00 - vrste vrba
TRANSCRIPT
Назив рада: Врсте врба и начини размножавања
jun 2012. год.
Садржај
Садржај..................................................................................................................................2
УВОД.....................................................................................................................................3
SALIX ALBA – БЕЛА ВРБА...............................................................................................4
SALIX BABYLONICA – ЖАЛОСНА ВРБА.....................................................................6
SALIX CAPREA – ШУМСКА ИВА...................................................................................8
SALIX TRIANDRA – БАДЕМАСТА ВРБА....................................................................10
SALIX ELAEAGNOS – СИВА ВРБА...............................................................................12
РАЗМНОЖАВАЊЕ...........................................................................................................14
Генеративно размножавање..............................................................................................14
Вегетативно размножавање...............................................................................................15
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................16
ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................17
2
УВОД
Род Salix обухвата листопадно дрвеће и жбуње са спирално
распоређеним пупољцима и листовима.
Врбе су дводоме биљке.
Мушке и женске цвасти су у виду мање – више усправних
реса, обично су распоређене бочно. Цветови се јављају у пазуху
заштитиних љуспи, које су целог обода. Мушки цветови су 1 – 2 или
више (12) прашника. Женски цветови са издуженим тучком који је на
дршци или седећи.
Опрашивање се врши са инсектима или ветром.
Плод је вишесемена чаура која пуца на 2 дела, из које када
сазри испада ситно семе.
Размножавају се обично резницама, а ређе семеном.
Род обухвата око 500 врста које расту углавном у умереном
и хладном региону северне хемисфере.
3
SALIX ALBA – БЕЛА ВРБА
Бела врба је распрострањена у Европи, северној Африци и Азији.
Код нас расте у алувилијалном поплавном подручју, поред река, на
земљишту које се повремено исушује.
Достиже висину до 25 m и дебљину до 1 m.
Крошња је широка и светла, врхови грана су на доле савијени,
младе гранчице свиласто длакаве, касније оголе.
Листови су ланцетастог облика, 4 – 10 cm дуги и до 1,5 cm
широки, најшири у средини лиске, по ободу ситно жлездасто тестерасти,
са лица тамнозелени и сјајни, а са наличја беличасто длакави.
Цвета марта – априла. У мушком цвету 2 прашњака, слободна при
основи са 2 нектарије.
Плод го, седећи, пуца на два дела.
Размножава се семеном и резницама.
Отпорна према штетним гасовима и диму.
Веома цењена врста у пејзажној архитектури. Њене форме,
нарочито висеће, подесне су за садњу поред обала водених површина и
као солитери на травњацима.
4
Слика 1 – Лишће, стабло i цвет беле врбе
5
SALIX BABYLONICA – ЖАЛОСНА ВРБА
Потиче из централне и источне Азији. Као гајена врста широко је
распрострањена у свету. Код нас је врло честа по парковима, баштама.
У висину може да порасте до 18 m, развија врло широку и светлу
крошњу.
Гране су често до земље савијене. Младе гране су у почетку мало
маљаве, касније оголе и постају маслинасто смеђе.
Листови су уско ланцетастог облика, 8 – 16 cm дуги и до 1 - 2 cm
широки, ка врху дуго постепено зашиљени, са лица светлозелене, а са
наличја сивозелени, по ободу жлездасто назубљени.
Мушки цветови су са два прашника и две нектарије, женски
цветови су са малим седећим,зеленим и голим тучком и врло кратким
стубићем. Цвета после листања.
Расте брзо, најбоље успева на влажним земљиштима.
Веома често се користи у озелењавању насеља. Њена
декоративност посебно долази до изражаја када се користи као солитер
на зеленим површинама. Осетљива је на ветар па је треба гајити на
заштићеним земљиштима.
6
SALIX CAPREA – ШУМСКА ИВА
Распрострањена је у Европи и Азији. Код нас је врло честа врста у
брдским и планинским пределима.
Достиже висину до 12 m и дебљину до 50 m.
Младе гранчице су длакаве, оголе и добијају сјај.
Пупољци су у почетку длакави, касније оголе.
Листови су широко јајасти или елептични, 3 – 8 cm дуги и 2 - 5 cm
широки, са лица тамнозелени, а са наличја сиво длакави, најшири у
средини лиске, кратко зашиљени; по ободу валовито и неједнако
назубљени. Залисци рано опадају.
Цвета марта – априла.
Плод је чаура сиве боје прекривена длачицама.
Размножава се семеном јер се резнице не укорењују.
Веома медоносна врста.
Веома је декоративна због сиве коре стабла и боје листова тако да
се често користи за садњу по парковима.
8
Слика 3 – Стабло и лишће шумске иве
9
SALIX TRIANDRA – БАДЕМАСТА ВРБА
Европска врста. Расте крај самих обала река и потока у низијским
областима, на песковитим алувијалним земљиштима.
Расте као жбун, висине до 5 m.
Кора се љуспа.
Листови су дуги, голи, кожасти, ивице скоро паралелне.
Гранчице су елестичне, прилагођене механичком дејству, брзе
надолазеће воде, голе.
У мушком цвету има три прашњака.
Њене гране су врло жилаве, савитљиве, добро се љуште и цепају.
Употребљавају се у плетарству за прављење намештаја.
10
SALIX ELAEAGNOS – СИВА ВРБА
Распрострањена у планинама средње и јужне Европе крај горских
река и буица.
Може достићи висину до 15 m мада се чешће среће као жбун,
висина 2 - 6 m.
Листови при основи ина врху постепено зашиљени; на наличју
густо белосиво маљави и без сјаја.
Гранчице су сиве маљаве и доста крте.
Мушки цветови су са два прашника чији су конци у доњој
половини срасли.
Врста светлости.
Слика 5 – Сива врба
12
РАЗМНОЖАВАЊЕ
Генеративно размножавање
Размножавање семеном нема значаја у производњи садница врбе.
Овај начин размножавања примењује се само у размножавању иве. Семе
се мора посејати одмах по сакупљању јер брзо губи клијавост. Сетва се
обавља омашке. Семе се благо притисне уз земљу. Супстрат мора бити
константно влажан све док се саднице добро не развију.
13
Вегетативно размножавање
Од свих вегетативних начина размножавања, размножавање
зрелим резницама је најзаступљеније.
С обзиром да се врба добро ожиљава и добро прима приликом
садње, могуће је оснивање засада врбе побадањем шиба које су
произведене у глинском систему матичњака.
Препоручује се оснивање матичњака врбе на добрим иловастим
земљиштима, садњом добро развијених резница са размациа 1,2 m
између редова и са 0,20 – 0,30 m између резница у редовима.
Уз примену свих мера неге, узгоја и заштите током сваке године
производње се у првој години по једна шиба, а у другој 1 – 2, а касније 3
– 5 једногодишњих шиба из сваког пања у матичњаку. У редовном
узгоју матичњака примењује се међуредна обрада, 1 – 2 окопавања,
затим обавезна заштита, пиницирање и редуцирање на жељени број
избојака 43 пања.
Неке сорте могу се размножавати зеленим резницама, у јуну
двоструким стаклом или у условима вештачке магле.
Размножавање лучним полагањем се ретко користи и нема већи
значај у производњи садница врбе.
Калемљење се ретко користи. Калеми се преко зиме у стаклари, а
калемови саде дубоко да би развили сопствени корен. Висеће форме иве
калеме се у круну.
14
ЗАКЉУЧАК
Род обухвата око 500 врста које расту већином у умереном и хладном региону северне хемисфере.
Врба је код нас веома заступљена дендролошка врста.
Расте брзо и најбоље успева на влажном земљишту. Најчешће је гајена форма „Pendula“ чије се дуге танке гране спуштају до земље.
Њена декоративност долази до пуног изражаја ако се сади појединачно, посебно уз водене површине.
Добро подноси градске услове.
Осетљива је на ветар па је треба садити на заштићеним положајима.
Већина врста врбе размножава се зрелим резницама.
Врбовина се користи у столарству, гране за плетење корпи, као и баштенског намештаја.
15
ЛИТЕРАТУРА
1) Производња садног материјала шумског и украсног дрвећа и жбуња, др Слободан Силиновић.
2) Декоративна дендологија, Емилија Вукићевић, Филип Ђоковић.
3) Дендрологија са фитацентологијом II разред шумарске школе, Бранислав Јовановић.
16
Рад прегледао – ла: ______________________________________
Предложио – ла: _________________________________________
Комисија у саставу.
1) ______________________________________
2) ______________________________________
3) ______________________________________
Сагласан – није сагласан са оценом
17