Анализа кретања на тржишту рада у 2016....

Анализа кретања на тржишту рада

у 2016. години

24.5.2017.

ТР 01/17

У извештају се анализирају кретања на тржишту рада у 2016. години. Посматрају се основни

контингенти на тржишту рада – незапослени, запослени и неактивни. Такође, анализирају се

просечне зараде у протеклој години.

У припреми анализе коришћени су званични подаци које објављују Републички завод за статистику и Национална служба за запошљавање.

НАПОМЕНЕ:

У вези са подацима:

- У анализи су коришћени званични подаци које објављују Републички завод за статистику и Национална служба

за запошљавање; подаци који се односе на Европску унију преузети су од Евростата;

- Подаци из Анкете о радној снази су приказани за период почев од 2014. године. Услед методолошких промена,

подаци за период пре 2014.године нису упоредиви.

Детаљнији подаци су дати у табелама у Прилогу 1: о стопама незапослености (Табела 1), о стопама запослености

(Табела 2), о стопама неактивности (Табела 3), о стопама регистроване запослености (Табела 4), о просечној

заради по општинама и градовима (Табела 5).

СКРАЋЕНИЦЕ:

АРС Анкета о радној снази

ЕУ Европска унија

НСЗ Национална служба за запошљавање

п. п. процентни поен

РЗС Републички завод за статистику

СПР Статистички пословни регистар

ЦРОСО Централни регистар обавезног социјалног осигурања

САДРЖАЈ

Резиме.............................................................................................................................................................................................................. 1

1 Незапосленост ............................................................................................................................................................................................ 2

1.1 Незапосленост према Анкети о радној снази............................................................................................................................ 2

1.1.1 Незапосленост према полу .................................................................................................................................................... 3

1.1.2 Незапосленост према региону .............................................................................................................................................. 3

1.1.3 Незапосленост према нивоу образовања ........................................................................................................................... 4

1.1.4 Незапосленост према старости ............................................................................................................................................. 5

1.1.5 Незапосленост према радном искуству и дужини тражења посла ............................................................................. 5

1.2 Регистрована незапосленост ......................................................................................................................................................... 6

2 Запосленост ................................................................................................................................................................................................ 7

2.1 Запосленост према Анкети о радној снази................................................................................................................................. 7

2.1.1 Неформална запосленост ....................................................................................................................................................... 8

2.1.2 Запосленост према полу ......................................................................................................................................................... 8

2.1.3 Запосленост према региону ................................................................................................................................................... 9

2.1.4 Запосленост према нивоу образовања ................................................................................................................................ 9

2.1.5 Запосленост према старости ............................................................................................................................................... 10

2.1.6 Запосленост према делатности ........................................................................................................................................... 10

2.1.7 Запосленост према облику својине ................................................................................................................................... 12

2.1.7 Запосленост на одређено и неодређено време ............................................................................................................... 12

2.2 Регистрована запосленост ............................................................................................................................................................ 13

3 Неактивно становништво ..................................................................................................................................................................... 14

3.1 Неактивност према полу .............................................................................................................................................................. 15

3.2 Неактивност према региону ........................................................................................................................................................ 15

3.3 Неактивност према образовању ................................................................................................................................................. 15

3.4 Неактивност према старости ....................................................................................................................................................... 16

3.5 Главни извори прихода неактивних лица ................................................................................................................................ 16

4 Просечне зараде ....................................................................................................................................................................................... 17

4.1 Просечна зарада по регионима, областима и општинама ................................................................................................... 17

4.2 Просечна зарада по делатностима ............................................................................................................................................. 18

Прилог 1 – Методолошка објашњења ................................................................................................................................................... 19

Прилог 2 – Табеле ...................................................................................................................................................................................... 22

Прилог 3 – Слике ........................................................................................................................................................................................ 27

Извори........................................................................................................................................................................................................... 31

1

РЕЗИМЕ

У 2016. години, према резултатима Анкете о радној

снази, побољшано је стање на тржишту рада у

Републици Србији – смањена је стопа

незапослености и повећана је стопа запослености.

Број запослених лица је порастао, што је било

праћено смањењем броја незапослених и

неактивних лица. Просечна зарада реално је порасла

након три године у којима је реално опадала.

И поред побољшања показатеља на тржишту рада,

они су и даље неповољнији него у Европској унији.

Стопа незапослености у Србији је виша, док је стопа

запослености нижа него у ЕУ. Разлика постоји и у

структури запослених лица по секторима: у Србији,

у односу на ЕУ, далеко је већи удео запослених у

пољопривреди, а мањи у услужним делатностима.

У 2016. години, као и у претходне две, положај жена

на тржишту рада је био неповољнији него

мушкараца. Наиме, стопа незапослености жена је

била виша, док је стопа запослености била нижа него

код мушкараца. Такође, значајно већи удео жена

него мушкараца је неактиван, тј. уопште не учествује

на тржишту рада. Ипак у односу на 2015. годину

дошло је до смањења разлике између стопа

незапослености и запослености полова.

У свим регионима током 2016. године побољшани су

показатеља на тржишту рада, с тим да су и даље

присутне значајне регионалне разлике. Стање на

тржишту рада у Региону Јужне и Источне Србије је

најнеповољније – у овом региону стопа незапо-

слености је била највиша, а стопа запослености

најнижа. Такође, просечна нето зарада исплаћена у

2016. у овом региону је испод Републичког просека.

За разлику од Јужне и Источне Србије, у Шумадији и

Западној Србији је стопа незапослености била

најнижа, а стопа запослености највиша. Међутим, у

Шумадији и Западној Србији је исплаћена најнижа

просечна нето зарада која је била за око трећину

нижа од оне у Београду, где је забележена највиша

просечна нето зарада.

Између различитих нивоа образовања, као и у

претходне две године, уочавају се значајне разлике у

стопама запослености. Тако су у 2016. години они са

нижим образовањем или без образовања били у

најнеповољнијем положају на тржишту рада, док су

они са вишим и високим образовањем били у

најповољнијем положају. Највећи број запослених је

са завршеним средњим образовањем, и управо је

највећи број новозапослених у 2016. години био

средње образован. Такође, примећује се да се са

порастом нивоа образовања разлика између стопа

незапослености мушкараца и жена смањује, а

разлика између стопа запослености у потпуности

ишчезава.

Побољшани су показатеља стања на тржишту рад

код свих старосних група. Побољшање је у 2016.

години било посебно изражено код становништва

старости између 15 и 25 година, што је важно, с

обзиром да је положај младих далеко

најнеповољнији на тржишту рада – стопа

незапослености младих је убедљиво највиша, а стопа

запослености најнижа у односу на остале старосне

групе.

У 2016. години 22% од укупног броја запослених је

било неформално запослено, тј. радило је без

формалног уговора о раду. У односи на 2015. годину

стопа неформалне запослености је порасла.

Неформална запосленост је посебно била изражена

у пољопривреди, а високо учешће је постојало и у

грађевинарству.

Поред Анкете о радној снази, У Републици Србији

постоје и административни извори података о запослености и незапослености, на основу којих се

добијају подаци о регистрованој запослености и незапослености.

У 2016. години је смањен је број регистрованих

незапослених лица и повећан број регистрованих

запослености лица. На основу података Националне

службе за запошљавање уочава се да је просечан број

лица који се водио као незапослен мањи него у 2015.

години. У исто време, на основу података

Централног регистра обавезног социјалног

осигурања и Статистичког привредног регистра,

приметно је да је број регистрованих запослених

већи него у 2015. години.

У 2016. години број запослених у јавном сектору је

износио око 622 хиљаде, и смањен је за 13,4 хиљада у

односу на 2015. годину. Иако је у свим посматраним

сегментима јавног сектора број запослених смањен,

до најизраженијег смањења је дошло у локалним

јавним предузећима, као и у оквиру администрације

на нивоу државе и АП Војводине.

2

1 НЕЗАПОСЛЕНОСТ

У Републици Србији постоје два извора података о

незапослености:

▪ подаци из Анкете о радној снази, коју спроводи

и објављује Републички завод за статистику, и

▪ подаци о регистрованој незапослености, који

приказују лица која се у евиденцијама

Националне службе за запошљавање воде као

незапослена.

Подаци о незапослености из ова два извора се

разликују – услед различитих дефиниција незапо-

слености, метода прикупљања података, извора

података и др. Како би се добила целовита слика о

кретању незапослености у Србији потребно је

анализирати податке из оба поменута извора.

Детаљнија методолошка објашњења су дата у

Прилогу 1 (Бокс 4 и Бокс 5).

Анкету о радној снази (АРС) спроводи Републички

завод за статистику континуирано током године. На

основу информација прикупљених анкетирањем

чланова домаћинстава, РЗС оцењује: запосленост,

незапосленост, неактивност као и друге показатеље

на тржишту рада у Републици Србији. Сваки

одрасли појединац (старији од 15 година) има статус

запосленог, незапосленог или неактивног лица. При

томе, у исто време може припадати само једној од

поменутих група. Анкета о радној снази се на исти

начин спроводи у највећем броју земаља света, што

омогућује да се показатељи на тржишту рада пореде

између земаља. Детаљнија методолошка објашњења

су дата у Прилог 1 (Бокс 4).

1.1 НЕЗАПОСЛЕНОСТ ПРЕМА АНКЕТИ О РАДНОЈ СНАЗИ

1 На кретања на тржишту рада значајно може да утиче сезонски ефекат (нпр. обим активности у пољопривреди и грађевинарству је виши у летњој него у зимској сезони). Како би се добила веродостојнија слика о кретањима на тржишту рада, корисно је поредити посматрани квартал са истим кварталом претходне године.

Према Анкети о радној снази, стопа незапослености

у 2016. години је износила 15,3%, а број незапослених

лица је оцењен на око 490 хиљада. Број незапослених

је смањен за око 62 хиљаде у односу на 2015. годину.

Захваљујући смањењу броја незапослених и

повећању броја запослених лица, стопа незапо-

слености је била нижа него у претходне две године

(Графикон 1).

Детаљни подаци о стопи незапослености дати су у

Табели 1.

Током 2016. године стопа незапослености је опадала

– највиша стопа незапослености је забележена у

првом, а најнижа у четвртом кварталу (Графикон 2).

У свим кварталима, изузев првог, дошло је до смањења стопе незапослености у односу на исти

квартал претходне године.1

Графикон 1. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ Годишњa стопа, у %

Извор података: Анкета о радој снази (РЗС)

Бокс 1. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА АНКЕТИ О РАДНОЈ СНАЗИ

Према Анкети о радној снази незапосленима се сматрају лица која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао, а притом су тражила посао.

Стопа незапослености представља учешће незапо-слених лица у укупном броју активних становника. Активно становништво, или како се још назива радна снага, чине сва запослена и незапослена лица.

стопа незапослености =незапослени

запослени + незапослени(%)

Извор: Анкета о радној снази, методолошко упутство 2017.

За прецизне дефиниције видети Прилог 1 (Бокс 4).

3

У 2016. години, стопа незапослености у Републици Србији је била значајно виша него у ЕУ (Слика 1)2,

што указује на доста неповољније стање на тржишту

рада у нашој земљи. Такође, разлика у стопама

незапослености по половима била је израженија у

Србији него у ЕУ, што указује на посебно неповољан

положај жена на тржишту рада у Србији.

1.1.1 Незапосленост према полу

Разлика у стопама незапослености између полова је

била изражена и у 2016. години – стопа незапо-

слености мушкараца је износила 14,6%, а жена 16,1%.

2 Стопа незапослености која је приказана за Србију се односи на становништво старо 15 и више година, док је за ЕУ приказана за становништво старости између 15 и 74 године. 3 На смањење разлике у стопама незапослености мушкараца и жена је утицало то што је број запослених жена у 2016. порастао више него број запослених мушкараца (за око 80 хиљада се повећао број запослених жена, а број запослених мушкараца за око 65 хиљада); што је неутралисало ефекат већег смањења броја незапослених мушкараца у односу на број незапослених жена (за око 35 хиљада се смањио број незапослених мушкараца, а жена за око 28 хиљада). Извор: прорачун Парламентарне буџетске канцеларије на основу података из Анкете о радној снази. 4 У Београду је број незапослених у 2016. смањен за око 20 хиљада, а стопа незапослености је била нижа за 3,1 п. п.; у Јужној и Источној Србији смањење броја незапослених је износило око 16,5 хиљада, а смањење стопе незапослености 3,0 п. п.; у Шумадији и Западној Србији смањења су око 16,5 хиљада, односно 2,2 п. п.; а у Војводини око 10 хиљада, односно 1,5 п. п. Извор: прорачун Парламентарне буџетске канцеларије на основу података из Анкете о радној снази.

У односу на 2015. годину смањене су стопе

незапослености и мушкараца и жена. При томе,

смањење стопе незапослености је било веће код жена, захваљујући чему је разлика између стопа

незапослености полова смањена (Графикон 3). До

смањење разлике у стопама незапослености полова

је дошло пре свега услед тога што је број запослених

жена порастао више него број запослених

мушкараца.3

1.1.2 Незапосленост према региону

У 2016. години стопа незапослености је била највиша у Јужној и Источној Србији, а најнижа у Шумадији и Западној Србији (Графикон 4). При томе, у Београду

и Јужној и Источној Србији стопа незапослености је

била виша од просека Републике, док је у Војводини

и Шумадији и Западној Србији била нижа од

просека.

У свим регионима број незапослених, као и стопа

незапослености, били су нижи него у 2015. години. У

Београду су се број незапослених лица и стопа

незапослености највише смањени, док је у Војводини

смањење било најмање.4

Графикон 3. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ПОЛУ У 2016. години, у % Промена у односу на 2015. годину, у п. п.


Слика 1. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У СРБИЈИ И ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ Годишња стопа у 2016. години – укупно и по половима, у %

Извор података: Анкета о радној снази (Евростат и РЗС)

Графикон 2. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПО КВАРТАЛИМА По кварталима у 2016. години, у % Промена у односу на исти квартал 2015. године, у п. п.


4

Као и на нивоу Републике, у већини региона стопа незапослености је виша код жена него код мушкараца. Изузетак је Београд, у којем је стопа

незапослености мушкараца била виша него стопа

незапослености жена (Слика 2).

У односу на 2015. годину стопе незапослености и мушкараца и жена су смањене у свим регионима.

При томе, стопа незапослености жена је у свим

регионима, изузев у Војводини, смањена више него

стопа незапослености мушкараца.

Детаљни подаци о промени стопа незапослености

мушкараца и жена у односу на претходну годину

дати су Табели 1.

5 Чињеница да је стопа незапослености најнижа код најмање образованих категорија становништва је у супротности са кретањима у развијеним земљама, у којима је, по правилу, стопа незапослености највиша управо код становника са нижим нивоом образовања. Нпр. видети податке за ЕУ (http://ec.europa.eu/eurostat/data/database – пре свега база lfsq_urgaed и табела tps00066) и САД (https://www.bls.gov).

Објашњење, између осталог, може да буде у вези са чињеницом да је међу лицима са основном школом или без школе учешће неактивних лица (они који или не желе да раде или желе али не траже активно посао) много више него код становника са средњим или високим образовањем. За више информација видети Неактивно становништво. 6 Могуће објашњење чињенице да је стопа незапослености жена са основним образовањем и без образовања нижа него код мушкараца је та да жене овог степена образовања слабо учествују на тржишту рада – чак 3/4 њих је у статусу неактивних лица. За више информација видети Неактивно становништво.

1.1.3 Незапосленост према нивоу образовања

Посматрано према нивоу образовања, највиша стопа незапослености у 2016. години је забележена код

лица која имају средње образовање (16,7%), затим

код оних са вишим и високим образовањем (13,9%),

а најнижа код лица са основним образовањем или без образовања (12,4%).5

У односу на 2015, стопа незапослености се смањила

код свих посматраних категорија – највише код лица

са средњим образовањем. У исто време, од укупног

смањења броја незапослених у протеклој години,

највећи део (око 46 хиљада, односно око 3/4) се

односио управо на лица са завршеним средњим

образовањем.

Посматрано према полу, уочава се да су стопе незапослености жена углавном више него стопе незапослености мушкараца истог нивоа образовања (Слика 3). Изузетак су лица са нижим образовањем

или без образовања, код којих је стопа

незапослености нижа код жена него код мушкараца.6

Графикон 4. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПО РЕГИОНИМА У 2016. години, у %


Слика 3. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПРЕМА НИВОУ ОБРАЗОВАЊА У 2016. години, у %

Извор података: прорачун Парламентарне буџетске канцеларије на основу података из Анкете о радној снази

Слика 2. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПО РЕГИОНИМА У 2016. години, у %


http://ec.europa.eu/eurostat/data/database

https://www.bls.gov/

5

1.1.4 Незапосленост према старости

Анализа незапослености према старости показује да

је у 2016, као и у претходним годинама, стопа незапослености нижа код старијих категорија становништва7 (Графикон 5).

Стопа незапослености и број незапослених су

смањени код свих старосних категорија у односу на

2015. годину. При томе, највеће смањење забележено је код најмлађих категорија. Наиме, од укупног

смањења броја незапослених у 2016. години, готово

2/3 се односило на лица старости до 34 године. Када

је реч о стопи незапослености, она је највише

смањена код младих, старости до 24 године, код

којих је стопа незапослености иначе највиша.8

Тенденције описане на нивоу Републике уочавају се

и на нивоу региона. Наиме, у свим регионима стопа

незапослености је у 2016. била највиша код лица

старости између 15 и 24 године. Такође, стопа незапослености је смањена у односу на 2015. код свих старосних категорија у готово свим регионима.9

Посматрано према полу, уочава се да је код готово свих старосних категорија стопа незапослености жена виша од стопе незапослености мушкараца. Изузетак су лица старости између 55 и 64 године, код

којих је у 2016. години стопа незапослености жена

била нижа него код мушкараца (Слика 4). 10

7 У 2016. години стопа незапослености је била највиша код младих старости између 15 и 24 године, а најнижа код лица старости између 55 и 64 године 8 Смањена је са 43,2% у 2015. на 34,9% у 2016. години. 9 Само у Региону Војводине у оквиру популације старости 45–54 година стопа незапослености није смањена, већ је благо повећана. 10 Један од могућих разлога је то што више жена него мушкараца из ове старосне групе стиче услов за одлазак пензију, након чега престају да учествују на тржишту рада. 11 Око 15% укупног броја незапослених чине лица која посао траже дуже од седам година.

1.1.5 Незапосленост према радном искуству и

дужини тражења посла

Највећи број незапослених лица је имало претходно

радно искуство. Наиме, 3/4 укупног броја

незапослених у 2016. години је имало радно

искуство, док се преостали део односи на особе без

радног искуства.

Са становишта дужине тражења посла, 35% незапослених лица је тражило посао краће од годину дана (краткорочна незапосленост). Осталих 65% незапослених су чинили лица која су посао тражила дуже од године (дугорочна незапосленост)11

(Графикон 6). У односу на 2015. учешће дугорочно

незапослених је благо повећано (за 1 процентни

поен).

Графикон 5. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА СТАРОСТИ У 2016. години, у % Промена у односу на 2015. годину, у п. п


Графикон 6. СТРУКТУРА НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА ПРЕМА ДУЖИНИ ТРАЖЕЊА ПОСЛА У 2016. години, у %


Слика 4. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПРЕМА СТАРОСТИ У 2016. години, у %


6

1.2 РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ

Регистрована незапосленост обухвата лица која се у

евиденцијама Националне службе за запошљавање

воде као незапослена.

Детаљније објашњење дато је у Прилогу 1 (Бокс 7).

Просечан број незапослених лица који се водио у

евиденцијама НСЗ током 2016. износио је 713.153. У

односу на 2015. њихов број је смањен за 30 хиљада.

При томе, на смањење броја незапослених који су

евидентирани од стране НСЗ утичу пре свега

запошљавање тих лица, али и неиспуњавања закон-

ских одредби12, због чега се бришу из евиденције.

Изражен је проблем дугорочне незапослености,

будући да више од 2/3 незапослених посао тражи

дуже од годину дана. При томе, око 80 хиљада лица

на посао чека дуже од 10 година.

Полна структура незапослених који се воде на

евиденцијама Националне службе за запошљавање

је релативно уједначена (у 2016. жене су чиниле 51%

незапослених лица). Доминантан је број лица са

основном или средњом стручном спремом, док су,

према занимањима, најзаступљенији економисти,

лица која се баве машинством и обрадом метала,

трговци, као лица која се баве угоститељством и

туризмом.

У свим регионима број регистрованих незапослених

лица је смањен у односу на 2015. годину. При томе,

њихов број је највиши у Шумадији и Западној

Србији (преко 235 хиљада регистрованих

незапослених).

12 Неиспуњење законских одредби због којих незапослено лице може да буде брисано из евиденције НСЗ обухватају, између осталог, ситуацију када се незапослено лице неоправдано не јави организацији за запошљавање или не одазове на њен позив; када лице не оде на заказани разговор; када се не јави послодавцу коме га је упутила НСЗ или не прихвати понуђено запослење; када се открије да је лице ангажовано код послодавца без уговора о раду; када одбије додатно образовање и обуку, или учешће у програму активних мера запошљавања и др. Извор: Месечни статистички билтен Националне службе за запошљавање.

7

2 ЗАПОСЛЕНОСТ

Републички завод за статистику објављује званичне

податке о запослености у Републици Србији, и то:

▪ податке на основу Анкете о радној снази коју

спроводи РЗС, и

▪ податке о регистрованој запослености, на

основу података Централног регистра

обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) и

Статистичког пословног регистра (СПР).

2.1 ЗАПОСЛЕНОСТ ПРЕМА АНКЕТИ О РАДНОЈ СНАЗИ

У 2016. години стопа запослености је износила

45,2%, а број запослених лица је оцењен на око 2,7

милиона. Број запослених је порастао за око 145

хиљада у односу на 2015. годину.

Стопа запослености је била виша него у претходне

две године (Графикон 7), и то првенствено захваљу-

јући расту броја запослених.13

Детаљнији подаци о стопи запослености дати су у

Табели 2.

13 Стопа запослености може порасти услед раста броја запослених лица и(ли) смањења броја укупног становништва. У 2016. години су оба фактора утицала на повећање стопе запослености, с тим да је повећање броја запослених било далеко значајније.

Посматрано по кварталима, у сваком кварталу 2016.

стопа запослености је била виша него у истом

кварталу 2015. године. При томе, у 2016. стопа

запослености је била највиша у трећем, а најнижа у

првом кварталу (Графикон 8).

Ситуација у којој је стопа запослености највиша у

другом и трећем кварталу је уобичајена појава, и

последица је пре свега сезонских фактора (нпр.

током пролећа и лета већи је обим радова у

пољопривреди и грађевинарству него током зиме).

Овим се може објаснити и чињеница да је стопа

запослености у четвртом кварталу 2016. године била

нижа него у трећем.

Графикон 7. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ Годишња стопа, у %


Бокс 2. ЗАПОСЛЕНОСТ ПРЕМА АНКЕТИ О РАДНОЈ СНАЗИ

Према Анкети о радној снази запосленима се сматрају лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао, као и она лица која нису радила због одсуства, али имају посао. Запосленима се сматрају сва лица која су обављала посао за који су плаћени, без обзира на то да ли су формално запослени или не.

Стопа запослености представља учешће запослених лица у укупном становништву старом 15 и више година.

стопа запослености =запослени

укупно становништво(15+)(%)



Графикон 8. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ ПО КВАРТАЛИМА По кварталима у 2016. години, у % Промена у односу на исти квартал 2015. године, у п. п.


8

Поређење стопа запослености на тржишту рада

Србије и Европске уније, као и у случају стопе

незапослености, указује на то да је ситуација на

тржишту рада у Србији била неповољнија – стопа

запослености у Републици Србији је била значајно

нижа него у Европској унији. Жене су у Србији у

2016. години биле у неповољнијем положају, с

обзиром да је разлика у стопама запослености жена

и мушкараца у Србији израженија него у ЕУ (Слика

5).

2.1.1 Неформална запосленост

Неформално запосленима, према Анкети о радној

снази, се сматрају лица која раде без формалног

уговора о раду.

У 2016. години 22% од укупног броја запослених

(односно око 600 хиљада лица) је било неформално

запослено.

У односу на 2015. годину број неформално

запослених је повећан за око 75 хиљада, а порасло је

и њихово учешће у укупном броју запослених

(Графикон 9).

14 Сектор пољопривреде обухвата пољопривреду, шумарство и рибарство. Сектор индустрије обухвата рударство, прерађивачку индустрију, снабдевање електричном енергијом, гасом и паром и снабдевање водом и управљање отпадним водама. Сектор грађевинарства обухвата само грађевинарство. Сектор услуга обухвата трговину на велико и мало, саобраћај и складиштење, услуге смештаја и исхране, информисање и комуникације, финансијске делатности и делатност осигурања, пословање некретнинама, стручне, научне, иновационе и техничке делатности, административне и помоћне услужне делатности, државну управу и обавезно социјално осигурање, образовање, здравствену и социјалну заштиту, уметност, забаву и рекреацију, остале услужне делатности, делатност домаћинства као послодавца, делатност екстериторијалних организација и тела. 15 Број запослених мушкараца је за око 340 хиљада већи него број запослених жена, а укупан број жена је за око 210 хиљада већи него број мушкараца, што као последицу има значајну разлику у стопама запослености између полова. Извор: прорачун ПБК на основу података из Анкете о радној снази.

Неформална запосленост је посебно изражена у пољопривреди – где неформално запослени чине

више од половине укупног броја запослених, а

високо учешће постоји и у грађевинарству (Слика

6)14. Повећање неформалне запослености у пољо-

привреди је управо највише утицало на повећање

укупне неформалне запослености (око 3/4 повећања

укупне неформалне запослености односи се на

сектор пољопривреде)

2.1.2 Запосленост према полу

У 2016. години, као и у претходне две године,

изражена је била разлика у стопама запослености

мушкараца и жена – стопа запослености мушкараца је износила 52,8%. а жена 38,1%. Ова разлика је

последица тога што је број запослених мушкараца

већи него број запослених жена, док је у исто време

женско становништво бројније него мушко.15

Графикон 9. СТОПА НЕФОРМАЛНЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ Годишња стопа, у %


Слика 6. СТОПА НЕФОРМАЛНЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ ПО СЕКТОРИМА У 2016. години, у %

Извор података: прорачун Парламентарне буџетске канцеларије на

основу података из Билтена Анкета о радној снази у Србији, 2016.

Слика 5.СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ У СРБИЈИ И ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ Годишња стопа у 2016. години – укупна и по половима, у %

Извор података: Анкета о радној снази (Евростат и РЗС)

9

У односу на 2015. годину стопе запослености оба пола су порасле (Графикон 10), а разлика између њих

је благо смањена16.

2.1.3 Запосленост према региону

Стопа запослености је била највиша у Шумадији и Западној Србији, а најнижа у Јужној и Источној Србији (Графикон 11).

16 У 2015. стопа запослености мушкараца је износила 50,2%, а жена 35,3%. Извор: прорачун ПБК на основу података из АРС-а. 17 Разлика између стопa запослености мушкараца и жена у Јужној и Источној Србији је остала иста као и у 2015. години. 18 Лица са високим и вишим образовањем су у 2016. чинила 25% процењеног броја запослених, док се на лица без образовања или са нижим образовањем односило 18%. Структура запослених лица према нивоу образовања је идентична као у 2015. години. Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази.

У свим регионима стопа запослености је порасла у

односу на 2015. годину (највише у Јужној и Источној

Србији, а најмање у Војводини), као и број запосле-

них (највише у Београду, а најмање у Војводини).

У свим регионима, као и на нивоу Републике, стопе запослености и мушкараца и жена су порасле у

односу на 2015. годину. При томе, разлика у стопама

запослености између полова се смањила у Београду

и Западној Србији и Шумадији, док је у Војводини

повећана.17

2.1.4 Запосленост према нивоу образовања

У Републици Србији највећи број запослених је са

завршеним средњим образовањем – у 2016. их је

било око 1,5 милиона, и чинили су 57% укупног броја

запослених. 18

Између различитих нивоа образовања се уочавају

значајне разлике у стопама запослености. Стопа

запослености је у 2016. години била највиша код

лица са вишим и високим образовањем (60,5%), затим код лица са средњим образовањем (49,8%), док

је свега 27,8% лица са нижим образовањем или без

образовања било запослено.

У односу на 2015. стопа запослености је порасла код

свих посматраних нивоа образовања – највише код

ниже образованих и лица без образовања.

Посматрано према полу, уочава се да се са повећа-њем нивоа образовања смањују разлике у стопама запослености мушкараца и жена. Наиме, међу

лицима са вишим и високим образовањем стопа

запослености мушкараца и жена је готово идентична

(Слика 8). Такође, образовна структура запослених

жена је повољнија него код запослених мушкараца –

више од 30% запослених жена има више и високо

образовање, док је то случај са 20% запослених

мушкараца. Насупрот томе, код лица са нижим

образовањем и без образовања изражене су разлике

у стопама запослености између полова.

Графикон 10. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ПОЛУ У 2016. години, у % Промена у односу на 2015. годину, у п. п


Графикон 11. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ ПО РЕГИОНИМА У 2016. години, у %


Слика 7. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПРЕМА РЕГИОНУ У 2016. години, у %

Извор података Анкете о радној снази (РЗС)

10

2.1.5 Запосленост према старости

Постојале су разлике у стопама запослености између

различитих старосних група. Учешће запослених

лица је најниже код младих (који већином похађају

школу или факултет) и код старих (код којих је вели-

ки број пензионера). С друге стране, највиша стопа запослености је у старосној категорији 35–44 година,

где је 74% лица било запослено у 2016. (Графикон

12).

19 До повећања стопе запослености може довести повећање броја запослених лица и(ли) смањење укупног становништва. Тако, код лица старости од 15 до 25 година, поред повећања броја запослених лица (за око 20 хиљада), на повећање стопе запослености је у мањој мери утицало и смањење укупног становништво тог узраста (за око 23 хиљаде). Поред ове старосне категорије становништва, смањење укупног становништва је утицало на раст запослености и у старосним групама 25–34, 45–54 и 55–64 године. Извор: прорачун ПБК на основу података из Анкете о радној снази. 20 У складу са методологијом коју примењује Међународна организација рада, сектори делатности су груписани на следећи начин: пољопривреда обухвата сектор А (Пољопривреда, шумарство и рибарство); индустрија обухвата секторе Б-Ф (Рударство; Прерађивачка индустрија; Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација; Снабдевање водом, управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности; Грађевинарство); услуге обухватају секторе Г-У (Трговина на велико и трговина на мало, поправка моторних возила и мотоцикала; Саобраћај и складиштење; Услуге смештаја и исхране; Информисање и комуникације; Финансијске делатности и делатност осигурања; Пословање некретнинама; Стручне, научне, иновационе и техничке делатности; Административне и помоћне услужне делатности; Државна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање; Образовање; Здравствена и социјална заштита; Уметност, забава и рекреација; Остале услужне делатности; Делатност домаћинства као послодавца, делатност домаћинстава која производе робу и услуге за сопствене потребе; Делатност екстериторијалних организација и тела). За више детаља погледати Уредбу о класификацији делатности (Сл. гл. 54/10) и ILO: Employment by economic activity.

Стопа запослености је порасла у односу на 2015.

годину код свих старосних група – повећање је

нарочито изражено код лица старости између 55 и 64

године. Повећање стопе запослености за неке

старосне категорије није само резултат раста броја

запослених већ и смањење броја становника који

припадају посматраној старосној категорији.19

Посматрано према полу, стопа запослености жена у свим старосним категоријама је нижа него код мушкараца. Наведена разлика је најизраженија код

лица старости између 55 и 64 године (Слика 9),

једним делом зато што већи број жена него

мушкараца из ове старосне категорије стиче услов за

одлазак у пензију, што утиче на повећање разлике у

стопама запослености између полова.

2.1.6 Запосленост према делатности

У 2016. години највећи број запослених је радио у

услужним делатностима,, готово четвртина у

индустрији (пре свега у прерађивачкој индустрији),

док је готово петина запослених била ангажована у

пољопривреди.20

У односу на претходни период, смањен је удео пољопривреде у укупној запослености, а постепено

повећаван удео услужних делатности (Графикон 13).

Повећање удела услужних делатности је пре свега

резултат пораста броја запослених у делатности

домаћинства као послодавца.

Графикон 12. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА СТАРОСТИ У 2016. години, у % Промена у односу на 2015. годину, у п. п

Извор података: Анкета о радној снази (РЗС)

Слика 9. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПРЕМА СТАРОСТИ У 2016. години, у %


Слика 8. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПРЕМА НИВОУ ОБРАЗОВАЊА У 2016. години, у %


11

Постоје значајне разлике у заступљености запосле-

них мушкараца и жена у појединим делатностима.

Мушкарци су претежно запослени у пољопривреди и индустрији, а жене у услужним делатностима.

У неким делатностима изражено је доминанто

учешће мушкараца међу запосленима (нарочито у

грађевинарству, рударству и саобраћају, где чине

више од 80% запослених); с друге стране, жене су

доминантно запослене у секторима као што су

образовање и здравство и социјална заштита (где

чине око 3/4 укупног броја запослених), у делатности

финансија и осигурања, и неким другим услужним

делатностима.

Уочавају се и одређене регионалне разлике у

запослености по појединим делатностима. У

Београду више од 3/4 запослених је ангажовано у

услужним делатностима (највише у трговини), док је

број запослених у пољопривреди релативно

занемарљив. С друге стране, запосленост у пољопри-

вреди је највиша у Шумадији и Западној Србији, а

значајна је и у Источној и Јужној Србији. Када је реч

о Војводини, у њој је највећи удео запослених у

индустрији, у поређењу са осталим регионима

(Слика 10).

У поређењу са Европском унијом, удео запослених у

услужним делатностима у Србији је значајно мањи,

док је удео запослених у пољопривреди значајно

виши. Удео запослених у индустрији је на сличном

нивоу као у ЕУ (Слика 11).

Графикон 13. СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ ПРЕМА СЕКТОРУ ДЕЛАТНОСТИ Учешће у укупној запослености, у %


Слика 10. СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ ПРЕМА СЕКТОРУ ДЕЛАТНОСТИ И РЕГИОНИМА Учешће у укупној запослености, у %


Слика 11. СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ ПРЕМА СЕКТОРУ ДЕЛАТНОСТИ У СРБИЈИ И ЕУ Учешће у укупној запослености, у %

Извор података: Анкета о радој снази (Евростат и РЗС)

12

2.1.7 Запосленост према облику својине

Запослени су доминантно ангажовани у приватном

облику својине – у 2016. години, према Анкети о

радној снази, око 72% запослених је радило у приватној својини, док је око 27% изјавило да ради

у државној својини21 (Графикон 15). При томе, од

укупног броја запослених у приватном сектору (од

око 1,95 милиона), оцењено је да је око 320 хиљада

лица ангажовано у нерегистрованим облицима

приватне својине.

У односу на 2015. годину порастао је оцењени број лица која раде у приватном сектору за око 175

хиљада. Уочава се да је значајно порастао број

запослених у нерегистрованим облицима приватне

својине (за око 20%).

У свим регионима порастао је број запослених у приватној својини. Такође, у свим регионима, изузев

у Београду, смањио се број запослених у државној

својини. У Београду се уочава изнадпросечно велики

број запослених у државној својини (више од 1/3

запослених), и он је виши него што је био у 2015.

години.

21 Преосталих 1,4% запослених је ангажовано у осталим облицима својине. Извор: прорачун ПБК на основу података из Анкете о радној снази. 22 Анализа према врсти запослења која се само односи на запослене раднике је условљена врстом података који су доступни на основу Анкете о радној снази. 23 У запослене раднике се још убрајају чланови домаћинства који помажу у обављању породичног посла и који су плаћени за свој рад. 24 У Анкети о радној снази, према врсти запослења, запослени радник може бити запослен: на неодређено, када ради на неодређено време (без обзира да ли је договор постигнут писмено или усмено са послодавцем); на одређено, када ради посао чије је трајање унапред договорено; сезонски, уколико обавља неки посао током одређене сезоне, најчешће у грађевинарству, туризму, угоститељству, пољопривреди и сл.; повремено, када нема сталан посао, а обављао је једнократан посао као што је утовар или истовар грађевинског материјала, чишћење туђе куће и сл.

2.1.7 Запосленост на одређено и неодређено време

У анализи запослености на одређено и неодређено

време, у складу с подацима доступним у Анкети о

радној снази, не посматрају се сва запослена лица,

већ само запослени радници.22 То значи да нису

обухваћени самозапослени (нпр. лица која раде

самостално у властитом предузећу, приватној радњи

или на пољопривредном имању) и помажући

чланови домаћинства. Запослени радници су лица која раде за послодавца, без обзира на то да ли имају

формални уговор о запослењу или раде на основу

усменог договора.23

Број запослених радника у 2016. години је износио

око 1,86 милиона, што је представљало око 68% од

укупног броја запослених.

У 2016. години дошло је до раста броја запослених

радника у свим категоријама према врсти

запослења.24 У односу на 2015, удео запослених

радника на неодређено је смањен, док је удео оних

који су запослени на одређено порастао (Графикон

16).

Графикон 16. СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ ПРЕМА ВРСТИ ЗАПОСЛЕЊА Учешће појединих врста запослења, у %

Извор података: Анкета о радној снази (РЗС)

Графикон 15. ЗАПОСЛЕНИ ПРЕМА ОБЛИКУ СВОЈИНЕ Учешће запослених у појединим облицима својине у укупној запослености, у 2016, у %

Извор података: прорачун Парламентарне буџетске канцеларије на основу

података из Анкете о радној снази (РЗС)

13

2.2 РЕГИСТРОВАНА ЗАПОСЛЕНОСТ

Регистрована запосленост односи се на лица која су

формално запослена. Обухваћена су лица која су у

систему социјалног осигурања, тј. евиденцијама

Централног регистра обавезног социјалног

осигурања и Статистичког пословног регистра.

Подаци о регистрованој запослености се разликују

од података о запослености добијених из Анкете о

радној снази: по дефиницији запослености, извору

података, периоду посматрања др.

Детаљнија методолошка објашњења су дата у

Прилогу 1 (Бокс 5).

Број регистрованих запослених у 2016. години је

износио 2.009.785. У односу на 2015. годину он је

порастао за око 20 хиљада. За детаљне податке

видети Табелу 4.

Највећи број формално запослених је радио код правних лица (као што су предузећа, установе и

друге организације) – у 2016. било их је 1,6 милиона

лица. Од укупног повећања регистроване запосле-

ности током 2016, највећи део се односи на

предузетнике и лица запослених код њих, као и лица

која самостално обављају делатност; у исто време,

број регистрованих индивидуалних пољопривред-

ника је смањен (Графикон 17).

Око 1,86 милиона од укупног броја регистрованих

запослених односи се на лица која имају заснован радни однос. С друге стране, око 65 хиљада лица

ангажовано је ван радног односа, и то по основу

уговора о делу, ауторског уговора, уговора о

привременим и повременим пословима и сл. У

односу на 2015. годину порастао је регистровани

25 Истраживање о регистрованој запослености посматра јавни сектор у складу са Законом о буџетском систему и Законом о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса.

број запослених у обе поменуте категорије (највише

је порастао број лица која су засновала радни однос

код предузетника или код самосталних делатности).

Посматрано према делатностима, највећи број

регистрованих запослених је био у прерађивачкој

индустрији (око 394 хиљада запослених). У већини

сектора број формално запослених је порастао у

односу на 2015 – највише у прерађивачкој

индустрији и трговини, али у неколико сектора

регистрована запосленост је смањена (пре свега у

пољопривреди, социјалној заштити, водоснабде-

вању, саобраћају).

У готово свим регионима повећан је број формално запослених у односу на 2015. годину – највише у

Јужној и Источној Србији, где је њихов број порастао

за око 11 хиљада. Изузетак је Београд, у коме је

регистрована запосленост незнатно смањена.

Детаљни подаци о регистрованој запослености дати

су у Табели 4.

Истраживање о регистрованој запослености пружа

информације о броју запослених у јавном сектору.25

У 2016. години број запослених у јавном сектору је

износио око 622 хиљаде, и смањен је за 13,4 хиљада у

односу на 2015. годину. Иако је у свим посматраним

сегментима јавног сектора број запослених смањен,

смањење је најизраженије било у локалним јавним

предузећима (Графикон 18), као и у оквиру

администрације на нивоу државе и АП Војводине.

Графикон 18. ЗАПОСЛЕНИ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ Број запослених у 2016, у хиљадама Промена у односу на 2015, у хиљадама

Извор података: прорачун Парламентарне буџетске канцеларије на основу

података о регистрованој запослености (РЗС)

Графикон 17. КАТЕГОРИЈЕ РЕГИСТРОВАНИХ ЗАПОСЛЕНИХ Учешће категорија у 2016, у % Промена у односу на 2015, у хиљадама

Извор података: прорачун Парламентарне буџетске канцеларије на основу података о регистрованој запослености (РЗС)

14

3 НЕАКТИВНО СТАНОВНИШТВО

Стопа неактивности, према Анкети о радној снази, у

2016. години је износила 46,7%, а број неактивних

лица је процењен око 2,8 милион. Број неактивних је

смањен за око 125 хиљада у односу на 2015. годину.

Стопа неактивности је била нижа него у претходне

две године (Графикон 19), и то захваљујући смањењу

броја неактивних лица. Такође, смањењу стопе

неактивности је делимично допринело и смањење

укупног становништва.26

Детаљни подаци о стопи неактивности дати су у

Табели 3.

26 Стопа неактивности се може смањити услед смањења броја неактивних лица и(ли) смањења броја укупног становништва. У 2016. години су оба фактора утицала на смањење стопе неактивности, с тим да је смањење броја неактивних било далеко значајније. 27 Посматрано од почетка 2014. године, учешће неактивних лица у укупном становништву је било најниже у трећем кварталу 2016.

Учешће неактивних лица у укупном броју становника (стопа неактивности) је варирало током године. Највиша стопа неактивности је забележена у

четвртом кварталу, а најнижа у трећем27 (Графикон

20). Овакво кретање је, као и у случају стопа

незапослености и запослености, највећим делом

последица сезонских утицаја. У сваком кварталу 2016. стопа неактивности је била нижа него у истом кварталу 2015. године.

Разлози због којих се лица сврставају у неактивна су

различити:

▪ пензионери или лица старија од 75 година, у

2016. су чинили готово половину процењеног

броја неактивних лица (око 1,35 милиона);

▪ школују се или су на обуци (око 480 хиљада

лица у 2016);

▪ желе и могу да раде, али су сврстана у неактивна

углавном зато што нису активно тражила посао у седмици када је вршено анкетирање (око 350

хиљада);

▪ не могу да раде због болести или неспособности

(око 310 хиљада);

▪ изгубили су наду у могућност налажења посла,

тзв. обесхрабрена лица (око 70 хиљада);

▪ брину о деци или одраслим неспособним лицима (око 50 хиљада, готово у потпуности се

односи_на_жене).

Графикон 19. СТОПА НЕАКТИВНОСТИ Годишња стопа, у %


Бокс 3. НЕАКТИВНА ЛИЦА И СТОПА НЕАКТИВНОСТИ

Неактивна лица, према Анкети о радној снази, су лица старија од 15 година која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао нити су активно тражила посао.

У неактивне се између осталог убрајају студенти, пензионери и лица која обављају кућне послове.

Стопа неактивности представља учешће неактивних лица у укупном становништву старом 15 и више година.

стопа неактивности =неактивни

укупно становништво(15+) (%)



Графикон 20. СТОПА НЕАКТИВНОСТИ ПО КВАРТАЛИМА По кварталима у 2016. години, у % Промена у односу на исти квартал 2015, у п. п.


15

3.1 Неактивност према полу

Неактивност је више изражена код жена него код

мушкараца – у 2016. години оцењено је да је 54,6% од

укупног броја особа женског пола било неактивно,

док је код мушкараца посматрано учешће износило

38,2%. Број неактивних особа оба пола, као и њихово

учешће у укупном броју становника, смањили су се у

односу на 2015. (Графикон 21).

3.2 Неактивност према региону

Стопа неактивности се у 2016. години разликовала

по регионима – најнижа је била у Шумадији и

Западној Србији, а највиша у Јужној и Источној

Србији (Графикон 22).

28 Учешће неактивних лица у укупном броју становника се у односу на 2015. смањило у Јужној и Источној Србији за 2 п. п, у Шумадији и Западној Србији за 1,8 п. п, у Београду за 1,7 п. п и у Војводини за 1,5 п. п. Извор: прорачун ПБК на основу података из АРС-а. 29 Највише је смањена код лица која су без образовања или су ниже образованa (за 2,9 п. п.), затим са средњим образовањем (за 1 п. п.), док је код више и високо образованих најмање смањена (за 0,7 п. п.).

У свим регионима учешће неактивних лица је

смањено у односу на 2015. годину, највише у Јужној

и Источној Србији.28

У свим регионима смањена је стопа неактивности и

мушкараца и жена. При томе, у Београду и Шумадији

и Западној Србији разлика у стопама неактивности

мушкараца и жена се смањила, док је у преостала два

региона остала на нивоу претходне године.

3.3 Неактивност према образовању

Међу неактивнима највећи број лица је био са

завршеном средњом и основном школом – у 2016.

години лица са средњим образовањем, и лица са

нижим образовањем или без образовања су у

укупном броју неактивних лица учествовала са по

44%, док је око 12% неактивних лица имало више и

високо образовање.

Стопа неактивности је највиша код лица са нижим

образовањем или без образовања (68,3%), затим код

оних са средњим образовањем (40,2%), док је

најнижа међу више и високо образованима (29,7%).

Тенденција да се стопа неактивности смањује са

повећањем степена образовања постојала је и у

претходним годинама.

У односу на 2015. годину стопа неактивности је била нижа код свих нивоа образовања, највише код лица

са нижим образовањем или без образовања .29

Уочава се да се са повећањем нивоа образовања смањује разлике између стопа неактивности жена и мушкараца. Наиме, у 2016. години међу лицима са

вишим и високим образовањем стопе неактивности

жена и мушкараца су биле приближно сличне

(штавише, стопа неактивности код жена је била

нешто нижа него код мушкараца). У случају средње

и ниже образованих и оних без образовања стопа

Графикон 21. СТОПА НЕАКТИВНОСТИ ПРЕМА ПОЛУ Годишња стопа у 2016. години, у % Промена у односу на 2015. годину, у п. п.


Графикон 22. СТОПА НЕАКТИВНОСТИ ПО РЕГИОНИМА У 2016. години, у %


Слика 12. СТОПА НЕАКТИВНОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПО РЕГИОНИМА У 2016. години, у %


16

неактивности жена је била значајно виша него код

мушкараца (Слика 13).

3.4 Неактивност према старости

Посматрано према старости, уочава се да постоје старосне категорије код којих је стопа неактивности изразито висока – пре свега, код лица старости 15 до 24 године и код лица старијих од 65 година (видети

Графикон 23). Објашњење високих стопа неактив-

ности код ове две категорије проистиче из чињенице

да је велики број младих неактиван јер се и даље

школује, док су лица старија од 65 година неактивна

јер су углавном у пензији.

30 Супружник, родитељ, или неки други члан домаћинства.

У свим старосним категоријама стопа неактивности

жена је виша него стопа неактивности мушкараца

(Слика 14). Разлика је најизраженија код лица

старости између 55 и 64 године, и последица је, пре

свега, чињенице да жене одлазе у пензију раније него

мушкарци, због чега већина њих постаје неактивна.

3.5 Главни извори прихода неактивних лица

Главни извор прихода неактивних лица у 2016. су

биле сопствене пензије – оне су главни извор

прихода више од половине неактивних лица

(Графикон 24). Сопствене пензије или пензије и

зараде неког од чланова домаћинства30 представљају

главне изворе прихода за 90% неактивних лица. У

односу на 2015. годину удео оних којима је главни

извор прихода сопствена пензија се повећао, док се

удео лица чији је главни приход пензија или зарада

неког од чланова домаћинства смањио.

Графикон 23. СТОПА НЕАКТИВНОСТИ ПРЕМА СТАРОСТИ У 2016. години, у % Промена у односу на 2015. годину, у п. п.


Графикон 24. УДЕО НЕАКТИВНИХ ЛИЦА ПРЕМА ГЛАВНИМ ИЗВОРИМА ПРИХОДА У 2016. години, у %


Слика 13. СТОПА НЕАКТИВНОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПРЕМА НИВОУ ОБРАЗОВАЊА У 2016. години, у %


Слика 14. СТОПА НЕАКТИВНОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА ПРЕМА СТАРОСТИ У 2016. години, у %


17

4 ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ

Податке о просечној заради објављује Републички

завод за статистику. Просечна зарада се односи на формално запослене.

Детаљније методолошко објашњење дато је у

Прилогу 1 (Бокс 6).

Просечна нето зарада31 у 2016. години је износила 46.097 динара. У односу на претходну годину је

реално порасла за 2,5%. У 2016. години је дошло до раста просечне зараде, након три узастопне године у којима су се зараде реално смањивале (Графикон 25).

4.1 ПРОСЕЧНА ЗАРАДА ПО РЕГИОНИМА, ОБЛАСТИМА И ОПШТИНАМА

Посматрано по регионима, просечна нето зарада у

2016. години је била највиша у Београду, и била је

изнад просека Републике. У осталим регионима

просечна зарада је била нижа од републичког

просека – најнижа је била у Шумадији и Западној

Србији (где је била за 1/3 нижа него у Београду)

(Графикон 26). Ово је био случај и у претходним

годинама.

31 У анализи се појам просечна зарада користи за нето просечну зараду.

Посматрано по областима, највиша просечна нето

зарада је забележена у Београдској области, док је

најнижа била у Јабланичкој области (где је била за

око 40% нижа него у Београду). Поред Београда, још

у само три области је просечна зарада била виша од

републичког просека – Борска, Јужнобанатска и

Јужнобачка област.

Детаљни подаци о зарадама по областима дати су на

Слици 19. у Прилогу 3.

Посматрано по општинама и градовима највиша

просечна нето зарада је исплаћивана у Сурчину

(81.186 динара), и била је три пута виша него у

Малом Црнићу, општини са најнижом просечном

нето зарадом (26.822 динара). У око 15% градова и

општина у Србији просечна зарада је била виша од

просека на нивоу Републике, док је у осталих око

85% градова и општина зарада била испод просека

Републике.

Детаљни подаци о зарадама по општинама дати су у

Табели 5.

Графикон 26. ПРОСЕЧНА ЗАРАДА ПО РЕГИОНИМА Према Истраживању о запосленима и о зарадама запослених , у 2016. години

Извор података: Истраживање о запосленима и о зарадама запослених (РЗС)

Графикон 25. РЕАЛНЕ СТОПЕ РАСТА ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ Према Истраживању о запосленима и о зарадама

запослених, 2012–2016.

Извор података: Републички завод за статистику

18

4.2 ПРОСЕЧНА ЗАРАДА ПО ДЕЛАТНОСТИМА

Постоје велике разлике у просечним нето зарадама

по појединим делатностима (Слика 15). Разлике су

најизраженије у услужним делатностима, које

обухватају области и са највишим и са најнижим

зарадама у Србији. У областима индустрије такође

постоје разлике између појединих области, али су

мање изражене него код услужних делатности32.

У већини делатности просечна нето зарада је реално

порасла током 2016. године – највише у ваздушном

саобраћају (реално за 31%). С друге стране, постоји

неколико делатности у којима је зарада реално

смањена, пре свега код специјализованих

грађевинских радова и у делатности кинематограф-

ске и ТВ продукције, снимања и издавања звучних

записа (реално смањење од по око 15%). Уочава се да

је зарада реално порасла у односу на 2015. годину у

већини делатности са испод просечним зарадама.

Посматрано према регионима, у већини сектора

просечна плата је била највиша у Београду33.

32 Примера ради, у оквиру прерађивачке индустрије области са највишим просечним нето зарадама су производња дуванских производа (113,406 динара) и производња кокса и деривата нафте, док су најниже просечне зараде у производњи одеће (26,436 динара), кожарској и дрвопрерађивачкој индустрији. 33 У 15 од посматраних 19 сектора просечна нето плата је највиша у Београду, у три сектора највиша је у Војводини, а у једном од сектора у Јужној и Источној Србији.

Слика 15. ДЕЛАТНОСТИ СА НАЈВИШИМ И НАЈНИЖИМ ПРОСЕЧНИМ ЗАРАДАМА Просечна нето зарада у 2016. години, у динарима

Извор података: Истраживање о запосленима и о зарадама запослених

(РЗС)

19

ПРИЛОГ 1 – МЕТОДОЛОШКА ОБЈАШЊЕЊА

Бокс 4. АНКЕТА О РАДНОЈ СНАЗИ

Анкета о радној снази (АРС) је истраживање које спроводи Републички завод за статистику. Прикупљају се подаци о основним карактеристикама радне снаге, на основу којих се врши процена укупне радне снаге у нашој земљи. Главни циљ овог истраживања јесте добијање података о три основна, међусобно искључива контингента становништва: запослена, незапослена и неактивна лица.

Запослени су лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао (у новцу или натури), као и лица која су имала запослење, али која су у тој седмици била одсутна са посла. У запослена лица, поред лица која имају заснован радни однос и раде у предузећу, установи или у другој врсти организације или раде као приватни предузетници, укључују се и индивидуални пољопривредници, помажући чланови у домаћинству, као и лица која су обављала неки посао који су самостално пронашла и уговорила (усмено или писмено) без заснивања радног односа и којима је тај рад представљао једини извор средстава за живот. Под појмом „запослен“ не сматра се само лице које је у формалном радном односу, него и други облици рада у којима се остварује приход, профит или зарада, или надокнада у роби или услугама.

Запослена лица (формални и неформално запослена), према Класификацији професионалног статуса, деле се на самозапослене, запослене раднике и помажуће чланове домаћинства.

˗ Самозапослени су лица која раде самостално у властитом предузећу, приватној радњи или на пољопривредном имању, као и лица која обављају самосталну професионалну делатност или неки други посао за сопствени рачун.

˗ Запослени радници су лица која раде за послодавца у било ком сектору својине, без обзира на то да ли имају формални уговор о запослењу или раде на основу усменог договора. Чланови домаћинства који помажу у обављању породичног посла и који су плаћени за свој рад сматрају се запосленим радницима.

˗ Помажући чланови домаћинства су лица која помажу другом члану домаћинства у вођењу породичног посла или пољопривредног газдинства а при томе нису плаћена за тај рад.

Неформално запослени су лица која раде без формалног уговора о раду. Ова категорија обухвата запослене у нерегистрованој фирми, запослене у регистрованој фирми, али без формалног уговора o раду и без социјалног и пензионог осигурања, као и неплаћене помажуће чланове домаћинства.

Стопа запослености представља удео запосленог у укупном становништву старом 15 и више година.

Незапослени су лица која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао, нити су имала посао са којег су одсуствовала и на који су могла да се врате након истека одсуства, под условом да су задовољавала следеће критеријуме:

˗ да су у последње четири седмице предузимала активне кораке у циљу налажења посла и да су, уколико би им посао био понуђен, била у могућности да почну да раде у року од две седмице;

˗ да у последње четири седмице нису активно тражила посао, јер су нашла посао на којем је требало да почну да раде након истека посматране седмице, а најкасније за три месеца.

Стопа незапослености представља удео незапослених у укупном броју активних становника.

Активно становништво (радну снагу) чине сва запослена и незапослена лица.

Стопа активности представља проценат активног становништва у укупном становништву старом 15 и више година.

Неактивно становништво чине сва лица стара 15 и више година која нису сврстана у активно становништво. Неактивна лица су она која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао, нису активно тражила посао или нису била у могућности да почну да раде у року од две седмице након истека референтне седмице.

Стопа неактивности представља удео неактивног становништва у укупном становништву старом 15 и више година.

Извор: Анкета о радној снази, методолошко упутство, број 69 и Истраживање ,,Анкета о радној снази“

20

Бокс 5. ИСТРАЖИВАЊЕ О РЕГИСТРОВАНОЈ ЗАПОСЛЕНОСТИ

Истраживање о регистрованој запослености спроводи Републички завод за статистику. Ово истраживање има за циљ да обезбеди податке о броју запослених код правних лица и предузетника, о броју лица која самостално обављају делатност – професију, као и о броју индивидуалних пољопривредника који су у систему социјалног осигурања, тј. у евиденцији Централног регистара обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО).

Разликују се следеће категорије запослених:

˗ Запослени у радном односу су она лица која имају формално правни уговор о запослењу, односно заснован радни однос са послодавцем на одређено или неодређено време без обзира да ли раде пуно радно време или краће од пуног радног времена, професионална војна лица, лица која послове директора обављају по уговору о правима и обавезама директора, као и лица која обављају самосталне делатности или су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи, а налазе се у евиденцији ЦРОСО.

˗ Запослени ван радног односа су она лица која имају формално правни уговор о обављању привремених и повремених послова, послова на основу уговора о делу, ауторског уговора или неког другог уговора без обзира на рок трајања, као и лица која су оснивачи привредни друштава или предузетничких радњи а нису заснивали радни однос и налазе се у евиденцији ЦРОСО.

˗ Регистровани индивидуални пољопривредници су лица до 65 година старости који се налазе у евиденцији ЦРОСО као лица која су осигурана по основу обављања пољопривредне делатности, односно лица за која се, према закону сматра да се баве пољопривредом (пољопривредници, чланови домаћинства пољопривредника, чланови мешовитог домаћинства, носиоци пољопривредног газдинства и чланови пољопривредног газдинства), ако нису осигураници запослени, осигураници по основу обављања самосталне делатности, корисници пензија и на школовању.

Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима. Према томе, јавни сектор обухвата кориснике буџетских средстава у делатности образовања, културе, здравственог и социјалног рада и државну администрацију, као и јавна предузећа које оснива држава или јединице локалне самоуправе, и која обављају делатност од општег интереса .

Подаци о регистрованој запослености се добијају из административног извора, тј. преузимају се из Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО). Подаци који се добијају из ових извора разликују се од података добијених Анкетом о радној снази (у оквиру АРС-а се не узима у обзир формални статус, већ се радни статус одређује на основу активности) из следећих разлога:

˗ Метод прикупљања је различит, јер се у Анкети подаци прикупљају од лица у домаћинствима која су изабрана у узорак, док су подаци o регистрованој запослености пописног карактера;

˗ Извор података у Анкети представља изјава лица које даје податке анкетару, док је извор за регистровану запосленост регистрација лица у ЦРОСО регистру;

˗ Јединица посматрања у Анкети је сваки члан случајно изабраног домаћинства, док су јединице посматрања за регистровану запосленост сви обвезници плаћања доприноса обавезног социјалног осигурања;

˗ Период посматрања активности лица у Анкети је седмица која претходи анкетирању, док се као временска тачка за преузимање регистроване запослености из ЦРОСО базе узима претпоследњи радни дан у месецу;

˗ Дефиниције запослености су различите, јер се подацима о броју запослених који се добијају из административних извора обухватају само формално запослени тј. лица која се налазе у евиденцији ЦРОСО и која су осигурана по основу запослења, обављања самосталних делатности или обављања пољопривредних делатности;, док Анкета о радној снази (према међународној ILO дефиницији) оцењује како формалну, тако и неформалну запосленост лица изабраних у узорак (случајно изабрани део популације).

˗ Поред различите дефиниције, ова два истраживања имају и различиту периодику спровођења. Периодика прикупљања података о броју запослених који се добијају из административних извора је месечна, док се Анкета о радној снази од 2015. године спроводи континуирано (анкетирање се обавља сваке седмице у току године), при чему се резултати објављују на кварталном и годишњем нивоу.

Извор: Истраживање о регистрованој запослености, методолошки материјал са сајта РЗС

21

Бокс 7. РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ

Национална служба за запошљавање води евиденције у области запошљавања и објављује податке. Између осталог, објављују се подаци о броју незапослених лица.

У евиденцијама у области запошљавања користи се дефиниција незапослености дата Законом о запошљавању и осигурању у случају незапослености (члан 2, став 1. Закона):

„Незапослени …јесте лице од 15 година живота до испуњења услова за пензију, односно најкасније до 65 година живота, способно и одмах спремно да ради, које није засновало радни однос или на други начин остварило право на рад, а које се води на евиденцији незапослених и активно тражи запослење“.

Основне разлике у дефиницији и обухвату незапослених лица од стране НСЗ и у Анкети о радној снази су следеће:

˗ Метод прикупљања је различит, јер се у Анкети подаци прикупљају од лица у домаћинствима која су изабрана у узорак, док су подаци o регистрованој незапослености прикупљају из евиденција НСЗ, тј. пописног су карактера;

˗ Извор података у Анкети представља изјава лица које даје податке анкетару, док је извор за регистровану незапосленост регистрација лица у евиденцији НСЗ-а;

˗ Што се тиче старости, НСЗ посматра лица старија од 15 година до испуњења услова до пензију или највише до 65 година старости; док се у Анкети о радној снази посматрају сва лица старија од 15 година. То значи да да се Анкетом обухватају лица која имају више од 65 година живота а која могу бити незапослена, док у подацима НСЗ то није могуће;

˗ Јединица посматрања у Анкети је сваки члан случајно изабраног домаћинства, док су јединице посматрања за регистровану незапосленост сви који су у евиденцији НСЗ-а;

˗ Дефиниције запослености су различите, јер се подацима о броју запослених који се добијају из евиденције НСЗ обухватају само формално незапослени тј. лица која се налазе у евиденцији НСЗ, док Анкета о радној снази (према међународној ILO дефиницији) оцењује како формалну, тако и неформалну незапосленост. Ово значи да се може догодити да лице које је незапослено према евиденцијама НСЗ у Анкети буде обухваћено као запослено, зато што ради посао на коме није формално пријављен.

˗ Ова два истраживања имају и различиту периодику спровођења.

Извор: Статистички билтен Националне службе за запошљавање, и Анкета о радној снази – методолошко упутство

Бокс 6. ИСТРАЖИВАЊЕ О ЗАПОСЛЕНИМА И О ЗАРАДАМА ЗАПОСЛЕНИХ

Истраживање о запосленима и о зарадама запослених такође спроводи Републички завод за статистику. Ово истраживање има за циљ да обезбеди податке о висини, структури и кретању просечних зарада по делатностима и територијалним јединицама Републике Србије.

Поред података о просечним зарадама запослених код правних лица, који се прикупљају Месечним статистичким истраживањем о запосленим и о зарадама запослених (РАД-1), при израчунавању просечних зарада узимају се у обзир и подаци о зарадама запослених код предузетника, који се добијају од Министарства финансија – Пореске управе.

Запослени у Истраживању о запосленима и о зарадама запослених (РАД-1) су лица која имају заснован радни однос са послодавцем (привредним друштвом, предузећем, установом, задругом или другом организацијом) на одређено или неодређено време, без обзира на то да ли раде пуно радно време или краће од њега. Не сматрају се запосленим лица која раде на основу уговора о делу или на основу уговора о обављању привремених и повремених послова.

Зарада (у смислу члана 105. Закона о раду) чини зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде коју је запослени остварио за обављени рад и за време проведено на раду, затим увећана зарада, накнада зараде и друга примања (осим: накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла, за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, отпремнине при одласку у пензију, солидарне помоћи, јубиларне награде, накнаде трошкова погребних услуга и накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења).

Просечне зараде израчунавају се тако што се маса зарада исплаћених у извештајном месецу дели са бројем запослених на крају извештајног месеца, према подацима кадровске евиденције. Подаци о просечним зарадама односе се на све запослене који су радили у извештајном месецу, без обзира на то да ли су сви они у том месецу зараду и примили.

Извор: Истраживање о запосленима и о зарадама запослених, методолошки материјал са сајта РЗС

22

ПРИЛОГ 2 - ТАБЕЛЕ

Табела 1. Стопе незапослености у 2016. години (у %), и промена у односу на 2015. годину (у процентним поенима)

Република Србија Београдски регион Регион Војводине Регион Шумадије и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије

стопа промена стопа промена стопа промена стопа промена стопа промена

Укупно 15,3% -2,4 п. п. 15,7% -3,1 п. п. 15,1% -1,5 п. п. 14,7% -2,2 п. п. 15,8% -3,0 п. п.

Мушкарци 14,6% -2,2 п. п. 15,9% -2,4 п. п. 14,6% -2,2 п. п. 13,6% -1,9 п. п. 14,6% -2,5 п. п.

Жене 16,1% -2,7 п. п. 15,4% -3,9 п. п. 15,9% -0,6 п. п. 16,1% -2,6 п. п. 17,4% -3,7 п. п.



15-24 34,9% -8,2 п. п. 35,6% -7,2 п. п. 35,1% -3,9 п. п. 34,0% -12,5 п. п. 35,1% -9,1 п. п.

25-34 21,6% -2,5 п. п. 19,7% -4,8 п. п. 19,7% -1,4 п. п. 23,6% -0,7 п. п. 24,1% -3,5 п. п.

35-44 13,9% -0,9 п. п. 13,6% -0,6 п. п. 11,9% -1,5 п. п. 15,0% -0,3 п. п. 15,6% -1,4 п. п.

45-54 11,4% -1,3 п. п. 11,5% -2,7 п. п. 11,9% 0,2 п. п. 10,4% -1,3 п. п. 11,8% -1,7 п. п.

55-64 9,0% -2,5 п. п. 12,1% -3,9 п. п. 9,4% -3,4 п. п. 7,1% -1,5 п. п. 8,4% -1,4 п. п.



Укупно 15,3% -2,4 п. п. 15,7% -3,1 п. п. 15,1% -1,5 п. п. 14,7% -2,2 п. п. 15,8% -3,0 п. п.

Без образовања и ниже 12,4% -2,6 п. п. 25,3% -3,0 п. п. 17,7% -2,7 п. п. 7,8% -2,7 п. п. 9,9% -2,5 п. п.

Средње образовање 16,7% -2,7 п. п. 16,7% -3,9 п. п. 15,7% -1,2 п. п. 17,0% -2,8 п. п. 17,6% -3,1 п. п.

Високо и више образовање 13,9% -1,4 п. п. 12,3% -2,5 п. п. 11,7% -1,1 п. п. 16,6% 1,1 п. п. 17,0% -2,7 п. п.

Извор података: прорачун Парламентарне буџетске канцеларије на основу података из Анкете о радној снази (РЗС)

23

Табела 2. Стопе запослености у 2016. години, и промена у односу на 2015. годину (у процентним поенима)



Укупно 45,2% 2,7 п. п 45,8% 3,1 п. п 44,0% 2,0 п. п 47,1% 2,7 п. п 43,5% 3,2 п. п

Мушкарци 52,8% 2,6 п. п 50,8% 2,6 п. п 52,6% 2,6 п. п 55,3% 2,2 п. п 51,7% 3,2 п. п

Жене 38,1% 2,8 п. п 41,4% 3,6 п. п 36,0% 1,5 п. п 39,2% 3,2 п. п 35,6% 3,1 п. п



15-24 19,7% 3,1 п. п 18,0% 3,5 п. п 22,1% 3,4 п. п 19,6% 3,5 п. п 18,7% 2,0 п. п

25-34 63,3% 2,6 п. п 67,0% 5,0 п. п 64,1% 1,8 п. п 61,4% 0,3 п. п 59,4% 3,5 п. п

35-44 74,0% 1,5 п. п 76,9% 0,9 п. п 74,4% 2,1 п. п 73,8% 1,9 п. п 70,1% 1,0 п. п

45-54 70,1% 2,1 п. п 71,5% 3,4 п. п 67,7% 0,1 п. п 70,6% 0,9 п. п 70,8% 4,6 п. п

55-64 42,7% 5,4 п. п 38,8% 5,0 п. п 38,4% 5,1 п. п 49,0% 5,9 п. п 43,5% 5,4 п. п

65+ 10,4% 2,5 п. п 4,5% 2,0 п. п 5,7% 1,3 п. п 17,1% 3,7 п. п 13,3% 3,1 п. п



Укупно 45,2% 2,7 п. п 45,8% 3,1 п. п 44,0% 2,0 п. п 47,1% 2,7 п. п 43,5% 3,2 п. п

Без образовања и ниже 27,8% 3,3 п. п 16,8% 4,4 п. п 23,8% 2,2 п. п 35,2% 3,8 п. п 28,1% 3,1 п. п

Средње образовање 49,8% 2,4 п. п 46,8% 3,0 п. п 49,9% 1,0 п. п 52,0% 2,4 п. п 50,5% 3,5 п. п

Високо и више образовање 60,5% 1,6 п. п 60,8% 1,9 п. п 62,2% 2,9 п. п 60,3% -0,7 п. п 58,0% 1,8 п. п


24

Табела 3. Стопе неактивности у 2016. години, и промена у односу на 2015. годину (у процентним поенима)



Укупно 46,7% -1,7 п. п 45,7% -1,7 п. п 48,1% -1,5 п. п 44,8% -1,8 п. п 48,3% -2,0 п. п

Мушкарци 38,2% -1,5 п. п 39,5% -1,4 п. п 38,4% -1,5 п. п 36,0% -1,1 п. п 39,5% -2,0 п. п

Жене 54,6% -2,0 п. п 51,1% -2,0 п. п 57,2% -1,5 п. п 53,3% -2,4 п. п 56,9% -2,0 п. п



15-24 69,7% -1,1 п. п 72,1% -2,6 п. п 66,0% -3,3 п. п 70,2% 0,4 п. п 71,2% 1,2 п. п

25-34 19,4% -0,7 п. п 16,6% -1,3 п. п 20,1% -0,9 п. п 19,6% 0,4 п. п 21,8% -1,0 п. п

35-44 14,0% -0,9 п. п 11,0% -0,5 п. п 15,6% -0,9 п. п 13,2% -2,0 п. п 16,9% 0,2 п. п

45-54 21,0% -1,2 п. п 19,2% -1,5 п. п 23,1% -0,3 п. п 21,1% 0,1 п. п 19,7% -3,7 п. п

55-64 53,1% -4,7 п. п 55,9% -4,0 п. п 57,7% -4,2 п. п 47,2% -5,6 п. п 52,6% -5,1 п. п

65+ 89,5% -2,5 п. п 95,3% -2,0 п. п 94,3% -1,3 п. п 82,9% -3,7 п. п 86,7% -3,1 п. п



Укупно 46,7% -1,7 п. п 45,7% -1,7 п. п 48,1% -1,5 п. п 44,8% -1,8 п. п 48,3% -2,0 п. п

Без образовања и ниже 68,3% -2,9 п. п 77,5% -5,2 п. п 71,1% -1,8 п. п 61,8% -3,1 п. п 68,8% -2,7 п. п

Средње образовање 40,2% -1,0 п. п 43,9% -1,0 п. п 40,8% -0,4 п. п 37,3% -0,8 п. п 38,8% -2,0 п. п

Високо и више образовање 29,7% -0,7 п. п 30,7% -0,2 п. п 29,6% -2,4 п. п 27,7% -0,1 п. п 30,1% 0,1 п. п


25

Табела 4. Регистрована запосленост у 2016. години

Регистровани запослени

број

регистрованих запослених

промена у односу на 2015.

Укупно 2.009.785 20.168

Запослени у правним лицима

1.597.366 9.928

Предузетници и запослени код њих и лица која самостално обављају делатност

323.313 14.456

Регистровани индивидуални пољопривредници

89.106 - 4.216

Регистровани запослени по делатностима

Делатност број

регистрованих запослених

промена у односу на 2015.

Делатност број регистрованих

запослених

промена у односу на

2015.

Пољопривреда, шумарство и рибарство 33.313 -3.395 Пословање некретнинама 5.565 510

Рударство 24.169 1.781 Стручне, научне, иновационе и техничке делатности 91.527 1.520

Прерађивачка индустрија 393.906 13.570 Административне и помоћне услужне делатности 85.324 8.434

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 30.533 -830 Државна управа и обавезно социјално осигурање 158.859 - 2.289

Снабдевање водом и управљање отпадним водама 33.970 -4.147 Образовање 138.473 5.489

Грађевинарство 88.127 -4 Здравствена и социјална заштита 159.535 - 6.912

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 324.603 9.600 Уметност; забава и рекреација 32.613 724

Саобраћај и складиштење 113.161 -3.923 Остале услужне делатности 39.066 1.389

Услуге смештаја и исхране 67.902 2.534 Стручне, научне, иновационе и техничке делатности 5.565 510

Информисање и комуникације 55.507 1.629 Административне и помоћне услужне делатности 91.527 1.520

Финансијске делатности и делатност осигурања 44 524 -1.282

Запослени у јавном сектору

Јавни сектор - укупно 621 818 - 13 401

Јавна државна предузећа 95 524 - 1 739

Јавна локална предузећа 64 222 - 3 822

Администрација - ниво државе и аутономне покрајине 134 987 - 3 398

Администрација - ниво локалне самоуправе 26 619 - 472

Здравствени и социјални рад 152 798 - 1 915

Образовање и култура 147 668 - 2 055

Извор: Истраживање о регистрованој запослености (РЗС)

26

Табела 5. Ранг општина и градова према просечној зараду 2016. години

Просек Републике: 46.097

Сурчин 81.186 Звездара 45.887 Раковица 39.293 Срем. Карловци 36.744 Прокупље 34.231 Прибој 32.379

Костолац 71.876 Апатин 45.879 Шид 39.266 Барајево 36.705 Нови Пазар 34.192 Рековац 32.333

Нови Београд 68.560 Чукарица 45.766 Сента 39.252 Град Врање 36.672 Варварин 34.049 Младеновац 32.236

Лазаревац 65.390 Вождовац 44.814 Кикинда 39.183 Житиште 36.638 Кучево 33.967 Бач 32.149

Стари град 65.371 Ужице 44.431 Коцељева 39.134 Прешево 36.402 Нова Варош 33.956 Мали Иђош 32.031

Лајковац 62.078 Кањижа 44.191 Врбас 38.909 Мали Зворник 36.311 Бела Црква 33.706 Књажевац 31.879

Врачар 61.342 Медвеђа 43.864 Аранђеловац 38.846 Ћуприја 36.008 Трстеник 33.683 Власотинце 31.874

Палилула 61.296 Сремска Митровица 43.281 Сурдулица 38.726 Свилајнац 35.977 Дољевац 33.682 Бојник 31.809

Београд 57.717 Неготин 43.111 Краљево 38.644 Осечина 35.889 Ковачица 33.548 Голубац 31.766

Вршац 54.963 Зрењанин 43.044 Љубовија 38.591 Бујановац 35.829 Јагодина 33.505 Ивањица 31.613

Земун 53.612 Суботица 42.992 Бечеј 38.574 Тутин 35.703 Врњачка Бања 33.487 Уб 31.609

Нови Сад 53.368 Крагујевац 42.479 Кула 38.459 Палилула 35.538 Петро. на Млави 33.469 Лебане 30.992

Град Нови Сад 52.799 Горњи Милановац 42.469 Бачка Топола 38.450 Гроцка 35.526 Александровац 33.393 Димитровград 30.912

Обреновац 52.620 Кладово 42.227 Стара Пазова 38.422 Житорађа 35.268 Смед. Паланка 33.352 Бачки Петровац 30.890

Град Пожаревац 52.374 Медијана 41.793 Чачак 38.353 Ириг 35.121 Мерошина 33.301 Владичин Хан 30.832

Севојно 51.884 Инђија 41.443 Лапово 37.781 Опово 35.077 Лозница 33.239 Ражањ 30.573

Беочин 51.058 Град Ниш 40.987 Бабушница 37.760 Топола 34.976 Пландиште 33.234 Баточина 30.485

Пећинци 50.829 Ковин 40.743 Врање 37.706 Рашка 34.975 Велико Градиште 33.086 Љиг 30.310

Савски венац 50.372 Пожаревац 40.495 Алексинац 37.683 Пожега 34.910 Црна Трава 33.071 Владимирци 30.097

Косјерић 49.848 Нови Кнежевац 40.279 Нова Црња 37.675 Србобран 34.893 Тител 33.059 Сврљиг 29.663

Бачка Паланка 49.521 Петроварадин 40.184 Велика Плана 37.607 Темерин 34.881 Сопот 32.947 Ариље 29.662

Панчево 49.172 Шабац 40.024 Сјеница 37.445 Чајетина 34.647 Рача 32.818 Крупањ 29.520

Бор 48.487 Деспотовац 39.866 Параћин 37.404 Куршумлија 34.631 Блаце 32.785 Врањска Бања 29.311

Пирот 48.005 Оџаци 39.671 Жагубица 37.064 Бољевац 34.612 Сечањ 32.735 Ћићевац 28.966

Смедерево 47.918 Зајечар 39.662 Рума 36.831 Мионица 34.512 Нишка Бања 32.703 Алибунар 28.515

Мајданпек 47.759 Ваљево 39.595 Жабаљ 36.779 Чока 34.484 Пријепоље 32.591 Бела Паланка 28.060

Црвени крст 47.435 Крушевац 39.571 Кнић 36.769 Лесковац 34.422 Пантелеј 32.520 Гаџин Хан 27.770

Лучани 47.406 Сокобања 39.513 Бајина Башта 36.769 Босилеград 34.359 Брус 32.437 Трговиште 27.657

Град Ужице 46.082 Ада 39.413 Сомбор 36.750 Богатић 34.263 Нови Бечеј 32.437 Жабари 27.638

Мало Црниће 26.822

Извор: РЗС, Саопштење ЗП14 бр. 41

* изнад просека Републике

** испод просека Републике

27

ПРИЛОГ 3 – СЛИКЕ

Слика 16. Стопа незапослености по областима у 2016. години

Извор података: Републички завод за статистику, Билтен Анкета о радној снази у Републици Србији бр.623

28

Слика 17. Стопа запослености по областима у 2016. години

Извор података: Републички завод за статистику, Билтен Анкета о радној снази у Републици Србији бр.623

29

Слика 18. Стопа неактивности по областима у 2016. години

Извор података: Републички завод за статистику, Билтен Анкета о радној снази у Републици Србији

30

Слика 19. Просечна зарада по областима у 2016. години

Извор: Републички завод за статистику, Саопштење ЗП11 бр. 15 –

31

ИЗВОРИ

Републички завод за статистику. (2017). "Анкета о радној снази у Републици Србији, 2016".

Билтен бр. 623.

Републички завод за статистику. (2017). "Анкета о радној снази, методолошко упутство". Методологије и стандарди бр. 69.

Национална служба за запошљавање. (2017). Месечни статистички билтен, децембар 2016, број

172.

„Закон о запошљавању и осигурању у случају незапослености“, Сл. гласник РС бр. 36/09, 88/10 и

38/15.

„Уредба о класификацији делатности“, Сл. гласник РС бр. 54/2010.

Базе података:

Републички завод за статистику – онлајн база података.

Евростат – онлајн база података.

Интернет извори:

Међународна организација рада: Employment by economic activity (преузето 04.05.2017.)

Републички завод за статистику:

– ревидирани подаци из Билтена „Анкета о радној снази“ за 2015.

– методолошки материјал (преузето 15.04.2017.):

Истраживање о запосленима и зарадама запослених;

Истраживање „Анкета о радној снази“;

Истраживање о регистрованој запослености;

Образац анкете о радној снази 2017.

Bureau of Labor Statistics: https://www.bls.gov/

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/45/30/ARSBilten_623KONACNO.pdf

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2017/pdf/G20177069.pdf

http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/6/6959_bilten_nsz_12_2016_-_broj_172.pdf

http://www.ilo.org/ilostat-files/Documents/description_ECO_EN.pdf

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Zaposlenost%20i%20zarade/ARSRevizija/Revidirani%20Bilten%202015.xlsx

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Zaposlenost%20i%20zarade/SMET/SMET019010C.pdf

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Zaposlenost%20i%20zarade/SMET/SMET019050C.pdf

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Zaposlenost%20i%20zarade/Skracena%20metodologija%20registrovana%20zaposlenost%202015-CROSO+bkorekt_SR_2.pdf

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Zaposlenost%20i%20zarade/ARS_UPITNIK_2017.pdf

https://www.bls.gov/

Извештај су припремили истраживачи Парламентарне буџетске канцеларије Александра Бранковић, Јелена Плочић, Милица Сеизовић и Ненад Јевтовић.

Парламентарна буџетска канцеларија се успоставља у оквиру трогодишњег пројекта подршке Народној скупштини Републике Србије у спровођењу ефективног надзора над буџетом, који спроводе Народна скупштина и Вестминстерска фондација за демократију.

Ставови изнети у овом извештају не представљају и не одражавају ставове Народне скупштине Републике Србије нити Вестминстерске фондације за демократију.

www.pbk.rs

[email protected]

Краља Милана 14, Београд

Зграда Народне скупштине, канцеларија 72

http://www.pbk.rs/

mailto:[email protected]