у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, деЦемБар 2013.

стр. 13-15

Еги­пат­же­ли­да­га­Ру­си­ја­шти­ти­од­Аме­ри­ке стр. 8-9

Марк Вој но вич, срп ски хе рој Цр ног мо ра

Ср­би­ја­че­ка­ру­бљу стр. 20-21

Ам ба са дор Ре пу бли ке Ср би је у Ру си ји Сла вен ко Тер зић

Об на вља ње вој них кон та ка та Ру си је и Ср би јеМи ни стри од бра не Ру си је и Ср би је, Сер геј Шој гу и Не бој ша Ро дић, пот пи са ли су 13. но вем бра у Бе о гра ду ме ђу вла дин спо ра зум на чи јим осно ва ма ће се у на ред ним де це ни ја ма за сни ва ти вој на са рад ња из ме ђу Ру си је и Ср би је

ФО

ТО

: kr

e m

lin

.ru

ФО

ТО

: Ва

ди

м С

а В

иц

ки

2

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

До да так „Ср би ја и Ру си ја“ фи нан си ра и уре ђу је ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ (Мо сква, Ру си ја).

Срп ска ре дак ци ја „Rus sia Beyond the He a dli­nes“ (RBTH), ме ђу на род ног про јек та „Ро сиј­ске га зе те“, (1) уре ђу је Ин тер нет стра ни цу http://ru ska rec.ru, (2) уре ђу је и из да је штам­па ни до да так „Ру ска реч“ у „По ли ти ци“ и (3) уре ђу је штам па ни до да так „Ру си ја и Ср би ја“ у „Ге о по ли ти ци“.

АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КОпред сед ник ре дак циј ског са ве та ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ПА ВЕЛ НEГО И ЦАге не рал ни ди рек тор ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИНглав ни уред ник ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВиз да вач и ди рек тор RBTHПА ВЕЛ ГО ЛУБглав ни уред ник до да та ка RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ генерални продуцентНИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋго сту ју ћи уред ник срп ске ре дак ци је RBTHИРИ НА РЕ ШЕ ТО ВАвеб­уред ник срп ске ре дак ци је RBTH МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, РУжИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕжЕВИЋпреводиоциАН ДРЕЈ ШИ МАР СКИглав ни ди зај нерАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВди рек тор фо то гра фи јеНИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВфо то гра фи јеЈУ ЛИ ЈА ГО ЛИ КО ВАди рек тор оде ље ња за мар ке тинг и огла ша ва ње ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА асистенти

Ин тер нет стра ни ца: ru ska rec.ru * Елек трон ска по шта: edi tor @ru ska rec.ru * Те ле фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре са: Ул. Прав ды 24, д. 2, Мо сква 125993, Рос сия

© 2013 СВА ПРА ВА ЗА ДР жА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“

Тек сто ви из ру бри ке „По гле ди“ овог до дат ка иза бра ни су да пред ста ве ра зна ста но ви шта и не од ра жа ва ју ну жно ста но ви ште уред ни ка про јек та RBTH или ли ста „Ро сиј ска га зе та“. Мо ли мо Вас да ша ље те пи сма и ко мен та ре уред ни ку на edi tor @ru ska rec.ru.

ЛИ КОВ НО­ГРА ФИЧ КА ОБ РА ДА: „ГЕ О ПО ЛИ ТИ КА ПРЕСС“

Ру си ја по ку ша ва да спре чи гло ри фи ка ци ју на ци зма

07ПОЛИТИКА И ДРУШТВО

садржај

Ан дреј Ру бљов, тво рац ли ко ва не бе ске хар мо ни је

Нео бич ни бо го тра жи тељ у во зу Мо сква- -Пе ту шки

Зе мља бли ста вих че лич них оштри ца

О та јан стве ном сми слу спо ме ни ка Је го ру Гај да ру

Шта зна чи ка да Аме ри кан ци ка жу да је Пу тин „нај моћ ни ји на све ту“?

Ту-95, нај буч ни ји сим бол Хлад ног ра та

24

26

2816

18

22

Фуд бал на пе ску: ру ски мом ци са пла же осва ја ју свет

34СПОРТ

КУЛТУРА

ПУТОВАЊАПОГЛЕДИ

НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Преузмите нову верзију бесплатно

twitter.com/ruskarec

facebook.com/ruskarecПрилог на енглеском

Реклам

а Новости из Русије којеможете увек понети са собом Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

RBTH for iPad

По ли тич ки ислам по стао део ру ске ствар но сти

10

3

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.мЕСЕц У СЛИКАмА

Же на по ла же цве ће ис пред ула за у ме ђу на род ни аеро дром „ка зањ“ у спо мен пут ни ка по ги ну лих при ли ком не у спе шног при зе мље ња пут нич ког ави о на „Бо инг 737“ ком па ни је „та тар стан“.

Не оба зи ру ћи се на снег, ки шу и хлад но ћу, љу ди сто је у ре ду да уђу на из ло жбу „мо ја исто ри ја: ро ма но ви“, упри ли че ној по во дом обе ле жа ва ња 400-го ди шњи це ди на сти је ро ма но вих на ма ње жном тр гу у цен тру мо скве. из ло жба об у хва та тро ди мен зи о нал не ин ста ла ци је, ани ми ра не ко ла же и ин тер ак тив ни са др жај.

НоВемБар2013.

ауто бус на пу ту у око ли ни ана ди ра, глав ног гра да Чу кот ског ауто ном ног окру га. днев на тем пе ра ту ра у ана ди ру из но си ла -18 сте пе ни, а у то ку но ћи -20 сте пе ни Цел зи ју са.

НоВемБар2013.

му зи ча ри ста ро се де лач ке ет нич ке гру пе Нив ха у на род ној но шњи по ди жу тра ди ци о нал ни му зич ки ин стру мент „кал ни“ по во дом до че ка олим пиј ског пла ме на на аеро дро му у ју жно- -са ха лин ску, гра ду на ру ском остр ву са ха лин у ти хом оке а ну, 7309 km ис точ но од мо скве.

ФО

ТО

: иТ

аР

-Та

СС

, 18

. нО

Ве

м б

аР

20

13.

ФО

ТО

: кО

н С

Та

н Т

ин

Ча

ла

бО

В /

Ри

а „

нО

ВО

СТ

и“,

17.

нО

Ве

м б

аР

20

13.

ФО

ТО

: AF

P /

eA

st

ne

ws

, 14

. Ок

ТО

ба

Р 2

013

.Ф

О Т

О: A

FP

/ e

As

t n

ew

s,

14. н

О В

ем

ба

Р 2

013

.

4

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Ју риј Га ври лов

Ми ни стри од бра не Ру си је и Ср би­је, Сер геј Шој гу и Не бој ша Ро дић, пот пи са ли су 13. но вем бра у Бе о­гра ду ме ђу вла дин спо ра зум на чи­јим осно ва ма ће се у на ред ним де­це ни ја ма за сни ва ти вој на са рад ња из ме ђу Ру си је и Ср би је. То је пр ви та кав до ку мент пот пи сан по сле го­то во два де сет го ди на и на кон пе ри­о да у ко ме је са рад ња две ју зе ма ља би ла на „не при стој но ни ском ни­воу“, ка ко се Шој гу из ра зио. Шта овај до ку мент зна чи за Ср би ју и ње­не ору жа не сна ге и шта мо же би ти сле де ћи ко рак?

Oснов ни прин ци пи на ко ји ма ће се у на ред ним де це ни ја­ма за сни ва ти вој на са рад ња из ме ђу Ру си је и Ср би је де­фи ни са ни су ме ђу вла ди ним спо ра зу мом ко ји су у Бе о гра­

ду пот пи са ли ми ни стри од бра на две ју зе ма ља Сер геј Шој гу и Не бој ша Ро дић.Тим до ку мен том је вој на са рад ња Ру си је и Ср би је по диг ну та на но ви, са вре ме ни ни во. По ред то га, знат но је про ши ре на сфе ра вој них кон та ка та. Ра ни је су они би ли про пи са ни до го во ри ма ста рим го­то во два де сет го ди на, с тим што је та да парт нер Ру си је би ла Са ве зна Ре пу бли ка Ју го сла ви ја.Шој гу је у су сре ту са пре ми је ром Ср би је Иви цом Да чи ћем ре као да је спо ра зум о

вој ној са рад њи са мо је дан од до ку ме на­та ко ји су при пре мље ни за по след њих не ко ли ко ме се ци.„Ми слим да ће мо у нај ско ри је вре ме мо­ћи да пот пи ше мо и спо ра зум о вој но тех­нич кој са рад њи. Та ко ђе је ва жан и спо ра­зум о за шти ти ин те лек ту ал не имо ви не. Он увек иде уз спо ра зум о вој но тех нич­кој са рад њи, исто као и спо ра зум о чу ва­њу тај не. До ду ше, на зив овог по след њег је не што дру га чи ји, али то је у су шти ни ње гов сми сао“, ре као је ми ни стар.Ства ра ју ћи прав ну осно ву за ре а ли за­ци ју бу ду ћих вој них и вој но тех нич ких про гра ма, ру ски и срп ски ге не ра ли ни су про пу сти ли при ли ку да раз мо тре и кон­крет не про јек те. Ни је тај на да је срп ска ар ми ја на о ру жа на пре све га ру ском бор­

политика и друштво

Об на вља ње вој них кон та ка та Ру си је и Ср би је по сле 20 го ди на

ФО

ТО

: Ва

ди

м С

а В

иц

ки

5

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

бе ном тех ни ком, али ту тех ни ку би тре­ба ло мо дер ни зо ва ти. По ред то га, Бе о град би же лео да ку пи од Ру си је но ви ар се нал. Вој не де ле га ци је ни су са оп шти ле о ко јим кон крет но си сте ми ма се ра ди, али ка ко са зна је до пи сник „Ро сиј ске га зе те“, срп­ској ар ми ји су по треб ни мо дер ни си сте­ми про тив ва зду шне од бра не за за шти ту ва жних вој них и ин ду стриј ских обје ка та од ва зду шних уда ра, а ру ске ра ке те С­300 и (у пер спек ти ви) С­400 су нај бо ље на­о ру жа ње те вр сте ко је се мо же на ћи на тр жи шту. Ме ђу тим, ти си сте ми су ве о ма ску пи и Бе о град би же лео да их ку пи на кре дит. Са мо је пи та ње хо ће ли Мо сква одо бри ти тај кре дит парт не ри ма, а о то ме не од лу чу је Шој гу.Пла ћа ње мо же би ти про блем и у слу ча ју ку по ви не ави о на. Пре ма не ким ин фор­ма ци ја ма, срп ско рат но ва зду хо плов ство би же ле ло да на ба ви лов це МиГ­29М и да у ру ским вој ним фа бри ка ма мо дер ни зу­је бор бе ни ави он „Су пер Га леб“ до ма ће про из вод ње. Мо сква је спрем на да раз­мо три и то пи та ње, као и фи нан си ра ње од го ва ра ју ћих уго во ра.У ру ско­срп ским од но си ма по сто је обла­сти у ко ји ма са рад ња већ до но си кон­крет не ре зул та те. То је, на при мер, ху ма­ни тар ни цен тар у Ни шу, ко ји је ство рен на ини ци ја ти ву Ру си је и уз ње ну по моћ.„То је оно што смо дав но за по че ли и што се по ка за ло као ефи ка сно за вре ме ве ли­ких по жа ра у Ср би ји и окол ним др жа ва­ма“, ре као је Шој гу.

Ми ни стар ни је пре ци зи рао да је упра во он, још као ми ни стар за ван ред не си ту а­ци је, учи нио мно го да се тај цен тар осну је. Ме ђу тим, Ср би то до бро пам те, као што пам те по моћ на ших ва тро га са ца и спа си­

ла ца. Још у ју лу про шле го ди не пред сед­ник Ср би је То ми слав Ни ко лић на гра дио је Сер ге ја Шој гуа Ор де ном срп ске за ста ве пр вог сте пе на, а ове не де ље је лич но уру­чио ту на гра ду ру ском ми ни стру.

срп ској ар ми ји су по треб ни мо дер ни си сте ми про тив ва зду шне од бра не за за шти ту ва жних вој них и ин ду стриј ских обје ка та од ва зду шних уда ра, а ру ске ра ке те с-300 и (у пер спек ти ви) с-400 су нај бо ље на о ру жа ње те вр сте ко је се мо же на ћи на тр жи шту

ФО

ТО

: Ва

ди

м С

а В

иц

ки

Пи ше: Је ка те ри на Ту ри ше ва

Пре го ди ну да на на од го вор ну ду­жност ми ни стра од бра не РФ сту пио је нај по пу лар ни ји ру ски ми ни стар, Сер геј Ка жу ге то вич Шој гу. По ми­шље њу ана ли ти ча ра и вој них екс­пе ра та, нај зна чај ни ји до га ђа ји у раз во ју Ору жа них сна га то ком про­те кле го ди не ти чу се од лу ка о уво ђе­њу пу ног жи вот ног ци клу са вој не тех ни ке, по вра ћа ју не за ко ни то про­да те вој не имо ви не, по ди за њу ни воа ква ли те та обу ке вој ске, као и раз вој вој не на у ке и обра зо ва ња.

Ше стог но вем бра се на вр­ши ло тач но го ди ну да­на от ка ко је Вла ди мир Пу тин раз ре шио ду­жно сти ми ни стра од­бра не Ана то ли ја Сер­

дју ко ва и на то ме сто по ста вио Сер ге ја Шој гуа. Као нај по пу лар ни ји и нај пре по­зна тљи ви ји ми ни стар у Ру си ји (пре ма ан ке ти ра њи ма гра ђа на), Шој гу је на ту ду жност био по ста вљен по сле крат ко­трај ног вр ше ња ду жно сти гу бер на то ра Мо сков ске Обла сти. Пре то га је ду ги низ го ди на био на че лу Ми ни стар ства за ван ред не си ту а ци је (МЧС), ко је је он и ство рио.

Шој гу о во по ста вље ње на ме сто ми ни стра од бра не од и гра ло се у кон тек сту скан­да ла ко ји је од јек нуо око фир ме „Обо­рон сер вис“, у ко ме су фи гу ри ра ли љу ди бли ски прет ход ном ми ни стру од бра не, та ко да се јед на од пр вих Шој гу о вих од лу­ка на ње го вој но вој ду жно сти од но си ла на по вра ћај Ми ни стар ству од бра не оних не крет ни на ко је су прет ход но би ле про­да те уз на ру ша ва ње за ко на. По ми шље њу екс пе ра та, Шој гу се да нас кон стант но за ла же за то да се Ми ни стар­ство од бра не осло бо ди од еко ном ских функ ци ја ко је за ово ми ни стар ство ни су свој стве не, као што је на при мер фор ми­ра ње це на.

Би ланс пр ве го ди не Сер ге ја Шој гуа као ми ни стра од бра не

6

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

„Ини ци ја ти ве ру ко вод ства Ми ни стар­ства од бра не за де ко мер ци ја ли за ци ју ар ми је пре све га има ју ан ти ко руп циј ски ка рак тер“, сма тра Па вел Верх њац ки, во­де ћи ана ли ти чар Цен тра за по ли тич ке ин фор ма ци је.Још јед но од Шој гу о вих до стиг ну ћа је сте уво ђе ње си сте ма уго во ра пу ног жи вот­ног ци клу са при ку по ви ни на о ру жа ња и вој не тех ни ке. Овај си стем под ра зу ме ва да пред у зе ће ко је је Ору жа ним сна га ма про да ло од ре ђе ни про из вод све вре ме пра ти овај про је кат од по чет ка из ра де до ути ли за ци је. Пре ма пла но ви ма вој ног ре со ра, прак тич но сва пред у зе ћа ОПК (од брам бе но­ин ду стриј ски ком плекс) мо ра ју да обез бе де пу ни жи вот ни ци клус про из ве де ног на о ру жа ња и вој не тех ни ке у на ред не три го ди не.Са до ла ском Шој гуа на ду жност ми ни­стра од бра не вој ни ре сор је об но вио прак су из не над них кон тро ла ру ске ар­ми је, ко је омо гу ћу ју објек тив ну про це­ну ни воа бор бе не го то во сти Ору жа них сна га и прет по став ке на чи на ре ша ва ња по сто је ћих про бле ма. Из не над на кон­тро ла пр ви пут је за 20 го ди на спро ве­

де на сре ди ном фе бру а ра ове го ди не у Цен трал ном вој ном окру гу, а за њом је усле ди ло још не ко ли ко слич них ме ра, рад њи и по сту па ка раз ли чи тог оби ма у оста лим вој ним окру зи ма. Екс пер ти сма тра ју да из не над не кон тро­ле у ру ској ар ми ји не по ма жу са мо да се са гле да ре ал на бор бе на го то вост Ору жа­них сна га и да се утвр ди те сно са деј ство из ме ђу свих њи хо вих еле ме на та, већ и да се при пад ни ци вој ске на свим ни во и ма на вик ну да мо мен тал но ре а гу ју на мо гу ће опа сно сти.„Оно што је нај о снов ни је за Ору жа не сна ге је сте спрем ност да се у би ло ком мо мен ту сту пи у бој. То ком про те кле го­

ди не у том сми слу би ло је ура ђе но ви ше не го то ком прет ход них де це ни ја“, из­ја вио је Вик тор За вар зин, пр ви за ме ник пред сед ни­ка Ко ми те та за од бра ну Др жав не ду ме.Још јед на но ви на ко ју је Шој гу увео као ми ни­стар од бра не од но си се на ини ци ја ти ву за ства ра ње та ко зва них на уч них че та, у чи јем са ста ву шеф вој­ног ре со ра же ли да ви ди та лен то ва не сту ден те ка­ко за јед но са на став ни ци­ма вр ше на уч но­тех нич ке ра до ве у ин те ре су вој ног ре со ра.У овом тре нут ку фор ми­ра не су већ две на уч не че­те, до кра ја го ди не тре ба да их бу де че ти ри. Прет­по ста вља се да ће на уч­не че те би ти при по је не струч ним пред у зе ћи ма од брам бе не ин ду стри је и на уч но­ис тра жи вач­ким ин сти ту ти ма.

По ста вља ње Сер ге ја Шој­гуа на ду жност ми ни стра

од бра не има ло је не ко ли ко па ра лел них ци ље ва, сма тра ју екс пер ти Цен тра за по­ли тич ке ин фор ма ци је. Си ту а ци ја у ко­јој се кра јем 2012. на шао ре сор од бра не зах те ва ла је хит не ме ре за ста би ли за ци ју ста ња и то ком про те кле го ди не ми ни стру је по шло за ру ком да ре гу ли ше си стем ски при ступ ра ду, као и да са ста ви пре ци зни план по сту па ка за ре ор га ни за ци ју ар ми је.Игор Ко рот чен ко, глав ни уред ник ли­ста „На ци о нал на од бра на“, сма тра да је Шој гу за го ди ну да на ус пео да учвр сти Ору жа не сна ге у чи та вом ни зу пра ва ца. „То је по го до ва ло да се у ви со ком сте пе ну про ме ни мо рал но­пси хо ло шка кли ма у ар ми ји“, твр ди екс перт.

политика и друштво

оно што је нај о снов ни је за ору жа не сна ге је сте спрем ност да се у би ло ком мо мен ту сту пи у бој. то ком про те кле го ди не у том сми слу би ло је ура ђе но ви ше не го то ком прет ход них де це ни ја.

Вик тор за вар зин, ко ми те т за од бра ну др жав не ду ме

ФО

ТО

: иТ

аР

-Та

СС

Екс пер ти сма тра ју да је Шој гу за го ди ну да на ус пео да

учвр сти Ору жа не сна ге РФ у чи та вом ни зу пра ва ца

7

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Ни ко лај Сур ков

Ру си ја је 12. ок то бра под не ла у УН на црт ре зо лу ци је Ге не рал не скуп­шти не о не до пу сти во сти гло ри фи­ка ци је на ци зма. У са ста вља њу овог до ку мен та уче ство ва ло је го то во 40 др жа ва, а ме ђу њи ма су и Бе ло­ру си ја, Ка зах стан и Си ри ја. Ко а у­то ри на цр та ре зо лу ци је го во ре „о да на шњим ве о ма опа сним по ја ва­ма“. Оче ку је се да ће до ку мент би ти ста вљен на гла са ње до кра ја го ди не.

Гри го риј Лу кјан цев, за ме ник стал ног пред став ни ка Ру ске Фе де ра ци је у УН, при ли ком под но ше ња тек ста је на гла сио да се не сме до пу сти ти пре и­спи ти ва ње вред но ва ња до га ђа­

ја ве за них за Дру ги свет ски рат. „На жа лост, ми и да нас ви ди мо по ку ша је фал си фи­ко ва ња исто ри је и пре и спи­ти ва ња три јум фа прав де 1945“, ис та као је ди пло ма та.„По на шем ми шље њу, пот­пу но је не до пу сти во да се гло ри фи ку ју они ко ји су уме ша ни у на ци стич ке зло­чи не и да се у по зи тив ном све тлу при ка зу ју бив ши есе сов ци, на при мер чла­но ви је ди ни ца „Ва фен­СС“ ко је су уче ство ва ле у уни­шта ва њу ци вил ног ста нов­ни штва“, ре као је Лу кјан цев.По ње го вим ре чи ма, ко а­у то ри на цр та ре зо лу ци је го во ре „о да на шњим ве о ма опа сним по ја ва ма“ ко ји ма се мо ра пру­жи ти от пор ка ко на на ци о нал ном, та ко и на ме ђу на род ном ни воу.Лу кјан цев је под се тио на слу ча је ве „све­ча ног от кри ва ња спо ме ни ка на ци сти ма, про гла ша ва ња да на осло бо ђе ња од оку­па ци је да ном жа ло сти, хап ше ња оних ко ји се за ла жу да бор ци про тив на ци зма у Дру гом свет ском ра ту не пад ну у за­

бо рав, као и про мо ви са ња оних што су се бо ри ли на стра ни фа ши зма про тив зе ма ља ан ти хи тле ров ске ко а ли ци је као уче сни ка на ци о нал но о сло бо ди лач ких по кре та“.„Тре ба ли по ми ња ти да та кво де ло ва ње вре ђа уче сни ке ан ти фа ши стич ког по кре­та и иде на ру ку они ма ко ји се бо ре за ‘чи сто ту ра се’, за дис кри ми на ци ју по ра­сној или ет нич кој при пад но сти, да и не

го во ри мо о то ме ка кав се при мер ти ме да је мла дим на ра шта ји ма“, на гла сио је ру ски пред став ник.Про шле го ди не је за слич ну ре зо лу ци ју гла са ло 120 од укуп но 193 зе мље­чла ни­це УН. Про тив ње ног усва ја ња би ле су де ле га ци је САД, Ка на де и Мар шал ских остр ва, док је 57 зе ма ља би ло уз др жа но, а ме ђу њи ма и Укра ји на. Гри го риј Лу­

кјан цев је апе ло вао на те др жа ве да пре­и спи та ју сво ју по зи ци ју и по др же ову ини ци ја ти ву.Ка ко је са оп штио пред став ник Ру ске Фе де ра ци је, овај до ку мент је не што из­ме њен у од но су на про шло го ди шњи. На при мер, до дат је апел др жа ва ма­чла ни ца­ма да узи ма ју у об зир ста во ве из ове ре­зо лу ци је при ли ком при пре ме из ве шта ја о си ту а ци ји ве за ној за људ ска пра ва у од­

го ва ра ју ћим зе мља ма.Ру ски ме ди ји ис ти чу да ће ре зо лу ци ја ко ју пред ла же Ру си ја ве ро ват но би ти одо­бре на, јер се по чев од 2005. већ де ве ти пут из но си на раз ма тра ње у Ге не рал ној скуп шти ни УН, и сва ки пут је при хва ће на, го то во увек са истим бро јем гла со ва за и про тив.Па ипак, ана ли ти ча ри на­гла ша ва ју да ре зо лу ци је Ге не рал не скуп шти не УН не ма ју не ки прак ти чан зна­чај, јер ни су оба ве зу ју ће и не по вла че за со бом ни ка­кве по сле ди це.Пре ма то ме, у пред сто је ћем гла са њу нај ви ше ин три ги ра

пи та ње ко је зе мље ће би ти уз др жа не или ће гла са ти про тив на цр та ре зо лу ци је, и ка ко ће обра зло жи ти свој став. Кон крет­но, уз др жа не су на ци је ко је се по себ но че сто оп ту жу ју за гло ри фи ка ци ју на ци­зма (пре све га бал тич ке зе мље), а оне ко је гла са ју про тив, као на при мер САД, ка жу да је ре зо лу ци ја „у су прот но сти са прин­ци пи ма сло бо де ми шље ња“.

Ру си ја по ку ша ва да спре чи гло ри фи ка ци ју на ци зма

Ин ци дент са „Брон за ним вој ни ком“ Вла да Есто ни је је 2007. од лу чи ла да укло ни спо ме ник по све ћен по ги ну ли ма у Дру гом свет ском ра ту из цен тра Та ли на. 26. и 27. апри ла 2007. ве ли ки број при пад ни ка ру ске ма њи не у Есто ни ји ­ ме ђу њи ма и мно го мла дих ­ по ку шао је да за шти ти спо ме ник. Естон ска по ли ци ја је бру тал но угу ши ла про тест: је дан чо век је уби јен, пре ко 1000 љу ди је ухап ше но, ви ше сто ти на пре би је но, ви ше сто ти на по сла то на суд, а де се ти не су за до би ле те шке по вре де од ко јих су се мно ге за вр ши ле ин ва ли ди те том.

ФО

ТО

: иТ

аР

-Та

СС

8

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Игор Ро зин

Ми ни стри ди пло ма ти је и од бра не Ру си је и Егип та по пр ви пут су оба­ви ли пре го во ре у фор ма ту „2+2“. Зва нич ни ци Ка и ра ис ти чу да „од­но се са Мо сквом же ле да уз диг ну на ни во из вре ме на Со вјет ског Са ве за“. Ка и ро, ме ђу тим, „не ви ди ал тер на­ти ву за стра те шке од но се са САД“, али би же лео да ис ко ри сти Мо скву да се од у пре при ти ску Ва шинг то на.

Mи ни стар спољ них по сло­ва РФ Сер геј Ла вров и ми­ни стар од бра не РФ Сер геј Шој гу и њи хо ве еги пат­ске ко ле ге На бил Фах ми и Аб дел Фа тах ел Си си су

15. но вем бра по пр ви пут во ди ли пре го­во ре у фор ма ту „2+2“. Зва нич ни ци Ка и ра ис ти чу да „од но се са Мо сквом же ле да уз­

диг ну на ни во из вре ме на Со вјет ског Са­ве за“, ме ђу тим Ру си ја као парт нер Егип та „не ће би ти за ме на за САД“.По сле са стан ка у Ка и ру еги пат ски ми ни­стар спољ них по сло ва На бил Фах ми дао је од го вор на глав но пи та ње ко је по себ но за ни ма све ко ји пра те ак ту ел ни раз вој ру ско­еги пат ских од но са: да ли Мо сква мо же да за ме ни Ва шинг тон и да пре у зме уло гу нај ва жни јег парт не ра Егип та. „Ру­си ја има пре ве ли ку те жи ну да би би ло ко ме би ла за ме на“, од го во рио је еги пат­ски ми ни стар.

САД су у ок то бру на ја ви ле сма ње ње за при бли жно че твр ти ну од укуп не го ди­шње вој не по мо ћи Ка и ру, ко ја је из но си­ла око 1,4 ми ли јар де до ла ра. То за пра во зна чи да ће Еги пат оста ти без пар ти је хе ли коп те ра, ло ва ца и про тив брод ских ра ке та ко је му је Ва шинг тон обе ћао. Ка и ро „не ви ди ал тер на ти ву за стра те­шке од но се са САД“ и на да се да ће их „уско ро об но ви ти“, али би же лео да ис­ко ри сти Мо скву да се од у пре при ти ску Ва шинг то на.Од ка да је Са у диј ска Ара би ја обе ћа ла да ће на док на ди ти фи нан сиј ске гу бит ке Егип­ћа ни ма, они го во ре о на бав ци но вог на­о ру жа ња од Ру си је и о ре мон ту со вјет ске вој не тех ни ке ко ју по се ду ју. Сер геј Ла вров је на кон су сре та са еги пат ским ко ле гом по твр дио да је вој но­тех нич ка са рад ња за и ста би ла јед на од глав них те ма раз го­во ра. Еги пат ски ме ди ји су чак об ја ви ли да ће тај уго вор би ти вре дан 4 ми ли јар де аме рич ких до ла ра, ме ђу тим пре ма по да­ци ма ли ста „Ко мер сант“, за са да ни је би ло ре чи о са мим усло ви ма уго во ра.Али је за то су срет ми ни стра од бра не РФ Сер ге ја Шој гуа и ње го вог ко ле ге Аб де­ла Фа та ха ел Си си ја за вр шен до го во ром о ор га ни зо ва њу за јед нич ких так тич ких ве жби усме ре них на бор бу про тив те­

политика и друштво

Еги пат же ли да га Ру си ја шти ти од при ти са ка „стра те шког парт не ра“

Ка кву вој ну тех ни ку би Еги пат хтео да на ба ви од Ру си је?По ред по ли тич ке, Ка и ру је по треб на и вој но­тех нич ка по др шка. Еги пат је про­бле ме те вр сте до ста ду го ре ша вао пре ко САД. Мо сква, са дру ге стра не, ни ти мо же ни ти же ли да из два ја ми ли јар де до ла ра на парт не ра са Бли ског ис то ка. Ру си ја сма тра да је ис прав но да сво је од но се са Егип том гра ди на ба зи обо­стра не ко ри сти. Ка и ро је, на при мер, тре нут но за ин те ре со ван за са вре ме не си сте ме про тив ва зду шне од бра не, за ави о не и за оруж је ви со ке пре ци зно­сти. Ру ске ком па ни је су спрем не да их по ну де Егип ту, али не као по клон или као „спон зор ску“ по моћ, већ на осно ву уго во ра. Ми ни стар ство од бра не РФ је исто та ко спрем но да у сво јим ви со ко школ ским уста но ва ма об у ча ва еги пат­ске струч ња ке, али нај пре тре ба да се пот пи ше ме ђу др жав ни спо ра зум у вој ној обла сти. Тач ни је, да се при пре ми цео па кет до ку ме на та ко ји ће да ти пу ну прав­ну осно ву за од брам бе ну и вој но­тех нич ку са рад њу.Еги пат ска вој ска по се ду је до ста на о ру жа ња и тех ни ке со вјет ске и ру ске про­из вод ње. Пре ма по да ци ма Цен тра за ана ли зу стра те ги ја и тех но ло ги ја (ЦАСТ), код си сте ма про тив ва зду шне од бра не, на при мер, тај удео је чак 60%. Ве ли ки део тог ар се на ла је за ста рео и те шко да би уоп ште мо гао да се оса вре ме ни. Ме ђу тим, не што од то га би мо гло да се по бољ ша, а по тре бе еги пат ске вој ске за си сте ми ма про тив ва зду шне од бра не крат ког и сред њег до ме та мо гле би да се под ми ре ру ским си сте ми ма „Тор­М2“, „Бук­М2“ и про тив а ви он ским ра кет но­то пов ским си сте ми ма „Пан цир­С“. Исто ва жи и за лов це МиГ­29 и Су­30, као и за дру го на о ру жа ње и тех ни ку.

зва нич ни ци ка и ра ис ти чу да „од но се са мо сквом же ле да уз диг ну на ни во из вре ме на со вјет ског са ве за“. ка и ро, ме ђу тим, „не ви ди ал тер на ти ву за стра те шке од но се са сад“, али би же лео да ис ко ри сти мо скву да се од у пре при ти ску Ва шинг то на

еги пат ски ми ни стар спољ них по сло ва На бил Фах ми: ру си ја има пре ве ли ку те жи ну да би би ло ко ме би ла за ме на

9

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

ро ри зма и пи рат ства, и о про ши ре њу са рад ње из ме ђу ва зду хо плов них и по­мор ских сна га две ју зе ма ља. За Еги пат је то по себ но ва жно с об зи ром на от ка­зи ва ње ре дов них вој них ве жби „Bright Star“, што су САД у ав гу сту на ја ви ле као ка зну због свр га ва ња пред сед ни ка Му­ха ме да Мур си ја.Еги пат ис ти че да ће у ве ћој ме ри са ра­ђи ва ти са Ру си јом у ре ги о ну. Го во ре ћи о су ко би ма у Си ри ји, Сер геј Ла вров је ре као да је Арап ска ли га у по след ње две го ди не до не ла „не ко ли ко ис хи тре них од лу ка“. Еги пат ски са го вор ни ци ли ста „Ко мер сант“ ме ђу тим твр де ка ко је на­кон свр га ва ња Му ха ме да Мур си ја Ка и ро „у пот пу но сти по др жао став Вла ди ми ра Пу ти на [по пи та њу Сирије], и увек га за­сту па у Арап ској ли ги јер сма тра да се то пи та ње мо ра ре ша ва ти по ли тич ким пу­тем, у окви ру кон фе рен ци је ‘Же не ва 2’“. „У овом тре нут ку је то став ко ји за сту­па ју све чла ни це Арап ске ли ге“, уве ра ва бив ши еги пат ски ми ни стар ино стра них по сло ва Му ха мед ел Ора би.

Ми ни стри су се то ком раз го во ра до та­кли и еко но ми је. До не та је од лу ка да се убр за са зи ва ње ме ђу вла ди не ко ми си је за тр го вин ско­еко ном ску и на уч но­тех нич­ку са рад њу, и да се у на ред ном пе ри о ду уве ћа про мет ро ба и услу га. Из Ка и ра су по зва ли ру ску кор по ра ци ју за ну кле­ар ну енер ги ју „Ро са том“ да уче ству је на тен де ру за из град њу ну кле ар не елек тра­не ка па ци те та до 1,65 ги га ва та на оба ли Сре до зем ног мо ра у вред но сти од пре ко 3 ми ли јар де аме рич ких до ла ра. Тен дер, ко ји је био од ло жен због ло шег ста ња у Егип ту, би ће рас пи сан у ја ну а ру. Ком­

па ни је из Ки не, САД, Фран цу ске, Ју жне Ко ре је и Ја па на већ су из ра зи ле же љу да у ње му уче ству ју.Сер геј Ла вров је пред од ла зак об ра до вао еги пат ске уго сти те ље ко ји ма су го сти из Ру си је по себ но ва жни. Ру ски ми ни стар је „с об зи ром на уки да ње ван ред ног ста ња“ обе ћао да ће по по врат ку у Мо скву раз­мо три ти мо гућ ност опо зи ва пре по ру ке за гра ђа не Ру си је да не пу ту ју у Еги пат. Уоста лом, ка ко је сам при знао, и без об­зи ра на пре по ру ку Ми ни стар ства спољ­них по сло ва, из Ру си је сва ког да на сто­ти нак ави о на од ле ти за Еги пат. 

Еги пат же ли да га Ру си ја шти ти од при ти са ка „стра те шког парт не ра“

ФО

ТО

: re

u t

er

s

сер геј Ла вров је на кон су сре та са еги пат ским ко-ле гом по твр дио да је вој но-тех нич ка са рад ња за и-ста би ла јед на од глав них те ма раз го во ра. еги пат-ски ме ди ји су чак об ја ви ли да ће тај уго вор би ти вре дан 4 ми ли јар де аме рич ких до ла ра, ме ђу тим пре ма по да ци ма ли ста „ко мер сант“, за са да ни је би ло ре чи о са мим усло ви ма уго во ра

10

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Вла ди мир Је ме ља нен ко, „Ру ски ре пор тер“

Ра ди кал ни исла ми сти по ку ша ва ју да пре у зму кон тро лу над му сли ман­ским ре ги о ни ма Ру си је ­ упо зо ра ва­ју струч ња ци и при пад ни ци тра ди­ци о нал ног ру ског муф тиј ства. Све су уче ста ли ји по зи ви да се раз ви ја „ислам ски ка ли фат у Ру си ји“, док ло кал ни по сле ни ци упо зо ра ва ју да ве ха би је све ви ше про ди ру у по слов­не кру го ве и у др жав ни апа рат.

Tе ро ри стич ки на пад у Вол го гра ду, по гро ми у Бир ју љо ву, за у зи ма ње џа ми ја од стра не ра­ди кал них исла ми ста и њи хо во не ка жње но ди­

вља ње ауто мо би ли ма по Ка за њу са за ста ва ма Ал Ка и де и по ру ка­ма „Смрт не вер ни ци ма!“ ства ра­ју све ве ћу за бри ну тост због опа­сно сти од ши ре ња ра ди кал ног исла ма у Ру си ји.Све су уче ста ли ји по зи ви на му­сли ман ским по ли тич ким оку­пља њи ма у Ка за њу, у Ма хач ка ли, у Је ла бу ги, па чак и у Санкт Пе­тер бур гу и Тју ме њу, да се раз ви ја „ислам ски ка ли фат у Ру си ји“.„Мо ра мо да схва ти мо да ће ислам­ски свет ићи ка ка ли фа ту. Не тре­ба се то га пла ши ти. За му сли ма не је ка ли фат удру жи ва ње у брат­ско је дин ство у ве ри. Не што као Европ ска уни ја, али у му сли ман­ском све ту“, ка же Ва дим Си до ров, или „Ха рун Ру си је“ (рус. „Ха рун ар­Ру си“), са мо про гла ше ни емир На ци о нал не ор га ни за ци је ру ских му сли ма на (НОРМ).О пер спек ти ва ма мир не ин те гра ци је „ру ског ка ли фа та“ у бу ду ћу „му сли ман­ску Европ ску уни ју“ Си до ров го во ри са ва тре ним оп ти ми змом. Је ди ни про блем је то што је емир, или ка ко га след бе ни­ци зо ву „Ха рун све Ру си је“, по бе гао из зе мље. Раз лог је јед но ста ван: два са рад­ни ка Ха ру на Си до ро ва, во ђе сан ктпе­тер бур шког огран ка НОРМ­а Мак сим

Бај дак (Сал ман Се вер) и Гри го риј Ма­вров (Амир Хам да ни ел Ма ли ки), ухап­ше ни су.Про гла сив ши се за „ин тер нет­има ме“, они су на тај на чин ско ро 5 го ди на по­зи ва ли Ру се да пре ђу у ислам „ка ко би кон тро ла над ру ском ‘умом’ пре шла у ру­ке пра вих ари је ва ца“ [арап. um ma или um met – за јед ни ца ислам ских верника]. Ма да су на вр ло чу дан на чин по зи ва ли дру ге да сле де њи хов при мер: об ја вљи­ва ли су сним ке ко ји ве ли ча ју те ро ри сту Ша ми ла Ба са је ва и „цр не удо ви це“ ко је су по ги ну ле при ли ком те ро ри стич ких на па да у мо сков ском ме троу.

Ин тер нет­има ме са да че ка за твор ска ка­зна за јав но оправ да ва ње те ро ри зма. Ме­ђу тим, ак тив но сти ра ди кал них исла ми­ста не сво де се са мо на про по ве ди пре ко Ин тер не та.Они пре све га ко ри сте кри ми нал не кру­го ве на осно ву ко јих фор ми ра ју „ислам­ску гар ду“. Пра ви при мер је Ва ле риј Иљ­мен де јев, Чу ваш по на ци о нал но сти, ко ји

је при мио ислам у скла ду са ве ха биј ским убе ђе њи ма и при дру жио се „Уља нов ском џeмату“ (за јед ни ци). До спев ши у за твор бр. 2 у Уља нов ској Обла сти, пре тво рио га је у цен тар за ре гру то ва ње бо ра ца за те ро ри стич ку ор га ни за ци ју „Има рат Кав каз“. Осно вао је у ње му „бај тул мал“ – ислам ску бла гај ну ко ју пу не „бра ћа“ са сло бо де и „шу ру“ – не што по пут ислам­ског за твор ског пар ла мен та.„Прет ња за на ци о нал ну без бед ност ни је са мо ши ре ње иде о ло ги је ислам ског фун­да мен та ли зма ме ђу ру ским за тво ре ни ци­ма и кри ми нал ци ма – са да се пре ла зи на но ве на чи не вр бо ва ња. Све је ви ше се зон­

ских рад ни ка из Сред ње Ази је и Ка зах ста на ко ји пот па да ју под ути цај ве ха би ја не у ме сти ма из ко јих по ти чу не го упра во у Ру­си ји, где се ислам ски фун да мен­та ли зам лак ше рас про стра њу је. Про блем је што то ма ло ко раз­у ме и уоп ште же ли да схва ти“, упо зо ра ва Ра ис Су леј ма нов, ру­ко во ди лац При во ло шког цен тра Ру ског ин сти ту та за стра те шка ис тра жи ва ња (РИ СИ).Ро ман Си лан тјев, до цент Мо­сков ског др жав ног лин гви­стич ког уни вер зи те та (МГЛУ), ука зу је на то да се због не смо­тре но сти дру штва у Ру си ји по­ја ви ла „ве ха биј ска ин тер на ци­о на ла“ – са вез кри ми на ла ца, на ци о на ли ста свих вр ста, вер­ских фа на ти ка и нео фи та. „То омо гу ћа ва да се цен тар вер ског екс тре ми зма по ла ко пре ме шта са Кав ка за у По во лож је, на Урал, у Си бир, а за тим и на све стра не. Под руч је по ја ча не те ро ри стич­ке ак тив но сти по но во се про­ши ру је на це лу зе мљу, до брим де лом и због то га што ра ди кал­

ни ислам има мо ћан ло би у струк ту ра ма вла сти“, сма тра струч њак.Нај ве ћу за бри ну тост код струч ња ка иза­зи ва си ту а ци ја у Та тар ста ну и ства ра ње „ве ха биј ског хол дин га“. Та кав на зив су да ли та тар стан ски муф ти ја Ил дус Фај зов и ње гов за ме ник Ва ли у ла Ја ку пов. Они одав но упо зо ра ва ју да ве ха би је све ви ше про ди ру у по слов не кру го ве и у др жав­

политика и друштво

По ли тич ки ислам по стао део ру ске ствар но сти

Нај ве ћу за бри ну тост код струч ња ка иза зи ва си ту а ци ја у Та тар ста ну и ства ра ње „ве ха биј ског хол дин га“

ФО

ТО

: иТ

аР

-Та

СС

11

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

ни апа рат, и да та мо на ла зе по др шку и по кро ви те ље. Чи ње ни цу да је до шло до „по ве зи ва ња по је ди них зва нич ни ка и ло­кал них при вред ни ка са ве ха би ја ма“ при­знао је и ми ни стар уну тра шњих по сло ва Ре пу бли ке Та тар стан Ар тјом Хо хо рин. Али пре ка сно: по та тар ском узо ру „ве­ха биј ски хол дин зи“ су пу сти ли ко ре не бу квал но у свим му сли ман ским ре пу бли­ка ма и у нај ва жни јим гра до ви ма у зе мљи.

У ле то 2012. на Ва ли у лу Ја ку по ва је из­вр шен атен тат на кон ко јег је он пре ми­нуо. Био је то пр ви на пад на јед ног од ис так ну тих му сли ман ских во ђа нај ве ћег ру ског муф тиј ства. Уме ша ност ве ха би ја ни је од мах уоче на, али је на кнад но ипак утвр ђе на. У Ни жње кам ској ме дре си „Ри­са ља“ муф ти ја Фај зов и ње го ви са рад ни­ци про на шли су ве ха биј ске про по ве ди, ли те ра ту ру и упут ства, на при мер, ка ко

„пра вил но“ од се ћи гла ву не вер ни ку. Ка­да су про ба ли да вра те ме дре су [исламска сред ња школа] у окви ре тра ди ци о нал ног исла ма, по ку ша ли су да их уби ју. Са да сви ко ји про ђу кроз „Ри са љу“ до ла зе у ру ске џа ми је не са мо са зна њем ка ко се др же про по ве ди.У де цем бру 2011. та тар ске ве ха би је су за­у зе ле џа ми ју у Аљ ме тјев ску (Та тар стан), а пре то га – у Кра сно у фим ску (Свер длов­ска Област), у Бу гу ру сла ну и у Аб ду ли ну (Орен бур шка Област). Има ми­екс тре­ми сти пре у зи ма ју све у сво је ру ке док се муф ти је ко ји про по ве да ју тра ди ци о нал­ни ислам про те ру ју. По при зна њу Фа ри­та Сал ма на, муф ти је Ја ма ло­Не нец ког Ауто ном ног Окру га, ве ха би је све че шће до ла зе у џа ми је са оруж јем ка ко би та мо­шњем има му ста ви ли до зна ња да, уко­ли ко их бу де осу ђи вао, ла ко мо же би ти при до дат спи ску од ше зде сет уби је них му сли ман ских во ђа.

Пи ше: Ари ад на Ро ко сов ска

Не ре ди на ули ца ма Вар ша ве, из ме­ђу оста лог и ис пред згра де ам ба са де Ру си је, ко ји су се до го ди ли на Дан не за ви сно сти Пољ ске 11. но вем бра, иза зва ли су нај о збиљ ни је по ли тич­ке по сле ди це. Пре ма ре чи ма ам ба­са до ра Ру си је у Вар ша ви, на пад на ам ба са ду је нај но ви је про ја вљи ва ње ан ти ру ског рас по ло же ња у Пољ ској, ко је „под сти чу по ли тич ке сна ге и ме ди ји“ у овој зе мљи.

Дан по сле на па да на ру ску ам ба са ду у Вар ша ви то ком про сла ве Да на не за ви сно сти у Ми ни стар ство спољ них по сло ва Ру си је по зван ам­ба са дор Ре пу бли ке Пољ ске

у Мо скви Вој цех За јон чков ски. Ка ко је са оп ште но из ру ског ди пло мат ског ре со­ра, ње му је из ра жен „од лу чан про тест“ у ве зи са не ре ди ма ис пред ру ске ам ба са де у Вар ша ви ко је је ор га ни зо ва ла гру па од ви ше хи ља да агре сив но на стро је них уче­сни ка та ко зва ног „Мар ша не за ви сно сти“.„У овом ин ци ден ту ди пло мат ска ми си ја

је пре тр пе ла ма те ри јал ну ште ту, а ње но нор мал но функ ци о ни са ње је би ло бло ки­ра но на не ко ли ко ча со ва, што пред ста вља нај гру бље кр ше ње Беч ке кон вен ци је о ди­пло мат ским од но си ма од стра не пољ ских вла сти“, са оп ште но је из Ми ни стар ства спољ них по сло ва Ру си је. Под се ћа мо да је у по не де љак у Вар ша ви одр жан „Марш не за ви сно сти“, ко ји је већ по стао тра ди­ци о на лан. Пре ма по да ци ма град ских вла­сти, у ње му је уче ство ва ло до 20 хи ља­

да љу ди. Уче сни ци мар ша су та ко ђе по тра ди ци ји уни шта ва ли све пред со бом. По ли ци ја је мо ра ла да упо тре би гу ме не пен дре ке, су за вац и оруж је за оне спо со­бља ва ње. При ве де на су 72 уче сни ка не­ре да. Град ске вла сти су већ об ја ви ле да ште та на ста ла то ком мар ша из но си 120 хи ља да зло та (пре ко ми ли он ру ба ља). По­вре ђе но је 19 љу ди, од то га 12 по ли ца ја ца.Ме ђу тим, кул ми на ци ја „мар ша“ не сум­њи во је био на пад уче сни ка на ам ба са ду РФ. Ху ли га ни су, уз ви ку ју ћи ан ти ру ске па ро ле, ба ца ли ка ме ње и пе тар де на те­ри то ри ју ди пло мат ске ми си је и спа ли ли стра жар ску ку ћи цу.Ми ни стар уну тра шњих по сло ва Пољ­ске Бар тло меј Сен ке вич је у ин тер вјуу за ра дио­ста ни цу „Pol skie Ra dio“ из ја вио: „То ком 24 го ди не по сто ја ња не за ви сне Пољ ске ис пред ам ба са да су се од ви ја ле

Не за ви сност са ка ме ни ца ма

кул ми на ци ја „мар ша не за ви сно сти“ у Вар ша ви био је на пад уче сни ка на ам ба са ду ру си је

По ли тич ки ислам по стао део ру ске ствар но сти

те ро ри стич ки на пад у Вол го гра ду, по гро ми у Бир ју љо ву, за у зи ма ње џа ми ја од стра не ра ди кал них исла ми ста и њи хо во не ка жње но ди вља ње ауто мо би ли ма по ка за њу са за ста ва ма ал ка и де и по ру ка ма „смрт не вер ни ци ма!“ ства ра ју све ве ћу за бри ну тост због опа сно сти од ши ре ња ра ди кал ног исла ма у ру си ји

12

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

раз ли чи те ма ни фе ста ци је, али ово је пр ви пут да се су о ча ва мо са фи зич ким на па дом на те ри то ри ју стра не ди пло мат ске ми си је. Та кво вар вар ство до сад ни је ви ђе но. Ни ко ни је мо гао да пред ви ди да ће мо има ти по­сла са та квим ди вља штвом.“ Шеф пољ ског Ми ни стар ства спољ них по сло ва Ра до слав Си кор ски на пи сао је на Тви те ру: „Бан да на ци о на ли ста, ко ја на ру ша ва не при ко сно­ве ност ам ба са да, до во ди нас у си ту а ци ју да се сти ди мо пред це лим све том. То је зло чин и сра мо та, а не па три о ти зам.“Пу та ња мар ша је би ла ис пла ни ра на та ко да је ам ба са да Ру си је би ла окру же на са три стра не.У екс клу зив ном ин тер вјуу за „Ро сиј ску га зе ту“ ам ба са дор Ру си је у Пољ ској Алек­сан дар Алек се јев из ја вио је да од ре ђе не по ли тич ке сна ге за и ста под гре ва ју ан ти­ру ско рас по ло же ње: „Не мо гу да ка жем да је то јед но став но из гред по је ди нач них ху ли га на. Пр во, пу та ња мар ша би ла је ис пла ни ра на та ко да су уче сни ци мар ша окру жи ли ам ба са ду са три стра не. То је са мо по се би нео бич но. Пре то га смо сви би ли све до ци под сти ца ња ан ти ру ског рас­по ло же ња, на ро чи то у ме ди ји ма. Узми мо са мо слу чај „спо ме ни ка“ со вјет ском вој­ни ку ко ји си лу је труд ну По ља ки њу, ко ји

је не за ко ни то по диг нут у Гдањ ску. Пра во да вам ка жем, ово што се до го ди ло за нас ни је би ло нео че ки ва но – ми смо се при­пре ма ли за то да ће до ћи тре ну так ка да ће све то пре ра сти у ова кву ак ци ју.“

Да ли је обез бе ђе ње ам ба са де би ло по ја ча но с об зи ром на то да се пу та­ња мар ша зна ла уна пред? То је ипак ду жност пољ ске стра не.Алек сан дар Алек се јев: Да, али тре ба има­ти у ви ду да то ни је би ла ма ла гру па љу­ди. У тој ма ни фе ста ци ји су уче ство ва ле де се ти не хи ља да љу ди, и за то се то по ја­ча ње мо же сма тра ти сим бо лич ним. За и­ста, пре ма од ред ба ма Беч ке кон вен ци је о ди пло мат ским од но си ма они су ду жни да нам оси гу ра ју без бед ност.

Ди пло мат ска ми си ја је у та квим слу ча­је ви ма обич но огра ђе на спе ци јал ним по ли циј ским шти то ви ма, али то у овом слу ча ју ни је учи ње но. За то је при ступ на­шој ам ба са ди био пот пу но сло бо дан. Ни­је би ло до вољ но по ли ца ја ца око згра де ам ба са де, а ако го во ри мо о озбиљ ни јим сна га ма прав ног по рет ка, оне су сти гле на ме сто до га ђа ја око по ла са та по по­чет ку не ре да.

Да ли је то био ху ли ган ски из гред, или је ствар по ва шем ми шље њу озбиљ ни ја?Алек сан дар Алек се јев: Ја ми слим да то ни је обич но ху ли ган ство. Ми тин га ши су по ку ша ли да упад ну на те ри то ри ју ам­ба са де, глав на ка пи ја је рас кли ма на, си­стем за сиг на ли за ци ју је по ква рен – ми са да све по пра вља мо. Ту је пу но ства ри ко је иза зи ва ју чу ђе ње. Обра ти те па жњу: у по след ње вре ме ам ба са да Ру си је је на­пад ну та са мо у Ли би ји. А са да у Пољ ској.

Да ли је са ва ше тач ке гле ди шта ан­ти ру ско рас по ло же ње у пољ ском дру­штву да нас ја ко?Алек сан дар Алек се јев: Чи ни ми се да га под сти чу по ли тич ке сна ге и ме ди ји.

Ка кве ће би ти да ље ак тив но сти ру ске стра не?Алек сан дар Алек се јев: Пла ни рам по­се ту пољ ском Ми ни стар ству спољ них по сло ва, где ћу из ра зи ти на ше ми шље­ње о овом гну сном слу ча ју. Зах те ва ће мо зва нич но из ви ње ње, ком пен за ци ју ма те­ри јал не ште те и, оно што је нај ва жни је, пред у зи ма ње ме ра ка ко се ни шта слич но убу ду ће не би мо гло по но ви ти.

Шта ми сли те, да ли ће ово што се до го­ди ло де ло ва ти отре жњу ју ће на уси ја не гла ве?Алек сан дар Алек се јев: Мо ра де ло ва ти. Та кве ства ри се не сме ју до пу шта ти. Уко­ли ко се си ту а ци ја са без бед но шћу ди пло­ма та у Пољ ској по гор ша, то ће го во ри ти ве о ма ло ше о По ља ци ма.

политика и друштво

Бан да на ци о на ли ста, ко ја на ру ша ва не при ко сно ве ност ам ба са да, до во ди нас у си ту а ци ју да се сти ди мо пред це лим све том. то је зло чин и сра мо та, а не па три о ти зам.

ра до слав си кор ски, ми ни стар спољ них по сло ва Пољ ске

Не мо гу да ка жем да је то јед но став но из гред по је ди нач них ху ли га на. Пу та ња мар ша би ла је ис пла ни ра на та ко да су уче сни ци мар ша окру жи ли ам ба са ду са три стра не.

алек сан дар алек се јев, ам ба са дор ру си је у Пољ ској

ФО

ТО

: re

ut

er

s

историја

13

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Ми ха ил Ва шчен ко

Мар ко Во ји но вић (Марк Ива но вич Вој но вич, 1750­1805), је дан од по то­ма ка срп ског кра ља Сте фа на Де чан­ског, био је ру ски ад ми рал и је дан од осни ва ча Цр но мор ске фло те. Дао је огро ман до при нос у бор би Ру си је са Тур ском: уче ство вао је у нај ве ћим по мор ским бит ка ма тог вре ме на, оп са ди Беј ру та, ру ској ко ло ни за­ци ји оба ла Ка спиј ског је зе ра; био је вој ни пе да гог и ка пе тан лич ног бро да Ка та ри не Ве ли ке. „Ру ска реч“ пред ста вља би о гра фи ју овог ве ли­ког чо ве ка.

По зна то је да је ме ђу ру ским вој ско во ђа ма и по мор ским за по вед ни ци ма, чи је је име за бе ле же но у исто ри ји Ру­си је и ве за но за ру ске рат не по бе де, би ло и при пад ни ка

срп ског на ро да, као што је, на при мер, ру ски ге не рал из 19. ве ка Ми ха ил Ми ло­ра до вич. Ме ђу тим, рет ко ко од тих љу ди има да нас по зна те жи ве по том ке, а још ма ње та кве ко ји су по ста ли слав ни као и њи хо ви пре ци. Је дан од та квих „ру ских Ср ба“ био је Мар ко Во ји но вић (у Ру си ји по знат као Марк Ива но вич Вој но вич), ру ски ад ми рал и је дан од осни ва ча Цр­но мор ске фло те. Срп ски род Во ји но ви ћа у сред њем ве ку је осно вао Во јин, ужич ки кнез, вој во да и је дан од нај у глед ни јих вел мо жа срп ског кра ља Сте фа на Де чан ског. Во јин је имао три си на, али је ди но нај мла ђи, Во ји слав, имао је по том ство. Та ко је мно го го ди на ка сни је, 1750, у Хер цег Но вом на свет до­шао и наш бу ду ћи ад ми рал.Вој но вич је у ру ску слу жбу сту пио као два де се то го ди шњак, ка да је 1770. до пу­то вао у Санкт Пе тер бург. У то вре ме се на те ри то ри ји са вре ме не ју жне Укра ји не, Мол да ви је, на Цр ном и Сре до зем ном мо­ру во дио ру ско­тур ски рат (1768­74). Ру­

ској мор на ри ци је био по тре бан ве ћи број про фе си о нал них по мо ра ца. Упра во у то вре ме се за пло вид бу у Сре до зем но мо ре при пре ма ла ру ска еска дра под ко ман дом ад ми ра ла Спи ри до ва. У ње ном са ста ву био је и но ви брод „Све ти Ге ор ги је По­бе до но сац“ са 66 то по ва, на ко јем се као члан по са де на шао и срп ски мич ман (ста­

ро зва ње ру ске мор на ри це, у то вре ме у ран гу по руч ни ка ар ми је) Марк Вој но вич. Грб по ро ди це Во ји но вић. Из вор: Ро до­слов не та бли це и гр бо ви срп ских ди­на сти ја и вла сте ле, прир. Алек са Ивић, Ду шан Мр ђе но вић, Ду шан Спа сић, Алек­сан дар Па ла ве стра, Бе о град, 1987.Мла ди Вој но вич се та ко на шао у тзв.

Марк Вој но вич, срп ски хе рој Цр ног мо ра

мар ко Во ји но вић, је дан од по то ма ка срп ског кра ља сте фа на де чан ског, био је ру ски ад ми рал и је дан од осни ва ча Цр но мор ске фло те. дао је огро ман до при нос у бор би ру си је са тур ском: уче ство вао је у нај ве ћим по мор ским бит ка ма тог вре ме на

Иван Ај ва зов ски: Че смен ска бит ка (1848).

Ај ва зов ски је на овом плат ну пред ста вио јед ну од глав них

би та ка Пр ве ар хи пе ла шке екс пе ди ци је (1769-74), у ко јој се Марк Вој но вич про сла вио

као ка пе тан бро да „Ауза“

14

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пр вој ар хи пе ла шкој екс пе ди ци ји (под овим на зи вом се под ра зу ме ва ју вој ни по ход и стра те шка деј ства ру ске Бал тич­ке фло те у Сре до зем ном мо ру 1769­74, чи ји се глав ни део од ви јао у Егеј ском мо ру; Егеј ско мо ре се у то до ба че сто на зи ва ло „грч ки ар хи пе лаг“, од че га је и по те као на зив це ло куп не екс пе ди ци је). За при вре ме ну ба зу еска дре ода бра но је грч ко остр во Па рос у Сре до зем ном мо ру. У зи му 1771. Мар ку Вој но ви чу је по ве ре на ко ман да над бро дом „Ауза“ са 12 то по ва. Вој но вич је био та ко успе шан за по вед­ник да је, ка ко бе ле жи пре ре во лу ци о­нар ни исто ри чар Алек сан дар Со ко лов, при ву као па жњу не са мо сво јих не по­сред них над ре ђе них, не го и са ме Ка та­ри не Ве ли ке. Он је у јед ној по мор ској би ци за крат ко вре ме за ро био 20­ак тур­ских бро до ва са то ва ри ма хра не, ду ва на и ар ти ље риј ске му ни ци је. Вој но вич је за то убр зо био уна пре ђен у чин лајт нан­та (што је у оно вре ме од го ва ра ло чи ну ка пе тан­по руч ни ка ар ми је) и по ве ре на му је ко ман да над фре га том „Сла ва“ са 16 то по ва, са ко јом је Вој но вич од нео ве ли ки број по бе да. Из ме ђу оста лог, осво јио је твр ђа ву Ми ти ле на на остр ву Ле збос.Већ 1772. Вој но вич је до био Ор ден св. Ге­ор ги ја IV ре да (Вој но вич је ина че био но­си лац пет ру ских од ли ко ва ња). Уче ство­

вао је у нај ве ћим по мор ским бит ка ма, као што је бит ка у Па тра ском за ли ву, у ко јој је уни ште на чи та ва тур ска еска дра. Еска дра ад ми ра ла Спи ри до ва, у ко јој је био и Марк Вој но вич, 1773. је кре ну ла ка оба ла ма да на шње Си ри је и Ли ба на, где је из био уста нак про тив Ту ра ка. Вој но вич је уче ство вао у оп са ди Беј ру та, ко ји су Тур ци на кон то га на пу сти ли и пре да ли га Дру зи ма (ре ли гиј ско­ет нич ка за јед ни ца у Си ри ји). Ка да је рат за вр шен, Вој но вич је био уна­пре ђен у чин ка пе тан­лајт нан та, а не ко­ли ко го ди на ка сни је, по што се вра тио са Сре до зем ног мо ра на Бал тик, до жи вео је из у зет ну по част: име но ван је за за по­вед ни ка лич ног бро да Ка та ри не Ве ли ке

„Сре ћа“ (рус. „Сча стье“), на ко јем је пло­вио до 1780. Исте го ди не је по ста вљен за за по вед ни ка Ка спиј ске фло ти ле и пре­ма на ред би ру ског ге не рал­фелд мар ша­ла кне за По тем ки на за по чео је осни ва­ње ру ске ко ло ни је на пер сиј ској оба ли Ка спиј ског је зе ра (на те ри то ри ји ко ју су још у вре ме Пе тра Ве ли ког Пер си јан ци усту пи ли Ру си ји, али ко ју до та да ни ка да ни је за по се ла ру ска вој ска). Циљ ко ло ни­је је би ло раз ви ја ње тр го вин ских ве за са Ин ди јом. На ме сту где су се ру ски мор­на ри ис кр ца ли осно ва но је тр го вин ско на се ље, ко је је оп ста ло све до 1921, ка да су га бољ ше ви ци пре да ли Пер си јан ци ма, не же ле ћи да на ста ве по ли ти ку ко ју је Ру ска Им пе ри ја во ди ла у овом ре ги о ну.

историја

Вој но вич је још јед ном по ка зао сво је спо соб но сти као по мор ски за по вед ник, та ко што је код остр ва Фи до ни си по ра зио тур ску еска дру. Би ло је то „ва тре но кр ште ње“ се ва сто пољ ске еска дре, око сни це Цр но мор ске фло те. ње го вим ус пе си ма ди ви ла се и ка та ри на Ве ли ка, ко ја је у пи сму По тем ки ну на пи са ла: „успех се ва сто пољ ске фло те ме је ве о ма об ра до вао. го то во је не ве ро ват но да смо са та ко ма лом сна гом уз Бож ју по моћ по ра зи ли моћ но тур ско на о ру жа ње!“

Грб по ро ди це Во ји но вић. Из вор: Ро до слов не та бли це и гр бо ви срп ских ди на сти ја и вла сте ле, прир. Алек са Ивић, Ду шан Мр ђе но вић, Ду шан Спа сић, Алек сан дар Па ла ве стра, Бе о град, 1987.

Ру ска фло та осва ја Ми ти ле ну. Кар та кне за Ју ри ја Дол го ру ко ва. Из вор: За пи ски Ю.В. Дол го ру ко ва 1767-1784 гг. Ар хи пе лаг ская эк спе ди ция (1840)

15

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Жи вот Мар ка Вој но ви ча ипак су нај ви­ше обе ле жи ли и про сла ви ли до га ђа ји из 1783. Ца ри ца Ка та ри на је та да пот пи са­ла указ ко јим је осно ва на Цр но мор ска фло та, на кон че га је за по че ла из град ња бро до ва у гра ду Хер со ну. Марк Вој но­вич је име но ван за ко ман дан та хер сон­ске лу ке и по ве ре на му из град ња бро да „Сла ва Ка та ри не“. Све ове оба ве зе из­вр шио је са успе хом. Од 1786. био је на че лу се ва сто пољ ске еска дре Цр но мор­ске фло те.На ред не го ди не за по чео је но ви рат из­ме ђу Ру си је и Ото ман ског цар ства, ко ји је тра јао од 1787. до 1791. Вој но вич је још јед ном по ка зао сво је спо соб но сти као по мор ски за по вед ник, та ко што је код остр ва Фи до ни си по ра зио тур ску еска дру. Би ло је то „ва тре но кр ште ње“ се ва сто пољ ске еска дре, око сни це Цр­но мор ске фло те. Ње го вим ус пе си ма ди ви ла се и Ка та ри на Ве ли ка, ко ја је у пи сму По тем ки ну на пи са ла: „Успех се­ва сто пољ ске фло те ме је ве о ма об ра до­вао. Го то во је не ве ро ват но да смо са та ко ма лом сна гом уз Бож ју по моћ по ра зи ли моћ но тур ско на о ру жа ње! Шта ми слиш, ка ко да об ра ду јем Вој но ви ча?“ Вој но­

вич је „об ра до ван“ Ор де ном св. Ге ор ги ја III ре да.Ме ђу тим, Вој но вич је 1790. По тем ки но вом од лу ком сме њен са по зи ци је ко ман дан та Цр но мор ске фло те (на ње го во ме сто је до шао чу ве ни ру ски по мор­ски за по вед ник Фјо­дор Уша ков) и по но во име но ван за ко ман дан­та Ка спиј ске фло ти ле. Вој но вич ни је мо гао да под не се та кво „по ни­же ње“ и од лу чио је да на пу сти слу жбу у мор на ри ци. Пет го ди на је про вео у Тр­сту на оба ли Ја дран ског мо ра да би 1796. при мио по зив на нај ви шем ни воу да се вра ти у Ру си ју, где га је но ви цар Па вел I ср дач но до че као. На ред не го ди не Марк Вој но вич је по стао члан Цр но мор ске ад ми ра ли тет ске упра ве и уна пре ђен је у ви це ад ми ра ла, а 1801. у ад ми ра ла. Исте го ди не је име но ван за пр вог ди рек то ра Цр но мор ске по мор ске шко ле и по след ње го ди не жи во та по све тио је обра зо ва њу

мла дих по мо ра ца. Из слу жбе се по ву као 1805. и две го ди не ка сни је пре ми нуо у Ви теб ску (у да на шњој Бе ло ру си ји). Пре не го што за вр ши мо при чу о Мар­ку Вој но ви чу, ре ћи ће мо по не што и о со вјет ском и ру ском пи сцу Вла ди ми ру Вој но ви чу, ње го вом нај по зна ти јем да нас жи вом по том ку. Вла ди мир Вој но вич се про сла вио још 1960­их пе смом „14 ми­ну та пре стар та“, ко ја је по ста ла оми­ље на ме ђу со вјет ским ко смо на у ти ма и ко ју је ци ти рао сам Ни ки та Хру шчов на

јед ном од су сре та са њи ма. Ме ђу тим, нај по зна ти је ње­го во де ло је ро ман „Жи вот и при кљу че ни ја вој ни ка Ива­на Чон ки на“, у ко јем исме ва со вјет ску ар ми ју и со вјет ску ствар ност уоп ште. Као ди си­ден ту, од у зе то му је со вјет ско др жа вљан ство, по сле че га је ду го жи вео у Не мач кој. Др­жа вљан ство је по но во до био 1990, на кон че га се вра тио у СССР. Ако по но во по гле да мо би о­гра фи ју ње го вог чу ве ног пре­тка, ви ди мо да је у исто ри ји ру ске мор на ри це, и по себ но у на стан ку Цр но мор ске фло­те, Марк Вој но вич од и грао из у зет но зна чај ну уло гу. По­то мак ста ре срп ске пле мић­ке по ро ди це сво ју слу жбу у Ру си ји је за по чео као оби чан по руч ник, и, иако је био стра­нац, ус пео је да на пре ду је до чи на ад ми ра ла, до био је ви ше ру ских од ли ко ва ња. Сто га не­ће мо пре те ра ти ако ка же мо да је Марк Вој но вич дао ве­ли ки до при нос ја ча њу ру ске др жа ве.

Иван Аjвазовс ки: Ру ска еска дра на пу ту

у Се ва сто пољ (1846)

Вла ди мир Пу тин пре да је др жав ну

на гра ду Вла ди ми ру Вој но ви чу, по том ку

Мар ка Вој но ви ча (12. јун 2001)

ФО

ТО

: kr

e m

lin

.ru

16

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Та тја на До ги ље ва

Спо ме ник не ка да шњем вр ши о­цу ду жно сти пре ми је ра РФ Је го ру Гај да ру, ко ји је не дав но от кри вен у Мо скви, иза звао је до ста од је ка у јав но сти. „Ру ска реч“ пре но си ка­рак те ри стич но ми шље ње Та тја не До ги ље ве, по зна те со вјет ске и ру ске глу ми це и на род не умет ни це Ру ске Фе де ра ци је, ко ја је ре фор ме Гај да­ро ве епо хе пре жи ве ла слич но као и ве ћи на гра ђа на на ше зе мље.

От куд сад спо ме ник Је го ру Гај­да ру? Без ша ле, не раз у мем чи ме је он то за слу жио. Мо­жда ће не ко да ми об ја сни? Да ли ти ме што је опљач као ми­ли о не љу ди, па и ме не?

Ка да је по чео да упра вља фи нан си ја ма ове зе мље, ја сам би ла при лич но имућ на. Бар сам има ла та кав ути сак. Ин тен зив но сам глу ми ла у фил мо ви ма и за оно вре­ме сам до бро за ра ђи ва ла. Вр ло пе дант но сам по што ва ла све за ко не. Ре че но је да се не тре ба ве зи ва ти за де ви зе, јер за кон то за бра њу је, и ја се ни сам ве зи ва ла. Та да се ни су про да ва ли ни ста но ви ни ви кен­ди це, и ја сам, као и мно ги дру ги, чу ва ла сво ју уште ђе ви ну у „Збер ка си“. И не са мо ја, не го и мо ја мај ка. Она је та ко ђе одва ја­ла по ма ло за „цр не да не“, ка да до ђу ста­рост и бо ле сти, и за бо ле сног си на ко ји је жи вео од ин ва лид ске пен зи је.Цр ни да ни су на ста ли ка да је Гај дар от по­чео сво је ре фор ме. Са мо што ми то ни смо схва ти ли, јер нам ко мер ци ја ла ни је ја ча стра на. Та да смо пр ви пут и чу ли за курс ру бље и до ла ра. Па ипак, ја ни сам ве ро ва­ла да др жа ва мо же тек та ко окре ну ти ле ђа сво јим гра ђа ни ма (са да не са мо да ве ру јем, не го и знам да ће им си гур но окре ну ти ле­ђа) и ни сам по ди за ла уште ђе ви ну. Све сам ми сли ла да ће се убр зо не што из ме ни ти.

Украт ко, ка да сам схва ти ла да су ме из­ра ди ли, по ди гла сам са штед не књи жи це пре о ста ле ру бље, а оне су у том тре нут­ку вре де ле 100 аме рич ких до ла ра. А мо ја мај ка је оста ла без ијед не ко пеј ке. Тре ба ли да се за хва лим Гај да ру за оно што је учи нио мо јој мај ци?Хва ла Бо гу, још сам има ла сна ге да ра­дим. Ни сам глу ми ла у фил мо ви ма, јер је филм ска ин ду стри ја та да већ би ла про па ла, али ме је спа сло ан га жо ва ње у при ват ном по зо ри шту, та ко да сам мо гла по ма га ти мај ци и бра ту.Ни сам са мо ја би ла то ли ко глу па. Ве ли ки ру ски глу мац Јев ге ниј Јев стиг ње јев та ко­ђе је чу вао сву уште ђе ви ну на штед ној књи жи ци. Он је умро, а ка да је „отво ре­но“ на след ство, тј. по ла го ди не ка сни је, ру бље ко је је он го ди на ма ште део ни су ви ше има ле ни ка кву вред ност. То ми је ис при ча ла ње го ва удо ви ца Ира.И са да се том Гај да ру по ди же спо ме ник?

Ко то ра ди? Ње го ви ро ђа ци или град Мо сква?И за чи ји но вац? Ни је ваљ да опет за мој но вац, тј. од по ре за ко је пла ћам?Ја не же лим да се том чо ве ку по ди же спо­ме ник у мом гра ду и у мо јој зе мљи. Он је сво јим де ло ва њем по гу био мно го љу ди и упро па стио жи во те мно ги ма, и ни је се сти део да ка же ка ко ће би ти бо ље уко­ли ко што ви ше пен зи о не ра по мре, јер ће дру штво по ста ти мо бил ни је (мо жда ци­тат ни је баш до сло ван, али то је ре као).Ње гов ор так Чу бајс мно го пу та је из ја­вљи вао да је Гај дар спа сао зе мљу и да са­мо иди о ти то не схва та ју. Хте ла бих лич­но Чу бај су да вра тим ва у чер ко ји је он сми слио и тра жи ла бих му да ми до де ли део бо гат ста ва Отаџ би не на ко ји ми тај па пир да је пра во.Тај ри ђи по ли ти чар се чак ни је ни из ви­нио због тих ва у че ра! Бар да ка же „зна те, до шло је до не спо ра зу ма“, да ка же „из ви­ни те“. Не, они су из над све га то га, они осе ћа ју сво ју ве ли чи ну и не за хвал ност „го ми ле“. Они се уна пред до го ва ра ју са ва ја ри ма да их бу ду ћа по ко ле ња не за­бо ра ве кроз ве ко ве.До ду ше, по ко ле ње мо је ћер ке ни ка да не­ће ни са зна ти ко ме је по диг нут спо ме ник ис пред Би бли о те ке стра не ли те ра ту ре, ни ти ће зна ти ко ји је чи ка та мо из ли вен у брон зи и због че га је из ли вен.А ја јој не ћу ре ћи.

Та тја на До ги ље ва је со вјет ска и ру ска по зо ри шна и филм ска глу ми ца,

на род на умет ни ца Ру ске Фе де ра ци је.

погледи

О та јан стве ном сми слу спо ме ни ка Је го ру Гај да ру

гај дар је сво јим де ло ва њем по гу био мно го љу ди и упро па стио жи во те мно ги ма, и ни је се сти део да ка же ка ко ће би ти бо ље уко ли ко што ви ше пен зи о не ра по мре, јер ће дру штво по ста ти мо бил ни је

ка

Ри

ка

Ту

Ра

: да

н П

О Т

Оц

ки

17

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Бо рис Дол гов, ga ze ta.ru

У сеп тем бру и ок то бру је до шло до од ре ђе них про ме на у аме рич кој по­ли ти ци пре ма Бли ском и Сред њем Ис то ку. Пре све га, ра ди се о од у­ста ја њу САД од вој не ин тер вен ци­је у Си ри ји (за са да) и о из ве сном убла жа ва њу од но са пре ма Ира ну. Те про ме не су иза зва ле не га тив ну ре ак ци ју код нај ва жни јих аме рич­ких са ве зни ка – Са у диј ске Ара би је и Тур ске.

Са у диј ска Ара­би ја се бе сма­тра пред вод ни­ком су нит ског ислам ског све­та. Та зе мља

је од 2011, тј. од по чет ка „арап ског про ле ћа“, пру­жа ла по др шку су нит ским по кре ти ма ко ји су у мно­гим зе мља ма до шли на власт. Од по чет ка су ко ба у Си ри ји Ри јад је отво ре­но по др жа вао на о ру жа ну су нит ску опо зи ци ју.Што се ти че од но са пре ма ши ит ском Ира ну, Са у диј­ска Ара би ја, као и дру ге за лив ске мо нар хи је об је­ди ње не у Са вет за са рад­њу арап ских зе ма ља Пер­сиј ског за ли ва (ССАЗПЗ), ви ди опа сност у Ира ну још од вре ме на Иран ске ре во лу ци је 1979.Тур ска умно го ме има исти став као и Са у диј­ска Ара би ја у по гле ду си риј ског кон флик та и ства ра ња бло ка су нит­

ских др жа ва. Уз то, део тур ског ру­ко вод ства ко ји про по ве да иде о ло ги­ју „нео о сма ни зма“ не за бо ра вља да је Си ри ја 400 го ди на би ла део Осман ске Им пе ри је.

Што се ти че по ли ти ке пре ма Ира ну, Тур­ска се са њи ме над ме ће за во де ћу уло гу у ре ги о ну, та ко да сла бље ње Ира на, си риј­ског са ве зни ка, сва ка ко од го ва ра спољ­ним ин те ре си ма Тур ске.

Да ли су се Са у диј ска Ара би ја и Тур ска озбиљ но на љу ти ле на САД?

ка

Ри

ка

Ту

Ра

: кО

н С

Та

н Т

ин

ма

ле

Р

„Опу сти се, чо ве че“

укла ња ње аса до ве вла де, са ве знич ки на стро је не пре ма ира ну, тре ба ло је да омо гу ћи да се из ве де ко на чан уда рац по иран ским ну кле ар ним објек ти ма, да се угу ши ли бан ски ши ит ски по крет „Хе збо лах“ ко ји по др жа ва си ри ју, и да се ума њи иран ски ути цај у ира ку

18

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Зна чај ну уло гу у по ли ти ци Са у диј ске Ара би је и Тур ске пре ма Ира ну игра и фак тор су нит ско­ши ит ског кон флик­та, ко ји се по ја чао од по чет ка си риј ских су ко ба.Од нос Са у диј ске Ара би је и Тур ске пре ма Си ри ји и Ира ну у ве ли кој ме ри се по кло­пио са стра те ги јом САД, њи хо вих са ве­зни ка из НА ТО­а и Изра е ла. Упра во би укла ња ње Аса до вог ре жи ма, са ве знич ки на стро је ног пре ма Ира ну, омо гу ћи ло да се из ве де ко на чан уда рац по иран ским ну кле ар ним објек ти ма, да се угу ши ли­бан ски ши ит ски по крет „Хе збо лах“ ко ји по др жа ва Си ри ју, и да се ума њи иран ски ути цај у Ира ку.Пла ни ра ни аме рич ки вој ни на пад на Си­ри ју имао је за циљ да раз би је си риј ску ар ми ју, да иза зо ве пад Аса да и да до ве­де на власт су нит ску опо зи ци ју, пре ма оче ки ва њи ма ње них при пад ни ка, као и Са у диј ске Ара би је и Тур ске ко је их по­др жа ва ју. Са у диј ска Ара би ја и по је ди не

чла ни це ССАЗПЗ­а би ле су чак спрем не и да по кри ју тро шко ве аме рич ког на па да на Си ри ју.Од у ста ја ње САД од вој не ин тер вен ци је у Си ри ји по ре ме ти ло је те пла но ве. На­по ре до са ти ме до шло је и до из ве сног смек ша ва ња од но са САД пре ма Ира ну на кон из бо ра но вог иран ског пред сед­ни ка Ха са на Ру ха ни ја и ње го вих из ја ва да је спре ман да са ра ђу је са За па дом по пи та њу иран ског ну кле ар ног про гра ма.Про ме не у аме рич кој по ли ти ци пре ма Си ри ји и Ира ну иза зва ле су раз о ча ра ње и не за до вољ ство пре све га у вр ху Са у­диј ске Ара би је, али и Тур ске. Очи гле дан де марш Са у диј ске Ара би је је сте од би ја ње пред ло га да по ста не при вре ме на чла ни ца Са ве та без бед но сти УН.Мно ги ме ди ји су пре не ли на во де на чел­ни ка оба ве штај них слу жби Са у диј ске Ара би је Бан да ра бин Сул та на да би та зе мља мо гла да пре и спи та и да огра ни чи сво ју са рад њу са САД у по гле ду на бав ке на о ру жа ња и ис по ру ке енер ге на та, и да у не што ма њој ме ри ускла ди са САД сво ју по ли ти ку пре ма Си ри ји.

Што се ти че Тур ске, пла ни ра на на бав ка са вре ме них си сте ма про тив ва зду шне од­бра не ду гог до ме та од Ки не за из ве стан број струч ња ка та ко ђе пред ста вља сво­је вр стан де марш са ње не стра не.Ипак, ра но је го во ри ти о зна чај ни јим про ме на ма. До слич них за хла ђе ња у са ве­знич ким од но си ма до ла зи ло је и ра ни је. За вре ме арап ско­изра ел ског ра та 1973. Са у диј ска Ара би ја је ко ри сти ла наф ту као оруж је та ко што је знат но сма њи ла снаб де ва ње за пад них зе ма ља енер ген­ти ма. Тур ска је, на при мер, огра ни чи ла са рад њу са НА ТО­ом у вре ме за о штра ва­ња грч ко­тур ских од но са због ки пар ског про бле ма.Са дру ге стра не, обе зе мље су у по ли тич­ком и вој ном сми слу по ве за не са САД и За па дом, и у ве ли кој ме ри и да ље за ви се од њих. САД су га рант без бед но сти за Са у диј ску Ара би ју и за оста ле чла ни це ССАЗПЗ­а. У Ба хре и ну се на ла зи ба­за 5. аме рич ке фло те. Мно ги пред став­

ни ци при вред не, по ли тич ке и фи нан­сиј ско­еко ном ске ели те, укљу чу ју ћи и чла но ве вла да ју ћих ди на сти ја чла ни ца ССАЗПЗ­а, по слов но су ве за ни за САД и За пад.По ла зе ћи од то га, те шко је за ми сли ти да би Са у диј ска Ара би ја мо гла да во ди пот­пу но не за ви сну по ли ти ку у ре ги о ну, или чак усме ре ну про тив аме рич ких ин те ре­са. Ка да је реч о збли жа ва њу Тур ске и Ки­не, оно је мо гу ће, али ће се нај ве ро ват ни је за др жа ти на еко ном ским окви ри ма. За не ку озбиљ ни ју са рад њу Тур ска и Ки на ско ро да и не ма ју за јед нич ке стра те шке ци ље ве, а спољ но по ли тич ки при о ри те ти су им ису ви ше раз ли чи ти.Пре ма то ме, из ве сне про ме не у аме рич­ким од но си ма пре ма Ира ну и Си ри ји, као и не го до ва ње Ри ја да и Ан ка ре у ве зи са тим, не зна че и да је до шло до пот пу не про ме не по ли ти ке и стра те шких ци ље ва САД на Бли ском и на Сред њем ис то ку.

Бо рис Дол гов је по ли ти ко лог и ви ши на­уч ни са рад ник Ин сти ту та за ори јен­тал не сту ди је Ру ске ака де ми је на у ка.

Пи ше: Јев ге ниј Ше ста ков

Од лу ка аме рич ке ре дак ци је ча со­пи са „Форбс“ да пред сед ни ка Ру­си је Вла ди ми ра Пу ти на про гла си за нај у ти цај ни јег чо ве ка пла не те 2013. до не та је под ути ца јем чи та­вог ком плек са раз ли чи тих фак то­ра: не ја сне ме ша ви не при зна ва ња сла бо сти кон ку ре на та, не ми нов ног при зна ва ња но ве сна ге ру ске спољ­не по ли ти ке и (не вољ ног) при зна ња Пу ти на као нај не за ви сни јег свет­ског по ли ти ча ра.

Те шко је ре ћи у ко јој ме ри су у пра ву они екс пер ти ко ји твр де да је Пу ти но вом успе ху у очи­ма „Форб са“ нај ви ше до при нео ње гов по ло жај нај не за ви сни јег свет ског по ли ти ча ра ко ји има

мо гућ ност да са мо стал но од ре ђу је шта ће го во ри ти и ра ди ти. Ме ђу тим, та не за ви­сност са ма по се би не мо же обез бе ди ти по е не по пут пр вог ме ста на ли сти нај у­ти цај них љу ди Пу ти но во пр во ме сто је пре све га ре зул­тат очи глед не сла бо сти по зи ци је пред сед­ни ка САД Ба ра ка Оба ме, про шло го ди­шњег ли де ра ове ли сте. Шеф Бе ле ку ће се 2013. за гли био у пре го во ри ма са Кон гре­сом за вре ме бу џет ске кри зе и ума ло ни је иза звао бан крот Аме ри ке. По ред то га, на­шао се у клоп ци па ле стин ско­изра ел ских пре го во ра ко ји те ку спо ро и не мо же се ре ћи да су пре те ра но успе шни. Ни је по­сти гао ни ка кав на пре дак ни у ре гу ли са њу си риј ске кри зе. Са дру ге стра не, Мо сква је убе ди ла си риј ског пред сед ни ка Ба ша­ра Аса да да се од рек не хе миј ског оруж ја и да об ја ви од лу ку о ње го вом пот пу ном уни ште њу под кон тро лом УН.Ве ро ват но је има ло зна ча ја и то што су оста ли кан ди да ти за зва ње нај у ти цај ни­јег по ли ти ча ра пред крај го ди не до спе ли у сла би ју по зи ци ју или су се ба ви ли ре­ша ва њем уну тра шњих пи та ња. Кан це­лар ка Не мач ке Ан ге ла Мер кел мо гла би

погледи

из ве сне про ме не у аме рич ким од но си ма пре ма ира ну и си ри ји, као и не го до ва ње ри ја да и ан ка ре у ве зи са тим, не зна че и да је до шло до пот пу не про ме не по ли ти ке и стра те шких ци ље ва сад на Бли ском и на сред њем ис то ку

Шта зна чи ка да Аме ри кан ци ка жу да је Пу тин „нај моћ ни ји на све ту“?

19

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

да бу де кон ку рен ци ја Пу ти ну, али је она ве ли ки део по ли тич ке се зо не по тро ши ла на пар ла мен тар не из бо ре. Ње на пар ти ја је по бе ди ла, али ни је мо гла са мо стал но да фор ми ра вла ду.Дру ги мо гу ћи кан ди дат за пр во ме сто „Форб со вог“ спи ска је Си Ђин пинг, ко­ји је 2013. по стао пред сед ник На род не Ре пу бли ке Ки не, али се он у ве ћем де лу по ли тич ке се зо не ба вио ре ор га ни за ци­јом др жав ног апа ра та и ни је по кре тао ве ли ке по ли тич ке ини ци ја ти ве, та ко да је остао у сен ци.У та ко сла бој кон ку рен ци ји Пу тин је са­свим оче ки ва но до спео на пр во ме сто, ако се уоп ште мо гу при ме њи ва ти так­ми чар ски тер ми ни ка да се ра ди о ли де­ри ма свет ске по ли ти ке. Са ста но ви шта Кре мља, ре ци мо, „Форб со во“ ве штач ко ран ги ра ње ру ко во ди ла ца др жа ва по сте­

пе ну њи хо вог ути ца ја у су прот но сти је са основ ним прин ци пи ма ру ске спољ не по ли ти ке о фор ми ра њу ви ше по лар ног све та.До ду ше, Пу ти нов успех у „Форб со вој“ ранг­ли сти не мо ра се ту ма чи ти као по­бе да јед ног ли де ра у так ми че њу са дру­ги ма, не го као по зи тив на оце на ко ју су аме рич ки са ста вља чи ранг­ли сте да ли ру ској спољ ној по ли ти ци, за сно ва ној на по што ва њу су ве ре ног пра ва дру гих др­жа ва да по се ду ју соп стве ни, ван бло ков­ски став пре ма про це си ма ко ји се од ви­ја ју у све ту.Свој до при нос Пу ти но вом пр вом ме сту дао је и од бе гли агент ЦИА Едвард Сно­у ден. Ње го во из но ше ње у јав ност ма те­ри ја ла ко ји рас крин ка ва ју Аген ци ју за на ци о нал ну без бед ност САД иза зва ло је кри зу по ве ре ња у Аме ри ку чак и ме ђу

зе мља ма НА ТО­а. До ку мен ти ко је је об­на ро до вао Сно у ден при мо ра ли су мно­ге зе мље и ме ђу на род не ор га ни за ци је да оп ту же Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве за то тал но пра ће ње и за ди ра ње у лич ни жи­вот гра ђа на.Скан дал око Сно у де но вог раз гла ша ва­ња по вер љи вих ин фор ма ци ја сва ка ко је осла био ути цај Оба ме у све ту и при мо­рао пред сед ни ка САД да јав но при зна ка ко де ло ва ње оба ве штај не слу жбе ни је би ло у пот пу ном скла ду са аме рич ким прин ци пи ма.У том кон тек сту спољ на и уну тра шња по ли ти ка ру ског пред сед ни ка из гле да ла је до след ни је и кон струк тив ни је. Због то­га је Вла ди мир Пу тин за аме рич ке са ста­вља че „Форб со ве“ ранг­ли сте 2013. био нај у бе дљи ви ји кан ди дат за пр во ме сто ме ђу нај у ти цај ни јим ли де ри ма у све ту.

Шта зна чи ка да Аме ри кан ци ка жу да је Пу тин „нај моћ ни ји на све ту“?

ка

Ри

ка

Ту

Ра

: ни

јаз

ка

Ри

м

20

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Ири на Фур со ва

У Мо скви је не дав но одр жа на ве ли­ка ру ско­срп ска по слов на кон фе рен­ци ја „Ин ве сти ци о ни по тен ци ја ли Ср би је“, ко ју су за јед но ор га ни зо­ва ле При вред на ко мо ра Ср би је и Тр го вин ско­ин ду стриј ска ко мо ра Ру си је. О раз во ју са рад ње из ме ђу две ју зе ма ља за „Ру ску реч“ го во ри ам ба са дор Ре пу бли ке Ср би је у Ру си­ји Сла вен ко Тер зић.

Го сти из Ср би је су на ве ли кој ин ве сти ци о ној кон фе рен ци ји „Ин ве сти ци о ни по тен ци ја ли Ср би је“ 30. ок то бра у Мо скви ру ским пред у зет ни ци ма пред­ста ви ли ста ње у срп ској еко но­

ми ји и ин ве сти ци о ну кли му у зе мљи, као и ме ре Вла де Ср би је усме ре не ка сти му­ли са њу стра них ула га ња. Ру ске ком па ни је са ин ве сти ци о ним про јек ти ма у Ср би ји пред ста ви ле сво је ис ку ство са Бал ка на.

Г. Тер зи ћу, за што је од лу че но да ин ве­сти ци о ни по тен ци јал Ср би је бу де пред­ста вљен баш у Ру си ји?Сла вен ко Тер зић: Од но си из ме ђу Ср би­је и Ру си је, из ме ђу на ших два ју на ро да тра ди ци о нал но су већ ве ко ви ма при ја­тељ ски. У ма ју ове го ди не пред сед ни ци То ми слав Ни ко лић и Вла ди мир Пу тин у Со чи ју су пот пи са ли Де кла ра ци ју о стра те шком парт нер ству, ко ја под ра зу­ме ва ин тен зи ван раз вој са рад ње у свим обла сти ма. Од лич не по ли тич ке од но се тре ба да пра ти исти та кав ни во еко ном­ске са рад ње. Ру ска Фе де ра ци ја је је дан од на ших стра те шких и еко ном ских парт­не ра. Ср би ја је ве о ма за ин те ре со ва на за уче шће и ула га ње ру ског ка пи та ла у ње ну еко но ми ју, као и за при ва ти за ци ју срп ских ком па ни ја. Ру си ја је од 2002. до 2011. (пре ма ру ским из во ри ма) у Ср би ји ин ве сти ра ла око 2,5 ми ли јар ди до ла ра;

пре ма по да ци ма На род не бан ке Ср би је, обим ин ве сти ци ја је не што ма њи.Пред на ма је ре а ли за ци ја ве ли ког енер­гет ског про јек та „Ју жни ток“, ко ји је у Ср би ји про гла шен за про је кат од на ци­о нал ног зна ча ја и ко ји ће на шој са рад њи да ти још је дан под сти цај. Ми смо и да ље отво ре ни за зна чај ни је ру ске ин ве сти ци­је, не са мо у обла сти енер ге ти ке, не го и у сфе ри пре ра ђи вач ке ин ду стри је, по љо­при вре де, ин фра струк ту ре, те ле ко му ни­ка ци ја, ту ри зма итд.

Ме ђу тр го вин ским парт не ри ма Ср би је Ру си ја не за у зи ма пр во ме сто. У Ру си ју од ла зи око 7,5% срп ског из во за. Удео РФ у срп ском уво зу из но си 10,9%. Шта је по треб но учи ни ти у по сло ва њу обе ју зе­ма ља ка ко би се ови про цен ти по ве ћа ли?

Сла вен ко Тер зић: У срп ском из во зу Ру­си ја је на пе том ме сту, а по оби му уво за у

Ср би ју ру ски про из во ди за у зи ма ју дру го ме сто. То је по сле ди ца за ви сно сти Ср би­је од енер гет ских ре сур са, чи ји је удео у уво зу из Ру си је око 65%. По ве ћа ње оби ма еко ном ске раз ме не би ло би ве о ма по жељ­но, по себ но ако се ови по да ци упо ре де са оби мом еко ном ске са рад ње Ру си је са дру гим европ ским зе мља ма. Ме ђу тим, у еко но ми ји Ру си је до ми ни ра ју нафт на ин­ду стри ја и ин ду стри ја за пре ра ду наф те, хе миј ска ин ду стри ја и ме та лур ги ја, чи ји је ве ли ки ка пи тал не до вољ но за ин те ре со­ван за „ма ле про јек те“, ка кве ну ди срп ско тр жи ште. Ве ће ин те ре со ва ње мо гу по ка­за ти ру ска ма ла и сред ња пред у зе ћа, али њи хов си стем још ни је до вољ но раз ви јен. Због то га је број по тен ци јал них ин ве сти­то ра из Ру си је огра ни чен.Ме ђу тим, мо же се опа зи ти на пре дак. У бан кар ству Ср би је да нас ра де две ве ли­ке ру ске фи нан сиј ске ин сти ту ци је ВТБ и Збер бан ка, а На род на бан ка Ср би је увр­сти ла је ру бљу ме ђу ва лу те ко ји ма се тр­гу је на срп ском де ви зном тр жи шту, што та ко ђе све до чи о ја ча њу са рад ње. Ни је бе зна чај но ни то што је ме ђу на шим зе­мља ма на сна зи без ви зни ре жим.Ср би ја је ве о ма за ин те ре со ва на да уче­ству је на ру ском тр жи шту, пре све га у сфе ри про да је ро бе и услу га. Због до бро по зна тих до га ђа ја на те ри то ри ји Ју го сла­ви је, ви ше го ди шњих санк ци ја и ем бар га пре ма срп ској еко но ми ји, ми смо из гу­би ли бар јед ну де це ни ју, док је све ве ћа кон ку рен ци ја учи ни ла ру ско тр жи ште ве о ма зах тев ним у по гле ду ква ли те та и

економија

Ам ба са дор Ре пу бли ке Ср би је у Ру си ји Сла вен ко Тер зић го во ри за „Ру ску реч“

Ср би ја че ка ру бљу

„од лич не по ли тич ке од но се тре ба да пра ти исти та кав ни во еко ном ске са рад ње. ру ска Фе де ра ци ја је је дан од на ших стра те шких и еко ном ских парт-не ра. ср би ја је ве о ма за ин те ре со ва на за уче шће и ула га ње ру ског ка пи та ла у ње ну еко но ми ју, као и за при ва ти за ци ју срп ских ком па ни ја“

терзић

Ам ба са дор Сла вен ко Тер зић: Ср би ја је ве о ма за ин те ре со ва на да уче ству је на ру ском тр жи шту, пре све га у сфе ри про да је ро бе и услу га

ФО

ТО

: иТ

аР

-Та

СС

21

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

це на. Та ко ђе, Спо ра зум о сло бод ној тр­го ви ни, пот пи сан 2000, не функ ци о ни ше до вољ но ефи ка сно.С дру ге стра не, Ср би ја мо же да по ну ди ши рок спек тар за ни мљи ве ро бе и услу га. Ра ди се о по љо при вред ној про из вод њи и ту ри стич ким услу га ма. Срп ске гра ђе вин­ске ком па ни је су ви со ко це ње не у све ту и мо гле би има ти мно го ве ћи удео у ру ском тр жи шту. Оне су би ле не до вољ но ан га­жо ва не при ли ком из град ње ин фра струк­тур них обје ка та за Зим ску олим пи ја ду у Со чи ју и спрем не су да на док на де про пу­ште но за вре ме при пре ма РФ за Свет ско пр вен ство у фуд ба лу 2018.

Ко ји прав ци са рад ње су нај пер спек­тив ни ји? Да ли пред у зет ни ци из Ср би је уче ству ју у ин ве сти ци о ним про јек ти ма у Ру си ји?Сла вен ко Тер зић: Срп ске ком па ни је „Син те лон“ (да нас „Тар кетт“) из Бач ке Па лан ке и „Хе мо фарм“ из Вр шца су нај­ве ћи срп ски ин ве сти то ри на те ри то ри ји РФ. „Син те лон“ је отво рио фа бри ку за про из вод њу под них обло га у Ру си ји (ин­ве сти ци ја од око 250 ми ли о на до ла ра), а „Хе мо фарм“ пред у зе ће у Об нин ску у Ка луш ској обла сти (32 ми ли о на до ла ра). И дру ге срп ске ком па ни је ула жу сред ства у ру ску еко но ми ју.По след њих го ди на са рад ња у обла сти по љо при вре де је зна чај но на пре до ва ла. Обим роб не раз ме не 2012. је из но сио око 250 ми ли о на до ла ра, а у на ред них не ко ли­ко го ди на мо гао би се удво стру чи ти. Ус­по ста вље ни су ди рект ни кон так ти из ме ђу ве те ри нар ских и фи то са ни тар них слу жби. Ру ска стра на је за ин те ре со ва на за ор ган­ску по љо при вред ну про из вод њу. Из воз по љо при вред них про из во да чи ни 14,3% укуп ног из во за Ср би је у Ру си ју. Отва ра ње ди стри бу тив ног цен тра срп ских про из­во да у Мо скви или Мо сков ској обла сти мо гло би до при не ти по ве ћа њу ис по ру ка по љо при вред них про из во да у Ру си ју.

Срп ски по љо при вред ни про из во ђа­чи ре дов но уче ству ју на мо сков ском сај му „Про дек спо“. А да ли ру ски ин­ве сти то ри по ка зу ју ин те ре со ва ње за тр жи ште по љо при вред них про из во да у Ср би ји?Сла вен ко Тер зић: На ша зе мља по се ду је огро ман по љо при вред ни по тен ци јал. У Ср би ји, као што је по зна то, зе мљи ште је плод но и по год но за про из вод њу ква­ли тет них пре храм бе них про из во да. У окви ру Ме ђу др жав ног ко ми те та функ­

ци о ни ше и срп ско­ру ска гру па за пи та ња по љо при вре де. На су сре ту пот пред сед­ни ка Вла де, ми ни стра спољ не и уну тра­шње тр го ви не Ре пу бли ке Ср би је Ра си ма Ља ји ћа са ми ни стром по љо при вре де РФ Ни ко ла јем Фјо до ро вом у мар ту ове го ди­не ру ска стра на је из ра зи ла спрем ност да раз мо три мо гућ но сти и пред ло ге за са рад њу и ин ве сти ра ње у аграр ни сек тор Ср би је. Ру ским ком па ни ја ма су већ упу­ће ни по зи ви за уче шће у при ва ти за ци ји на ших по љо при вред них пред у зе ћа.

Ср би ја гра ђе ви нар ство ви ди као област ко ја би мо гла да при ву че ру­ске ин ве сти ци је. Ме ђу тим, у сту ди ји Свет ске бан ке „Do ing Bu si ness“ Ср­би ја и РФ су по ефи ка сно сти из да ва­ња гра ђе вин ских до зво ла ран ги ра не ве о ма слич но и за у зи ма ју 176. и 178. ме сто. Те шко да ће се ин ве сти тор из Ру си је од лу чи ти да сред ства уло жи

та мо где су би ро крат ске про це ду ре исто та ко сло же не и не е фи ка сне као и код ку ће. Чи ме Ср би ја пла ни ра да при ву че ру ске ин ве сти то ре у обла сти гра ђе ви нар ства?Сла вен ко Тер зић: Ре фор ме ко је се спро­во де у Ср би ји, као и у РФ, има ју циљ да олак ша ју до ла зак стра них ин ве сти ци ја. Ме ђу тим, очи глед но је да овај про цес не иде глат ко. Ми ипак ве ру је мо да по сто ји по вољ но ин ве сти ци о но окру же ње за ру­ске ин ве сти то ре. На ин ве сти ци о ној кон­фе рен ци ји у Мо скви Ср би ја jе пред ло жи­ла 71 ин ве сти ци о ни про је кат. Пред ло зи су вр ло ра зно вр сни. Та ко се 15 про је ка та од но си на област енер ге ти ке и за шти те жи вот не сре ди не. Ту спа да ју и ве ли ки про јек ти , чи ја вред ност се про це њу је на 1,5 ми ли јар ди до ла ра, као што је, на при мер, из град ња га сних ко тлар ни ца у Бе о гра ду, Но вом Са ду, Ни шу и Пан че ву. У сфе ри агро ин ду стри је и про из вод ње

пре храм бе них про из во да Ср би ја ну ди 8 про је ка та. Ме ђу тим, ве ћи на пред ло­га се од но си на ме та ло пре ра ђи вач ку и елек трон ску ин ду стри ју, хе миј ску, фар­ма це ут ску ин ду стри ју и гра ђе ви нар ство. У обла сти ту ри зма и из град ње ту ри стич­ких обје ка та би ће по ну ђе но 16 ин те ре­сант них про је ка та. Оче ку је мо да ова ко ра зно вр сна по ну да иза зо ве ве ли ко ин­те ре со ва ње ру ских ин ве сти то ра.

Из ме ђу Ца рин ске уни је и Ср би је на сна зи је ре жим сло бод не тр го ви не. Ка ко се то од ра жа ва на обим роб не раз ме не Ср би је са Ка зах ста ном и Бе ло ру си јом?Сла вен ко Тер зић: Ре жим сло бод не тр­го ви не, уве ден 2000, до пу њен је Про то­ко лом из ме ђу вла да Ре пу бли ке Ср би је и Ру ске Фе де ра ци је о из у зе ци ма из ре жи ма сло бод не тр го ви не и пра ви ли ма о по ре­клу ро бе од 22. ју ла 2011. У про из во де

ко ји су ис кљу че ни из ре жи ма сло бод не тр го ви не, тј. за ко је се при из во зу у РФ пла ћа ца ри на, спа да ју: сир, ше ћер, пе ну­ша во ви но, ета нол, ци га ре те, пут нич ки ауто мо би ли, ком пре со ри за рас хлад не уре ђа је, пре ди во, па муч не тка ни не итд. У Ср би ји се, та ко ђе, при уво зу из РФ ца ри­на на пла ћу је за од ре ђе не вр сте трак то ра, пут нич ких ауто мо би ла, те рет них мо тор­них во зи ла, ауто мо бил ских гу ма итд. У то ку 2012. обе стра не су по кре ну ле ини­ци ја ти ву да се у Про то кол из 2011. уве ду из ве сне из ме не, ко је би се ти ца ле укљу­чи ва ња у спи сак или ски да ња са спи ска не ких про из во да, али пре го во ри о то ме још ни су по че ли. Ср би ја је пред ло жи ла да се уве де пун ре жим сло бод не тр го­ви не, ба рем у окви ру од ре ђе них кво та. Ре ша ва ње ових пи та ња зах те ва кон сул­та ци је са оста лим чла ни ца ма Ца рин ске уни је, што, без сум ње, ути че на бр зи ну и ефи ка сност до но ше ња од лу ка.

„По след њих го ди на са рад ња у обла сти по љо при вре де је зна чај но на пре до ва ла. ру ска стра на је за ин те ре со ва на за ор ган ску по љо при вред ну про из вод њу. из воз по љо при вред них про из во да чи ни14,3% укуп ног из во за ср би је у ру си ју. отва ра ње ди стри бу тив ног цен тра срп ских про из во да у мо скви или мо сков ској обла сти мо гло би до при не ти по ве ћа њу ис по ру ка по љо при вред них про из во да у ру си ју“

терзић

22

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Ан тон Ва ла гин

Но вем бра 1952. свој пр ви лет из­вр шио је Ту­95, пр ви со вјет ски ин­тер кон ти нен тал ни бом бар дер и по­след њи ави он ко ји је на пра вљен по на ре ђе њу Јо си фа Ста љи на. Осим глав ног за дат ка ­ бор бе ног де жур­ства и спрем но сти да пред во ди на пад на САД пре ко Се вер ног по ла ­ овај је­ди ни се риј ски тур бо е ли сни бом бар­дер ба цао је тер мо ну кле ар не бом бе и пла шио аме рич ке но са че ави о на.

Ка да је Ту­95 тек по чи њао да се пра ви, раз ма тра не су ва­ри јан те о то ме да се бом бар­дер опре ми и тур бо е ли сним и мла зним мо то ри ма, или да има шест мла зних. На пр­

вом про то ти пу, „про из во ду 95/1“ би ло је угра ђе но осам тур бо е ли сних мо то ра, ко је су окре та ле ели се са че ти ри пе ра ја про­мен љи вог ко ра ка од 5,6 ме та ра и има ле ре корд ни ко е фи ци ент ко ри сног деј ства у свим ре жи ми ма ра да. Кон струк ци ја ових ели са и ве ли ка сна га мо то ра чи ни ли су да је Ту­95 по стао је дан од нај буч ни јих ави о на на све ту – ње га де тек ту ју чак и хи дро а ку стич ки си сте ми под мор ни ца.Исто вре ме но, Ту­95 је нај бр жи ели сни ави он на све ту и је ди ни се риј ски тур бо­е ли сни бом бар дер. Сла ву не бе ске ду го­веч но сти де ли са аме рич ким B­52: оба ави о на су по ле те ла 1952. и на ста вља ју да се про из во де до да на шњег да на.Укуп но је у чи та вој исто ри ји Ту­95 би ло на пра вље но ви ше од 20 мо ди фи ка ци ја. По ред то га, на осно ву ње га је Оглед но­кон струк тор ски би ро „Ту по љев“ од мах на пра вио не ко ли ко дру гих ави о на. Та­ко је 1957. свој пр ви лет из вр шио Ту­116 – ави он за ме ђу на род не по се те ру­ко вод ства СССР­а. Он је у це ли ни био на пра вљен од Ту­95; раз ли ка се са сто ја ла

у те рет ном од се ку, где је сме ште на хер ме­тич ка ка би на са две про сто ри је за 20 љу­ди, ку хи њом и слу жбе ним про сто ри ја ма.Не што ка сни је по че ла је и се риј ска про­

из вод ња пут нич ког Ту­114 – то је ду­го ли ниј ски ави он за ко ји је као осно ва по слу жио опет Ту­95. По што су ле то ви би ли ду ги, у ави о ну су би ли пред ви ђе ни ку пеи са ме сти ма за спа ва ње, ку хи ња, а у са став по са де оба ве зно је ула зио ку вар.

Цар-бом ба и оста ли екс пе ри мен тиЗа вре ме те сти ра ња Ту­95 је до ста вљао ну кле ар ну и тер мо ну кле ар ну му ни ци­ју на по ли го не, а на бо је вом де жур ству ави он у те рет ном од се ку има „до бош“­лан сер са шест кр ста ре ћих ра ке та Х­55. По ред те рет ног од се ка, Ту­95 мо же да но си де сет ра ке та ис под кри ла.За те сти ра ње си сте ма АН602 сна ге 60 ме­га то на, ко ји је до био на ди мак Цар­бом ба, био је на пра вљен је дан је ди ни при ме рак ави о на Ту­95В. Бом ба са па до бран ским

наука и техника

Ту-95, нај буч ни ји сим бол Хлад ног ра та

глав ни по сао за ту-95 у со вјет ско вре ме би ло је бор бе но де жур ство и спрем ност да се по по тре би на не се удар по стра те шким објек ти ма мо гу ћег про тив ни ка. Прет по ста вља ло се да ће удар на но си ти нај кра ћим пу тем, пре ко се вер ног по ла. у том ци љу су на плу та ју ћим ле де ним по љи ма би ли на пра вље ни аеро дро ми за по др шку

То пли оброк У ави о ни ма Ту­95 пр ви пут у СССР­у по ја ви ле су се ми кро та ла­сне пећ ни це, ка ко би се по са ди ла ко обез бе ђи вао то пли оброк.

23

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

си сте мом би ла је те шка пре ко 27 то на и ни је мо гла да ста не у те рет ни од сек, због че га је на ави он угра ђен јак др жач, ски ну­те су руч ке са отво ра за бом бе, а кор пус по кри вен бе лом флу о ре сцент ном бо јом.Ка да је Цар­бом ба екс пло ди ра ла на по ли­го ну на арк тич ком ар хи пе ла гу Но ва Зе­мља 30. ок то бра 1961, Ту­95В се на ла зио на ра сто ја њу од 39 ки ло ме та ра. Ка да је сле тео, при тех нич ком пре гле ду је уста­но вље но да су те ло ави о на и кри ла до ста на го ре ли и да су се алу ми ни јум ски де та­

љи ис то пи ли или де фор ми са ли. По са да ави о на на че лу са Ан дре јем Дур нов це вом би ла је срећ на што тог пу та ни је од лу че но да се при ме ни тре ћи сте пен бом бе ко ји по ве ћа ва ње ну сна гу до 100 ме га то на.Са истом по са дом Ту­95В је 1962. уче­ство вао у још не ко ли ко тер мо ну кле ар них екс пе ри ме на та. Ави он је још јед ном при­ме њен 1970­их, ка да је из Мо скве хит но тре ба ло до ста ви ти пла нер Ту­144 у Но во­си бирск. На ка чи ли су га на исти др жач на ко је је би ла при чвр шће на и Цар­бом ба.

Де жур ство за на пад пре ко Се вер ног по лаГлав ни по сао за Ту­95 у со вјет ско вре ме би ло је бор бе но де жур ство и спрем ност да се по по тре би на не се удар по стра те­шким објек ти ма мо гу ћег про тив ни ка. Прет по ста вља ло се да ће удар на но си ти нај кра ћим пу тем, пре ко Се вер ног по ла. У том ци љу су на плу та ју ћим ле де ним по љи ма би ли на пра вље ни аеро дро ми за по др шку. Два Ту­95 су се 1958. го ди не успе шно спу сти ла на та кву плат фор му, а те шко ће су се по ја ви ле тек при ли­ком ко че ња на ле ду. Али ка да се по че­ло са до пу ња ва њем го ри ва у ва зду ху, ни је би ло ви ше по тре бе за плу та ју ћим аеро дро ми ма. Из ме ђу оста лог, у за дат ке бом бар де ра на де жур ству спа да ло је и за стра ши ва­ње аме рич ких но са ча ави о на.„До би ја мо за да так: у Атлан ти ку, на не­ким ко ор ди на та ма при ме ћен је но сач ави о на. По ле ће мо. До ста пре ци ља спу­шта мо се на не ких 200 ме та ра, да нас ра­дар не би при ме тио, и при бли жа ва мо се. Пре ле ће мо па лу бу, фо то гра фи ше мо, а и раз не ге сто ве по ка зу је мо... пре те ће“, при ча Ви та лиј Вол ков, ве те ран да ле ко­мет не ави ја ци је. „Јед ном, исти на, ума ло да на стра да мо: са но са ча ави о на ‘Аме­ри ка’ код Азор ских остр ва по ди гла су се че ти ри ло вач ка ави о на, сти сли су нас и усме ри ли пре ма САД. Ко ман дир се по ве зао са ба зом и ра пор ти рао. Ба за је на ре ди ла про бој. Ми ту на га зи смо гас и – пра вац у обла ке...“

Ту-95, нај буч ни ји сим бол Хлад ног ра та

ФО

ТО

: иТ

аР

-Та

СС

„до би ја мо за да так: у атлан ти ку, на не ким ко ор ди на та ма при ме ћен је но сач ави о на. По ле ће мо. до ста пре ци ља спу шта мо се на не ких 200 ме та ра, да нас ра дар не би при ме тио, и при бли жа ва мо се. Пре ле ће мо па лу бу, фо то гра фи ше мо, а и раз не ге сто ве по ка зу је мо... пре те ће“, при ча Ви та лиј Вол ков, ве те ран да ле ко мет не ави ја ци је

Иска ка ње без ка та пул та Из ба ци во се ди ште (за ка та пул ти ра ње) у Ту­95 ни је пред ви ђе но, у ван ред ним си ту а ци ја ма по са да на пу шта ави он кроз обич ни отвор сме штен иза пред ње но ге стај ног тра па. Из ме ђу се ди шта је сме штен тран спор тер ко ји по кре ће ин же њер ле та. Пи ло ти, на ви га то ри и ин же ње ри пре ме шта ју се са сво јих се ди шта на тран спор тер и иду ка из ла зу, а стре лац у ре пу са мо стал но на пу шта бом бар дер.

„Ме двед“ Јав на де мон стра ци ја бом бар де ра одр жа на је у ле то 1955. у Мо скви, то ком па ра де у част Да на ави ја ци је. Стра ни струч ња ци су ви со ко оце­ни ли Ту­95, а НА ТО му је до де лио код ни на зив Be ar („ме двед“).

Кон струк ци ја ели са и ве ли ка сна га мо то ра чи ни ли су да је Ту-95 по стао је дан од

нај буч ни јих ави о на на све ту – ње га де тек ту ју чак и хи дро а ку стич ки си сте ми под мор ни ца

24

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Ири на Ја зи ко ва, Не скуч ни сад

У ка лен да ру Ру ске пра во слав не цр­кве има до ста ико но пи са ца, али нај чу ве ни ји је, на рав но, Ан дреј Ру­бљов. У на шој зе мљи је то име ве ро­ват но сви ма по зна то, па чак и они ма ко ји ни су мно го обра зо ва ни. Оно је до бро по зна то и ван Ру си је, на ро чи­то по сле фил ма Ан дре ја Тар ков ског. Шта ми, ме ђу тим, за и ста зна мо о ве­ли ком ико но пи сцу?

Ро ђен под срећ ном зве здом

Mо же се ре ћи да је Ан дреј Ру бљов ро ђен под срећ­ном зве здом. Још за жи­во та је по стао чу вен, по­ми ње се у ле то пи си ма и жи ти ји ма све тих, кне зо ви

и ма на сти ри су на ру чи ва ли да им сли­ка ико не, ра дио је у Мо скви, Вла ди ми­ру и Зве ни го ро ду. Ни по сле смр ти ни­је за бо ра вљен – сла ва Ан дре ја Ру бљо ва као пр вог ру ског ико но пи сца тра ја ла је ве ко ви ма. Сто гла ви са бор (1551) пр о­гла сио је ње го ве ико не ета ло ном за све ико но пи сце.

Ру бљо ва су ве о ма це ни ли и ста ро о бред ни­ци, а ко лек ци о на ри су се тру ди ли да на ба­ве ње го ва де ла, јер је у њи хо вим очи ма он био ова пло ће ње ка нон ског ико но пи са и древ не по бо жно сти. Због то га је име ико­но пи сца­под ви жни ка би ло ета лон цр кве­не умет но сти чак и у 19. ве ку, ка да се чи­

ни ло да ико но пис већ при па да пр о шло сти.У со вјет ско до ба је име Ан дре ја Ру бљо­ва би ло сим бол ста ро ру ске кул ту ре. Од­лу ком УНЕ СКО­а је 1960. орга ни зо ва на свет ска пр о сла ва 600­го ди шњи це ро ђе­ња Ан дре ја Ру бљо ва. У Мо скви је отво­рен му зеј ста ро ру ске кул ту ре „Ан дреј Ру бљов“, а ње го ва де ла, ко ја се ве ћи ном чу ва ју у Тре тја ков ској га ле ри ји, при ву кла су ве ли ку па жњу на уч ни ка.

Зр но по зр но – жи ти јеО Ан дре ју Ру бљо ву је на пи са но мно штво књи га и чла на ка, а ње го ва де ла су из у че­на до де та ља. Ме ђу тим, ако се за пи та мо шта ми зна мо о ње го вом жи во ту, ви де­ће мо да су би о граф ски по да ци крај ње оскуд ни, та ко да се ње го во жи ти је мо ра са ста вља ти бу квал но зр но по зр но.Ро ђен је 1360­их. Те шко је пре ци зни је од­ре ди ти да тум ње го вог ро ђе ња, док је да­тум ње го ве смр ти по знат: 29. ја ну ар 1430.То су би ла стра шна вре ме на. Та та ри су бу квал но жа ри ли и па ли ли Ру си јом: уни­шта ва ли су гра до ве, пљач ка ли хра мо ве и ма на сти ре, и од во ди ли љу де у роп ство. Уз све то, кне зо ви су не пре кид но ра то ва­ли јед ни пр о тив дру гих, пре тен ду ју ћи на ти ту лу ве ли ког кне за. Епи де ми ја ку ге је

култура

Ан дреј Ру бљов, тво рац ли ко ва не бе ске хар мо ни је

Света Тројица, 1425-1427. (Третјаковска галерија) Рождество Христово (Благовештенски храм Московског кремља)

Спаситељ у силама, 1408. (Саборна црква Успења Пресвете Богородице у граду Владимиру)

Вазнесење Господње, 1408.

(Третјаковска галерија)

25

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

за хва ти ла Мо скву и Ни жњи Нов го род у два на вра та: 1364. и 1366. Мо сква је 1365. би ла у пла ме ну, 1368. се на шла на уда ру ли тван ског кне за Ол гер да, а 1371. је у њој за вла да ла глад.Усред тог ха о са и по мет њи ра стао је и вас­пи та вао се бу ду ћи тво рац ли ко ва не бе ске хар мо ни је. На жа лост, не ма мо ни ка квих по да та ка ни о ње го вим ро ди те љи ма, ни о сре ди ни из ко­је је по те као. До ду ше, пре зи ме мо же да ука же на не ки траг. У то до ба су пре зи ме на има ли са мо љу ди ви со ког ро да. По ред то га, оно мо жда ука зу је на на след ни за нат ко јим се ба вио ње гов отац или не ки да љи пре дак. Пре зи ме Ру бљов нај ве ро ват ни је по ти че од ру ског гла го ла „ру би ть“ („се­ћи“), или од ре чи „ру бе ль“, ка ко се на зи ва ла ду гач ка мот ка или ва љак за об ра ду ко же.Не ма по да та ка ни о то ме ка да је Ан дреј Ру бљов по чео да се ба ви ико но пи сом, ни где и код ко га је учио тај за нат. Не зна мо ни шта ни о ње го вим пр вим ра до ви ма. Ру бљов се пр ви пут по ми ње у Ле то пи су под 1405. го ди ном, где се ка же да је по на руџ би ни ве ли ког кне за Ва си ли­ја Дми три је ви ча осли ка на Бла го ве штен­ска са бор на цр ква Мо сков ског кре мља, и да ју је осли ка ла гру па ико но пи са ца на чи јем че лу су би ла три мај сто ра: Те­о фан Грк, ста рац Пр о хор из Го ро де ца и цр но ри зац Ан дреј Ру бљов. Чи ње ни ца да је Ру бљо вље во име по ме ну то го во ри о

то ме да је он та да већ био вр ло по што ван мај стор, а то што је ње го во име на тре ћем ме сту зна чи да је Ан дреј био нај мла ћи ме ђу по ме ну тим ико но пи сци ма.Ру бљов је био цр но ри зац, тј. мо нах. И име Ан дреј, по све му су де ћи, ни је до био на ро ђе њу или кр ште њу, не го на мо на ше­

њу. За мо на шио се нај ве ро ват­ни је у Тр о јиц ком ма на сти ру, за вре ме Ни ко на Ра до ње шког, уче ни ка и на след ни ка пре по­доб ног Сер ги ја Ра до ње шког. О то ме по сто је за пи си у ру ко пи­си ма из 18. ве ка. Са Тр о јиц ким ма на сти ром ће би ти ве за ни и мно ги ра до ви Ан дре ја Ру бљо­ва. За тим је жи вео у Спа со­Ан­дро ни ко вом ма на сти ру, ко ји је та ко ђе осно вао уче ник све тог Сер ги ја, пре по доб ни Ан дро­ник. У тој оби те љи је он и умро.

Ета лон цр кве не умет но стиДру ги пут се име Ан дре ја Ру­бљо ва по ми ње у Ле то пи су под 1408. го ди ном у ве зи са осли­ка ва њем Ус пен ског са бор ног

хра ма у гра ду Вла ди ми ру. Ру бљов је осли­ка вао храм за јед но са ико но пи сцем Да ни­лом Чор ним, за ко га се ка же да је ње гов „при ја тељ и са по сник“. Да нил је та ко ђе био мо нах, мо жда Грк или Ср бин, о че му го во ри на ди мак Чор ни (Цр ни, тј. там но­пу ти). Ле то пи сац по ми ње Да ни ла на пр­вом ме сту, што зна чи да је он по уз ра сту или чи ну био ста ри ји од Ру бљо ва. Са њим

ће би ти по ве зан чи тав ка сни ји жи вот Ан­дре ја Ру бљо ва, до са ме смр ти.Ус пен ски са бор ни храм у гра ду Вла ди ми­ру сма тран је са бор ним хра мом чи та ве Ру ске цр кве, та ко да је ње го во осли ка­ва ње би ло од го во ран по сао. Храм је са­гра ђен у 12. ве ку, али су му фре ске уни­ште не 1238, за вре ме та тар ско­мон гол ске на је зде. По но во је осли кан по на руџ би ни ве ли ког кне за Ва си ли ја Дми три је ви ча.Сре ди ном 1420­их Ан дреј Ру бљов и Да­нил Чор ни ру ко во де ра до ви ма у хра му Све те Тр о ји це у Тр о ји це­Сер ги је вом ма на сти ру. Фре ске ни су са чу ва не, али је до нас до шао ико но стас. За исти храм пре по доб ни Ан дреј сли ка сво ју чу ве ну ико ну „Све та Тр о ји ца“, у ко јој је три ни­тар ни дог мат до био сво је нај у зви ше ни је сли кар ско ова пло ће ње. Пре ма Ле то пи су, ико ну Све те Тр о ји це на ру чио је Ни кон Ра до ње шки „за по мен и по хва лу пре по­доб ном Сер ги ју“.

Уни вер зал ни мај сторРу бљо ву се при пи су ју и ми ни ја ту ре у књи га ма, на при мер ли сто ви и ви ње те Хи тро вог је ван ђе ља. Ста ро ру ски умет­ни ци су ве о ма че сто илу ми ни ра ли књи­ге. Пре пи си ва ње и укра ша ва ње књи га би ло је јед но од нај че шћих мо на шких по слу ша ња. И ина че је књи шка кул ту ра ста ро ру ских мај сто ра би ла из у зет но ви­со ка, а шти во та да шњих мо на ха је би ло ве о ма ра зно вр сно. Ан дреј Ру бљов је та­ко ђе био по све ћен књи зи, вр ло на чи тан и ве о ма обра зо ван за сво је вре ме.По след ње го ди не Ру бљо вље вог жи во та ве за не су за Спа со­Ан дро ни ков ма на­стир. На жа лост, ни су са чу ва не фре ске Спа ског хра ма ко је је он на сли као.Већ у 15. ве ку, од мах по сле смр ти, пре­по доб ни Ан дреј­ико но пи сац по чи ње да се по шту је у Тр о ји це­Сер ги је вом и Спа со­Ан дро ни ко вом ма на сти ру, где је мо на хо вао. Ру ска пра во слав на цр ква је ка но ни зо ва ла Ан дре ја Ру бљо ва 1988.

ФО

ТО

: Pe

tr

Ad

Am

do

hn

ál

ek

Спо ме ник Ан дре ју

Ру бљо ву у Вла ди ми ру

Апостол Павле из деисиса,

1410-те (Третјаковска

галерија)

Јован Претеча, 1408.

Преображење, прва четвртина 15. века

(Третјаковска галерија)

26

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Јан Шенк ман

Пре 75 го ди на из над Се вер ног по лар­ног кру га ро дио се Ве не дикт Је ро фе­јев, је дан од нај за го нет ни јих ру ских пи са ца, аутор по е ме „Мо сква­Пе­ту шки“. Сма тра се да је он не пре во­див, јер је у ње го вим де ли ма мно го „ру ског“: и пи јан ства, и бо го тра жи­тељ ства, и ци та та из кла сич не ру ске књи жев но сти. Је сте не пре во див, али је ипак пре ве ден на де се ти не је зи ка. За хи ља де љу ди у раз ли чи тим зе мља­ма „Мо сква­Пе ту шки“ је књи га ко ја се увек чи та. Та кви за се бе ка жу: „И ја сам исти као Ве њич ка!“.

Је ро фе је ва ни је мо гу ће од го­нет ну ти. На пр ви по глед ни­шта по себ но: пи јан чо век се да у воз 1969. и кре ће да по се ти сво ју во ље ну, и ус пут не пре­ста је да пи је, лу пе та, ша ли се и

раз го ва ра са оста лим пут ни ци ма. А на кра ју га за ко љу. То је це ла при ча. И све то на 187 стра ни ца џеп ног из да ња. Али то је би ло до вољ но да Је ро фе је ву обез бе ди ме сто у пан те о ну ве ли ких пи са ца.По сле овог ре мек­де ла Је ро фе јев је жи вео још три де сет го ди на, а да го то во ни шта ни је на пи сао. Јед на књи га му је би ла до­вољ на да се убро ји ме ђу кла сич не пи сце. До ду ше, сва ко га раз у ме ва на свој на чин. Не ки „тре зве њак“ би ре као да су то све не бу ло зе ал ко хо ли ча ра и про би све та. Мар ги нал не лич но сти и нон кон фор ми­сти до жи вља ва ју књи гу као апо ло ги ју мар ги нал них лич но сти и нон кон фор­ми ста. Кри ти ча ри ка жу да је то пр во де­ло ру ског пост мо дер ни зма. За оне ко ји тра же сми сао жи во та то је ва жна ду хов­на ли те ра ту ра. Не ко је чак у тој књи зи ви део по бу ну про тив со вјет ске вла сти. На вод но, бо ље је пи јан чи ти, не го во ди ти пот пу но ве штач ки и не сло бо дан жи вот, про жет „роп ском иде о ло ги јом“.

И сви они су мо жда у пра ву, као што че­сто би ва са ве ли ким књи га ма..Код Је ро фе је ва за и ста сви пи ју мно го и че сто. Ско ро на сва кој стра ни ци. Нај­по зна ти ји ци тат из ове књи ге је: „И све по пи из цу га“.На рав но, он је сте мар ги нал на лич ност ко ја бе жи од ствар но сти. Та кав чо век се не укла па ни у ко му ни стич ко, ни у ка пи­та ли стич ко, ни ти у би ло ка кво дру штво.За то је то мо жда и бо го тра жи ла штво. Ве њич ка не пре кид но раз го ва ра са ан ђе­

ли ма, а ма ли, за ба че ни град Пе ту шки, он до жи вља ва ско ро као Град Бож ји. Бо жан­ско на стра ни ца ма Је ро фе је вље ве по е ме при сут но је бар ко ли ко и ал ко хол.Има ту и пост мо дер ни зма. Ци та ти са мо вр ца ју, пре пли ћу се, из вр ћу се... Кла си ке марк си зма он са ла ко ћом ме ша са кла­си ци ма ру ске и свет ске књи жев но сти, а фи ло зоф ске мак си ме са ба нал ним со вјет­ским кли ше и ма и па ро ла ма.По ред све га, тај Ве њич ка је и дир љив и не жан. Он ни слу чај но ни је бо рац. Ни је

агре сив ни нон кон фор ми ста, ни је ан ти со вјет ски на стро јен. Он је нај ви ше за не сен људ ском ду шом, ње ним стра да њи ма, ње ним успо­ни ма и па до ви ма. Она је за ње га

из над сва ке иде је, из над сва ке дру штве­не фор ма ци је. За то се ње гов го вор час сро за ва на пи ја но лу пе та ње, час уз но си у мо ли тву.Да, у то ме за и ста има мно го „ру ског“. Али ис по ста вља се да и у дру гим зе мља ма има мно го љу ди са Ве њич ки ном ду шом. Сва­ко је у ње му про на шао не што сво је.

Срп ске Ве њич кеЗа то је „Ру ска реч“ пи та ла глум ца и по зо ри шног ре ди те ља Ср ђа на Си ми­

култура

Нео бич ни бо го тра жи тељ у во зу Мо сква-Пе ту шки

ФО

ТО

гР

а Ф

и ја

из

ли

Ч н

е а

Р х

и В

е С

Р ђ

а н

а С

и м

и Ч

а

Ср ђан Си мић у мо но спек та клу „Мо сква-Пе ту шки, 14 ста ни ца“, ре жи ра ном пре ма ро ма ну Ве не дик та Је ро фе је ва

27

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

ћа да об ја сни ка ко „Мо сква­Пе ту шки“ из гле да у срп ским очи ма.„То је јед на од мо јих нај дра жих књи га. Ни сам имао ми ра док је ни сам пре то чио у мо но дра му (мо но спек такл). Играм је већ пу них де сет го ди на, на срп ском је­зи ку. С том пред ста вом сам пр ви пут до шао у Мо скву, на фе сти вал ‘Злат ни ви тез’. По сле сам је играо још мно го пу­та, а гле да ли су је и чла но ви нај у же по­ро ди це Ве не дик та Је ро фе је ва... ре кли су ми, по сле пред ста ве, да би се мо ја из вед­ба си гур но до па ла Ве њи, да је мо гао да је гле да... пла кат и афи ша те пред ста ве на ла зе се у Му зе ју Је ро фе је ва... не знам шта бих ви ше мо гао да по же лим... сре ћан сам што сам, ипак, смо гао хра бро сти да је

по ста вим на сце ну, што ни је би ло ла ко, по себ но не као мо но дра му.„За ме не је та књи га, а по сле и пред ста ва по њој, пу то ва ње у сре ди ште ру ске ду ше, али и сво је вла сти те... ро ње ње ду бо ко... Во лим та кве иза зо ве. Уоп ште, Је ро фе јев је је дан од мо јих оми ље них пи са ца. Мно­го во лим и ‘Вал пур гиј ску ноћ’ (‘Ша ги ко­ман до ра’). Али, њу је те шко по ста ви ти на сце ну, зах те ва ве ли ки ан самбл, ко ји ја тре нут но не мам у свом ма тич ном Ка­мер ном пу ту ју ћем те а тру (Ка ПуТ).„Лич но знам да је та књи га, ка да се по ја­ви ла на срп ско хр ват ском је зи ку (још је по сто ја ла Ју го сла ви ја), би ла вр ло по пу­лар на и чи та на, по себ но ме ђу на ма, мла­ди ма. Ишла је из ру ке у ру ку, и ја сам је пр ви пут до био од при ја те ља с пре по ру­ком ‘оба ве зно про чи та ти’. И она ме осво­ји ла на мах, не знам ни сам ко ли ко сам је пу та про чи та вао, опет и опет... Сло бод­но мо гу да ка жем, да је, за нас, то би ла култ на un der gro und књи га... Ци ти ра ли смо по је ди не фра зе, сме ја ли се кок те ли ма и ‘гра фи ка ма’... Мо жда је ни смо до кра ја раз у ме ли, али смо је осе ћа ли као сво ју... ипак смо сви ми Сло ве ни, бра ћа по ду ши.

„И, не ка ко баш у то вре ме, на ша зе мља се рас па да ла, по чео је гра­ђан ски рат, из бе гли штво, ту га... би ли смо из гу бље на ге не ра ци ја, мно го смо пи ли, бар мо је дру­штво, а ту је би ло и вр ло ин те­ли гент них љу ди, пи са ца, умет ни­ка... Сва ко од нас је мо гао би ти је дан ма ли бал кан ски Ве њич ка, ра њен у ср це. Ве ћи на нас уоп ште ни је схва та ла шта се зби ва, ми мла ди ни смо хте ли тај рат, гур­

ну ли су нас... рас ту ри ли смо се, раз­бе жа ли, мно ги ни су ни пре жи ве ли тај ха ос... по че ла је ин ди ви ду ал на по тра га за ‘Пе ту шкам’, за из гу бље ним ра јем... по сле та ко шо кант но пре ки ну те мла до сти, мо­ра ла је да до ђе или ду хов на об но ва или то тал на про паст. „По сле не ког вре ме на, об рео сам се у Је­ру са ли му (де си ло се да сам жи вео та мо го ди ну и по да на), и на Via Do lo ro sa осе­тио на ко ји на чин тре ба да ‘от кљу чам’ ро ман­по е му Је ро фе је ва, да бих на пра­вио мо но дра му. За то текст пред ста ве и но си на зив ‘Мо сква­Пе ту шки, 14 ста ни­ца’. То ли ко има ста ни ца Хри сто вог стра­да ња на Via Do lo ro sa. Кад сам се вра тио у Ср би ју, об но вио сам пред ста ву у Кул тур­ном цен тру Но вог Са да. Оста ло је исто­ри ја. И Ру си ја. А Ру си ја... е, то је већ ја ко ши ро ка при ча...“

Нео бич ни бо го тра жи тељ у во зу Мо сква-Пе ту шки

за то је то мо жда и бо го тра жи ла штво. Ве њич ка не пре кид но раз го ва ра са ан ђе ли ма, а ма ли, за ба че ни град Пе ту шки, он до жи вља ва ско ро као град Бож ји. Бо жан ско на стра ни ца ма је ро фе је вље ве по е ме при сут но је бар ко ли ко и ал ко хол

Ве не дикт Је ро фе јев, Мо сква-Пе ту шки,

„Брат ство-је дин ство“: Но ви Сад, 1985.

Јед на књи га је Ве не дик ту Је ро фе је ву би ла до вољ на да

се убро ји ме ђу кла сич не пи сце

ФО

ТО

: Ph

o t

oX

Pr

es

s

28

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Иван Де мен ти јев ски

У ста ра вре ме на Да ге стан су на зи­ва ли „ко вач ни цом оруж ја“ Кав ка за. При мер ци хлад ног и ва тре ног оруж ја да ге стан ских мај сто ра су пра ва умет­нич ка ре мек­де ла. Њи хо во оруж је је нео дво ји ви део на ци о нал не но шње, ко ри сти се у тра ди ци о нал ном кав­ка ском пле су, а кав ка ски гор шта ци се од ње га ни ка да не одва ја ју. На жа­лост, мо де ли ста рог оруж ја до да нас се ни су са чу ва ли у ве ћем бро ју.

Да ге стан ски ору жа ри су од дав ни на би ли чу ве ни по сво јим про из во ди ма на ме­ње ним ра то ва њу. Ка ко и не би, ка да су у ову зе мљу до­ла зи ле и кроз њу про ла зи ле

мно ге вој ске. Био је чак из гра ђен, а и до да нас по сто ји, си стем ку ла, из ме ђу ко јих

се у ни зу бр зо пре но си ла вест: „До шли су нам го сти!“. И док се не при ја тељ при­бли жа вао не кој ве ли кој на се о би ни, же не и де ца су мо гли да се скло не у пла ни не, а на па да че би до че ки ва ла на о ру жа на на­род на вој ска и рат нич ка дру жи на. Оруж­је је ов де увек би ло це ње но и то не са мо као сред ство за са мо од бра ну, за шти ту или на пад, не го и као знак му шко сти.Оруж је је нео дво ји ви део на ци о нал не

но шње Да ге ста на. Кав ка ски гор шта ци се од ње га ни су одва ја ли, из у зет но су га по што ва ли и ни су ште де ли сред ства на ње го во укра ша ва ње.Због по себ не уло ге ко ју је оруж је игра ло у жи во ту гор шта ка, уме ће ње го ве из ра­де и укра ша ва ња у Да ге ста ну је би ло на по себ ној це ни.На жа лост, мо де ли ста рог оруж ја до да нас се ни су са чу ва ли у ве ћем бро ју, ка ко због

путовања

Ка ко сти ћи до Да ге ста на Лет од Мо скве до Ма хач ка ле тра је не што ду же од два са та. Са аеро дро ма по­ла зи ве ли ки број так си ја, ко ји вас мо гу до ве сти пра во до тра же ног се ла. Ако же ли те, мо же те нај пре од се сти у гра ду, а за тим обич ним или ли ниј ским так си­јем на ста ви ти пу то ва ње по ре пу бли ци. Овај об лик са о бра ћа ја је ве о ма раз ви­јен у Да ге ста ну. Ли ниј ски так си ов де, за раз ли ку од Мо скве, из Ма хач ка ле во­зи и до де сти на ци ја уда ље них не ко ли ко са ти во жње. На тај на чин мо же те оби ћи ве ћи део Да ге ста на. Ако на ме ра ва те да по се ти те ову ру ску ре пу бли ку, са ве ту­је мо вам да пу то ва ње пла ни ра те за крај ле та или по че так је се ни, ка да вру ћи не по пу сте и ка да у овим кра је ви ма поч не да до зре ва ра зно вр сно во ће.

Зе мља бли ста вих че лич них оштри ца

29

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

ло ших усло ва чу ва ња, та ко и због то га што је исто оруж је ко ри шће но кроз ви ше ге не ра ци ја, па је у усло ви ма не до стат ка ма те ри ја ла од ста рог оруж ја че сто пра­вље но но во. Нај ве ћи део оруж ја ко је је до шло до нас (пу шке и пи што љи, са бље и кин џа ли) по ти че из пе ри о да од дру ге по ло ви не 18. ве ка до 20. ве ка.Сма тра се да је нај ра спро стра ње ни је хлад но оруж је на Кав ка зу кин џал. Он се ко ри стио и као оруж је, и као пред мет за сва ко днев ну упо тре бу, за раз ли чи те по­сло ве у до ма ћин ству, као што су се че ње су вог гра ња, кла ње сто ке или по сло ви у по љу. Кин џал је био оба ве зан ре кви­зит и при ли ком про сла ва и свад би, а ко ри сти се и у тра ди ци о нал ном кав ка­ском пле су. У Да ге ста ну му шкар ци су, по чев од адо ле сцент ног до ба, кин џал стал но но си ли уза се. За то се у дру гој по ло ви ни 19. ве ка про из во ди ло мно го ви ше кин џа ла не го дру гих вр ста хлад ­ ног оруж ја.

У ста ра вре ме на Да ге стан су на зи ва ли „ко вач ни цом оруж ја“ Кав ка за. Мно ге на се о би не у Да ге ста ну ба ви ле су се из­ра дом оруж ја. Не ке за на тли је су се спе­ци ја ли зо ва ле за из ра ду хлад ног оруж ја, а дру ге за из ра ду ва тре ног. У не ким аули ма (аул – се о ско на се ље на Кав ка зу и у Цен­трал ној Ази ји) про из во ди ло се и хлад но и ва тре но оруж је, све у за ви сно сти од са мих мај сто ра. Не ки аули су би ли то ли­ко по зна ти по про из вод њи ква ли тет ног

оруж ја да се њи хо ва сла ва ши ри ла да­ле ко из ван гра ни ца Да ге ста на. Нај бо љи мај сто ри су од ла зи ли да ра де у дру гим гра до ви ма по чи та вом Кав ка зу.Та вре ме на су одав но про шла, али у Да ге­ста ну ве шти мај сто ри се и дан да нас ба ве про из вод њом оруж ја. И с об зи ром да оно да нас има ви ше де ко ра тив ни ка рак тер не го не ка да, мај сто ри ви ше па жње по­кла ња ју тех ни ка ма укра ша ва ња. Не мо же се ре ћи да у Да ге ста ну по сто ји је дан цен­тар, не ко ме сто на ко јем се оруж је нај ви­ше про из во ди. Пре би се мо гло ре ћи да се овим за на том ба ве по је ди ни мај сто ри ши ром ре пу бли ке, у сво јим ку ћа ма и ра­ди о ни ца ма. Обич но мај сто ри има ју ше гр­те, или си но ве, ко ји усва ја ју тај не за на та или, пак, што је мно го ре ђе, овим за на том по чи ње да се ба ви и не ки при до шли ца.

Ако се да на шње ста ње упо ре ди са про­шлим ве ко ви ма, мо же мо сва ка ко ре ћи да се мно го то га из ме ни ло. Са бље се ви ше не ко ри сте у бор би, а и кул тур не од ли ке на ро да су се знат но про ме ни ле. Оруж је ове вр сте да нас је уни кат на ро­ба, ко ја се обич но на ру чу је и из ра ђу је у јед ном при мер ку и, ма да му је се чи­во оштро као и не ка да, оно има пре све га де ко ра тив ну на ме ну. По ред то га, не ки мај сто ри су се про чу ли не са мо у Да ге ста ну, не го и ши ром Ру си је. Они уче ству ју на раз ли чи тим из ло жба ма и љу ди њих и њи хо ве про из во де мо гу упо зна ти на не кој ма ни фе ста ци ји у Мо­скви или Санкт Пе тер бур гу, а тек за тим, по уна пред скло пље ном до го во ру, до­пу то ва ти код њих у го сте. Ста нов ни ци Да ге ста на су из у зет но го сто љу би ви и не ма сум ње да ће те се, ка да их по се ти те, за др жа ти ду же не го што сте пла ни ра ли, ка ко би сте ис пи ја ју ћи чај ужи ва ли у за­ни мљи вим при ча ма из све та бли ста вих че лич них оштри ца.

ФО

ТО

: иВ

ан

де

ме

н Т

и је

В С

ки

Да ге стан ско оруж је да нас има ви ше де ко ра тив ни ка рак тер не го не ка да, па мај сто ри ви ше па жње по кла ња ју тех ни ка ма укра ша ва ња

30

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Све тла на Си ње по сто ло вич

Со чи, град ко ји спек та ку лар но об­је ди њу је пал ме и зим ске те ре не има јед на ко спек та ку лар ну око ли ну. Упо знај те Ђа во љу ка пи ју, ре ликт не суп троп ске шу ме, Агур ске во до па де и Ђа во љу кр сти о ни цу, Ор ло ве сте не и Во рон цов ске пе ћи не.

Ђа во ља ка пи ја у На ва ли шчен ској кли су ри

Усред жи во пи сног сте но ви тог пеј за жа пла нин ска ре ка Хо­ста је про би ла ве ли чан стве ну кли су ру, ду гу око ки ло ме тар и по. Ту се на ла зи и ма ло је зе­ро, ко је ту ри сти ле ти по се ћу ју

ка ко би се осве жи ли, а зи ми ка ко би ужи­ва ли у ње го вој кри стал но пла вој бо ји. Не што да ље низ ка њон на ла зи се во до пад ви сок че ти ри ме тра. Иде ал ну сли ку ми ра и спо ко ја упот пу њу ју пра ста ра ста бла ти­се и шим ши ра, моћ не ли ја не и ма хо ви на ко ја по кри ва тло као мек те пих.Ов де је отво рен ка фе­бар у ко јем мо же те про ба ти дол му (вр ста сар ме), ов чи ја ре­бра, ме сни и ри бљи ша шлик и ло кал на ви на. Ту је и ру ско пар но ку па ти ло („ба­ња“) са оба ве зним све жњем еука лип ту­со вих гра на. Ов де мо же те и пре но ћи ти у хо те лу по при сту пач ној це ни.У кли су ри се та ко ђе на ла зи ме сто под на зи вом Ђа во ља ка пи ја. Овај спо ме ник при ро де је свој за стра шу ју ћи на зив до био због не пред ви ди вог по на ша ња ре ке за вре ме ве ли ких пљу ско ва. Кад пад ну ве ли ке ко ли чи не па да ви на, ни во во де на овом ме сту по ра сте за три ме­тра и ме ђу сте на ма оста је са мо узак рас­цеп кроз ко ји ку ља во да. У овај про цеп, ка ко ка жу Ру си, „ни ђа во не за вла чи свој нос“. По ле пом вре ме ну ка њон је ми ран и жи во пи сан. Ов де мо же те ужи ва ти по ред је зе ра, у пар ном ку па ти лу, у ре­сто ра ну на пле сном по ди ју му са жи вом му зи ком и у хо те лу. Ако до не се те сво је на мир ни це, ов да шњи ку ва ри ће вам за скром ну на док на ду од њих при пре ми ти ру чак. Ђа во ља ка пи ја је та ко ђе оми ље но ме сто за љу би те ље пеј нтбо ла из Со чи ја.

путовања

Спек та ку лар не шет ње око Со чи јаЂа во ља ка пи ја у На ва ли шчен ској кли су ри

ФО

ТО

: lo

ri /

le

gio

n m

e d

iA

Ахун

Фo

to

: Ри

а „

нО

ВО

СТ

и“

31

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

АхунАхун је нај ви ша тач ка у при о бал ном де лу гра да. Ова пла ни на је са свим по кри ве на гу стом шу мом и са свих стра на окру же­на во дом два ју ре ка и Цр ног мо ра. Има над мор ску ви си ну од 663 ме тра. Не ка да су се љу би те љи ле пих пла нин ских па но­ра ма пе ши це ус пи ња ли на пла ни ну, али ка да би сти гли до вр ха, би ли су раз о ча­ра ни, јер је ви со ко др ве ће, ко јим је пла­ни на об ра сла, спре ча ва ло по сма тра ње чу де сних пре де ла. Све се про ме ни ло ка да је по на ред би Јо­си фа Ста љи на до вр ха Аху на из гра ђе но 11 ки ло ме та ра кри ву да вог пу та, по ко ме се со вјет ски во ђа ра до ше тао. А го ди ну да на ка сни је на вр ху је по диг ну та ви­со ка ку ла осма трач ни ца од при род ног ка ме на из око ли не. Од та да је про шло

ско ро 80 го ди на, а ус пи ња ње на врх Аху­на по ста ло је јед на од нај по пу лар ни јих екс кур зи ја у Со чи ју. Осма трач ни ца је за ту ри сте отво ре на то ком це ле го ди не. У ње ном под нож ју уго сти тељ ски објек ти вам ну де да про ба те до ма ће ви но, чај из ру ског са мо ва ра са ме дом или соч ни ша шлик.У Со чи ју осим гра ђе ви на из Ста љи но ве епо хе мо же те ви де ти и не што што по ти­че из пе ри о да пре ле де ног до ба – ре ликт­ну суп троп ску шу му. Овај је дин стве ни спо ме ник при ро де, шу ма ти се и шим­ши ра, на ла зи се у на се љу Хо сти. Ов де чак и ле ти, под гу стим кро шња ма пра­ста рог др ве ћа, по кри ве ног ма хо ви ном и оба ви је ног ли ја на ма, вла да спе ци фич на зе лен ка ста по лу та ма, у ко јој од ни ског ра сти ња успе ва ју са мо па пра ти. У овој

шу ми ра сте ти са ви со ка 30 ме та ра и ста ра пре ко 1000 го ди на, 400­го ди шња бу ква и древ на раз гра на та вр ба. По овом „пар ку из до ба ју ре“ мо же те ше та ти ма лом или ве ли ком кру жном пе шач ком ста зом. Ма­ла ста за је ду га 1800 ме та ра, бе то ни ра на, са клу па ма и ин фор ма ци о ним та бла ма. Ве ли ка кру жна ста за је 5 ки ло ме та ра ду га и во ди кроз сте но ви те пре де ле.

Ор ло ве сте не Још је дан би сер Со чи ја су Ор ло ве сте не. Др ве ће и жбу ње ра сте ди рект но из бе лог сте ња, а са ви си не од 380 ме та ра пру жа се ве ли чан ствен по глед на Цр но мо ре и пла ни ну Ахун. Ста ро се де о ци твр де да су се ов де не ка да гне зди ли ор ло ви. За ово ме сто се ве зу је и за ни мљи ва ле ген да о ста ро грч ком ју на ку Про ме те ју. Сма тра се

Спек та ку лар не шет ње око Со чи ја

ФО

ТО

: lo

ri /

le

gio

n m

e d

iA

Ор ло ве сте не

32

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

да је упра во на овом ме сту, не да ле ко од да на шњег Со чи ја, ти тан био при ко ван за сте ну за то што је од бо го ва украо ва тру и дао је љу ди ма. Сва ки дан до Про ме те ја је до ле тао орао, кљу вао му је тру и кан џа ма раз ди рао гру ди. На вр ху сте не на ла зи се ста туа око ва ног Про ме те ја.По што у ло кал ном ка феу не што пре­за ло га ји те и до пу ни те за ли хе во де, од Ор ло вих сте на се мо же те спу сти ти до

Агур ских во до па да, ко ји чак и зи ми пред ста вља ју не за бо ра ван при зор. На ре ци Агу ри ни жу се ја дан за дру гим три ве ли ка во до па да. По след њи у ни зу се са­сто ји од две ка ска де, од 18 и 12 ме та ра ви си не. Ви си на сред њег во до па да је 23 ме тра, а пр вог у ни зу 21 ме тар. Ту се на­ла зи и жи во пи сна Ђа во ља кр сти о ни ца, је зер це у ко је се са ви си не од три ме тра об ру ша ва ма ли во до пад.

Во рон цов ске пе ћи неОвај ге о ло шки спо ме ник се на ла зи 20 km од на се ља Хо ста. Це на ула зни це за од ра­сле је 2 евра, за де цу до 10 го ди на улаз је бес пла тан. У бли зи ни гра да на ла зе се Во рон цов ске пе ћи не, је дан од нај ве ћих ком плек са под­зем них пе ћи на у Ру си ји. Њи хо ва укуп на ду жи на је пре ко 11 ки ло ме та ра. Ар хе о­ло шким ис ко па ва њи ма на уч ни ци су до­ка за ли да су пре 15­20 хи ља да го ди на у овим пе ћи на ма жи ве ли пра и сто риј ски љу ди. А још мно го ра ни је ов де је био оке­ан Те тис. Во рон цов ске пе ћи не да нас се са сто је од три основ на де ла, по ве за на уским ту не­ли ма. По себ ну па жњу по се ти ла ца при­вла чи дво ра на не ве ро ват них ди мен зи ја под на зи вом „Про ме теј“. Ду га је 120 и ви со ка 20 ме та ра, а на ње ним зи до ви­ма и сво до ви ма из ва ја не су раз ли чи те

путовања

Це не за ту ри сте­ На ва ли шчен ска кли су ра, на се ље Хо ста, Со чи: улаз 2 евра. ­ Ка њон Ђа во ља ка пи ја, 5 km од на се ља Хо ста у Со чи ју: це на ула зни це за од ра­

сле је 10 евра, за де цу 6 евра. ­ Ахун. Улаз у ку лу осма трач ни цу ко шта 2 евра, за де цу до 10 го ди на улаз је

бес пла тан. ­ Це на ула зни це у Па стрм ски риб њак за од ра сле је 4 евра, за де цу од 7 до 14

го ди на 1,5 евра, за де цу до 7 го ди на улаз је бес пла тан. Це на јед ног ки ло гра ма ри бе је 8 евра.

­ Ви ди ко вац – улаз бес пла тан. ­ „Ме две ђи ку так“ ­ це на ула зни це 2 евра, за де цу до 10 го ди на улаз бес пла тан.

Во до пад „Де во јач ке су зе“ – зи ми су по се те бес плат не. ­ Орлове стене ­ Це на ула зни це је 2 евра, за де цу до 10 го ди на улаз је бес пла тан.

у бли зи ни гра да на ла зе се Во рон цов ске пе ћи не, је дан од нај ве ћих ком плек са под зем них пе ћи на у ру си ји. њи хо ва укуп на ду жи на је пре ко 11 ки ло ме та ра

ФО

ТО

: lo

ri /

le

gio

n m

e d

iA

Во рон цов ске пе ћи не

33

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

креч њач ке фор ме, ока ме ње не ре ке, као и ста лак ти ти и ста лаг ми ти. Нео бич но ле пе и склад не фор ме при ро да је ство­ри ла у „Естрад ној“ дво ра ни или „Дво ра­ни са лу сте ром“. У њој се на ла зи ка ме ни по ди јум, као и „ор гу ље“ од ка ме на, ко је под удар ци ма ства ра ју нео бич не зву ке. У цен тру дво ра не ви си „лу стер“, на стао сло же ним про це сом рас тва ра ња и та ло­же ња ми не ра ла.Обич на во жња ауто мо би лом од Адле ра до Кра сне По ља не мо же се пре тво ри ти у не за бо рав ну аван ту ру. На са мо не ко ли ко ки ло ме та ра од аеро дро ма на ла зи се Па­

стрм ски риб њак по знат у чи та вом Кра­сно дар ском Кра ју. Ов де мо же те да пе ца те до ми ле во ље или да ку пи те све жу ри бу. Ов да шњу, не ве ро ват но уку сну па стрм ку уз до да так раз ли чи тих за чи на и со со ва при пре ма ју ку ва ри у ре сто ра ну „Ка њон“, ко ји се на ла зи не да ле ко од риб ња ка. Пут да ље во ди до ли ном ре ке Мзим те, нај ве ће пла нин ске ре ке у ре ги о ну. 

Ах ца Са ви ди ков ца се пру жа ве ли чан ствен по глед на кли су ру Ах цу. При ча се да је овај при зор ин спи ри сао ар хи тек те ко­

ји су про јек то ва ли Цен трал ни олим пиј ски ста ди он у Со чи ју.Пет ки ло ме та ра по што про ђе те на се ље Кеп шу на и ла зи те на хо тел ски ком плекс „Ме две ђи ку так“, по знат по ми не рал ним из во ри ма. Ус пут ће те ви де ти пче ли ња ке, у ко ји ма и по ци чи зи ми пут ни ци мо гу да се окре пе пла нин ским ме дом и за гре ју гу тља јем же сто ког пи ћа. На са мом пу ту дра ге го сте оче ку ју број ни ка феи и ре­сто ра ни са кав ка ским ко ло ри том. Још јед на ов да шња зна ме ни тост је во до­пад „Де во јач ке су зе“, ко ји се об ру ша ва са ли ти це ви со ке 13 ме та ра.

у со чи ју осим гра ђе ви на из ста љи но ве епо хе мо же те ви де ти и не што што по ти че из пе ри о да пре ле де ног до ба – ре ликт ну суп троп ску шу му. у овој шу ми ра сте ти са ви со ка 30 ме та ра и ста ра пре ко 1000 го ди на, 400-го ди шња бу ква и древ на раз гра на та вр ба

са ви ди ков ца се пру жа ве ли чан ствен по глед на кли су ру ах цу. При ча се да је овај при зор ин спи ри сао ар хи тек те ко ји су про јек то ва ли Цен трал ни олим пиј ски ста ди он у со чи ју

Ах ца

ФО

ТО

: lo

ri /

le

gio

n m

e d

iA

34

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Пи ше: Џејмс Елин гворт

Ру си ја је осво ји ла Свет ско пр вен­ство у фуд ба лу на пе ску одр жа но на ег зо тич ном па ци фич ком ар хи пе ла гу Та хи ти, по што је у фи на лу убе дљи во по бе ди ла Шпа ни ју ре зул та том 5:1. Ка ко се Ру си ја, ко ју цео свет зна по ле де ној кли ми и ле де ним спор то ви­ма, на мет ну ла као во де ћа свет ска си­ла у троп ској вер зи ји фуд ба ла?

Ру си ја је осво ји ла Свет ско пр вен­ство у фуд ба лу на пе ску по што је у фи на лу убе дљи во по бе ди­ла Шпа ни ју ре зул та том 5:1. Ако ово зву чи нео бич но, шта се тек мо же ре ћи за бри љант ну по бе­

ду Та хи ти ја, до ма ћи на так ми че ња, од 6:1 над Ар ген ти ном у че тврт фи на лу?

У све ту фуд ба ла на пе ску све је са да „окре ну то на о па ко“ – Ру си ја је по бе­ди ла на нај зна ча ни јем свет ском так ми­че њу баш у вре ме ка да је тем пе ра ту ра у Мо скви па ла ис под ну ле и ка да се зе­мља спре ма за још јед ну ле де ну зи му. Ма ка ко то чуд но зву ча ло, Ру си ја се на мет­ну ла као вла да ју ћа си ла у овом спор ту, осво јив ши два по след ња свет ска ку па, и то у пе ри о ду ње го ве све ве ће про фе си о­на ли за ци је. Из гле да да је ни ко не мо же за у ста ви ти.„Ако у утак ми цу не ула зи те са же љом да по бе ди те, за што уоп ште из ла зи те на те рен?“, из ја вио је за РИА „Но во сти“ гол ман Алек сеј Ма ка ров, до да ју ћи да ће би ти по треб но мно го вре ме на да игра­чи спо зна ју пра ву вред ност по стиг ну­тог успе ха. „На рав но, ја сно нам је да смо дво стру ки свет ски пр ва ци, али би­

ће по треб но вре ме да за и ста схва ти мо ово што нам се до го ди ло, мо жда тек за ко ју го ди ну.“Као што и при ли чи игри на ста лој у Бра­зи лу, утак ми це фуд ба ла на пе ску пра ти не ка вр ста кар не вал ске ат мос фе ре. У сред њем ве ку кар не вал је био до ба го­ди не ка да се „свет окре ће на о па ко“. Та ко не што по сто ја ло је још у ан тич ко до ба, у ста ром Ри му, ка да су то ком фе сти ва ла под име ном Са тур на ли је ро бо ви и го спо­да ри ме ња ли уло ге.Ста тус овог спор та још увек ни је на за­вид ном ни воу – на те ле ви зи ји до би ја тер ми не у че ти ри са та ују тро, из ме ђу мо то­тр ка и кар лин га, али фуд бал на пе ску по ла ко при вла чи све ве ћу па жњу и у све ту по ста је све по пу лар ни ји, пре све га због оби ља атрак тив них по те за ко је игра чи из во де на те ре ну.

спорт

Фуд бал на пе ску: ру ски мом ци са пла же осва ја ју свет

ФО

ТО

: AF

P /

eA

st

ne

ws

Ма ка ко то чуд но зву ча ло, Ру си ја се на мет ну ла као вла да ју ћа си ла у „троп ском спор ту“ фуд ба лу на пе ску, осво јив ши два по след ња свет ска ку па

Спе ци јал не до дат ке о Ру си ји у свет ским днев­ни ци ма уре ђу је и из да је „Rus sia Beyond the He­a dli nes“, про је кат „Ро сиј ске га зе те“ из Мо скве. У овом тре нут ку до да ци се об ја вљу ју у сле де ћим ли­сто­ви­ма:­Le­Fi­ga­ro,­Фран­цу­ска­•­The­Daily­Te­le­graph,­Ве­ли­ка­Бри­та­ни­ја­•­Südde­utsche­Ze­i­tung,­Не­мач­ка­•­El­País,­Шпа­ни­ја­•­La­Re­pub­bli­ca,­Ита­ли­ја­•­Le­So­ir­и­Euro­pean­Vo­i­ce,­Бел­ги­ја­•­Ду­ма,­Бу­гар­ска­•­По­ли­ти­ка­и­Ге­о­по­ли­ти­ка,­Ср­би­ја­•­The­Was­hing­ton­Post­и­The­New­York­Ti­mes,­САД­•­Ma­i­nic­hi­Shim­bun,­Ја­пан­•­Chi­na­Bu­si­ness­News,­Ки­на­•­So­uth­Chi­na­Mor­ning­Post,­Ки­на­(Хонг­конг)­•­La­Na­cion,­Ар­ген­ти­на­•­Fol­ha­

de­S.­Pa­u­lo,­Бра­зил­•­El­Ob­ser­va­dor,­Уру­гвај­•­The­Global­Times,­Кина­•­Navbharat­Times­и­The­Economic­Times,­Индија­•­Eleutheros­Typos,­Грчка­•­Joongang­Jilbo,­Јужна­Кореја­•­Gulf­News­и­Al­Khaleej,­Уједињени­Арапски­Емирати­•­Sydney­Morning­Herald­­и­The­Age,­Аустралија­•­Нова­Македонија,­Македонија.­­

Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RUВи­ше­ин­фор­ма­ци­ја­на­http://RU­SKA­REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о град

Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs,­ www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник

Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је

Ире на Ми лић, ди стри бу ци ја, огла ша ва ње и ПР

Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но­тех нич ки се кре тар

Ли ков но­гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.

Ма ле ди мен зи је те ре на и пе сак оте жа ва­ју дри блин ге и у тим усло ви ма ве о ма је те шко из бе ћи чу ва ре, због че га су игра­чи при ну ђе ни да се по у зда ју у ди рект ну кон тро лу лоп те, им про ви за ци ју и три ко­ве ко ји се у кла сич ном фуд ба лу сма тра ју не при ме ре ним.Ти мо ви се са сто је од пет игра ча, што га­ран ту је да ће гле да о ци ужи ва ти у оби­љу го ло ва. И за и ста, нај ма ње го ло ва на јед ној утак ми ци Свет ског пр вен ства по­стиг ну то је у су сре ту окон ча ном ре зул­та том 2:0.Јед на по ја ва ка рак те ри стич на за тра ди­ци о нал ни фуд бал то ком 1960­их и 1970­их са да се за па жа и ов де: са по ра стом бро ја зе ма ља у ко ји ма фуд бал на пе ску по ста је по пу ла ран, не ве ро ват ни ре зул­та ти на утак ми ца ма по ста ју про шлост. Раз ли ка од пет го ло ва ко јом је та хи ћан­ска еки па ове го ди не по бе ди ла Ар ген ти­ну де лу је као ве ли ка, али не ки уче сни ци прет ход них Свет ских пр вен ста ва гу би ли су утак ми це по ни жа ва ју ћим ре зул та ти­ма по пут 14:2 или 12:1.И по ред све га на ве де ног, фуд бал на пе­ску још увек ни при бли жно не оства ру­је при хо де ко је бе ле жи тра ди ци о нал ни фуд бал – ви ше од 30 ми ли јар ди до ла ра – чак је ма ње про фи та би лан од фуд ба ла, још јед ног бра зил ског фуд бал ског изу ма, ко га је ФИ ФА мно го ра ни је при хва ти ла као при зна ту ва ри јан ту нај по пу лар ни је игре на све ту.Про шло ме сеч но Свет ско пр вен ство по­ка за ло је ко ли ко је фуд бал на пе ску на­пре до вао, али по сто ји и дру га стра на ме­да ље: као на гра ду за осво је но пр во ме сто игра чи ру ске ре пре зен та ци је до би ли су по 7.000 до ла ра, што је ма ње од днев не за ра де мно гих фуд ба ле ра Пре ми јер ли ге, а чи ње ни ца да је тур нир одр жан на два ма ла та хи ћан ска ста ди о на го во ри да је, у оп штем слу ча ју, пу бли ка ипак сла бо за­ин те ре со ва на за ову игру.

Ру ска сна га на пла жиУ че му се кри је сна га ру ске ре пре зен та­ци је? Пр во, ту је од нос пре ма спор ту ко ји вла да у Ру си ји, а нај бо ље га је опи са ти на сле де ћи на чин: у овој зе мљи увек по сто ји не у то љи ва глад за ме да ља ма, а у ру ском ви со ко цен тра ли зо ва ном си сте му спорт­ски ру ко во ди о ци вр ло успе шно от кри ва ју спор то ве чи ја је по пу лар ност мар ги нал на.Дру го, у Ру си ји по сто ји ве ли ка ба за фуд­ба ле ра ко ји ни су оства ри ли зна чај ну ка­ри је ру. Зе мља има 143 ми ли о на ста нов­ни ка, док про фе си о нал них клу бо ва има са мо ма ло ви ше не го у Шкот ској. Због то га се мно ги ам би ци о зни ру ски игра чи су о ча ва ју са из бо ром: или да пре жи вља­ва ју та ко што ће пот пи са ти уго вор са ни­же ра зред ним про вин циј ским клу бо ви­ма или да пот пу но од у ста ну од ба вље ња фуд ба лом. Они су савршени кадидати за новонастале клубове који наступају у лигама фудбала на песку, при че му ова

так ми че ња до би ја ју зна чај но вре ме на ТВ про гра ми ма, а то при вла чи игра че ко ји би ина че на сту па ли у зо ни „Ис ток“ ру­ске Дру ге ди ви зи је, за не ки „Ди на мо“ у да ле кој за би ти.Тре ће – јед но став но, ра ди се о по што ва њу. Уз из ве сне из у зет ке, фуд бал на пла жи тре­ти ра се као пра ви спорт, а не пу ка за ба ва, што са со бом до но си и од ре ђе на при зна­ња. Прет ход ни се лек тор ру ске ре пре зен та­ци је, Ни ко лај Пи са рев, по стао је се лек тор на ци о нал не ре пре зен та ци је игра ча до 21 го ди не у „пра вом“ фуд ба лу. Чак га по ми­њу и као мо гу ћег на след ни ка Фа би ја Ка­пе ла. Се лек тор ре пре зен та ци је у фуд ба лу на пла жи ко ји на ста вља ка ри је ру као тре­нер на ци о нал ног ти ма – у ве ћи ни зе ма ља ова кав рас плет ма ло је ве ро ва тан, али до ско ро је ма ло ве ро ват но би ло и да ће се Свет ско пр вен ство одр жа ти на Та хи ти ју.И то је фуд бал, али не она кав ка квог га зна мо – Ру си ја је на вр ху, а Та хи ти ме ђу нај бо љи ма. По сто је на го ве шта ји да овај „анар хич ни дух пла же“ по ла ко ула зи и у тра ди ци о нал ни фуд бал. Та хи ти је уче­ство вао на ово го ди шњем Ку пу кон фе­де ра ци ја и играо утак ми цу са свет ским пр ва ци ма Шпан ци ма. Ру си ја се ква ли фи­ко ва ла за уче шће на свет ском пр вен ству сле де ће го ди не у Бра зи лу, пр ви пут по сле 12 го ди на, и то не би ло ка ко: у ква ли­фи ка ци ја ма је би ла ис пред Пор ту га ли је. Жи вео кар не вал!

Џејмс Елин гворт је спорт ски до пи сник РИА „Но во сти“ и пор та ла „Р­Спорт“

ти мо ви у фуд ба лу на пе ску са сто је се од пет игра ча, што га ран ту је да ће гле да о ци ужи ва ти у оби љу го ло ва. и за и ста, нај ма ње го ло ва на јед ној утак ми ци свет ског пр вен ства по стиг ну то је у су сре ту окон ча ном ре зул та том 2:0

у ру си ји по сто ји ве ли ка ба за фуд ба ле ра ко ји ни су оства ри ли зна чај ну ка ри је ру. зе мља има 143 ми ли о на ста нов ни ка, док про фе си о нал них клу бо ва има са мо ма ло ви ше не го у Шкот ској

Руслан л ебеде в, заслужн и мајстор спор та Рус ије у пл ива њу  и члан национа лне репре зентације, држи о лимпијску бакљу на бр оду „атина“ . О ва ј брод с е о ти снуо из при ста ништа у Петроп авл овску к ам-

чатском пре ма авачи нском зал иву у ка мчатско м к рају у о кв иру шт аф ете о лимпијско г п ламена. Фот-ографија је сн имљена 9. но вембра, а обј ав љена 12. но вембра .

ру ска реч ru ska rec.ru

Руслан на „Атини“

Руси

ја у

сли

кам

а

ФО

ТО

: а л

ек

Са

нд

аР

Пи

Ра

ги

С /

Ри

а „

нО

ВО

СТ

и“