ˆ xxii ˆ ˆ˘ ˆ , ˇ˘ ˆ˘ 2015. sindikalac · 2017. 12. 9. · На Пољу "Д",...

KolubarskiKolubarski

SINDIKALACГодина XXII . број 139 . Лазаревац, фебруар 2015.

ПОЉЕ “Д”БРАВАР НА БТУ СИСТЕМУ

3. ПОТПИСАН

Зоран Чолић

4. КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЕЛЕКТРОПРИВРЕДУ СРБИЈЕ

Милан Ђорђевић

10. ЗАЈЕДНО СМО МНОГО ЈАЧИ

Зоран Блажић

14. ПОТПИСАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР У "УСЛУГАМА"

Јован Ненадић

16. И "УНИВЕРЗАЛ" ПОТПИСАО "КОЛЕКТИВНИ"

Дејан Цветковић

19. ДОКЛЕ СМО ДОШЛИ...

Милан Станојевић

23. У ПЕТОМ КРУГУ ПАКЛА

Поље "Д"

27. ДИРЕКТОР "КОЛУБАРЕ" И ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА СА РУДАРИМА

30. НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ

Љубиша Радовановић

35. ИЗ СИНДИКАТА "ТАМНАВЕ - ЗАПАД"

Радосав Крсмановић

38. "НЕ МОЖЕ ЧОВЕК ДА ЗАРАДИ ЗА ДВА ЖИВОТА"

Томица Ђрођевић

У ОВОМ БРОЈУ


SINDIKALACГодина XXII . број 139 . Лазаревац, фебруар 2015.

КОЛУБАРСКИ СИНДИКАЛАЦ Бр. 139На насловној страни:Министар Александар Антић и председник Синдиката радника ЕПС-а Милан Ђорђевић


SINDIKALACList Sindikalne organizacije

#Kolubara#, Lazarevac,Kara|or|eva br. 29

PREDSEDNIK RESORA ZA INFORMISAWEI GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

ZORAN ÔLI]

REDAKCIJA:

DRAGICA KATI], MAJA JO[ANOV,

DANIJELA MATI] I ZORAN ÔLI]

FOTOGRAFIJE:

ZORAN ÔLI]

Tel/faks redakcije011/8121-080

Priprema i {tampa:Kurent 011/397-82-68

Tira`: 5000

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд331.105.44(497.11)

КОЛУБАРСКИ синдикалац : лист Синдикалнеорганизације "Колубара" Лазаревац / главни иодговорни уредник Зоран Чолић. - Год. 1, бр.1 (2. 12. 1994.)- . - Лазаревац :[Синдикална организација "Колубара"], 1994-(Београд : Curent). - 30 cm

ISSN 1820-452X = Колубарски синдикалац COBISS.SR-ID 39300354

ПРОИЗВОДЊАПрема незваничним, али поузданим подацима, током јануара "глодар" 5 откопао је на "Там-нава-Западном пољу" 483.751 тону угља. У истом месецу, на јаловинском БТО систему на овом копу откопано је 769.272 кубика откривке.

На копу "Велики Црљени" у првом месецу ове године откопано је 737.880 тона лигнита. Укуп-на производња угља на тамнавским коповима у том периоду износила је 1.221.631 тону.

Са Поља "Б", на чији је трачни транспортер којим се угаљ отпрема у "Прераду" укључен и "угљени" багер "глодар" 8 са Поља "Д", током јануара транспортовано је до Вреоца укупно 493.213 тона угља.

На Пољу "Д", такође у јануару, само "глодар" 7 на БТС систему откопао је 573.313 тона лигни-та.

На Пољу "Б" откопано је 1.033.241 кубика откривке током јануара.

Током истог месеца, Поље "Д" произвело је 1.321.899 кубика откривке што је, ако се објективно сагледају изузетно тешки услови у којима се одвија производња на овом копу, још и добар ре-зултат.

Управо на Пољу "Д", у најтежем и најкомпликованијем радном амбијенту изводе се и најсложеније технолошке операције највећим рударским машинама, а све то уз посебно из-ражен недостатак помоћне механизације, нарочито булдозера, али и људи у производњи, на угљеним, а нарочито јаловинским системима.

Свакако, и на осталим коповима производња се остварује у врло тешким условима, али Поље "Д" је по томе без премца и то треба посебно нагласити. З.Ч.

3Kolubarski SINDIKALAC

ПОТПИСАННа светог Саву, 27. јануара у 17,20 сати, потписан је у просторијама Министарства и енергетике По-себан колективни уговор за ЈП ЕПС.

У име Владе Србије потписник је био министар Александар Антић, а у име Синдиката радника ЕПС-а председник Милан Ђорђевић.

И то је оно најважније. Потписан је за раднике ЕПС-а најважнији документ, којим се уређују односи, обавезе и права Пословодства и запослених. Права, чак и већа од оних прописаних Законом о раду.

Колико је тежак био пут до овог, по свим релевантним показатељима и стручним проценама, по за-послене најбољег Колективног уговора икада потписаног у "Електропривреди Србије", а и уопште, тема је која је тренутно у другом плану. Сада је најбитније да оно што је потписано буде стопостотно примењено и да се сваки члан овог документа апсолутно испоштује.

У веома пријатној атмосфери и необавезном разговору који је после потписивања Колективног уго-вора потрајао до 20,00 сати, изузетно љубазни и расположени домаћин, министар енергетике Алек-сандар Антић детаљније је упознат са проблематиком која оптерећује ТЕНТ, "Костолац", а нарочито "Колубару". У том разговору је, осим чланова Преговарачког тима и министра, активно учествовао и директор ЕПС-а Александар Обрадовић.

Господин Антић још једном се захвалио, како је нагласио, првим људима најјачег и јединог репре-зентативног Синдиката у ЕПС-у, на коректном, врло стручном и професионалном односу током израде и преговора око Колективног уговора. Још једном је истакао и личну захвалност Премијера Александра Вучића упућену Милану Ђорђевићу и Миодрагу Ранковићу на јавној подршци Закону о раду, због које су и Премијер и он као министар учинили неке уступке Преговарачком тиму Син-диката радника ЕПС-а током преговора.

Такође, министар је нагласио да нема тог проблема који није могуће решити, на обострано задовољство, кроз директан, отворен и конструктиван разговор Синдиката радника ЕПС-а и његовог Министарства, и Милана Ђорђевића и њега лично.

А да ће се потписани документ поштовати, нема сумње. Осим Синдиката, иза тога стоје највише државне институције, Влада Србије и њени представници. Јесу ли потребне јаче гаранције?

З. Чолић

4 Kolubarski SINDIKALAC

Председник Синдиката радни-ка ЕПС-а Милан Ђорђевић и министар рударства и енерге-тике Александар Антић пот-писали су 27. јануара Посебан колективни уговор за ЈП "Елек-тропривреда Србије" и сва При-вредна друштва у његовом са-ставу.

У вишемесечним преговорима, који су почели крајем октобра прошле године, учествовали су Синдикат радника ЕПС-а на једној и Министарство за рад и запошљавање, Министарство рударства и енергетике, Ми-нистарство финансија и Ми-нистарство привреде на другој страни.

Према речима Милана Ђорђевића, после веома теш-ких преговора усаглашени су ставови обе стране и први пут је урађен Колективни уговор за ЈП ЕПС, три Јавна предузећа са Косова и Метохије и сва Привредна друштва у саставу "Електропривреде".

Пре почетка преговора Син-дикат ЕПС-а размотрио је све Колективне уговоре Привред-них друштава, потписаних код Послодаваца, како не би била умањена већ достигнута права, а водило се рачуна и о томе да

се испоштују и важећи Закони, међу којима посебно нови За-кон о раду.

- Показало се да смо били у праву када смо подржали За-кон о раду, мада смо због тога колега Миодраг Ранковић и ја били оцрњени на најгори могући начин, каже Милан Ђорђевић. Знамо да ни један Закон није довољно добар, али у Закону о раду стоји да се кроз Колективни уговор може постићи више права од

оних која даје Закон. Упра-во тиме смо се руководили и успели да остваримо велики део онога што смо замислили. Тражили смо много, нешто смо добили, од нечега одуста-ли, али то и јесте суштина преговора. С обзиром на вре-ме у коме живимо, мислим да смо много урадили и добили можда чак и више него што смо очекивали. Битно је да су задржана сва достигнута пра-ва из Колективних уговора свих Привредних друштава.

У МИНИСТАРСТВУ РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ

ПОТПИСАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОРЗА "ЕЛЕКТРОПРИВРЕДУ СРБИЈЕ"

На дан највећег српског светитеља и просветитеља, првог српског архиепископа светог Саве, потписан је најважнији документ за запослене у ЕПС-у, између Владе

Србије као власника Предузећа и Синдиката радника ЕПС-а.

МИНИСТАР АЛЕКСАНДАР АНТИЋ ИМИЛАН ЂОРЂЕВИЋ


Почетни текст који је урађен уз велику помоћ правника Срећка Ристовића и еконо-мисте Јована Свилара, струч-них сарадника у Синдикату "Колубара", мењан је чак осамнаест пута за два и по

месеца. И то довољно говори о тежини преговора.

Ђорђевић истиче да је током преговора било и опструкција од стране појединих Мини-старстава и представника По-словодства ЕПС-а. У томе је

предњачило Министарство финансија, чији представни-ци нису били на пет од осам кључних преговарачких саста-нака.

- Од око двадесет састанака, имали смо осам веома битних, који су трајали и до петнаест сати дневно, а Министарство финансија није послало своје представнике чак на пет так-вих састанака, каже председ-ник Синдиката радника ЕПС-а Милан Ђорђевић. То показује да су они врло неозбиљно схватили овај посао. Зато смо били принуђени да идемо на арбитражу код Премијера Александра Вучића и ми-нистра финансија Душана Вујовића. Остала Мини-старства била су коректна, а највећу улогу имало је наше ресорно Министарство, на челу са госпођом Мирјаном Филиповић, државним се-кретаром у Министарству ру-дарства и енергетике, која је усмеравала преговоре да иду нормалним током.

Много су нас ометали и поједини представници По-словодства ЕПС-а, а ми смо тражили да и они учествују у преговорима, јер је рок био

СРДАЧНО

ПРЕГОВАРАЧКИ ТИМ СИНДИКАТА РАДНИКА ЕПС-аОсим Милана Ђорђевића, председника Синдиката радника ЕПС-а и Миодрага Ранковића, председника Синдикалне организације "Колубара", који су без сумње одиграли најважнију улогу у преговорима око израде и потписивања Посебног колективног уговора за ЕПС, остали чланови синдикалног Преговарачког тима били су Јовица Тошковић, председник Синдика-та "Површинских копова Костолац", Зоран Блажић, председник Координационог одбора за производњу термоенергије,Небојша Јовановић, председник Синдиката "Електродистрибуције Београд", Бранислав Марковић, председник Координационог одбора за производњу, прера-ду и транспорт угља и члан Надзорног одбора ЕПС-а, Бранко Томић, заменик председника Синдиката радника ЕПС-а и Вера Томовић, стручни сарадник у Синдикату радника ЕПС-а.


кратак и мислили смо да ће тако посао бити брже урађен.

Према Ђорђевићевим речима, за све запослене у "Електро-привреди Србије" нарочито су важни чланови 2 и 63 Посебног колективног уговора.

Када је реч о члану 2, председ-ник Синдиката радника ЕПС-а истиче да се због њега три пута ишло на арбитражу код Премијера. Вођени су тешки преговори и са представници-ма ММФ-а, при чему је Прего-варачком тиму много помогао и министар Вујовић, додатно објашњавајући зашто је важно да се један такав члан нађе у Ко-лективном уговору. Синдикат није хтео да попусти и на крају је коначну реч дао Премијер Вучић. Тако се члан који ре-гулише веома важну материју, први пут нашао у у једном Ко-лективном уговору и то је, како каже Милан Ђорђевић, цена

Члан 2.На права, обавезе и одговорности запослених, која нису уређена Колективним уговором, примењују се одредбе закона, међународно признате конвенције, одговарајућа општа акта По-слодавца и уговор о раду.

Синдикат учествује у изради општих аката којима се уређују права, обавезе и одговорност запослених, организација и систематизација послова, као и питања из области безбедности, заштите здравља на раду и решавање стамбених потреба запослених. Посебним споразумом између пословодства ЕПС и Синдиката се дефинишу акти за које је неопходна сагласност Синдиката.

У случају да послодавац оснује посебан правни субјект, на запослене у том правном субјекту, најмање три године од дана оснивања, примењују се одредбе закљученог Колективног угово-ра, осим ако пре истека тог рока, истекне време за које је закључен Колективни уговор или се закључи нови Колективни уговор за новоосновани правни субјект.

Послодавац ће у случају престанка рада друштва из претходног става у раздобљу од три годи-не од дана оснивања преузети на рад све раднике тог друштва и са њима закључити уговоре о раду.

Уколико се запослени обрати синдикату за заштиту својих права код органа послодавца, суд-ских или инспекцијских органа, Послодавац је дужан да Синдикату стави на увид сва доку-мента потребна за заштиту права запосленог.

ЗАДОВОЉСТВО ПОТПИСАНИМ ДОКУМЕНТОМ


подршке која је дата усвајању новог Закона о раду.

- Такође, нисмо хтели да одустанемо ни од члана 63, мада смо имали велики от-пор директора ЕПС-а, истиче Ђорђевић. Ипак, успели смо и за њега да се изборимо и тако заштитимо, пре свега, про-изводне раднике. Осим тога, кроз овај Колективни уговор обухватили смо и заштитили и 4200 запослених са Косова који ће бар у наредне три го-дине, колико ће важити овај Колективни уговор, задржа-ти досадашњи статус.

Милан Ђорђевић нагласио је да предстоји реорганизација ЕПС-а, тако да ће се форми-рати три предузећа. Једно ће бити производња електричне енергије, коју ће чинити руд-ници "Колубара" и "Костолац", Хидроелектране "Ђердап" и "Бајина Башта" и Термоелек-тране "Никола Тесла" и "Косто-лац". Друго предузеће бавиће се дистрибуцијом електрич-

не енергије, док ће треће бити ЕПС Снабдевање.

У складу са реорганизацијом ЕПС-а, биће неминовна и реорганизација Синдика-та. Како каже Ђорђевић, сви Синдикати ће морати да се пререгиструју. Синдикат рад-ника ЕПС-а биће вертикално организован и имаће репрезен-тативност кроз Конфедерацију слободних синдиката, мада је и сада има, доказану кроз при-ступнице.

- Осим што тражимо да се синдикална сцена Србије укрупни, морамо да разгра-ничимо који синдикат шта ради, да видимо који од њих тргује, даје кредите, или при-влачи чланство на неке дру-ге перфидне начине, истиче Милан Ђорђевић. Све су то "сметачи" који уживају у оно-ме за шта се ми изборимо, а једино што умеју да раде је да критикују без аргумената. Ре-зултати нашег рада најбоље се виде кроз овај Колектив-

ни уговор и драго ми је што наши радници то препознају на прави начин.

Први пут у својој вишегодишњој синдикалној каријери, Милан Ђорђевић на-шао се у прилици да стави свој потпис на један овакав, за за-послене најважнији документ, који је сада јединствен за цео ЕПС. Први пут сви радни-ци "Електропривреде Србије" заштићени су на исти начин и имају иста права и обаве-зе, али већа од оних која су до сада имали. Видно уморан од дуготрајних преговора, али не кријући узбуђење због успеха који је постигао Преговарачки тим, као и због чињенице да је управо њему као председнику Синдиката радника ЕПС-а при-пала част да буде потписник овог документа, Ђорђевић ипак наглашава да самим чином потписивања Посебног колек-тивног уговора, посао ни избли-за није завршен. Сада предстоји његова примена у пракси, праћење да ли се поштује, рад

НЕПОСРЕДНО ПРЕД ПОТПИСИВАЊЕМИЛАН ЂРОЂЕВИЋ, МИОДРАГ РАНКОВИЋ, ЈОВИЦА ТОШКОВИЋ, ЗОРАН БЛАЖИЋ, БРАНИСАЛВ МАРКОВИЋ, МИОДРАГ ЈАДРАНИН И ЂИНА ТРИШОВИЋ


на новој организационој шеми Предузећа, реорганизација Синдиката... Посла је мно-го, али најважније је да је овај највећи успешно завршен.

Говорећи о Посебном колек-тивном уговору, Миодраг Ранковић, члан Преговарачког тима и најближи сарадник Ми-лана Ђорђевића, истакао је:

Идеја о изради јединственог Колективног уговора за целу "Електропривреду Србије" стара је већ неколико годи-на. У Колективним уговори-ма Привредних друштава из састава ЕПС-а постојала је велика шароликост када је реч о правима и обавезама за-послених. Захваљујући упор-ности и снази, пре свега аргу-мената, Синдиката радника ЕПС-а, ова идеја коначно је и реализована.

Председник Синдиката "Ко-лубара", наглашава да је до-бро што је баш у овом тре-нутку потписан јединствени Колективни уговор, јер ће већ од средине године "Електро-

привреда" бити организована као једно Предузеће. При том, посебно наглашава да раници "Колубаре" не само да нису изгубили ништа од раније до-стигнутих права, већ су добили и више него што су имали.

- Чињеница да су прегово-ри око Колективног угово-ра били веома напорни није нешто неочекивано, јер смо пред другу преговарачку страну поставили стварно велике захтеве, каже Мио-драг Ранковић. Међутим, оно што нам је у целом том теш-ком процесу засметало, јесте врло некоректно понашање неких наших назови синди-калних колега, посебно из Синдиката "Независност". У сред преговора, чланови тог Синдиката били су на протестној шетњи испред зграде Дирекције ЕПС-а и тражили да се укину средства која Послодавац издваја за рекреацију, рехабилитацију и Фондове солидарности. Они се нису борили да радници нешто добију, већ да им буде

укинуто и оно што имају. Нека им то служи на част, већ смо навикли да нам забијају нож у леђа. Такво понашање највише говори о њима сами-ма, што је за нас добро, јер и њихово чланство све више увиђа за шта се ко бори.

Насупрот томе, Преговарач-ки тим Синдиката радника ЕПС-а изборио се за повећање средстава која Послодавац уплаћује Фондовима соли-дарности за лечење радника. То је веома важно, јер се број оболелих радника из године у годину драстично повећава.

Што због тешких услова рада, што због утицаја загађене жи-вотне средине, као и других фактора, у "Колубари", иако је подмлађена новим радни-цима, број молби на седница-ма оба Фонда солидарности у последњој деценији повећао се за више од десет пута. Зато је и повећање средстава за те Фондове од великог значаја за запослене.

Осврћући се и на друге погод-

Члан 63.Споразумом између директора ЈП ЕПС и Синдиката утврдиће се социјални критеријум који ће се уважити приликом утврђивања евентуалних вишкова запослених и посебна заштита одређених социјалних категорија, као и друга права запослених који су вишак.

Висина отпремнине коју је Послодавац дужан да пре отказа уговора о раду исплати запосле-ном који је вишак, утврђује се Општим актом.

Општим актом утврдиће се социјални критеријуми који ће се уважити приликом утврђивања евентуалних вишкова запослених и посебна заштита одређених социјалних категорија, виси-на отпремнине и друга права запослених који су вишак.

Општи акт закључиће се након завршетка анализе послова код Послодавца и евентуалног утврђивања вишка запослених.

Не може се запосленом отказати уговор о раду као технолошком вишку до закључивања Спо-разума из става 1. овог члана Општег акта и доношења програма за решавање вишка запо-слених.


ности остварене новим Колек-тивним уговором, Ранковић истиче да су сменски радници добили увећање основне за-раде за 8,9 процената, изборе-на је јубиларна награда за 40 година стажа код Послодавца, повећани су топли оброк и ре-грес за годишњи одмор, као и накнада за боловање. Прили-ком одласка у пензију, запосле-ни има право на отпремнину у висини три зараде из месеца који претходи месецу у којем се отпремнина исплаћује.

Имајући у виду да од средине године "Колубара" више неће бити Привредно друштво и да неће имати својство правног лица, јер ће доћи до тоталне централизације у ЕПС-у, пред-седник Миодраг Ранковић наглашава да Синдикат са најбољим намерама упозора-

ва запослене да мора доћи до препакивања радне снаге, по-себно из Дирекције.

- Сви знамо да није лако ради-ти у производњи, нарочито у смени, где радник за 40 годи-на стажа сигурно бар десет го-дина не спава у свом кревету, каже Миодраг Ранковић. Ипак, много горе од тога је изгубити посао. Тачно је да смо се избо-рили за члан 63 у Колектив-ном уговору и Синдикат ће се трудити свим силама да се он поштује, односно, да нико не остане без посла као тех-нолошки вишак. Међутим, мора се знати и то да немамо чаробни штапић којим може-мо баш све решити.

Директор "Електропривре-де" има задатак од републич-ке Владе да од ЕПС-а направи

профитабилну фирму, а то зна-чи што већу производњу са што мање трошкова. Осим тога, и захтев ММФ-а је да се оства-ре уштеде од десет процената, што ће се неминовно односити и на смањење трошкова радне снаге. Захваљујући новом Ко-лективном уговору, директор ЕПС-а ограничен је у примени одређених мера према запо-сленима. Зато ће морати да се покаже као способан менаџер и организује посао за недовољно упослене раднике.

Са друге стране, запослени не треба да чекају да дође до так-вих "критичних" момената, већ да се на време преоријентишу на производњу.

Миодраг Ранковић истакао је да је Преговарачки тим Син-диката радника ЕПС-а имао посебно велико разумевање министра рударства и енерге-тике Александра Антића при потписивању Колективног уго-вора.

Међутим, с обзиром на тре-нутну ситуацију у којој се на-лази "Колубара", због недоста-так опреме, делова, машина, али и производних радника, Ранковић је изразио бојазан да откопавање угља може стати "само од себе". Изражавајући све похвале на рачун радни-ка који и у таквим условима успевају да раде и остварују производњу, истакао је као вео-ма важно да се сви надлежни у врху државе и ЕПС-а уозбиље и предузму потребне мере како би ово, за Србију најзначајније Предузеће, остало стабилно и успешно.

Д. Катић

З. Чолић

МИОДРАГ РАНКОВИЋ


После вишемесечних прегово-ра, 27. јануара потписан је По-себан Колективни уговор за Јавно предузеће "Електроприв-реда Србије“. Овим документом усаглашени су ставови Владе Србије, као оснивача највећег српског јавног предузећа и Синдиката радника "Електро-привреде Србије", као јединог репрезентативног. У складу са оквирима Закона о раду, њиме су дефинисана права запосле-них у свим привредним друшт-вима у саставу "Електроприв-реде Србије".

У преговарачком тиму Син-

диката, поред осталих био је и Зоран Блажић, председник Скупштине Синдиката ТЕНТ-а и председник Координације термоенергије, са којим смо разговарали о важности овог документа, повољностима и одговорностима које он носи, али и о проблемима које деле запослени у "Колубари" и ТЕНТ-у, две најбитније кари-ке у призводњи електричне енергије у Србији.

- У Посебном Колектив-ном уговору задржали смо оно најбоље из досадашњих појединачних Колективних

уговора "Колубаре", ТЕНТ-а, "Костолца" и осталих при-вредних друштава и угради-ли нешто ново. Преговори су били изузетно тешки, посеб-но зато што неки представ-ници супротне стране нису озбиљно схватили да доку-мент мора бити готов у закон-ском року. Не мислим да су нас бојкотовали, једноставно нису долазили на састанке. На пример, представници Мини-старства финансија били су присутни само на три састан-ка, док су остала надлежна министарства на свим са-станцима имала бар по једног члана. Преговарачки тимо-ви нису могли да се договоре око девет чланова, па су та питања решавали премијер и министри у директном разговору са председником Синдиката ЕПС-а, Миланом Ђорђевићем и председником Синдикалне организације "Колубара", Миодрагом Ранковићем. Конкретно, премијер је коначну реч дао и за члан 2 и члан 63 и још неких везаних за финансије. Министар Вујовић нам је пуно помогао на састанку са ММФ-ом, када смо одрадили све по протоколу и закони-ма ове државе. Уложили смо пуно труда да би испоштова-ли Закон о раду, а да би рад-

У ПОСЕТИ СИНДИКАТУ ТЕНТ-а

ЗАЈЕДНО СМО МНОГО ЈАЧИ

У преговарачком тиму за нови Колективни уговор био и председник Синдиката ТЕНТ-а. Подршка Закону о раду, најбољи потез у историји синдикализма.

Веза у процесу производње електричне енергије, даје и заједничке проблеме.

ЗОРАН БЛАЖИЋ


ници ЕПС-а добили најбољи Колективни уговор који су до сада имали, дочарава Блажић и каже да је у дугим и тешким данима преговора долазило и до криза, препирања и свађа, али то сматра нормалним када се отворено износе ставови.

-Сви ставови који су аргу-ментовани су и прихваћени. У овим преговорима ТЕНТ је преко мене дао пуну под-ршку преговарачком тиму, док је Милан Ђорђевић дока-зао снагу Синдиката ЕПС-а и

поднео цео терет ових прего-вора. Када су летос он и Ми-одраг Ранковић, председник Синдиката "Колубаре" јавно, у медијима подржали Закон о раду, урадили су једну од најбољих ствари у историји синдикализма. Бољи потез нису могли да повуку. Ви-шеструко нам се то врати-ло. Власт је била коректна, па је Министарство за рад и запошљавање прихватило чак пет наших амандмана, каже председник Синдиката

ТЕНТ-а.

Истичући да новчана средства у овом тренутку нису најважнија за раднике ЕПС-а, наш са-говорник издваја повећана давања за Фондове солидар-ности привредних друштава и Фонд солидарности ЕПС-а. Ова средства су изузетно важ-на јер различите тешке болести све чешће погађају и млађе и старије раднике и у "Колубари" и у ТЕНТ-у. Блажић наглашава да је најважније да су запосле-ни заштићени и да без спора-зума са Синдикатом, директо-ри неће моћи да доносе важне одлуке. Он подсећа да у про-цесу корпоративизације ЕПС-а више не постоје Скупштине привредних друштава, а да је већ именовано седам извршних директора. У циљу смањења трошкова, ускоро ће бити постављено и 36 директора сектора. Ни један од важнијих потеза неће бити могућ без са-гласности Синдиката.

Кроз разговор са Зораном Блажићем сазнали смо да запо-слени у ТЕНТ-у и "Колубари" имају пуно сличних пробле-ма. Наш саговорник је израз-ио наду да ће применом новог Колективног уговора бити задовољни и сменски радници у најважнијој српској термо-електрани, и да ће се коначно превазићи ситуације у којима је некима давано, а другима узи-мано, што је међу радницима створило велики раздор. Недо-статак резервних делова, спора реализација јавних набавки и хроничан недостатак запосле-них у производњи, заједнички су проблеми "термаша" и руда-ра.

- Без запослених преко ПРО

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА "НИКОЛА ТЕСЛА"


ТЕНТ-а наша електрана не би могла да функционише. Ако стварно желимо уштеде, њихов пријем би био прави потез. Смањили би трошко-ве за ТЕНТ, а њихове плате би биле веће, што би свима одговарало. Ипак, највећи проблем свих нас у ЕПС-у је наплата електричне енергије. Када би смо наплатили сву струју, биле би намирене све наше потребе. Дугује нам се око милијарду и 200 милио-на евра, чиме би без било чије

помоћи и кредита могли да направимо блок од 700 мега-вата, каже Блажић. Он нам је, такође, објаснио да је гашење Термоелектране "Колубара" у Великим Црљенима, које је требало да буде 2018. одложено до 2028. године. Образложење да ова електрана има малу сна-гу, а пуно запослених, и да са оваквом ценом струје није ис-платива, Синдикат није зани-

мало. О томе ће још бити раз-говора.

Блажић је изразио задовољство што је његовим доласком на чело Синдиката ТЕНТ-а сарадња између овог и Син-диката "Колубаре" битно поправљена, наглашавајући да треба да будемо сложни, јер смо упућени једни на друге.

-Морамо сви да будемо упос-лени, да нико не би добио от-каз. Само тако ћемо сачувати радна места и породицама обезбедити пристојан живот,

закључио је Зоран Блажић, председник Синдиката ТЕНТ-а.

Један од наших домаћина у ТЕНТ-у био је и Драган Костић, председник Фонда солидарности Синдиката овог привредног друштва и члан Управног одбора Фонда соли-дарности Синдиката ЕПС-а. У разговору за наш лист он је изразио задовољство што је новим Колективним уго-

вором предвиђено повећано издвајање средстава за Фондо-ве, јер је и сам у свом раду суо-чен са све већим бројем захтева за помоћ у лечењима. Посебна пажња посвећује се брачним паровима који се лече од сте-рилитета, за шта се издвајају велика средства, али је још веће задовољство успешност интервенција које се све чешће обављају у иностранству.

-Иако неки други синдикати нападају овај Синдикат упра-во због издвајања средстава за Фондове солидарности, трудим се да тај новац има праву намену. Рад Фондова је најсветлија и најхуманија тачка у раду Синдиката ТЕНТ-а и ЕПС-а, рекао је Костић.

Наш саговорник у Обреновцу био је и Дејан Којић, некадашњи синдикални повереник данас радник на хемијској припреми воде у блоку "А" Термоелек-тране "Никола Тесла". Он дели мишљење својих колега да је потписивање Колективног уго-вора велики упех, посебно када се има у виду актуелна поли-тичка ситуација.

- Био сам са Миланом Ђорђевићем у преговарачком тиму за Колективни уговор 2002. године, па знам колико је то тежак и одговоран посао. Нови документ је одличан за све који раде у производњи, у најтежим условима и под највећим притиском. И поред тога, многи ће га критикова-ти, што је најлакше. Треба имати снаге и изаћи на црту пред другу страну, стиснути "петљу" и борити се и одбра-нити своје ставове, поделио је са нама своје искуство Којић.

ДРАГАН КОСТИЋ


Објашњавајући процесе у реорганизацији "Електроприв-реде Србије" изразио је бојазан да је приватизација највећег јавног предузећа интерес вели-ких светских компанија, а не наше државе.

Овом приликом Дејан Којић

се захвалио председницима Синдиката ЕПС-а и "Колуба-ре", Милану Ђорђевићу и Мио-драгу Ранковићу, који су током мајских поплава, поред свих својих проблема, пружили не-себичну помоћ радницима ТЕНТ-а.

- То је Синдикат и то је со-лидарност! Морамо макси-мално унапредити односе наших синдиката, јер раније он није био онакав какав је требало да буде. И пре и по-сле 5. октобра 2000. године, раздвајале су нас неке глупо-сти и препуцавања. Наша два Синдиката треба да буду мак-симално сложна, а само тако нико нам ништа неће моћи. Надам се да ће се синдикал-ни представници састајати бар једном месечно, разгова-рати и сарађивати. Узајамно смо везани, па ће сутра исте муке да нас снађу. Чврсто заједништво Синдиката ТЕНТ-а и Синдиката "Колу-баре" је неопходно јер без њих ни Синдикат ЕПС-а нема снагу потребну да се сви за-послени у овој компанији за-штите, нити да ЕПС буде оно што јесте и што треба да буде, закључио је Којић.

Д. Матић

ПОГЛЕД НА ТЕНТ СА МОСТА

ДЕЈАН КОЈИЋ


Испред Синдиката "Услуга" потписник је председник Јован Ненадић, а испред Пословод-ства директор Драган Јевтић. Свој потпис на Колективни уговор ставио је и Славиша Макић, као председник Не-зависног синдиката "Колуба-ра-Услуга" који је репрезента-тивност стекао тек половином јануара.

У обраћању новинарима, после чина потписивања Колектив-ног уговора, Јован Ненадић, председник Синдиката "Колу-бара-Услуга", рекао је:

- Потписали смо Колективни уговор у задњи час, али ипак

у законском року, после на-порних и исцрпљујућих пре-говора. Водили смо рачуна да овај документ буде ваљан, у складу са Законом о раду и да буде прилагођен нашем Предузећу. Нови Колективни уговор не разликује се мно-го од претходног. Где год смо могли задржали смо погод-ности за запослене и сада је најважније да се поштује ово што смо потписали, на чему ће Синдикат апсолутно ин-систирати у сваком тренут-ку. Ако у међувремену буде неких законских измена, или се евентуално јави потреба за квалитативном доградњом

Колективног уговора, дого-ворили смо се да то урадимо кроз анексе. Захваљујем се овом приликом, пре свега, Стручној служби Синдиката "Колубара", која нам је струч-но и искуствено много помог-ла током преговора и израде овог, како се то често каже, "радничког устава". Од свега ипак је најважније да смо га потписали у задњем моменту, али у законском року.

Славиша Макић, председник новог Независног синдиката "Колубара-Услуга", истакао је следеће:

- Од почетка преговора, па

У ЗАДЊИ ЧАС

ПОТПИСАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР У "КОЛУБАРА-УСЛУГАМА"

У четвртак, 29. јануара, нешто пре 15,00 сати, потписан је Колективни уговор и у издвојеном Предузећу "Колубара-Услуге". Буквално у последњем часу, после

прилично тешких преговора овај, за све запослене веома важан документ, оверен је и верификован тројним потписима.

"УСЛУГЕ"


до потписивања Колектив-ног уговора, однос између Послодавца и Синдиката био је, по мом мишљењу, ко-ректан, што је резултирало и потписивањем овог доку-мента. Остаје сада да се свако слово Колективног уговора и примени.

- Од кад сам директор у "Ко-лубара-Услугама", ово је дру-ги Колективни уговор који сам потписао, рекао је ди-ректор Драган Јевтић у свом обраћању новинарима. Раз-лика је само у томе што је претходни потписан са пред-седником једног Синдиката

"Услуга", а сада имамо два репрезентативна Синдиката. Суштина самог Уговора није битно мењана, а ни начин преговарања. Имали смо до-бру сарадњу и разумевање и једног и другог Синдиката.

Свима нам је циљ био да

одрадимо нешто што је у ин-тересу и запослених и овог Предузећа. Све је у складу са Законом, а најважније је то да се овај Колективни уго-вор испоштује до краја. Ко-лективни уговор није само мртво слово на папиру, ако буде неких промена које неки нови законски прописи буду

налагали, договорићемо се. Битно је да постоји воља за дијалог између Синдиката и Пословодства. Ми треба да се поштујемо и уважавамо једни друге, јер ако тога нема, шта можемо да очекујемо од запо-слених у нашем Предузећу и од осталих?

Све то звучало је лепо и још лепше изгледало пред камера-ма. Оно што је оставило врло непријатан утисак, а на шта је управо у више наврата укази-вао аутор овог текста, јесте изо-станак уобичајеног међусобног честитања потписника Колек-тивног уговора на успешном окончању великог и веома важ-ног посла за све запослене, али и за функционисање Предузећа. Недостатак воље да једни дру-гима пруже руку, макар и сим-болично чак и у овој прилици која би требало да буде и пома-ло свечана, довољно говори о односима Пословодства и Син-диката. Зашто је то тако, треба они сами да се запитају, али и радници "Услуга".

З. Чолић

НЕСТАО ЈЕДАН ОРИГИНАЛПомало комична ситуација одиграла се после Конференције за штампу, када је примећено да недостаје један од шест оригиналних текстова тек потписаног Колективног уго-вора и то баш директору. У Предузећу у којем је једна од најважнијих делатности управо обезбеђење, вероватно је неко од новинара однео са собом потписани оригинал "да му се нађе". После кратке безуспешне потраге, наравно уз забавне коментаре, одштампан је нови текст и поново вери-фикован од стране потписника. З.Ч.

ЈОВАН НЕНАДИЋ

СЛАВИША МАКИЋ

ДРАГАН ЈЕВТИЋ


После више од месец дана пре-говора, 29. јануара 2015. године Синдикат "Универзала" пот-писао је са Послодавцем нови Колективни уговор. Комисију за преговоре чинило је пет чланова Синдиката, из сваког погона по један представник. То су: Дејан Цветковић, Го-ран Лукић, Ненад Пауновић, Драган Нинковић и Будимир Васиљевић.

Овај значајан догађај за рад-нике "Колубара-Универзала" био је повод за нови разговор са председником Синдиката, Дејаном Цветковићем.

- С поносом могу рећи да смо све оно што је било битно за егзистенцију и финансијско осигурање наших радника, одбранили. Сам почетак пре-говора није обећавао пуно. Међутим, како је време од-мицало, тако смо се прибли-жавали свом циљу, рекао је Цветковић.

Упућени смо сви у то да је "Колубара - Универзал" од 6. априла 2009. године у поседу немачке компаније "Континен-тал". Од тог тренутка, опстанак Синдиката био је увек под зна-

ком питања и константно под лупом. Како Цветковић каже, било је тешко радити она-ко како је рађено пре процеса приватизације. У 90 одсто при-ватних предузећа синдикати чак и не постоје, а ако и постоје, врло брзо се разбијају. На сву срећу и уз безрезервну помоћ и подршку Синдиката "Колуба-ре" и ЕПС-а, успели су да оста-ну јединствени и доследни.

Према речима нашег саго-ворника, највећи проблем у почетку преговора био је да менаџеру Свену Мајеру, који је прошле године постављен испред немачког "Континента-ла", објасне због чега су ставке које Синдикат тражи да остану у Колективном уговору толико битне. Јер, како наводи, они до-лазе из развијеног света где је све регулисано још пре 50 и 70 година, закони се неминовно

ДЕЈАН ЦВЕТКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА "УНИВЕРЗАЛА"

И "УНИВЕРЗАЛ" ПОТПИСАО "КОЛЕКТИВНИ"

"Све оно што је било битно за егзистенцију и финансијско осигурање наших радника, успели смо да одбранимо. Посебно сам поносан на чињеницу да смо Послодавце

уверили у то да су нам фабрика, њен опстанак и радна места запослених на првом месту", рекао је Цветковић.

ДЕЈАН ЦВЕТКОВИЋ


поштују, а пре свега поштује се радна снага, што у нашој држа-ви није увек случај.

- На срећу, господин Мајер од-лично је разумео наше захте-ве, а заједно са њим и госпођа Невена Јанковић која са Мајером дели дужност дирек-тора фабрике, као и Милена Јанковић. На сваком састан-ку и свакој ситуацији која је била непријатна за нас и ти-цала се односа Пословодства према запосленима, користи-ли смо реченицу "најскупљи запослени је незадовољан за-послени". Јер, да би радник дао свој максимум, да би во-дио рачуна о фабрици и ин-тересу послодавца, он мора бити задовољан. Што значи да нека његова основна пра-ва морају бити испоштова-на. Сва срећа па су Немци то одавно схватили, а ми би изгледа тек требало, истиче Цветковић и додаје:

- Посебно сам поносан на чињеницу да смо Послодав-це уверили у то да су нам фа-брика, њен опстанак и радна места запослених на првом месту. Као и да смо увек расположени за договор и сарадњу. Директору Мајеру је његов претходник приликом предаје дужности скренуо

пажњу на могуће проблеме са овим Синдикатом. Међутим, Мајер је врло брзо схватио да није тако и похвалио нашу коректност, као и велика залагања у корист запосле-них. Велико хвала господину Свену Мајеру и његовим са-радницима на разумевању и лепим речима, хвала на кон-структивним разговорима и на томе што су нам дозволи-ли да аргументовано бранимо све што је од великог значаја за наше раднике. На обостра-но задовољство, трудићемо се да увек са Пословодством нађемо заједнички језик, на-гласио је наш саговорник.

- Борили смо се аргументи-ма и конкретним подацима у жељи да одбранимо у цело-сти све што је битно и веза-но за финансијски део, каже Цветковић. У нечему смо успе-ли, у нечему нисмо. Било нам је јасно да не можемо само да тражимо, него и да дамо.

Сменски и ноћни рад остали су на нивоу од 26 одсто на ос-новну зараду запосленог. За-тим, сачували смо јубиларну награду која је била врло спорна. Позвали смо се тада на одредбу новог Колектив-ног уговора Синдиката "Ко-лубаре" и ЕПС-а, у који је

додата категорија јубиларне награде за 40 година стажа. Нажалост, овај предлог нис-мо сада успели да "прогу-рамо", што наравно не зна-чи да у будућности нећемо. Направљен је и озбиљан по-мак у смислу побољшања, а то је да у случају проглашења техничког вишка, наш рад-ник неће добити мање од 300 евра по години радног стажа.

Изгубили смо оно што смо у том тренутку оценили да мо-рамо због целе ситуације, а то је минули рад. У прошлом Колективном уговору, мину-ли рад био је плаћен 0,5 одсто, а нови Закон о раду донео је одлуку да буде 0,4 одсто за сваку пуну годину рада код Послодавца. Прихватили смо то као компромис на који смо практично били примора-ни. Оно што смо такође из-губили, то је да ће поједини радници имати један или два дана мање годишњег одмора. Такође, понеки дан мање у плаћеним одсуствима, али то није тако страшно јер у току године немамо много радни-ка који остварују право на плаћено одсуство на основу рођења детета, склапања бра-ка или болести ужег члана породице.

ДЕЈАН ЦВЕТКОВИЋ СА САРАДНИЦИМА ИЗ СИНДИКАТА


Једна ствар које смо се са великом "горчином у устима" морали одрећи јесте да наши пен-зионери на одласку неће као до сада добијати отпремнину у висини од три зараде, него две. Нажалост, и то је по Закону, па нисмо могли много да се бунимо.

По питању куповине угља на кредит Посло-давац није желео да разговара. Једноставно, компанија "Континентал" то ни у једној својој фабрици нема и не познаје овакав на-чин кредитирања запослених, истакао је Цветковић.

Имајући у виду целокупно стање у држави и стриктност у пословној политици приватне стра-не компаније у чијим је рукама "Колубара-Уни-верзал", Цветковић сматра да је ово оптимум права запослених који се у овом тренутку реално могао остварити.

- У ситуацији која потреса целу Србију, када су сва јавна предузећа у последњих годину дана претрпела смањење зарада, ми смо у предно-сти јер су наше плате остале исте. Исто тако, тврдим да смо једино приватно предузеће које има овако квалитетан Колективни уговор и да бенефите које смо имали и пре десет годи-на, нисмо изгубили. А све то не бисмо постиг-ли да није било квалитетног рада наших запо-слених и стопостотног извршавања задатака. Да је другачије, никада не бисмо могли да се боримо на овакав начин. Било ко од наших радника да оде сада у неку од фабрика "Кон-тинентала", био би у самом врху по питању способности, знања и квалитета рада.

А као највећи успех Синдиката "Колубара-Универзала" могу да истакнем јединственост и доследност. На Извршном одбору једногласно смо постигли сагласност да ћемо све што буде требало бранити на преговорима, бранити до "последње капи крви". Чак је разматрана и опција обуставе рада у случају да "крене по злу". Овом приликом желео бих да се захва-лим својим колегама, члановима Преговарач-ког тима. Размишљали смо као једна глава и савршено се допуњавали. Посебну захвалност упућујем Синдикату "Колубаре" који нам у сваком смислу пружа апсолутну подршку, ис-такао је на крају разговора Дејан Цветковић.

М. Јошанов

Kolubarski SINDIKALAC

"КОЛУБАРА - УНИВЕРЗАЛ"


Захваљујући огромним, ви-шемесечним напорима и преговорима председника Синдиката ЕПС-а, Милана Ђорђевића и председника Син-диката "Колубаре", Миодрага Ранковића са представници-ма Владе Републике Србије, коначно је издејствовано потписивање најбољег, за рад-нике најповољнијег до сада Ко-лективног уговора. То свакако доноси олакшање најпре рад-ницима у производњи који су се прибојавали шта ће бити са њиховим радним местима, али и већа права и заштиту коју им, по први пут до сада, гарантује управо држава.

Нови Колективни уговор, али и целокупна немила ситуација на Пољу "Д", била је тема за раз-говор са председником Син-диката овог копа, Миланом Станојевићем.

- Нови Колективни уговор је "осмица на лото-у", нагла-шава Станојевић. Мислим да овакав документ никада није било теже изборити и потпи-сати, а да су притом остваре-на незапамћено велика пра-ва радника у историји свих запослених у "Колубари" и ЕПС-у. Нарочито ако се узме у обзир целокупна тренутна ситуација у којој се налазе

и наше Предузеће и држа-ва. Свака част Ђорђевићу и Ранковићу, нико други у томе не би успео.

Током наредне три године, могу слободно рећи, да наши људи, наше колеге, а посебно они у директној производњи, могу бити спокојни. Јер, не-како се испоставило за ова два и по месеца прегово-ра да се највише секирају и осећају угроженима они који то најмање треба да буду, а то су производни радници. Од њих је за ово време стизало највише питања и позива. Са једне стране ми је драго што је

тако, значи да су ипак свесни тешке ситуације у којој се на-лазимо и брину о будућности Предузећа. Као човек и као њихов колега могу само да кажем- свака им част за то! А са друге стране ми је мно-го жао што толико брину, што су они, наши главни из-вршиоци у производњи, стуб Предузећа, дошли у ситуацију да себе виде као вишак у овој Фирми. Па, ако су они вишак, онда су вишак сви у држави! Зато им свесрдно поручујем да немају разлога за бригу, ис-такао је Станојевић.

Како наш саговорник даље на-

МИЛАН СТАНОЈЕВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ПОЉА "Д"

"ДОКЛЕ СМО ДОШЛИ.."

"Нови Колективни уговор је осмица на лото-у. Остварена су незапамћено велика права радника у историји свих запослених у Колубари и ЕПС-у.

Кад год кажем да је стање на Пољу "Д" катастрофално, некако ме свако наступајуће време у томе демантује. Значи да од горег увек има горе", рекао је Станојевић.

МИЛАН СТАНОЈЕВИЋ


води, сваки запослени моћи ће да добије примерак Уговора и тачно види шта је остварено и добијено. Такође, први пут је Колективни уговор потпи-сан са државом као власником "Електропривреде Србије" што му још више даје на важности и значају.

- Од сада ће сваки запослени у овом Предузећу морати да поштује одредбе Колективног уговора. То наглашавам, каже Станојевић. Сви, почевши

од, на пример, Симе Каури-на (Симић Зорана), помоћног радника на повратном бубњу Петог система, па до дирек-тора ЕПС-а. Пред нама син-дикалцима стоји тежак посао да обезбедимо строгу приме-ну одредаба, али уопште не сумњам да ћемо у томе успе-ти.

Нарочито бих желео да по-ручим свим запосленима на Пољу "Д" да строго воде ра-чуна о томе како извршавају

и воде своје послове. Морају бити одговорни, морају до-лазити на време и поштова-ти све радне обавезе. Нека забораве на то да им било ко може дозволити да понесу једну бусику јаловине са овог копа, а камоли неки метални, електро део, гориво и остало. Морају строго водити рачу-на и из Предузећа излазити "празних џепова". Више нико по том питању нити може нити жели да их спашава и ту више разговора нема! Нека долазе на време, раде свој по-сао како треба и нема бојазни шта ће им руководилац рећи. Треба наравно да мисле и о свом здрављу, о својој безбед-ности, али и да квалитетно одрађују посао. Ваљда су зато и дошли овде. Свакоме ко ради деси се понеки пропуст, ненамерна грешка и у так-вим ситуацијама гледаћемо да безрезервно помогнемо. Али, о томе пре свега треба да воде рачуна руководиоци као најодговорнији и за рад и за безбедност запослених, нагла-сио је Милан Станојевић.

Према нашим сазнањима, на Пољу "Д" има страховитих притисака од стране Пословод-ства, како на руководећи кадар тако и на директне извршиоце у производњи. Чини се да је по томе, али и још много чему ситуација на овом копу врло специфична.

- Кад год кажем да је стање катастрофално, некако ме свако наступајуће време у томе демантује. Значи да од горег увек има горе, каже Станојевић и додаје:

Као човек и као синдикални повереник, питам се како је

СЛИКА ДОВОЉНО ГОВОРИ

НЕДОСТАЈЕ ПОМОЋНИХ РАДНИКА, БРАВАРА, ЕЛЕКТРИЧАРА, ВУЛКАНИЗЕРА...


могуће да смо ми на Пољу "Д" дошли у овакву ситуацију каква јесте и докле то уопште може да иде...? Ово је неко ко-лективно лудило. Дошли смо у ситуацију да нико више не ваља- не ваља директор, не ваља технички директор, не ваљају људи из "Припреме", из радионица, вулканизери, не ваља управник Машинске службе, Електро службе... Не ваља нико!

У "Припремним радовима" било је током прошле годи-не 168 померања и преко 60 реконструкција. Па да ли је онда могуће да неко може да прође поред групе људи из "Припреме" и каже "шта ра-дите лудаци"?! Притом Лада "Нивом" пролазе сами и неће да превезу човека са једног дела копа на други. Руково-диоци о којима причам сами ће се препознати, нема потре-бе да их именујем.

Питам се да ли је могуће да су сви радници на Пољу "Д" криви што одлагач 6 већ пола године нема пут? Како доћи до система ако се неко повре-ди, ако се, не дај Боже, запа-ли? Сви знају да је на Пољу "Д" тренутно ангажовано де-вет булдозера. Од тога су три кинеска, два стара преко 25 година и један "тегејац" из Крушевца. Раде четири цево-полагача и једна утоварачи-ца. Је л’ могуће да један ова-кав коп са осам система може да функционише са оваквом механизацијом? Годину дана један једини камен није до-теран на Поље "Д"! Као да су сви одједном заборавили мајске поплаве када је само овај коп од целе "Колубаре" могао да произведе макар

неку тону угља. Сада ништа не ваља. Притисак који се врши на руководећи кадар преноси се наравно и на запо-слене. А тај исти руководећи кадар није пао с Марса, све су то људи са преко 20 година стажа који су овде поникли и радили у најтежим услови-ма. Па да ли је онда нормално да један виши руководилац каже:"Немојте да ми тражите камен, како вас није срамо-та!". Или "Ко вам даје за пра-во да тражите превоз?!", а тај исти превоз обавља се једним возилом у које уђе по триде-сет људи. Једном су једва спа-сили човека који је већ био у возилу и висио 30 метара док су га колеге држале, огорчено прича Станојевић и додаје:

- Нема више смисла овако се понашати и кривити радни-ке за све. Стварно скрећем пажњу руководиоцима који долазе на Поље "Д" да воде рачуна шта причају, а погото-во шта раде.

И поред свих ових недаћа које наш саговорник наводи, производња како-тако тече. Међутим, највећи проблем и даље представља недостатак радне снаге.

- Чини ми се да се на Пољу "Д" изгубио главни ресурс, а то је човек, мајстор, каже Милан Станојевић. Према систематизацији радних ме-ста сваки систем требало би да има главног пословођу, а у "Припремним радовима" тре-бало би да буде 150 помоћних

НЕМА ЉУДИ


радника. Тренутно их је само 60. Такође, шема каже да овај коп треба да има управника, а ми га немамо. Немогуће да од толико инжењера на Пољу "Д" не може да се изабере један који ће бити управник. Осим тога, маса људи одлази у пензију, а нових радника који ће доћи на њихова места, нема. Још пре годину дана отишли су главни деспече-ри и нико до сада није добио њихова решења. Послата је по том питању хрпа захтева које из Пословодства враћају уз коментар "дорадите".

На Петом систему, рецимо имамо једног бравара у сме-ни, а сви знају да је ролна на повратном бубњу тешка 90 кг, колико често нема ни сам бравар. Волео бих да ми неко објасни како ће тај човек сам да је замени...

Затим, на угљеном систему, који је дуг седам километара, раде само један бравар и један електричар. А онда се, као, нађе неко решење, па доведу надзорнике из радионица који траже где је неки квар или грешка и о томе обавештавају електричаре. Зна се добро да

по пропису електричар треба да обилази систем. Надзор-ник иде на багер и долази тек ако електричар има проблем. Сад је све контра. Надзорни-ци из радионица остављају свој посао и обилазе систем, а електричари седе и чекају да их неко позове да интерве-нишу. А да не говорим о томе да нема превоза, него иду пе-шице, јер нема УАЗ-а, нема "скочка", ма нема ничега, то већ и птице на грани знају! Људи из радионица долазе и раде дан и ноћ, нико их не пита да ли могу, да ли су здра-ви, имају ли неки проблем. А онда кажу како не могу да им плате прековремени рад. Ма ко то и зашто не може да пла-ти, зашто их онда зову?!, пита се наш саговорник.

У даљем разговору Станојевић опет напомиње да ће ступањем на снагу новог Колективног уговора сви морати строго да се придржавају одредаба, што нарочито важи за руководи-оце. Према његовим речима, већ неко време јавља се велики број запослених у производњи који од синдикалаца траже правну помоћ и подршку у ре-

шености да туже поједине из руководећег кадра.

- До сада смо све то нека-ко држали под контролом. Међутим, увидели смо да људи имају право. Не туже Предузеће, туже појединце који могу слободно да наста-ве по старом ако им одговара да се то дешава. Осим тога, Синдикат "Колубаре" има могућности да директно пре-ко Владе Србије санкциони-ше све оне који мисле да су "Богом дани". Па, ако неко мисли да је јачи и већи од државе, нека ради како хоће.

Рекао бих још само ово за крај- жао ми је што се овак-ве ствари догађају на овако значајном копу, што поједини људи који су потекли одав-де причају такве ствари и вређају раднике. Ево већ смо дошли у критичну ситуацију, а то је да се нико од запосле-них више не жали... Па нека се они који греше, а мисле да могу да "ведре и облаче", сами запитају зашто је тако, закључио је Милан Станојевић.

М. Јошанов

ОДЛАГАЧ 6 НА ПОЉУ "Д" БЕЗ ПРИСТУПНОГ ПУТА

БАГЕРСКА ПОСАДА ПЕШАЧИ ДО ОДЛАГАЧА, ВЕЋ МЕСЕЦИМА СВАКИ ДАН, 2.5 КИЛОМЕТАРА НА ПОЧЕТКУ И ИСТО ТОЛИКО НА КРАЈУ СМЕНЕ


Недеља је, први фебруар. Киша је падала током ноћи и пада још увек. Ситна, досадна, стварајући утисак као да ника-да неће стати.

Дан је за Поље "Д". Ништа ни-када није случајно, па ни овај одлазак на коп. Све је избор, увек само избор, колективни или лични.

Наизглед нов УАЗ. Док кишне капи добују по лименом крову, питам возача колико прелази у смени. Каже, сто до 200 киломе-тара, по копу, у смени, како кад. Нема довољно оваквих возила, па се неколико исправних мак-симално експлоатише и раубује, јер се само возачи мењају на њима. Зато наизглед нова ма-шина има огромну пређену километражу и то углавном по скоро непостојећим путевима огромног копа, Поља "Д". Уз то, један податак изазива не-

верицу. На питање зашто су усред зиме на УАЗ-у летње гуме, помишљајући да на ко-пове зимске уопште и нису стигле, возач каже да има зим-ских гума у магацину, али их не дају. Како је то могуће...?!

Са летњим гумама сваки дан у копу, кроз блато, воду и снег… Kолико је потребно муке да возач у најтежим зимским ус-ловима управља теренским, неопремљеним возилом и да се људи превезу до одредиш-та...? Колико се уништава ма-шина у сталним покушајима да се са летњим гумама изву-че кроз блато, кроз коповско пространство и беспуће...? За-што "цркавају" лежајеви, по-луосовине, мотори, мењачи...? Зашто се чувају зимске гуме?! Вероватно за лето, па шта је то чудно за нас!

До "глодара" 9 некако и сти-жемо. Даље се иде "пјешке".

Ситуација кад се погледа уоко-ло, благо речено, катастрофич-на. Пети круг пакла. За неког ко је скоро 25 година провео у смени, на систему, управо на овом копу, радни услови делују

УКРАТКО СА ПОЉА "Д"

У ПЕТОМ КРУГУ ПАКЛА

Ни слике не могу дочарати поглед уживо на услове у којима људи и машине остварују производњу на Пољу "Д". За не веровати сопственим очима...

УАЗ СА ЛЕТЊИМ ГУМАМА

ПОЉЕ "Д" "ГЛОДАР" 9 И ЕШ29


поражавајуће. Неко би рекао- тиха језа. Не, то је гласна језа.

Највећи багер, моћни "глодар" 9, који је у добрим условима чистио све пред собом и носио производњу откривке у рекор-дним цифрама, баш на овом копу, спутан је, заробљен, ско-ро заглављен у очајним радним условима. Невиђене количине блата свуда около, оде која куља са зеочке стране на сваком ко-раку, провлачећи се подземним слојем шљунка из корита Пеш-тана, атмосферске падавине...

"Деветка", са спуштеним вели-ким транспортом, стоји... Људи чисте, оно мало људи са систе-ма, њих неколицина. Чисте по киши.

Даље испред, "глодар" 8. До њега се може доћи само ши-ном или траком. Пута нема и немогуће га је направити. Нема булдозера, а и да има, где одгу-рати блато?

Између два роторна багера, на пола траке Б23, ЕШ 29 вади блато из вртаче испред себе и баца га у блато са бочне стране. Испред, огромна вода, читаво језеро мутне воде која стално надолази. Треба припремити

трасу за радијално померање трачног транспортера Б23, на који "глодар" 8 треба да товари ископани угаљ.

Трака је пресечена, треба да се ради прво продужетак, па онда "рукање". У даљини, у правцу којим треба пешачи-ти, "угљени" багер, "глодар" 8, копа жути песак. Ради у де-блокади и пребацује јаловину преко траке. Отвара простор за њено продужење на повратном делу.

,,Осмица,, мало ради, накипа гомиле до самог трачног транс-портера, онда стаје и чека да четири булдозера разгрну те гомиле и одгурају материјал у оближњу вртачу, преко 30 ме-тара дубоку. Два моћна "катер-пилара" и "дреста" гурају пуне плугове. Кинески булдозер такође ради поред њих и делује као играчка. Главни рударски пословођа, Брана Благојевић, показује им рукама и усмерава, нервира се, а и он сигурно не-рвира руковаоце машина. Ипак, посао некако одмиче. "Осми-ца" опет креће, багер за угаљ, копа песак. Зуби на кашика-ма, предвиђени за откопавање угља, сведени су на минимум,

САМО ТРАКОМ ДО "ОСМИЦЕ"

ДРАГАН ЈОВИЧИЋ ИИВАН ПЕТРОВИЋ

ЧИШЋЕЊЕ И ПО КИШИ

"МАШИНЦИ"


песак их је скоро "појео". Кад буде продужетак траке, биће и сервис на багеру. "Осмица" ће добити нове зубе и закопаће от-кривени угаљ испред себе који потом, истом траком на коју се утовара и ископани угаљ са Поља "Б", иде у "Прераду".

Да је стање на овом копу дале-ко од редовног јасно показује и чињеница да је и шеф БТУ система на плануму испред ба-гера, да је шеф ЕШ-ева ту, да су координатор на угљу, тех-нички директор и директор копа такође на терену. Да на Поље "Д", управо због тешке ситуације долазе и суботом и недељом.

А на Пољу "Д", на осам произ-водних система, распоређено је укупно девет булдозера,

од тога три кинеска... И како остварити производне планове који, по оцени компетентних стручњака, нису реални у ова-ко тешким и сложеним усло-вима, са овако малим бројем и оваквим машинама "Помоћне механизације"?

Када се остварење задатих про-изводних биланса гледа процен-туално, узимају ли се у обзир ус-лови производње, материјалне и људске могућности, или се од тога ништа не уважава ни кад се планови праве, ни кад се реализују...? И како да се реализују...?

Много је питања која знамо да треба и где треба поставити. Знамо и коме. А знамо већ и од-говоре...

З. Чолић

"ГЛОДАР" 8

4 БУЛДОЗЕРА ОД УКУПНО 9 НА ПОЉУ "Д"

ТЕШКО И НА СИСТЕМУ ЕШЕВА

26 Kolubarski SINDIKALAC26 Kolubarski SINDIKALAC

Колико је тешка ситуација на свим коповима, говори и податак да до одлагача 3 на Пољу "Б" већ два месеца нема пута. Одлагач већ осам месеци кипа откривку не померајући се из места. Багерска по-сада сваки дан пешачи око километар и по у једном и исто толико у другом правцу, на почетку и на крају смене. Због тога систем у међусмени стоји око 40 минута, јер запослени морају да пешаче од половине трачног транспортера А-9 и целом дужином транспортера Б-24 и Ц-4.

Када ће, како и са којим машинама "Помоћне механизације" пут бити пробијен до одлагача 3 не зна још нико од запослених на овом систему. Било шта да се деси, тешко да би и хеликоптер могао да помогне. "Нека нам је Бог у помоћи", кажу радници на овом багеру.

Треба ли на то још нешто додати?

З. Чолић

НА ПОЉУ "Б"

ОДЛАГАЧ 3 "ОДСЕЧЕН ОД СВЕТА"


Те вечери на багеру, који је са откопавањем угља почео 26. децембра, радила је Д смена. У срдачном и отвореном разгово-ру, радници су упознали пред-седника Синдиката Ранковића и директора "Колубаре" Грчића са тренутним стањем на "Там-нави".

Током разговора са радници-ма, председник СОК-а Миодраг Ранковић истакао је да су у ио-нако тешкој ситуацији у целој

НОВОГОДИШЊЕ ВЕЧЕ НА "ЗАПАДНОМ ПОЉУ"

ДИРЕКТОР "КОЛУБАРЕ" И ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА СА

РУДАРИМА

У ноћи уочи Нове године, 31. децембра, посаду новог багера "глодар" 5 на "Тамнава-Западном пољу" посетили су Миодраг Ранковић, председник Синдиката и Милорад

Грчић, директор ПД РБ "Колубара".

"ГОЛДАР" 5 НА "ТАМНАВИ - ЗАПАД"

СА БАГЕРСКОМ ПОСАДОМ


држави, незапамћене поплаве представљале велику опасност по "Колубарине" копове, а по-себно на "Тамнави-Запад", која је претрпела највећу штету. Тада се показало да у појединим Министарствима има и оних који уопште не знају где је "Ко-лубара" и како се у њој ради.

- Било је тада и предлога да радници са поплављених ко-пова иду на плаћена одсуства. По томе се видело да они који су тако нешто предлагали не знају колико овде има по-сла, посебно кад неки багер не ради. Најлакше је кад сви багери раде, јер то значи да је све у реду.

На сву срећу, успели смо да се извучемо из ове тешке ситуације. Добро је што је овај багер закопао прве тоне угља, сада је много лакше, ре-као је, између осталог, Миодраг Ранковић.

Директор "Колубаре" Милорад Грчић изразио је све похвале на рачун радника који су испум-павали воду на "Тамнави", а за-тим додао:

- Оно што обезбеђује стабил-

ност у енергетици, али и пла-те запосленима у "Колубари" јесте производња угља. Без те производње нема ни "Ко-лубаре". Да нам се не би по-новиле овакве несреће, инси-стирао сам да се уложи новац у обезбеђење свих насипа, јер никад се не зна шта може да се деси. Са измештањем целе Колубаре и Пештана дефинитивно ћемо обезбеди-ти да "Колубара" као фирма опстане и обезбеди сигурну будућност.

Потом су се председник Син-диката Ранковић и директор Грчић обратили присутним но-винарима.

- Ова година била је врло тешка за "Колубару", посеб-но због свега онога што нас је задесило током незапамћених поплава, рекао је Миодраг

Ранковић. Велико признање заслужују радници за све оно што су издржали, за сав рад и труд који су уложили и улагаће и убудуће.

Имамо много објеката који су извађени из воде, још не-колико багера је у води, све то треба оспособити и врати-ти у нормално стање. Ипак, очекујемо да ће у другој поло-вини 2015. године сви копови радити као пре поплава.

Ситуација јесте тешка, биће тешка и 2015. године, али посао се обавља и радници редовно примају плате, које сигурно нису довољне за ово-лики уложени рад. Тешко је радити на угљеним системи-ма и зими на -15 степени, али и лети на +40 степени.

Уз честитке поводом празни-ка и жеље за добро здравље и срећу, Миодраг Ранковић пору-чио је радницима да се чувају, да би било што мање повреда и да не раде послове за које про-цене да су веома ризични, јер људски живот је највреднији.

У свом обраћању представни-цима медија, директор Мило-рад Грчић, између осталог, ис-такао је и следеће:

- Производња угља покре-нута је на свим "Колубари-ним" коповима и то на веома озбиљном нивоу, чак око 90 одсто од плана. Ово Предузеће

ИСПРАВКАУ 138. броју "Колубарског синдикалца", у тексту под насло-вом "Човек вреди док ради", објављеном на страни 28, греш-ком је написано "био сам" уместо "нисам био члан Кому-нистичке партије". Због ове грешке, извињавамо се нашем саговорнику, као и читаоцима. Редакција

МИОДРАГ РАНКОВИЋ


представља веома важан чи-нилац у енергетском систему Србије јер, подсећања ради, свака друга сијалица светли захваљујући лигниту из "Ко-лубаре", а свака четврта од лигнита са "Тамнава-Запад-ног поља".

Овај површински коп највише је страдао у мајским поплавама, али захваљујући залагању Премијера и Владе Републике Србије, а највише запослених у "Колубари", пре свега рудара, успели смо да смањимо ниво воде за 24 ме-тра. Испумпано је скоро 140 милиона кубика воде и тај посао се наставља, тако да очекујемо да ће бити завршен у првих месец и по дана 2015. године.

Директор Грчић посебно је на-гласио да је надљудским на-порима запослених постигнут огроман успех и покренута производња на "Тамнави- За-пад".

Како је истакао, у "Колубари" процес производње нема пре-кида, траје 24 сата свих 365 дана у години. Само тако се може

очувати енергетска стабилност земље, па грађани са те стране немају потребе да брину.

Када је реч о будућности "Колубаре", директор Мило-рад Грчић рекао је да постоје озбиљни планови. Постоји пуно разумевање од стране руковод-ства ЕПС-а и Владе Србије.

- И сам Премијер, који је то-ком 2014. године три пута посетио "Колубарине" повр-шинске копове, дао нам је максималну подршку, тако да ћемо током 2015. и 2016. го-дине вратити "Колубари" сјај

који је некада имала и који заслужује. Такође, радићемо на повећању ефикасности и модернизацији копова, чиме ће се обезбедити дугорочна стабилност овог Предузећа, истакао је директор Грчић.

На крају свог обраћања при-сутнима, уз најбоље жеље по-водом празника, директор Милорад Грчић захвалио се ру-дарима "Колубаре", који су по-казали велику пожртвованост, не гледајући на радно време.

Д. Катић

МИЛОРАД ГРЧИЋ

НОВОГОДИШЊЕ ВЕЧЕ НА "ТАМНАВИ - ЗАПАД"


Прослава Дана возача и механи-чара "Помоћне механизације" и ове године, 16. јануара оку-пила је бројне званице у "Прерадиној" кантини у Вре-оцима. Већ по традицији, уру-чена су признања најбољим возачима и механичарима који су се својим радом истакли у претходној години. Пригодне поклоне добили су и радници који су током 2014. године от-ишли у пензију.

Тим поводом разговарали смо са Љубишом Радовановићем, председником Синдиката "Помоћне механизације", који нам је објаснио да је, због кри-зе, одзив званица овога пута можда био мањи него ранијих година, али и да је прави успех организација овакве прославе која окупља запослене из свих делова "Помоћне" од Рудова-ца до Тамнавских копова. Овај величанствени скуп окупио је око 450 људи из свих радних јединица и радионица. Титулу

најбољег сваке године понесе радник којег међу собом изабе-ру колеге, а то је, по неписаном правилу неко ко се својим ра-

дом и колегијалношћу истакао. Директори и пословође на овај избор немају утицај. За сваку похвалу је и чињеница да из

ВОЗАЧИ И МЕХАНИЧАРИ "ПОМОЋНЕ" ОБЕЛЕЖИЛИ СВОЈ ДАН

НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ

-На одлично организованој прослави окупљено 450 људи. –Стање и у "Помоћној механизацији" се постепено поправља, стижу нове машине и возила.

ЉУБИША РАДОВАНОВИЋ

ДЕСАНКА ЖИВКОВИЋ СА КОЛЕГИНИЦАМА И КОЛЕГАМА ИЗ "УГОСТИТЕЉСТВА"


"Помоћне" никада нико није отишао у пензију без испраћаја. Средства за ову прославу обезбеђују и синдикат и по-словодство, а делом учествују и запослени. Ипак, све ком-плименте за организацију и услугу, председник Синдиката "Помоћне механизације" упу-тио је Десанки Живковић, ше-фици кантине у "Преради".

- То је изузетно вредна и спо-собна жена. Захваљујући њеном максималном залагању и организацији про-слава је била на високом ни-воу, а ни овог пута нико није отишао незадовољан, каже Радовановић изразивши наду да традиција овог догађаја у наредним годинама неће бити прекинута.

Овом приликом са првим чове-ком Синдиката "Помоћне" раз-говарали смо и о стању у овом делу "Колубаре", које је после прошлогодишњих поплава било веома тешко. Пуно маши-на било је буквално потопљено, посебно на "Тамнава-Западном пољу". Незавидна ситуација била је и на коповима "Велики

Црљени" и Поље "Д". Стање се постепено поправља, и поред тешкоћа које носи финансијска криза набављају се нове маши-не.

- Ем смо имали катастрофу са поплавом, ем смо изгубили машине. Обим посла се битно повећао, јер су били угрожени и булдозери и тешка рударска механизација. Муке су нам задавале и јавне набавке за резервне делове, па смо тако због најобичнијих ситни-ца заустављали возила. Чак је и Синдикат плаћао неке мање делове да машине не би стајале месецима док тендер не прође. Једна количина де-лова за ровокопаче, булдозе-ре и камионе стигла је пред крај 2014. године, тако да смо неке од тих машина "подигли на ноге". Може се рећи да је и поред свих недаћа прошла година за нас била усшеш-на јер нам је стигла и нова механизација. Подмлађени смо технички за десет нових булдозера, два хидраулична цевополагача, три ровокопа-ча, од тога су два гусеничара

и један точкаш. Стигао је и један скип, три дизалице по 30 тона, 22 УАЗ-а, од тога је 12 класичних, шест "скочка"’и четири мини-буса, четири возила за масовни превоз марке "Камаз", десет МАЗ камиона кипера и два сани-тета ФИАТ "Дукато". Крајем јануара биће отворен тендер и за још шест булдозера, за које се надамо да ће нам стићи у првом кварталу. У овој годи-ни требало би да стигне још 16 ГАЗ-ова, две цистерне за гориво, две цистерне за воду, два комбинована возила, један вучни воз. И поред тога, у припреми је документација за набавку још 17 ГАЗ-ова. Са тим бројем возила "Помоћна механизација" моћи ће да од-говори свим захтевима копо-ва и поред повећаног обима посла, рекао је Радовановић и нагласио да је зачуђен што су и поред лошег искуства од пре 15 година, поново набављена три булдозера кинеске производње. Према његовим речима, те ма-шине немају ни снагу ни квали-тет који би задовољили потребе копа. Кварови им почињу још у

ДИРЕКТОР "ПОМОЋНЕ" АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ СА ГОСТИМА


гарантном року, па су више времена у радионицама на по-правци, него на терену. Цена им јесте нижа, али много краће трају од „дресте“ или „катер-пилара“ који су за наше услове непревазиђени и са којима ки-нески булдозери не могу ни у чему да се пореде.

У претходном периоду у "Помоћној механизацији" било је пуно посла. У радионицама овог дела "Колубаре" раде се

генерални ремонти машина које су биле потопљене у по-плави. Радовановић каже да је велики број већ поправљен, па се очекује да ускоро почну са радом.

- Како се која поплављена машина допрема, аутоматски иде на ремонт. Морам да на-гласим да се сви сервиси и ра-дови који их прате обављају у радионицама "Помоћне"’. Ни један посао није урадио

неко са стране, све су обавили наши мајстори. Једини про-блем су резервни делови. Ве-лика количина је стигла, али се доста тога у току рада и потроши. Највише муке било је са "газовима". Много их је било у квару, па смо били у ситуацији да их је више стајало него што је радило. Делови су стигли пре месец и по дана. Од те количине ипак не можемо да поправимо сва

ИСПРАЋЕНИ ПЕНЗИОНЕРИУ пензију је испраћено 15 радника "Помоћне механизације". Из Ауто гараже у Рудовцима Милутин Васић из теренског и Милутин Радивојевић, Мирослав Ивановић и Светлана Пантелић из теретног саобраћаја, као и Слободан Којић и Златко Сарић из погона одржавања возила. Из теретног саобраћаја Ауто гараже у Зеокама испраћени су Живомир Јовановић, Миладин Сајић и Милорад Ђурић, а из Ауто гараже "Тамнава" Негослав Марковић из теренског саобраћаја, Радиша Бабовић, Момчило Павловић, Здравко Томић и Милорад Милановић из теретног саопбраћаја и Жарко Петк овић из погона одржавања возила.

ПРОСЛАВА ДАНА ВОЗАЧА И МЕХАНИЧАРА


возила јер их је много било заустављено, прича о стању у "Помоћној" председник Син-диката наглашавајући да је највећи проблем са недовољно извршилаца. Наиме, да би производња на коповима функ-ционисала, ангажовање маши-на се договара по годишњем плану.

- Да би све захтеве покри-

ли морамо имати довољан број људи, узимајући у обзир њихове годишње одморе и остале потребе. Увек се ис-постави да имамо мали број руковаоца или возача, који су нам највећа бољка. Попра-вимо машину, а не можемо да формирамо смену јер нема довољно руковаоца. Поправи-мо возило за масовни превоз, а не можемо да га користимо

зато што недостају људи. Оде човек на одмор, а ми немамо замену. Са пријемом возача са уговора "Услуга" на "Ко-лубарин" уговор, изгубили смо возаче, јер у нашој шеми за њих није било места. Про-блем је и са прековременим сатима које наши возачи по природи посла праве. Теш-ко могу да их наплате, а не могу да одседају, јер нема ко

НАГРАЂЕНИЕпитете најбољих возача и механичара у 2014. години понело је 12 запослених. Најуспешнији возач масовног превоза је Драган Пешић из Рудоваца, а најбољи возачи теренског саобраћаја Бранко Стевановић из Рудоваца и Горан Милинковић из Ауто гараже "Тамнава". Награђени возачи теретног саобраћаја су Стојан Чоловић из Рудоваца, Милован Новаковић из Ауто гараже "Зеоке" и Драган Матић из Ауто гараже "Тамнава", док је најбољи возач ауто-дизалице Саша

Петровић из Зеока. Радом су се истакли и аутоелектричари Милан Марковић из Ауто гараже "Рудовци", Владимир Милић из Ауто гараже "Тамнава" и Марко Мијатовић из Ауто сервиса "Вреоци". Награђени бравар је Горан Алимпијевић из рудовачке A уто гараже, а најбољи механичар Драгослав Танасковић из Ауто гараже "Зеоке".

34 Kolubarski SINDIKALAC34 Kolubarski SINDIKALAC

да их мења. Још од клизиш-та у Јунковцу, преко попла-ва и свакодневних послова накупили су пуно сати јер су максимално били анга-жовани, радећи и по 24 сата без прекида. Када би сви они искористили слободне дане, "Помоћна" би морала да ста-не, толико имају прековреме-них сати. Људи су радили и то не може нико да им избрише. И поред тога, они не праве проблеме већ су и даље у пот-пуности посвећени свом по-слу. Нереално је и није уреду што им је укинута наплата, истиче Радовановић и додаје да овај Синдикат чини све да

се радна места хуманизују и побољша радни амбијент ру-коваоца и возача. Посебна при-ча је недостатак радних одела. Већина њих је још 2006. годи-не добила кожне јакне, за које је норматив осам година. У међувремену, јакне су се поха-бале, а возачи нису добијали ни њих ни зимска одела. У овој ситуацији нашло се 500 људи, па је Синдикат инсистирао да се проблем реши. Чак и меха-ничари раде у својим оделима и обући, јер због услова рада на-рочито цокуле брзо страдају. У магацину опреме нема, а тражи се да се ради по прописима. Јер због не поштовања истих, рад-

ник може да заради и пријаву.

Због професионалних обољења која радници "Помоћне" зарађују на својим рад-ним местима, рекреација и рехабилитација у организацији Синдиката, права су вред-ност. Зато је у прошлој години највише интересовања било за бањом Трепча и Ковиљачом. Велика заинтересованост била је и за превентивно-рекреатив-не одморе. У договору са запо-сленима, расподела се обави по утврђеним критеријумима и углавном без примедби.

Д. Матић

Закључно са 2. фебруаром ове године, "Колуба-рине" пумпе излиле су из поплавама створеног језера на "Тамнава-Западном пољу" 70 милиона кубика воде, а холандске 87 милиона кубика, што укупно износи 157 кубних метара. Остало је да се испумпа још између 40 - 50 милиона ку-бика.

Треба нагласити да се дневно испумпа око 800 хиљада кубних метара воде, што значи да се ниво воде сваког дана обара за 30 до 35 центи-метара.

Кота воденог огледала 2. фебруара била је на 42,36 метара. Почетна кота, у тренутку кад је по-чело испимпавање, била је 71 метар.

Из воде су ослобођени сви роторни багери, одно-сно, "глодари" 1, 3 и 4. Такође, ослобођен је и од-лагач 3.

У води се још налазе ведричар, одлагач 4 и ЕШ 4, као и неколико погонских станица.

З. Ч.

ИСПУМПАВАЊЕ ВОДЕ НА "ТАМНАВИ-ЗАПАД"


На "Тамнава - Западном пољу", девет месе-ци после, за овај коп катастрофалне поплаве у буквалном смислу речи, проблема има и суви-ше. Огромна количина воде која се тада улила у најпродуктивнији "Колубарин" угљенокоп и од њега направила друго по величини вештач-ко језеро у Србији, нанела је непроцењиву штету рударској механизацији. Запослени на "Тамна-ви" већ месецима раде на отклањању и санацији штете, суочени са проблемима недостатка ре-зервних делова, алата, заштитне опреме, возила за масовни превоз...Покретање производње на угљеном систему, 26. децембра прошле године, и недавно потписивање Колективног уговора, уне-ли су додатни елан и наду рударима са овог копа.

Драган Продановић, шеф радионице за одржавање трачних транспортера, за наш лист каже: - Запослени у машинској служ-би предузимају све што је у њиховој моћи на пословима поправке и регенерације опреме са објеката, багера, станица, претоварних уређаја. Тренутно је највише посла на заме-ни и репарацији лежаја на машинској опреми. Они који су били на бубњевима или редукто-рима били су подмазани одговарајућим мази-вима и њима вода није нанела велику штету. Проблема има на малим лежајевима којима је због недостатка уља оштећен термички слој и лежајевима на ролнама чији ће се недоста-ци видети тек када буду у функцији и радили под оптерећењем. Продановић каже да је посао на лежајевима огроман јер нових нема довољно, док ће се мане репарираних тек видети. Пре-ма његовом мишљењу, потребна је већа опрез-ност при набавци нових јер поред веће цене, квалитетнији лежајеви дуже трају и праве мање

застоје. Недостатак важних алата и резервних делова по магацинима хроничан је проблем, а ништа мања мука није ни са возилима за масов-ни превоз запослених. Наш саговорник истиче да је недопустиво да запослене у четири радионице опслужују само један "скочко" и "газ". Проблеми са заштитном опремом били су велики и пре по-плаве, а сада у великим пословима санације ма-шина, они су још више дошли до изражаја.

Зоран Марковић, заменик председника Син-диката "Тамнава-Западног поља", од обиља про-блема на овом копу издваја од појединаца непра-ведно створену слику после поплаве, да људи овде ништа не раде. Напротив, пуно посла и то најтежег било је и за физичке раднике и за бра-

СА "ТАМНАВА - ЗАПАДНОГ ПОЉА"

БОЉИТАК УЗ НАДЉУДСКЕ НАПОРЕ ЗАПОСЛЕНИХ

-Недостатак резервних делова, алата, заштитне опреме, возила за масовни прево, карактеристике су рада и на овом копу. И поред ненормалних околности из копа

изпумпана огромна количина воде и ослобођен део великих машина.Нови колективни уговор велики бенефит.

ДРАГАН ПРОДАНОВИЋ


варе, руковаоце погонских станица, багеристе, који су у ненормалним условима морали да из-влаче каблове, чисте машине...При том, Први јаловински систем почео је са радом одмах после поплаве, а људи су максимално били ангажова-ни на постављању пумпи и изради траса.

- На основу те лажне слике која је, можда и намерно створена, да се овде не ради ништа, оштећени смо за прековремене сате и праз-ничне наднице. Наређено је да људи који раде по 12 сати не долазе на дан празника, без об-зира што је то рад у турнусу и нормално је да један дан раде, а један не раде. Огроман број људи је на тај начин оштећен, а при том је и пуно њих послато на испомоћ на Поље "Д" и друге делове "Колубаре". Такође, наши инжењери и пословође, који већ дуги низ го-дина раде овде, склоњени су на страну. Када се појави неки проблем, шаљу нам људе са других копова. Овде је направљено пуно до-брих руководилаца, рударских пословођа, ма-шинских инжењера, па нема разлога да нам на руководећа места шаљу људе са других погона, који не познају овај коп. Никада не треба мењати тим који добија, јер су за "Там-нава- Запад" најбољи руководиоци они људи који познају и потекли су са овог копа и зато им треба омогућити да овде напредују, истиче

наш саговорник и наглашава да Синдикат упор-но инсистира да се набави што квалитетнија заштитна опрема, јер је безбедност запослених приоритет у раду овог Синдиката.

- Имали смо врло тешких ситуација, погибија и повређивања. Дајемо све од себе да зашти-тимо људе. Не може трака да се чисти у раду, нити да се свесно ради нешто што угрожава безбедност. Неке ствари су се поправиле, није све тако црно, али још увек постоје хирови људи који су дошли са стране. Мислим да то није добро и да међуљудски односи треба да буду најбољи. Овај Синдикат чини све да за-штити људе, посебно оне који раде у веома тешким условима. Давали смо новац за сит-ни инвентар када су багери сређивани, купи-ли смо више водомата, фрижидера. Проблем је што и када набавка стигне, не иде увек на право место и онима којима је најпотребнија, каже за наш лист Зоран Марковић. Овом при-ликом он је истакао бенефите који су добијени потписивањем новог Колективног уговора.

- Много смо добили овим Колективним уго-вором, посебно ако имамо у виду ситуацију у целој држави. Свако од нас треба да се ос-врне и погледа како живе људи у окружењу, у Ваљеву или Аранђеловцу, на пример. Ми тре-ба да се сетимо колика нам је, примера ради, вредност радног сата била у новембру прет-прошле године и погледамо колика је сада. Ре-ално, она је порасла за 20 процената. Не треба ником да "бодемо прст у око", већ да ћутимо и радимо, јер немамо разлога за незадовољство! Такође, велика је добит и што су повећана средства за Фонд солидарности. Раније је са нашег копа било по пет, шест молби, а сада на једној седници буде и по 25. Све више запосле-них оболева и то од најтежих болести. Посебан проблем су професионалне болести, јер наши људи раде мокри, промрзли па им страдају и кичма и дисајни органи. Колективни уговор се мора поштовати, а на "Тамнави" то није проблем јер овде још увек важи правило "рад-ни сат, број минута и број кубика", наглашава Марковић и нада се да ће ускоро бити решен и проблем са младом радног снагом.

- Преласком са уговора "Услуга" на "Колу-барине" уговоре, где су подељена решења помоћних радника, изгубили смо људе у ради-

ЗОРАН МАРКОВИЋ


оницама. Ово може да буде проблем, јер доброг мајстора, без обзира које струке, треба прави-ти годинама. Како ће да постане мајстор, ако проведе време као помоћни радник? Питам се зашто им нису дата решења стручних посло-ва које су радили и где су коефицијенти оних радника који су отишли у пензију, истиче још један од проблема заменик председника Синди-ката "Тамнава-Западног поља".

О важности потписивања Посебног Колектив-ног уговора разговарали смо и са Радосавом Крсмановићем, председником Синдиката овог копа.

- Овај акт је врх преговарања, јачине и сна-ге Синдиката. Колективни уговор је раднич-ки Устав. Мислим да смо овим документом постигли максимум. Добили смо повећање регреса и топлог оброка, али новац није најважнији у овом тренутку. Много су битнији будући процеси у које ће држава озбиљно да улази. Израда нове систематизације радних места и остали реорганизациони послови се неће обављати без сагласности Синдика-та. Нећемо пустити Пословодство да уради систематизацију онако како су они хтели. Уз сво уважавање, немамо потпуно поверење ни у кога, наглашава председник Синдиката "Там-нава-Западног поља" и објашњава да ће члан 63

Посебног Колективног уговора дефинисати шта значи вишак радне снаге и који делови ресурса у "Колубари" не могу бити проглашени вишком.

- Ако знамо колико имамо инвалида рада, социјалних случајева, тешких породичних ситуација и при том мањак радне снаге у непосредној производњи, јасно је да ћемо мо-рати да се препакујемо. Не сме доћи до крајње ситуације, а то су откази уговора о раду уз неке отпремнине. Изузетно је важно да не до-зволимо већинску приватизацију ЕПС-а, и пре свега "Колубаре", јер би смо тиме дошли у веома тешку ситуацију. Код приватника би и те како било вишка радне снаге. Морамо бити опрезни и код мањинске приватизације коју држава најављује и ником не смемо апсолут-но веровати, изричит је Крсмановић.

Описујући ситуацију у којој се "Тамнава-Запад" нашла после поплаве, наш саговорник све похва-ле одаје запосленима на овом копу.

- Уз надљудске напоре радника у непосредној производњи, испумпана је огромна количи-на воде, ослобођени су "глодар" 1, "глодар" 3, "глодар" 4, почело се са скидањем њихове опреме и ревитализацијом. Крајем маја или почетком јуна, можемо очекивати да радимо са машинама које су биле потопљене. Ипак, "рак рана", као и на другим коповима је за-штитна опрема. Недопустиво је било да годи-ну дана не можемо да набавимо ни једно одело, ни зимско, ни летње, ни једне ципеле. Људи су радили у приватној опреми, купљеној на бувљаку. При том су се неки руководиоци иживљавали, па су непосредно после поплаве радници кажњавани јер немају одговарајућу опрему. Апелујем и на Пословодство ЕПС-а да што пре реши недостатак радне снаге. Уред-бом је пријем нових људи забрањен, али су нама неопходни квалификовани радници јер нам због ревитализације опреме недостају, по-себно мајстори електро и машинске струке, закључио је Радосав Крсмановић и поручио за-посленима да имају поверење у овај Синдикат, који је потписивањем Колективног уговора до-казао да је најјачи и најбоље организован Син-дикат у Србији.

Д. Матић

РАДОСАВ КРСМАНОВИЋ


Томица Ђорђевић, још један ветеран рударења у "Колубари", од недавно је у пензији. Пуног срца, на нову, мирнију живот-ну стазу испратиле су га коле-ге са којима је делио и радости и недаће. Најближи сарадни-ци, уз музику и песму, весело, домаћински, приредили су му испраћај у ресторану "Чудесна шума", чија је сала била мала да прими све оне са којима је наш саговорник током низа година на копу и касније у Сектору за безбедност и здравље на раду сарађивао.

На копу је почео да ради 1975. године, одмах по завршетку средње школе, у време када је младима било много лакше да се запосле. На Пољу "Д", током радног века прошао је

пут од тракисте на глодару, преко руковаоца и надзорни-ка до пословође. Радио је и на угљеним и на јаловинским си-стемима. Пословођа је био два-десетак година, све до 2005. када је прешао у Сектор за без-бедност и здравље на раду, ода-кле је и отишао у пензију. Добар однос са колегама, надређенима и подређенима правда својим спортским духом.

- Мислим да је пут од обич-ног радника до пословође нормалан и добар за неког ко треба да ради са људима и води рачуна и о њима и о по-слу. Постанеш пажљивији и комплетнији. Увек сам био за то да се људи прво заштите и да се нико не повреди. Спор-тиста сам. Играо сам фудбал

до своје четрдесете године, а никада никога нисам повре-дио. Био сам велики борац. Оштар, али правичан. И у фудбалу и на копу трудио сам се да људи буду безбедни, ис-тиче наш саговорник описујући свој радни век.

-Тешко је радити на копу. Нема велике разлике између јаловинских и угљених си-стема. Радио сам на јаловини две, три године на четвртом систему, па онда на петом. Најтежи за рад били су трећи и четврти систем. Док сам био на трећем систему гово-рили смо да "глодар пасе". Увек смо прво скидали по-влату изнад угља, чистили јаловину у једном резу, сва-кодневно ишли у сужења или

ПЕНЗИОНЕР ТОМИЦА ЂОРЂЕВИЋ

"НЕ МОЖЕ ЧОВЕК ДА ЗАРАДИ ЗА ДВА ЖИВОТА"

Током радног века прошао је пут од тракисте до пословође.Радио је и на угљеним и на јаловинским системима.

Увек је бринуо о људима, поносан на пријатељства која има.

ТОМИЦА ЂОРЂЕВИЋСА СУПРУГОМ СВЕТЛАНОМ И КЋЕРКОМ ИВАНОМ


проширења багера, па прак-тично после тога ЕШ није ни требало да се ангажује. На угљеним системима сам био повремено. Нисам их волео због прашине. Неки мисле да је на угљу лакше радити, ваљда зато што је више ма-шина на располагању. Тамо је увек био приоритет да се обе-збеди и утоварачица и рово-копач. Због тога се мисли да је лакше на угљеном систему, каже Ђорђевић, присећајући се и ружних тренутака који су чи-нили и његов радни век.

- Својевремено, по казни, тадашњи директор ме је по-слао у "Припрему". Није нам веровао да смо на све начине покушавали да решимо про-блеме на одлагалишту. Пре-бачен сам у прву смену, што ми је тешко пало. Нисам дуго могао на то да се навикнем. И таман када сам се некако при-лагодио, они хоће да ме врате. Е, тада ја нисам хтео! Упра-во, најлепше дане провео сам у "Припреми" у Јунковцу. У најтежим условима, стекао сам најбоље пријатеље. Са Владаном Васиљевићем- Вла-дом Беариним провео сам прелепе дане дружења, са ос-мехом каже Ђорђевић.

Потпуно неуобичајено за данашње време, наш саго-ворник истиче да му је ипак најтеже пало када је са копа пребачен у Дирекцију. Из при-преме је, пре десет година пре-бачен у Сектор за безбедност и здравље на раду, одакле је не-давно и отишао у пензију.

- Навикао сам да радим. Ни-како нисам могао да се при-викнем на канцеларију. Међуљудски односи на копу су много бољи. Нико никог не пита колика му је плата, гледали смо само да што боље урадимо посао. У Дирекцији је све другачије. Никада се томе нисам прилагодио. Ишао сам и тада на терене, обилази-ли смо копове, проверавали примену прописа, али није то то, објашњава Ђорђевић разли-ке између копа и канцеларије.

Описујући радне дане у Сек-

тору за безбедност и здравље на раду, наш саговорник каже да као и у производњи, и у Дирекцији недостаје свашта.

- Тестирања се врше без претходне обуке запослених, нема обезбеђеног превоза ни неопходних услова. Само тамнавски копови имају обезбеђен одговарајући про-стор за предавања, док се на осталима обука обавља у кантинама. Некада је и тај посао био озбиљнији, предавања о заштитној опре-ми и противпожарној зашти-ти била су детаљнија и илу-стрована филмовима које смо репродуковали са кино пројектора. Данас се то свело на попуњавање теста и пуко одрађивање посла. Мислим да о томе треба повести ра-чуна, јер је заштита на раду важна област, каже Ђорђевић.

СА ПРИЈАТЕЉИМА

СА ИСПРАЋАЈА У ПЕНЗИЈУ


Без обзира на све, добри људи обележили су радни век нашег саговорника. Са жаљењем се присећа оних којих више нема и са поносом прича о онима са којима је сарађивао.

- Сви су ми другови, и млађи и старији. Жао ми је што са нама више није Драган Лале Игњатовић. Поносан сам на дружења и сарадњу са Вла-дом Беариним, Миросла-вом Петровићем Живијем и посебно са Миодрагом Ранковићем и Миланом Ђорђевићем. Хвала Богу да има таквих људи, који су се

прихватили тако тешког и одговорног синдикалног по-сла. Овом граду ништа боље од њих није могло да се деси. Задржали су нам наду, јер у време док је у целој држави агонија, у "Колубари" мла-ди људи почињу да раде. Од када су на челу Синдиката "Колубаре" и ЕПС-а, радни-ци немају за шта да брину. Они су се увек борили и избо-рили за наше раднике. То су људи на које треба да будемо поносни и којима треба да бу-демо захвални на свему што су урадили, рекао је наш саго-

ворник , додавши да је спреман и задовољан отишао у пензију коју проводи са својом породи-цом и пријатељима у обавезама и задовољствима за које док је радио и није имао пуно време-на.

- Јер не може човек да заради за два живота. Свако ко има услов треба да иде у пензију. Није све у новцу. Пензија јесте мало мања од плате, али је зато живот пуно мирнији, завршава са осмехом наш раз-говор Томица Ђорђевић.

Д. Матић

ЗАЉУБЉЕНИК У СПОРТ И ПРИРОДУУ богатој спортској каријери фудбалера, Томица Ђорђевић био је веран лазаревачким клубовима. У Фудбалском клубу "Колубара" прошао је све селекције до првог тима, а касније је своја умећа показао и у ФК "Борац". Каже да му је бављење спортом пуно помогло на жи-вотном путу. Поред тога што је упознао мноштво дивних људи, спортски дух помогао му је да се лакше носи и са недаћама на радном месту. Несхватљиво му је да се људи не баве спортом, па чак и не користе могућности које им Синдикат преко организоване рекреације нуди. Са похвалом говори о спортистима који учествују на Радничким спортским играма. И сада када је у пензији често има дилему да ли да оде на фудбал, баскет или пецање. Као заљубљеник у природу и риболов, примећује и веома немаран однос људи према животној средини. Мисли да је на рекама у нашем крају еколошка катастрофа, јер се у Лукавицу излива канализација без било каквог пречишћавања, а ништа боље није ни са Пештаном, Бељаницом, Топлицом и Љигом. Све то додатно загађује и онако загађену Колубару. Немаран однос људи према природи, погубан је за живи свет прелепих река и језера којима смо богати. При том, ни речна корита нико не одржава. Као пример наводи и стање корита реке Колубаре које се уништава, вероватно бесправним вађењем шљунка и додатно загађује радом мноштва шљункара дуж њеног тока. Све то утиче на речни еко систем и на безбедност насипа који су попустили током прошлогодишњих поплава.

НЕЗАБОРАВНЕ ГОДИНЕ НА ПОЉУ "Д"

ГЛОДАР 9 НА ПОЉУ “Д”НАЈВЕЋИ БАГЕР У НАЈТЕЖИМ УСЛОВИМА

ПОУЗДАНОСТТЕРМОЕЛЕКТРАНА “НИКОЛА ТЕСЛА”

ˆ xxii ˆ ˆ˘ ˆ , ˇ˘ ˆ˘ 2015. sindikalac · 2017. 12. 9. · На Пољу "Д",...

Documents