1

Р Е П У Б Л И К А С Р П С К А

В Л А Д А МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ БАЊА ЛУКА Трг Републике Српске 1 Број: 15.04-96-126/13 Датум: 18.02.2014. године

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по захтјеву Јавно предузеће «АУТОПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ» Бања Лука, за издавање еколошке дозволе за аутопут Бања Лука – Добој, на територији општина Лакташи, Прњавор, Дервента и Добој, а на основу чланa 90. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Српске" број 71/12), члана 2. Правилника о постројењима која могу бити изграђена и пуштена у рад само уколико имају еколошку дозволу („Службени гласник Републике Српске“, број 124/12) и члана 190. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске" број 13/02, 87/07 и 50/10), д о н о с и

Р Ј Е Ш Е Њ Е

1. Даје се Инвеститору Јавно предузеће «АУТОПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ» Бања Лука, ЕКОЛОШКА ДОЗВОЛА за аутопут Бања Лука – Добој, на територији општина Лакташи, Прњавор, Дервента и Добој, укупне дужине 71.912,51 m.

2. Погони и постројења за које се издаје еколошка дозвола су: 2.1. Траса аутопута Бања Лука – Добој коју чине дионице: - Бања Лука – Прњавор ( km 0+000,00 до km 35+300): ЛОТ 1 – дионица од

интеррегионалног чвора Маховљани 1 до моста „Врбас“ и ЛОТ 2 од моста „Врбас“ до чвора „Прњавор“ у општини Прњавор

- Прњавор - Добој (km 35+300 до km 71+912,12): ЛОТ 3 – дионица од чвора „Прњавор“ до укључења у интеррегионални чвор „Јоховац 2“ на аутопуту Vc (стационажа од km 35+300,00 до km 71+912.51)

Попречни профил аутопута садржи:

- два физички одвојена коловоза од којих сваки има: - двије саобраћајне траке ширине по 3,75 m, - једну зауставну траку ширине 2,5 m, - ивичну траку ширине 0,5 m уз раздјелни појас, - ивичну траку ширине 0,2 m уз зауставну траку, - банкину ширине 1,5 m, - раздјелни зелени појас ширине од 3,0-4,0; у зони испред тунела и до 25m.

Од осталих објеката на траси налазе се:

- 40 мостова, 2 тунела, 36 надвожњака, 8 вијадуката, 9 подвожњака, 7 пролаза, као и 25 мањих мостова који се налазе на локалним саобраћајницама,

2

- Чвор „Маховљани 2“, чвор „Прњавор“ и чвор „Јоховац 1“ са цестаринским пролазима

- Центар за одржавање и контролу саобраћаја „Маховљани 2“ и „Јоховац 1“ и пратећи услужни објекти „Врбас“ и „Бркића вода“

3. Јавно предузеће «АУТОПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ» Бања Лука дужно је да: 3.1. Испуни основне обавезе заштите животне средине, у складу са чланом 83. Закона о заштити животне средине током рада и престанка рада постројења.

3.2. Примјени мјере ублажавања негативних утицаја на животну средину и мониторинг емисија, током рада и престанка рада постројења, у складу са достављеном документацијом за издавање еколошке дозволе, а посебно:

3.2.1. Мјере спречавања емисија у ваздух и мјере за заштиту од буке

За вријеме изградње: - У току изградње и извођења радова придржавати се услова из пројектне

документације. - Користити уређаје, возила и постројења са минималним утицајем на околину. - Вршити редовну техничку контролу издувних гасова мотора постројења и возила

на радилишту, вршити њихово редовно одржавање и користити горива са малим садржајем сумпора.

- Примјенити све мјере за спречавање дисперзије лебдећих честица у ваздуху који настају као посљедица извођења грађевинских радова (ископ, утовар и истовар материјала), влажност материјала при утовару мора бити око 6% те се у сушном периоду мора вршити квашење ископаног материјала да би се добила оптимална влажност.

- Вршити орошавање ископног материјала при транспорту камионима ради заштите од дисперзије прашине и лебдећих честица.

- Приступне путеве, као и друге градилишне путеве, редовно одржавати и квасити, а при изградњи приступних путева водити рачуна о најмањем нарушавању изгледа околине.

- Орошавање приступних и градилишних путева вршити 2 до 4 пута у току дана у зависности од подлоге пута.

- При грађењу разматраног аутопута није предвиђено минирање, а уколико се укаже потреба за тим, примјенити прописе који су предвиђени као вид заштите за извођење те врсте радова.

- Прекривати камионе који довозе грађевински материјал. - Ограничити кретање возила у складу са условима пута. - Изводити грађевинске радове који производе велику буку у одређеним временским

интервалима и према одговарајућим прописима и стандардима. - Забрањује се кориштење грађевинских машина у ноћном периоду и рад остих

ограничити на радне сате и дане у седмици. - Радници на градилишту треба да користе заштитну опрему против буке. - Извођач радова мора користити опрему која задовољава захтјеве Европске

директиве ЕС/2000/14, везано за емисију буке коју производи опрема за употребу на отвореном простору.

- У случају да ниво буке прекорачи дозвољене вриједности, забрањује се кориштење механизације која производи недозвољено велику буку.

3

- Инвеститор је у обавези да од произвођача опреме или од његовог заступника захтијева да достави сву одговарајућу документацију о примијењеним конструктивним рјешењима и заштитној опреми против буке и вибрација.

У току експлоатације:

- Извршити подизање природних баријера са обе стране аутопута за спријечавање ширења онечишћења, (широколисно зелено више биље), а ако оно није довољна заштита изградити баријере од вјештачких материјала.

- Звучним баријерама спречавати ширење онечишћујућих материја. - Поставити заштитне конструкције (зидове-баријере) за заштиту од буке на мјестима

утврђеним пројектом. - Редовно одржавати зидове - баријере за заштиту од буке. - У складу са предвиђеним мониторинг планом вршити контролна мјерења нивоа буке

по цијелој траси у сврху утврђивања нивоа емисије буке и поређења с дозвољеним нивоом буке, а ако би дошло до прекорачења истог, примјенити додатне мјере заштите од буке, у виду додатних баријера за заштите од буке или саобраћајних застора.

3.2.2. Мјере спречавања емисија у површинске и подземне воде

У току изградње: - Попречном и подужном одводњом са коловозне конструкције осигурати сигурну

евакуацију оборинских вода, како у нормалним условима, тако и у случају инцидента (превртање цистерни).

- Извршити врло ригорозне мјере и услове пречишћавања колничких отпадних вода примјеном пројектних рјешења која укључују затворени систем одводње (мастолови, пјесколови, лагуме, филтерска поља), у дијеловима трасе у зонама високог ризика од загађења вода, што подразумијева пречишћавање отпадне воде до нивоа чији ће квалитет одговарати највишој класи квалитета вода, а све у складу са пројектом одводње припремљеним у склопу пројекта аутопута.

- На локалитетима градилишта за потребе радника поставити еколошке тоалете и редовно их празнити.

- Забрањује се поправак механизације и замјена уља у зонама високог ризика од загађења вода.

- Осигурати просторе са непропусном подлогом за смјештај и сервисирање механизације, изван зона дефинисаних као зоне високог ризика од загађења вода, а зауљене оборинске воде са ових простора прикупити и пречистити на пјесколову и мастолову, прије упуштања у реципијент.

- Конструкције објекта за пречишћавање отпадних вода са аутопута морају гарантовати водонепропусност, а прилазе објектима за пречишћавање отпадних вода са аутопута ријешити на начин да се омогући прилаз возила истим (ауто-цистерни за одвоз отпадне воде, односно отпадног материјала са ових објеката).

- Оборинске отпадне воде и друге отпадне воде из пратећих услужих објеката, а на локацијама гдје је то могуће, спровести до већ постојећих канализационих система у оближњим насељима, а на локацијама гдје то није могуће, отпадне воде ових објеката одводити у властити канализациони систем са изграђеним одговарајућим водонепропусним сабирним јамама, а сабирну јаму лоцирати тако да је омогућен приступ ауто-цистерни за пражњење јаме, у складу са пројектом одводње.

- Оборинске воде из ових објеката пречистити, као и на самом аутопуту.

4

- На свим мјестима гдје је траса смјештена непосредно уз обале водотока, гдје аутопут прелази водотоке, као и на потезима гдје пролази зонама санитарне заштите изворишта, обавезно је пројектовање вертикалних баријера (одбојне ограде или бетонски блокови) за заштиту од излијетања возила изван контролисаног коридора аутопута.

- Радове на изградњи аутопута проводити тако да се не поремети хидраулички режим течења подземних вода и прихрањивања издани.

- Сав материјал од ископа, који неће бити одмах употребљен у изградњи, депоновати на за то предвиђене локације у складу са Пројектом организације градилишта (депоније вишка материјала) заштићеним од појаве ерозије, као и ван прогнозираних зона високог ризика од загађења вода.

- Сачувати биљни покривач, односно оставити пуфер зоне формиране од биљног покривача, између пута и водних тијела.

- Користити само чисти материјал за насип, као што је шљунак, без примјеса земље или других нечистоћа, у близини водотока.

- Депоновање материјала не вршити у кориту и уз обале водотока, или зонама санитарне заштите, као и зонама високог ризика од загађења вода.

- За локације градилишних база, сервиса, асфалтних база, позајмишта и других објеката прибавити засебне водопривредне смјернице и услове.

- У случају инцидената извршити хитну интервенцију у складу са оперативним плановима интервентних мјера у различитим акцидентним ситуацијама.

- Хидротехничке објекте на мјестима укрштања пута са водотоцима димензионисати на максималне протицаје 100 - годишњег повратног периода за мостове и 50 - годишњег повратног периода за пропусте.

- На мјестима гдје је предвиђена регулација водотока, предвидјети заштиту дна и покоса корита, на основу максималних протицаја повратног периода у зависности од величине сливног подручја водотока.

- Извршити осигурање корита и обала у зони мостова, узводно и низводно од мостова, на начин који ће обезбједити заштиту истих од еродивних процеса проузрокованих вучним силама водотока.

- На мјесту просјецања постојећих заштитних насипа, извести нове насипе који ће обезбједити исти ниво заштите од великих вода ријеке и извршити њихово спајање на постојеће насипе.

- Испоштовати смјернице дефинисане Елаборатом о условима коришћења културних и природних добара.

У току експлоатације: - Пратити и контролисати функционисање контролисаног затвореног система одводње

у фази кориштења аутопута, а посебно израдити План о одржавању објеката за пречишћавање отпадних вода са саобраћајних површина аутопута.

- Припремити План о одржавању грађевина за прикупљање комуналних отпадних вода (сабирне јаме) пратећих и услужних објеката на аутопуту, за оне које се нису могле довести до већ постојећих канализационих система у оближњим насељима, а овим Планом регулисати обим и временски интервал поступака контроле, чишћења и поправка објеката затвореног система одводње и пречишћавања отпадних вода, те Планом дефинисати начин збрињавања отпадног материјала насталог чишћењем и одржавањем затвореног система одводње и објеката.

- Све атмосферске воде са коловоза, а нарочито у близини ријека, одводити и прије

5

испуштања у крајњи реципијент пречистити на мастоловима, пројектованим према мјеродавним количинама падавина и карактеристикама талога који се пречишћава.

- Атмосферска вода са коловоза која се испушта у водоток мора да буде пречишћена најмање до квалитета воде која одговара категорији водотока у који се испушта ова врста воде, у складу са Законом о водама.

- Пражњење и одвожење талога и уља из мастолова збрињавати са овлаштеним институцијама.

- Конструкције објекта за пречишћавање отпадних вода са пута морају бити водонепропусни, не смије се дозволити процјеђивање отпадних вода у подземље, прилазе објектима за пречишћавање отпадних вода са пута ријешити на ефикасан начин уз могућност прилаза возила истим (типа ауто-цистерни за одвоз отпадне воде, односно отпадног материјала са ових објеката).

- Збрињавање отпадних вода са трасе аутопута у близини изворишта на подручју Лакташа спроводити уз максималну пажњу и поштовање мјера заштите дефинисаних Правилником о мјерама заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите, подручја на којима се налазе изворишта, као и водних објекта и вода намјењених људској употреби (Службени гласник Републике Српске, број 7/03).

- На дионицама аутопута које се граниче са агроеколошким зонама обавезно изградити вјетробранске појасеве и извршити подизање високог растиња уз руб аутопута.

- Заштиту агроеколошких зона извести примјеном комбинације мјера биолошке заштите са изградњом објеката за сакупљање и пречишћавање отпадних вода.

- На дионицама пута које се граниче са појасевима шума извршити заштиту од евентуалне ерозије и физичко утврђивање обала пута како не би дошло до клизања терена.

- Аутопут опремити одговарајућом хоризонталном и вертикалном сигнализацијом која обухвата све видове потребних забрана и обавјештења у зонама могућег загађења вода (зоне високог ризика од загађивања), а прометном сигнализацијом утицати на учеснике у саобраћају који превозе опасне материје, на начин да се смањи брзина вожње, забрани претицање камиона, повећа ниво пажње, забрани заустављање возила на путу.

- Извршити одводњу и третман отпадних вода са пратећих услужних објеката на аутопуту.

- Атмосферску воду са косина аутопута која није загађена одводити отвореним каналима у крајњи реципијент.

- Придржавати се услова из водне сагласности и прибавити водну дозволу. - Само пречишћене воде испуштати у крајњи реципијент у складу са Правилником о

условима испуштања отпадних вода у површинске воде („Службени гласник Републике Српске“, број 44/01).

3.2.3. Мјере за заштиту земљишта

У току изградње: - Сав материјал од ископа, који неће бити одмах употребљен у изградњи, мора бити

депонован на за то предвиђеним локацијама у складу са Пројектом организације градилишта (депоније вишка материјала), заштићеним од појаве ерозије, ван зона високог ризика од загађења вода.

- Депоновање не вршити у кориту и уз обале водотока, или зонама санитарне заштите, као и зонама високог ризика од загађења вода, а у случају да се ови локалитети нађу

6

на водном добру и јавном водном добру, прибавити водну сагласност. - Сачувати биљни покривач, односно оставити пуфер зоне формиране од биљног

покривача, између пута и водних тијела. - Заштити површине осјетљиве на ерозију средствима стабилизације или биљкама

које спрјечавају ерозију. - Проводити контролисано збрињавање комуналног и опасног отпада, односно

забрањено је било какво привремено или трајно одлагање отпадног материјала на околно тло, осим на за то Пројектом организације градилишта предвиђеним мјестима, осигурати непропусне контејнере за отпад.

- Осигурати просторе са непропусном подлогом за смјештај и сервисирање механизације, изван зона дефинисаних као зоне високог ризика од загађења вода, а зауљене оборинске воде са ових простора прикупити и пречистити на пјесколову и мастолову, прије упуштања у реципијент.

- Како би се избегли ефекти непотребног збијања тла, чиме се губе неке од његових битних карактеристика, рационализовати сва кретања возног парка, а ово се нарочито односи на тла са високим нивоом подземних вода, те ископ у оваквом тлу вршити при оптималним условима у погледу његове влажности, а при скидању хумусног материјала настојати да читав слој буде скинут у једном прелазу, како би се избегло непотребно збијање.

- Све површине градилишта и остале зоне привременог утицаја санирати у складу са Планом санације, зависно о будућем кориштењу простора, довести у првобитно стање.

- Урадити посебне пројекте рекултивације за сва позајмишта и депоније материјала, како би се спријечило деградирање већих површина тла и ова мјера посебно мора бити испоштована код материјала који се добија ископом пројектованог тунела.

- У случају инцидената извршити хитну интервенцију у складу са оперативним плановима интервентних мјера, у различитим инцидентним ситуацијама.

- На цијелој површини унутра границе извођења радова, привремено уклонити површински слој земљишта дебљине 20-40 cm и то попречним скидањем слојева са депоновањем материјала на привремене депоније дуж границе зоне радова, користитиисти за хумусирање косина нових насипа и усјека, а остала количина се поново враћа на терен око трупа пута.

- У циљу квалитетног очувања плодног земљишта предузети сљедеће мјере: o Прије почетка грађевинских радова скинути сво плодно земљиште и депоновати

га на за то одређена мјеста (депоније плодног земљишта). o Скидање слоја плодног земљишта обавити када је тло умјерено влажно (ни

мокро ни исушено) и то у периоду март - новембар. o Висина слоја плодног земљишта привремено похрањеног на депонији не смије

бити виша од 2 метра. o Депоновано плодно земљиште не смије бити гажено механизацијом и

транспортним средствима. o Депонија плодног земљишта не смије бити загађена хемикалијама (моторна уља,

нафта) o Депонија плодног земљишта не смије бити изложена ерозији изазваној водом

или вјетром. - Извођачима радова нагласити одговорност чувања све околне вегетације и

земљишта унутар и изван грађевинске зоне. - Радове на аутопуту изводити на начин да се не оштете локални приступни путеви.

7

- Инвеститор је дужан санирати оштећења на локалним и приступним путевима и путеве довести у првобитно стање.

У току експлоатације: - Заштитити површине осјетљиве на ерозију средствима стабилизације и биљкама које

спречавају ерозију. - Пратити функционисање контролисаног затвореног система одводње у фази

кориштења пута и израдити План о одржавању објеката за пречишћавање отпадних вода са саобраћајних површина пута.

- Израдити Оперативни план за поступке зимског одржавања (кориштење соли и других средстава за одлеђивање), водећи првенствено рачуна о заштити вода и земљишта, а затим и о глобалним проблемима заштите животне средине, а План треба укључити сљедеће: o Дефинисати одговарајуће локације и начин складиштења хемикалија које се

користе при одржавању пута и околног амбијента (со, гнојива, пестициди), а које требају бити изван осјетљивих зона.

o Употребу средства треба свести на минимум. - Израдити оперативни план интервентних мјера у различитим инцидентним

ситуацијама, који треба да садржи сљедеће елементе: o Уколико дође до несрећа са возилима која носе опасни терет у прашкастом или

гранулисном стању, зауставља се саобраћај и упућује се захтјев специјализованој служби која треба да обави операцију уклањања опасног терета и санацију коловоза, а расути прашкасти или гранулисани материјал се мора уклонити са коловоза искључиво механичким путем (враћањем у нову прикладну амбалажу, чишћењем, усисавањем), без испирања водом.

o Уколико дође до несрећа са возилима са течним опасним материјама, одмах се зауставља саобраћај и ангажују специјализоване екипе за санацију штете, а просута материја се уклања са коловоза посебним сорбентима, а уколико је течност доспјела ван профила и загадила тло, санација се врши његовим уклањањем.

o Све материје прикупљене на овај начин збрињавати посебним поступцима регенерације или одлагати на одобреним одлагалиштима.

- Аутопут опремити одговарајућом хоризонталном и вертикалном сигнализацијом, која обухвата све видове потребних забрана и обавјештења у зонама могућег загађења вода (зоне високог ризика од загађивања), а прометном сигнализацијом утицати на учеснике у саобраћају, који превозе опасне материје, на начин да се смањи брзина вожње, повећа ниво пажње, забрани заустављање возила на путу.

- Појас земљишта унутар ограде затравнити и хортикултурно уредити, односно подићи вјетрозаштитне појасе, како би се смањила ерозија тла вјетром, као и дисперзија прашине са пута на већи простор и на тај начин спријечило загађење околног пољопривредног земљишта.

- За сузбијање корова на зеленим површинама избјегавати кориштење хербицида, а путни појас одржавати кошењем.

- У смислу минимизирања ефеката засољавања земљишта у околини пута, као посљедице зимског одржавања, кориштење натријум-хлорида замјенити са другим материјама које имају сличан или бољи ефекат одмрзавања, а у случају да се натријум-хлорид користи у процесу одржавања предметне дионице аутопута, од великог значаја је тачно планирање временске расподјеле и количина.

8

3.2.4. Мјере за управљање отпадом

У току изградње: - Депоновање материјала потребног за изградњу трасе вршити на одобреној локацији

и по завршетку изградње ове локације очистити, односно вишак материјала уклонити.

- На градилиштима поставити контејенере затвореног типа за сакупљање чврстог комуналног отпада.

- Искориштене нафтне деривате (уља и мазива) сакупљати и складиштити у металну бурад, заштићену од атмосферског утицаја и приступа неовлаштених лица, до збрињавања са овлаштеним оператером за ову врсту отпада.

- Прикупљени отпад класификовати према Каталогу отпада и збрињавати са овлаштеним оператерима.

У току експлоатације: - Спријечити неконтролисано одлагање отпада, односно забрањено је формирање,

депоновање, одлагање и скаладиштење отпада на нехигијенски начин, јер је потенцијални извор епидемиолошких опасности по здравље људи, а убрзана аеробна разградња органске материје поред микробиолошке контаминације земљишта може бити узрок контаминације подземних вода или воде за пиће оближњих инивидуалних водоопскрбних објеката.

- Одржавати биљни засад са обе стране аутопута косидбом. - Сав отпад настао у склопу пратећих услужних објеката и осталих пратећих објеката на

предметној траси аутопута прикупљати у намјенске контејнере и збрињавати га од стране овлашћене институције.

- Придржавати се Плана управљања отпадом припремљеним у складу са чл. 26. и 27. Закона о управљању отпадом.

- Уговоре са овлашћеним институцијама за збрињавање отпада, разврстаног у складу са Правилником о категоризацији отпада са каталогом (Службени гласник Републике Српске, број 39/05), закључити у складу са Правилником о условима за пренос обавеза управљања отпадом са произвођача и продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада (Службени гласник Републике Српске, број 118/05).

3.2.5. Мјере за заштиту флоре и фауне

У фази изградње: - У циљу заштите вегетације и непотребног уништавања биљног фонда, на овом

подручју, ограничити крчење вегетације и кретање грађевинских машина, механизације и транспортних средстава, искључиво у простору одобреном по Главном појекту.

- У циљу заштите околне фауне и њеног узнемиравања користити технички исправну грађевинску механизацију са што мањим степеном емисије штетних продуката сагоријевања, буке и вибрација, а организацијом градилишта и фазним начином изградње аутопута, омогућити пролазе, приступе појилиштима и хранилиштима.

- Планирати приступне путеве за механизацију, те одлагалишна мјеста на локалитетима гдје ће проузроковати најмању штету за биљни покров, прије почетка изградње, а након завршетка радова санирати приступне путеве, привремена паркиралишта механизације и опреме, те уклонити вишак грађевинског и отпадног материјала са ширег простора око аутопута.

9

- Извршити све предрадње приликом изградње надвожњака и мостова, који ће премошћавати ријеке предметног подручја, како би се минимализирао утицај на флору.

- Посебну пажњу обратити извођењу радова ради смањења непотребног оштећивања биљака у влажним биљним заједницама код градње мостова, а забранити непотребну сјечу стабала (посебно топола и врба) и насипање околног терена што би довело до смањења површина влажних станишта, али и до могуће промјене водотока.

- Предузети све превентивне мјере заштите током изградње мостова на ријекама предметног подручја.

У току експлоатације: - Осигурати пролаз/прелаз за животиње изградњом екодуката у складу са пројектом,

уз уважавање стручних смјерница датих у Анексу Елабората о коришћењу земљишта. - Уградити у насип аутопута цијевне пропусте пречника најмање 40cm на сваких 5–

10km аутопута. - Поставити ограду висине 2 m, дуж цијеле трасе аутопута, тако да доњи дио ограде

буде фиксиран уз тло, а јарак буде с њене вањске стране, гдје год је то изводљиво, те посебно треба обратити пажњу на изведбу ограде код споја ограде с вијадуктима, мостовима и тунелима, тако да онемогући излазак животиња на аутопут.

- Све подвожњаке на некатегорисаним путевима као и путевима локалног карактера прилагодити за пролаз дивљачи, на начин да је њихова ширина најмање 6-8 метра, а висина 4 метра (јер дивљач избјегава уске и мрачне пролазе који за њу имају ефект тунела).

- Уколико се уобичајене мјере за смањење негативног утицаја аутопута покажу недовољним, примијенити додатне мјере, попут постављања призматичних огледалаца или постављања електричних пастира испред ограде, а уколико буде долазило до поткопавања или у случају прескакања, поставити три реда жице изнад постојеће ограде.

3.2.6. Мјере за заштиту пејзажа За вријеме изградње: - Израдити Пројекат пејзажног уређења који мора бити саставни дио Главног пројекта

у коме је обавезно навести анализу постојећег стања, еколошки прихватљиво хортикултурно рјешење, опис хортикултурног рјешења, динамику радова, спецификацију биљног материјала.

- Радове изводити искључиво у просторном обухвату који ће бити утврђен у пројекту. - Ограничити крчење и скидање вегетације само на површинама гдје је то неопходно. - Послије завршетка изградње свих објеката извршити потпуно уређење простора. - Након одношења лагерованог материјала, за то употребљене површине морају се

уредити према пројекту рекултивације. - Приликом пројектовања мостова максимално водити рачуна о обликовању моста, с

циљем што бољег уклапања у ријечни пејзаж, а код пројектовања конструкције за мост избјегавати у што већој мјери рјешења која захтијевају високе и масивне елементе, како на самом мосту, тако и на обалама, те у што већој мјери избјећи задирање у само корито или обале ријека.

- Од фазе идејног пројекта на даље, укључити пејзажног архитекту, као дио тима на пројектовању.

10

- Осим за мостове израдити рјешење са укљученим системом мјера за уклапање објеката у околину и за подручје чворишта, пратећих услужних објеката, путних пролаза.

- Портале тунела пројектовати на начин да не стрше изван стијене на било којем дијелу, већ да грађевински буду дио стијене, те камена облога буде сличне боје као и стијена.

- Обликовним рјешењем пратећих услужних објеката уважавати околни природни простор, како у архитектури самог објекта, тако и у отвореном простору и уз објекте користити биљне врсте из састава локалне флоре.

- На вањским падинама брда, гдје је то могуће извести, пројектовати усјеке умјесто засјека и насипа.

- Покосе засјека и усјека пројектовати под што стрмијим нагибом, како би се ширина задирања у постојећи терен свела на најмању могућу мјеру.

- Предвидјети облагање потпорних зидова и портала тунела природним каменом, или гдје је то технички могуће сам зид извести у техници сухозида, а осигурање покоса извести жичаним мрежама, или неким другим техникама које искључују бетонирање.

У току експлоатације:

­ Обогаћивање путног предјела, као и зимског пејзажа, пројектовањем и изградњом

шумско заштитних појасева,

­ Пејзажно обликовати дионице аутопута на појединим дијеловима ове саобраћајнице садњом декоративне, колоритне вегетације, постављањем паноа и билборда.

­ Примјенити све потребне мјера његе и одржавања зелених површина у зони самог аутопута и најближе околине, у свим фазама развоја вегетације.

3.2.7. Мјере за заштиту здравља људи: За вријеме изградње: - У случају потребе изградити одговарајућу инфраструктуру, како би се обезбиједила

неометана комуникација локалног становништва између насеља и њихових имања. У току експлоатације: - Обавеза инвеститора је да изврши обавештавање уколико се појави било који

негативан утицај на здравље људи и животну средину у току извођења пројекта изградње и експлоатације предметног аутопута.

- Када се ради о заштити здравља становништва, слиједити Здравствену политику и стратегије за здравље у Републици Српској до 2010. године и препоруке Стратегије 5. за праћење и редукцију ризичних фактора животне и радне средине и јачање инфраструктуре и функције установа за Здравствену заштиту у поступку израде просторних и других планова, односно основа и друге инвестиционо-техничке документације („Службени гласник Републике Српске“ број 56/02) који су у вези са Националним акционим планом за здравље и животну средину (НЕХАП) за Републику Српску, усвојен од стране Владе РС („Службени гласник Републике Српске“, број 1/02).

3.2.8. Мјере за заштиту постојеће инфраструктуре: - Редовно одржавати и реконструсати локалне путеве који се користе за потребе

11

изградње аутопута. - Обезбиједи алтернативне путеве за приступ пољопривредним парцелама, објектима

и кућама на појединим дијеловима трасе у току изградње и послије у току редовне експлоатације пута.

- Након изградње аутопута, обавеза инвеститора је да изврши реконструкцију и врати у пријашње стање све локалне путеве, како би се омогућила несметана комуникација становништву које ту живи.

- Инвеститор је дужан да по захтјевима надлежног електродистрибутивног предузећа, предузме све неопходне активности да ниједан корисник не остане без електричне енергије.

- У мјестима гдје евентуално дође до колизије са локалним водоводом, а становништво користи тај водовод, приликом извођења радова на аутопуту, инвеститор је дужан да омогући несметано снабдјевање воде.

3.2.9. Мјере за заштиту културно – историјског и природног насљеђа и археолошких налазишта - У случају да се приликом извођења радова наиђе на археолошки локалитет, а за који

се препоставља да има статус културног добра, инвеститор је дужан да о томе обавјести Републички завод за заштиту културно – историјског и природног насљеђа и предузме све мјере да се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица.

- Иста мјера се односи и на случај да се пронађе природно добро које је геолошко-палеонтолошког или минеролошко-петрографског поријекла.

3.2.10. Мјере које се предузимају у инцидентним ситуацијама: За вријеме изградње: - Извођач радова је дужан да изради План интервенције у случају истицања горива и

мазива, који подразумијева израду програма хитног чишћења у случају непредвиђеног истицања или цурења горива, уља хемикалија или других отровних супстанци, а План треба да садржи сљедеће:

o Тимове за реаговање у случају истицања са јасно дефинисаним дужностима и одговорностима.

o Обуку чланова тима за реаговање у случају истицања о превенцији истицања и мјерама чишћења и руковање са отровним супстанцама.

o Успостављање процеса извјештавања о истицању који укључује обезбјеђивање информација надлежним органима.

o Чување и одржавање опреме (материјала за апсорбирање, јастучића за упијање, пумпи, канти и резервоара за сакупљање, полуге и конопци), за реаговање у случају истицања и извора за зону пројекта заснованих на типовима истицања, која би се потенцијално могла десити.

o Процјена подручја и операције са високим потенцијалом за истицање документовањем карактеристика и количина уља, горива и хемикалија, које се користе и складиште, фреквентност испорука, методе руковања, близину токова и површинских вода.

o Идентификовати процедуре за сигурно отклањање и одстрањивање загађених површина.

o Протокол за информисање јавности, када се појави озбиљно истицање и које се процедуре морају подузети да би се избјегли ризици по здравље и сигурност људи.

12

У току експлоатације:

- Уколико дође до инцидентног изливања нафте и нафтних деривата из цистерни, при транспорту на аутопуту, потребно је предузети сљедеће мјере заштите:

o Затварање оштећених цистерни.

o Хватање загађујуће материје која истиче.

o Препумпавање преосталих количина из оштећених цистерни.

o Израду ровова за сакупљање истеклих загађивача.

o Одстрањивање површински сакупљених загађивача, као и замјену натопљеног тла и његово депоновање на погодну локацију.

o Црпљење загађене подземне воде из постојећих бунара у близини мјеста акцидентног изливања.

- У случају изливања већих количина нафте и нафтних деривата и њиховог продирања у земљиште и подземне воде, потребно је предузети сљедеће мјере заштите:

o Посипање угрожених површина земљишта сорбентом (средством који се користи за ефикасно прикупљање просутих масти и уља процесом апсорпције), који се након упијања изливеног уља покупи и односи на прераду или збрињавање.

o Скидање контаминираних слојева земље и насипање неконтаминираном земљом.

- У случају паљења нафте и нафтних деривата гашење вршити сувим прахом и халонима, угљен диоксидом или пјеном, а вода не смије да се користи за гашење оваквих пожара, осим за хлађење других цистерни које нису захваћене пожаром, а налазе се у непосредној близини.

- Уколико дође до несрећа са возилима која носе опасни терет у прашкастом или грануластом стању, зауставља се саобраћај и упућује се захтјев специјализованој служби која треба да обави операцију уклањања опасног терета и санацију коловоза, а расути прашкасти или гранулисани материјал се мора уклонити са коловоза искључиво механичким путем (враћањем у нову прикладну амбалажу, чишћењем, усисавањем), без испирања водом.

- Уколико дође до несрећа са возилима са течним опасним материјама, одмах се зауставља саобраћај и ангажују специјализоване екипе за санацију штете, а просута материја се уклања са коловоза посебним сорбентима, те уколико је течност доспјела ван профила и загадила тло, санација се врши његовим уклањањем.

- Све материје прикупљене на овај начин третирају се према посебним поступцима регенерације или се депонују на за такве материје предвиђеним одлагалиштима.

3.2.11. Мјере након затварања комплекса - Локацију постројења вратити у задовољавајуће стање, уклонити сав материјал и терен

локације потпуно рекултивисати (затравнити, нанијети слој хумуса и озеленити предметну површину.

- Извршити озелењавање кориштених површина на локацији. 3.3. Одговорно лице је дужно да предузме и остале активности и мјере за смањење утицаја на животну средину из предметног комплекса, а које су наведене у Доказима уз захтјев за издавање еколошке дозволе израђених у јануару 2014. године.

13

4. Приликом рада постројења не смију се прекорачити граничне вриједности за загађујуће материје и то:

4.1. Вриједности квалитета ваздуха морају бити усклађене са граничним вриједностима нивоа загађујућих материја у ваздуху утврђене Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Српске, број 124/12).

4.2. Дозвољени нивои вањске буке према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. лист СРБиХ, бр. 46/89):

Подручје (зона)

Намјена подручја

Највиши дозвољени ниво вањске буке (dBA)

Еквивалентни нивои

Вршни нивои

дан ноћ L10 L1

I Болничко, љечилишно 45 40 55 60

II Туристичко, рекреацијска, опоравилишно

50 40 60 65

III Чисто стамбено, васпитно-образовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреацијске површине

55 45 65 70

IV Трговачко, пословно, стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта

60 50 70 75

V Пословно, управно, трговачко, занатско, сервисно (комунални сервис)

65 60 75 80

VI Индустријско, складишно, сервисно и саобраћајно без станова

70 70 80 85

Дјеловање буке изван локације постројења не смије да прелази дозвољену

границу за одређену зону.

4.3. Граничне вриједности за квалитет воде у складу са чл. 19. табела 1. Правилника о условима за испуштање отпадних вода у јавну канализацију („Службени гласник Републике Српске“, број 44/01):

ПАРАМЕТАР Граничне вриједности

Температура 0C 40

pH 6,5-9,5

утрошак KMnO4

Талог након 0,5 часова таложења 5

Укупне суспендоване материје (g/m3) 500

Електропроводљивост µS/cm 400 - 600

Нитрати (g/ m3)

14

Нитрити (mg/ m3) 10

Укупни фосфор (mg/ m3) 5

Амонијачни азот (g/m3) 40

Манган (mg/m3) 500

Детерџенти (mg/m3) 1000

Олово (mg/ m3) 500

Кадмијум (mg/ m3) 50

Арсен (mg/m3) 100

Укупни хром (mg/m3) 200

Сулфати (g/m3) 200

4.4. Граничне вриједности за квалитет воде, у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Службени гласник РепубликеСрпске, 44/01):

Редни број

Параметар Јединица мере Гранична вредност

1. Температура воде °C 30

2. pH 6,5-9,0

3. Алкалитет mg. CaCO3/l -

4. Електропроводљивост S/cm -

5. Остатак испарења-укупни mg/l -

6. Остатак-нефилтрабилни mg/l 35

7. Остатак-филтрабилни mg/l -

8. Суспендоване материје по Imhoff-u ml taloga/l 0,5

9. Растворени кисеоник mg/l

% засићења -

10. HPK mg/l 125

11. BPK5 mg/l 25

12. Амонијачни азот mg/l 10

Амонијак mg/l -

13. Нитритни азот mg/l 1

14. Нитратни азот mg/l 10

15. Укупни азот mg/l 15

16. Укупни фосфор mg/l 3

17. Масти и уља mg/l -

18. Гвожђе mg/l 2 000

19. Кадмијум mg/l 10

20. Манган mg/l 500

21. Никл mg/l 10

22. Олово mg/l 10

15

23. Укупни хром mg/l 100

24. Цинк mg/l 1 000

Параметри и класе квалитета површинских вода:

Параметар

Класа квалитета површинских вода

I II III IV V

pH – вриједност 6,88,5 6,88,8 6,5-9,0 6,59,5 <6,5;>9,5

Алкалитет, као CaCO3 g/m³ >175 175-150 150-100 100-50 <50

Укупна тврдоћа, као CaCO3, g/m³ >160 160-140 140-100 100-70 <70

Електропроводљивост, μS/cm <400 400-600 600-800 800-1500 >1500

Укупне чврсте материје, g/m³ <300 300-350 350-450 450-600 >600

Укупне сусп.материје, g/m³ <2 2-5 5-10 10-15 >15

Растворени кисеоник, g/m³ >7 7-6 6-4 4-3 <3

Засићеност кисеоником, % 80-100 80-70 70-50 50-20 <20

Презасићеност кисеоником 110-120 120-130 130-150 >150

БПК5 при 20C, g O2/m³ <2 2-4 4-7 7-15 >15

ХПК из KMnO4 , g O2/m³ <6 6-10 10-15 15-30 >30

Амонијачни азот, g/m³ <0,1 0,1-0,2 0,2-0,4 0,4-1,0 >1,0

Нитритни азот, g/m³ <0,01 0,01-0,03 0,03-0,05 0,05-0,2 >0,2

Нитратни азот, g/m³ <1 1-6 6-12 12-30 >30

Фосфор, g/m³ <0,01 0,01-0,03 0,03-0,05 0,05-0,1 >0,1

PAH, mg/m³ <0,1 0,1-0,2 0,1-0,2 0,2-0,5 >0,5

PCBs, mg/m³ <0,01 <0,02 0,02-0,04 0,04-0,06 >0,06

Фенолни индекс, mg/m³ <1 1-3 3-5 5-10 >10

Минерална уља, mg/m³ <10 10-20 20-50 50-100 >100

Детерџенти, mg/m³ <100 100-200 200-300 300-500 >500

Гвожђе, mg/m³ <100 100-200 200-500 500-1000 >1000

Манган, mg/m³ <50 50-100 100-200 200-400 >400

Олово, mg/m³ <0,1 0,1-0,5 0,5-2 2-5 >5

Кадијум, mg/m³ - 0,05-1 1-2 2-5 >5

Арсен, mg/m³ <10 10-20 20-40 50-70 >70

Укупни хром, mg/m³ <5 5-15 15-30 30-50 >50

Сулфатиi, g/m³ <50 50-75 75-100 100-150 >150

Хлориди, g/m³ <20 20-40 40-100 100-200 >200

Флуориди, g/m³ <0,5 0,5-0,7 0,7-1,0 1,0-1,7 >1,7

Укупни колиформи, N/100ml <50 50-5000 5*103-5*104

5*104-5*105

>105

5. Мониторинг

16

5.1. Одговорно лице постројења дужно је проводити мониторинг загађујућих материја на сљедећи начин:

У току изградње: - Контролисати начин на који се транспортује материјал, у смислу спречавања његовог

расипања. - Вршити контролу интензитета буке на радилишту, код најближих стамбених објекта,

једном мјесечно, по притужбама или по налогу инспекције. - Вршити контролу квалитета ваздуха на или у близини радилишта, једанпут мјесечно,

по притужбама или по налогу инспекције. - Вршити контролу воде и земљишта у близини радилишта у зони водотокова, у току

извођења радова једанпут мјесечно, по притужбама или по налогу инспекције. - Контрололисати уништење усјева, дрвећа, ливада, током испоруке материјала и на

притужбе грађана. - Контролисати налазишта културно – историјских споменика, током извођења радова.

У току експлоатације:

Мониторинг квалитета вода:

Предмет мониторинга

Параметар који се осматра

Мјесто вршења мониторинга

Вријеме и начин вршења мониторинга

Квалитет воде на излазу из мастолова

Физичко - хемијски и биолошки параметри (основни показатељи квалитета воде) масти и уља, тешки метали (Zn, Cd, Pb, Hg) у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл.гл. РС, 44/01)

Из ревизионог шахта свих мастолова дуж трасе аутопута

Четири пута у току календарске године по више узорока дуж дионице по члану 27. и 32. Правилника, у случају инцидентних ситуација или по налогу инспектора

Квалитет воде површинских токова који се налазе у близини аутопута

Физичко - хемијски и биолошки параметри (основни показатељи квалитета воде)

Из токова ријека Црквена, Лишња,Укрина, Врбас, Илова и Босна

Једанпут у току календарске године по један узорак из сваког водотока, у случају инцидентних ситуација или по налогу инспектора

17

Мониторинг ваздуха

Предмет мониторинга

Параметар који се осматра

Мјесто вршења мониторинга

Вријеме и начин вршења мониторинга

Квалитет ваздуха

Основни параметри загађујућих материја у ваздуху у складу са Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха

Мјерење вршити на двије мјерне тачке дуж дионице у близини већих насељених мјеста

Једанпут годишње за све параметре квалитета ваздуха, у континуитету од седам дана (до успостављања републичке мреже за мониторинг ваздуха у Републици Српској), у случају инцидентних ситуација или по налогу инспектора, а два пута годишње концентрације УЛЧ, по притужби грађана или по налогу инспектора

Мониторинг буке

Предмет мониторинга

Параметар који се осматра

Мјесто вршења мониторинга

Вријеме и начин вршења мониторинга

Емисија буке Интензитет нивоа буке

Код насеља испред којих су постављени заштитни панели од буке У осталим насељеним мјестима код којих нису постављени заштитни панели од буке

У току прве године експлоатације аутопута континуирано мјерење од 24 сата два пута годишње (љетни и зимски период), а према резултатима ових мјерења предузети евентуалне додатне мјере заштите од буке и извршити поновна мјерења (у случају потребе) По притужби грађана или по налогу инспектора

18

Мониторинг земљишта

Предмет мониторинга

Параметар који се осматра

Мјесто вршења мониторинга

Вријеме и начин вршења мониторинга

Квалитет земљишта

Концентрација тешких метала у земљишту

Пољопривредно земљиште у околини аутопута на пет локација равномјерно распоређених дуж дионице аутопута

Узимање узорака и анализа једанпут годишње или у случају инцидента

Мониторинг флоре и фауне

Предмет мониторинга

Параметар који се

осматра

Мјесто вршења

мониторинга

Вријеме и начин

вршења мониторинга

Разлог због чега се врши мониторинг

одређеног параметра

Флора

Дуж цијеле трасе аутопута утврдити промјене у односу на утврђено стање прије изградње

Да се утврди утицај изградње аутопута на стање флоре

Фауна

У току експлоатације пратити прелаз средњих и крупних сисаваца преко аутопута методом инфрацрвених сензора. У случају инцидента утврдити утицај на фауну околног земљишта (водотока() у близини инцидентне ситуације

Дивљач и ловство

У току експлоатације пратити учесталост и дистрибуцију страдалих животиња

5.2. Инвеститор је дужан мониторинг вршити путем овлашћене институције, а извјештаје о извршеном мјерењу достављати надлежном еколошком инспектору. 5.3. Инвеститор је дужан без одлагања пријавити надлежном органу сваку случајну или непредвиђену незгоду или акцидент који значајно утиче на животну средину. 5.4. Одговорно лице постројења дужно је поступати по члану 8. Правилника о методологији и начину вођења регистра постројења и загађивача (Службени гласник Републике Српске, број 92/07) и о томе извјештавати Министарство. 6. Саставни дио овог рјешења чине «Докази уз захтјев за издавање еколошке дозволе» израђени од овлашћене институције „ТЕХНИЧКО ЕКОЛОШКИ ЗАВОД“ д.о.о. Бања Лука.

19

7. Накнада за издавање еколошке дозволе обрачуната је и уплаћена у износу од 150,00 КМ. 8. Еколошка дозвола се издаје на период од пет година.

О б р а з л о ж е њ е

Дана 02.10.2013. године Инвеститор «АУТОПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ» Бања Лука поднио је Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију захтјев за издавање еколошке дозволе за аутопут Бања Лука – Добој, на територији општина Лакташи, Прњавор, Дервента и Добој. Захтјев је употпуњен дана 14.02.2014. године.

У складу с одредбом члана 85. Закона о заштити животне средине, уз захтјев су приложени Докази, које је према истој одредби израђени од „ТЕХНИЧКО ЕКОЛОШКИ ЗАВОД“ д.о.о. Бања Лука, институције овлашћене од овог Министарства за обављање дјелатности из области заштите животне средине.

Докази поднијети уз захтјев садрже елементе које прописује члан 85. став 1. Закона о заштити животне средине.

Као што је наведено, захтјев је поднешен за аутопут Бања Лука – Добој, укупне дужине 71.912,51 m, чија су пројектна рјешења у потпуности поштовала захтјеве Правилника о условима које јавни путеви изван насеља и њихови елементи морају да испуњавају са гледишта безбједности саобраћаја. У оквиру варијантног рјешења аутопута заступљен је велики број објакта (мостови, тунели, вијадукти, надвожњаци, пропусти). У Доказима се наводи да је почетна тачка трасе површинска раскрсница којом је предметни аутопут повезан са магистралним путем М-16 (Бања Лука – Градишка).Крајња тачка предметног аутопута је денивелисана раскрсница „Јоховац“ којом се предметни аутопут повезује са магистралним путем М-17 (Добој – Модрича). Поред овог рјешења пројектована је и денивелисана раскрсница „Шешлије“ којом се предметни пут повезује на аутопут на коридору Vc.

Надаље, у Доказима се наводи да је одводња и водозаштита обрађена у више

засебних пројеката који су груписани по мапама и за сваку дионицу посебно. За процес рада (изградњу и експлотацију) потребно је обезбиједити сљедеће сировне и енергенте електричнна енергија, нафта и њени деривати и технички гасови, камени материјали, бетон и посипни материјал.

У Доказима се наводи да се у току изградње и експлоатације предметног аутопута могу јавити одређени утицаји на животну средину, али се исти могу свести у дозвољене границе примјеном одговарајућих мјера које су и наложене овим рјешењем. Извори емисија и мјере за спречавање утицаја на животну средину су: Утицаји на воде утоку изградње: - Грађевински радови - могу изазвати поремећаје природних праваца прихрањивања, - Просипања или акцидентна излијевањанафтних деривата, одбацивање моторних уља

и сл. - Неконтролирано депоновање ископаног материјала,

20

- Смјештај база за механизацију или асфалтних база у близини површинских и подземних вода.

- Неконтролисана одводња санитарних вода на мјестима база за смјештај радника, - Инцидентна загађења у случајевима саобраћајних удеса возила, која транспортују

нафтне деривате и друге опасне материје.

- Засипање/затрпавање корита водотока грађевинским материјалом усљед непажње извођача

- Кориштења неприкладних материјала за грађење. Извори емисија загађења воде у току експлоатације: У фази редовне експлоатације пута логично је очекивати да ће загађење вода првенствено бити посљедица сљедећих процеса: - Процуривање горива, уља и мазива - Таложење издувних гасова, - Хабање гума, - Деструкција каросерије и процјеђивање терета, - Просипање терета, - Одбацивање органских и неорганских отпадака, - Таложење из атмосфере, - Доношење вјетром, - Развејавање усљед проласка возила. Извори емисија загађења ваздуха у току изградње и у току експлоатације: - Издувни гасови из камиона и механизације која ће бити ангажована на изградњи

аутопута, - Градилишта, транспотни путеви приликом проласка камиона и механизације са којих је

могуће расејавање емисијалебдећих честица, - Привремене депоније камених агрегата, расејавањелебдећих честица приликом

манипулације или вјетром. Идентификовани су сљедећи извори емисија загађењаземљишта у току изградње: - Деструкција односно трајни губитак земљишта, - Немогућавање приступности парцелама пољопривредног земљишта. - Деградација земљишта (ерозија, сабијање, водолежност, депоније, градилишта,

складишта, позајмишта, исл.), - Контаминација земљишта (просипање уља, мазива и горива). Идентификовани су сљедећи извори емисија загађења земљишта у току експлоатације: - Загађење од површинских вода са коловоза, - Таложење издувних гасова, - Одбацивање органских и неорганских отпадака, - Просипање терета, - Таложење из атмосфере, - Доношење вјетром, - Развијавање усљед кретања возила.

21

Идентификовани су сљедећи извори буке у току изградње: довоз сировина, извођење припремних радова као и радова на изградњи кориштењем грађевинске механизације, присуство већег броја радника и машина на одређеној локацији, и сл. Једини извор буке у току експлоатације су мотори возила који ће се кретати и користити предметни аутопут.

У Закључку Доказа наводи се на предметној локацији угрожавање квалитета животне средине, које може настати као посљедица функционисања предметних објеката, може свести на дозвољену мјеру уз поштовање мјера заштите животне средине, наведених у овом рјешењу.

Надаље, у складу с одредбом члана 85. Закона о заштити животне средине у дневном листу «Независне новине», дана 09.11.2013. године објављено је обавјештење о поднесеном захтјеву за издавање еколошке дозволе, а документација је достављена општинама Лакташи, Прњавор и Дервента и граду Добој, дана 06.11.2013. године, ради увида заинтересоване јавности.

У Законом одређеном року а ни до дана одлучивања није било примједби

заинтересоване јавности на поднешени захтјев и документацију, нити су општине Прњавор и Дервента и град Добој имали примједби на овај пројекат, према мишљењима број 04-360.2-56/13 од 18.12.2013. године од општине Прњавор, број 07-36-156/13 од 09.12.2013. године од општине Дервента и број 07- 37-24-1210/13 од 19.12.2013. године од града Добој. У Законом одређеном року, дана 16.12.2013. године, мишљење број 05-37-41/13 на документацију су достављене од општине.

Примједбе општине Лакташи гласе:

- Предметним елеборатом нису идентификована изворишта воде, која се користе за пиће, а која се налазе у зонама утицаја планираног аутопута, као ни мјере заштите истих;

- Нису дефинисане зоне са нивоима заштите подземних и текућих вода дуж трасе аутопута, које би биле смјернице за пројектовање одводње, јер предложеним мјерама заштите вода у току експлоатације није јасно дефинисано да ли сви испусти атмосферске воде са трасе аутопута завршавају у системима за третман и пречишћавање или је само на појединим мјестима предвиђен третман, а није дат ни технички опис тих система, односно њихов садржај у смислу опремљености уређајима и објектима за третман отпадне воде (врста сепаратора, лагуна, филтерска поља и сл.);

- У елаборату се спомињу мјере заштите земљишта везане за агрозоне, иако елаборатом нису дефинисане агрозоне дуж трасе, што је неопходно учинити, нарочито због прописивања: конкретних мјера заштите земљишта, начина одводње са аутопута и мјера за спречавање негативних промјена хидролошких условаземљишта, на конкретним локацијама дуж трасе аутопута;

- Није извршен мониторинг текућих вода, тј, мјерење „нултог“ стања ријека, које ће бити под директним утицајем аутопута након изградње;

- Мониторинг план праћења стања површинских вода у току експлоатације није обухватио ријеку Црквена, иако је траса сутопута у контакту са њом у дужини од око 10km;

22

- Нису дефинисане смјернице за пројектовање заштите становништва од буке, нити су дефинисане локације на којима се очекује прекогранична изложеност буци и гдје је потребно изградити заштитне баријере;

- Предметним елеборатом нису дефинисане мјере заштите животне средине од загађења која ће настајати на локацијама пратећих услужних објеката, нити је назначено да ће исте бити прописане другим процедурама;

- Мјере за управљање отпадом у току експлоатације су недовољне и уопштене; - У елеборату није наведена тачна локација надземног екодукта, тзв. „зеленог моста“ а

сматрамо да није прихватљива изградња само једног екодукта на траси дугачкој око 72 km, и да је потребно поставити нај мање два таква прелаза за дивље животиње;

- Мишљења смо да је мониторинг план у току експлоатације презахтјеван, односно буку није потребно редовно (једном годишње) мјерити, већ да је довољно у току прве године екесплоатације извршити серију мјерења на критичним локацијама и на основу резултата предузети одговарајуће додатне мјере заштите; наредна мјерења потребно је извршити када дође до значајнијег повећања промета, а нарочито није неопходно вршитистална мјерења на локацијама гдје су већ постављени заштитни зидови, као што је предвиђено;

- Претходно мишљење и приједлози односе се и на предложено редовно (једном годишње) мјерење квалитета ваздуха, а нарочито из разлога што се стварни утицај саобраћаја на аутопуту, на квалитет ваздуха неког подручја, може процијенити само сложеним поступком, који представља комбинацију кориштења специјалних рачунарских програма и експертске процјене, док се предложеним мјерењима квалитета ваздуха може утврдити утицај на квалитет ваздуха само у уском појасу уз трасу аутопута;

- Елаборатом нису евидентиране промјене које ће настати изградњом аутопута, а које се односе на становнишптво и природу, као што је: број расељених лица, број срушених објеката, површине и категорије земљишта, које ће трајно промјенити намјену;

- Напомињемо, да је СО – е Лакташи, на захтјев ЈП „Аутопутеви РС“, дана 29.11.2012. године, донијела Одлуку о приступању изради измјене и допуне „Плана парцелације и урбанистичко – техничких услова за изградњу аутопута Бања Лука – Добој, дионица Лакташи“ и да је предметни поступак у току, а доношењем овог планског документа могуће су битне промјене, које могу утицати и на садржај предметног елебората у обухвату измјене;

У складу са достављеним примједбама, Министарство је затражило употпуну

документације са прецизном допуном, што је и учињено достављањем Допуне Доказа дана 14.02.1014. године.

Одговори на примједбе гласе:

- У допуњеној верзији Доказа (јануар 2014. године) који су саставни дио овог рјешења утврђена су изворишта која се налазе дуж предметне трасе, у склопу тачке 5.4.1. Изворишта воде на траси аутопута, док су у тачки 7.3 Мјере за спречавање и смањење емисија у водотокове, допуњене мјерама заштите истих;

- Проблематика везана за пројектовање одводње, дефинисање локација уградње водозаштитних грађевина са карактеристикама истих обрађена је у Доказима, у склопу тачке 2.2. са табелом у којој су дефинисане тачне стационаже на којима ће се налазити поједине грађевине водозаштите у Прилогу Доказа;

23

- У тачки 5.1.1. Доказа датесу еколошке карте ограничења (агрозоне); - Извршена су мјерења квалитета вода а у тачки 5.12.3. приказани су добијени

резултати; - Уврштено је праћење стања ријеке Црквена у мониторинг план. - Дефинисане су смјернице за пројектовање заштите од буке у тачки 2.3. Доказа. - У склопу тачке 2.4. Доказа дат је детаљан опис пратећих услужних објеката дуж

цијеле трасе, а у тачки 7.2 дате се мјере заштите животне средине за исте. - Мјере за управљање отпадом су допуњене у тачки 7.2. као и План управљања

отпадом; - Утврђена је тачна локација два надземна екодукта у тачки 5.8. Доказа; - Извршена је корекција мониторинга буке у тачки 8. Доказа; - Дефинисан је и дјелимично коригован мониторинг квалитета ваздуха у тачки 8.

Доказа; - Подаци о експропријацији су обрађени у склопу тачке 5.11. мада експропријација

није предмет овог поступка;

У складу са наведеном допуном Доказа извршено је прецизирање мјера наложених овим рјешењем.

Цијенећи да су докази израђени у складу са одредбама члана 85. Закона о заштити животне средине, те да је извршена корекција документације у складу са достављеним примједбама, Министарство је на основу члана 90. Закона о заштити животне средине одлучило као у диспозитиву рјешења.

Накнада у износу од 150,00 КМ наплаћена је у складу Законом о

административним таксама (Службени гласник Републике Српске, број 100/11). Ово рјешење је коначно у управном поступку, те против њега није допуштена

жалба, али се може покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Бањој Луци у року од 30 дана од пријема овог рјешења. Тужба се предаје у два истовјетна примјерка таксирана са 100 КМ судске таксе непосредно Суду или му се препоручено шаље поштом.

Уз тужбу се прилаже ово рјешење у оригиналу или препису. МИНИСТАР Сребренка Голић Достављено:

1. «АУТОПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ» Бања Лука 2. Одјељењу за просторно ... Лакташи 3. Одјељење за просторно ... Прњавор 4. Одјељењу за просторно ... Дервента 5. Одјељењу за стамбено ... Добој 6. Републичком еколошком инспектору 7. Евиденцији 8. а/а