ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ … · fight against...

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ

ЗБОРНИК РАДОВА

За издавачаПроф. др Љубомир Стајић

декан Правног факултета у Новом Саду

Управник Центра за издавачку делатностПроф. др Љубомир Стајић

Главни и одговорни уредникПроф. др Слободан Орловић

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду налази се уHeinOnline бази: International & Non-U. S. Law Journals

(http://www. heinonline. org).

Зборник радова (свеске од 2007. године) под називомProceedings of Novi Sad Faculty of Law доступан је у EBSCOбази Academic Search Complete (http://www. ebscohost. com).

Зборник радова (свеске од 2005. године) доступан је навеб сајту Правног факултета у Новом Саду

(http://www. pf.uns.ac.rs).

Зборник излази непрекидно од 1966. годинеОд 2012. године Зборник излази четири пута годишње.

Цена једне свеске Зборника је 5.000 динара.

У Н И ВЕРЗИ Т ЕТ У НОВОМ СА Д УПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ

UNIVERSITY OF NOVI SADFACULTY OF LAW NOVI SAD

(SERBIA)

ЗБОРНИК РАДОВАCOLLECTED PAPERS

LII 1 (2018)

НОВИ САД, 2018. ЗРПФНС, година LII Нови Сад, бр. 1 (2018)

УДК 3 ISSN 0550-2179 eISSN 2406-1255

САДРЖАЈ

Др Ро до љуб М. Етин ски, ре дов ни про фе сорМе ђу соб ни од нос Европ ске кон вен ци је о људ ским пра ви ма и Ар ху ске кон вен-ци је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Пре драг П. Јо ва но вић, ре дов ни про фе сорНачело једнакости у радном праву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Ма ја Д. Ста ни ву ко вић, ре дов ни про фе сорУти цај су ко ба ин те ре са ко ји про ис ти чу из па ра лел ног оба вља ња адво кат ске и ар би тар ске де лат но сти на име но ва ње ар би та ра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Ду шан Ж. Ни ко лић, ре дов ни про фе сорСло бо да Д. Ми до ро вић, аси стентСавремена европска правна теорија о социјалној функцији права својине: не-мачка доктрина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Ма ри ја М. Сал ма, ре дов ни про фе сорУтицај аустријског права на еволуцију српског парничног поступка . . . . . . . .Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сорБорба против насиља у породици у пракси надлежних органа у Новом Саду .Др Дра ги ша С. Дра кић, ре дов ни про фе сорДр Иван Д. Ми лић, аси стент Утврђивање истине у прекршајном поступку – утврђивање прекршајне одго-ворности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ре дов ни про фе сорДа ли је Закон о спречавању насиља у породици заказао? . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Об рад М. Сте ва но вић, ре дов ни про фе сорДр Да не Р. Су бо шић, ре дов ни про фе сорДр Да ли бор Д. Ке кић, до центСпецифичне карактеристике Закона о спречавању насиља у породици . . . . . .Др Бо јан Л. Пај тић, ван ред ни про фе сорПравно уређење института јемства и његових деривата – Про бле ми и пред ло зи de le ge fe ren da – . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1

17

41

65

79

95

123

137

153

169

V

Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сорДр То дор Ђ. Мар ко вић, ван ред ни про фе сорЖељ ко Д. Ко кот, сту дент док тор ских сту ди ја Економске и правне карактеристике осигурања прихода целокупног газдинства .Др Алек сан дар Л. Мар ти но вић, до центУправно-правни аспекти уређења простора у Републици Србији – Поступак издавања грађевинске дозволе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Бо јан Н. Ту бић, до центНасиље у породици у пракси Европског суда за људска права . . . . . . . . . . . . . .Др Оли вер Н. Ла јић, до центМр Ду шан Б. Алек сићМа трич ни при ступ у ис тра жи ва њу при вред ног кри ми на ла – те о риј ско прак-тич ни мо дел . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Зо ран М. Ке сић, до центДр Дар ко Р. Би ка ре вићЕтиолошка димензија незаконите употребе средстава принуде у поступању полиције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра томДр Лу ка O. Ба ту ран, аси стент са док то ра томУлога економских инструмената у управљању отпадном амбалажом за пиће . Др Ми ла на М. Пи са рић, аси стент са док то ра томИспитивање оптужнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Алек сан дра Т. По по вићРадноправна заштита трудница и породиља у праву Репубике Србије и Европ-ске уније . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Ма ри ја Д. Ми ја то вић, адво кат ски при прав ник Ак ту ел ност прин ци па UNI DRO IT за ме ђу на род не тр го вин ске уго во ре – ефек-ти bot tom-up ме то да хар мо ни за ци је пра ва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ОДЕЉАК ЗА ИНОСТРАНЕ АУТОРЕДр Ча ба Чер вак, ван ред ни про фе сорЕт нич ке ма њи не у Ма ђар ској . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Ан драш Те гла ши, ван ред ни про фе сорПрак са Устав ног су да у обла сти устав но сти пар ла мен тар ног из бор ног си сте ма Ма ђар ске у пе ри о ду од 2012. до 2017. го ди не . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ОДЕЉАК ЗА СТУДЕНТЕМр Ми ха и ло В. Бр кић, сту дент док тор ских сту ди јаПравне школе сунитског ислама и осврт на порески приступ Ибн Таимије и Му хамеда Абд Ал-Вахаба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ми о драг П. Ћу јић, сту дент док тор ских сту ди ја Анализа рада и перспективе сталног међународног кривичног суда . . . . . . . . .Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, сту дент док тор ских сту ди јаОбавезна стручна одбрана у кривичном поступку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181

199

211

227

245

259

275

305

323

339

353

377

399

413

VI

TABLE OF CONTENTS

Ro do ljub M. Etin ski, Ph.D., Full Pro fes sor The In ter re la ti on ship bet we en the Eu ro pean Con ven tion on Hu man Rights and the Aar hus Con ven tion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pre drag P. Jo va no vić, Ph.D., Full Pro fes sor The Prin ci ple of Equ a lity in La bo ur Law . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ma ja D. Sta ni vu ko vić, Ph.D., Full Pro fes sor Con flict of In te rest Ari sing from Ac ting as Both Co un sel and Ar bi tra tor and its Im-pact upon Ap po int ment of Ar bi tra tors . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Du šan Ž. Ni ko lić, Ph.D., Full Pro fes sor Slo bo da D. Mi do ro vić, As si stantCon tem po rary Eu ro pean Le gal The ory of the So cial Fun ction of Ow ner ship: Ger man Doc tri ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ma ri ja M. Sal ma, Ph.D., Full Pro fes sor Im pact of the Au strian Law on the De ve lop ment of the Ser bian Ci vil Pro ce du re . . .Ta tja na D. Bu gar ski, Ph.D., Full Pro fes sor Fight aga inst Do me stic Vi o len ce in Prac ti ce of Com pe tent Aut ho ri ti es in No vi Sad .Dra gi ša S. Dra kić, Ph.D., Full Pro fes sorIvan D. Mi lić, Ph.D., As si stant De ter mi na tion of a Truth in a Mis de me a no ur Pro ce du re – De ter mi na tion of a Mis-de me a no ur Re spon si bi lity . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Bra ni slav R. Ri sti vo je vić, Ph.D., Full Pro fes sor Is the New Law on Fa mily Vi o lan ce a Fa i lu re? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ob rad M. Ste va no vić, Ph.D., Full Pro fes sorDa ne R. Su bo šić, Ph.D., Full Pro fes sorDa li bor D. Ke kić, Ph.D., As si stant Pro fes sorSpe ci fic Cha rac te ri stics of the Law on the Pre ven tion of Do me stic Vi o len ce . . . . . .Bo jan L. Paj tić, Ph.D., As so ci a te Pro fes sor Le gal Re gi me of Gu a ran te es and its De ri va ti ves – Pro blems and pro po sals de le ge fe ren da – . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

VII

1

17

41

65

79

95

123

137

153

169

Jan ko P. Ve se li no vić, Ph.D., As so ci a te Pro fes sorTo dor Đ. Mar ko vić, Ph.D., As so ci a te Pro fes sorŽelj ko D. Ko kot, Ph.D. Stu dentEco no mic and Le gal Cha rac te ri stics of Who le Farm Re ve nue In su ran ce . . . . . . . . .Alek san dar L. Mar ti no vić, Ph.D., As si stant Pro fes sor The Ad mi ni stra ti ve Law Aspects of Physi cal Plan ning in the Re pu blic of Ser bia – Bu il ding Per mit Is su ing Pro ce du re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Bo jan N. Tu bić, Ph.D., As si stant Pro fes sor Do me stic Vi o len ce in the Ju ri spru den ce of the Eu ro pean Co u rt of Hu man Rights .Oli ver N. La jić, Ph.D., As si stant Pro fes sor Du šan B. Alek sić, LLMMa trix ba sed Ap pro ach to the In ve sti ga tion of Eco no mic Cri me – The o re ti cal and Prac ti cal Mo del . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zo ran M. Ke sić, Ph.D., As si stant Pro fes sor Dar ko R. Bi ka re vić, Ph.D. Et hi o lo gi cal Di men sion of Un law ful Use of For ce in Po li cing . . . . . . . . . . . . . . . . .Cvje ta na M. Cvjet ko vić, As si stant with Ph.D. Lu ka O. Ba tu ran, As si stant with Ph.D. The Ro le of Eco no mic In stru ments in Be ve ra ge Con ta i ners Wa ste Ma na ge ment . .Mi la na M. Pi sa rić, As si stant with Ph.D. Exa mi na ti on of the In dic tment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Alek san dra T. Po po vić, Ph.D.La bo ur Law Pro tec tion of Preg nant and Wo men who ha ve re cently gi ven Birth in the Law of the Re pu blic of Ser bia and the Eu ro pean Union . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ma ri ja D. Mi ja to vić, Ph.D., Le gal Tra i neeThe Currentness of the UNI DRO IT Principles of International Commercial Contracts – Effects of Bottom-up Method of Law Harmonization . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SECTION FOR FOREIGN AUTHORSCsa ba Cservák, Ph.D., As so ci a te Pro fes sor Et hnic mi no ri ti es in Hun gary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .András Téglási, Ph.D., As so ci a te Pro fes sorThe Case Law of the Constitutional Court Regarding the Constitutionality of the Parliamentary Electoral System of Hungary between 2012 and 2017 . . . . . . . . . . . .

SECTION FOR STUDENTSMi ha i lo V. Br kić, LL.M., Ph.D. Stu dentThe Rightful Sun ni Scho ols of Law and Over vi ew of the Ibn Ta i miyah and Mu ham-mad Abd al Wah hab Ta xa ti on Ap pro ach . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Mi o drag P. Ću jić, Ph.D. Stu dentAnalysis Work and Pro spects Per ma nent In ter na ti o nal Cri mi nal Co u rt . . . . . . . . .Mi nja B. Bla žić Pa vi će vić, Ph.D. Stu dentCom pul sory De fen se in Cri mi nal Pro ce e dings . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

VIII

181

199

211

227

245

259

275

305

323

339

353

377

399

413

Ори ги нал ни на уч ни рад 342.7:502/504doi:10.5937/zrpfns52-17370

Ro do ljub M. Etin ski, Ph.D., Full Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi SadR.Etin [email protected]

THE IN TER RE LA TI ON SHIP BET WE EN THE EU RO PEAN CON VEN TION ON HU MAN RIGHTS AND THE AAR HUS CON VEN TION

Ab stract: The Taşkın ca se ma ni fests mu tual sup por ti ve ness of the Aar hus Con ven tion and the Eu ro pean Con ven tion on Hu man Rights as well as of the ge-ne ral in ter na ti o nal en vi ron men tal and the right to pri va te and fa mily li fe. In ter-ac ti ons bet we en the pro tec tion of the en vi ron ment and hu man rights are com plex and in vol ve eco no mic and po li ti cal fac tors. Le gal con cepts of su sta i na ble de ve-lop ment, mu tual sup por ti ve ness and ba lan ce of in te rests bring new prin ci ples go ver ning the com plex in ter ac ti ons. They are re flec ted in Taşkın.

Keywords: hu man rights, pro tec tion of en vi ron ment, su sta i na ble de ve lop-ment, mu tual sup por ti ve ness, ba lan ce of in te rests.

IN TRO DUC TION1

By re fer ring to the Con ven tion on Ac cess to In for ma tion, Pu blic Part ner ship in De ci sion-Ma king and Ac cess to Ju sti ce in En vi ron men tal Mat ters (he re i naf ter: the Aar hus Con ven tion) in in ter pre ta tion of the Con ven tion for the Pro tec tion of Hu man Rights and Fun da men tal Fre e doms (he re i naf ter: the Eu ro pean Con ven tion on Hu man Rights or the EC HR) the Eu ro pean Co urt of Hu man Rights (he re i naf-ter: the EC tHR) has esta blis hed an in ter re la ti on ship bet we en the two con ven ti ons. For the ti me be ing, the in ter re la ti on ship has ma ni fe sted in a new con tent re gar ding the right to pri vacy, gu a ran teed by Ar tic le 8 of the EC HR and in in cre a sing ef-fec ti ve ness of Ar tic les 6 (8) and 9 (2) of the Aar hus Con ven tion.

1 The ar tic le has been pre pa red in the fra me work of the re se arch pro ject “Bi o me di ci ne, Pro-tec tion of En vi ron ment and Law“ No. 179079, fi nan ced by the Mi ni stry of Edu ca tion and Sci en ce of the Re pu blic of Ser bia. (Rad je pri pre mljen u okvi ru pro jek ta „Bi o me di ci na, zaš ti ta ži vot ne sre di ne i pra vo“ br. 179079 ko ji fi nan si ra Mi ni star stvo pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je.)

1

2

Rodoljub M. Etinski Ph.D., The In ter re la ti on ship bet we en the Eu ro pean Con ven tion... (стр. 1–15)

Tho ugh the two con ven ti ons are hu man rights tre a ti es, the EC HR is a hu man rights tre aty of ge ne ral ap pli ca tion and the Aar hus Con ven tion gu a ran te es three spe ci fic hu man rights in en vi ron men tal mat ters. The Eu ro pean Con ven tion on Hu man Rights is ba sed on the clas sic con cept of un der stan ding of a hu man right. The con cept of a hu man right has been chan ged by the spe ci fic ob ject and pur po se of the Aar hus Con ven tion. In spi te of the se and so me ot her dif fe ren ces bet we en the two con ven ti ons, they are in har mony and ca pa ble of mu tual sup por ti ve ness.

The bro a der con text of the ir in ter re la ti on ship is the in ter re la ti on ship bet we en en vi ron men tal law and hu man rights. In prin ci ple, en vi ron men tal law and hu man rights pro vi de each ot her in di rect pro tec tion. Sin ce the de tri men tal ef fects of pol-lu tion of the en vi ron ment af fect hu man rights, then con se qu ently the pro hi bi tion of pol lu tion pro tects not only the en vi ron ment but al so hu man rights. Pro tec tion of hu man rights can ha ve po si ti ve ef fects on the en vi ron ment in so me ca ses. In fact the in ter ac ti ons bet we en pro tec tion of the en vi ron ment and hu man rights are very com plex, in vol ve a lot of va ried in te rests and they are clo sely con nec ted with eco no mic and po li ti cal is su es.

The in ter re la ti on ship bet we en the two con ven ti ons will be ex plo red as esta-blis hed in the Taşkın and Ot hers v. Tur key ca se. The ca se re flects so me ele ments of ge ne ral con cepts in re la tion to the pro tec tion of the en vi ron ment and hu man rights. The ar tic le be gins with a bri ef ela bo ra tion of the ge ne ral con cepts and con-ti nu es by re le vant re fe ren ces to the Aar hus Con ven tion and the Eu ro pean Con-ven tion on Hu man Rights. Then, the ca se will be analyzed.

CON CEPTS OF SU STA I NA BLE DE VE LOP MENT, MU TUAL SUP POR TI VE NESS AND BA LAN CE OF IN TE RESTS

The con cepts of su sta i na ble de ve lop ment, mu tual sup por ti ve ness and ba lan-ce of in te rests might be seen as the prin ci ples of new glo bal go ver nan ce, born in new un der stan ding of glo bal in ter de pen den ce and, ac cor dingly, new un der stan ding of na ti o nal in te rests, new ra ti o na lity and new com pre hen sion of ju sti ce. Awa re ness of glo bal in ter de pen den ce among hu man gro ups, na ti o nal so ci e ti es, and ge ne ra-ti ons ac ross eco nomy, en vi ron ment, hu man rights and se cu rity is vi si ble in many in ter na ti o nal agre e ments. Even be fo re the con cepts we re for mu la ted in in ter na ti-o nal do cu ments, the ir spi rit has ap pe a red in the 1985 Vi en na Con ven tion for the Pro tec tion of the Ozo ne Layer and the 1987 Mon treal Pro to col. The 1992 UN Con ven tion on Cli ma te Chan ge, the 1997 Kyoto Pro to col and the 2015 Pa ris Agre-e ment are fully ba sed on the prin ci ples of new glo bal go ver nan ce.

The le gal con cepts of har mo ni za tion of plu ra lity of com pe ting in te rests co-ming from the pro tec tion of the en vi ron ment, eco nomy and hu man rights are synthe si zed in the prin ci ple of su sta i na ble de ve lop ment. In Gab ci ko vo-Nag yma ros

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018

3

Pro ject the In ter na ti o nal Co u rt of Ju sti ce sta tes: “This need to re con ci le eco no mic de ve lop ment with pro tec tion of the en vi ron ment is aptly ex pres sed in the con cept of su sta i na ble de ve lop ment.”2 The Co urt at tri bu tes le gal ef fect to the con cept sin ce, re fer ring to it, in vi tes the par ti es to the dis pu te to ex plo re the ef fect of the po wer plant on the en vi ron ment. Su sta i na ble de ve lop ment had been in vo ked again in Pulp Mills on the Ri ver Uru guay whe re the Co u rt ob ser ved that the ba lan ce bet-we en eco no mic de ve lop ment and en vi ron men tal pro tec tion is the es sen ce of su-sta i na ble de ve lop ment.3 It might be no ted that the Co urt used the term “re con ci le” in the first ca se and the term “ba lan ce” in the se cond, terms which do not ne ces-sa rily ha ve the sa me me a ning.

The In ter na ti o nal Co u rt of Ju sti ce has not ela bo ra ted furt her on the prin ci ple and has not con nec ted the prin ci ple with hu man rights. Ho we ver, the sa tis fac tion of hu man ne eds and aspi ra ti ons we re de ter mi ned as a land mark of su sta i na ble de ve lop ment in the 1987 re port “Our Com mon Fu tu re” of the World Com mis sion on En vi ron ment and De ve lop ment. “The ex plo i ta ti on of re so ur ces, the di rec tion of in vest ments, the ori en ta tion of tec hno lo gi cal de ve lop ment and in sti tu ti o nal chan ge” ha ve to be in har mony and to “en han ce both cur rent and fu tu re po ten tial to me et hu man ne eds and aspi ra ti ons.”4 The sa tis fac tion of hu man ne eds and aspi-ra tion ma kes the sub stan ce of hu man rights.

Pa vo ni sta tes that “the in ter pre ta ti ve pil lar of the prin ci ple of su sta i na ble de ve-lop ment” is the prin ci ple of mu tual sup por ti ve ness.5 The ra i son d’être of the prin ci ple is re con ci li a tion of com pe ting in te rests.6 Pa vo ni se es the prin ci ple al so as an em bryo of an obli ga tion of Sta tes to co o pe ra te in good fa ith in law ma king pro cess to re mo ve con flicts bet we en agre e ments that can not be re sol ved by in ter pre ta tion.7

Bar rett Lydga te pre fers the con cept of ba lan ce of in te rests. She wri tes: “… rat her than mu tual sup por ti ve ness (or its con ver se, mu tual un sup por ti ve ness), a mo re pro duc ti ve con cept to cha rac te ri ze the re la ti on ship bet we en su sta i na ble de-ve lop ment’s pil lars is that of ba lan cing.”8 Her po int is that the con cept of ba lan cing

2 Gab ci ko vo-Nag yma ros Pro ject (Hun gary/Slo va kia), Jud gment, I. C. J. Re ports 1997, pa ra 140.3 Ca se con cer ning Pulp Mills on the Ri ver Uru guay (Ar gen ti na v. Uru guay) Jud gment of 20

April 2010, pa ra 177.4 Qu o ted by J. Ver schu u ren, Su sta i na ble De ve lop ment and the Na tu re of En vi ron men tal

Le gal Prin ci ples, PER/PELJ 1/2006, 2015, p. 215. See furt her on su sta i na ble de ve lop ment at B. Tu bić, Na če lo odr ži vog raz vo ja u me đu na rod nim prav nim ak ti ma i prak si Me đu na rod nog su da, Zbor nik ra do va prav nog fa kul te ta u No vom Sa du, 3/2013, pp. 391 – 410.

5 R. Pa vo ni, Mu tual Sup por ti ve ness as a Prin ci ple of In ter pre ta tion and Law-Ma king: A Wa ter shed for the ‘WTO-and-Com pe ting-Re gi mes’ De ba te? Eu ro pean Jo u r nal of In ter na ti o nal Law, 3/2010, p. 662.

6 Ibid., p. 666.7 Ibid., p. 666.8 E. Bar rett Lydga te, Su sta i na ble de ve lop ment in the WTO: from mu tual sup por ti ve ness to

ba lan cing, World Tra de Re vi ew, 4/2012, p. 622.

4

helps not only when go als of su sta i na ble de ve lop ment are in har mony but al so when they are not and when it is ne ces sary to pri o ri ti ze so me of them.9

Ha ving de ci ded to put the to pic “Pro tec tion of the at mosp he re” on its agen-da and ap po in ted Mr. Shinya Mu ra se as Spe cial Rap por te ur, the In ter na ti o nal Law Com mis sion (he re i naf ter: the ILC or the Com mis sion) con si de red three re ports and adop ted pro vi si o nally se ve ral draft gu i de li nes on the to pic and com men ta ri es the re to in the pe riod 2014-2017.

Gu i de li ne 9 ad dres ses an in ter re la ti on ship bet we en the ru les of in ter na ti o nal law re la ting to the pro tec tion of the at mosp he re and ot her re le vant ru les of in ter-na ti o nal law.10 The gu i de li ne con sists of three pa ra graphs. The first re la tes to iden ti fi ca tion, in ter pre ta tion and the ap pli ca tion of the ru les of in ter na ti o nal law re la ting to the pro tec tion of the at mosp he re and ot her re le vant ru les of in ter na ti-o nal law.11 The se cond is de di ca ted to de ve lop ment of all the se ru les. And the third re qu i res that spe cial con si de ra tion is gi ven to per sons and gro ups par ti cu larly vul ne ra ble to at mosp he ric pol lu tion and de gra da tion when applying pa ra graphs 1 and 2.

The first pa ra graph in structs that the ru les of in ter na ti o nal law re la ting to the pro tec tion of the at mosp he re and ot her re le vant ru les of in ter na ti o nal law sho-uld “be iden ti fied, in ter pre ted and ap plied in or der to gi ve ri se to a sin gle set of com pa ti ble obli ga ti ons, in li ne with the prin ci ples of har mo ni za tion and syste mic in te gra tion, and with a vi ew to avo i ding con flicts.” It sta tes furt her that the said ope ra ti ons ha ve to be per for med in ac cor dan ce with the ru les of the 1969 Vi en na Con ven tion on the Law of Tre a ti es (he re i naf ter: the Vi en na Con ven tion) and in par ti cu lar its Ar tic les 30 and 31 (3, c) and the prin ci ples and ru les of cu sto mary in ter na ti o nal law. Among “ot her re le vant ru les of in ter na ti o nal law” the first pa-ra graph di stin gu is hes spe ci fi cally “the ru les of in ter na ti o nal tra de and in vest ment law, of the law of the sea and of in ter na ti o nal hu man rights law”.

A com men tary of the ILC on gu i de li ne 9 sta tes that the ar ran ge ment of the in ter re la ti on ship bet we en the ru les of in ter na ti o nal law re la ting to the pro tec tion of the at mosp he re and ot her re le vant ru les of in ter na ti o nal law has its ori gin in the con clu si ons of the Study Gro up of the ILC on frag men ta tion of in ter na ti o nal law: dif fi cul ti es ari sing from the di ver si fi ca tion and ex pan si on of in ter na ti o nal

9 Ibid.10 RILC 2017, 15511 Pa ra graph 1 sta tes: “The ru les of in ter na ti o nal law re la ting to the pro tec tion of the at mosp-

he re and ot her re le vant ru les of in ter na ti o nal law, in clu ding in ter alia the ru les of in ter na ti o nal tra de and in vest ment law, of the law of the sea and of in ter na ti o nal hu man rights law, sho uld, to the ex tent pos si ble, be iden ti fied, in ter pre ted and ap plied in or der to gi ve ri se to a sin gle set of com pa ti ble obli ga ti ons, in li ne with the prin ci ples of har mo ni za tion and syste mic in te gra tion, and with a vi ew to avo i ding con flicts. This sho uld be do ne in ac cor dan ce with the re le vant ru les set forth in the Vi en na Con ven tion on the Law of Tre a ti es of 1969, in clu ding ar tic les 30 and 31, pa ra-graph 3 (c), and the prin ci ples and ru les of cu sto mary in ter na ti o nal law.”



5

law. The Study Gro up dif fe ren ti a tes re la ti on ships of in ter pre ta tion and re la ti on-ships of con flict. The re la ti on ships of in ter pre ta tion exist when “one norm as sists in the in ter pre ta tion of anot her” so that “both norms are ap plied in co njun ction.”12 The re la ti on ships of con flict oc cur whe re two ap pli ca ble norms lead to in com pa-ti ble de ci si ons “so that a cho i ce must be ma de bet we en them.”13 The text of the Study Gro up ex pla ins that a for mu la “a sin gle set of com pa ti ble obli ga ti ons” is ex pres si on of the prin ci ple of har mo ni za tion. The Study Gro up sta tes furt her “when se ve ral norms be ar on a sin gle is sue, they sho uld, to the ex tent pos si ble, be in ter pre ted so as to gi ve ri se to a sin gle set of com pa ti ble obli ga ti ons”.14

Two mat ters at tract at ten tion. The first re la tes to the dis tin ction bet we en re la ti on ships of in ter pre ta tion and re la ti on ships of con flict. Do es the dis tin ction mean that re la ti on ships of con flict re main beyond in ter pre ta tion and can not be re sol ved by in ter pre ta tion? We ha ve seen that Pa vo ni thinks that such a si tu a tion can exist. It se ems that the Study Gro up con si ders that re la ti on ships of con flict are re gu la ted by a mec ha nism that se cu res har mony in the system of in ter na ti o nal law, con si sting of jus co gens, Ar tic le 103 of the UN Cha r ter and prin ci ples such as lex spe ci a lis or lex po ste ri or. The se cond mat ter worth at ten tion is that the ILC was in spi red by the re port of the Study Gro up in draf ting gu i de li ne 9, but re la ti-on ships of con flict we re not ad dres sed se pa ra tely. Re fe ren ce to Ar tic le 30 of the Vi en na Con ven tion in the first pa ra graph of gu i de li ne 9 di sclo ses an opi nion of the ILC that the text of pa ra graph 1 of gu i de li ne 9 en com pas ses re so lu tion of re-la ti on ships of con flict.

Con si de ring the re la ti on ship bet we en in ter na ti o nal en vi ron men tal law and in ter na ti o nal tra de law in the com men tary of draft gu i de li ne 9, the ILC re fers to “the con cept of mu tual sup por ti ve ness,” de sig ned to re con ci le the two bran ches of in ter na ti o nal law.15 The Com mis sion finds the con cept in the pre am ble of the 1994 Agre e ment esta blis hing the WTO, in do cu ments of the WTO Com mit tee on Tra de and En vi ron ment and in the 2001 Do ha Mi ni ste rial Dec la ra tion. The ILC di scus ses cer tain is su es re le vant re gar ding the im pact of en vi ron men tal pol lu tion on hu man rights, but not the con cept of mu tual sup por ti ve ness in that con text.

The re ports of the ILC are li mi ted to the in ter re la ti on ship bet we en the ru les of in ter na ti o nal law re la ting to the pro tec tion of at mosp he re and ot her ru les of in ter na ti o nal law but the ela bo ra tion on the in ter re la ti on ship is of ge ne ral im por-tan ce. The third pa ra graph of gu i de li ne 9 re qu i ring spe cial con si de ra tion for per-sons and gro ups par ti cu larly vul ne ra ble to pol lu tion and de gra da tion is of par ti-cu lar im por tan ce.

12 YILC, 2006, vol. II, Part II, p. 178, pa ra 251 (a, 2). 13 Ibid.14 YILC, 2006, vol. II, Part II, p. 178, pa ra 251 (a, 4). 15 RILC, 2017, p. 157.

6

THE AAR HUS CON VEN TION

The Aar hus Con ven tion tends to sa tisfy a need and aspi ra tion of an in di vi dual not only to li ve in a he althy en vi ron ment but al so to be in for med on and ac ti ve in the pre ser va tion of the en vi ron ment. The men ti o ned hu man need and aspi ra tion has been le gally ar ti cu la ted thro ugh three par ti cu lar rights in en vi ron men tal mat-ters: the right to in for ma tion, the right to par ti ci pa tion in de ci sion-ma king and the right to ju sti ce.

It might be said that the Aar hus Con ven tion has been cre a ted to pro vi de mu tual sup por ti ve ness bet we en pro tec tion of the en vi ron ment and hu man rights and that it brings re ally be ne fits to be ar on the two bran ches of law – en vi ron men tal law and in ter na ti o nal hu man rights law. The pro tec tion of the en vi ron ment is be co ming mo re de moc ra tic and ef fec ti ve. It is a va lu a ble be ne fit for en vi ron men tal law. On the ot her hand, the Aar hus Con ven tion re cog ni zes a new in ter na ti o nal hu man right of in di vi du als and NGO-s to par ti ci pa te in de ci sion-ma king and ex tends the right to ju sti ce al most to the sco pe of ac tio po pu la ris.16 By adap ting the three hu man rights to the spe ci fic cha rac te ri stics of its ob ject and pur po se, the Aar hus Con ven tion chan ges a stan dard con cept of hu man rights in re spect of two im por tant aspects – ter ri to rial ju ris dic tion and sta tus of vic tim. The two is su es are re fer red in the Re port of the ILC re la ted to Pro tec tion of at mosp he re sin ce the clas sic le gal an swers to them ma ke ob stac les for the esta blis hment of in ter re la ti on ship of mu tual sup por ti ve ness bet we en pro tec tion of at mosp he re and pro tec tion of hu man rights.17 The Aar hus Con ven tion has chan ged the an swers and re mo ved the ob stac les.

The clas sic ju ris dic ti o nal stan dard in re gard to hu man rights re stricts in fact re spon si bi lity of a Sta te for hu man rights vi o la tion oc cur red on the ter ri tory of the Sta te. A Sta te is re spon si ble ef fec ti vely only for hu man right vi o la tion oc cur red on its ter ri tory or on the ter ri tory un der its full ju ris dic tion. By de par ting from that ju ris dic ti o nal stan dard, the Aar hus Con ven tion re con ci les the ju ris dic ti o nal stan dard of hu man rights with the ge ne ral ru les of re spon si bi lity of Sta tes, ac cor-ding to which a Sta te is re spon si ble for any il le gal act that can be at tri bu ted to it. Thus, un der the Aar hus Con ven tion the Party is re spon si ble for its fa i lu re to sa tisfy an obli ga tion, esta blis hed by the Con ven tion, not only to su bjects un der its ju ris-dic tion but al so to su bjects on ter ri to ri es of ot her Par ti es.18

16 The Aar hus Com pli an ce Com mit tee con si de rs that Ar tic le 9(3) do es not obli ge par ti es to pro vi de ac tio po pu la ris and that they can avoid ac tio po pu la ris by em ployin g cri te ria, such as “be ing af fec ted or of ha ving an in te rest“ Bel gi um ACCC/2005/11; ECE/MP.PP/C.1/2006/4/Add.2, 28 July 2006, pa ra. 35, Den mark ACCC/C/2006/18, ECE/MP.PP/2008/5/Add.4, 29 April 2008, pa ra. 29, Eu ro pean Union ACCC/C/2008/32 (Part I), ECE/MP.PP/C.1/2011/4/Add.1, May 2011, pa ra. 77.

17 RILC 2017, p. 160.18 R. Etin ski, Spe ci fic Fe a tu res of Hu man Rights Gu a ran teed by the Aar hus Con ven tion,

Zbo r nik ra do va Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du, 2/2013, pp. 84 – 86.



7

Glo bal 2000/Fri ends of the Earth Au stria, an NGO ba sed in Au stria sub mit-ted a com mu ni ca tion to the Com pli an ce Com mit tee in 2009, cla i ming that Slo va-kia was in bre ach of Ar tic le 6 of the Aar hus Con ven tion, sin ce it had not pro vi ded for pu blic par ti ci pa tion in the de ci sion-ma king pro cess for the con struc tion per mits re la ted to so me units of Moc hov ce nuc le ar plant. It was do ne in col la bo ra tion with Fri ends of the Earth Eu ro pe, Gre en pe a ce Slo va kia and In ter na ti o nal, Za Matky Zem and VIA IU RIS. The Com pli an ce Com mit tee fo und that the com mu ni ca tion was ad mis si ble and fo und so me fa i lu res of the Re spon dent to comply with pro vi-si ons of the Con ven tion.19 Three NGOs – Gre en pe a ce Slo va kia, Via Iu ris and GLO BAL 2000/Fri ends of the Earth Au stria – sub mit ted a new com mu ni ca tion to the Com pli an ce Com mit tee in 2013 al le ging the fa i lu re of Slo va kia to comply with the Con ven ti on’s pro vi si ons on pu blic par ti ci pa tion and ac cess to ju sti ce.20 The Com pli an ce Com mit tee fo und again that the com mu ni ca tion was ad mis si ble and that Slo va kia fa i led to comply with so me pro vi si ons of the Aar hus Con ven tion. It sho uld be no ted that only Slo va kian NGOs par ti ci pa ted in in ter nal pro ce e dings. In spi te of that the Com pli an ce Com mit tee re cog ni zed ca pa city of com mu ni cant to Au strian NGO. The le gal gro und for such ap pro ach might be fo und in Ar tic le 3 (9) of the Con ven tion that se cu res enjoyment of the rights re cog ni zed by the Con ven tion “wit ho ut di scri mi na tion as to ci ti zen ship, na ti o na lity or do mi ci le and, in the ca se of a le gal per son, wit ho ut di scri mi na tion as to whe re it has its re gi ste-red se at or an ef fec ti ve cen tre of its ac ti vi ti es”.

The re are two ci r cum stan ces of im por tan ce for in ter pre ta tion of the Aar hus Con ven tion in re spect of the sco pe of its ap pli ca tion. The cla u se stan dard for many hu man rights tre a ti es ac cor ding to which a Sta te Party is obli ged to se cu re the rights gu a ran teed by the tre aty to all per sons un der its ju ris dic tion or on its te r ri-tory do es not ap pe ar in the Aar hus Con ven tion. Anot her cir cum stan ce is that the Pre am ble of the Aar hus Con ven tion re fers to the 1991 Con ven tion on En vi ron-men tal Im pact As ses sment in a Tran sbo un dary Con text, the 1992 Con ven tion on the Tran sbo un dary Ef fects of In du strial Ac ci dents and the 1992 Con ven tion on the Pro tec tion and Use of Tran sbo un dary Wa ter co ur ses and In ter na ti o nal La kes. The tran sbo un dary con text is a di stin gu is hed cha rac te ri stic of the men ti o ned con-ven ti ons. Ha ving in vi ew the text of Ar tic le 3 (9) of the Aar hus Con ven tion and an ab sen ce of a ter ri to rial cla u se in it, tran sbo un dary con text as the main fe a tu re of the ob jects of the re fer red con ven ti ons and the Glo bal 2000/Fri ends of the Earth Au stria v. Slo va kia ca ses, the Aar hus Con ven tion might be in ter pre ted that

19 Fin dings and re com men da ti ons with re gard to com mu ni ca tion ACCC/C/2009/41 con cer-ning com pli an ce by Slo va kia, adop ted by the Com pli an ce Com mit tee on 17 De cem ber 2010, p. 12, pa ra 69. All fin dings and re com men da ti ons of the Com pli an ce Com mit tee are ava i la ble at https://www.une ce.org /env /pp/cc/com .html.

20 Fin dings and re com men da ti ons with re gard to com mu ni ca tion ACCC/C/2013/89 con cer-ning com pli an ce by Slo va kia Adop ted by the Com pli an ce Com mit tee on 19 Ju ne 2017.

8

re spon si bi lity of a Party for com pli an ce with the pro vi sion of the Con ven tion is not re stric ted so lely to the pu blic on the te r ri tory of the Party.

A sta tus of vic tim of an ap pli cant is one of the stan dard con di ti ons for ad-mis si bi lity of an ap pli ca tion in the pro ce e dings for pro tec tion of hu man rights. It is esta blis hed, for exam ple, by Ar tic le 34 of the EC HR or by Ar tic le 1 of the Op ti o nal Pro to col to the In ter na ti o nal Co ve nant on Ci vil and Po li ti cal Rights. The pro ce-du re for the re vi ew of com pli an ce of the Par ti es with the Aar hus Con ven tion as it is esta blis hed by the An nex to De ci sion I/7 on re vi ew of com pli an ce, adop ted at the me e ting of the Par ti es in 2002, do es not ask the sta tus of the vic tim as a con-di tion for ad mis si bi lity of com mu ni ca tion. Ac cor ding to po int 18 of the An nex “com mu ni ca ti ons may be bro ught be fo re the Com mit tee by one or mo re mem bers of the pu blic…” Mem bers of the pu blic are in di vi du als and NGOs. In the abo ve pas sa ge it is sta ted that the sta tus of com mu ni cant was re cog ni zed for an Au strian NGO that did not par ti ci pa te in in ter nal pro ce e dings. Ho we ver, in in ter nal pro ce-du res as pro vi ded by Ar tic les 6 and 9 (2 and 3), con di ti ons that an in di vi dual is af fec ted or is li kely to be af fec ted, or to ha ve in te rest, are or may be fo re seen.

The Aar hus Con ven tion is not a clas sic in ter na ti o nal hu man right agre e ment that gu a ran te es so me hu man rights in the area of le gal pro tec tion of the en vi ron-ment. It is in spi red by de sign of ge ne ral uti lity that will flow from a mu tual re in-for ce ment of the pro tec tion of hu man rights and pro tec tion of en vi ron ment.

THE EU RO PEAN CON VEN TION ON HU MAN RIGHTS

The EC HR is the first, clas sic, re gi o nal and the most ef fec ti ve in ter na ti o nal hu man rights tre aty. The ef fec ti ve ness of the Con ven tion co mes from the ef fec ti-ve ness of the Eu ro pean con trol mec ha nism as esta blis hed by the Con ven tion.21 The EC HR is a le gi sla ti ve, “open-tex tu re” tre aty. This cha rac te ri stic is im por tant in un der stan ding its re la ti on ship with ot her in ter na ti o nal con ven ti ons, as esta blis-hed in the in ter o pe ra tion of the EC HR by the EC tHR. All is su es of in ter pre ta tion of the Con ven tion will not be ex plo red he re but only the se re le vant in re la tion to the con cept of mu tual sup por ti ve ness.22

The evo lu ti ve in ter pre ta tion is one of land ma rks of the EC HR.23 The Con-ven tion was draf ted in 1950. It go es wit ho ut saying that in in ter im pe riod the

21 R. Etin ski, S. Đa jić, Di rect ef fect of the Eu ro pean Con ven tion on Hu man Rights, An nals of the Fa culty of Law in Bel gra de, 3/2015, pp. 93.

22 See mo re on in ter pre ta ti ve prac ti ce of the EC tHR in R. Etin ski, Me ans of In ter pre ta tion of In ter na ti o nal Tre a ti es and De ter mi nants of The ir Sig ni fi can ce, Zbo r nik ra do va Prav nog fa kul-te ta u No vom Sa du 4/2017, pp. 1191 – 1194.

23 S.C. Pre ben sen, ‘Evo lu ti ve in ter pre ta tion of the Eu ro pean Con ven tion on Hu man Rights’, in P. Ma ho ney at al., (eds) Pro tec ting Hu man Rights: The Eu ro pean Pe r spec ti ve, 2000, p. 1123; G. Let sas, The Truth in Au to no mo us Con cepts: How To In ter pret the EC HR, Eu ro pean Jo u r nal of



9

Eu ro pean co un tri es, as the Par ti es to the Con ven tion, ha ve chan ged and con ti nue to chan ge. The stan dards of hu man rights in na ti o nal so ci e ti es ha ve advan ced. The so cial de ve lop ment and pro gress of hu man right stan dards play an im por tant ro le in the in ter pre ta tion of the EC HR. The EC tHR no ted that the Con ven tion can not be in ter pre ted “so lely in ac cor dan ce with the in ten ti ons of the ir aut hors as ex pres-sed mo re that forty years ago” and “the Co urt can not but be in flu en ced by the de ve lop ments and com monly ac cep ted stan dards.”24

The EC tHR uses plu ra lity of so u r ces to de tect re le vant de ve lop ment and new stan da rds. In ter na ti o nal con ven ti ons, prac ti ce of the Par ti es, ma te ri als cre a ted in the Co un cil of Eu ro pe and ot her in ter na ti o nal or ga ni za ti ons, ca se law of ot her in ter na ti o nal co u rts and hu man rights bo di es are among the so ur ces. The EC tHR in ve sti ga tes tho se so ur ces in se a rch of com mon un der stan ding of the Par ti es that the Co urt qu a li fi es as a Eu ro pean con sen sus, broad con sen sus, wi de spre ad con-sen sus, emer ging con sen sus or com mon gro und. Usu ally, con sen sus esta blis hed in such a way plays a de ci si ve ro le in the in ter pre ta tion. It is not ne ces sary that all Par ti es par ti ci pa te and ac cept con sen sus. Com monly, con sen sus among a ma jo rity is suf fi ci ent. The prin ci ple of ef fec ti ve ness is al so one of the im por tant met hods used by the EC tHR in in ter pre ting the EC HR. The EC tHR has re pe a ted many ti mes that “that it is es sen tial that the Con ven tion is in ter pre ted and ap plied in a man ner which ren ders its rights prac ti cal and ef fec ti ve and not theo re ti cal and il lu sory.”25

The EC tHR re li es on Ar tic les 31 – 33 of the Vi en na Con ven tion but, ha ving in vi ew spe ci fic cha rac te ri stics of the EC HR, and that it ser ves as a con sti tu ti o nal in stru ment in Eu ro pean pu blic or der in the area of hu man rights, the EC tHR ava-ils it self with so me fle xi bi lity in ap pli ca tion of the men ti o ned Ar tic les. Thus, the EC tHR used the Aar hus Con ven tion as the main in stru ment in in ter pre ta tion of Ar tic le 8 of the EC HR in the Taşkın and Ot hers v. Tur key26 in spi te of the fact that Tur key is not a Party to the Aar hus Con ven tion. Ho we ver, the gre at ma jo rity of Par ti es to the EC HR are the Par ti es to the Aar hus Con ven tion. Con se qu ently, the

In ter na ti o nal Law, 2/2004, p. 279; A. Mow bray, The Cre a ti vity of the Eu ro pean Co u rt of Hu man Rights, Hu man Rights Law Re vi ew, 1/2005, p. 57; C.L. Ro za kis, The Eu ro pean Jud ge as Com pa-ra tist, Tu la ne Law Re vi ew, 2005 – 2006, p. 257; P.M. Du puy, Evo lu ti o nary In ter pre ta tion of Tre a ti es: Bet we en Me mory and Prop hecy, in E. Can niz za ro (ed), The Law of Tre a ti es Beyond the Vi en na Con ven tion, 2011, pp. 133-136, G. Let sas, Stras bo urg’s In ter pre ta ti ve Et hic: Les sons for the In ter-na ti o nal Lawyer, Eu ro pean Jo u r nal of In ter na ti o nal Law, 3/2010, p. 509; K. Dzeht si a rou, Eu ro pean Con sen sus and the Evo lu ti ve In ter pre ta tion of the Eu ro pean Con ven tion on Hu man Rights, Ger man Law Jo ur nal, 10/2011, p. 1730.

24 Lo i zi dou v. Tur key, (app. no. 15318/89), Jud gment of 18 De cem ber 1996, at pa ras. 71, 31. All EC tHR de ci si ons are ava i la ble on li ne at http://hu doc.ec hr.co e.in t/.

25 Pa pos hvi li v. Bel gi um, (app. no. 41738/10), Jud gment of 13 De cem ber 2016, at pa ra 182; Na da v. Swit zer land, (app. no. 10593/08), Jud gment of 12 Sep tem ber 2012, pa ra. 195.

26 Taşkın and Ot hers v. Tur key (app. no. 46117/99) Jud gment of 10 No vem ber 2004.

10

Aar hus Con ven tion is evi den ce of con sen sus among the ma jo rity of Par ti es. Or, in the Magyar Hel sin ki Bizottság v. Hun gary ca se27 the EC tHR uses the Co un cil of Eu ro pe Con ven tion on Ac cess to Of fi cial Do cu ments in the in ter pre ta tion of Ar tic le 10 of the EC HR, which was ra ti fied at that ti me by se ven Par ti es to the EC HR in clu ding Hun gary. Ob vi o usly, the se ven Par ti es do not ma ke a ma jo rity, alt ho ugh in that ca se it was just one of many so ur ces con sul ted by the EC tHR and it did not ha ve de ci si ve im por tan ce.

It might ho we ver be ob ser ved that the met hod used in the last two ca ses do-es not go beyond the li mits of Ar tic les 31 – 33 of the Vi en na Con ven tion. The met hod co uld be qu a li fi ed as a sup ple men tary me ans of in ter pre ta tion. The enu-me ra tion of sup ple men tary me ans of in ter pre ta tion in Ar tic le 32 is not ex ha u sti ve. Sup ple men tary me ans en com pass all me ans beyond the se enu me ra ted in Ar tic le 31 which in clu de va ri o us so u r ces and met hods that pro vi de in for ma tion on the in ten tion of the par ti es, on the un der stan ding of the par ti es of the text of a tre aty or on le gal and fac tual ci r cum stan ce that the co urt can use to an swer a sub mit ted qu e sti on. In the last two ca ses, and it is fre qu ently the ca se, the pro vi si ons of the EC HR are ob scu re in re spect to the sub mit ted qu e sti on, they do not gi ve a cle ar and pre ci se an swer. Hen ce, the use of sup ple men tary me ans is qu i te ju sti fied.

The EC HR do es not pro tect the right to ade qu a te en vi ron ment, but the EC tHR has ac cep ted that acts of a Party con cer ning en vi ron ment can bre ach hu man rights gu a ran teed by the Con ven tion.28

TAŞKIN AND OT HERS V. TUR KEY: A RE LA TI ON SHIP OF MU TUAL SUP POR TI VE NESS

The re la ti on ship bet we en Ar tic les 6 and 9 (2) of the Aar hus Con ven tion and Ar tic le 8 of the EC HR as exists in Taşkın and Ot hers v. Tur key29 will be ex plo red. It might be said the esta blis hed re la ti on ship bet we en the men ti o ned pro vi si ons by the EC tHR ma ni fests mu tual sup por ti ve ness.

Ar tic le 6 of the Aar hus Con ven tion go verns pu blic par ti ci pa tion in de ci si ons on spe ci fic ac ti vi ti es li sted in An nex I the re to. Ar tic le 9(2) of the Aar hus Con ven-tion is de di ca ted to the ac cess to ju sti ce in re spect of de ci si ons ma de un der Ar tic-le 6. Ar tic le 8 of the EC HR gu a ran te es the right to re spect for pri va te and fa mily li fe. The EC tHR has al ready fo und that Ar tic le 8 can be vi o la ted by fa i lu res of the Par ti es pro perly to apply en vi ron men tal law. Thus it has al ready esta blis hed

27 Magyar Hel sin ki Bizottság v. Hun gary, (app. no. 18030/11), Jud gment of 8 No vem ber 2016. 28 S. Đa jić, Pra vo na zdra vu ži vot nu sre di nu i Evr op ski sud za ljud ska pra va, Prav ni ži vot,

br.12, IV/2012, 277-290. I. Kr stić, Zaš ti ta ži vot ne sre di ne u ju ri spru den ci ji Evr op skog su da za ljud ska pra va, Prav ni ži vot, br. 9, I/ 2012, 645-661.

29 See at f. 26.



11

in its ca se law that Ar tic le 8 im pli es so me pro ce du ral and sub stan tial obli ga ti ons of the Par ti es re gar ding en vi ron men tal is su es. The Taşkın and Ot hers ca se re la tes to the pa r ti ci pa tion of the pu blic in the de ci sion-ma king of the Tur kish aut ho ri ti es con cer ning a per mit for con struc tion of a gold mi ne.

In pa ra graph 119 of the jud gment, con si de ring the pro ce du ral aspect of com-pli an ce of Tur key with Ar tic le 8, the EC tHR sta tes: “…the in di vi du als con cer ned must al so be able to ap peal to the co urts aga inst any de ci sion, act or omis sion whe re they con si der that the ir in te rests or the ir com ments ha ve not been gi ven suf fi ci ent we ight in the de ci sion-ma king pro cess.”

The Taşkın ca se was not the first ca se whe re the EC tHR con si ders the pro ce-du ral aspect of Ar tic le 8 of the EC HR in the con text of en vi ron men tal pro tec tion. The EC tHR ex plo res the sa me is sue in Hat ton and Ot hers v. The Uni ted King dom.30 Pa ra graph 128 of the jud gment sta tes in ter alia: “The ap pli cants and per sons in a si mi lar si tu a tion thus had ac cess to the Con sul ta tion Pa per, and it wo uld ha ve been open to them to ma ke any re pre sen ta ti ons they felt ap pro pri a te. Had any re pre sen-ta ti ons not been ta ken in to ac co unt, they co uld ha ve chal len ged sub se qu ent de ci si ons, or the sche me it self, in the co urts.” The dif fe ren ce bet we en the Hat ton ca se and the Taşkın ca se is re mar ka ble. In the first ca se a ju di cial chal len ge of a de ci sion is pos-si ble when any re pre sen ta tion of the pu blic has not been ta ken in to ac co unt. In the se cond ca se an ap peal to a co urt is pos si ble when con cer ned in di vi du als cla im “that the ir in te rests or the ir com ments ha ve not been gi ven suf fi ci ent we ight in the de ci-sion-ma king pro cess.” “Suf fi ci ent we ight” stan dard go es in fa vo ur of the in di vi du-als con cer ned and de fi nes mo re se ri o usly an obli ga tion of a Sta te aut ho rity in re spect of the con si de ra tion of the in te rests and com ments of the con cer ned in di vi du als.

Ar tic le 6 (8) of the Aar hus Con ven tion sta tes: “Each Party shall en su re that in the de ci sion due ac co unt is ta ken of the out co me of the pu blic par ti ci pa tion.” Ob vi o usly, “due ac co unt” stan dard is bro a der and we a ker that “suf fi ci ent we ight”. Ar tic le 9 (2) of the Aar hus Con ven tion pro vi des the qu a li fi ed pu blic with the ac-cess to ju sti ce “to chal len ge the sub stan ti ve and pro ce du ral le ga lity of any de ci sion, act or omis sion su bject to the pro vi si ons of ar tic le 6…”

The re le vant in ter pre ta tion of Ar tic le 6 (8) of the Aar hus Con ven tion by the Aar hus Com pli an ce Com mit tee sta tes that “the aut ho rity sho uld be able to de-mon stra te how the com ments we re con si de red and why it did not fol low the vi ews ex pres sed by the pu blic” and “whi le it is im pos si ble to ac cept in sub stan ce all the com ments sub mit ted … the re le vant aut ho rity must still se ri o usly con si der all the com ments re ce i ved.”31 Se ri o us con si de ra tion of all re ce i ved com ments might

30 Hat ton and Ot hers v. The Uni ted King dom (app. no. 36022/97) GCh Jud gment of 8 July 2003, pa ra 128.

31 Fin dings and re com men da ti ons with re gard to com mu ni ca tion ACCC/C/2012/70 con ce r-ning com pli an ce by the Czech Re pu blic adop ted by the Com pli an ce Com mit tee on 20 De cem ber 2013, pa ra 61.

12

imply at tri bu tion of suf fi ci ent we ight to them but it is not ne ces sary ex clu si ve mo de of se ri o us con si de ra tion.

The EC tHR did not ex pla in in the Taşkın jud gment in what way it uti li zes the Aar hus Con ven tion in in ter pre ta tion of Ar tic le 8 of the EC HR. It did not re fer to any pro vi sion of Ar tic les 31 – 33 of the Vi en na Con ven tion. The Aar hus Con-ven tion is re fer red in a ru bric Law – “The re le vant in ter na ti o nal texts on the right to a he althy en vi ron ment” in the jud gment to get her with the 1992 Rio Dec la ra tion on En vi ron ment and De ve lop ment and Re com men da tion 1614 (2003) on En vi ron-ment and Hu man Rights of the Par li a men tary As sembly of the Co un cil of Eu ro pe. The prin ci ple 10 of the Rio Dec la ra tion which is an em bryo of the Aar hus Con-ven tion as well as a re le vant part of the Re com men da tion is qu o ted. The con tent of the Aar hus Con ven tion is sum ma ri zed. No do ubt that the in vo ked in ter na ti o nal texts and in par ti cu lar the Aar hus Con ven tion had an im por tant ro le in the in ter-pre ta tion of Ar tic le 8 of the EC HR. The words “any de ci sion, act or omis sion” from the qu o ted sen ten ce from pa ra graph 119 of the Taşkın jud gment ap pe ar by the sa me or der in Ar tic le 9 (2) of the Aar hus Con ven tion. The text of pa ra graph 119 of the jud gment as who le is in spi red by the Aar hus Con ven tion. Ho we ver, no ne of the in vo ked in ter na ti o nal texts re qu i re at tri bu tion of suf fi ci ent we ight to the in te rests or com ments of the pu blic in the de ci sion-ma king pro cess.

For the ex pla na ti on of an ori gin of the re qu i re ment con cer ning suf fi ci ent we ight stan dard it might be use ful to lo ok at pa ra graph 119 as a who le.32 The first sen ten ce in structs a Sta te how to tre at “com plex is su es of en vi ron men tal and eco-no mic po licy”. In ve sti ga ti ons and stu di es ha ve to be ta ken that will pre dict and eva lu a te the ef fects of the plan ned ac ti vi ti es. A fa ir ba lan ce bet we en the va ri o us con flic ting in te rests has to be re ac hed if the ac ti vi ti es co uld da ma ge the en vi ron-ment and vi o la te in di vi du als’ rights. The sen ten ce re flects the pre sent sta te of ge ne ral in ter na ti o nal law as it has been esta blis hed by the In ter na ti o nal Co u rt of Ju sti ce in Pulp Mills on the Ri ver Uru guay and as it re la tes to an en vi ron men tal im pact as ses sment and the ba lan ce bet we en eco no mic ac ti vi ti es and pro tec tion of

32 Pa ra graph 119 re ads: “Whe re a Sta te must de ter mi ne com plex is su es of en vi ron men tal and eco no mic po licy, the de ci sion-ma king pro cess must firstly in vol ve ap pro pri a te in ve sti ga ti ons and stu di es in or der to al low them to pre dict and eva lu a te in advan ce the ef fects of tho se ac ti vi ti es which might da ma ge the en vi ron ment and in frin ge in di vi du als’ rights and to ena ble them to stri ke a fa ir ba lan ce bet we en the va ri o us con flic ting in te rests at sta ke (see Hat ton and Ot hers, ci ted abo-ve, § 128). The im por tan ce of pu blic ac cess to the con clu si ons of such stu di es and to in for ma tion which wo uld ena ble mem bers of the pu blic to as sess the dan ger to which they are ex po sed is beyond qu e sti on (see, mu ta tis mu tan dis, Gu e r ra and Ot hers v. Italy, jud gment of 19 Fe bru ary 1998, Re ports 1998-I, p. 223, § 60, and McGin ley and Egan v. the Uni ted King dom, jud gment of 9 Ju ne 1998, Re ports 1998-III, p. 1362, § 97). Lastly, the in di vi du als con cer ned must al so be able to ap peal to the co urts aga inst any de ci sion, act or omis sion whe re they con si der that the ir in te rests or the ir com ments ha ve not been gi ven suf fi ci ent we ight in the de ci sion-ma king pro cess (see, mu ta tis mu-tan dis, Hat ton and Ot hers, ci ted abo ve, § 127).”



13

en vi ron ment as the sub stan ce of su sta i na ble de ve lop ment. The se cond sen ten ce emp ha si zes the im por tan ce of pu blic ac cess to the stu di es and in for ma tion so that the pu blic can as sess the dan ger to which they are ex po sed. And the third sen ten-ce se cu res the right of in di vi du als on ju di cial con trol over tre at ment of in te rests and com ments of the pu blic in the de ci sion-ma king pro cess. The se cond and third sen ten ces are in spi red by the Aar hus Con ven tion.

The con cept of fa ir ba lan ce is em ployed by the EC tHR in ca ses of con flict of le gi ti ma te in te rests, usu ally the pri va te in te rest of an in di vi dual and the pu blic in te rest of the com mu nity. In the Hat ton ca se the EC tHR in di ca tes that eva lu a tion of re la ti ve we ight of each in te rest is im por tant for de ter mi na tion of fa ir ba lan ce.33 De fi ni tion of re la ti ve we ight of in te rest can al so be a mat ter of Eu ro pean con sen-sus. In the ab sen ce of con sen sus, the Par ti es enjoy the mar gin of ap pre ci a tion who se bre adth de pends on a num ber of fac tors. When “an in di vi du al’s exi sten ce or iden tity is at sta ke” mar gin is re stric ted.34

Thus, ac cor ding the EC tHR the exi sten ce or iden tity of in di vi du als must ha ve a par ti cu lar we ight in bu il ding fa ir ba lan ce bet we en all in vol ved in te rests. It is fully in li ne with the con cept of su sta i na ble de ve lop ment and with pa ra graph 3 of gu i de li ne 9 of the ILC’s draft on the pro tec tion of the at mosp he re.

The stan dard of suf fi ci ent we ight, proc la i med in the Taşkın ca se, might ha ve so me be a ring on the ef fect of Ar tic les 6 (8) and 9 (2) of the Aar hus Con ven tion in the Par ti es to the EC HR. When applying the do me stic pro vi si ons, which im ple ment Ar tic les 6 (8) and 9 (2), na ti o nal aut ho ri ti es are un der do u ble con trols – the Aar hus Con ven tion and the EC HR, it is the Aar hus Com pli an ce Com mit tee and the EC tHR. In such a si tu a tion they ha ve to re ach a hig her stan dard of suf fi ci ent we ight.

CON CLU SION

The Aar hus Con ven tion and the EC HR are hu man rights tre a ti es. The first con ven tion is a spe ci fic con ven tion on the three hu man rights in en vi ron men tal is su es, in spi red by mu tual sup por ti ve ness of en vi ron men tal law and in ter na ti o nal hu man rights law. The new right to par ti ci pa tion in de ci sion-ma king is re cog ni zed and the right to ju sti ce has been ex ten ded al most to the sco pe of ac tio po pu la ris. The se cond Con ven tion is cha rac te ri zed by ge ne ral ap pli ca tion, evo lu ti ve in ter-pre ta tion and ef fec ti ve ness. When draf ting the EC HR, the ir cre a tors did not ha ve in vi ew the ir ap pli ca tion on en vi ron men tal mat ters. Over ti me the EC tHR has ex ten ded its ap pli ca tion to en vi ron men tal ac ti vi ti es of the Par ti es when they in-ter fe re in gu a ran teed hu man rights.

33 Hat ton and Ot hers, pa ra. 125.34 Evans v. The Uni ted King dom, (app. np. 6339/05), Jud gment of 10 April 2007, pa ra 77.

Pa ra graph 119 of the jud gment in the Taşkın ca se ma ni fests mu tual sup por-ti ve ness of the two con ven ti ons and of in ter na ti o nal en vi ron men tal law and in ter-na ti o nal hu man rights law. It tran sfers the con tent of ge ne ral obli ga ti ons of Sta tes con cer ning the en vi ron men tal im pact as ses sment and the ba lan ce bet we en eco-no mic in te rests and the pro tec tion of the en vi ron ment, as the sub stan ce of su sta-i na ble de ve lop ment, in to Ar tic le 8 of the EC HR on the right of pri va te and fa mily li fe. It al so emp ha si zes the im por tan ce of pu blic ac cess to the stu di es and in for-ma tion on en vi ron men tal is su es and the im por tan ce of ju di cial con trol over the de ci sion-ma king pro cess that co mes from the Aar hus Con ven tion.

On the ot her hand, pa ra graph 119 esta blis hes the stan dard of suf fi ci ent we ight that na ti o nal aut ho ri ti es ha ve to at tri bu te to the com ments and in te rests of the pu blic which has par ti ci pa ted in the de ci sion-ma king pro cess con cer ning so me en vi ron men tal mat ters. Na ti o nal co u rts and ul ti ma tely the EC tHR con trol whet her the na ti o nal aut ho ri ti es at tri bu ted suf fi ci ent we ight. The de ter mi na tion of re le vant we ight of in vol ved in te rests can be a mat ter of a Eu ro pean ccon sen sus. In the ca-se of ab sen ce of the Eu ro pean con sen sus, the Par ti es enjoy a mar gin of ap pre ci a-tion which is re stric ted when the exi sten ce or iden tity of in di vi du als is thre a te ned. The stan dard has been esta blis hed as an ele ment of a pro ce du ral obli ga tion un der Ar tic le 8 of the EC HR when it co vers the en vi ron men tal ac ti vi ti es of the Par ti es.

The EC tHR re fer red to the Aar hus Con ven tion in the Taşkın jud gment and sum ma ri zed its con tent. Ho we ver, the stan dard of suf fi ci ent we ight has not been ex pli ca ted in re le vant pro vi si ons of the Aar hus Con ven tion in Ar tic les 6 (8) and 9 (2) nor has it been proc la i med in ju ri spru den ce of the Aar hus Com pli an ce Com-mit tee. It co mes out from the con cept of fa ir ba lan ce, de ve lo ped by the EC tHR to re con ci le pri ma rily a pri va te in te rest of an in di vi dual and the pu blic in te rest of a com mu nity.

When applying do me stic pro vi si ons which im ple ment re le vant pro vi si ons of the Aar hus Con ven tion, na ti o nal aut ho ri ti es in co un tri es that are the Par ti es to the Aar hus Con ven tion and the EC HR are un der the con trol of the two con ven ti ons, it is un der con trol of the Aar hus Com pli an ce Com mit tee and the EC tHR. In such si tu a ti ons na ti o nal aut ho ri ti es ha ve to re ach hig her stan dard of suf fi ci ent we ight.


14

15

Др Ро до љуб М. Етин ски, ре дов ни про фе сорУни вер зи тет у Но вом Са дуПрав ни фа кул тет у Но вом Са дуR.Etin [email protected]

МеђусобниодносЕвропскеконвенцијеољудскимправима иАрхускеконвенције

Сажетак: Европ ска кон вен ци ја о људ ским пра ви ма и Ар ху ска кон вен-ци ја пру жа ју ме ђу на род ну за шти ту људ ским пра ви ма, пр ва као оп шта кон вен ци ја о људ ским пра ви ма, а дру га као спе ци ја ли зо ва на за не ка људ ска пра ва у ства ри ма за шти те жи вот не сре ди не. Ис пи ти ван је ме ђу соб ни од нос две кон вен ци је ка ко га је Европ ски суд за људ ска пра ва ус по ста вио у пред ме ту Та шкин (Taşkın). Ту ма че ћи члан 8 Европ ске кон вен ци је о људ ским пра ви ма о пра ву на при ват ност и раз ма тра ју ћи про це сне оба ве зе ко је су овим чла ном пред ви ђе не за уго вор ни це, Европ ски суд за људ ска пра ва се по-звао на од го ва ра ју ће про пи се Ар ху ске кон вен ци је. Има ју ћи у ви ду по ме ну те про пи се, оби чај на пра ви ла о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну и сво ју ра ни ју прак су о на ла же њу рав но те же из ме ђу при ват ног ин те ре са по је дин-ца и јав ног ин те ре са за јед ни це, Европ ски суд за људ ска пра ва је ус по ста вио стан дард од го ва ра ју ће те жи не, ко ју јав не вла сти уго вор ни ца тре ба да при да ју ко мен та ри ма и ин те ре си ма јав но сти у про це су од лу чи ва ња о про-јек ту ко ји мо же да угро зи жи вот ну сре ди ну. Те жи на ко ју јав не вла сти тре ба да при да ју ко мен та ри ма и ин те ре си ма јав но сти тре ба да од го ва ра ва жност ин те ре са ко ју јав ност шти ти. Суд ска кон тро ла над уче шћем јав но сти у про це су од лу чи ва ња тре ба да об у хва ти и то да ли су на ци о нал-не вла сти да ле од го ва ра ју ћу те жи ну ко мен та ри ма и ин те ре си ма јав но сти. Европ ски суд за људ ска пра ва тра жи та ко да уго вор ни це при да ју ве ћи зна-чај ко мен та ри ма и ин те ре си ма јав но сти у про це су од лу чи ва ња, про ши ру је ти ме са др жај члан 8 Европ ске кон вен ци је о људ ским пра ви ма већ и по ве ћа ва де ло твор ност од го ва ра ју ћих про пи са Ар ху ске кон вен ци је.

Кључнеречи: људ ска пра ва; за шти та жи вот не сре ди не; одр жи ви раз вој; уза јам на по др шка; рав но те жа ин те ре са.

Да тум при је ма ра да: 07.05.2018.


17

Ори ги нал ни на уч ни рад 349.2doi:10.5937/zrpfns52-17549

Др Пре драг П. Јо ва но вић, ре дов ни про фе сорУни вер зи тет у Но вом Са дуПрав ни фа кул тет у Но вом Са дуP.Jo va no [email protected] s.ac .rs

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ

Сажетак:На че ло јед на ко сти у рад ном пра ву тј.у обла сти за по шља-ва ња и ра да, зна чи јед на кост шан си у оства ри ва њу со ци јал но-еко ном ских пра ва у тој обла сти и рав но прав ност у ко ри шће њу и за шти ти тих пра ва. Ово на че ло има три аспекa. Пр во, јед на кост шан си у оства ри ва њу со ци јал-но-еко ном ских пра ва и рав но прав ност при ко ри шће њу и за шти ти тих пра ва, као глав ни и афир ма тив ни суп страт овог на че ла. Дру го, за бра на дис кри-ми на ци је при оства ри ва њу и за шти ти со ци јал но-еко ном ских пра ва, као за штит ни еле ме нат јед на ко сти и рав но прав но сти. Тре ће, по зи тив на дис-кри ми на ци ја при оства ри ва њу и за шти ти со ци јално-еко ном ских пра ва, као ле ги тим на до пу на за бра не дис кри ми на ци је. На че ло јед на ко сти мо же оства-ри ти сво ју свр сис ход ност са мо кроз па ра лел но ис по ља ва ње свих на ве де них аспе ка та. Дру гим ре чи ма, аспект јед на ко сти шан си и рав но прав но сти при оства ри ва њу по је ди них пра ва би ва обез бе ђен за бра ном дис кри ми на ци је, а зба ра на дис кри ми на ци је би ва обез бе ђе на, од но сно до пу ње на по зи тив ном дис кри ми на ци јом. Сход но зна ча ју ко ји има, на че ло јед на ко сти је са др жа но у мно гим прав ним до ку ме ти ма (ме ђу на род ним, европ ским и до ма ћим), а у ко ји ма ово на че ло је при ка за но кроз на ве де на три аспек та.

Кључнеречи:Јед на кост, рав но прав ност, со ци јал но е ко ном ска пра ва, за по шља ва ње, рад, дис кри ми на ци ја, за бра на дис кри ми на ци је, по зи тив на дис кри ми на ци ја.

1. УВОД НЕ НА ПО МЕ НЕ

На че ла рад ног пра ва* пред ста вља ју прав ну и со ци јал но-по ли тич ку плат фор му на осно ву ко је се из гра ђу ју и функ ци о ни шу сви рад но прав ни

⃰ e-mail: p.jo va no [email protected] s.ac .rs О на че ли ма рад ног пра ва ви ди наш рад: Рад но пра во, Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та

у Но вом Са ду, Но ви Сад, 2018, стр.131.-168.

18

ин сти ту ти ( од за сни ва ња до пре стан ка рад ног од но са). Ме ђу оста лим на че-ли ма и ин те гри са но са њи ма (пра во на рад са сло бо дом ра да, на че ло за шти те за по сле них на ра ду и њи хо вих пра ва по осно ву ра да; на че ло со ци јал но-ма-те ри јал не си гур но сти; на че ло уза јам но сти, со ли дар но сти и ху ма ни за ци је; итд.), на ла зи се и на че ло јед на ко сти у за по шља ва њу и на ра ду. Бит но обе-леж је ме ђу соб ног од но са ових на че ла је сте њи хо ва по ве за ност и уза јам ност. По ве за ност и уза јам ност чи ни да су на че ла ком пле мен тар на у сво јој свр сис-ход ној функ ци о нал но сти, јед но на че ло не мо же без дру гог. На при мер, пра во на рад без јед на ко сти у за по шља ва њу и у то ку за по сле ња не мо же се за ми сли-ти, и обр ну то; или, на че ло со ци јал но-ма те ри јал не си гур но сти без пра ва на рад и јед на ко сти у оства ри ва њу тог пра ва; или, со ци јал но-ма те ри јал на си гур-ност без за шти те за по сле них на ра ду и у ве зи са ра дом; на че ло уза јам но сти, со ли дар но сти и ху ма ни за ци је без по зи тив не дис кри ми на ци је, и обр ну то; итд.

На че ло јед на ко сти у рад ном пра ву има три аспек та. Пр во, јед на кост шан си у оства ри ва њу со ци јал но-еко ном ских пра ва и рав но прав ност при ко ри шће њу и за шти ти тих пра ва. Дру го, за бра на дис кри ми на ци је при оства-ри ва њу и за шти ти со ци јал но-еко ном ских пра ва. Тре ће, по зи тив на дис кри-ми на ци ја при оства ри ва њу и за шти ти со ци јал но-еко ном ских пра ва. Оно што ва жи за сва по ме ну та на че ла у ве зи са њи хо вом ме ђу соб ном по ве за но-шћу, ва жи и за на ве де не аспек те на че ла јед на ко сти. Да кле, на че ло јед на ко сти мо же оства ри ти сво ју свр сис ход ност са мо кроз исто вре ме но ис по ља ва ње свих по ме ну тих аспе ка та. Пре ци зни је ре че но, аспект јед на ко сти шан си и рав но прав но сти при оства ри ва њу по је ди них пра ва би ва обез бе ђен за бра ном дис кри ми на ци је, а зба ра на дис кри ми на ци је би ва обез бе ђе на, од но сно до пу-ње на по зи тив ном дис кри ми на ци јом.

След стве но ре че ном, циљ овог ра да би ће у то ме да се ука же на ме ђу-соб ну са др жин ску по ве за ност и циљ ну об је ди ње ност на ве де них аспе ка та на че ла јед на ко сти, са упо ри шти ма у ме ђу на род ним, европ ским и до ма ћим прав ним до ку мен ти ма, уз при ме ну нор ма тив ног ме то да.

2. ЈЕД НА КОСТ И РАВ НО ПРАВ НОСТ ПРИ ОСТВА РИ ВА ЊУ И ЗА ШТИ ТИ ПРА ВА

По јам јед на ко сти, у прав ном сми слу, под ра зу ме ва да су сви гра ђа ни јед на ки „у очи ма за ко на”. По сле дич но, иза ово га сто ји за бра на дис кри ми на-ци је. Али, зах тев за јед на ко шћу ква ли фи ко ван је по зи ва њем на од ре ђе не кри те ри ју ме по ко ји ма са мо јед на ке мо же мо тре ти ра ти јед на ко, а не јед на ке – не јед на ко. У рад ном од но су то је по себ но из ра же но, јер рад ник и по сло-да вац ни ти су прав но ни ти фак тич ки јед на ки. Пре ма то ме, са јед не стра не, о јед на ко сти мо же мо го во ри ти ме ђу рад ни ци ма (нпр. за јед нак рад – јед на ка

Др Пре драг П. Јо ва но вић, Начело једнакости у радном праву (стр. 17–39)


19

за ра да) и, са дру ге стра не, о јед на ко сти ме ђу по сло дав ци ма.1 На ши рем пла-ну, сви гра ђа ни, као што ре ко смо, тре ба да бу ду јед на ки пред за ко ном, ру-ко во де ћи се при том од ре ђе ним кри те ри ју ми ма, тј. ако има ју ре ле ван тан „за јед нич ки име ни лац”. Че сто као за јед нич ки име ни лац до вољ но је има ти свој ство гра ђа на. Ме ђу тим, ни је увек та ко. Тај име ни лац (кри те ри јум) ни је до во љан, или бо ље ре че но ни је увек ре ле ван тан, на при мер – ка да је реч о ре ли ги ји. Не ма јед на ко сти ако сви гра ђа ни мо гу да иду у исту цр кву, већ ако сва ко мо же да иде у сво ју цр кву.2 Ов де је кри те ри јум ре ли ги ја, а не гра-ђан ство.

Из пој ма јед на ко сти из во ди се по јам рав но прав но сти (по не кад се ови пој мо ви по и сто ве ћу ју). Рав но прав ност под ра зу ме ва да они ко ји утвр ђу ју и спро во де пра во не мо гу вр ши ти дис кри ми на ци ју ме ђу љу ди ма, већ пре ма сви ма мо ра ју по сту па ти у сми слу про пи са ко ји су исто вет ни за све. За кон не мо же те ме љи ти сво ја пра ви ла на раз ли ка ма или ка рак те ри сти ка ма ко је су не бит не или не пра вед не (у су прот ном има ли би „не пра вед не и не ис прав-не за ко не”, јер „прав да је ме ри ло ис прав но сти за ко на“ – А. Рос). Ов де се кри је и је дан су бјек тив ни еле ме нат ве зан за пој мо ве јед на ко сти и рав но прав-но сти, а то је не при стра сност и ча сност ( што под ра зу ме ва по на ша ње у скла ду са сло вом и ду хом за ко на уз од су ство дис кри ми на ци је). Не при стра-сност и ча сност не са мо што се ве зу ју за прав не прин ци пе не ди скри ми на-ци је, јед на ко сти и рав но прав но сти, већ се угра ђу ју и у по јам јед ног ин ди-ви ду ал ног фе но ме на, тј. свој ства – а то је мо рал и етич ност. По врат но, или по сле дич но гле да но, мо рал и етич ност зах те ва ју да њи хо ва са мо спо сто ја ност бу де за шти ће на кроз прин цип за бра не дис кри ми на ци је, уз не ми ра ва ња зло-ста вља ња на ра ду итд.

У те о ри ји, јед на кост се ве зу ју за че ти ри еле мен та. То су: 1) јед на кост свих у пра ви ма и сло бо да ма; 2) јед на кост усло ва у до ступ но сти пра ви ма и сло бо да ма; 3) јед на кост усло ва у ко ри шће њу (оства ри ва њу) пра ва и сло бо да; 4) јед на кост у за шти ти пра ва и сло бо да суд ским и ван суд ским ме то да ма.3 На осно ву ове струк ту ре јед на ко сти мо же се при ме ти ти да се јед на кост ти че, пре вас ход но, усло ва под ко ји ма од ре ђе на пра ва мо гу да се стек ну (јед на кост шан си), а рав но прав ност се ти че усло ва под ко ји ма се сте че на пра ва ко ри сте, оства ру ју и шти те. То опет ука зу је на те сну по ве за ност јед на ко сти и рав но-прав но сти, с об зи ром на чи ње ни цу да јед ном сте че но пра во (под јед на ким усло ви ма), не ће пу но вре де ти уко ли ко не ма мо на рас по ла га њу ин стру мен те

1 Рад ни од нос ни је од нос ме ђу јед на ки ма (од нос из ме ђу рад ни ка, или од нос из ме ђу по сло дав ца), ма да у исто ри ји рад ног пра ва би ло је и рад них од но са као ме ђу соб них од но са рад ни ка (вре ме со ци ја ли стич ких дру штве но-сво јин ских и са мо у прав них од но са).

2 Ми о драг А. Јо ва но вић, при ре ђи вач,Ко лек тив на пра ва и по зи тив на дис кри ми на ци ја, Слу жбе ни гла сник, Бе о град, 2009, стр.91.

3 Бо ри во је М. Шун де рић, Пра во Ме ђу на род не ор га ни за ци је ра да, Бе о град, 2001, стр. 175.

за рав но прав но оства ри ва ње и за шти ту тих пра ва. Пра во без за шти те, че сто се пре тва ра у го ло пра во – „ius nu dum“.

Ме ђу тим, ап со лут на јед на кост и рав но прав ност свих у од но су на све, за пра во, је сте не прав да. Дру гим ре чи ма, зах тев за јед на ко шћу са др жан у иде ји прав де ни је упе рен ап со лут но на сва ко га и пре ма све му са јед на ким уде ли ма, јер јед на ко сти ме ђу не јед на ки ма не мо же би ти. Ипак, по сту лат прав де на ла же и то да не тре ба по себ ним ме ра ма у ду ху на че ла по вољ но сти пре ма рад ни ци ма и ме ра ма у ли ми ти ма по сло дав че ве вла сти пре те ри ва ти. Пр во, у ду ху прин ци па прав де и по сло дав цу тре ба да ти оно на шта има пра-во, с об зи ром на укуп ну ле гал ност и ле ги тим ност ње го ве сво јин ске вла сти (упра вљач ка, нор ма тив на, ди сци плин ска власт). Дру го, ово је по треб но и из прак тич них раз ло га, да се не би по сло дав че ва мо ти ва ци ја за рад но-прав-ну упо тре бу ка пи та ла до ве ла у пи та ње, а са мим тим и со ци јал на си гур ност за по сле них. Дру гим ре чи ма, по себ не за штитне ме ре пре ма рад ни ци ма (на-че ло по вољ но сти) и ли ми ти по сло дав че ве вла сти мо ра ју би ти пра вед ни, ле гал ни и ле ги тим ни. Пра вед ни – да сва ко оп ти мал но до би је, по од ре ђе ним кри те ри ју ми ма и ме ри ли ма, оно што му при па да; ле гал ни – зна чи уна пред пред ви ђе ни проп си ма (ко гент ним и ау то ном ним) и та ко сви ма до ступ ни к зна њу у мо мен ту од лу чи ва ња о рад но прав ној упо тре би ка пи та ла и ра да; ле ги тим ни – зна чи оправ да ни и до пу ште ни. Оправ да ност и до пу ште ност се ве зу ју за по тре бе и при ро ду про це са ра да, ин те ре сне по зи ци је оних ко ји у том про це су уче ству ју, али и за сра змер ност пре ма ци љу ко ји се же ли по-сти ћи од ре ђе ним ме ра ма и огра ни че њи ма (ко ло кви јал но: да не бу де ви ше ште те но ко ри сти од тих ме ра и огра ни че ња).4

Да кле, уз ува жа ва ње зах те ва прав де и уз ува жа ва ње чи ње ни це да у рад ном од но су објек тив но, de fac to и прав но ни су јед на ки за по сле ни и ње гов по сло да вац, и уз опре зност ко ју на ла жу прин ци пи ле гал но сти и ле ги тим-но сти, тре ба мо ди фи ко ва ти на че ло јед на ко сти (као по сту лат прав де) у прин-цип in fa vo rem la bo ra to ris као рад но прав ни по сту лат, а ко ји под ра зу ме ва фа во ри за ци ју, у про пи си ма и код ту ма чен ња про пи са, ра да и оних ко ји вр ше рад (рад ни ци), јер су сла би ји и у не по вољ ни јем по ло жа ју у од но су на оне ко ји рас по ла жу ка пи та лом (по сло дав ци). За ту мо ди фи ка ци ју, упра во због не јед на ко сти су бје ка та рад ног од но са и њи хо вог из ра зи тог ин те ре сног су-ко ба, нео п ход на је упо тре ба вла сти, од но сно нео п хо дан је екс пли ци тан др-жав ни ин тер вен ци о ни зам (пу тем про пи са) у ре гу ли са њу си сте ма рад них од но са. Јер, уго во ри о ра ду (ин ди ви ду ал ни и ко лек тив ни уго во ри ), ко ји ба зи ра ју на ау то но ми ји во ља рад ни ка и по сло да ва ца и њи хо вих стру ков них ко лек ти ви те та, ов де не мо гу пу но по мо ћи, соб зи ром да је во ља по сло да ва ца

4 Ви ше о то ме: Пре драг Јо ва но вић, Ин те ре сна обе леж ја рад ног од но са. Збо р ник ра-до ва Прав ног фа кул те та, бр.4/2013, 23-24.

Др Пре драг П. Јо ва но вић, Начело једнакости у радном праву (стр. 17–39)

20

ја ча.Ту и ле жи раз лог да рад но пра во мо ра би ти, у осно ви, јав но пра во, ка ко би се прин цип јед на ко сти мо гао мо ди фи ко ва

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ … · fight against...

Documents