gledati kao na fabriku za proizvodnju informacija. U takvoj fabrici ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom posla, analizom i definicijom problema i donošenjem odluka. Pri tome koriste naučne metode i postupke za istraživanje, opisivanje i rešavanje zadataka i računare kao sredstvo za realizaciju rešenja. Računari najčešće služe za brzo i tačno rešavanje zadataka koji se mogu formalizovano opisati i za koje se mogu dati algoritmi rešenja.

Informacioni sistem kao deo upravljačkog sistema prikuplja podatke i transformiše ih u informacije. Na taj način omogućava se efikasno upravljanje pomoću informacija. Ono danas podrazumeva najveće učešće računara u procesu rada, od komercijalne obrade podataka, preko mašina i alatki sa numeričkim upravljanjem, do automatizovanih fabrika.

Informacioni sistemi za pomoć u odlučivanju predstavljaju viši kvalitet u razvoju informacionih sistema. Od njih se traži ne samo da svim korisnicima učine dostupnim informacije koje su im potrebne za izvršavanje njihovih zadataka, već da, na osnovu ugrađenih optimizacionih algoritama, ukažu na način korišćenja informacija.

Neki informacioni sistemi omogućavaju korišćenje velikih količina podataka registrovanih u bazama podataka i bankama znanja. Njihov razvoj treba da vodi spoznajnim sistemima ili sistemima znanja (Knowledge Systems), koji će se zasnivati na veštačkoj inteligenciji.

Informatika je mlada i kompleksna naučna disciplina koja doživljava možda najintenzivniji razvoj. Navešćemo dve definicije informatike za koje smatramo da su najprihvatljivije.

Francuska akademija nauka definiše informatiku kao: "Nauka o racionalnoj obradi informacija, pre svega pomoću automatskih mašina, time da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti tehnike, ekonomije i društvenih nauka".

MTVU lekcije

Uzorak stila



Međunarodni biro za informatiku u Rimu, dao je sledeću definiciju: "Informatika je disciplina koja proučava fenomen informacije, informacione sisteme i obradu, prenos i korišćenje informacija za dobrobit čovečanstva".

Pojam poslovne informatike se u literaturi različito shvata i definiše. Ne ulazeći u analizu različitih interpretacija, definisaćemo poslovnu informatiku na sledeći način: "Poslovna informatika je aplikacija informatike kao nauke (znanja, metoda, zakonitosti itd.) u oblasti poslovnih sistema uz podršku informacione tehnologije". Poslovna informatika je prema tome deo informatike, pri čemu se pojam "dela" znatno više odnosi na oblast aplikacije (tj. poslovne sisteme), a znatno manje ili čak minimalno na njeno značenje kao nauke i tehnologije (Krsmanović S., 1991).

1.5. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Pod terminom informacione tehnologije podrazumevaju se različiti elementi i veštine za stvaranje, čuvanje i prenošenje informacije. Najvažniju komponentu informacionih tehnologija predstavljaju računari. U isto vreme, primenom i razvojem digitalnih komunikacija omogućen je lak, brz, efikasan i jeftin način razmene informacija.

Informacione tehnologije imaju fundamentalan uticaj na moderno društvo i zato se, ne bez razloga, kaže da mi živimo u informatičkom dobu. Načini razmene i prenosa, kao i količina najrazličitijih informacija danas su veći nego ikad pre u istoriji.

Danas, poslovne organizacije koriste informacione tehnologije za poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga, povećanje produktivnosti rada, uštedu energije i novca i na kraju za povećanje profita.

1.5.1. TRENDOVI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Opšti trendovi relevantni za svaki računarski sistem su (Turban, McLean, Wetherbe, 2003):

• odnos trošak/perfomanse, • objektno-orijentisano okruženje i menadžment dokumenata, • mrežno računarstvo, • mobilna trgovina,

MTVU lekcije

Uzorak stila



• Internet, • intranet i ekstranet, • korporativni portali, • mrežno preduzeće, • optičke mreže.

Odnos trošak/perfomanse: Za oko 10 godina, računar će koštati isto koliko i danas ali će biti oko 50 puta jači (brzina obrade računara, memorija računara, itd). U isto vreme cena radne snage bi se mogla udvostručiti, tako da će se odnos trošak/perfomanse računara u odnosu na manuelni rad poboljšati za faktor 100. Ovo znači da će se poboljšati komparativna prednost računara u odnosu na ljude. Vremenom, sve više i više rutinskih zadataka će obavljati računar, a ne čovek.

Objektno-orijentisano okruženje je novi način programiranja i korišćenja računara od koga se očekuje da znatno smanji troškove izgradnje i održavanja informacionih sistema. Objektna tehnologija omogućava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu biti zajednički korišćene, kupovane i/ili ponovo korišćene. Povećana upotreba multimedije i objektno-orijentisano programiranje će učiniti elektronski menadžment dokumenata jednom od najvažnijih tema informacionih i komunikacionih tehnologija.

Tehnologija mrežnog računarstva omogućava korisnicima da dođu do drugih korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija se brzo razvija.

Mobilna trgovina se odnosi na sprovođenje e-trgovine preko bežičnih aparata. To je komercijalna primena mobilnog računarstva, koje je zasnovano na bežičnim mrežama. Za mobilnu trgovinu postoji veliko interesovanje zato što raste broj korisnika mobilnih aparata u svetu. Trgovina zasnovana na lokaciji je aplikacija mobilne trgovine koja može ponuditi potrošačima informaciju o mestu gde mogu da nađu bilo šta što žele da kupe.

Internet: Broj Internet korisnika eksponencijalno raste, tako da prema eTForecasts-u početkom 2005. godine bilo je oko 1174 miliona Internet korisnika u svetu. Optička mreža i bežična infrastruktura, omogućiće Internetu da stigne do svake kuće, radnog mesta i škole, što će izazvati promenu načina na koji se živi, uči i radi.

Intranet: Intranet je koorporativna mreža koja funkcioniše sa tehnologijama za Internet, poput pretraživača i mašina za pretraživanje,

MTVU lekcije

Uzorak stila



koristeći protokole Interneta. Sve veći broj organizacija koristi intranet za komunikaciju.

Ekstranet je mreža koja se koristi u cilju uspostavljanja bolje komunikacije i saradnje između organizacija.

Korporativni portal se odnosi na Web stranu firme koja se koristi kao ulaz za korporativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u firmi, tako i ljudi izvan firme, kao što su potrošači ili snabdevači.

Mrežno preduzeće: Različite komponente i tehnologije upravo opisane mogu biti integrisane zajedno u mrežu cele firme, koja je proširena na sve poslovne partnere. Mrežno preduzeće omogućava kontakte sa svim entitetima sa kojima firma posluje.

Optičke mreže su telekomunikacione mreže velikog kapaciteta koje pretvaraju signale u mreži u svetlosne signale i prenose ih preko optičkih vlakana. Koriste se kod Interneta, videa, multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.

Možemo da zaključimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija povećavaju važnost njihove primene i na poslu, i kod kuće, zbog čega je važno učiti o njima.

1.5.2. PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U SAVREMENOM POSLOVANJU

U daljem tekstu biće ukratko prikazana primena informacionih tehnologija u preduzećima, državnoj upravi, zdravstvu i farmaceutskoj industriji, bankama, izdavačkim i štamparskim preduzećima, turističkim agencijama i prodavnicama (slika 1.2).

U preduzećima rukovodioci koriste informacione tehnologije za obezbeđenje podataka o narudžbini materijala, stanju zaliha, prodaji, plaćanju, narudžbinama, budžetu i drugim podacima neophodnim za odlučivanje. Sve veću primenu imaju i sistemi za podršku nadzoru, kontroli, odlučivanju i planiranju. Danas se glasovne poruke, faks mašine, mobilni telefoni, pejdžeri, elektronska pošta i video konferencije široko primenjuju u poslovnoj komunikaciji. U proteklih deset godina povećanjem broja personalnih računara, upotrebom i širenjem javne mreže Interneta, kao posledica u praksi pojavilo se elektronsko trgovanje kao termin za sve transakcije ostvarene "elektronskim putem", odnosno putem računara.

MTVU lekcije

Uzorak stila



Važna osobina elektronske trgovine je to što pruža podjednake šanse za poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduzećima.

Državne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne količine podataka koristeći informacione tehnologije što dovodi do kvalitetnijeg servisa građanima. Veoma efikasan način unapređenja usluga koje pruža država svojim građanima je uvođenje elektronske vlade. Pri tome, značajno je shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo automatizaciju poslovanja vlade, već njeno potpuno reoblikovanje. Elektronska vlada omogućava transformaciju ogromnog državnog aparata, organizovanog tako da prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog aparata (a ne potrebe građana) u jednu visprenu, efikasnu i jeftinu vladu informatičkog doba, po funkcijama usaglašenu sa potrebama građana. Elektronska vlada koristi računarske i telekomunikacione tehnologije sa ciljem radikalnih izmena u pružanju servisa građanima i javnosti, poslovnim subjektima, zaposlenim u upravi i drugim vladama.

Poslovne komunikacije

Elektronski Ostali transfer

Slika 1.2. Primena informacionih tehnologija u savremenom poslovanju (Radenković, 2004)

U ostvarivanju ciljeva uspešnog polovanja u zdravstvu i farmaceutskoj industriji informaciona tehnologija i softverski alat su od velike pomoći (slika 1.3). U domenu upravljanja podacima: za sakupljanje, evidentiranje, skladištenje i obezbeđenje podataka za podršku odlučivanju, predviđanja i sl. U zdravstvu lekari na primer mogu da koriste ekspertne

novca procesi

Elektronski transfer Servisi za tehničke rezervacije

dokumentacije i kupovinu

Poslovne transakcije

MTVU lekcije

Uzorak stila



sisteme kao pomoć pri dijagnostici bolesti pacijenta i preporuci mogućeg tretmana. Elektronski zdravstveni zapisi, koji obuhvataju medicinske i nemedicinske istorije građana, pružaju pomoć medicinskom osoblju u radu. Zahvaljujući medicinskim bazama podataka moguće je unaprediti zdravstvo i olakšati mere zaštite zdravlja. Umrežavanje i telemedicina – mrežni sistemi u obliku intraneta, ekstraneta i Interneta između ostalog omogućavaju i povezivanje sa lokalnim farmaceutskim kućama i apotekama, i na licu mesta pripremanje recepture za lekove koji su neophodni za pacijenta.

Slika 1.3. Primena informacionih tehnologija u zdravstvu

Poslovanje banaka drastično je promenjeno s početkom primene plastičnih kartica, bankomata (ATMs – Automatic Teller Machines) i elektronskog transfera novca sa mesta prodaje (EFTPOS - Electronic Funds Transfer at Point-of-Sale). Internet bankarstvo i plaćanje računa putem Interneta predstavlja takođe primer primene novih informacionih tehnologija u savremenom poslovanju (slika 1.4).

Slika 1.4. Primena informacionih tehnologija u bankarstvu

MTVU lekcije

Uzorak stila



Izdavačka i štamparska preduzeća svoje poslovanje danas ne mogu da zamisle bez primene računara koristeći softver za obradu teksta i slika.

Turističke agencije, velike aviokompanije, organizatori putovanja i veliki hotelski lanci sve više koriste informacione tehnologije u svom poslovanju. Informacione tehnologije se s jedne strane koriste za donošenje odluka u turističkim organizacijama radi pomoći u vođenju poslovne politike, a sa druge strane usmerene su ka pružanju informacija potencijalnim turistima. Takođe, turističke agencije koriste savremene informacione tehnologije za rezervacije putnih karata i mesta u hotelu.

Mnoge prodavnice mogu da koriste POS (Point-of-sale) sistem za efikasnu obradu transakcija. Bar-kod čitač služi za unos podataka, pri čemu se naziv proizvoda, količina i cena prikazuje na displeju registar kase kao i na računu. Takav sistem predstavlja osnovu za uspešno praćenje i kontrolu zaliha.

1.6. INFORMACIONI SISTEM I POSLOVNI SISTEM

Upravljanje razvojem i poslovanjem u savremenoj privredi vrši se na osnovu efikasnog sistema informacija o međunarodnom i nacionalnom tržištu i tržišnom okruženju, kao i mogućnostima poslovnog sistema na toj osnovi. Sistem informacija omogućava izbor optimalnog rešenja pri odlučivanju i smanjuje rizik i nesigurnost prilikom uključivanja u međunarodnu razmenu i podelu rada tako što otkriva zakonitosti međunarodnog i nacionalnog tržišta i tržišnog okruženja.

Da bi poslovni sistem mogao da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje, potrebno je da raspolaže sistemom informacija, koji obezbeđuje potrebne inpute za normalno funkcionisanje poslovanja. Usklađivanje tržišnih uslova sa mogućnostima i sposobnostima poslovnog sistema je primarni uslov za planiranje ciljeva, politika i strategija kao i za izradu odgovarajućih planova i programa poslovnog sistema.

U poslovnom sistemu informacioni sistem obezbeđuje: prikupljanje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, klasifikaciju, kodiranje i indeksiranje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, čuvanje i ažuriranje podataka, ponovno pronalaženje smeštenih podataka, obradu podataka, interpretaciju informacija, pravljenje izveštaja i njegovu distribuciju organima koji donose odluke.

MTVU lekcije

Uzorak stila



Informacioni sistem ne obezbeđuje samo informacije za planiranje, izvršenje i kontrolu, nego i obavlja niz drugih kreativnih i tehničkih poslova, koje su u klasičnom sistemu obavljale organizacione funkcije planiranja i kontrole i tako unosi značajne promene u organizacionu strukturu i sistem upravljanja.

Slika 1.5. Informacioni sistem i kontrolni mehanizam (Jokanović D., 2001)

Informacioni sistem omogućava poslovnom sistemu da dođe do saznanja o tekućim dešavanjima u određenoj sredini, o eventualnom nastajanju kriznih situacija u grupaciji, grani ili privredi, kao i određenim dešavanjima koje je teško predvideti. Potrebno je izgraditi takav informacioni sistem koji će osigurati željene informacije sa povratnom (feed back) spregom, jer se samo na taj način postižu zadovoljavajući rezultati u odlučivanju (slika 1.5).

Poslovni sistem postoji i funkcioniše u sistemu povratnih sprega sa brojnim privrednim i društvenim subjektima sa kojima posredno ili neposredno komunicira, razvija poslovne odnose i ostvaruje uzajamni uticaj i međuzavisnost. U savremenom okruženju je međuzavisnost svih subjekata u privrednom sistemu sve jača, pa je u interesu poslovnog sistema da izradi što bolje odnose u svim situacijama i sa svim akterima koji imaju uticaja na

Operativni podsistem

ulazi izlazi

Menadžerski podsistem

Informacioni podsistem

Kompanija

Spoljašnji podaci

korekcije

Unutrašnji podaci

informacije

Standardi, planovi, fondovi

Okruženje

MTVU lekcije

Uzorak stila



njegovo poslovanje ili zavise od njega. Za poslovni uspeh poslovnog sistema važno je da se pravovremeno i adekvatno prilagođava složenim i stalnim promenama u okruženju i da nastoji da utiče na te promene.

Ulazni podaci Izlazne informacije

Slika 1.6. Transformacija podataka u informacije (Jokanović D., 2001)

Informacioni sistem omogućava prikupljanje podataka iz internih i eksternih izvora, obradom ih pretvara u informacije i te informacije u odgovarajućem obliku prenosi menadžerima svih nivoa, kako bi mogli da donesu blagovremene i efikasne odluke u planiranju, izvršavanju i kontroli poslova za koje su odgovorni (slika 1.6).

Cilj informacionog sistema u poslovnom sistemu je da svi zaposleni raspolažu sa informacijama koje su im potrebne u poslovima odlučivanja, planiranja, izvršenja i kontrole. Danas je sve veća potreba za efikasnim sistemom informacija za potrebe upravljanja svim aktivnostima poslovnog sistema.

Informacioni sistem uključuje u svoje delovanje ljude (učesnike), podatke i informacije, softver, hardver i procedure. Ovih pet osnovnih komponenata čine informacioni sistem (slika 1.7). Prve dve komponente, hardver i softver, jesu komponente koje su direktno vezane za računarske tehnologije i ove komponente obezbeđuju potrebne uređaje i alate za rad sa podacima i informacijama. Treću komponentu informacionih sistema, koja

Prikupljanje

Obrada

Skladištenje

Transakcioni dokument

Savet ekspertnog sistema

Sugestija za donošenje odluke

Odziv na upite

Unutrašnji podaci

Informacioni sistem

Izveštaj

Okruženje

Spoljašnji podaci

Kompanija

MTVU lekcije

Uzorak stila



je predmet rada informacionog sistema, čine podaci i informacije. Četvrta komponenta su ljudi koji koriste informacioni sistem ili ljudi koji su angažovani oko njegovog razvoja i administriranja. Peta komponenta su procedure koje predstavljaju utvrđena pravila ponašanja i rada vezano za informacioni sistem.

Slika 1.7. Komponente informacionog sistema

Informacioni sistem

Hardver

Softver

Podaci i informacije

Ljudi

Procedure

Poslovne sistemom i to kod:

kontrole zaliha proizvoda, prodaja, platnih spiskova, akcija na tržištu,

• dluka sumiranjem i upoređivanjem podataka, sektora na

• informacija o trendovima kupaca, proizvodima

istema u poslovni sistem omogućava se: •

ka,

ijama, oslovnih sistema,

ju odluka, ih sistema i

organizacije imaju potrebe za informacionim

• cena roba, donošenja o

• razmene podataka i informacija između pojedinaca i različitim lokacijama, čuvanja i organizacije konkurencije ili cene rada. Uvođenjem informacionih sbrza i precizna obrada podataka,

• arhiviranje velike količine podata• brza razmena podataka, • trenutni pristup informac• prevazilaženje fizičkih granica p• automatizacija, • podrška donošen• akumulacija znanja poslovn

MTVU lekcije

Uzorak stila



• učenje na prethodnim iskustvima. Aktivnosti razvoja informacionog sistema traže ulaganje značajnih

sredst

erljiva i neme

raziti u novcu i ona obuhvata uštede i poveć

merljiva korist se teško kvantifikuje. Nemerljivu korist koju poslo

aganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa c

ava pa se ona mogu smatrati investicijom za poslovni sistem. Kao i kod svih investicija i ovde mora postojati ekonomska opravdanost ulaganja sredstava (pretpostavljaju se veći efekti od troškova). Međutim, veoma je teško precizno odrediti koliki će biti efekti ulaganja. Problem je utvrditi u kojoj meri će dobijena informacija stvarno doprineti kvalitetnijem donošenju poslovnih odluka. Svaka poslovna odluka ima svoju vrednost odnosno efekat izražen u novcu koji se očekuje kao posledica te odluke. Tu je i centralni problem analize delotvornosti informacionog sistema.

Uvođenjem informacionih sistema treba da se postigne mrljiva korist za poslovni sistem. Merljiva korist se lako može izanje prihoda usled korišćenja informacionog sistema. Ušteda pri

uvođenju informacionog sistema obuhvata smanjenje cene rada, smanjenje cena proizvoda, smanjenje cena nabavke i smanjivanje zaliha. Povećanje prihoda obuhvata povećanu prodaju na postojećim tržištima, kao i proširenja tržišta.

Nevni sistem ima od uvođenja informacionog sistema, iako je često od

primarnog značaja, teško je izmeriti novcem. Ona se ispoljava indirektno preko parametara kao što su poboljšana usluga prema kupcima, veći kvalitet proizvoda, dostupnost kvalitetnijim informacijama, veća iskorišćenost kapaciteta, poboljšani uslovi rada, poboljšano planiranje, poboljšana kontrola resursa, povećana fleksibilnost kompanije i kvalitetnije donošenje odluka.

Uliljem povećanja efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog

sistema. Povoljna opšta društvena klima, pristup i odnos društva, njegovih pojedinaca prema informaciji, otvorenost društvenog sistema, kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema, stabilnost uslova privređivanja, mogućnost nabavke i korišćenja novih informacionih tehnologija i informatička kultura, pored potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema, povoljno utiču na razvoj informacionih sistema. Postoje i ograničenja u korišćenju informacionih sistema kao što su: društveno-ekonomska, političko-pravna, organizaciona, kadrovska, tehnološka i psihološka ograničenja.

MTVU lekcije

Uzorak stila



1.7. KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA

Informacioni sistemi se mogu klasifikovati na nekoliko načina: prema organizacionoj strukturi, prema funkcionalnoj oblasti, prema pruženoj podršci i arhitekturi sistema. Informacioni sistemi se mogu klasifikovati prema organizacionoj strukturi na:

• Odeljenski informacioni sistem – često organizacija koristi nekoliko aplikacionih programa u jednoj funkcionalnoj oblasti ili odeljenju.

• Informacioni sistem preduzeća – dok je odeljenski informacioni sistem obično povezan sa funkcionalnom oblašću, zbir svih odeljenskih aplikacija u kombinaciji sa aplikacijama drugih funkcija obuhvata informacioni sistem cele firme.

• Međuorganizacioni sistemi – neki informacioni sistemi povezuju više organizacija. Klasifikaciju informacionih sistema moguće je izvršiti i prema

funkcionalnoj oblasti na računovodstveni i finansijski informacioni sistem, proizvodni informacioni sistem, marketinški informacioni sistem i informacioni sistem upravljanja ljudskim resursima.

U jednoj organizaciji računovodstveni i finansijski informacioni sistem podrazumeva podsistem prihoda, podsistem rashoda, podsistem glavne knjige i izveštavanja, kao i finansijsko predviđanje i planiranje, finansijsku kontrolu, upravljanje novčanim sredstvima i internu kontrolu (reviziju) i slično.

Proizvodni informacioni sistem u jednoj organizaciji odgovoran je za proces koji transformiše ulaze u korisne izlaze. Informacione tehnologije treba da podržavaju: upravljanje unutrašnjom logistikom i upravljanje materijalom, planiranje proizvodnje i poslovnih operacija, automatizaciju projektovanja i proizvodnje, računarski integrisanu proizvodnju (CIM).

Mnoge aktivnosti u upravljanju marketingom imaju podršku marketinškog informacionog sistema, kao na primer: određivanje cene proizvoda ili usluga; produktivnost prodavaca; analiza rentabilnosti proizvod–kupac; analiza prodaje i trendovi; planiranje novih proizvoda, usluga i tržišta.

Informacioni sistem upravljanja ljudskim resursima podrazumeva informacione podsisteme: zaposlenih, praćenje kandidata, praćenje radnih mesta, praćenje obučenosti zaposlenih, održavanje spiska beneficija i planiranje kadrova.

MTVU lekcije

Uzorak stila



Klasifikacija prema pruženoj podršci: • Sistem obrade transakcija (TPS) podržava praćenje, sakupljanje, čuvanje, obradu i slanje glavnih poslovnih transakcija organizacije.

• Upravljački informacioni sistem (MIS) podržava funkcionalne aktivnosti i menadžere.

• Sistem za upravljanje znanjem (KMS) podržava potrebu svih zaposlenih za korporativnim znanjem.

• Sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS) podržava rad kancelarijskih radnika.

• Sistem podrške odlučivanju (DSS) pruža podršku prvenstveno pri donošenju analitičkih i kvantitativnih odluka.

• Informacioni sistem preduzeća (EIS) pruža podršku direktorima. • Sistem podrške grupama (GSS) pruža podršku menadžerima koji rade

u grupama. • Inteligentni sistemi podrške obuhvataju komponentu znanja, kao što

je ekspertski sistem ili neuronska mreža. Klasifikacija informacionih sistema prema arhitekturi sistema je na:

sistem baziran na centralnom računaru, samostalni personalni računar (PC), distribuirani ili umreženi računarski sistem (postoji nekoliko varijacija).

1.8. PROCENA KVALITETA INFORMACIONIH SISTEMA

Kvalitet informacionih sistema procenjuje se prema sledećim kriterijumima (Novaković J., 2000):

• Ispravnost se može uzeti za osnovni kriterijum, jer sistem koji ne udovoljava tom zahtevu, zapravo se još ne može smatrati kvalitetnim proizvodom. Sistem je ispravan ako generiše samo ispravne izlaze odnosno rezultate.

• Potpunost zadovoljava onaj sistem koji generiše sve predviđene rezultate. Ako sistem ne ispunjava taj uslov, onda ga, u najboljem slučaju, možemo smatrati nedovršenim.

• Robustnost sistema se odnosi na njegovo delovanje na nepredviđeno odnosno nekorektno delovanje okoline. U toku rada sistema, događaju se i neispravni postupci korisnika i greške u radu drugih sistema, zbog

MTVU lekcije

Uzorak stila



čega informacioni sistem treba da bude oblikovan tako da te greške otkriva i spečava njihovo širenje odnosno dalji učinak.

• Jednostavnost upotrebe sistema vrednuje se prema tome koliko je sistem “naklonjen” korisniku, koliko je njegova primena jednostavna i da li “štiti” korisnika od grešaka.

• Jednostavnost održavanja sistema zavisi od toga kako je sistem oblikovan i dokumentovan, a treba da omogućava relativno jednostavno upoznavanje, održavanje i menjanje.

• Pouzdanost sistema zavisi od toga da li je upotrebljena dovoljno kvalitetna oprema. Dupliranjem hardverskih komponenti ili razvojem mogućnosti preusmeravanja kritičnih procesa omogućava se da eventualno izrazito osetljive komponente, čije otkazivanje može imati izrazito nepovoljne posledice po rad celokupnog sistema, budu posebno osigurane.

• Optimalnost sistema se procenjuje na osnovu toga mogu li se funkcije sistema realizovati i uz manja sredstava odnosno na jednostavniji način. Odgovor na to pitanje je uglavnom teško dati.

• Mogućnost proširivanja sistema odnosi se na mogućnosti dogradnje sistema, odnosno njegovog povezivanja sa drugim sistemima. Pošto su procesi sistema relativno nezavisni, mogućnost dogradnje zavisi prvenstveno od toga kako je oblikovana baza podataka. Zato, pri razvoju jednog sistema, treba voditi računa i o mogućnostima proširenja i povezivanja koja bi se u budućnosti mogla zahtevati.

• Prenosivost sistema zavisi od mogućnosti prenosa softvera na novi hardver ili operativni sistem, kao i mogućnosti primene sistema u nekim drugim organizacijskim uslovima. Prenosivost sistema zavisi i od izbora opreme (“standardne”, “kompatibilne”) i od načina njegovog softverskog oblikovanja i dokumentovanja. Prenosiv sistem može postati vredan tržišni proizvod, pa makar u početku i ne bio razvijen u te svrhe. Za informacioni sistem je bitno da bude fleksibilan, tako da može brzo

da se prilagodi promenama vezanim za promenu delatnosti ili cilja poslovne politike, da se može uvesti za relativno kratko vreme, da se iz baze podataka može dobiti bilo koja željena informacija koja ima smisla za sve nivoe odlučivanja i da omogućava racionalno poslovanje koje je u funkciji dobiti.

MTVU lekcije