6 Alduelno

Direktor nikSiCke OpSte bolnice kazao da su пею doktori saklipljali potpise za po1itiku koja ruSi vrijednosti Сте Gore

Asanin: Pojeclft1j ljekad se grubo ogrijesili о svoj poziv PODGORICA- Ројеdini 1јеIшri sakup1jali su potpi­se za politiku koja po1cuSa­va да sruSi sve vПјednоsП koje је savremena multi­еtniоо i mulrikonfesio­nalna Сrna Gora шрје1а da izgradi, saopsno је di­rektor OpSte bolnice Nik­Sic Ilija.ASanin.

KR~ENJE - Osjecam obavezu i odgo­vornost da se obratim u јте posvecenih, vrijednih, pozr­суоуanЉ i odgovom ih zdrav­srvenih radnika Niksica, sa kojima radim i koj i те sva­kodneyno kon taktiraju. Na­ia1ost, prethodnih dana svje­doc ili smo grubom gazenju svih nonni i kodeksa od stтa­ne pojedinih 1je kaтa iz Niksi­Са. Pojedinih,jer тј 1jekaтi ne Ьгојјmо i ле razbrajamo lju­de i pacijenre nirije to па5 ро­ziv. Nas poziv је da ротзZе­то Ijudim a, jednako, ј ljekaгi i medicinsko osoblje. Da ро­mazemo i пе dije limo пј ро ујегј ni ро пасјјј, пј ро partij­skoj, nј ро socijalnoj n.i ро ы-10 kojoj drugoj osnovi - пауео је л5аnin u saopstenju nakon aktuelnih deSayanja u kojima su u fokusu ЬШ zdravstvcni radnici iz Ni.kSica. Рогисјо ј е da i danas, poslije уј'е hiljada 6bav1jenih оре­гасјја ... sa риnоm posveceno· scu иlзzј u оретасјопu sa1u. - Sa pun.im postovanjern sve­ga опоgз сети smo se mi Јј е­kari zakleli~ sa misijom spa­s ava nja z ivota. Naialost, pojedini su to sye Ьасili pod noge i grubo se ogrij es ili о svoj poziY. Sakup1ja1i su pot­pise za po1itiku koja pokusa­уа d a s гus i sve vrij ednosti koj e ј е savrerp.ena mul t ie t-

Podrska Nl lбltkе Ijekare, kojl su bIl l nedavno па IItljl, njlh vl~ оо бо"podг~аlо је 107 njlhoylh kolega Iz POOgorlce. Kako su Istakll u,saop~ten' ju, podr~ayaju пllбltkе Ijekare ,.za plemenlto neprlstajanje па podjele, obespravljenost nzltko nasllje. progon 1 vulgarnl napad па pгlvatnost svak­og pojedlnca". . Zbog па~ pozlva, kojl podrazumljeva 1 edukaclju stanovnifua neophOOno је Inslstlratl па epldeml­olo~koj doktrlnl, tj. mas­kama, distancl, ~to nas zasigurno пеСе odaljiti оо па~е su~t lnske патјеге 1

potrebe, а to је ocuyanje 1 njegovanje sfere duhov·

r""'"'''''''''""~''""'''"~~"Ш'",""",,,",~",'''''"~"""""''"",''''' "'''''''''""""Ш"'"""'"'."""""'''''''''''''"''~ nog Ilntelektualnog. Samo - hrabro 1 naprljed, svl zajed'

Ј Nomillfi (jj)Jp@~©v.;~1 ~~~~e~~~~~(~~~~osk~a. ~ A ;,-1, А. ",ЈI dll у-;з, tovezakletve) - saop~tlll su I IlЯа1: U;Out~ цО uO~OV,i©li ,~ onl. I '%""",,, ,,,,,,,,,,,,,,,",,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,".,,,,,,~' ~

I n icka i m ultikonfes io nalna Crna Gora uspje la da izgтadi - пауео је А5anЈп.

POSVECENOST Dok ti pojedinci, kako пауо­di, pokusavaju da ruse izgra­deno, Yise od 1.000 osta1ih medicinskih rad nika Niksica

dostojans tveno sve to ро­smatra i radi опо sto пајЬоlј е zna - daje sve od sebe d a bu­de podrska svima, posebno u doba zd ravstvenog riz ika i izazova kojima s mo danas iz lozeni. - Ponosni smo па danonocni trud i poiгtvovanje koje u1aie-

то. Ponosni smo па postova­пје i saradnju koju smo izgra­d ili -ј zdravstveni radn ici med.usobno i sa nasim grada­пјmа. Nasa Ьоlпјса u Niksicu sluzi i sluzice па ponos i пamа zdravstvenim radnicima i gra­оanЈта i odoljecesvim iskuse­пј јта - рогисије ЛSапјп. N. В.

Projekat Elektrotehnickog fakulteta Univerziteta Сте Gore

Profesort se odrekli c~elog honorara u kortst studenata PODGORICA - Usvajanje jedinstvenog tr :ZiSta elek­tricne eneтgijejedanje od glavnih izзzоуа s kojima se danas suoeava Evropa, а dio оуе рпсе је i Crna Gora, kтoz projekat Тrinity, u okviru рощramа ною­ZONT2020, koj im тukovo­di ртос. dr SnSn M ujovic, dekan E1ektтotehniCkogfa­kulteta Univerzit eta Сrnе Gore, saopst en o је sa UCG.

Osim profesora Мијоуј сп, па projektu ucestvuje i prof. dr V1adanRadulovic, kao i dya uspjesna stиdenta specija li ­s t ickih studija E le ktroteh ­njCkog faku lteta Lazar Sce­kic i Мцја Vujisic. • Угlо је in teresantan ј ро­ћуа 1аn podatak da su se рго­feso ri MujoYic i RaduloYic odrek1 i komp1etnog ћопога­га sn projekta u koristmladib ko lega, koji се ЩI оуај ппеј п јmао svoje mjesecne plate u naredne dYije godine i doda­tan motiv za predani rad -

isticu sa UCG u saopStenju. Mujovic је kazao da ovo vide kao nac.i n da pomognuUni· verz itetu Сгпе Gore i matic­пот faku1 te tu d a u restrik­t i v nim u s l ov i ma zaposljavanja ргопаои то­gucnost d a najbo1je yezu za nauku i nasUniverzitet. Оуај projekat, navodi Mujo­vic, povezuje nauku i strukuJ

пас јопаlпо ј inte rnac ional· по, i o mogucava гаzmј епu znanja i iskustаvз sa kolega­та iz d rugih drzava, te u krajnjem doprinosi interna· cionaJ izaciji i faku lteta iUni­verziteta Сгпе Gоге. Ргета nj egovim гјјесјта, Sjeyerna i Zapad l1 a Еутора su уес postig1e napredak to­kom pos 1je dnjih godina u ostvarenjujedinstvenogtrzi­sta elektricne ene rgije, а Ји· gois tocn n Euro pa (ЛЕ) se jos тоса suociti sa prepreka­та .

- Upгavo, Trinity proj e kat tтeba d a pobo1jsa t renutnu s ituaciju i olaksa medusob-

по povezivanje trz ista e lek­tricne energije u J ugoistoc· пој Еигорј - теаи sobom i unutaг trenutnog podrucja M u1t i-reg ional n im s poje­п јт trz istem . objasnio ј е Mujovic. Dr:z ave с l алiсе EU, dodaje on, nastojeda budu u moguc­nosti da se oslanjaju па svoje susjede za uvoz e lektr icne energije, а bez infrastгukture to п јј е moguce. - Тrini ty razvija cet iri neza· vis na, аН medusobno kom· plementarna softverska гје­senja koj i t reba da olaksaj u p e n e t r ac ij u ob noY1ji Yi h izvora e l1e rgij e i omoguce medusobno роvеz ivапје tr­z is ta e lektricne ene rgije u region u - preciz irao ј е Ми· jovic. Dod aje d a ј е ргуо rjese nje postay1janje okvira za p reko­granicnu sагаdпјu i integra· сјј и оЬпоvlјivЉ izvora спег­gij e па t r z is t u e lektr ic n e energije, а па osnovu koordi· rusanog unutardnevnogtrz i-

. s ta i raspolozivih kapaciteta и J ugoistocnoj Evropi. - Drugo,rjesenje je skup alata koji се omoguCit i optim iza­

' сјј а rada E1ekt roenergetskih s is tema па геgiопаlпош Пј· vou. Тreba, takode, i da razvi­ј е поуе a1gori tme za роЬо1ј ­sa n j e i zrac u nava nj a vrijednosti pouzdanosti, koji се o laks ati u kljucenj e vise оЬпоуlј јуЉ izvora energije u region - zakljucuje M ujovic. ТгеСј proizyod Trinity pro: je kta, is tice Mujovic, jeste os nivanje Centra za uprav-1ja nje da1j in skim uprav1ja­пј еm obn o v lj i v il1 izvora energije. • Sa с ilј ет optim iz a c ij e upray1janja i rada pos t гoje­nja za proizyodnju obnoYlji­ујћ izvoraenergije, olaksava­јисј njihovo ucestvovanje па razlic itim trzist ima e lektI·ic· ne e nel'g ije kroz posebne m e h an iz me z a pracenj e i sertifikoyanje porijek1a Ciste епегgiј е - pOI'uc io ј е M ujo. ујс. N.f>.

NerJeija, 28. јun 2020. I ПG6ЈЕflА

I~NTERVJU: Zamjenik direkt

Brojobo~ , . . celm]ere

. PODGORI(;A-sobzirom ' па desavanja u posljednja . dva daoa i visok Ьгој regi­strovanih slucajeya i poseb­по Ыtnо - veoma visok Ьroј njihovih kontakata, apso-1utnojezaocekivatidace Ьгој novoregistrovanih slu­cajeva u narednirn danima rasti, Medutim, isto tako se , oCekujedamjeresuzbijanja . u najpogodenijim opstina­та daju rezultate, s tirn sto је пзravnо potrebno vrije­те da se njihov efekat иоСј па terenu · ше u intervjuu Pobjedi zaшјеnik direktora Instituta zajavno zdray1je Senad Begic.

РОВЈЕОА: мinistar zdrav-1ја Нrvatske Berosje щaviо zamedije daje92 odstopa­cijenata ispod 60 godinai da је klinicka slika ыaza' te da smatraju daje virus oslabio. s druge strane sтpski mediji su izvijestili о teioj klinickoj slici, kod pacijenata cijije prosjek godina 50, te daje virus тиtirзо. Sto mozete dakaZete о stanju kod nas? Kojije prosjekgodiцi koja је kliniооslikaIЩjсеsса? BEGIt:Ne postbji nijedan niti bio1oski niti ЬЈ1о koji drugi га­zlog koji Ы doyeo do "slabljen­j ~1/ vir.usa. Сјпјепјса је da su korona virusi grupaRNK ујги­sa koji јmаји пајуеси kolicinu genetskog mate rij a la te su samim t im i najpodloz niji mutасiјзmа odnosno izmjeni

, genetske strukture, Med.utim, јзkо su izmjenegenetskogma­terijala zabi1jezene i dokazane u odnosu па prve izolatevirusa sa pocetka 2020-е, nije doka­zana povezanost izmed.u t ih izmjena genetskogmaterijala i izmjene klinicke prezentacije bolesti koju vi rus izaziva, Опо sto se sada biljezi, а to је nesto niza smrtnost, najvjerovatnije ' ј е pos1jed ica cinjenice da u pos1ednje vrijeme Се'Се оЬоli­jevaju mlad.eosobe te jesamjm tim i vje rovatnoca posebno teskih ishoda infekcije novim

, korona virusom тапја .

(Ј Crnoj Gor i је od .pocetka desavanja - od sredine ri1arta ра do 27. juna, prosjek godina оЬо1ј е1Љ 41,5 pri cemu ј е nа­јуес; Ьгој оЬ.о1је1јћ (78 iIi 17,11 odsto) zabiljezen u uzrastu izmedu 40 i 49 godina а 63,5 odsto svih оЬо1је1јћ ј е Ыlо m1ade od 50 godina, а 77,43 odsto m1~de od 60 godina. Od pocetkajuna prosjecna starost medu оЬо1јеliтаје 40, а ргјт­јесепо је da se obolijevanj e zaista cesc'e registruje теои m1adima раје 80 odsto tгenut­по aktivnih slucajeva registro­уапо mеои osobama mlаојm

od 60 godina. Iakose radi o ге1-atiV11O'malim Ьгојеујта,ОУО ј е ocigledno posljedica cinjenice da se osobe koje su u najvecem г iziku od komplikac ija i fa ta1-пЉ ishoda, а to su h ronicno оЬо1ј еli i staтi, Ьо1ј е pridrzavju mј ега prevencije. Isti nalaz,

CetiJ!lje domatin "Nешо dana" pod motom "U'mj

Kascelan: Ovdje segrl identitet naroda Сте PODGORICA - Crnogorska pтijestonica Сеtinје domacinje ovogodisnjiЬ " Neuro danaU ko­је podmotom "Umjetnostuma - паеin Хјуоти оrganizији Юiniсki сепш Сте Gore i Udтuzenje пеиго10gз Crne Go­ге u saradnji sakompanijama Rose i G1osaтij.

уепа tlstanova u Сгпој Gori . Opsta bolnica "Danilo 1". Kako је saopsteno, dodao је da je crnogorska pr ijestonica ро тпо­

go сети osobena i jedinstvena, ра i ро tome sto је istinski ku1tu r­пј, duhovni, drustveni i politicki ' centar Сгпе Gore. - Cetinje, vec ро lа П1il епiјumа, jestesredistesvih zbivanja tJ koji­

Pozdravljajuci ucesn ike dvod· та se gradio i сиуао identite t nevnog skupa, koji је па Cetinju naroda Сгпе Gore, zametala'iskra o ku p io najve':e do mace i sy- slobode i cuva1e teme1jne yrijed­jetske stтucnjake ј. neuro10gije, nosti 1judske ciYilizacije. Nas grado nac e1n i k A1ek s a ndar ро"iv dаsеslоЬоdасuvаzivоtош Kasce1an podsjetio ј е da se u ј е j edins tve n , j e r l1јј е јт по оуот g"adu, уес 145 godina, ocekiyani antipod da se sloboda mentall1 im i fi zickini zdravljem otima od d r ugil1 , sto se jasno grad.ana b.avi najstaI:ija zdravst· __ ocituje u П1ultikultuгаlпоsti ерпе