ˆ xxiii ˆ ˆ˘ ˆ , ˆ 2016. sindikalac · ВРЕОЦИ Ненад Карић 19. НА...

KolubarskiKolubarski

SINDIKALACГодина XXIII . број 153 . Лазаревац, август 2016.

40 ГОДИНА РАДАТРАФОСТАНИЦА 110/35 КИЛОВОЛТИВРЕОЦИ

НА ПОЉУ “Б”РАДИША ЈОКОВИЋ И СЛАВИША ВУКОВИЋ

4. АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА РАДНИКА ЕПС-а

Милан Ђорђевић

8. ОБЕЛЕЖЕНА РУДАРСКА СЛАВА СВ. ПРОКОПИЈЕ

у Барошевцу

13. СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА "ЂЕРДАП"

Ненад Истодоровић

16. ТРАФО-СТАНИЦА 110/35 ВРЕОЦИ

Ненад Карић

19. НА "ГЛОДАРУ" 6

Радиша Јоковић

24. СОКОБАЊА

Милан Бошковић

27. АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

Мирјана Благојевић

31. ШАМПИОНКА У ЗАВАРИВАЊУ

Јелена Аћимовић

35. ВИЦЕШАМПИОН У КАРАТЕУ

Давид Бељић

40. КОШАРКАШИ ЗА ПОНОС

Јован Свилар

43. У БОРБИ СА ТЕШКОМ СУДБИНОМ

деспот Ђурађ Бранковић

У ОВОМ БРОЈУ

КОЛУБАРСКИ СИНДИКАЛАЦ Бр. 153На насловној страни:Трафостаница 110/35 киловолти у Вреоцима

KolubarskiKolubarski

SINDIKALACList Sindikalne organizacije

#Kolubara#, Lazarevac,Kara|or|eva br. 29

PREDSEDNIK RESORA ZA INFORMISAWEI GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

ZORAN ÔLI]

REDAKCIJA:

DRAGICA KATI], MAJA JO[ANOV,

DANIJELA MATI] I ZORAN ÔLI]

FOTOGRAFIJE:

ZORAN ÔLI]

Tel/faks redakcije011/8121-080

Priprema i {tampa:Kurent 011/397-82-68

Tira`: 5000

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд331.105.44(497.11)

КОЛУБАРСКИ синдикалац : лист Синдикалнеорганизације "Колубара" Лазаревац / главни иодговорни уредник Зоран Чолић. - Год. 1, бр.1 (2. 12. 1994.)- . - Лазаревац :[Синдикална организација "Колубара"], 1994-(Београд : Curent). - 30 cm

ISSN 1820-452X = Колубарски синдикалац COBISS.SR-ID 39300354

ПРОИЗВОДЊА У ЈУНУТоком јуна на површинским коповима Рударског басена „Колубара“ откопано је 5.313.326 куб-них метара јаловине. Термоелектранама и широкој потрошњи у Србији прошлог месеца испо-ручено је 1.816.600 тона лигнита.

Према подацима Службе за производњу на површинском копу Поље „Б“ у јуну је откопано 1.005.291 кубика откривке. Са овог копа отпремљено је 142.499 тона угља.

На Пољу „Д“, током јуна, јаловински системи ископали су 1.765.187 кубика откривке. Највећи „Колубарин“ коп дао је 629.962 тоне лигнита.

У протеклом месецу, на „Тамнава-Западном пољу“ произведено је 2.511.542 кубних метара јаловине и 761.380 тона угља, док је на копу „Велики Црљени“ ископано 31.300 кубика открив-ке и 262.799 тона лигнита.

Од почетка 2016. године на сва четири „Колубарина“ површинска копа откопано је 30.122.021 кубни метар јаловине и 13.684.274 тоне лигнита, што је за 2,35 одсто више од шестомесечног плана. Највећи допринос дали су рудари Поља „Д“, премашивши задате билансе за 7,5 проце-ната.

3Kolubarski SINDIKALAC

ПРОИЗВОДЊА У ЈУЛУНа високим температурама и у тешким радним условима рудари „Колубаре“, током јула от-копали су 4.594.430 кубних метара јаловине. Током прошлог месеца за потребе производње електричне енергије и широке потрошње дато је 2.417.661 тона лигнита.

Како сазнајемо у Служби производње, на површинском копу Поље „Б“ откопано је 754.865 ку-бика откривке и произведено 249.951 тона угља.

Јаловински системи Поља „Д“ ископали су 2.015.488 кубика јаловине. Рудари највећег „Колу-бариног“ копа произвели су 902.248 тона лигнита.

На „Тамнава-Западном пољу“ откопано је 1.795.657 метара кубних откривке. Електроенергет-ском систему Србије овај коп допринео је са 1.105.535 тона угља.

На млађем тамнавском копу „Велики Црљени“ откопано је 28.420 кубика јаловине, а произ-ведено 159.927 тона лигнита.

Од почетка 2016. године на сва четири површинска копа Рударског басена „Колубара“ ископано је 34.716.451 кубик откривке и произведено 16.101.935 тона угља.

4 Kolubarski SINDIKALAC

На дневном реду седнице Глав-ног одбора Синдиката рад-ника ЕПС-а, одржане 8. јула у Кладову, биле су актуелне теме значајне за будућност "Електропривреде" и све за-послене у овом Предузећу. Реч је о реструктурирању ЕПС-а, што подразумева израду систематизације и методологије вредновања радних места. Такође, говорило се и о изме-нама Закона о пензијском и ин-валидском осигурању, Закона о јавним набавкама, као и Закона о забрани запошљавања. Осим

тога, разматране су и измене и допуне Статута Синдиката радника ЕПС-а.

Овом приликом преносимо најважније детаље из излагања председавајућег Милана Ђорђевића, председника Глав-ног одбора. Осврћући се најпре на систематизацију радних ме-ста, Ђорђевић је, између оста-лог, рекао:

- Систематизације радних места по делатностима су урађене и дали смо начел-ну сагласност на њих. Од

нас је Светска банка тра-жила да урадимо оквирну систематизацију за делатно-сти, без типских радних ме-ста. То смо и урадили, али такође и изменили оно што је требало.

Међутим, суштина приче и циљ Светске банке и ММФ-а је да се докаже да у ЕПС-у постоји пет хиљада радника вишка. Ми не прихватамо такву њихову причу и наш задатак је да докажемо да вишка нема.

ГЛАВНИ ОДБОР СИНДИКАТА РАДНИКА ЕПС-а

АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА У РЕОРГАНИЗАЦИЈИ "ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ"

- У процес реструктурирања "Електропривреде", Синдикат радника ЕПС-а активно је укључен од првог дана. У сучељавању ставова, нарочито по питању израде

систематизације и методологије вредновања радних места, али и организационог устројства Предузећа, са претходним руководством које није имало жеље ни

разумевања да уважи оправдане захтеве Синдиката, скоро да није било значајнијих помака по много важним питањима. Сада је ситуација сасвим другачија и прилично

је извесно да ће процес реорганизације поново добити замах и готово сигурно бити окончан на задовољство и Владе и пословодства и Синдиката.

МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ СА САРАДНИЦИМА


Када се у потпуности заврши посао везан за систематизацију, када се, како каже пред-седник Главног одбора, све лепо "спакује", следи израда методологије за вредновање радних места. Тим поводом, Ђорђевић је истакао да ће то бити најтежи и најболнији део посла. Међутим, пажљиво ће се пратити шта се дешава на том плану. Сви чланови Извршног одбора Синдиката радника ЕПС-а истовремено су бар у по једној Комисији, тако да ће Синдикат активно учествовати у њиховом раду.

- Неко ће у овом процесу до-бити мање, неко више, каже Милан Ђорђевић. Ићи ће се на јединствену вредност рад-ног сата, па ће доћи до вели-ких разлика између колега, без обзира у ком делу ЕПС-а раде. Примера ради, ако буде-мо имали јединствену вред-ност радног сата, а садашње коефицијенте, запослени у ТЕНТ-у добили би знатно већу плату, управо због висо-ких коефицијената које имају.

Пошто је новчана маса за за-раде замрзнута и не може да се промени, то би практич-но значило пресипање "из

шупљег у празно". Зато је предлог Извршног одбора да свако досадашње Привред-но друштво задржи своју масу и да се у складу са тим и понаша. Мислимо да би то било најправедније, пa смо такво решење предло-жили и Комисији за израду методологије.

До 1. августа требало би да буде завршена систематизација рад-них места, а затим ће се радити методологија. Ипак, Ђорђевић је изразио сумњу да ће све предвиђене новине заживети пре почетка следеће године.

На седници Главног одбора било је речи и о изменама Зако-на о пензијском и инвалидском осигурању. Рад на његовим изменама привремено је пре-кинут, јер се чека формирање нове Владе. После тога очекује се да Закон поново уђе у скуп-штинску процедуру.

- Имамо извесна уверавања од министра за рад Алек-сандра Вулина да ће бити усвојене измене које се одно-се на раднике са бенефицира-ним стажом, рекао је председ-ник Синдиката радника ЕПС-а. Када је реч о запосленима без бенефицираног стажа, рекли

смо да прихватамо плаћање пенала, али до напуњених 65 година старости. То се односи на раднике који имају 40 го-дина стажа, али не и потребне године живота за остварење права на пуну пензију.

Осим овога, веома важна ствар за коју се морамо бори-ти да уђе у Закон јесте и пра-во супружника на пензију у случају смрти храниоца поро-дице. Нажалост, имамо при-лично велики број случајева смрти младих радника чије супруге, ако немају наврше-них 45 година живота, трајно остају без права на пензију. У вези са тим давали смо раз-личите предлоге и не знамо који ће бити прихваћен. Али, трудићемо се свим силама да на овим стварима истрајемо.

За Закон о јавним набавкама и Закон о забрани запошљавања Ђорђевић истиче да су по-губни за "Електриопривреду Србије". Већ три године Закон о јавним набавкама уништава ово Предузеће. Ситуација са тендерима свуда је катастро-фална. Процедура њиховог спровођења сувише дуго траје, а људи немају чиме да раде, јер не могу да се набаве ни основ-


ЧЛАНОВИ ГЛАВНОГ ОДБОРА


ни резервни делови.

- И Закон о забрани запошљавања за нас је ка-тастрофалан, наставља Ми-лан Ђорђевић. У производњи недостаје између две и две и по хиљаде радника, а само у "Колубари" њих око 800.

Изборили смо се да Годишњим планом пословања за ову годину буду предвиђена средства од 4,1 милијарде динара за стимулативне от-премнине. Утврдили смо и пет категорија запослених који би те отпремнине могли да узму. Већ од 1. августа тре-бало би да спроведемо анкету међу запосленима и видимо колико је заинтересованих. У овом тренутку има више од хиљаду и 700 људи који су стекли неки од услова за пензију. Са друге стране, ако у Закону о пензијском и ин-валидском осигурању буде предвиђено да ко има 40 го-дина стажа плаћа пенале до навршених 58 или 59 година живота, поставиће се логич-но питање ко ће да ради. Јер, чињеница је да ће се људи из

производње највише јављати за отпремнине, пошто су најближи тој граници, а За-кон забрањује запошљавања нове радне снаге.

Ђорђевић каже да је зато тра-жена клаузула по којој је по-слодавац дужан да за радника до четвртог степена стручне спреме, који је неопходан за производњу, у року од шест ме-сеци обезбеди одговарајућу за-мену. За више степене стручне спреме тражено је да тај рок буде до годину дана, а полазна основа је дужина њиховог при-правничког стажа. Тек после тога послодавац је дужан да пусти радника да узме стиму-лативну отпремнину ако више не жели да ради.

- Питао сам премијера да от-ворено каже какви су пла-нови Владе у вези са "Елек-тропривредом Србије", како ће она изгледати за десет го-дина и шта се од нас очекује, а ми ћемо видети хоћемо ли то испунити. Али, такође сам тражио да се престане са постављањем партијски обојених кадрова, од којих

већина никада није радила у оваквом систему, нити су спо-собни да одговоре изазовима радних места на која долазе, истакао је председник Главног одбора.

Наводећи и друге проблеме са којима се суочава "Елек-тропривреда Србије", Милан Ђорђевић поновио је своју тврдњу да један овакав систем као што је ЕПС не може да функционише ако се њиме ру-ководи из једног места, "из Ца-рице Милице".

- Мој предлог је, а то сам ре-као и премијеру и директору, да нема стављања тачке на штрајк, нагласио је Ђорђевић. Опција штрајка мора да оста-не отворена све док прати-мо ове процесе, јер немамо други начин да се боримо. Ситуација се мења из часа у час и питање је шта се може десити за један, два, пет, или шест месеци. Чињеница је да се примају радници по политичкој линији, али нема запошљавања про-изводних кадрова, који су најпотребнији.

ЗБОГ ТЕНДЕРА, УГРОЖЕНА ПРОИЗВОДЊА


И остали Чланови Главног од-бора сложили су се са предло-гом Милана Ђорђевића, истов-ремено износећи проблеме из својих база.

Између осталог, Ђорђевић је на седници апеловао на представнике Синдикалних организација да у што краћем року ускладе своја Правила о раду са Статутом Синди-ката радника ЕПС-а. Тим по-водом истакао је да, што су Организације међусобно ближе и сложније, то је и овај Син-дикат јачи, што је у ситуацији свакаквих превирања изузетно важно.

Осим Правила о раду, пре-ма Ђорђевићевим речима, све Организације треба са Стату-том да ускладе и своја Изборна правила.

Д. Катић и З. Чолић

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СТАТУТАЈедна од тачака дневног реда седнице Главног одбора било је и усвајање Предлога измена и допуна Статута Синдиката радни-ка ЕПС-а.

О предложеним изменама овог документа говорила је Вера Томовић, стручни сарадник Централе Синдиката радника ЕПС-а. Према њеним речима, укинута су Привредна друшт-ва и више нема послодаваца са којима су Синдикати до сада преговарали. Пошто је формиран један велики ЕПС, било је не-опходно променити називе Синдикалних организација, као и Синдиката радника "Електропривреде Србије".

Ова промена мора се регистровати у Министарству за рад. Да би се то урадило, свака Синдикална организација треба своја Правила о раду да усагласи са Статутом Синдиката радника ЕПС-а.

- У року од петнаест дана од ступања на снагу Статута, морате према њему да усагласите ваша Правила, нагласи-ла је Вера Томовић и додала да, ако нека Организација не усагласи своја Правила, на њих ће се примењивати Статут.

Вера Томовић напоменула је да је при крају и израда Закона о синдикатима, који предвиђа велике промене у раду ових организација, а пре свега њихову професионализацију.


ВЕРА ТОМОВИЋ

НЕДОСТАТАК ЉУДИ У ПРОИЗВОДЊИ

8

ОБЕЛЕЖЕНА РУДАРСКА СЛАВА СВЕТИ ПРОКОПИЈЕ

НАЈВАЖНИЈИ БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ РУДАРА

-Након ломљења славског колача у Храму Покрова Пресвете Богородице у Барошевцу, положени венци на спомен плочу у Рудовцима, стрељаним рударима јаме

„Пркосава".- Министри Антић и Вулин указали велику част рударима. – Честитке упутио и премијер Александар Вучић.

8

У БАРОШЕВАЧКОЈ ЦРКВИ

ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА

9

У Рударском басену "Колубара" 21. јула свечано је обележена рударска слава Свети Прокопије. Службом и ломљењем славског колача у Хра-му Покрова Пресвете Богородице у Барошевцу, као и одавањем почасти стрељаним рударима штрајкачима из јаме "Пркосава", рудари су про-славили дан Светог великомученика Прокопија, заштитника пчелара, каменорезаца и рудара. Домаћин славе била је Синдикална организација "Површинских копова". Прослави су присуство-вали министар рударства и енергетике Алек-сандар Антић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Алексанар Вулин, вршилац дужности директора "Електропривре-де Србије" Милорад Грчић, председник син-диката ЕПС-а, Милан Ђорђевић, председник Синдикалне организације "Колубара" Миодраг Ранковић, представници локалне самоуправе, као и многобројни грађани.

У Рудовцима на спомен плочу са именима рудара штрајкача из 1939. године, заједнички венац по-ложили су Милорад Грчић и Милан Ђорђевић, а у име Владе Републике Србије министри Антић и Вулин. На овај начин поштовање изгинулим рударима указали су и председници Синдиката "Колубаре" и "Површинских копова" Миодраг Ранковић и Жикица Ђорђевић, као и Синди-ката ТЕНТ-а Богдан Вукотић. Венце на спомен обележје положили су и Бојан Синђелић, пред-седник Градске општине Лазаревац и Милоје Живановић, заменик председника.

Честитајући празник рударима и запосленима у "Електропривреди Србије", Милорад Грчић, вршилац дужности директора највећег српског јавног предузећа, истакао је важност рударског сектора нагласивши да ова грана домаће при-вреде мора да опстане, напредујући из године у годину степеницу по степеницу.

9

МИЛОРАД ГРЧИЋ МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ


Милан Ђорђевић, председник Синдиката рад-ника ЕПС-а, захвалио је на честиткама које је упутио премијер Србије Александар Вучић, а ресорним министрима што су и на овај начин уважили рударе.

-Рударску славу смо оживели 1996. годи-не. Она живи и данас и живеће и у будућим генерацијама. Посебно бих се захвалио мини-стрима Вулину и Антићу што су нас и овај пут уважили, као и министарки Михаиловић и осталима који су нам честитали, а нису могли да дођу. Захваљујем се и премијеру који ме је замолио да рударима пренесем честитке. Же-лим свим рударима и њиховим породицама пуно здравља, среће и успеха у раду, рекао је Ђорђевић.

У име Владе Републике Србије, Александар Антић, министар рударства и енергетике, чести-тао је рударима крсну славу и захвалио Синдика-тима "Колубаре" и ЕПС-а што негују традицију овог празника:

-Хвала овим Синдикатима што су нам суш-тински, искрени и коректни партнери у заједничком послу изградње новог, модерног рударског сектора у Србији и новог ЕПС-а. Свих 30.000 запослених у "Електропривре-ди" живе, раде, примају зараде и обезбеђују електричну енергију за потребе грађана Репу-блике Србије. У протеклих неколико година заједно са синдикалцима учинили смо макси-мум да се стабилизује и унапреди положај за-

послених у ЕПС-у, посебно рудара, људи који раде тежак, одговоран и ризичан посао у ин-тересу свих грађана Србије. Са поносом исти-чем да се Колективни уговор, који радницима даје сва права, остварује и поштује у потпу-ности. Зато, без дилеме, можемо рећи да је Ре-публика Србија озбиљна држава и одговорно друштво у коме сви запослени, а посебно они на најтежим пословима, имају правни оквир који их штити и обезбеђује да своја права из радног односа остваре на најквалитетнији на-чин, рекао је министар Антић и најавио озбиљан инвестициони циклус у ЕПС-у. Према његовим речима, велики број инвестиција биће усмерено управо ка рударском сектору, који убудуће треба да буде максимално модернизован и прилагођен условима у којима држава функционише, али и ефикаснији,квалитетнији и безбеднији за оне који у њему раде.

Честитајући славу рударима и Синдикату „Ко-лубаре", министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, нагла-сио је да Влада, ресорно министарство и мини-старство на чијем је челу поштују допринос ру-дара у развоју наше земље.

-У најтеже време, када су биле поплаве, руда-ри и њихов Синдикат нису питали ни како, ни зашто, ни колико треба да се ради. Тада смо знали да радимо више него икада, да би наша „Колубара" прорадила, а Србија добила електричну енергију. Рудари су све то успели да ураде у најкраћем могућем року, без приче

АЛЕКСАНДАР АНТИЋ АЛЕКСАНДАР ВУЛИН


и кукања. Храброст је нешто на чему треба да им будемо захвални и да се сваки пут подсе-тимо како нам је тада било, јер знамо на кога ова земља може да рачуна. Зато, када говори-мо о рударским платама, морамо да знамо ко-лико се тешко оне зарађују, са колико труда и напора. Када је било најтеже, рудари нису пи-тали колика ће им бити плата, каква ће бити надница, већ само шта треба да се уради да би Србија сачувала свој електроенергетски си-стем а они који су преживели поплаве наста-вили своје животе, нагласио је овом приликом министар Вулин и објаснио да су у наредном пе-риоду два суштинска приоритета министарства на чијем је челу борба против сиве економија и већа безбедност и заштита на раду.

-Наш рудар, радник заслужује да се о његовој безбедности и заштити на раду води рачуна, јер здравље и јесте најважније. У томе нам је Синдикат суштински партнер. Зато посло-давци увек треба добро да размисле када го-воре о синдикатима, да учине све потребно и могуће да им се сарадња не ограничава, већ да се подстиче. Мислим да у сваком предузећу треба да постоји синдикална организација и зато је моја препорука сваком послодавцу да помогне рад синдикта. Уз синдикат ћете мно-го лакше организовати производњу, бринути о интересима радника, а интереси радника јесу интереси послодавца. Понекад послодав-ци то не разумеју, па доживљавају синдикат као препреку и противника. Влада Републи-

ке Србије је потписала 18 колективних угово-ра из области које су у њеној надлежности. Са поносом могу да кажем да се сви поштују. На-дам се да ће и приватни сектор кренути тим путем и поштовати радника као што га држа-ва поштује, рекао је Александар Вулин, мини-стар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Честитке поводом Светог Прокопија, рударима и њиховим породицама, упутио је и председник Синдикалне организације „Колубара", Миодраг Ранковић, пожелевши им пуно здравља и среће.

Д. Матић и З. Чолић

МИОДРАГ РАНКОВИЋ

СПОМЕН ПЛОЧА СТРЕЉАНИМ РУДАРИМА


Рударска слава, Свети Прокопије, свечано и скромно обележена је и у "Преради". У прису-ству председника Синдикалне организације "Ко-лубара", Миодрага Ранковића, директора "Пре-раде", Александра Милићевића, председника Синдиката "Прераде", Слободана Пантелића и његових најближих сарадника, свештеника и малобројних гостију, обављен је црквени обред и ломљење славског колача.

Након тога, у пријатној атмосфери каква и приличи славском дану, разговарало се о

функционисању "Прераде" и проблемима који се морају превазилазити и решавати у наредном пе-риоду. Овом приликом, још једном је потврђено да сви проблеми који се тичу запослених, буду решени уз заједничку сагласност и Синдика-та и Пословодства. И ове године, у складу са традицијом, свечаност је организовала Синди-кална организација "Прераде".

З. Чолић

СВЕТИ ПРОКОПИЈЕ ПРОСЛАВЉЕН И У "ПРЕРАДИ"

У ПРОСТОРИЈАМА СИНДИКАТА


Седница Главног одбора Син-диката радника ЕПС-а, одржа-на 8. јула у Кладову, била је повод да први пут за наш лист поразговарамо са домаћином скупа, председником Синди-калне организације "Ђердап", Ненадом Истодоровићем.

Огранак ЈП Електропривреде Србије, ХЕ "Ђердап", у свом саставу има Хидроелектра-ну "Ђердап 1" у Кладову, за-тим "Ђердап 2" у Неготину, "Власинске хидроелектране" у Сурдулици којих има укуп-но пет, као и Хидроелектрану "Пирот". Огранку припадају и Сектор за одржавање приобаља у Пожаревцу, Дирекције за производњу, корпоратив-ну подршку и правне и оп-ште послове у Кладову, као и Дирекција за модернизацију и ревитализацију у Београду.

- У саставу Координације хи-драша су и "Дринско-Лимске хидроелектране" које се на-лазе у Бајиној Башти, Звор-нику и Новој Вароши, додаје Истодоровић.

- Највећи проблем са којим се комплетан Синдикат Елек-тропривреде суочава јесте реорганизација Предузећа

коју је започео бивши дирек-тор Александар Обрадовић. Како је председник Синди-ката радника ЕПС-а лепо навео, то је заиста накарад-на реорганизација покуша-на да се склепа на брзину. Међутим, оно што је у целој причи добро јесте јединство Синдиката. Након синдикал-них избора 2012. године, ради-

ло се много на свим нивоима, од састанака са руководством ЕПС-а, преко преговора са Владом, ММФ-ом и Свет-ском банком. Могу слободно рећи да смо доста тога успели да изборимо. На првом месту Колективни уговор који ни-када није био комплетнији и бољи за раднике. Без ова-ко јединственог Синдика-

НЕНАД ИСТОДОРОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СО "ЂЕРДАП"

"ВРСНИ МАЈСТОРИ НЕМАЈУ КОМЕ ДА ПРЕНЕСУ ЗНАЊЕ"

- "Највећи проблем са којим се суочавамо јесте реорганизација Предузећа, а јединство свих Синдикалних организација у оквиру ЕПС-а најважније је у решавању питања

статуса запослених. - И поред недостатка људства и резервних делова, Хидроелектрана "Ђердап 1" ипак је много спремнија од румунске стране и производи више електричне

енергије", рекао је Истодоровић.

НЕНАД ИСТОДОРОВИЋ


та, на чијем је челу Милан Ђорђевић, ништа не бисмо успели. Читава екипа која је учествовала у даноноћним, исцрпљујућим преговорима, била је крајње истрајна у на-мери да не пристане на уце-не и услове који нису били повољни за наше запослене, истакао је Истодоровић.

Према његовим речима, огра-нак ХЕ "Ђердап" суочава се са

истим проблемима као и "Ко-лубара", а то је недостатак мла-де радне снаге.

- У последњих десетак го-дина, највећи проблем нам преставља то што немамо млађи кадар, односно при-правнике који би преузели занат и знање од старијих мајстора обучаваних у ино-странству, јер некада су рад-ници Хидроелектране одла-

зили на обуке за одржавање опреме у Италију и Немачку. Овим врсним мајсторима ну-дили су тада да остану у ино-странству, а за нас је, поред њих, ангажовање било кога са стране било апсолутно не-потребно. Међутим, дошло је време да оду у пензију, а знање које поседују, нажа-лост немају коме да пренесу. Иначе, овакво знање у раду

ХИДРОЕЛЕКТРАНА "ЂЕРДАП" 1

ПРОСТОРИЈА СА АГРЕГАТИМА


на хидроелектранама какво ови мајстори имају, преноси се најмање пет година, а на неким радним местима чак и више, каже наш саговорник и додаје да је тренутно у Огранку ХЕ "Ђердап" запослено укупно 918 радника, а просечна старо-сна структура је чак 54 године.

- Одливом радне снаге и код нас постоји бојазан да би производња могла бити угро-жена. Да не говорим о пробле-му набавке резервних делова и радне опреме који такође коче регуларан производни процес. Некада је највећи акценат стављан на ремонт агрегата који су беспрекор-

но функционисали скоро 45 година. У новије време, због ревитализације, мањка рад-не снаге, као и недостатка делова, ремонти се раде по-ловично и на брзину што ни-како није добро ни за агрега-те, ни за раднике, наглашава Истодоровић.

Како даље наводи, и поред свих потешкоћа и недостатака, Хи-дроелектрана "Ђердап 1" ипак је много спремнија од румун-ске стране и производи више електричне енергије.

- Што се наших скорих пла-нова тиче, на реду је прво систематизација, а затим предстоји рад на методологији

који је врло проблемати-чан, јер треба строго води-ти рачуна о сваком радни-ку и правилно расподелити коефицијенте како нико не би био оштећен.

По мом мишљењу, као и до сада, сва најбитнија питања која се тичу запослених, и у будућности можемо оства-рити само ако сачувамо ову јединственост свих Синди-калних организација у окви-ру ЕПС-а. А било би лепо и да коначно организујемо једно дружење радника "Колуба-ре" и "Ђердапа". Тако би се хидраши мало ближе упоз-нали са заиста тешким усло-вима рада на површинским коповима, а рудари би имали прилику да виде какав је и како се одвија посао у хидрое-лектранама. Чак бисмо могли и једну седницу Координације за производњу хидроенергије да одржимо код вас у Лаза-ревцу, рекао је на крају Ненад Истодоровић.

М. Јошанов

АГРЕГАТ 5 У РЕВИТАЛИЗАЦИЈИ

КЛАДОВО


Трафо-станица 110/35 киловолти најважније је електро постројење за функционисање Рударског басена „Колубара". Налази се у Вреоцима, а струјом високог напона „храни" се из Термоелектране „Колубара" у Великим Црљенима. Својом снагом напаја све погоне „Колубаре" изузев „Тамнава-Западног поља", као и један део мреже лазаревачке „ Е л е к т р од и с т р и б у ц и ј е". Њена улога огромна је и за читаву Србију, јер у случају потребе, може да се напаја и из обреновачких термоелектрана или хидроцентрала у Бајиној Башти.

Отворена је на Дан рудара, 6. августа 1976. године. Већ 40 година, стабилно и без проблема, представља срце електроенергетског система „Колубаре". Захваљујући стручним, добро обученим људима из Електро службе Поља „Д", који на њој раде, није имала већих хаварија или кварова. Делила је многе недаће које су задесиле „Колубару" и Србију. Током НАТО агресије, на срећу, није претрпела оштећења, али је радити у њој био огроман ризик. Радило се у неколико повезаних смена, није било превоза, а животи запослених били су озбиљно

угрожени. Након разарања постројења ТЕК-а, врло брзо је враћена у погон, па је у не-колико наврата напајала ком-плетну електродистрибутивну мрежу. За време полаве 2014. године, вода је ушла у цело доње постројење у висини од пола метра. Сви канали кроз које пролазе кабловски водови били су потпуно потопљени. У трафо-станицу се није могло ни ући ни изаћи, па су људи радили и по четири смене.

У протекле четири деценије безбедност радника који овде раде на изузетно ризичним пословима била је на првом месту. То потврђује податак да

ТРАФО-СТАНИЦА 110/35 КИЛОВОЛТИ

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ НАПАЈА СТРУЈОМ „КОЛУБАРУ"

-Једно од најважнијих електроенергетских постројења у Србији.- Радне задатке овде обављају најспособнији и најстручнији људи.- Безбедност запослених на првом месту.

ТРАФО-СТАНИЦА У ВРЕОЦИМА


је напон са којим се ради 110 и 35 хиљада волти. Једноставно, опасност вреба на сваком кораку.

Ненад Карић Карели у овом електроенергетском постројењу ради последњих пет година као ВК уклопничар. Од њега сазнајемо да се у трафостаници врше манипулације укључења

и искључења далековода, обезбеђења објеката, трансформатора.

-Овде се ништа не ради без налога. У случају хаварија или временских непогода, реагујемо према ситуацији. Зато овде раде изузетно стручни, способни, искусни људи. Пожељно је да прођу дугогодишњу обуку, корак по корак, да би били спремни за посао на оваквим местима. Имамо квалитетне стручњаке, инжењере и пословође. Веома строга процедура укључивања или искључивања са напона, мора да се поштује. Само овлашћено лице може да потпише налоге за рад. У случају хаварија, можемо сами да искључимо струју, али се за укључења консултујемо са надлежнима. Овде нема кршења прописа, описује наш саговорник овај одговоран посао илуструјући формуларом који попуњавају приликом извршења радних

задатака. Довољно је рећи да потписују изјаве о сопственој одговорности за радове у постројењу или приликом посете. Тиме потврђују да су у потпуности обавештени о ризицима који им прете...По-ред опасности од струјног уда-ра, изложени су и електромаг-нетном зрачењу. Због тога су

САВРЕМЕНИ НЕКАДА И САДАПрво постројење монтирала је фирма „Електромонта-жа" из Охрида у сарадњи са „Електроистоком" из Бео-града. Пре 40 година било је то једно од најсавременијих постројења у СФРЈ. У почетку је трафо-станица имала два трансформатора. Због повећаних потреба за напајањем електричном енергијом и ширења копова Рударског басе-на „Колубара", 1988. године, додат је још један. Од 2006. до 2009. године разводна постројења су комплетно реновира-на најновијом и модерном опремом марке „Сименс". Тада су рад и манипулисање опремом постали много лакши и сигурнији. За време обнављања ове трафо-станице погони „Колубаре" никада нису остали без напона иако се радило на врло тешким и ризичним пословима демонтирања ста-ре и постављања нове опреме. Радове су организовали и њима руководили Влада Радивојевић, електро инжењер, Недељко Ђурић, надзорник, Јован Милиновић и Душан Устић, пословође. Ова екипа данас је у заслуженој пензији.

НЕНАД КАРИЋ КАРЕЛИ ЖАРКО МИЛУНОВИЋ


им радна места бенефицирана. Приликом извршења задатака, уз уобичајену заштитну опрему, користе и опрему за заштиту од високог напона, посебне рукавице, чизме, тепихе, индикаторе напона. Да би уопште могли да раде овде, поред богатог искуства, неопходно је да знају да раде на рачунару, да поседују сертификате за рад у разводним постројењима, као и знање из електротехнике. На ова радна места се не касни, нити могу да се напусте пре краја радног времена.

Жарко Милуновић последњих осам година ради на одржавању ове трафо-станице. Каже да је посао веома одговоран, али да га олакшавају одлични односи са колегама, са којима се слаже као да су породица. Свакодневне задатке овде обављају и људи из обезбеђења и спремачице из „Услуга". Вредну посаду трафостанице 110/35 кв чине ВК уклопничари Ненад Карић, Предраг Маринковић, Новица Бишкупић, Дарко

Степановић, Слободан Пантелић. Помоћници су Жарко Милуновић, Миливоје Лукић, Милош Ђурић, Горан Симић, Милан Живковић. Поводом јубилеја, четири деценије рада, организовали су малу свечаност за колеге који су радили или били део система који је везан за ову трафо-станицу. Била је то прилика и да се присете оних којих више нема, колега за које их вежу

жива сећања, међу којима су Здравко Радоњић, Миломир Шани, Љуба Ненадовић, Зоран Кузмановић, Фадил Ћерим, чича Голуб... У го-сте су позвали и колеге које су одавде отишле у пензију. Била је то прилика да се присете успомена и бар на кратко одморе од одговорних и важних свакодневних радних задатака.



ИЗ УСЛУГА

ГОРДАНА ФИЛИПОВИЋ БРАНКО МИЈАИЛОВИЋ

СА ПРОСЛАВЕ 40 ГОДИНА РАДА ТРАФО-СТАНИЦЕ, У РЕСТОРАНУ "БАКИН"


Назови канцеларија Радише Јоковића налази се у исељеној кући породице Ђорђевић иза Управне зграде у Барошевцу, на самој ивици копа Поља „Б". У скоро празној просторији ис-пуцалих зидова, пола сата пре поноћи, рударски пословођа Јоковић већ је спреман за пола-зак на терен.

Са скоро рођачким осмехом грли нас и поздравља. Нуди се да кува кафу и износи сок на стари канцеларијски сто који има ко зна колико година. Ра-дослав Игњатовић - Швепс захваљује и љубазно одбија кафу, каже, не пије мушку. Ра-диша је сам, нема ни надзор-

ника, ни евидентичара, слеже раменима и он нама уз осмех захваљује што не мора да кува.

Користимо време пре доласка возила за масовни превоз да по-разговарамо.

- Као што сте већ написали у прошлом броју „на зеленом систему плаве боје", укључена су у рад два роторна багера, „глодар" 6 и „глодар" 5. Ја сам пословођа на „шестици" и поред багера дужност ми је да пратим и рад на систему. Нови одлагач има свој надзор и ми смо наравно у сталној координацији, каже на почет-ку Јоковић. Са откопавањем откривке напредујемо пре-ма Новој монтажи, а то је подручје некадашње источне кипе Поља „Д". Управо то

НА РОТОРНОМ БАГЕРУ „ГЛОДАР" 6

БЕЗ РЕМОНТА ТРИ И ПО ГОДИНЕ

- Компликовани радови на откривци некадашње Источне кипе Поља "Д". -Недостатак радне снаге и машина, највећи проблем. -Неопходно што пре урадити ремонт багера.

БРАНКО МИЈАИЛОВИЋ

"ГЛОДАР" 6 НА ПОЉУ "Б"

РАДИША ЈОКОВИЋ


нам задаје доста главобоље и изискује максималну пажњу свих чланова багерске по-саде. У земљи, у првом резу нарочито, наилазимо на де-лове металне конструкције, ролне, понтоне, често и ве-лике пањеве, сајле, прагове... Много тога је остало у старој кипи и било шта ако се захва-ти радним точком може изаз-вати хаварију. Склањамо све што уочимо, дежурамо нон стоп испред багера, ствар-но се максимално трудимо да нам ништа не промакне и упадне у систем. Кад има-мо ровокопач у првој смени, склањамо са њим тај заоста-ли материјал, кад немамо, онда ручно, нема нам друге.

Јоковић наглашава да је не-достатак машина „Помоћне механизације" велики про-блем на свим коповима. Оно што ради углавном је полуис-правно, најблаже речено, и није у могућности да оствари неки значајнији радни учинак. Ако још један булдозер „држи" два, три објекта и мора у току сме-не да се траспортује од једног до другог, онда тек од тог по-сла скоро да ништа нема. А и ти транспорти у којима се свакод-невно проводи доста времена, погубни су за гусеничаре јер тада се највише хабају возни построји. То сви знају, сви ћуте и ради се како се ради. Тако мора, кажу нема машина, терај то што има. И тера се. Док све не стане.

- Руковаоци "Помоћне" су добри момци, труде се, раде све што им се каже. Није им лако, видимо ми, али коме је на копу лако? пита се Ра-диша и не тражећи одговор ни од нас, ни од себе, наставља: -Тражи се производња, знамо то сви. Тај притисак све нас оптерећује. А неки багер није био у ремонту дуже од три го-дине. Понављам, скоро три и по године „Глодар" 6 није био у ремонту. Значи ли то некоме нешто? Или можда и то тре-ба да кријемо?! Производња и производња... У реду, људи раде и ћуте. Може ли још више, може, удри... Не знам докле ће ићи овако, не знам ни коме да се обратимо. Син-дикату свака част за све што

ФОНТАНЕ И МОТОРИПоред рударске професије, Радиша има и своје хобије који му већ помажу да по мало увећа кућни буџет. Пре свега мислимо на израду фонтана. Откуд један рударски пословођа у том по-слу, питамо га.

- Имао сам увек жељу да направим неко бајковито двориш-те, да то мени и породици буде лепо и пријатно и тако сам по-чео. То се свидело мојим пријатељима, па сам радио и њима. Онда су почели да ме траже још неки познаници, мало се прочуло и ето сад доста времена проводим и у том послу. Во-лим то, имам живце, увек имам неку идеју и где год сам ра-дио уређење дворишта, камене фонтане или чесме, људи су задовољни и то ми је највећа награда, прича нам Раша о свом хобију и додаје: -Бавим се и воћарством, имам свој шљивик, имам свој казан, печем ракију и то ми је такође велико задовољство. Ипак, љубав према моторима је нешто посеб-но. Волим моторе и возим их, члан сам мото клуба „Друм-ски витез" из Аранђеловца, и управо сада организујемо до-чек за учеснике мото релија кроз Србију. У томе нам помажу и клубови „Чоканлије" и „Опленац" из Тополе. Морам још нагласити да су прави мото-ристи, они којима су мотори истински у крви, добри и весели људи, веома дружељубиви и хумани увек када год је то потребно. Велика већина њих су добри домаћини, културни и школовани људи са којима је задовољство дружити се. Они који не воле моторе не могу нас мотористе разумети, и не треба ни да покушавају. Једноставно, то је тако, уверен је Јоковић , ширећи руке као да се правда што тако мисли говори.


чине за раднике, заиста. Али ни Синдикат не може и не тре-ба о свему да мисли. Постоји и пословодство. Прекрстим се сваки пут кад пођем на посао а и кад дођем кући. Само да се ништа лоше не деси људима на копу. А на сајли радног мо-ста багера пукла је једна лиц-на. Бравари то прате, ваљда ће испратити како треба, док неко не одлучи да се уради замена. И да „Глодар" уђе у догледно време макар у неки продужени сервис ако неће у ремонт. Багер је стварно у ло-шем стању. То сви знају.

Наравно, људства нема довољно, багерска посада и двојица помоћних радника. За багер и за систем. Више и нема везе ко је помоћни рад-ник, ко електричар, бравар... Сви раде све. Нема друге. Сви на лопату, сви на вучу кабла, на вулканизације... Јоковић нагла-шава да су веома сложни, сви у смени и да управо због тога и могу да одраде све што треба.

Радиша Јоковић је дуго годи-на провео на Пољу „Д", радећи послове од руковаоца стани-це, тракисте, надзорника до пословође, полако и стрпљиво учећи и напредујући у радној каријери. Питамо га има ли разлике у раду на Пољу „Б" у односу на Поље „Д".

- Пре пет, шест година имало је разлике. Сад нема. Мис-лим да је тренутно свуда исто. Тешко је и тамо, теш-ко је и овде. И овде се тра-жи рад и производња као и на Пољу „Д". Сад је све то исто, у истом смо сосу, да не употребим другу реч, која би сигурно сликовитије доча-рала где смо. Коп је коп. Ја

сам презадовољан кад завр-шим смену без проблема, сви људи здрави и читави, багер радио без застоја и сви кући весело. Тад ми је срце пуно, и у то име увек ваља попити по једну што је све добро про-шло, са осмехом нам Јоковић открива свој церемонијал који практикује кад се врати из сме-не.

Возило за масовни превоз је ис-пред, возач сиреном даје знак да изађемо. Радослав Игњатовић „лови" флаше кока коле по поду које упорно испадају из растег-нуте најлонске трегеруше, која се на крају потпуно распаде.

- Ни сокови неће у коп, каже популарни Швепс хватајући флаше коле по ћошковима канцеларије. Смештамо се ко-начно и крећемо. Швепс рас-пушта косу и забацује је на-глим покретом. Његови, свима познати дредови, разлећу се на све стране. Тек сад може да ста-ви црвени шлем на главу. Боја је сасвим прихватљива у овом тренутку. Јесам ли леп?, пита нас са шеретским осмехом на лицу. Сви гласно потврђују. Смех и шала, док се труцкамо у камазу.

Планум "глодара" 6 је солидно осветљен, багер ради. На де-сетак метара од радног точка, планир мајстор. Корача, сиг-нализира руком багеристи да мало спусти радни мост. Бул-дозер пригурава материјал и чисти трасу испред великог транспорта. Прошла је поноћ, овде се ради пуном паром, то јест копа оптималним капаци-тетом.

- Велика је откопна висина, па радимо са издигнутим вели-ким транспортом, објашњава

нам Славиша Вуковић, пла-нир мајстор, не испуштајући из вида радни точак багера, али бацајући поглед и на мали транспорт.

- Мора све да се прати, све да се види, повлата нарочито, због свега што на њој има. О томе посебно водимо рачуна. Имам 15 година стажа, од чега сам пуних 10 година планир мајстор. Мислим да сам ов-ладао овим послом. Познајем добро и техничке и технолош-ке карактеристике багера и нема проблема. Посада је до-бра, радимо сви као један. Од-лична смо екипа, брзо прича, рођени Барзиловац Вуковић, што посебно наглашава. Онако румен, видимо и сами, сигурно није са Теразија.

- Најтеже је кад је киша и ве-тар, али издржава се све. По-некад се и сами чудимо шта све преживљавамо овде на копу и како. Али кад су људи колегијални и сложни, све се издржи, весело говори Вуковић и са осмехом одлази ка булдо-зеру да га упути на трасу малог транспорта.

Славиша Перић је вкв машин бравар на „шестици". Пуних

СЛАВИША ВУКОВИЋ


35 година стажа. Кад ћемо ми у пензију? Славиша спремно, нама поставља питање.

- И шта ове чиче са четрдесет две, три и више година стажа траже још на копу? Јесмо ли ми овде осуђени да радимо док не поцркамо? Па ми у сме-ни, са толико година, радимо исто као пре двадесет година. И више него пре. Сви смо бо-лесни, не знамо више ни од чега нисмо, притисак, кич-ма, триглицериди, масноћа... Боримо се још некако, а до-кле, ја не знам. Надамо се у Синдикат само, у кога другог имамо? повишеним тоном због буке, а и начина говора, пита Славиша Перић док стојимо по-ред багерске гусенице. На наша питања у каквом је стању багер са машинске стране и када је „глодар" последњи пут био у ремонту, Перић вешто изврда-ва директан одговор. Лукав ко-повски вук, искусио је сигурно да је много пута паметније не-што прећутати него се залета-ти.

- Не бих ја сад о томе. То је мало већа политика, ваљда то треба тако. Али требало би да се раде и ремонти. Имамо

ми инжењере, гледали су они ту сајлицу на ужету радног моста, они су компетентнији. Они знају да л' мора и може тако, опрезно каже Слави-ша Перић, изазивајући наше симпатије својим одговорима.

Милинко Симуновић је баге-риста са преко 30 година стажа, од чега је осам година на „гло-дару" 6. Прошао је дуг пут од руковаоца станице, тракисте, багеристе на одлагачу, па до руковаоца роторног багера.

- Шта рећи, услови рада су тешки. Посао багеристе је одговоран и веома захтеван, нарочито кад је у питању откопавање старе кипе. Наи-лазимо на свашта, пањеве, понтоне, шине, камење... Све то мора да се уочи, да се скло-ни на време. Мало нас има, али сви смо максимално буд-ни и посвећени томе да имамо што мање застоја. Слажемо се добро и помажемо, без тога не би било рада, каже Симуновић.

- Наравно, увек има притиса-ка за што већом производњом, ја то и могу да разумем. Али не разумем како људи не схватају да овај багер дуже од

три године није био у ремон-ту. Или неће да схвате. Овој машини је преко потребан капитални ремонт. Што пре. А ми сада радимо са великом сатницом багеровања, овај систем без проблема носи све што багер откопа, а то су за-иста велики капацитети. Пре месец дана остварили смо капацитет од чак 3 500 м3 на час. Кад се стекну услови, може да се ради заиста добро, и ради се, то нико не може да нам оспори, тврди масјтор на роторном багеру Милинко Симуновић.

- Велики је проблем што не-мамо довољно људи на си-стему. Немамо ни резервних делова. Багерске кашике и неодговарајући и похабани зуби на њима, посебна су при-ча. Сви се надамо да ће се у месецима пред нама, а пре зиме, ствари макар мало по-правити. Ако тога не буде, биће то тешка коповска зима у сваком погледу, за све нас, рекао је Симуновић на крају разговора.

Зоран Миловановић је руко-ваоц станице Б-17, али је она тренутно ван система.

СЛАВИША ПЕРИЋ

МИЛИНКО СИМУНОВИЋ

ЗОРАН МИЛОВАНОВИЋ


- Сад радим као испомоћ на багеру, а по потреби и на це-лом систему.

Тешко је, нас је двојица за те послове, али издржавамо. Чистимо багер, дуж трака, помажемо браварима, ту смо за све што треба. Само кад не пада киша, тад је најгоре, каже Миловановић и одлази према утоварним колицима да помери каблове.

Заустављамо старог „пољака" са бројем 73, пошто је завршио израду трасе за мали транс-порт. Руковаоц је млад човек, са десет година радног стажа, Ненад Живковић. Питамо га каква је машина, која још увек

„риче" око багерa, а стара је, види се.

- Комфор је никакав, машина нема климу, на крову кабине је гума да не прокишњава, бука је велика, прашина ула-зи свуда, ништа не дихтује, ето таква је машина, каже Игњатовић, али по осмеху док прича, видимо да његове речи не треба да тумачимо као кукњаву.

- Булдозер има снаге још увек, мада троши и уље. Ноћас сам задужен за 4 објекта, „гло-дар" 3, „глодар" 5, „глодар" 1 и „шестица". Није ми ника-да тежак рад, већ транспорт булдозера од једног багера до другог, нарочито ноћу. Слаба је видљивост, прашина витла около, фарови су слаби, пра-ва је уметност и срећа стићи куда си пошао. Али шта је ту је. Мора да се ради. Само да и нама на Поље „Б" дође бар нека нова машина. Било би и нама булдозерцима лак-ше, а и сваки посао би брже и ефикасније одрађивали, каже Ненад Живковић и пристаје да се слика прилазећи гусеници старог "пољака".

Ради се на копу, стварно се ради. И људи и машине. У све

три смене. Гледамо и ноћас, у трећој, багер не стаје. А кажу, лоша производња на Пољу „Б". Како то, питање се намеће глас-но.

-Знам како, каже Радослав Игњатовић - Швепс. Некад смо људима на багер носили флашу ракије кад силазимо у коп и производња је била добра. Сад им носимо соко-ве и производња је лоша. То је сигурно због сокова... Или је можда ипак нешто друго у питању...

Обојица знамо шта је у питању. Смејемо се. Швепс је увек рас-положен за шалу и смех. Његов хумор прија свима. Скоро сви-ма. З. Чолић


НЕНАД ЖИВКОВИЋ

РАДОСЛАВ ИГЊАТОВИЋШВЕПС

СА ПОСАДОМ "ГЛОДАРА" 6


Умирујуће дејство конти-ненталне климе, висока концентрација кисеоника, озо-на и негативних јона у вазду-ху, одсуство аеро загађења, мало магле и ветровитих дана уз повољан атмосферски при-тисак и умерене падавине, при-суство специфичних елемената у ваздуху, као и олигоминерал-не воде температуре од 28 до 45 степени, које се користе за купање и инхалације, услови су да Сокобања представља идеал-но место за бањско-климатски третман различитих болести и стања.

О начину рада, услузи и организацији десетодневног опоравка у Специјалној бол-ници "Бањица", разговарамо прво са управником, Миланом Бошковићем.

- Оно што можда највише ка-рактерише боравак у нашем Хотелу јесу пријатељска и домаћа атмосфера које вас увек терају да се враћате, што свакако и имамо за циљ. Из-узетно љубазно и квалифико-вано особље чини да се заис-та осећате као код куће, каже Бошковић.

Што се терапија и лечења тиче, корисницима су на

СОКОБАЊА

ОДЕШ СТАР, ДОЂЕШ МЛАД

- Рехабилитациони опоравак радника "Колубаре" у Сокобањи одвија се дуги низ година на задовољство како наших корисника, тако и особља Специјалне болнице

"Бањица". Осим изузетно лековитих својстава Бање, сама околина у којој су бројна излетишта, историјски споменици из римског и доба неолита, и нетакнута природна

богатства смештена између планина Ртањ и Озрен, све оне који једном дођу, увек враћају на ово предивно место у срцу Зајечарског округа.

РЕХАБИЛИТАЦИОНИ ЦЕНТАР

МИЛАН БОШКОВИЋ


располагању три лекара, че-тири медицинске сестре и пет физиотерапеута, а ту је и дежурни лекар који ако за-треба долази у било које доба ноћи. При доласку, доктори обављају прегледе и одређују одговарајуће терапије. Осим за обољења респираторног система, ова Бања идеална је и за лечење обољења кичме-ног стуба, од чега запослени у "Колубари" најчешће пате. Имамо такође и терапије за лакша нервна обољења, то су купања у хладној води и опуштајуће масаже.

Како Бошковић даље наво-ди, сам објекат је тренутно на нивоу три звездице, али се сваке године труде да уведу нешто ново, да реновирају и побољшају услове. Тако је про-шле зиме комплетно реновира-но 50 собних купатила, а исто толико ће се радити и следеће зиме. Већ раније су у собама постављени ламинатни подови, купљени нови кревети, душе-ци, јастуци.

- У наредне две године, у пла-ну је изградња отвореног ба-

зена са покретним кровом, тако да ће моћи да се користи и зими. Претпрошле године направили смо један мањи ба-зен, односно ђакузи пречника пет метара, са топлом водом и масажерима који гости могу неограничено користити без додатног наплаћивања.

Поред терапија, ту смо да организујемо и друге актив-ности које сам боравак чине још богатијим и лепшим. Наши водичи припремају из-лете и шетње до града, оби-ласке околних излетишта и природних лепота овог краја. Једном недељно организујемо и пикник у излетишту Кали-новица на Озрену, где се после обиласка праве такмичења у надвлачењу конопца, скоку у даљ и бацању камена с ра-мена. Уопште, толико је из-летишта у околини да је де-сет дана мало како би се све обишло.

Такође, гости из "Колубаре" сваке године праве своју еки-пу у фудбалу, "Бањица" своју, па организујемо утакмицу, увече вечеру, а на самом крају

боравка и једну свечану вече-ру на којој се лепо дружимо. Сарадња са Синдикатом "Ко-лубаре" траје већ дуги низ година, па су већ остварена и права пријатељства. "Ко-лубара" је дефинитивно наш најбољи партнер и надамо се да ће тако остати и убудуће, истиче управник Бошковић.

За маркетинг и успостављање сарадње Специјалне болнице са бројним фирмама, синдика-тима, удружењима итд, заду-жен је комерцијалиста Алек-сандар Момировић.

- Интересантан је ово посао иако је велики терет на мени, каже Момировић. То је прак-тично борба за опстанак на данашњем тржишту и борба за сваког госта. Осим редов-ног одржавања контаката са сталним корисницима наших услуга, као што је "Колубара", радимо и на успостављању сарадње и привлачењу нових фирми, нових синдиката који до сада нису долазили. Вели-ка је борба, али успевамо и мислим да ћемо у будућности сигурно само проширивати посао.

Са "Колубаром" годинама ве-

И ЂАКУЗИ НА РАСПОЛАГАЊУ

АЛЕКСАНДАР МОМИРОВИЋ


ома успешно послујемо. Људи већ знају како све функцио-нише и уклапају се без про-блема. У сезони буде по не-колико баш великих група и трудимо се да ниво услуга увек буде истог квалитета. Наравно да је важно да гости буду задовољни, али је исто тако важно да и ми будемо задовољни својим гостима, наглашава наш саговорник.

Како истиче, један веома криз-ни период у пословању сада је већ иза њих. Враћају се полако, али сигурно, на прави коло-сек и то пре свега захваљујући међусобном поштовању између директора Хотела "Бањица" и свих запослених.

- Трудимо се да проширујемо капацитете и убацимо увек понеки нови садржај. Три године уназад, Бугари закупљују смештај за дочек и репризу Нове године које организујемо. Свечана сала прима преко 400 гостију, па буде и доста људи из саме Сокобање.

Све у свему, надам се да су људи из "Колубаре" задовољни свиме што им пру-жамо и организујемо и надам се да ће наша сарадња трајати још много година, рекао је на крају Александар Момировић.

А шеф ресторана, Звонко Михајловић, главни је и од-говорни за квалитетну исхра-

ну наших радника и осталих гостију.

- Што се намирница тиче, могу рећи да су изузетног квалитета. Робу никада не лагерујемо, а месо не замрза-вамо, већ два пута недељно набављамо свеже. Исто важи и за поврће.

За доручак постављамо швед-ски сто са веома разноврсном понудом домаћих пецива која се код нас припремају, преко разних сухомеснатих произ-вода, напитака итд. За ручак и вечеру, у понуди су по три јела са три различите врсте меса- јунећим, пилећим и свињским, пљескавице, чор-бе, супе и десерти.

Већ 30 година сам овде и могу рећи да људи из "Колубаре" заиста нису захтевни нити

тешки за сарадњу. Не жале се на квалитет и количине, јер наши конобари имају обаве-зу да им понуде додатак, па коме треба још, он увек може да добије, закључује шеф ре-сторана Специјалне болнице у Сокобањи.

М. Јошанов


САЛА ЗА РУЧАВАЊЕ

ЗВОНКО МИХАЈЛОВИЋ

ПАНОРАМА СОКО БАЊЕ

Негативан аспект површинске експлоатације угља је девастирање значајне површине земљишта, односно по правилу ови радови захватају урбана насеља или важне пољопривредне рејоне. Ово правило је везано за генезу угљева који настају на ободу водених површина, па је конфигурација слоја хоризонтална и обично у депресији управо на местима погодним за живот људи.

Подручје које захвата сливове река Колубаре и Тамнаве представљало је споредне комуникације, односно мрежу путева створених између Мораве и Дрине, али је већ крајем неолита постало једна од веома значајних периферних зона између цен-тралног и западног Балкана.

На месту некадашњих насеља из праисторијских и протоисторијских периода настаниле су се заједнице из каснијих историјских периода. То потврђује чињеницу да је Колубарско-Там-навски регион у географском смислу веома повољна животна средина која обилује плодним земљиштем, шумама и рудним богатством што је уз умерену климу омогућило да се на овом простору смењују насеља од раног неолита до данас.

Према досадашњим подацима Службе заштите културних добара на подручју "Колубарског" басена налази се 86 непокретних културних до-бара и добара која уживају претходну заштиту. Она су по врсти класификована у четири групе: археолошка налазишта; сакрални споменици; споменици народног градитељства и историјски споменици. Највећи број (35) чине археолош-ка налазишта смештена по читавој територији општина које су обухваћене Просторним пла-ном експлоатације, потом објекти народног градитељства (19) и споменици сакралне архи-тектуре (17), груписани по насељеним местима.

ЗАШТИТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА НА ПОДРУЧЈУ РУДАРСКОГ БАСЕНА "КОЛУБАРА"

АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

- У наредних неколико бројева нашег листа, објављиваћемо текстове Мирјане Благојевић, археолога саветника, руководиоца Пројекта "Заштитна археолошка

ископавања и истраживања на подручју РБ "Колубара".

МИРЈАНА БЛАГОЈЕВИЋ


"ГРЕХОТА ЈЕ ШТО НЕМАМО МУЗЕЈ"У исељеној кући на ободу копа "Тамнава-Западно поље" скла-диште се археолошке ископине пронађене на овим простори-ма. Драгана Антоновић, археолог из Археолошког института у Београду, од 2006. године научни је консултант на пројекту "Заштитна археолошка ископавања и истраживања на подручју РБ Колубара".

- На простору где је било село Мали Борак, налазе се остаци праисторијског и неолитског живота, наводи Антоновић. Ту су била три велика насеља која су очигледно имала произ-водни карактер. Највише је нађено материјала који говори о технолошком нивоу становништва који је ту живео. Вели-ки број недовршених алатки трагови су производње истих и мени се лично чини да је ово био један велики производ-ни центар у који су долазили људи са различитих страна како би сакупљали сировину, прерађивали је и готове производе или продавали или узимали за себе. Како некад у шали кажем, ово је био центар за рециклажу.

Невероватно је да наше становништво углавном не зна за ове вредне ископине, а држава не предузима ништа како би оне биле изложене и доступне свима, као и трајно сачуване.

- Ово је велико благо које немају друге средине. Неке земље би на овом простору већ на-правиле туристички центар. Иначе је тренд у свету да се реконструишу куће и други објекти како би људи могли да уђу и осете дух живљења у то доба. Музеји са витринама и нису тако популарни, али свакако представљају пратећи садржај музеја на отвореном. У развијеном свету, обилазак историјских споменика је обавезан део туристичке понуде, а ми имамо можда и највише материјала у Европи који, на жалост, не користимо.

Овакви локалитети до сада у Србији нису ископани и стварно је грехота што Рудар-ски басен није направио музеј, на шта по закону има право. Костолачки Виминацијум представља остатке античког римског периода, а ово је праисторија, па бисмо могли да имамо споменике истог ранга и да и ми од тога направимо туристичку атракцију, истиче Драгана Антоновић.

Остало (15) су гробља, јавни и профани објекти.

Про је кат "За штит на ар хе о ло шка ис ко па ва ња и истраживања на подручју Рударског басена Ко-лубара" из во ди се у контитнуитету од 1991. го-дине. Носилац Пројекта је Републички завод за заштиту споменика културе Београд, а изводи га у сарадњи са територијано надлежним заво-дима из Београда и Ваљева уз подршку Српске академије наука и уметности, националних и међународних институција. Средства за радо-ве обезбеђује инвеститор "Електропривреда Србије" –Рударски басен "Колубара", Лазаревац.

Археолошка истраживања на простору повр-шинских копова имају карактер заштитних интервенција приликом извођења земљаних и

других радова или се ради о случајним налази-ма. Археолошки локалитети истражују се завис-но од напредовања површинских копова, а не по неком хронолошком односно историјском распо-реду. Радови се изводе у огра ни че ном вре ме ну, ускла ђе ни су ди на ми ком екс пло а та ци је ко по ва, из и ску ју ћи ар хе о ло шке ра до ве без об зи ра на вре-мен ске усло ве или до ба го ди не.

Највећи број истражених локалитета нала-зи се на подручју експлоатације површинских копова "Тамнава-Источно" и "Западно поље" (села Мали Борак и Скобаљ), у сливу реке Ко-лубаре, на граници Шумадије и Западне Србије. Повољан географски положај и клима услови-ли су стварање првобитних насеља која су по

ДРАГАНА АНТОНОВИЋ


правилу формирана у долинама река, преде-лима богатим шумом, и погодним тереном за развој земљорадње, лова и риболова. Овакве карактеристике терена уско су везане са гене-зом лежишта угља у великим угљеним басени-ма лигнита. Такав је случај и са колубарским угљеним басеном, где се континуитет живљења прати од најстаријих праисторијских култура до данашњих дана. Експлоатацијом лигнита на површинским коповима Рударског басена "Ко-лубара" неповратно нестају добра чија су спо-меничка својства одређена њиховим културним, историјским и националним значајем и као таква представљају део богатог наслеђа сконцентриса-ног у долинама Колубаре и Саве. Због особеног географског положаја и морфолошких каракте-ристика област је често представљала простор разграничавања различитих култура, етничких група, провинција и држава.

Досадашњи резултати археолошких истраживања на подручју површинског копа "Тамнава-Западно поље" у селу Мали Борак, на локалитетима "Црквине", "Јаричиште 1,2,3,4", "Масинске њиве", у периоду од 2005. до 2014. го-дине, потврђују континуитет насeљавања током праисторије. Дефинисано је постојање више хо-ризоната насељавања из периода старијег неоли-та (старчевачка култура - VI миленијум п.н.е.), млађи неолит (винчанска култура - V миленијум п.н.е.), бакарно доба (IV миленијум п.н.е.), брон-зано и гвоздено доба. (III – I миленијум п.н.е.).

Анализа положаја до сада истражених локалите-та показује да је на простору Колубаре доминан-тан положај праисторијских насеља на другој високој тераси реке Колубаре и притока, те да су позиције насеља биране са комбинацијом економских и комуникацијских разлога. Сва ве-лика насеља у доњем току Колубаре, Тамнаве и Уба, као и у Посавини, имају предиспозиције за земљорадњу. У залеђима насеља простирале су се шуме које нуде обиље других ресурса (дрво, плодови, дивљач). Овакав положај омугућава разноврсне облике економије у окружењу самог насеља, пречника два и по до пет километара.

Један од најзаначајних налаза током дугогодишњих археолошких истраживања на подручју тамнавских копова је откриће двојног гроба у оквиру старчевачког насеља (5600. г.п.н.е до 5400. г.п.н.е) на локалитету "Јаричиште 1".

Налаз је изузетан по томе што су ретки овакви налази гробова са двојним сахранама из пери-ода старчевачке културе, не само код нас већ и на територији централног Балкана. Непосредно испред рударских багера, на локалитету су от-кривени непокретни објекти и структуре- јаме земунице, отпадне јаме, силоси, основе кућа, пећи за припремање хране и печење керамичких посуда и јединствен налаз породичне сахране- три гроба од којих је један двојни гроб (старија индивидуа женског пола и дете) и два дечија гроба. Истраживањима је потврђен континуитет насељавања овог простора од старијег неоли-та до раног бронзаног доба (VI – IV миленијум п.н.е.).

Неочекивно откриће, економско-производне зоне

ЈАРИЧИШТЕ 1 - МАЛИ БОРАК

ЈАРИЧИШТЕ 1

СТАРЧЕВАЧКА КУЛТУРА


развијеног бакарно доба на локалитету "Масин-ске њиве" у селу Мали Борак за сада је јединствен случај на простору Балкана и Југоисточне Евро-пе. Откриће материјалне прераде ових првобит-них металурга указало је на њихов сложен попу-лациони састав. У овој производњи учествовали су припадници енеолитских култура (бакарно доба) из централног и западног Балкана, средњег Подунавља и источног Приалпског простора. Таква међупопулациона сарадња остварена је у првој половини 4. миленијума п.н.е, као пот-пуна новина у културној историји овог перио-да. Вредност овог открића је утолико већа што представља прво могуће решење реконструкције технологије примарне металургије и рудаства, засноване на документованим резултатима ископавања.

Површинским испитивањем замљишта током 2011. и 2012. године, на простору северно од аку-мулационог језера у Малом Борку, прикупљени су делови керамичких посуда који се могу сврстати у период праисторије и средњег века. Археолош-ким ископавањима у 2014. години откривени су остаци мањег насеља које припада 5-4. веку пре нове ере (старије гвоздено доба, позни Халштат). Археолошке целине представљају углавном јаме које су имале карактер стамбеног објекта или от-падне јаме, док су оне мањих димензија и плиће имале функцију силоса. На дубини од 60 центи-метара уочен је слој са остацима запечене земље, керамике, кремених и камених апалтки. Посеб-но се издвајају алатке мањих димензија од вул-канског стакла, опсидијана, које представљају

ретке налазе у региону.

Остаци већег насеља из периода старијег гвоз-деног доба пронађени су током 2011. и 2012. го-дине на локалитету "Горње Поље" које се налази на граници три катастарске општине- Вреоци, Скобаљ и Јабучје, на простору где су извођени инвестициони радови на измештању корита реке Колубаре. На истражном простору утврђена су два хоризонта- први се везује за позни Халштат, док се други опредељује у XV век. На тај начин поуздано је утврђено да су људи на овом подручју живели у континуитету од праисторије.

Насеља старијег гвозденог доба припадају типу равничарског насеља и била су сезонског карак-тера. Подигнута су близу реке, на заравњеном платоу, што је омогућавало бољу прегледност и бољу комуникацију са суседним областима, као и повољне услове за трговину. Залеђе је било бо-гато шумом, пашњацима и обрадивим површи-нама. Организација насеља била је условљена честим поплавама услед изливања реке. Прво-битни објекти су били укопани или полуукопа-ни, а повлачењем у залеђе, на плоднију земљу, градили су надземне објекте за становање, а ве-роватно и за стоку. Распоред и тип објеката не указује на то да је било просторног груписања објеката. Нажалост, река је својим вишевеков-ним током вероватно однела део насеља.

О континуитету насељавања на простору који захвата басен "Колубара" сведоче остаци рим-ских грађевина откривени у атару села Скобаљ. Ради се о добро очуваним темељима римске виле рустике и остацима сакралне грађевине- капеле коју је највероватније још за живота саградио власник виле (друга половина III– IV век). Вилa je билa рaскoшнa, сa дeвeт прoстoриja, фрeскo oсликaних зидoвa и имaлa je систeм пoднoг грejaњa (хипoкaуст).

Наставиће се...

Мирјана Благојевић,археолог саветник,

Руководилац Пројекта "Заштитна археолошка ископавања и истраживања на подручју РБ "Ко-лубара", Републички завод за заштиту спомени-ка културе Београд

ЦРКВИНЕ - МАЛИ БОРАК

ВИНЧАНСКА КУЛТУРА


Јелена Аћимовић и Ненад Аћимовић, ученици Технич-ке школе "Колубара", освојили су треће место на Светском првенству у заваривању, не-давно одржаном у Пекингу. У екипи Србије, поред њих двоје, била су још два ученика из Об-реновца и један из Крагујевца. На такмичењу у заваривању метала учествовало је 600 зава-ривача, до 35 година старости, из 39 земаља.

Девојка најспретније руке на свету, Јелена Аћимовић, скром-но каже да још увек није свесна величине свог успеха. Са ос-мехом прича како је у почетку мислила да је њена мирна рука само случајност. Таленте је от-крио професор, Иван Гајић, који је са пуно поверења и стрпљења спремао ове младе људе прво за државно, а потом и европско и светско такмичење. До овако великог успеха стигли су после безброј дана проведе-них у школи на вежбама, пре и после редовних часова и викен-дима.

-На такмичењу смо радили три сата без престанка. За-варивали смо хоризонтално, вертикално и убодом. Када је жири оценио мој рад, била сам у чуду. Нисам могла да верујем колико су завари били успешни. Наредних дана нашла сам се и у вестима на

кинеским телевизијама. Пот-пуно је необично да девојка постигне такав успех у заваривању, типично мушкој "дисциплини", при том у држави где су наука и тех-ника на врло високом нивоу, каже наша млада саговорница.

Ненад Аћимовић, такође репре-зентативац из екипе Техничке школе "Колубара", објашњава нам да је до савршеног зава-ра стигао корак по корак, уз помоћ професора практич-

не наставе. Свакодневни рад на припремама није му теш-ко пао, а учешће и пласман на светском такмичењу у овако јакој конкуренцији су велико задовољство.

Ови млади људи, Јелена и Не-над, прави су понос својим породицама, професорима и људима из струке. Највећа жеља, тренутно им је да што пре нађу посао да би, како Не-над рече "што пре стали на ноге". Потом би да наставе

УЧЕНИЦИ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ ПОСТИГЛИ ВЕЛИКИ УСПЕХ

НАЈМЛАЂА ЕКИПА ТРЕЋА НА СВЕТУ

-У репрезентацији Србије и ученици из Обреновца и Крагујевца.-Занимање заваривача перспективан и тражен посао. -Огромна подршка пословодства РБ

"Колубара" и "Колубара-Метала"

ЈЕЛЕНА АЋИМОВИЋ


стручно усавршавање и на тај начин надграде знање и веш-тину у којој су се на најбољи могући начин доказали. Де-лимо њихове наде да пут до запослења неће бити претежак, јер знамо да су потребе за за-варивачима велике и у Србији и ван ње.

Њихов другар, Предраг Матић, на државном такмичењу које је одржано у „Колубара-Металу" у сарадњи са лазаревачком тех-ничком школом, освојио је дру-го место.

Иза ових вредних и успешних младих људи стоје рад и тале-нат, али и огроман ентузијазам и труд њиховог професора Ивана Гајића, који у Техничкој школи "Колубара" предаје практичну наставу на машинском смеру. Он каже да је пре шест година, на почетку своје професорске каријере, наставио пут који су почеле његове старије колеге,

негујући контакте са струч-ним људима. У афирмацији заваривања, као једног од најтраженијих занимања, највише им је помогло Друшт-во за унапређење заваривања у Србији. Непроцењиву подршку тиму који ради на образовању машинских техничара за репаратуру, донацијама и обезбеђивањем услова за рад, дају и пословодства Рударског басена "Колубара" и "Колу-бара-Метала". Након држав-ног такмичења формирана је

репрезентација која је Србију представљала на европском првенству у Словачкој, а по-том и на светском такмичењу у Кини. Категорије такмичара разврстане су по поступцима заваривања, што је по прави-лима међународних стандарда, важећих свуда у свету.

-Наш циљ је атест, који је практично диплома за овај посао, јер ко га има може да ради на заваривању конструкција. "Колубара" узима подизвођаче за овај посао, па је наша идеја да годишње оспособимо бар де-сет атестираних заваривача који би могли да раде и овде и било где у Србији. Ово би мог-ла да буде и основа за добре инжењере или пословође, јер би одавде понели практична знања која су темељ за добре инжењере. Потребно нам је да се надлежни заинтересују и да ученицима обезбедимо што боље услове за што више ча-сова обуке. Екипа која је била на такмичењу у Пекингу је доказ да дајемо изузетан ква-литет. При том, наша екипа је тамо била најмлађа, а Јелена је била и једина Европљанка. Они су изузетно оспособљени. Одговорно тврдим да одмах могу да почну да раде у стру-ци. У нашој школи постоји стручни кадар за формирање тренинг центра где би млади људи или запослени који раде на овим пословима могли да буду оспособљени и атести-рани. При том, ТИП-ов атест који се примењује, издаје се на немачком и енглеском језику и важи у читавој Ев-ропи. Формирање тренинг центра је инвестиција за на-редних 50 година, објашњава

НЕНАД АЋИМОВИЋ

ПРЕДРАГ МАТИЋ

ИВАН ГАЈИЋ


нам професор Гајић и додаје да је такмичарима и школи драго-цена помоћ и разумевање које имају од Рударског басена "Ко-лубара" и "Колубара-Метала", посебно када се зна да локална самоуправа и поред молби и упорности организатора, није имала слуха за ове младе људе, ни за организовање државног првенства, а ни за такмичења у Словачкој и Кини:

-У припремама за такмичење потрошили смо тону електро-да. Деца су пуно радила, ви-кендом, пре и после наставе у школи. Драган Максимовић, Дејан Тошаковић, Драган Ђукетић из "Матала" макси-мално су нам помогли својим аганжовањем и знањем. Чак су нам изашли у сусрет и у припреми документације за такмичење. Тадашњи ди-ректор „Колубаре" Милорад Грчић и шеф кабинета Горан Перишић су имали огромно разумевање и помогли у купо-вини заштитне опреме и апа-рата за варење. Школа није имала средстава, а тадашња гарнитура у локалној само-управи није имала слуха за наше потребе. Захваљујући "Електропривреди Србије" у Обреновцу је сакупљено пола милиона динара, чиме је омогућено да и наша деца оду на такмичење. Велику коли-чину новца донирао је и један приватник из Крагујевца, по-могла је и амбасада Републи-ке Кине, као и једна невлади-на организација. Екипно смо освојили треће место на свет-ском такмичењу као најмлађа екипа, што је премашило сва наша очекивања. И да нисмо постигли такав успех, било је лепо што су деца видела тако

нешто. Резултатом смо по-носни, а требало би да буду и општина и држава. Ипак, ми настављамо даље да ради-мо, јер је континуитет у раду

један од наших циљева, каже млади професор, напомињући да у послу срећа није битан фактор, већ рад и залагање.


ШКОЛСКА РАДИОНИЦА

ПРОСТОРИЈА ЗА ЗАВАРИВАЊЕ

УЧИОНИЦА ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ


ПОНОСНИ НА СВОЈЕ УЧЕНИКЕТехничка школа "Колубара" из Лазаревца, захваљујући својим образовним профилима, веома је значајна за рад Ру-дарског басена "Колубара". Како сазнајемо од Радослава Сретковића, директора школе, сваке године овде се обавља упис на 12 профила у подручјима рада електротехника, ма-шинство, рударство и економија. Због већег интересовања у овогодишњем упису попуњена су сва места на смерови-ма за четворогодишње школовање. Највише интересовање младих је за занимање електротехничар рачунара, као и за економски смер. По препоруци Министарства просвете, на машинском смеру су само два одељења.

-Изузетно смо поносни на наше ученике који су по-стигли сјајне резултате прво на европском такмичењу у заваривању у Словачкој, па потом на светском у Пе-кингу, где су екипно освојили треће место. Такав пласман у Србији није забележен, са осмехом каже директор. Он саветује родитељима, да децу која имају слабији успех у основној школи усмеравају ка трогодишњим занимањима :

-Народ каже да је "занат златан". Ако научи неки занат, млад човек ће лакше доћи до посла него са четворогодишњим занимањем. Сваки електричар, аутоелектричар или за-варивач оспособљен је да „сутра" ради и у својој приватној фирми. На тај начин може да заради за себе и своју породицу.

Садашњим и будућим ученицима директор саветује да уче и раде. Све друго је брига професо-ра који се у овој школи труде да примењују савремене методе и наставна средства. Захваљујући обостраном залагању, из године у годину, резултати Техничке школе "Колубара" су све бољи.

РАДОСЛАВ СРЕТКОВИЋ

ТЕХНИЧКА ШКОЛА У ЛАЗАРЕВЦУ


Добри резултати локалних спортиста права су прилика за промоцију спорта и младих људи, који су поред одличног успеха у школи, постигли за-видне резултате и у овој обла-сти. Они су пример и водиља за све младе људе.

Карате клуб "Џион" из Вреоца и КК "Димитрије Туцовић" из Лајковца недавно су, у оквиру Српске карате уније, учество-вали на Светском карате шам-пионату у Италији. На овом такмичењу Давид Бељић из КК "Џион" освојио је друго место, показавши своје вешти-не у катама. Млади спортиста уједно је и одличан ученик. Ове године уписао се у средњу школу "Никола Тесла" у Бе-ограду. Да би наставио да се бави омиљеним спортом, мора и даље да има најбоље резулта-те у школи, јер како сам каже "и тренери прво питају за оце-не". Карате тренира три године, носи зелени, а припрема се за плави појас.

-Сваком бих препоручио да се бави овим спортом, чак и онима којима је ово смеш-но. Наставили би њиме да се баве, само када би пробали. Карате је добар и захтеван спорт. Уз пуно труда и упор-ности, свакодневних тренин-га стиже се и до медаље. Ван тренинга појас вам ништа не

представља, јер прави спор-тисти не злоупотребљавају своја знања. Захваљујући својим вештинама, каратисти су мирнији и толерантнији од других спортиста, прича нам Давид. Његов отац, Мирољуб Бељић, радник Поља "Д", каже да је пресрећан због успеха свог сина. Са поносом прича да је Давид, поред освојеног другог места на европском такмичењу, добитник Вукове дипломе, па је са лакоћом и уписао школу коју је желео. Подршка коју пружа свом сину је највећа. Са нама дели мишљење да је само

ВЕЛИКИ УСПЕХ МЛАДОГ КАРАТИСТЕ НА СВЕТСКОМ ШАМПИОНАТУ

ДРУГО МЕСТО ЗА ДАВИДА БЕЉИЋА

-На такмичењу у Италији показао умеће у катама. -Одличан успех у школи, услов за тренирање.-Без труда, залагања и дисциплине, таленат је узалудан.

ДАВИД БЕЉИЋ

МИРОЉУБ БЕЉИЋ


улагање у децу, право улагање.

Марко Дамњановић је тренер Карате клуба "Џион" из Врео-ца. Носи црни појас, први дан, а овим спортом се бави од 1994. године. Као млади тренер дели успех свог ученика Давида, који је захваљујући упорности, труду и дисциплини на тренин-зима стигао до медаље.

-Давидов таленат не може да се оспори. Поред тога, на тренинзима је највреднији и прави борац. Код нас тренира пуно деце, али немају сви исту вољу за радом и успехом. Чак и ако је неко мање таленто-ван, а улаже пуно у себе, даће одличне резултате. Учим их да је важно да дају максимум, без обзира којим се спортом баве, јер ће им то помоћи да стекну спортске навике, ко-рисне за цео живот. Када смо се спремали за такмичење, рекао сам му да је довољно да уђемо у други круг. Нисам хтео да се разочара, јер ипак је то светско првенство са око хиљаду такмичара раз-личитих категорија у борба-ма и катама. А Давид је вице шампион на Светском купу

за младе узраста преко десет година, каже млади тренер.

Миодраг Јевтић се каратеом бави непуне четири деценије. Носи црни појас, четврти дан. Учешће Српске карате уније на светском такмичењу у Италији сматра великим успехом, без обзира што спортисти Карате клуба "Димитрије Туцовић" из Лајковца, које је предводио, нису постигли врхунске резул-тате.

-Наш такмичар није освојио резултат, али је учествовао. Давид је био успешнији. Ви-димо да су балканске нације предодређене за велике спортске успехе. Србија је ту са правом предводник, како у колективним, тако и

у појединачним спортовима. У нашој земљи постоји 15 организација које се баве ка-ратеом. Из свих, такмичари на међународној сцени по-стижу изванредне резултате. У иностранству Срби спор-тисти су изузетно поштовани, јер су изузетно добри такми-чари, посебно у појединачним спортовима. Лазаревац, Лајковац, Аранђеловац дају одличне резултате у каратеу, јер овај спорт има масов-ност. Захваљујући традицији Карате клуба "Колубара", Лазаревац има врхунске ка-ратисте, са сјајним резулта-тима. Из овог клуба стасали су нови тренери, који су по-кренули нове клубове, који дају такође добре резулта-те. Једина замерке су што се у овај спорт мало улаже. Уз мало новца, сви спорто-ви би били квалитетнији. Често сами финансира-мо одласке на међународна такмичења, а медаље доно-симо и општини и држави. Наши успеси се не поштују превише, изузимајући неке локалне медије који су се за нас заинтересовали. Кон-

МАРКО ДАМЊАНОВИЋ МИОДРАГ ЈЕВТИЋ

СА МЕДАЉОМ


кретно, Телевизија ГЕМ и ви сте нам поклонили пажњу. Једноставно, функци-онишемо само захваљујући мотивацији, описује нам Јевтић стање у локалном спор-ту. Прави професионалац у каратеу, наш саговорник, иначе судија Српске карате уније, каже да се овај спорт у некадашњој СФРЈ појавио 1966. године. Већ после неколико го-дина браћа Илија и Владимир Јорга, својим успесима, напра-вили су право чудо на светским и европским такмичењима. Ве-ома је тешко и права реткост да неко буде светски првак и у катама и у борбама, као што су они били. Захваљујући њиховој популарности, попула-ризован је и овај спорт. У одно-су на површину територије, некадашња Југославија, током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, има-ла је већи број каратиста од Јапана, постојбине овог спорта. Касније, његова популарност није опадала. Код нас, у кара-теу посебно место заузима Ми-одраг Миоч Николић, велики човек, невероватан спортски радник и изузетан стручњак. Многим врхунским каратисти-ма он је био тренер. Миоч је

жива легенда карате спорта у Лазаревцу.

- Данас имамо мајсторе који су у светским федерацијама. Марко Ницовић је пред-седник Светске карате организације, а Илија Јорга председник ФУДЕК-а. Кара-те је основа и за све друге бо-рилачке спортове. За сваку је похвалу заинтересованост и труд младих људи. Давид је још један доказ за то. Може да буде још бољи, само од њега зависи. Трудим се да деца науче карате, али и да буду спремна за живот. Дужност тренера у клубу је да буде дру-ги родитељ. На такмичењима морамо да решавамо све про-

блеме, а од деце очекујемо да буду дисциплиновани и васпитани, каже Јевтић и објашњава да деца овим спор-том могу да се баве већ од пете године. У том узрасту, за њихов психофизички развој важне су вежбе које се раде на тренинзи-ма. Идеалне године за будуће озбиљне спортисте су од девет до једанаест. Тада деца цело-вито напредују, постају изузет-но добри такмичари. Касније, само од њихове воље зависи да ли ће бити успешни. Улога тре-нера је да их задрже на спорт-ском путу, далеко од порока и лоших изазова.

Д. Матић


КАРАТИСТИ СА МЕДАЉАМА

СА СРПСКОМ ТРОБОЈКОМ


Поводом рударске славе, Светог Прокопија, на теренима Спорт-ског центра у Рудовцима, од 18. до 20. јула одржан је турнир у малом фудбалу. Ово тради- ционално спортско такмичење већ дуги низ година организује Синдикат "Површинских копо-ва". Од пријављене 21 екипе из свих делова Рударског басена "Колубара", 14 се такмичило у категорији сениора а седам у категорији ветерана.

-Одзив за учешће на турни- ру је изузетно добар, посебно ако имамо у виду да је сезо- на годишњих одмора. Ове године смо имали и идеал- не временске услове, па је и публика на трибинама била многобројна. Изузетно ква-литетна игра фудбалера и до- бра организација, учинили су да овај турнир буде један од најбољих у нашој општини и њеној околини, каже за наш лист Немања Ђорђевић, про-фесионални тренер и један од организатора.

Коментаришући друго место екипе "Колубаре" на Радничким спортским играма, Ђорђевић истиче да је, поред тренинга, селекција играча и у овом спорту веома важна:

-Селектовање играча у фудбалу је битно. Уз тренажни процес минималног рада може да се оствари одличан резултат. Екипа "Костолца" на Радничким спортским играма доминира последњих пет година. Вероватно су и направили екипу у којој су играчи приближно истих година, професионално се баве фуд-балом и при том су њихови радници. Мислим да нама недостаје добра селекција, мало озбиљнији приступ тренинзима и мало више дисциплине. Где су рад и дисциплина, ту мора да буде и одличан резултат. Ако одмах,већ сада, почнемо са радом и на-правимо уигран тим, имаћемо најбољи резултат на следећим играма, каже Немања Ђорђевић.

Један од организатора турнира, Горан Жарковић, похвалио је овом приликом своје колеге, синдикалне поверенике, који су мак-симално били ангажовани у организацији турнира.

-Стало нам је да се ово традиционално такмичење одржа-ва и убудуће. Ове године смо радили и на промоцији и на пропозицијама турнира. Немања и ја смо све време провели на терену. Било је доста публике као некада у срећна времена. Турнир је окупио и преко две стотине играча. Појавило се доста

ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ ПОВОДОМ РУДАРСКЕ СЛАВЕ

НАСТАВЉЕНА ДУГОГОДИШЊА ТРАДИЦИЈА

-Најбоље екипе "Тамнава-Западног поља" и "Прераде".-Окупљена многобројна публика и преко две стотине играча. -Организација на високом нивоу.

НЕМАЊА ЂОРЂЕВИЋ

ГОРАН ЖАРКОВИЋ

Kolubarski SINDIKALAC

квалитетних фудбалера, радника "Колубаре" који су на терену показали до-бру игру. Трудили смо се и да суђење буде квалитетно. На утакмицама смо имали судије које суде у Српској лиги, што је трећи ранг.

Жарковић, који је и селек-тор екипе сениора "Колуба-ре" на Радничким спортским играма, мисли да и поред освојеног другог места, наши фудбалери нису мање квали-тетни од победничке екипе "Костолца".

-Изгубили смо на пенале, а квалитет је био на нашој страни. Једноставно, нисмо имали среће, промашили смо две шансе. Игра на пе-нале је права лутрија. Ко-лега Драган Антонијевић и ја смо већ почели са измена-ма у селекцији тима. Ради-мо на томе да се што боље спремимо и пехар вратимо у "Колубару", прокомента-рисао је наш саговорник.

На овогодишњем турниру у малом фудбалу у категорији ветерана најбоља је била еки-па "Тамнава-Западног поља" победивши у финалу фуд-балере "Тамнава-Источног поља". У категорији сениора, победу је однела екипа "Пре-раде", која је у финалној утак-мици победила тим површин-ског копа Поља "Б". Пехаре победничким екипама уру-чио је Миодраг Ранковић, председник Синдикалне организације "Колубара".

Д. Матић

Kolubarski SINDIKALAC

ЕКИПА "ТАМНАВА - ЗАПАДНОГ ПОЉА"

ПЕХАР ЗА ДРУГО МЕСТО ЕКИПИ ПОЉА "Б"МИОДРАГ РАНКОВИЋ И ИВИЦА ГАВРИЛОВИЋ

ЕКИПА "ПРЕРАДЕ"


Већ више од десет година, ко-шаркаши "Колубаре" као по правилу узимају златни пе-хар на Радничким спортским играма, што угљарским, што на Сусретима радника Елек-тропривреде. И нико о томе не полемише баш пуно, као да се једноставно подразуме-ва да су увек најбољи. Највећу сензацију правимо од дисци-плине која не траје дуже од пет минута. И највеће је разочарање ако у њој нисмо први, као да се ништа друго ни не рачу-на. Уопштено, утисак је да се много већа важност придаје појединим тимским спортови-ма у којима углавном не пости-жемо најсјајније резултате.

Ипак, верујем да сви одлично знају колико су наши кошарка-ши заиста златни момци. И на терену и ван њега. О њиховим успесима и томе како, гледајући са стране, увек делује да са не-вероватном лакоћом постижу најбоље резултате, разговара-мо са вођом екипе "Колубаре", Јованом Свиларом.

- Нема ту неке велике тајне, каже Свилар. Најважнија је добра селекција. Већ годи-нама за свој тим бирам мом-ке који су прво изузетни спортисти, али и људи који својим односом према спор-ту и такмичењу уопште, могу

само да служе као пример осталима.

Према Свиларовим речима, ови спортисти веома озбиљно при-лазе такмичењу без разлике да ли за противнике имају себи равне или оне који нису на ни-воу њихових способности.

- Из искуства знам, јер сам дуго и сам био у спорту, да је највећи проблем управо у мотивацији играча када тре-ба да одиграју утакмицу са знатно слабијим противни-ком. Мени то успева пре свега зато што су ово момци који се дуго баве спортом, па није тако тешко одржати ниво

озбиљног приступа обавеза-ма. Многима од њих био сам тренер у млађем узрасту тако да познајем њихове и личне и такмичарске карактеристи-ке.

Када су у питању Угљарске игре, увек знатно лакше дола-зимо до резултата, јер смо за-иста неупоредиво бољи. Зато на ЕПС-овим играма имамо доста озбиљније противнике, али и њих са успехом савла-давамо, истиче Јован Свилар који примером своје спортске каријере и понашањем ужива велико поштовање своје екипе.

Како каже, све су то млади

КОШАРКАШИ ЗА ПОНОС

ЗЛАТНИ МОМЦИ

- "Најважнија је добра селекција." - "Докле год су наши спортисти тако добри и предани и радници и људи, ова Фирма, наш град, па и држава имају перспективу",

рекао је Јован Свилар.

ЈОВАН СВИЛАР


људи који са озбиљношћу при-лазе и спорту и животу, па је и успех неизоставан. Ове године, фантастичан тим "Колубаре" појачао је и бек суперлигашког Кошаркашког клуба "Тамиш" из Панчева, иначе радник "Пре-раде".

- Замислите играча тог ранга који дође на Радничке игре и баца се за лопту чак и код огромне разлике у поенима

наспрам противника. То је за-иста за поштовање и показује прави однос играча према дресу, екипи, према "Колуба-ри" од које живе, а на крају и према мени као тренеру.

Кошарка је била и остала један од најквалитетнијих спортова које ова држава има. И докле год су ови спортисти тако добри и предани и рад-ници и људи, наша Фирма,

наш град, па и држава имају перспективу, рекао је Свилар.

Осим на самом терену, момци кошаркашког тима пример су достојанственог понашања и на јавним местима Врњачке Бање, али и на завршној свечаности која се сваке године приређује у сали Хотела "Звезда". Дисци-плина је очигледно присутна у свему, не само у игри.

ПРАВИ СПОРТИСТИ

ЈОВАН СВИЛАР СА ПЕХАРОМ

ЗА ПРИМЕР


- Мислим да пристојно понашање умногоме зависи како од вође екипе, тако и од саме селекције, истиче наш са-говорник. Своје играче ника-да нисам јурио по граду, нити пратио да ли су увече изашли или не. Они једноставно сами знају своје обавезе и границе. Знају зашто су дошли на Игре и шта им је задатак у току та три дана, па се у складу са тим и понашају. Пример њиховог приступа је и ситуација када им кажем да дођу у Халу у неко одређено време пре по-четка утакмице, а они дођу још пола сата раније. Док стигнем, већ су се и спремили и загрејали. Једноставно, цео живот су у спорту и дисци-плини су научени од малена.

Сасвим сигурно да је једна од тајни успеха добрих тренера чврст став и потпуна одговор-ност за екипу. Јован Свилар одувек се држи својих принци-па и познат је по томе што ни-када није дозвољавао никакве "интервенције" са стране. Сам бира људе за екипу, сам сноси одговорност и за победе и за евентуалне поразе.

- У читавој својој спортској каријери никада нисам дозвољавао другима да се мешају у мој рад. И тога ћу се увек држати. Било је понекад и проблема због таквог мог става, али једноставно сам имао исти приступ и док сам био играч, али и касније када сам постао тренер.

Оно што ми је веома важно

када су у питању Раднички сусрети, јесте велика под-ршка синдикалних руково-дилаца, Миодрага Ранковића и Милана Ђорђевића. Имају пуно поверење, не мешају се у оно што радим, јер на крају и сами виде да је то добро и да даје резултате, рекао је Свилар и за крај поручио:

- Резултат јесте важан, али можда је још важније да учес-ници својим понашањем на прави начин представљају своју фирму. Пристојност и фер игра одлике су правих спортиста, а самим тим ре-зултати су неминовни.

М. Јошанов

СТОЈЕ: ПЕТАР ТАНАСКОВИЋ, БОБАН РАДОВАНЧЕВИЋ, ДАЛИБОР ИЛИЋ, ЈОВАН СВИЛАР, МОМЧИЛО МОМЧИЛОВИЋ И ЖАРКО СИМИЋЧУЧЕ: МАРКО ОРЛОВИЋ, ПЕТАР МИЉЕВИЋ, НИКОЛА СИМИЋ, МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ И РАДОШ ЛАЗАРЕВИЋ


Рођен је између 1373. и 1375. године од оца Вука Бранковића, моћног обласног господара тог времена и мајке Маре, кћерке кнеза Лаза-ра Хребељановића и кнегиње Милице. Како је стасавао у времену које је било одређено исхо-дом Косовског боја, који је његов отац прежи-вео, Ђурађ је од раног детињства осетио стал-на непријатељства и супарништво између Срба и Турака. Након смрти оца Вука, који је умро у турском ропству 1397. године, највећи део земаља Бранковића припало је Лазаревићима као награда за њихову верност. Подигавши очев депозит из Дубровника и Котора, откупили су од султана права на своје земље, али је цена била висока, а уз то су положили вазалну заклетву и морали су да иду у ратне походе са својим тру-пама. Гргур и Ђурађ су водили своје ратнике и у великој бици код Ангоре. Након битке, Гргур је заробљен од стране Монгола, а Ђурађ од Визан-тинаца по налогу ујака Стефана Лазаревића који се плашио да би Ђурађ уз Турке могао да поку-ша да преузме власт у Србији. Ђурађ је побегао из ропства и приклонио се снагама Бајазитовог сина Сулејмана, који је истакао своја права на султански престо и тако заратио са браћом. Уједињена војска Бранковића и Турака сачекала је Лазаревиће у Трипољу код Грачанице, али је војни стручњак деспот Стефан однео победу. На-кон тога рођаци су се на кратко измирили.

Најстарији син Вука Бранковића, Гргур, није показивао нарочиту жељу и умеће да се бави државничким пословима, па се одрекао права у корист свог средњег брата Ђурђа и отишао у Хиландар. Тамо је и умро у пролеће 1408. годи-не као монах Герасим. Тако је Ђурађ Бранковић постао господар њеиховог поседа и вођа поро-дичне политике. У рату који су водили браћа

Лазаревићи, Стефан и Вук, један против друго-га, Ђурађ је стао на страну млађег ујака Вука, али је деспот Стефан и у том рату победио. У рату између Бајазитових синова, Ђурађ је често мењао стране. Прво је био уз Сулејмана, па пре-шао на страну Мусе на којој је био и деспот Сте-фан, а након Мусиног пораза од Сулејмана под зидинама Цариграда, вратио се код Сулејмана. На путу кући у Србију из Сулејмановог табора код Цариграда, војници принца Мусе су ухвати-ли Вука Лазаревића и Ђурђевог млађег брата Ла-зара Бранковића, и по наређењу осветољубивог Мусе, били су погубљени. Ђурађ је остао веран принцу Сулејману све до његове смрти 1411. године када је пришао Муси против принца Мехмеда. Приликом заједничкеопсаде града Селимврије, принц Муса је наредио да се Ђурађ отрује, али се он спасао попивши противотров који је увек носио са собом. Побегавши из табора

ДЕСПОТ ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ

У БОРБИ СА ТЕШКОМ СУДБИНОМ

Овај текст из два дела посвећен је наследнику деспота Стефана Лазаревића о коме смо говорили у претходна два броја. Из приче која ће уследити видеће се колико је заправо била тешка ситуација у којој је живео и владао деспот Ђурађ Бранковић. Надамо се да

ће људи схватити његову величину и да ће га памтити још по нечему осим као мужа „Проклете Јерине" или као граадитеља Смедерева."


44

принца Мусе, Ђурађ Бранковић је постао један од његових највећих непријатеља.

Дошавши у Србију, Ђурађ се помирио са ујаком, и заједно су прешли на страну принца Мехмеда који је победио у рату, док је принц Муса поги-нуо током битке. Султан Мехмед је био миран и мудар владар који је оставио српске земље поштеђене разарања и пљачки, из захвалности за помоћ у рату са Мусом. Ђурађ се први пут оженио сестром трапезунтског цара Јована V Комнина и из тог брака је имао кћер Јелену. Брак је завршен пре 1412. када је Ђурађ био у Солуну да тражи нову невесту. Изабрао је Ирину(Јерину) Кантакузин, из познате византијске породице, праунуку цара Јована Кантакузина, која је у на-шем народу запамћена као „Проклета Јерина". Са њом је изродио Теодора, Гргура, Лазара, Сте-фана, Мару и Кантакузину.

Деспот Стефан му је поклањао пажњу и битну улогу у управљању државом, а на државном са-бору у Сребреници на Руднику га је прогласио за наследника. Идуће године, деспот је Ђурђу доделио Зету на управу, где се овај преселио са породицом. Деспот Стефан Лазаревић му је обе-збедио подршку угарског краља уз обавезу да се Угарима врате Београд, Голубац и Мачва.

Када је деспот Стефан Лазаревић умро 1427. го-дине, Ђурађ је крунисан за владара српске држа-ве са титулом господина, јер је деспотску титулу могао да додели само византијски цар. Нико у деспотовини, и нико у Угарској није оспоравао његово наследно право. Турци јесу. Нови сул-тан Мурат II је захтевао велику своту новца и територијалне уступке да би признао Ђурђа за

владара. Срећом, богати рудници у Србији снаб-девали су господина Ђурђа дукатима, па је тај део погодбе без проблема испуњен. Турци су добили нишку област и Крушевац, Ђурађ се обавезао на трогодишњи харач од 50 000 дука-та и слање трупа у ратове Турака, а султан га је заузврат признао за владара српске деспото-вине. Онда је дошло на ред да се испуне обавезе враћања територија Угарима. Београд је враћен, Голубац је издајнички заповедник града продао Турцима, а Мачва није била враћена јер угар-ском краљу није била много важна.

Две године након што се формално устоличио као владар Србије, господин Ђурађ Бранковић је добио титулу деспота. Пошто је путовање до Цариграда и натраг по деспотски венац било превише опасно за једног владара, у Србију је дошао Георгије Филантропин, изасланик цара Јована VIII Палеолога, па је свечано додељивање деспотске титуле обављено у манастиру Жичи, старом седишту Српске патријаршије. Овим је деспот Ђурађ Бранковић званично постао вла-дар Српске деспотовине, и ујединио под своју власт српске земље Лазаревића, Бранковића и Приморја, и тако у једну државу спојио већину територија старе немањићке државе.

З. Чолић

ПЕЧАТ ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА

СА ЕСФИГМЕНСКЕ ПОВЕЉЕГРГУР, ЂУРАЂ, ЈЕРИНА ИКАТАРИНА (МАРА БРАНКОВИЋ)

СОКО БАЊАПОГЛЕД СА ОЗРЕНА

ˆ xxiii ˆ ˆ˘ ˆ , ˆ 2016. sindikalac · ВРЕОЦИ Ненад Карић 19. НА...

Documents