„Са­рад­ња­са­Ру­си­јом­­је­до­бра­за­срп­ску­­еко­но­ми­ју“

„По­тен­ци­јал­ни­са­вез­­Ру­си­је­и­Не­мач­ке­нај­ве­ћа­­опа­сност­за­САД“ стр. 12-13стр. 10-12

Мар ко Ча деж, ди рек тор При вред не ко мо ре Ср би је

МАРТ­2015.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Деј тон за Укра ји ну?

Џорџ Фрид ман, шеф аме рич ке аген ци је „Страт фор“

ФО

ТО

: Re

u t

eR

s

2

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 30 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 20 сајтова на 16 језика.

Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“.

АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“

ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“

ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“

ЈЕВГЕНИЈ АБОВиздавач и директор RBTH

ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH

НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH

ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH

МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци

АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер

АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије

НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије

ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање

Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия

© 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

политика

/ruskarec /ruskarec

Шта Русија треба да ради у случају да Украјина поново прекрши одредбе мировног споразума?

Пратите:Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

ПОДЕЛИТЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ НА ruskarec.ru/subscribe

Пи ше: Пе тар Ис кен де ров

Деј тон ски мо дел ре ша ва ња про бле­ма у ду бо ко по де ље ној и ра том рас­тр за ној зе мљи мо гао би да бу де од ве ли ке по мо ћи у осми шља ва њу ме­ха ни за ма за по сти за ње трај ног ми ра у Укра ји ни. Он са др жи све што је по треб но: ре ор га ни за ци ју зе мље на ен ти те те ко ји има ју пра во „спе ци­јал них од но са“ са дру гим др жа ва ма, „ван бло ков ски“ ор га ни зо ва не ми­ров не сна ге и ела стич ност за евен­ту ал не из ме не др жав ног ста ту са у бу дућ но сти.

Нај но ви ји по сред нич ки на по ри у Мин ску за ре гу ли са ње кри­зе у Укра ји ни, мак си мал ни по свом ин те зи те ту, са ми по се би на днев ни ред ста вља ју пи та ње да ли ме ђу на род на за­

јед ни ца има од го ва ра ју ће ми ро тво рач ке ин стру мен те. Ов де ни је реч са мо о ме­ђу на род ним кон ти ген ти ма ко ји ће очи­глед но у овом или оном об ли ку мо ра ти да се ан га жу ју ра ди раз два ја ња су ко бље­них стра на, не го и о др жав но­прав ним мо де ли ма ко ји мо гу би ти при ме ње ни у на ста лој си ту а ци ји.Пре ма ин фор ма ци ја ма ко је сти жу из раз ли чи тих пре сто ни ца, ин сти ту ци ја и из во ра, мо же се оче ки ва ти мо дел сли­чан бо сан ском (деј тон ском). Ње го ва по­себ ност, а исто вре ме но и при ме њи вост упра во на са да шњу си ту а ци ју у Укра ји ни де фи ни ше чи тав низ фак то ра и аспе ка та.Пр во, деј тон ски мо дел, за раз ли ку од мо де ла ре гу ли са ња си ту а ци ја у дру гим си ту а ци ја ма бив ше Ју го сла ви је (да и не по ми ње мо дру ге кон флик те ре ги о не у све ту), са др жи у се би ком би на ци ју ефи­ка сних сред ста ва ка ко за „сми ри ва ње стра на“, та ко и за опе ра тив ну ре а ли за­ци ју но вих устав них те ме ља др жав не из­град ње. Дру гим ре чи ма, те ри то ри јал но раз гра ни че ње Бо сне и Хер це го ви не би ло је „на мет ну то“ на ње но устав но „пре у­ре ђе ње“. Ову ка рак те ри сти ку деј тон ског пре го ва рач ког про це са сво је вре ме но је ја сно фор му ли сао та да шњи за ме ник ми ни стра ино стра них по сло ва Ру си је Сер геј Ива нов: „И та ко, нај ве ћи успех је што су по пр ви пут су ко бље не стра не до ве де не у си ту а ци ју да во де ди рек тан

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

3

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

ди ја лог. Пр ви пут се ус пе ло од њих до би­ти не ре ше ње у фраг мен ти ма, не го чи тав спо ра зум ни па кет.“„Деј тон ска“ Бо сна и Хер це го ви на има ма ло за јед нич ког са исто и ме ном ре­пу бли ком бив ше СФР Ју го сла ви је или са би ло ко јом дру гом европ ском др­жа вом. Али упра во та окол ност чи ни овај мо дел мак си мал но адап ти ра ним за ло кал не усло ве и исто вре ме но ства ра мо гућ ност за ње го ву ка сни ју тран сфор­ма ци ју, ка ко у прав цу ве ће уни фи ка ци је др жа ве, та ко и у прав цу ње не ци ви ли­зо ва не по де ле. У ком кон крет но прав цу и у чи јим ин те ре си ма – то је већ дру­го, ге о по ли тич ко пи та ње. А пра ва без пре се да на у Евро пи (и не са мо Евро пи), ко ја су да та спо ља шњем фак то ру у ви­ду Ви со ког пред став ни ка ме ђу на род не за јед ни це, омо гу ћу ју да се си ту а ци ја у це ли ни др жи под кон тро лом. Све то ства ра зна чај не га ран ци је да се из вор ни прин ци пи јед но стра но не ре ви ди ра ју у ин те ре су ових или оних, уну тра шњих или спољ них игра ча.Дру го, Деј тон ски мо дел је од са мог по­чет ка пред ви ђао раз ме шта ње зна чај ног ме ђу на род ног ми ро тво рач ког кон ти­ген та (не ко ли ко де се ти на хи ља да љу ди у окви ри ма ИФОР­а, а по том СФОР­а), не са мо по ли ни ји раз два ја ња стра на, не­

го и на це лој те ри то ри ји др жа ве. То је омо гу ћи ло опе ра тив но ре ша ва ње пи та ња по ве за них са на ме ра ма ове или оне стра­не да пре гру пи шу вој не сна ге и отво ре но ве ли ни је фрон та. Упра во у Бо сни и Хер це го ви ни – а не на Ко со ву, где је од по чет ка при о ри тет дат НА ТО­у – би ла је у це ли ни ре а ли зо ва на иде ја „ван бло­ков ског“ ме ђу на род ног ко ман до ва ња ми­ров ним кон ти ген том. Та кво ис ку ство мо­же би ти од ко ри сти и да нас у Укра ји ни, где су спи сак за ин те ре со ва них зе ма ља и ор га ни за ци ја још обим ни ји у од но су на Бал кан из 1990­их.Тре ће, деј тон ски мо дел је учвр стио др­жав но устрој ство ко је омо гу ћа ва др жа­во твор ним су бјек ти ма да сту па ју у „по­себ не од но се“ са су сед ним др жа ва ма, што је пред ста вља ло истин ски пре се­дан. Кон фе де рал ни тер ми ни не по сто је у до ку мен ту, али чи сто те о риј ски гле да­но ство ре на је мо гућ ност пре о бра жа ја фор мал но је дин стве не др жа ве у др жа ву у ко јој су ње ни де ло ви об је ди ње ни са су­сед ним зе мља ма. У слу ча ју Бо сне и Хер­це го ви не би ле су то Ср би ја и Хр ват ска, а у слу ча ју да на шње Укра ји не мо же се го во ри ти о по тен ци јал ном об је ди ње њу Дон ба са са Ру си јом, За кар па тја са Ма ђар­ском, а Бу ко ви не са Ру му ни јом. Слич на мо гућ ност, пред ви ђе на тек стом спо ра­

зу ма о ре гу ли са њу си ту а ци је у Укра ји ни, мо гла би у знат ној ме ри да убла жи тре­нут не стра сти и да пи та ње (не)очу ва ња је дин стве не Укра ји не пре не се у ме ђу на­род но­прав ни оквир.Че твр то, при лич но ши ро ки и ела стич ни окви ри деј тон ског мо де ла омо гу ћа ва ју да се он до пу ња ва но вим иде ја ма. Ово се пре све га од но си на ак тив ни је укљу­чи ва ње ОЕБС­а, чи ји су по сма трач ки по тен ци ја ли ис пи та ни у ми ров ним опе­ра ци ја ма у За кав ка зју. Ова чи ње ни ца отва ра мно ге мо гућ но сти и за Ср би ју, ко ја у овом тре нут ку пред се да ва ОЕБС­ом. Ис ку ство Ср би је ре ша ва њу по сле­рат не си ту а ци је на Бал ка ну, као и ње ни по себ ни исто риј ски од но си са Мо сквом, до зво ља ва ју да од са мог по чет ка ра чу­на мо на кон струк тив ну уло гу ОЕБС­а у ре а ли за ци ји све о бу хват них и ду го роч­них ми ров них спо ра зу ма у Укра ји ни. На рав но, у слу ча ју да та кви спо ра зу ми бу ду по стиг ну ти.

Пе­тар­Ах­ме­до­вич­Ис­кен­де­ров­је­­кан­ди­дат­исто­риј­ских­на­у­ка­и­­

ста­ри­ји­на­уч­ни­са­рад­ник­Ин­сти­ту­та­за­сла­ви­сти­ку­Ру­ске­ака­де­ми­је­на­у­ка.

Овај текст је адап ти ра на вер зи ја ма те ри­ја ла са сај та fsksrb.ru.

Деј тон за Укра ји ну?

ФО

ТО

: Re

u t

eR

s

Нај ви ши пред став ни ци Бе ло ру си је, Ру си је, Не мач ке, Фран цу ске и Укра ји не у Мин ску

4

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

Пи ше: Јев ге ниј Кру ти ков, Взгљад

Крис Мар фи, се на тор из Де мо крат­ске пар ти је ко ји у Кон гре су пред ста­вља Ко нек ти кат, из ло жио је у Не­мач ком фон ду „Мар шал“ ре зул та те сво је „ин спек ци је“ на Бал ка ну. Пре­ма ње му, Ва шинг тон од 2001. ни је спро во дио ни ка кву ко ор ди ни ра ну по ли ти ку на Бал ка ну, јер на по лу о­стр ву ни је ви ше би ло до стој них про­тив ни ка. Са да је, ме ђу тим, као про­тив ник иден ти фи ко ва на — Мо сква.

Се на тор Мар фи је за ме ник ше­фа пот ко ми те та за Евро пу у Се нат ском ко ми те ту за ме ђу­на род на пи та ња, тј. у су шти ни је од го во ран за фор му ли са ње европ ске по ли ти ке САД на за­

ко но дав ном ни воу.Тон ње го вог из ла га ња зву чи као пре се дан у кон тек сту све у куп не аме рич ке по ли­ти ке. У ње го вој ин тер пре та ци ји спољ на по ли ти ка у бал кан ском ре ги о ну из гле­да као спи сак ма ни пу ла ци ја у ци љу по­врат ка САД на Бал кан, где Ва шинг тон од 2001. ни је спро во дио ни ка кву ко ор­ди ни ра ну по ли ти ку, јер са гле ди шта САД на по лу о стр ву ни је ви ше би ло до стој них про тив ни ка. Са да је, ме ђу тим, Мо сква иден ти фи ко ва на као про тив ник.

„Ус пе ло нам је да спре чи мо ја ча ње ути ца ја Ру си је“Се на тор се по зи ци о ни ра као „глав ни струч њак“ за Бал кан у САД. Он је от пу­

то вао из Бе о гра да истог да на ка да је у Ср би ју до пу то вао Вла ди мир Пу тин. По ње го вим ре чи ма, „Пу тин је ми слио да ће од Ср би је до би ти ви ше у сфе ри вој не са рад ње и ра чу нао је на Ју жни ток, али за хва љу ју ћи то ме што су Ср би ја и дру ге зе мље у ре ги о ну до не ле од лу ку да оста­ну на евро а тлант ском пу ту и по твр ди ле при вр же ност тој сво јој оба ве зи“, спре­че но је про ши ре ње са рад ње са Ру си јом.Као глав ну прет њу ин те ре си ма САД на Бал ка ну Мар фи је ока рак те ри сао ру ски

иде о ло шки ути цај ко ји се ши ри пу тем „моћ не ми ли та ри зо ва не про па ган ди­стич ке ма ши не ри је“. По се на то ро вом ми шље њу, то ме хит но тре ба су прот ста­ви ти „тач не и ја сне ин фор ма ци је“, ко ји­ма ће се „ко ри го ва ти лаж ру ске ме диј ске ма ши не ри је“.Мар фи је убе ђен да „ми ви ше не мо же мо жи ве ти у све ту у ко ме су зе мље при ну­ђе не да би ра ју из ме ђу по ли тич ко­еко­ном ске са рад ње са Ру си јом или са ЕУ и САД“. Дру гим ре чи ма, Ру си ја не ма пра­ва да ути че на ме ђу на род ну по ли ти ку и САД тре ба да учи не све ка ко би јој то оне мо гу ћи ле. Кон крет но, у Ср би ји су САД спрем не да ство ре та кву си ту а ци ју у ко јој ће Бе о град спо ља са чу ва ти при­ја тељ ске од но се са Ру си јом, али ће ипак ући у ЕУ. Он је, до ду ше, при знао да ће „до ула ска Ср би је у ЕУ про ћи мно го вре­

политика

Ка ко САД пла ни ра ју да „по ти сну Ру си ју“ са Бал ка на

„Био сам у Бу гар ској са се на то ром Ме кеј ном

оног да на кад је за мр знут про је кат [„Ју жни ток“], и та ко ђе сам те жио да са оп штим Вла ди Ср би је да ми је дра го што се тај про је кат не раз ви ја“

Као глав ну прет њу ин те ре си ма САД на Бал ка ну Мар фи је ока рак те ри сао ру ски иде о ло шки ути цај ко ји се ши ри пу тем „моћ не ми ли та ри зо ва не про па ган ди стич ке ма ши не ри је“

5

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

ме на“, али јој је по са ве то вао да „на пра­ви на чин ис ко ри сти“ и узме за при мер Хр ват ску, ко ја „не ће ства ра ти пре пре ке Ср би ји“ ка да за и ста до ђе до ре а ли за ци је ула ска Бе о гра да у „је дин стве ну европ ску по ро ди цу“.

По сто је ће од но се бал кан ских зе ма ља са Европ ском уни јом се на тор схва та као не ка кво на сле ђе из про шло сти, а са не­по ве ре њем, па чак и ан ти па ти јом гле да на по ку ша је ЕУ да игра сво ју игру на Бал­ка ну. Тај по ку шај Евро пе да се „уме ша“ учи њен је упра во у тре нут ку ка да су се САД су ви ше по све ти ле Ира ку и Ав га ни­ста ну, осла бив ши свој ути цај на „мла де де мо кра ти је“.

„Ру си ја не ће ис па ри ти, она ће на ста ви ти да вр ши при ти сак“Мар фи сма тра да је про бле ме са ко ји ма се су о ча ва ре ги он нео п ход но ре ша ва ти узи ма ју ћи у об зир аме рич ке по ли тич­ке и еко ном ске ин те ре се. На при мер, он по здра вља пре го во ре Бе о гра да и При­шти не, сма тра ју ћи да је ап со лу тан успех то што су срп ске вла сти „спрем не“ за ди ја лог.„Фра пан тан успех је и са ма чи ње ни ца што по сто ји при вре ме ни спо ра зум по ко ме срп ска вла да бар зва нич но не при­зна је Ко со во, али је спрем на да ра ди са њим као са рав но прав ним парт не ром! Ми ни ка да ни смо мо гли ни за ми сли ти да ће се то та ко бр зо до го ди ти! Чак ни пре пет го ди на! Мој лич ни ути сак је да је са да шња вла да Ср би је ап со лут но при вр­же на нор ма ли за ци ји од но са са Ко со вом“, из ја вио је Мар фи.Об у ста вља ње „Ју жног то ка“ се на тор оце­њу је као по бе ду САД и мо гућ ност дик­ти ра ња сво јих усло ва у енер гет ској игри у ре ги о ну.„Био сам у Бу гар ској са се на то ром Ме кеј­ном оног да на кад је за мр знут про је кат, и та ко ђе сам те жио да са оп штим Вла ди Ср би је да ми је дра го што се тај про је кат не раз ви ја. Ни је, ме ђу тим, до вољ но да се САД про ти ве ‘Ју жном то ку’, оне тре ба и да по ну де ал тер на ти ву, и то је при род но. Ал тер на ти ву САД ви де у теч ном при род­ном га су, тј. у ње го вом по тен ци јал ном из во зу из САД. За до пре ма ње теч ног при род ног га са у ре ги он по треб на је од­

го ва ра ју ћа ин фра струк ту ра. По тре бан је но ви тер ми нал о ко ме се го во ри у Хр ват­ској“, ре као је се на тор.Сме ну вла сти у Грч кој Мар фи је ока рак­те ри сао као „са мо још је дан по вод за ус по ста вља ње во де ће уло ге САД, ЕУ и НА ТО­а“ у ре ги о ну. „Тач но је да се си ту а­ци ја та мо ме ња и да она мо же ути ца ти на це лу Ју жну Евро пу. НА ТО тре ба да бу де отво рен за но ве чла ни це и да им олак ша при сту па ње, а не да им ства ра про бле ме“, ре као је Мар фи.Го во ре ћи о Ма ке до ни ји, се на тор је на гла­сио да САД мо гу „да из вр ше при ти сак на Ма ке до ни ју ка ко би се она вра ти ла на пра ви пут“, и да се „во де ћа уло га САД мо ра ак тив ни је ко ри сти ти у ре ша ва њу ње ног спо ра са Грч ком“.„Да, Ма ке до ни ја је спрем на за ула зак у НА ТО, мо жда чак и ви ше не го Цр на Го ра. Тач но је да су то ма ле зе мље, и да оне не­знат но по ве ћа ва ју по тен ци јал НА ТО­а, али ми слим да је сви ма ја сно да Ма ке­до ни ја не ће ући у НА ТО до кле год се не ре ши спор око ње ног на зи ва“, из ја вио је Мар фи и ре зи ми рао раз го вор о Грч кој и Ма ке до ни ји ти ме да „Стејт де парт мент нај бо ље зна шта та мо тре ба да се ра ди“.„Ја хо ћу да ов де сви схва те јед но: Ру си ја не ће ис па ри ти, она ће на ста ви ти да вр ши при ти сак и да сон ди ра си ту а ци ју. Они су у Цр ној Го ри ну ди ли (и то је јав на ин фор­ма ци ја) уго вор о но вој вој но­по мор ској ба зи на при мор ју вре дан не ко ли ко ми ли­јар ди. Зе мља ко ја има то ли ко еко ном ских по те шко ћа те шко мо же да од би је та кву по ну ду. А они су од би ли, ре кли су ‘не’. И то је до след но, јер они хо ће да бу ду део НА ТО­а и ЕУ“, уве рен је Мар фи.Се на тор је сво јим на сту пом по твр дио да су САД пре шле у на пад на Ру си ју прак­тич но сву да где Мо сква има сво је ин те­ре се или тра ди ци о нал но до бре по зи ци је. По ло вич ност по ли ти ке по је ди них вла да, па чак и ели та бал кан ских др жа ва (пре све га Ср би је и Цр не Го ре) обез бе ђу је до­бру старт ну по зи ци ју за „по вра так“ Ва­шинг то на у ре ги он.

Ка ко САД пла ни ра ју да „по ти сну Ру си ју“ са Бал ка на

„Фра пан тан успех је и са ма чи ње ни ца што по сто ји

при вре ме ни спо ра зум по ко ме срп ска вла да бар зва нич но не при зна је Ко со во, али је спрем на да ра ди са њим као са рав но прав ним парт не ром! Ми ни ка да ни смо мо гли ни за ми сли ти да ће се то та ко бр зо до го ди ти!“

Се на тор је сво јим на сту пом по твр дио да су САД пре шле у на пад на Ру си ју прак тич но сву да где Мо сква има сво је ин те ре се или тра ди ци о нал но до бре по зи ци је

ФО

ТО

: Re

u t

eR

s

6

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

Пи ше: Алек сан дар Ко ну зин

У Мо скви је 19. де цем бра одр жан „Бал кан ско­цр но мор ски фо рум“ чи ја је глав на те ма би ла пер спек ти­ва да љег раз во ја по ли тич ких, еко­ном ских, кул тур них и дру гих ве за бал кан ског и цр но мор ског ре ги о­на. Екс пер ти су се са ста ли под по­кро ви тељ ством не дав но осно ва ног Бал кан ског цен тра за ме ђу на род ну са рад њу, чи ји је пред сед ник бив ши ам ба са дор Ру ске Фе де ра ци је у Ср би­ји Алек сан дар Ко ну зин. „Ру ска реч“ чи та о ци ма пре но си текст ње го вог обра ћа ња уче сни ци ма фо ру ма. У свом го во ру Ко ну зин се освр нуо на од но се Ср би је и НА ТО­а, као и на пи та ња без бед но сти у Евро пи и по­тре бу ја ча ња уза јам не по мо ћи сло­вен ских на ро да.

Ме ђу на род на си ту а ци ја је по ста ла ве о ма сло же на. Иако смо ми сли ли да је Хлад ни рат го тов, ис по­ста ви ло се да је све вре ме тра јао, о че му је де таљ но

го во рио пред сед ник Пу тин на сво јој прес­кон фе рен ци ји одр жа ној 18. де цем­бра. Нај бо ља по твр да је то што НА ТО на ста вља тен ден ци ју ши ре ња и по ку ша­ва да сво је ре сур се што ви ше при бли жи гра ни ца ма Ру ске Фе де ра ци је.У Ср би ји је не дав но одр жан омла дин­ски фо рум на ко ме је по др жа на иде ја о при сту па њу Ср би је НА ТО­у. Пре ма не ким по да ци ма, 18% Ср ба се из ја сни­ло за при сту па ње тој ор га ни за ци ји. О ово ме го во рим јер се Ру си ја, ра ди сво је без бед но сти у Евро пи, мо ра бо ри ти про­тив но вих бло ков ских по де ла. Искре но се на да мо да ће на ши при ја те љи по др жа ти на по ре Ру си је у том прав цу и ду бо ко смо уве ре ни да је без бед ност из ван бло ко ва у ин те ре су свих европ ских зе ма ља, па и оних ко је су чла ни це НА ТО­а.Пред сед ник Са ве та Евро пе До налд Туск из ја вио је да се у од но си ма са Ру си јом мо­ра де фи ни са ти стра те ги ја за го ди ну да на уна пред. Та стра те ги ја ће, на рав но, би ти

ан ти ру ска. За то се ми узда мо у на ше при­ја те ље ко ји су пре при сту па ња Европ ској уни ји мно го пу та твр ди ли: „Би ће мо ам­ба са до ри Ру си је у ЕУ и по ма га ће мо вам!“. Же ле ли би смо да кроз дру штве ну де лат­ност об је ди ни мо на по ре у том прав цу. Овом при ли ком још јед ном на по ми њем да Ру си ја ни је про тив Европ ске уни је, ко ја је наш нај ве ћи еко ном ски парт нер. За ин те ре со ва ни смо за рав но прав ну са­рад њу у за јед нич ком ин те ре су. На жа­лост, Европ ска уни ја има дру га чи ји став.Ср би ји се са да по ста вља ју но ви усло ви за при сту па ње Европ ској уни ји. Не мач ка је од ре ди ла 11 усло ва, а из ме ђу оста лог од на ших срп ских при ја те ља се тра жи да из уста ва из ба це сва ки по мен Ко со­ва и Ме то хи је као де ла Ре пу бли ке Ср­би је. Док сам био ам ба са дор у Бе о гра ду, уче сни ке јед не ве ли ке кон фе рен ци је сам упи тао: „Да ли су све зе мље ко је при сту­па ју Европ ској уни ји ду жне да спро во де

је дин стве ну и ко ор ди ни са ну по ли ти ку? То је са свим ис прав но: ако при сту па те не кој ме ђу на род ној ор га ни за ци ји, мо ра­те по сту па ти као и оста ле ње не чла ни це. Ме ђу тим, да ли ће Европ ска уни ја, пре не го што од ре ди ту је дин стве ну по ли ти­ку, по ве сти ра чу на о ин те ре си ма ко ји су од жи вот не ва жно сти за ва шу зе мљу? На при мер, та кво је пи та ње те ри то ри јал ног ин те гри те та Ср би је. Да ли ће га Европ­ска уни ја узе ти у об зир или не? Ја знам од го вор на то пи та ње. А ви?“Ово пи та ње је и да ље отво ре но. Ме ђу­тим, оно се не ти че са мо Ср би је и Ко со ва. Ка да је Бри сел оне мо гу ћио из град њу „Ју­жног то ка“, да ли је узео у об зир ин те рес ко ји су од овог га со во да има ле Бу гар ска, Ср би ја, Ма ђар ска, Аустри ја, Ма ке до ни­ја, Бо сна и Хер це го ви на и оста ли на ши парт не ри? Да ли је Европ ска уни ја о то ме во ди ла ра чу на? Очи глед но да ни је. До­не та је по ли тич ка од лу ка да се тај про­

погледи

„Сло вен ска ци ви ли за ци ја мо ра да се ује ди ни“

7

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

је кат по сва ку це ну оне мо гу ћи. Са да се ис по ста ви ло да Европ ска уни ја ова кав по тез ни је по ву кла са мо стал но, не го на ин си сти ра ње Ва шинг то на. Обра ћа мо вам се, као при ја те љи ма, са пред ло гом да по кре не мо јав ност у сво јим зе мља ма и уса гла си мо дру штве ну ак тив ност! То је у ин те ре су на ро да свих на ших зе ма ља.„Ју жни ток“ је кон кре тан при мер да зе­мље Ис точ не Евро пе ово га пу та, на жа­лост, ни су до вољ но шти ти ле ин те ре се соп стве ног на ро да. Срп ски по ли ти ча ри су го во ри ли: пи та ње Ју жног то ка се ре­ша ва у Бри се лу и Мо скви, па ка ко они од лу че, та ко ће и би ти. Ср би су се скло­ни ли у стра ну: а где је ути цај јав но сти? Мно ги у Ср би ји су иш че ки ва ли из град­њу га со во да, хи ља де љу ди и сто ти не ком­па ни ја се на да ло да ће уче ство ва ти у том по слу. Са мо за тран зит га са кроз сво ју те ри то ри ју Ср би ја би до би ја ла 400 ми­ли о на евра го ди шње. У то вре ме сам био

ам ба са дор Ру си је у Бе о гра ду и све док сам да ни ко ни шта ни је учи нио. За што? Ово вам го во рим отво ре но, као при ја те љи ма, јер мо ра мо до бро раз у ме ти јед ни дру ге ако на ме ра ва мо да те шње са ра ђу је мо.На шим бу гар ским при ја те љи ма же лим да ка жем сле де ће: на дам се да ни сте из не­на ђе ни што се мно ги у Ру си ји са да ве о ма кри тич ки од но се пре ма Бу гар ској. Ра ни је о то ме ни смо го во ри ли из очи глед них раз ло га. Са да ка да се у ру ској јав но сти по ме не Бу гар ска, љу ди се пи та ју на ко јој је стра ни би ла у Пр вом и Дру гом свет­ском ра ту и за што је због Бу гар ске про­пао та ко ва жан про је кат за све сло вен ске на ро де. Са да смо за по че ли са рад њу са Тур ском. Да ли је Бу га ри ма у ин те ре су да Ру си ја са ра ђу је са Тур ском?У це лој Евро пи, а по себ но у Европ ској уни ји све че шће се чу ју оштре кри ти ке на ра чун европ ске би ро кра ти је и Бри­се ла. Ле тос је у ча со пи су „Ме ђу на род­ни жи вот“ об ја вљен чла нак са вет ни­ка фран цу ске вла де у ко ме он ка же да Фран цу зи кип те од бе са због бри сел ске би ро кра ти је. Не дав но смо уче ство ва­ли на кон фе рен ци ји „Но ва Евро па“ на ко јој су Фран цу зи, Ита ли ја ни, Нем ци и Аустри јан ци го во ри ли да тре ба из­гра ђи ва ти Евро пу др жа ва, а не Евро пу ре ги о на. Не на ме ра вам да ов де из го ва­рам ве ли ке ре чи, јер је Европ ска уни ја ре ал ност и сви од лич но зна мо да ће се ме ђу на род на за јед ни ца и у бу ду ће ин те­гри са ти. Ме ђу тим, не мо же мо иг но ри­са ти же љу на ро да сва ке зе мље да са чу ва свој др жав ни су ве ре ни тет и на ци о нал ни иден ти тет. Ру си ја шти ти упра во свој др­жав ни су ве ре ни тет, на ци о нал ни иден ти­тет и тра ди ци о нал не вред но сти ру ског дру штва. Хај де да раз ми сли мо и про на­ђе мо на чи не за про ду бљи ва ње са рад ње у тој обла сти. Ка кве су по сле ди це при­сту па ња Европ ској уни ји? Оне су ви ше­стру ке и раз ли чи те. Не же лим да ка жем да је све ло ше, али не мо же се ре ћи ни да

Европ ска уни ја функ ци о ни ше са вр ше­но. Ми слим да тре ба да раз го ва ра мо о то ме шта мо же мо да учи ни мо да би сви има ли ко ри сти од са рад ње са Европ ском уни јом, ка ко зе мље ко је су ње не чла ни це, та ко и оне ко је то ни су.Ра чу на мо на вас ка да је реч о санк ци ја ма. Же лео бих да вас под се тим: пред сед ник Пу тин је ре као да је од лу ка о уво ђе њу санк ци ја Ру си ји не за ко ни та и да ни је у скла ду са ме ђу на род ним пра вом. То ни­су пра зне ре чи. Ме ђу на род не санк ци је до са да је углав ном уво дио Са вет без­бед но сти Ује ди ње них на ци ја, у скла ду са сед мом гла вом По ве ље УН ко јом се пред­ви ђа уво ђе ње ме ра при ну де. Санк ци је су по след ња ме ра пред ору жа ну ин тер вен­ци ју. Обра ћа мо се сво јим при ја те љи ма: хај де да се за јед но бо ри мо про тив тих не за ко ни тих санк ци ја, про тив тог не ху­ма ног по ступ ка пре ма јед ној ве ле си ли и стал ној чла ни ци Са ве та без бед но сти УН. Ми зна мо да вас на уво ђе ње санк ци ја при мо ра ва ју дру ге зе мље! Чак и зе мље ко је не ма ју раз ви је не од но се са Ру си јом при мо ра не су да нам уве ду санк ци је.Раз ми сли мо о мо гућ но сти ма са рад ње у ху ма ни тар ној сфе ри. Обра ти те па жњу на но ве мо рал не нор ме ко је на ме ће Евро па! Ру ско дру штво ка те го рич ки од би ја да их при хва ти, јер се за ла же за очу ва ње тра­ди ци о нал них по ро дич них од но са и мо­рал них вред но сти, као и за по што ва ње ре ли ги је.Освр ну ћу се на још јед но ху ма ни тар но пи та ње, а то је по ку шај да се уни шти ћи­ри ли ца. Са да се у Ср би ји све ви ше ко ри­сти ла ти ни ца. Не ки су пот пу но пре ста ли да пи шу ћи ри ли цом, а не ки ко ри сте оба пи сма. Ме ђу тим, ћи ри ли ца је јед на од за­јед нич ких од ли ка на ше сло вен ске ци ви­ли за ци је. Сви сло вен ски на ро ди обе ле жа­ва ју Дан Ћи ри ла и Ме то ди ја. Хај де да то за јед нич ки чи ни мо и у бу ду ће! Тре ба ло би да Бу га ри, Ср би и Ма ке дон ци пре ста ну да се спо ре око Ћи ри ла и Ме то ди ја. Уме сто раз ли ка, по тра жи мо слич но сти. Са да је пра ви тре ну так да на пра ви мо за јед нич ку плат фор му и од бра ни мо тра ди ци о нал не вред но сти на ше сло вен ске ци ви ли за ци је.

Аутор­је­бивши­амбасадор­­Руске­Федерадије­у­Београду.

„Сло вен ска ци ви ли за ци ја мо ра да се ује ди ни“

Иако смо ми сли ли да је Хлад ни рат го тов, ис по ста ви ло се да је све вре ме тра јао

Ил

у с

Тр

а ц

И ја

: ал

ек

се

ј И

Ор

ш

8

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

Пи ше: Алек сеј Јељ цов, Взгљад

Иако се Ру си ја у де ша ва ња на Бал ка­ну ме ша ма ње не го што би тре ба ло, и уоп ште не по ми шља на ме то де ко је ак тив но при ме њу је За пад, ње ни ге­о по ли тич ки про тив ни ци је ак тив но оп ту жу ју упра во за упли та ње у по­ли тич ки жи вот свих зе ма ља Бал ка­на. За што то ра де, и за што баш са да?

Ди рек тор бу гар ског Цен тра за ли бе рал не стра те ги је Иван Кра стев об ја вио је у ча со пи су „Fi nan cial Ti mes“ чла нак у ко ме „упо зо ра ва“ на опа сност де ста­би ли за ци је си ту а ци је на Бал­

ка ну, и за то оп ту жу је Ру си ју. По ми шље њу Кра сте ва, Мо сква мо же ис ко ри сти ти Бал­кан као „те рен за игру“, бу ду ћи да она са да не ма ви ше мно го „про сто ра за ма не вар“ у За јед ни ци не за ви сних др жа ва (ЗНД), а мо ра не ка ко да вр ши при ти сак на Евро пу.„Кон тро ли са на кри за на Бал ка ну да ла би Ру си ји до дат не аду те у пре го во ри ма, а Мо­сква би мо гла да не ги ра сво ју уме ша ност у њих“, сма тра Кра стев. Он је на бро јао и мо гу ће сце на ри је те кри зе. Пр ва је да ру ске ком па ни је по ву ку сред ства из ло кал них

ба на ка. У том слу ча ју ће до ћи до „ма сов­ног бан кро ти ра ња и на род них не ми ра, а про за пад не вла де ће би ти уз др ма не“. Дру­ги сце на рио је по др шка те жњи Ре пу бли ке Срп ске за не за ви сно шћу од Бо сне, што мо­же иза зва ти рас пад др жа ве и рат. Та ко ђе се ис ти че да бал кан ски оли гар си има ју ве зе са Ру си јом и да је еко но ми ја ре ги о на ве о ма за ви сна од ру ског га са и наф те.Узро ци по ја вљи ва ња овог члан ка су ла­ко уоч љи ви: Со фи ју је по се тио др жав ни се кре тар САД Џон Ке ри. Он је од мах по до ла ску де ли мич но по но вио по ме ну те те­зе, што са свим ја сно по ка зу је ко га је кон­крет но Кра стев имао у ви ду ка да их је об­ја вио. „Ру си ја и да ље по ку ша ва да се ме ша

у уну тра шњу по ли ти ку тре ћих зе ма ља са на ме ром да је кон тро ли ше. По сто је до ка­зи ру ског ме ша ња у по ли ти ку Бу гар ске кроз пру жа ње фи нан сиј ске и дру ге по мо­ћи“, ци ти ра Ке ри ја „Ин тер факс“.По сле та квих из ја ва ло ги ка члан ка Ива на Кра сте ва по ста је ја сна: тре ба на го во ри­ти Бри сел и Ва шинг тон да пру же Бал ка­ну фи нан сиј ску по моћ, а као ар гу мент се на во де зле на ме ре Кре мља. Мо жда ће то на го ва ра ње и за стра ши ва ње за и ста де­ло ва ти. Ан ге ла Мер кел је, на при мер, већ из ја ви ла да Ру си ја „по ку ша ва да до ве де у еко ном ску и по ли тич ку за ви сност низ зе­ма ља на Бал ка ну“. При мет не спе ку ла ци је је иза зва ло и од у ста ја ње Ру ске Фе де ра ци је од по др шке на став ку ми си је ЕУ у Бо сни.

Ру си ја се, ме ђу тим, у де ша ва ња на Бал ка­ну ме ша чак и ма ње не го што би тре ба ло, и уоп ште не по ми шља на ме то де ко је ак­тив но при ме њу је За пад. Мо же се за себ но раз мо три ти сва ка зе мља у ре ги о ну. На при мер, у ка квој си ту а ци ји се на ла зи Грч­ка? Нај ве ће опа сно сти ко је њој пре те су еко ном ска кри за, при лив ими гра на та из Афри ке и раст ул тра де сни чар ског рас­по ло же ња. А Бу гар ска? Опет еко ном ски про бле ми и раст це на. Тур ска? По ли ти ка пред сед ни ка Ер до га на са ма по се би уз не­ми ра ва Евро пља не, не за ви сно од Ру си је. Хр ват ска? Мо сква и За греб одр жа ва ју рад ни од нос без ме ђу соб ног ме ша ња у по­сло ве дру ге стра не (ако се не узи ма у об­

зир ли ни ја РФ–ЕУ у це ли ни). Не дав но је у Хр ват ској иза бран но ви пред сед ник ко ји ће се, по све му су де ћи, до след но др жа ти про а ме рич ке и про бри сел ске ли ни је. Ако та ква по ли ти ка и иза зо ве де ста би ли за ци­ју, за то си гур но не ће би ти кри ва Ру си ја. Цр на Го ра? Вла ди мир Пу тин је по кре нуо бор бу про тив „оф шо ри за ци је“ ру ске еко­но ми је још пре до га ђа ја у Укра ји ни и пре акут не фа зе ге о по ли тич ке кон фрон та ци је са За па дом. Пре ма то ме, ако се но вац из Цр не Го ре за и ста вра ти у Ру си ју, та ква по­ли ти ка не ће би ти под стак ну та те жњом ка „рас пи ри ва њу по жа ра“ на Бал ка ну, не го са свим дру гим ин те ре си ма.Бе о град је ори јен ти сан на ин те гра ци ју са Европ ском уни јом, али се до след но про ти ви при ти сци ма Бри се ла ве за ним за пру жа ње по др шке ан ти ру ским санк ци ја­ма. Ме ђу тим, ако За пад при ти сне Ср бе „до кра ја“, де ста би ли за ци ја у овој зе мљи је за и ста мо гу ћа. Ни во еко ном ских ве­за из ме ђу Ру си је и Ср би је не омо гу ћа ва уво ђе ње санк ци ја без ве ли ке ште те по срп ску еко но ми ју, та ко да ће на род у том слу ча ју ве ро ват но по бу ни ти.Иде ја не за ви сне Ре пу бли ке Срп ске, у це­ли ни гле да но, не од го ва ра ру ским ин те­ре си ма, из про стог раз ло га што деј тон ски си стем, ко ји ге не рал но гле да но ни је ефи­ка сан, ипак ефи ка сно спре ча ва сту па ње Са ра је ва у НА ТО (у том сми слу упра во за пад ним „ја стре бо ви ма“ од го ва ра уки­да ње срп ске ауто но ми је, би ло по ли тич­ким, би ло вој ним пу тем, под из го во ром гу ше ња се па ра ти зма). Исти на, и да ље по­сто ји ри зик пре ки да мно гих тр го вин ских ве за из ме ђу РФ и БиХ, али узрок је по ку­шај да се из Бо сне вр ши ре ек спорт европ­ских про из во да ко ји су у Ру си ји за бра ње­ни у скло пу уз врат них санк ци ја (Ру си ја ни је уве ла санк ци је про тив Са ра је ва).Оп ту жбе по пут оних ко је из но си Кра стев у су шти ни су са мо на чин да се из ну ди но­вац од ве ли ких игра ча. Чи ње ни ца је да еко но ми ја „из ну ђи ва ча“ има објек тив не про бле ме, али су ти про бле ми ко ла те рал на ште та бор бе Ва шинг то на и Бри се ла про­тив по ку ша ја Мо скве да ле гал но по слу је на Бал ка ну. Бу гар ска је под ле гла њи хо вим при ти сци ма, та ко да по би ло ком пи та њу тре ба пре све га да оп ту жу је са му се бе.

Аутор­је­политички­аналитичар­портала­„Взгљад“.

погледи

Ко се ме ша у ту ђа по сла на Бал ка ну

Ил

у с

Тр

а ц

И ја

: кО

н с

Та

н Т

Ин

Ма

ле

р

Иде ја не за ви сне Ре пу бли ке Срп ске, у це ли ни

гле да но, не од го ва ра ру ским ин те ре си ма, из про стог раз ло га што деј тон ски си стем, ко ји ге не рал но гле да но ни је ефи ка сан, ипак ефи ка сно спре ча ва сту па ње Са ра је ва у НА ТО

9

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

Пи ше: Та тја на Ру са ко ва

Са да и стран ци мо гу да слу же вој ску у Ору жа ним сна га ма Ру ске Фе де ра ци­је. „Ру ска реч“ је од лу чи ла да са ста ви ин струк ци ју за оне ко ји су за ин те ре­со ва ни за мо гућ ност слу же ња у јед ној од нај о пре мље ни јих и бор бе но нај­спо соб ни јих ар ми ја на све ту.

Пред сед ник РФ Вла ди мир Пу­тин пот пи сао је 2. ја ну а ра 2015. Де крет ко јим се стран­ци ма омо гу ћа ва да слу же у ру ским Ору жа ним сна га ма. Ово ни је ни ка ква сен за ци ја

– то су са мо аманд ма ни на већ ва же ћи фе де рал ни за кон „О вој ној оба ве зи и вој ној слу жби“, ко ји из ме ђу оста лог пру­жа мо гућ ност да стра ни др жа вља ни слу­же у ру ској ар ми ји. Де крет пред сед ни ка Пу ти на од 2. ја ну а ра 2015. из ме нио је не ке фор му ла ци је и пре ци зи рао сми сао прет ход них.

Ко мо же да слу жи у ру ској ар ми ји?У Ору жа ним сна га ма Ру си је мо гу да слу же стра ни др жа вља ни од 18 до 30 го ди на из би ло ко је зе мље све та, ко ји вла да ју ру ским је зи ком (сте пен зна ња се не пре ци зи ра), ко ји ни су осу ђи ва ни, ни су под ис тра гом и не из др жа ва ју за­твор ску ка зну.

На ко ли ко го ди на се пот пи су је уго вор?Уго вор са стра ним гра ђа ни ма пот пи су је се на 5 го ди на.

Хо ћу да слу жим у ру ским спе ци јал ним слу жба ма. Да ли је то мо гу ће?Ле ги о на ри не мо гу да слу же у Уну тра­шњој вој сци МУП­а (МВД), у је ди ни ца ма ФСБ (Фе де рал не слу жбе без бед но сти) и у оста лим спе ци јал ним слу жба ма. Раз­ло зи за то су јед но став ни: на та квим ме сти ма се од при пад ни ка вој ске зах те­

ва ре гу ли са ње при сту па по да ци ма ко ји пред ста вља ју др жав ну тај ну.

Да ли се до бро пла ћа?30.000 ру ба ља ме сеч но (око 430 до ла ра).

Где ћу да жи вим?Стра ни др жа вља ни при пад ни ци вој ске су то ком чи та вог пе ри о да слу же ња сме­ште ни у ин тер на ти ма вој них је ди ни ца (вој ни гра до ви­на се ља).

Да ли тре ба да по ла га жем за кле тву?За раз ли ку од ру ских вој ни ка­ре гру та и вој ни ка­уго во ра ца, стран ци се не за кли­њу на вер ност Ру си ји. Уме сто за кле тве, стран ци се са мо оба ве зу ју да ће из вр ша­ва ти сво ју слу жбе ну ду жност.

Мо же ли се гра ди ти ка ри је ра у ру ској ар ми ји?Стра нац­уго во рац не мо же на пре до ва ти из над ду жно сти ре дов них вој ни ка (мор­на ра) или вод ни ка. Та ко да не мо гу до гу­ра ти до ге не ра ла.

А у ра ту?Уго вор ци­стран ци мо гу уче ство ва ти у бор бе ним опе ра ци ја ма у усло ви ма рат­ног ста ња, као и то ком ору жа них су ко ба у скла ду са оп ште при хва ће ним прин ци­пи ма и нор ма ма ме ђу нар нод ног пра ва, са ме ђу на род ним спо ра зу ми ма РФ и за ко­но дав ством РФ ­ та ко сто ји у до ку мен ту. Сто га стра нац увек има шан су да до спе у кри зну „го ру ћу тач ку“.

А шта по сле?Стра ни при пад ник вој ске сти че мо гућ­ност да до би је ру ско др жа вљан ство по по јед но ста вље ној про це ду ри. Слу же њем у ру ској ар ми ји се већ по сле три го ди не сти че пра во на ру ски па сош.

Ко ме се обра ти ти?Пре ма ин фор ма ци ји Ми ни стар ства од­бра не, основ за еви ден ци ју гра ђа на ко ји су кан ди да ти за при јем у вој ну слу жбу по уго во ру чи не њи хо ви зах те ви ко ји су под не ти вој ним од се ци ма су бје ка та Ру ске Фе де ра ци је, као и до ку мен та ко ја по твр ђу ју за кон ску осно ву бо рав ка на те ри то ри ји Ру ске Фе де ра ци је (бе ле шка у ми гра ци о ној кар ти о при ја ви бо ра ви­шта). То јест, да би се под нео зах тев, пре све га тре ба до ћи у Ру си ју.По сто ји и дру ги на чин. Стра нац мо же да пре да зах тев за при јем у слу жбу не кој ру­ској вој ној је ди ни ци ко ја је дис ло ци ра на ван гра ни ца Ру си је.Да ље се вр ши из у зет но стро га се лек­ци ја (мо ра се про ћи дак ти ло ско пи ја, озбиљ ни ме ди цин ски пре гле ди са стро­гом фи зич ком про ве ром, као и про ве ра зна ња ру ског је зи ка). Ако се кан ди дат про це ни као спо со бан за вој ну слу жбу, са њи ме се спро во де спе ци јал не ме ре и по ступ ци у ве зи са про фе си о нал ном пси хо ло шком се лек ци јом. Ако је све до бро и од ко ман да на та се до би је са­гла сност за при јем кан ди да та, стра ни ле ги о на ри се упу ћу ју у је ди ни це по ме­сту слу жбе.

војска

Ка ко по ста ти ру ски вој ник: упут ство за стран це

ФО

ТО

: Ph

o t

os

ho

t /

Vo

s t

oc

k-P

ho

to

Стра ни при пад ник вој ске сти че мо гућ ност да до би је

ру ско др жа вљан ство по по јед но ста вље ној про це ду ри

10

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

Раз го вор во ди ли: Алек сан дар Га бу јев, Је ле на Чер њен ко, Ко мер сант

У Мо скви је бо ра вио по зна ти аме рич­ки по ли ти ко лог Џорџ Фрид ман, шеф оба ве штај но­ана ли тич ке аген ци је „Страт фор“. Он је у екс клу зив ном ин тер вјуу за ру ски лист „Ко мер сант“ ис при чао ка кви су ци ље ви САД у Укра ји ни и об ја снио за што су ти ци­ље ви не спо ји ви са ин те ре си ма Ру си је.

У сво јим ана ли тич ким ра до ви­ма го во ри те о про це су фраг­мен та ци је Евро пе. У че му се она огле да?Џорџ Фрид ман: За вре ме Хлад ног ра та гра ни це у Евро­

пи су би ле кон зер ви ра не. По сто ја ло је схва та ње да ће њи хо ва про ме на иза зва­ти де ста би ли за ци ју. Чим је Хлад ни рат за вр шен, по че ло је пре кра ја ње гра ни ца Ју го сла ви је. Ка сни је су гра ни це про ме­ње не и на Кав ка зу. А са свим не дав но је 45% Шко та гла са ло за не за ви сност. Ка та­лон ци та ко ђе те же не за ви сно сти.У том кон тек сту ја не сма трам да је укра јин ска си ту а ци ја не ка кав на ро чит

из у зе так. Крим и Дон бас се укла па ју у „цен три фу гал не“ тен ден ци је ко је ми већ из ве сно вре ме при ме ћу је мо у Евро пи. Укра јин ска кри за је ве за на и за Ру си ју, и за кри зу са ме Евро пе.

Европ ски по ли ти ча ри ка жу да Евро­пу де ста би ли зу ју по те зи Ру си је пре ма Укра ји ни.Џ.Ф.: Евро пља ни се ве о ма по но се што су се то бо же осло бо ди ли ра то ва и већ по ла ве ка жи ве у све ту ста бил но сти и бла го ста ња. Ме ђу тим, Евро па је све до по чет ка 1990­их у су шти ни би ла оку пи­ра на од стра не СССР­а и САД. За тим се де си ла Ју го сла ви ја, а за тим Кав каз. На европ ском кон ти нен ту ни ка да ни је за и­ста вла дао мир.Па ипак, пред став ни ци ад ми ни стра ци­је САД, као и ру ко вод ство чла ни ца ЕУ, об ја шња ва ју оштру по ли ти ку пре ма РФ ти ме што је Ру си ја при са је ди ње њем Кри­ма пр ви пут по сле Дру гог свет ског ра та „пре кро ји ла гра ни це си лом“.Аме ри кан ци зна ју да је то глу пост. Ју­го сла ви ја је би ла пр ви слу чај про ме не гра ни ца. Ко со во је са мо кул ми на ци ја тог про це са. САД су ди рект но уме ша не у те до га ђа је.

Ка кав је циљ по ли ти ке САД у слу ча ју са Укра ји ном?Џ.Ф.: Аме ри кан ци су по след њих 100 го­ди на во ди ли вр ло до след ну спољ ну по­ли ти ку. Глав ни циљ те по ли ти ке је сле де­ћи: не до зво ли ти ни јед ној си ли да стек не су ви ше ве ли ку власт у Евро пи. САД су нај пре те жи ле да не до зво ле Не мач кој да до ми ни ра у Евро пи, за тим су оме та ле ја­ча ње ути ца ја СССР­а.Су шти на те по ли ти ке је да се што ду же одр жа ва рав но те жа сна га у Евро пи пру­жа њем по мо ћи сла би јој стра ни, а ако тај ба ланс пре ти да бу де озбиљ но на ру шен, он да се уме ша ти у по след њи час. Та ко су се САД уме ша ле у Пр ви свет ски рат тек ка да се ру ски им пе ра тор Ни ко лај II од ре као пре сто ла 1917, и ни су до зво ли ле да Не мач ка оја ча. И у Дру гом свет ском ра ту су САД отво ри ле дру ги фронт вр ло ка сно (у ју ну 1944), ка да је по ста ло ја сно да Ру си по бе ђу ју Нем це.Тре ба ре ћи да су САД увек сма тра ле да нај ве ћа опа сност пре ти од по тен ци јал ног са ве за Ру си је и Не мач ке. То би био са вез не мач ких тех но ло ги ја и ка пи та ла са ру­ским при род ним и људ ским ре сур си ма.Фраг мен та ци ја Евро пе је пра ће на сла бље­њем НА ТО­а. Европ ске зе мље у су шти ни

интервју

„По тен ци јал ни са вез Ру си је и Не мач ке нај ве ћа опа сност за САД“

Џорџ Фрид ман: Ја сам још пре три го ди не у јед ној сво јој књи зи пред ви део да ће у

Укра ји ни из би ти кри за чим Ру си ја поч не да ја ча и да де мон стри ра сво ју сна гу

ФО

ТО

: кО

Ме

р с

ан

Т

11

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

и не ма ју ар ми ју. У кон тек сту сла бље ња Евро пе до шла је до из ра жа ја моћ Ру си је.Стра те шки им пе ра тив Ру си је је да има што ду бљу там пон­зо ну на сво јим за пад­ним гра ни ца ма. Због то га је Ру си ја увек има ла по се бан од нос пре ма Бе ло ру си ји, Укра ји ни, зе мља ма Бал ти ка и дру гим зе­мља ма Ис точ не Евро пе. Све оне су вр ло ва жне за на ци о нал ну без бед ност Ру си је.По чет ком ове го ди не власт у Укра ји ни је би ла по ма ло про ру ски на стро је на, али је би ла сна жно уз др ма на. Ме ђу тим, Мо­скви је и то од го ва ра ло. Ру си ја не же ли пот пу но да кон тро ли ше Укра ји ну, ни ти да је оку пи ра. До вољ но је да Укра ји на не ула зи у НА ТО и ЕУ. Вла сти РФ не мо гу да до зво ле си ту а ци ју у ко јој ће се за пад не ору жа не сна ге на ла зи ти на сто ти нак ки­ло ме та ра од Кур ска или Во ро ње жа.Аме ри ка је, ме ђу тим, би ла за ин те ре со­ва на за фор ми ра ње про за пад не вла де у Укра ји ни. Она је ви де ла да је Ру си ја у успо ну и тру ди ла се да јој не до зво ли кон­со ли да ци ју по зи ци ја на пост со вјет ском про сто ру. Успех про за пад них сна га у Укра ји ни омо гу ћио би да се Ру си ја об у зда.До га ђа је с по чет ка го ди не Ру си ја тре ти ра као др жав ни пре врат ко ји су ор га ни зо ва­ле САД. И то је за и ста био нај не скри ве­ни ји др жав ни пре врат у исто ри ји. САД су отво ре но, из ме ђу оста лог и нов цем, по др жа ва ле гру пе бо ра ца за за шти ту људ ских пра ва у Укра ји ни, а ру ске спе­ци јал не слу жбе ни су при ме ти ле та кве тен ден ци је. Оне ни су ни схва ти ле шта се де ша ва. А ка да су схва ти ле, ни су ви ше мо гле пред у зе ти ме ре за ста би ли за ци ју си ту а ци је. Ка сни је су по гре шно про це­ни ле и рас по ло же ње на ис то ку Укра ји не.

Дру гим ре чи ма, укра јин ска кри за је ре зул тат кон фрон та ци је Ру си је и САД?Џ.Ф.: Ево гле дај те. Има те две зе мље. Јед на хо ће да Укра ји на бу де не у трал на, а дру га хо ће да Укра ји на бу де део ли ни је од вра­ћа ња ру ске екс пан зи је. Обе деј ству ју по­ла зе ћи од сво јих на ци о нал них ин те ре са.Аме ри кан ци су у по след ње вре ме по че ли озбиљ но да бри ну због по тен ци ја ла Ру­

си је и ње них на ме ра. Ру си ја је, са сво је стра не, по че ла да пре ла зи са од брам бе не стра те ги је, ко ју је спро во ди ла од 1992, на по нов но ус по ста вља ње не ка да шње сфе ре ути ца ја. Ствар је у фун да мен тал ној не по­ду дар но сти на ци о нал них ин те ре са две ју ве ли ких си ла.

Ка ко Ви ви ди те да љи раз вој до га ђа ја око Укра ји не?Џ.Ф.: Ру си ја не ће пра ви ти уступ ке ка да је у пи та њу Крим, али се мо же су о чи ти са озбиљ ним про бле ми ма у по гле ду снаб­де ва ња по лу о стр ва. Мо сква, ме ђу тим, не мо же да од у ста не ни од мно гих дру гих зах те ва ве за них за Укра ји ну. За Мо скву је при су ство за пад них вој ни ка на те ри то­ри ји Укра ји не пра ви ко шмар. То би огра­

ни чи ло њен про стор за ма не вар. САД ће мо ра ти да до не су стра те шку од лу ку: или да се ак тив ни је уме ша ју у до га ђа је у Укра­ји ни, што мо же би ти ком пли ко ва но, или да фор ми ра ју но ву али јан су, уну тар НА­ТО­а или ван ње га, уз уче шће Пољ ске, Ру му ни је, бал тич ких зе ма ља и, ре ци мо, Тур ске. То ће би ти „са ни тар ни кор дон“, и то је оно што Ру си ја не при хва та. Сје­ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма ни је то­ли ко ва жно да оне кон тро ли шу Укра ји ну. Њи ма је ва жно да је не кон тро ли ше Ру си­ја. Мно го то га ће за ви си ти од Ки је ва. Ки­јев ска власт је сла ба тач ка Укра ји не. Ако у њој до ђе до рас ко ла Ру си ја ће по ку ша ти да пре о кре не си ту а ци ју у сво ју ко рист.

Шта је у по те зи ма Ру ске Фе де ра ци је мо гло да уз не ми ри САД?

Џ.Ф.: Ру си ја је по че ла да пред у зи ма од­ре ђе не ко ра ке, ко је су САД оце ни ле као не при хва тљи ве. То се пре све га од но си на Си ри ју. Та мо су Ру си по ка за ли Аме­ри кан ци ма да су у ста њу да ути чу на про­це се на Бли ском Ис то ку. САД и без Ру са има ју до ста про бле ма у том ре ги о ну. Ру си су се уме ша ли у про це се на Бли ском Ис­то ку из ме ђу оста лог и због то га што су се на да ли да ће та ко сте ћи ин стру мент за вр ше ње ути ца ја на аме рич ку по ли ти ку у дру гим сфе ра ма. Ме ђу тим, пре ва ри ли су се. САД су то схва ти ле као по ку шај Ру си је да им на не се ште ту. Ру си по све­му су де ћи јед но став но ни су про це ни ли ко ли ко ће озбиљ но САД схва ти ти њи хо­ве по те зе, као ни то да ће Аме ри ка ла ко на ћи кон тра­ме ре.

Хо ће те ре ћи да је Укра ји на осве та за Си ри ју?Џ.Ф.: Не, ни је то осве та. Ру си су се уме­ша ли у про це се у Си ри ји док су САД ре­ша ва ле про бле ме у Ира ку и пре го ва ра ле са Ира ном... У Ва шинг то ну су мно ги сте­кли ути сак да Ру си же ле да де ста би ли­зу ју иона ко не ста бил не по зи ци је САД на Бли ском Ис то ку, тј. у ре ги о ну ко ји за Аме ри ку има кључ ну уло гу. У Ва шинг­то ну су по том пи та њу по сто ја ла два гле ди шта: или се Ру си глу пи ра ју, или су про на шли сла бу тач ку САД и по ку ша­ва ју то да ис ко ри сте. Ја не твр дим да је ме ша ње Ру си је у си риј ски кон фликт би­ло узрок по ја ве укра јин ске кри зе. Та ква тврд ња би би ла на тег ну та. Па ипак, у Ва­шинг то ну су мно ги кон ста то ва ли да су Ру си про блем. А шта у том слу ча ју тре ба

„По тен ци јал ни са вез Ру си је и Не мач ке нај ве ћа опа сност за САД“

„САД об ја шња ва ју оштру по ли ти ку пре ма РФ ти ме

што је Ру си ја при са је ди ње њем Кри ма пр ви пут по сле Дру гог свет ског ра та ’пре кро ји ла гра ни це си лом’. Аме ри кан ци зна ју да је то глу пост. Ју го сла ви ја је би ла пр ви слу чај про ме не гра ни ца. Ко со во је са мо кул ми на ци ја тог про це са. САД су ди рект но уме ша не у те до га ђа је“

12

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

ура ди ти? Тре ба од ву ћи Ру си ма па жњу на дру ги про блем у ре ги о ну на ко ји су они осе тљи ви. Ја са да ма ло по јед но ста вљу­јем. Ја сно је да је све то сло же ни је, али узроч но­по сле дич на ве за је та ква. Углав­ном, стра те шки ин те ре си САД са сто је се у то ме да се Ру си ји не до зво ли да по ста не хе ге мон. А стра те шки ин те ре си Ру си је су да се САД не при бли жи ње ним гра ни ца­ма. У то ме је су шти на.

А ка кав је по Ва шем ми шље њу сми сао аме рич ких санк ци ја? Ру ске вла сти ка жу да САД же ле да иза зо ву сме ну ре жи ма.Џ.Ф.: Циљ санк ци ја је у то ме да се уз ми­ни мал не гу бит ке САД и не што ве ће гу­бит ке Европ ске уни је на не се бол Ру си­ји и та ко иза зо ве ње на ка пи ту ла ци ја, тј. при хва та ње аме рич ких зах те ва. Санк ци је

су де мон стра ци ја мо ћи Сје ди ње них Аме­рич ких Др жа ва. САД ра до ко ри сте ту моћ пре ма зе мља ма ко је не ма ју чи ме аде кват­но да уз вра те. То је ујед но и при ли ка за „по стро ја ва ње“ Евро пља на. Не ми слим да је глав ни циљ САД сме на ре жи ма у Ру си ји. Глав ни циљ је био да се ру ским вла сти ма огра ни чи про стор за ма не вар, што ми са да и ви ди мо. Али ту су има ли уде ла и дру ги фак то ри, као на при мер пад ру ске еко но ми је и пад це не наф те.

Мно ги у Ру си ји ка жу да је наф та по јеф­ти ни ла због тај ног до го во ра САД са зе­мља ма Пер сиј ског за ли ва.Џ.Ф.: Не при јат но сти је увек лак ше об­ја сни ти не чи јим на мер ним де ло ва њем. Али ми ви ди мо да су мно ге зе мље, укљу­чу ју ћи Ки ну, Ин ди ју и Бра зил, убла жи ле прог но зе ве за не за тем по ра ста сво је еко­но ми је. У Евро пи је раст еко но ми је све­ден на ну лу. Уз све то, са да је у то ку нафт­на ре во лу ци ја. Наф та је све до ступ ни ја на тр жи шту. Пад це не наф те је био не ми­но ван. Шта сте дру го оче ки ва ли? А ви сте фор му ли са ли сво ју еко ном ску стра те ги ју

ори јен ти шу ћи се не са мо на ви со ке це не наф те, не го у це ли ни на из воз енер ге на та. Због то га сте по ста ли ра њи ви! Тре ба ло је ис ко ри сти ти по след њих 10­15 го ди на ви со ких при хо да од про да је енер ге на та за ди вер зи фи ка ци ју еко но ми је, али ва ше вла сти то ни су учи ни ле.

Тре ба ли оче ки ва ти по бољ ша ње ру­ско­аме рич ких од но са по сле сле де ћих пред сед нич ких из бо ра у САД?Џ.Ф.: У Ру си ји се аме рич ка по ли ти ка пре­те ра но пер со ни фи ку је. У САД је пред сед­ник са мо јед на од мно гих ин сти ту ци ја вла сти. Он не ма сву власт. Оба ми су ве за­не ру ке и но ге, као и ње го вим прет ход ни­ци ма. Ако на Бли ском Ис то ку бр зо ја ча ју гру па ци је као што је „Ислам ска др жа ва“, он да ни је ва жно да ли је пред сед ник САД де мо кра та или ре пу бли ка нац, он ће мо ра­ти да их бом бар ду је. Ни је дан аме рич ки пред сед ник не мо же се би при у шти ти да се ди скр ште них ру ку ако Ру си ја по ста је све ути цај ни ја. Деј ства Ру си је на Бли ском Ис то ку и, ре ци мо, у слу ча ју са да ва њем ази ла Едвар ду Сно у де ну САД су до жи ве ле као ко ра ке усме ре не про тив аме рич ких ин те ре са. Ко год да је пред сед ник САД, он би био при ну ђен да на та ко не што ре а гу је. Ја сам још пре три го ди не у јед ној сво јој књи зи пред ви део да ће у Укра ји ни из би ти кри за чим Ру си ја поч не да ја ча и да де мон­стри ра сво ју сна гу. То је би ло очи глед но.

Ко ли ко је по Ва шем ми шље њу ре ал но збли жа ва ње Ру си је са Ки ном?Џ.Ф.: Са да Ки на и са ма има мно го про­бле ма. Раст еко но ми је је све спо ри ји, ни­во ин фла ци је и не за по сле но сти је ви сок. Од Пе кин га не тре ба оче ки ва ти ни ка кве по кло не. Из град ња це во во да пре ма Ки­ни, на ко ју ће вла сти РФ мо ра ти да по­тро ше мно го нов ца, нај ве ро ват ни је не ће бит ни је ути ца ти на ру ску еко но ми ју.

Ка ко ви ди те да љи раз вој до га ђа ја?Џ.Ф.: Глав но пи та ње је хо ће ли Ру си ја мо ћи са ма да оп ста не. Она се са да су о­чи ла са мно гим фак то ри ма ко ји су иза­зва ли рас пад СССР­а. То је и од су ство ефи ка сног си сте ма са о бра ћај ни ца, то је и скеп ти чан од нос пре ма пре сто ни ци у мно гим ре ги о ни ма од Кав ка за до ру ског Да ле ког Ис то ка. И што је нај ва жни је: то је еко но ми ја, ко ја функ ци о ни ше са мо у од ре ђе ним окол но сти ма, тј. ка да су це не енер ге на та ви со ке. Има те са мо је дан про­из вод, а ње га са да на свет ском тр жи шту има на пре тек.

Раз го вор во ди ли: Вја че слав Чар ски, Ни ко ла Ле чић

У по не де љак, 9. фе бру а ра, у Мо скви је отво ре на 22. ме ђу на род на из ло­жба „ПРО ДЕК СПО­2015“, на ко јој су сво ју про дук ци ју пред ста ви ле и пре храм бе не ком па ни је из Ср би је. До пи сник „Ру ске ре чи“ по се тио је срп ски штанд и раз го ва рао о пер­спек ти ва ма срп ских при вред ни ка у Ру си ји са ди рек то ром При вред не ко мо ре Ср би је, Мар ком Ча де жом.

Г. Ча деж, пи та ње из во за срп­ских про из во да у Ру си ју је ве о ма ак ту ел но и ва жно. У прет ход них го ди ну да на би ло је ви ше пред ста вља ња срп­ских при вред ни ка и про дук­

ци је у Ру си ји, и наш сајт је ви ше пу та пи сао о њи ма. На сва кој од њих гром ко су пред ста вља не огром не мо гућ но сти ко је се отва ра ју за из во зни ке обе ју зе ма ља. Да ли су ови на по ри до не ли не ке опи пљи ве ре зул та те?Ми у При вред ној ко мо ри Ср би је, уз по­моћ При вред не ко мо ре Ру ске Фе де ра ци­је и њи хо вог пред став ни штва у Бе о гра­ду, у ав гу сту про шле го ди не ство ри ли смо Ко ор ди на ци о ни цен тар за по моћ срп ским при вред ни ци ма ко ји же ле да из во зе на ру ско тр жи ште. У том крат­

интервју

ФО

ТО

: кО

Ме

р с

ан

Т

Џорџ Фрид ман: Вла сти РФ не мо гу да до зво ле си ту а ци ју у ко јој ће се за пад не ору жа не сна ге на ла зи ти на сто ти нак ки ло ме та ра од Кур ска или Во ро ње жа

„При род но из Ср би је!“

ФО

ТО

: је

ка

Те

рИ

на

Ту

рИ

ше

ва

13

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

ком вре ме ну ор га ни зо ва ли смо већ че ти­ри са ја ма. Ово је че твр ти ве ли ки са јам на ко ме су пред ста вље ни по љо при вред ни ци из Ср би је у ве ли ком бро ју.Да нас има мо че тр де се так срп ских фир ми ов де у Ру си ји. То до ста го во ри о то ме да ин те рес по сто ји. По сто ји и по тра жња, да­кле и са јед не и са дру ге стра не има мо раст. То го во ре и број ке. По гле дај те: у го ди ни у ко јој је из воз из Ср би је ма ње­ви ше стаг ни­рао у свим сег мен ти ма, у сег мен ту по љо­при вре де из воз је по рас тао за 67%. Да кле, не ра ди се о по ра сту, не го о ско ку из во за срп ских пре храм бе них про из во да у Ру си ју.

Срп ски ме ди ји су кра јем про шле го­ди не из не ли по дат ке о то ме да Ср би ја, уме сто да уве ћа из воз у Ру си ју, са да са Ру си јом бе ле жи тр го вин ски де фи­цит. Мо же те ли да про ко мен та ри ше те те на во де?

Ср би ја ће увек бе ле жи ти тр го вин ски де фи цит са Ру си јом уко ли ко не бу де мо про на шли наф ту и гас. Та си ту а ци ја се, на рав но, не ће про ме ни ти. Дру га је ствар да ли наш из воз ра сте и у ко јим сег мен­ти ма. Као што сам већ ре као, у по ре ђе њу са 2013. бе ле жи мо раст од ско ро 70% у из во зу пре храм бе них про из во да.

Као што је по зна то, по сле ем бар га ко је је Ру си ја уве ла зе мља ма ЕУ и САД као од го вор на санк ци је, раз не зе мље су се по тру ди ле да за у зму упра жње но ме сто на ру ском тр жи шту пре храм бе них про из­во да. Ср би ја је би ла је дан од кан ди да та, али се на шла под ве ли ким при ти ском ЕУ да шан су не ис ко ри сти. Да ли се срп ска вла да до бро сна шла у да тој си ту а ци ји? Да ли је Ср би ја учи ни ла све што је мо гла?Ја ми слим да је мо жда ма ло пре те ра­но го во ри ти о при ти ску да се та шан са

не ис ко ри сти. Ни сам до жи вео ни ка кав спољ ни при ти сак од би ло ко га да Ср би ја не тре ба да ис ко ри сти шан су ко ју има. Ср би ја ни је уве ла санк ци је Ру ској Фе де­ра ци ји, има до ста раз ло га за то. Срп ска вла да је по том пи та њу у стал ном ди ја­ло гу са сво јим парт не ри ма у ЕУ.Дру го је пи та ње да ли смо у до вољ ној ме ри ис ко ри сти ли ту шан су. Ја ми слим да то јед но став но за ви си од то га ко ли ко смо спрем ни, ко ли ко је на ша при вре да у мо гућ но сти да не ке ства ри ура ди. Да кле, на ша је ствар да се бо ље ор га ни зу је мо и да по ну ди мо ру ском тр жи шту оно што му тре ба. И то је за да так за на ше ком­па ни је. Зна те, ка да се по ве же те са парт­не ром у Ру си ји, ка да до ђе те на та ко ве­ли ко тр жи ште, мо ра те да раз ми шља те ка ко оп ста ти и уве ћа ва ти кон ку рент ност. За то је са рад ња са Ру си јом до бра за срп­ску еко но ми ју.

„Са рад ња са Ру си јом је до бра за срп ску еко но ми ју“

Мар ко Ча деж, ди рек тор При вред не ко мо ре Ср би је

ФО

ТО

: Па

ве

л И

н ж

е л

ев

ск

И

14

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

Пи ше: Ди на ра Гра чо ва

По во дом Да на за штит ни ка Отаџ­би не Ру си ја је на гра ди ла 16 срп ских ве те ра на ју би лар ним ме да ља ма „70 го ди на По бе де у Ве ли ком отаџ бин­ском ра ту 1941­1945. „Ру ска реч“ пре но си ути ске са су сре та са Ср би ма ко ји су за јед но са вој ни ци ма Цр ве не ар ми је осло ба ђа ли Евро пу од на ци­стич ких за во је ва ча.

У част 23. фе бру а ра, пра зни­ка ко ји се у Ру си ји сла ви као Дан бра ни ла ца Отаџ би не, у ам ба са ди Ру ске Фе де ра ци је у Ср би ји одр жан је све ча ни при јем. Цен трал ни до га ђај

ве че ри би ла је це ре мо ни ја до де ле на гра­да срп ским уче сни ци ма Дру гог свет ског ра та ко ји су за јед но са вој ни ци ма Цр­ве не ар ми је осло ба ђа ли Евро пу од на­ци стич ких за во је ва ча. Том при ли ком је Ру си ја, ко ју пред ста вља ам ба са дор РФ у Ср би ји Алек сан дар Че пу рин, на гра­ди ла 16 срп ских ве те ра на ју би лар ним ме да ља ма „70 го ди на По бе де у Ве ли ком отаџ бин ском ра ту 1941­1945“. Ам ба са­дор је под се тио при сут не да ру ска ар­ми ја, као и ру ска др жа ва, по сто ји 1153 го ди не, а 23. фе бру ар се пра зну је у знак по што ва ња пре ма рат ни ци ма и не по ко­ле бљи во сти Ру ске ар ми је, ко ја је, као и не по ко ле бљи вост Срп ске ар ми је, мно го

пу та би ла те сти ра на у на шој за јед нич­кој, ни ма ло ла кој исто ри ји.У при су ству пред сед ни це Скуп шти не Ср би је Ма је Гој ко вић, ми ни стра од бра­не Бра ти сла ва Га ши ћа, ми ни стра ра да Алек сан дра Ву ли на, ми ни стар ке др жав­не упра ве Ко ри Удо вич ки, на чел ни ка Ге­не рал шта ба Ар ми је Ср би је Љу би ше Ди­ко ви ћа и са вет ни ка пред сед ни ка Ср би је Оли ве ра Ан ти ћа и Ра до сла ва Па вло ви ћа на гра де су до би ли сле де ћи срп ски бор ци пар ти зан ских од ре да: Ми лан Ате ље вић, Ми ли сав Ђу рић, Жи во јин До бри чић, Дра ги ца Илин чић, Ста ни слав Ко ла ре­вић, Дра го љуб Ла зић, Ми ли сав Лу кић, Дра ги ца Ми ло са вље вић, Ми лош Ми ли­

кић, Јо во Ми шко вић, Бран ко Ни ко лић, Ве ли мир Осто јић, Јо ван Ра до ва но вић, Ми лан Ру нић, Жар ко Те шић и Јор дан Фи ли по вић.Осмех је оза рио ли ца ве те ра на ка да су ви де ли јед ни дру ге: „дру гар чи но, још си жив, ка ква ра дост“, „се ди те на дру го ме сто, хо ћу да се дим по ред мо је рат не дру га ри це ко ју ни сам ви део хи ља ду го ди­на“, „до жи вео сам до 2015, ђа во га од нео, оста ло је још ма ло до 9. ма ја, а по сле ми је већ све јед но“. Од ве те ра на са ко ји ма сам ус пе ла да по раз го ва рам нај прич љи­ви ји је био (а и нај мла ђи, ка ко се ка сни­је ис по ста ви ло) Ми лан Ру нић из Но вог Са да. Он је имао са мо 14 го ди на ка да је

друштво

При зна ње срп ским са бор ци ма Цр ве не ар ми је

По за вр шет ку ра та Ми лан Ру нић је ухап шен и по слат у

ло гор на Го ли Оток, где су га тре ти ра ли као ру ског ку ри ра ода ног Ста љи ну

ФО

ТО

гр

а Ф

И ја

Из

Пр

И в

аТ

не

кО

ле

к ц

И је

На гра ђе ни срп ски са бор ци Цр ве не ар ми је на све ча ном при је му у Ам ба са ди Ру ске Фе де ра ци је у Бе о гра ду, 23. фе бру а ра 2015.

ФО

ТО

: аМ

ба

са

да

рФ

у б

е О

гр

а д

у

15

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

по че ло кр ва во бом бар до ва ње Ср би је 6. апри ла 1941. Ка сни је се Ру нић скри вао по шу ма ма од на ци ста на чи јем че лу је био Ми клош Хор ти. Ру нић се при дру жио Цр ве ној ар ми ји 1944, ка да је на бу гар ско­срп ској гра ни ци до че као Ру се ко ји су већ кре ну ли у свој осло бо ди лач ки по ход по Бал ка ну.Се дам на е сто го ди шњи Вој во ђа нин је знао ру ски је зик и до бро је по зна вао ма те ма ти ку, та ко да је у Цр ве ну ар ми ју по соп стве ној же љи био при мљен као тен ки ста, а та кви су Ру си ма у том тре­нут ку би ли нај по треб ни ји. Бор ци Цр­ве не ар ми је бр зо су об у чи ли та лен то­ва ног срп ског пар ти за на, та ко да је „син пу ка“ Ми лан бр зо по стао рав но прав ни уче сник бор бе них опе ра ци ја пре ла ска Ава ле и осло бо ђе ња Бе о гра да. Ру ски ко ман дир тен ков ског во да не ко ли ко пу та је по кри вао Ру ни ћев тенк од не­при ја тељ ске ва тре ка да је мла ди Ср бин без об зир но ср љао у бор бу: „Мој срп ски при ја те љу, ти си по лу део! Ако по ги неш,

ја чак не знам ни где да тра жим тво ју мај ку и шта да јој ка жем. Не ср љај та мо где је па кле но!“Ка да су за тим тру пе Цр ве не ар ми је на­ста ви ле пре ма Бер ли ну, Ру нић се вра тио у Срп ску ар ми ју, у 9. вој во ђан ску тен­ков ску бри га ду, где је од мах до био чин офи ци ра, бу ду ћи да Ср би ни су има ли до вољ но бо ра ца ко ји су се до бро раз у­ме ли у тен ко ве и так ти ку, а Ми лан је то­ком тро ме сеч ног „ста жи ра ња“ са ру ским бор ци ма сте као из ван ред но зна ње. Као

ко ман дир тен ка он про би ја ли ни ју Срем­ског фрон та, све стан да иза ње га не ма ре зер вних је ди ни ца.По за вр шет ку ра та Ми лан Ру нић је и да ље био на ис ку ше њи ма. У сеп тем бру 1949. је ухап шен и по слат у ло гор на Го­ли Оток, где су га тре ти ра ли као ру ског ку ри ра ода ног Ста љи ну. На остр ву је Ми лан до жи вео и спа ва ње на бе то ну, и ре дов но ба ти на ње, и пре но ше ње исте го ми ле ка ме ња са јед ног де ла остр ва на дру го. УД БА је пра ти ла Ру ни ћа све до 1982. Па ипак, све то му ни је сме та ло да за вр ши Шу мар ски фа кул тет Бе о град­ског уни вер зи те та, а за тим да док то ри ра и по ста не де кан Тех нич ког фа кул те та у Зре ња ни ну. Као осу ђе ник са Го лог Ото ка Ми лан је ре ха би ли то ван тек пре шест го ди на. Да нас је он аутор не ко ли ци не књи га и до бит ник мно гих на гра да, ме ђу ко ји ма је и не ко ли ко ру ских, а јед ну од њих је упра во до био у ам ба са ди Ру си је у Ср би ји, у Бе о гра ду, гра ду ко ји је осло бо­дио пре 70 го ди на.

Пи ше: Алек сеј Ло сан

Без об зи ра на санк ци је ЕУ, чи ји је Хр ват ска члан, хр ват ски ин ве сти то­ри за ин те ре со ва ни су за ин ве сти ци је у ру ску еко но ми ју, а роб на раз ме на РФ и Хр ват ске ра сте. До тих за кљу­ча ка до шли су уче сни ци Ру ско­хр­ват ског ин ве сти ци о ног фо ру ма одр­жа ног про шле не де ље у Мо скви. На кон фе рен ци ји ко ја је иза зва ла уз не­ми ре ност аме рич ке ам ба са де у За гре­бу уче ство ва ли су ви со ки хр ват ски зва нич ни ци и јав не лич но сти, укљу­чу ју ћи бив шег пред сед ни ка Ме си ћа.

Хр ват ски ин ве сти то ри за ин те­ре со ва ни су да ин ве сти ра ју у ру ску еко но ми ју без об зи ра на санк ци је Европ ске уни је. До тог за кључ ка до шли су уче сни ци Ру ско­хр ват ског

ин ве сти ци о ног фо ру ма одр жа ног у Мо­скви 17. фе бру а ра. Пре ма ре чи ма Ива на Вр до ља ка, ми ни стра еко но ми је Хр ват ске,

ово го ди шњи фо рум је био нај ре пре зен­та тив ни ји до га ђај у прет ход них не ко ли­ко го ди на еко ном ске са рад ње Ру си је и Хр ват ске. „За хр ват ске ком па ни је Ру си ја је ва жна ка ко са ма по се би, та ко као и као ком по нен та огром ног евро а зиј ског тр жи шта“, из ја вио је Лу ка Бу ри ло вић, пред сед ник При вред не ко мо ре Хр ват ске. Због то га су, пре ма ре чи ма Иго ра По ка за,

ам ба са до ра Хр ват ске у Ру си ји, у Мо скву до шли би зни сме ни ко ји ра де у нај ра зли­чи ти јим сфе ра ма. Они су спрем ни не са­мо „да са чу ва ју сво је по зи ци је, не го и да раз ви ја ју но ве прав це са рад ње“.

Ре зул та ти ра даКа ко је у свом на сту пу из ја вио Сер геј Ка ра у лов, за ме ник ди рек то ра Оде ље ња

за Евро пу, Се вер ну Аме ри ку и ме ђу на­род не ор га ни за ци је Ми ни стар ства еко­но ми је РФ, због де ло ва ња санк ци ја се то ком 2014. сма њио роб ни про мет Ру­си је са европ ским парт не ри ма. „Про те­кла 2014. ни је би ла јед но став на за ру ску еко но ми ју, огра ни ча ва ју ће ме ре оста ви ле су тра га, као и сла бље ње на ци о нал не ва­лу те због сма ње ња це на наф те“, из ја вио

је Ка ра у лов. Уку пан роб ни про мет Ру си је са свим др жа ва ма сма њио се, пре ма ње­го вим ре чи ма, за 7%, и са да из но си 770 ми ли јар ди до ла ра. Ипак, роб на раз ме на са Хр ват ском је по ра сла то ком 2014. за 12% и са да из но си 2 ми ли јар де до ла ра.Пре ма по да ци ма Ми ни стар ства еко но ми­је РФ, ру ски из воз у Хр ват ску знат но се уве ћао то ком 2014. „Ин ве сти ци о на сфе ра

На гра де за све срп ске пар ти за неДо 9. ма ја 2015, ка да ће би ти обе­ле же но 70 го ди на по бе де у Ве ли ком отаџ бин ском ра ту, би ће по де ље не ме да ље свим не ка да шњим срп ским пар ти за ни ма ко ји су до бит ни ци со­вјет ских или ру ских на гра да.

Ру ска еко но ми ја при вла чи хр ват ске ин ве сти то ре упр кос санк ци ја ма

економија

На ста вља мо да скла па мо по слов не аран жма не у

сек то ру ко ји ни је под санк ци ја ма. Не од у ста је мо од тр жи шта.

Сти пе Ме сић, бив ши пред сед ник Хр ват ске

16

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

је са о бра ћај ни ца са тра ка ма у два сме ра: по чет ком 2015. у Хр ват ској је би ло 47 ми­ли о на до ла ра ру ских ин ве сти ци ја, укљу­чу ју ћи сред ства нај ве ћих ру ских ком­па ни ја (‘Лу ко ил’, ‘Тех ма шпро мек спорт’, ‘Си ло ви је ма ши ни’)“, из ја вио је Сер геј Ка ра у лов. Шта ви ше, од по чет ка 2013. у Хр ват ској ра ди „Збер бан ка“, нај ве ћа ру­ска бан ка. У ру ској еко но ми ји је, са дру ге стра не, кра јем 2014. би ло 25 ми ли о на до­ла ра хр ват ских ин ве сти ци ја. Пре ма ми­шље њу Ка ра у ло ва, при вла че ње хр ват ских ин ве сти то ра по ста ло је ре зул тат ду го роч­ног ра да ру ске вла де на ства ра њу по вољ не под у зет нич ке ат мос фе ре, и ти на по ри су да ли ре зул тат: у реј тин гу „Do ing Bu si ness“ Ру си ја се по пе ла за 30 ме ста.

Пла но ви за бу дућ ностКа ко је из ја вио на отва ра њу фо ру ма Сер геј Ка ти рин, пред сед ник При вред не ко мо ре Ру ске Фе де ра ци је, за ни ма ње за уза јам ну ак тив ност је у хр ват ској и ру­ској де ле га ци ји би ло ве о ма ви со ко, о че­му све до чи мно го број ност хр ват ске по­слов не де ле га ци је и зна ча јан број ру ских чла но ва фо ру ма. На и ме, на фо ру му је уче ство ва ло око 150 хр ват ских и 250 ру­ских пред у зет ни ка ко ји су пред ста вља­ли нај ра зли чи ти је сек то ре, укљу чу ју ћи гра ђе ви ну, по љо при вре ду, бро до град њу, енер ге ти ку, са о бра ћај, ту ри зам и фар ма­ци ју. „За би знис је ва жно да и хр ват ске и ру ске др жав не струк ту ре по др жа ва ју

те жњу пред у зет ни ка да се оства ри са­рад ња, ко ја би и јед ној и дру гој стра ни би ла ко ри сна“, из ја вио је Иван Вр до љак. Пре ма ње го вим ре чи ма, у пла ну је да се у бу дућ но сти ор га ни зу је још је дан ру ско­хр ват ски фо рум.Ина че, кон фе рен ци ја је отво ре на са мо дан на кон што је Европ ска уни ја про­ши ри ла санк ци је Ру си ји, укљу чив ши на „цр ну ли сту“ још 19 ру ских зва нич ни ка и 9 ком па ни ја. Ипак, ка ко је на фо ру му из­ја вио бив ши хр ват ски пред сед ник Сти пе Ме сић, Хр ват ска мо ра да при су ству је на ру ском тр жи шту без об зи ра на санк ци­је. „На ста вља мо да скла па мо по слов не аран жма не у сек то ру ко ји ни је под санк­ци ја ма. Не од у ста је мо од тр жи шта“, ре­као је Ме сић.Ам ба са дор САД у Хр ват ској, Ке нет Мер тен, уочи фо ру ма се ус про ти вио ње го вом одр жа ва њу. „Уз не ми ру је нас број ност пла ни ра не де ле га ци је, ни во др жав них слу жбе ни ка у њој, као и то што се на тај на чин ша ље по гре шан сиг­нал у овом кри тич ном тре нут ку“, из ја­вио је он.

економија

Уз не ми ру је нас број ност [хрват ске] де ле га ци је [у

Москви], ни во др жав них слу жбе ни ка у њој, као и то што се на тај на чин ша ље по гре шан сиг нал у овом кри тич ном тре нут ку.

Ке нет Мер тен, ам ба са дор САД у Хр ват ској

Ру ско-хр ват ска кон фе рен ци ја у Мо скви отво ре на је 17. фе бру а ра, са мо дан на кон што је Европ ска уни ја про ши ри ла санк ци је Ру си ји, укљу чив ши на „цр ну ли сту“ још 19 ру ских зва нич ни ка и 9 ком па ни ја

ФО

ТО

: је

ка

Те

рИ

на

Ту

рИ

ше

ва

17

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

Пи ше: Алек сеј Ло сан

У ја ну а ру 2015. по тро шач ка ин фла­ци ја у Ру си ји по пе ла се на 15% на го ди шњем ни воу, што је нај ви ши по ка за тељ од фе бру а ра 1999. По ми­шље њу екс пе ра та, на гли раст це на об ја шња ва се на глим па дом це на наф те ко јим је усло вље но сла бље ње ру ске ва лу те. У на ред ном пе ри о ду ће ни во ин фла ци је за ви си ти од по­ли тич ког ре ше ња укра јин ске кри зе.

У ја ну а ру 2015. по тро шач ка ин фла ци ја у Ру си ји из но си ла је 15% на го ди шњем ни воу. О то ме го во ре ста ти стич­ки по да ци ко је је об ја ви ло Ми ни стар ство еко ном ског

раз во ја. Пре ма по да ци ма овог ми ни­стар ства, у ја ну а ру 2015. це не су по ра­сле за 3,9%, што је нај ви ши по ка за тељ од фе бру а ра 1999, ка да је прет ход на еко ном ска кри за у Ру си ји до сти гла вр­ху нац. „Обич но се под га ло пи ра ју ћом ин фла ци јом под ра зу ме ва раст це на за 10­100% на го ди шњем ни воу. Еко но ми­ја Ру си је је у та квом ста њу још од кра ја про шле го ди не. Раст це на је по кре ну ла по тро шач ка ин фла ци ја“, ка же Ти мур Ниг ма ту лин, ана ли ти чар ин ве сти ци о­ног хол дин га „Фи нам“.

Узро ци ин фла ци јеКа ко об ја шња ва ми ни стар ство, убр­за њу ин фла ци је до при но си сла бље ње ру бље у ве зи са па дом це на наф те. Шта­ви ше, Ми ни стар ство еко но ми је прог­но зи ра да ће ин фла ци ја кра јем дру гог

квар та ла 2015. до сти ћи мак си мум и из но си ти 17­17,5%. У по чет ку је ми ни­стар ство по ла зи ло од то га да у ја ну а ру 2015. ин фла ци ја не ће би ти ве ћа од 14%, али с об зи ром на но ве по дат ке за ја ну ар ис по ста вља се да на го ди шњем ни воу мо же би ти и ве ћа. Ми ни стар ство еко­но ми је скре ће па жњу на чи ње ни цу да су у ја ну а ру 2015. нај ви ше ско чи ле це не на мир ни ца, ко је су по ску пе ле за 5,3%, док су це не оста ле ро бе по ра сле за 3,2%, а це не услу га за 2,2%.„Про те клих го ди на ни је за бе ле жен та­ко ви сок ин фла тор ни при ти сак. Ова кав на гли раст по тро шач ких це на об ја шња­ва се на глим па дом це на наф те и сла­бље њем ру ске ва лу те [чија је вред ност го то во преполовљена]“, ка же Алек сеј Ко злов, глав ни ана ли ти чар ин ве сти­ци о не ком па ни је UFS. По ње го вим ре­

Ру си ја су о че на са ре корд ном ин фла ци јом

ФО

ТО

: Та

сс

Ми ни стар ство еко но ми је РФ прог но зи ра да ће ин фла ци ја кра јем дру гог квар та ла 2015. до сти ћи мак си мум и из но си ти 17-17,5%

18

чи ма, са да се си ту а ци ја са кур сом ру­бље по сте пе но ста би ли зу је, а ве ли ке су шан се да це не наф те по вра те из гу бље не по зи ци је, што се мо же по зи тив но од ра­зи ти и на по тро шач ке це не. „У ја ну а ру се и ина че увек бе ле жи ви сок тем по ра ста по тро шач ких це на, а у кон тек сту сла­бље ња ру бље то је на ро чи то до шло до из ра жа ја“, до да је Ко злов. Пре ма то ме, ми слим да не тре ба из во ди ти за кључ ке за ду жи пе ри од на осно ву јед ног ме се ца, јер у на ред ним ме се ци ма тем по ин фла­ци је мо же осла би ти.

Опре зне прог но зеПре ма прог но за ма ин ве сти ци о не ком­па ни је UFS, раст по тро шач ких це на за те ку ћу го ди ну из но си ће око 10­12%. Ка ко је у ин тер вјуу за „Blo om berg TV“ из ја ви ла ди рек тор ка Цен трал не бан ке Ел ви ра На би у ли на, по сле нео че ки ва ног та ла са у ја ну а ру ин фла ци ја ће још не ко вре ме на ста ви ти да се убр за ва и до сти­ћи ће вр ху нац у дру гом квар та лу, али ће за тим њен тем по по че ти да опа да. По ње ним ре чи ма, убр за ње ин фла ци је иза зва но је фак то ри ма ко ји су већ ре­а ли зо ва ли свој по тен ци јал, а не ма но­вих осно ва за убр за ни раст по тро шач ­ ких це на.Пре ма прог но зи Ти му ра Ниг ма ту ли на, шок од та ко ве ли ке де вал ва ци је ру бље и за бра не уво за на мир ни ца из Европ ске уни је, уве де не у ав гу сту 2014, по че ће да про ла зи тек кра јем дру гог квар та ла 2015. Глеб За до ја, шеф оде ље ња за ана ли ти ку бро кер ске ком па ни је „PRO FIT Gro up“, ис ти че да раст це на у на ред ном пе ри о ду мо гу иза зва ти раз ли чи ти фак то ри, из ме­ђу оста лих и они ко ји су ве за ни за пад це на наф те или вред но сти ру бље, као и но ва пор ци ја санк ци ја ко ји ма се Ру си­ји пре ти уко ли ко кон флит у Укра ји ни не бу де ре шен.Гра ђа ни Ру си је већ го во ре да је ин фла ци­ја је дан од глав них про бле ма. Пре ма ис­тра жи ва њу ру ске со ци о ло шке ор га ни за­ци је Фонд „Јав но мње ње“, гра ђа ни Ру си је су нај ви ше за бри ну ти због си ту а ци је у обла сти еко но ми је (23%), ви со ке ин фла­ци је и ра ста це на (22%). Сва ки де се ти ста нов ник Ру си је жа ли се на ма лу пла ту и ни зак жи вот ни стан дард, док не за по­сле ност бри не дру гих 10% гра ђа на. Са дру ге стра не, 8% ис пи та ни ка ме ђу ак ту­ел на пи та ња убра ја за ви сност еко но ми је Ру си је од из во за при род них ре сур са, пре све га наф те.

Пи ше: Ва дим Ма тве јев

Пре 40 го ди на, по ле тев ши са аеро­дро ма у под мо сков ској Ку бин ки­свој, свој пр ви лет из вр шио је ју­ри шни ави он Су­25 „Грач“ (срп ски: „Га чац“). Не за ви сно од то га што се ду го на ла зи у ар ми ји, ка ко у Ру си­ји, та ко и у ино стран ству, он и да­ље оста је пре те ћа бор бе на ма ши­на ко ја је про шла кроз мно ге рат не су ко бе.

По чет ком 2015. ру ска ар ми ја је има ла 14 ју ри шних ави­ја циј ских еска дри ла, ко је укљу чу ју око 150 ави о на Су­25, 60 ави о на Су­25 СМ, 52 ави о на Су­25СМ2/СМ3 и 15

ави о на Су­25УБ. Од тог бро ја ју ри шни­ка још не ких 80 ма ши на до 2020. тре ба да бу де мо дер ни зо ва но до вер зи је СМ. Још око 100 ави о на овог ти па на ла зи се у ба за ма за ду го трај но чу ва ње.Су­25 је ма ши на од 17 то на, има два мла зна мо то ра, мо же да раз ви је бр зи ну од 975 km/h из над зе мље, ка да деј ству је у преч ни ку од 300 km. Де сет чво ро ва кон зо ле омо гу ћу ју ави о ну Су­25 да ко­ри сти чи та ву но мен кла ту ру удар ног и од брам бе ног на о ру жа ња. Ме ђу тим, глав ни адут „Гра ча“ је ње го ва је дин­стве на ви тал ност, за хва љу ју ћи ко ри­шће њу ефи ка сног окло па и плом би­ра ња пу ко ти на (ру па) по ли у ре тан ском пе ном.

„Грач“ про тив „Ислам ске др жа ве“Ре ла тив но ни ска це на, за јед но са јед но­став ним сер ви си ра њем, омо гу ћи ли су да се до да нас про из ве де око 1300 ави­о на Су­25, ко ји се на ла зе у на о ру жа њу раз ли чи тих зе ма ља све та. Овај ју ри шни ави он ко ри шћен је у су ко би ма по след­њих го ди на: то ком при ну де Гру зи је на мир, као и у зо на ма бор бе них деј ста ва

у Укра ји ни и Ира ку. Шта ви ше, пре ма са оп ште њи ма Ми ни стар ства од бра не Ира ка, тек је бла го вре ме на ис по ру ка 15 ави о на Су­25 мо гла да из ме ни си ту а ци ју то ком су ко ба са те ро ри стич ким фор ма­ци ја ма „Ислам ске др жа ве“.Са дру ге стра не, Рат но ва зду хо плов­ство РФ је пре ма зва нич ним по да ци­ма из гу би ло 3 ју ри шна ави о на, то ком при ме не Су­25 у спре ча ва њу офан зи­ве гру зиј ских ору жа них сна га у Ју жној Осе ти ји, опре мље них со вјет ским си сте­ми ма ПВО ко је им је пре да ла Укра ји­на. Из отво ре них из во ра се са зна је о 11 уни ште них и 12 по го ђе них ју ри шни ка Су­25 у ак ту ел ном су ко бу из ме ђу Ки­је ва и про ру ских до бро во ља ца, чи је су ору жа не сна ге опре мље не раз ли чи тим ПВО си сте ми ма, а пре све га пре но сним про тив а ви он ским ра кет ним си сте ми ма мо де ла 20 ве ка.Ови по да ци ре чи то до ка зу ју да је ави он за ста рео и да зах те ва мо дер ни за ци ју ко­ја би му омо гу ћи ла да ко ри сти са вре ме­не со фи сти ци ра не си сте ме на о ру жа ња. При том се он мо же ефи ка сно при ме­ни ти про тив те ро ри стич ких фор ма ци ја ко је ни су опре мље не ПВО си сте ми ма.

Бу дућ ност ју ри шне ави ја ци јеРа до ви ко ји се у Ру си ји спро во де на мо дер ни за ци ји ју ри шног ави о на Су­25 до вер зи је СМ3 мо гу про ду жи ти рок ње го ве екс пло а та ци је још нај ма ње за де сет го ди на. Ова мо ди фи ка ци ја се од ли ку је уса вр ше ном БРЕО (ра дио­елек трон ска опре ма), укљу чу ју ћи ко­ри шће ње си сте ма ГЛО НАСС, ко ја по­ве ћа ва мо гућ но сти за ауто ном ни лет, без зе маљ ских слу жби у свим вре мен­ским усло ви ма. Пр ви ју ри шни ави о ни Су­25СМ3 по че ли су да сти жу у је ди­ни це од фе бру а ра 2013. на ба зе Ју жног вој ног окру га. По ре чи ма Вик то ра Бон да ре ва, ко ман дан та Рат ног ва зду­хо плов ства РФ, рад на мо дер ни за ци ји Су­25 на ста ви ће се и убу ду ће, „по што

економија

Су-25: про шлост и бу дућ ност ру ске ју ри шне ави ја ци је

војска

ГЕОПОЛИТИКА март 2015.

је по укуп ној ма си бор бе ног оп те ре ће ња овај ју ри шни ави он без прем ца у све­ту“, из ја вио је ко ман дант у ин тер вјуу за РИА „Но во сти“. Дру гим ре чи ма, спе­ци ја ли зо ва ни удар ни ави он ће ру ским ору жа ним сна га ма би ти по тре бан и у бу дућ но сти.

По ред ове мо ди фи ка ци је Су­25, пре ма ин фор ма ци ја ма из из во ра у глав ној ко­ман ди Рат ног ва зду хо плов ства, вој сци је то ком 2014. би ла ис по ру че на спе ци ја ли­зо ва на вер зи ја ју ри шног ави о на, оп ти ми­зо ва на за „уни шта ва ње и про бој си сте ма про тив ва зду шне од бра не“.

На тај на чин се пи та ње ски да ња са на о­ру жа ња ју ри шног ави о на Су­25 од ла же до „бо љих вре ме на“. Ма ши на ко ја про ђе од ре ђе не до ра де у скла ду са са вре ме ним усло ви ма ра то ва ња оста је кон ку рент на, и то не са мо на уну тра шњем, већ и на ино стра ном тр жи шту на о ру жа ња.

Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске га­зете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕ­ДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДР­ЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •

HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АР­ГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИ­РАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI TOR @RU SKA REC.RUВи ше ин фор ма ци ја на http://RU SKA REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge o po li ti ka@sbb.rs, www.ge o po li ti ka.rs

Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник

Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је

Ире на Ми лић, огла ша ва ње и ПР

Весна Станиславов, Дистрибуција

Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но­тех нич ки се кре тар

Ли ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“

Су-25: про шлост и бу дућ ност ру ске ју ри шне ави ја ци је

Ра до ви ко ји се у Ру си ји спро во де на мо дер ни за ци ји ју ри шног ави о на Су-25 до вер зи је СМ3 мо гу про ду жи ти рок ње го ве

екс пло а та ци је још нај ма ње за де сет го ди на

ФО

ТО

: Та

сс

уметник василиј слонов носи на изложбу на обали реке јенисеј у сибирском граду краснојарску скулптуре под називом „нафтни комарци“, направљене од нерђајућег челика и стакла и напуњене природном нафтом. слоновљева изложба зове се „комарци исисавају нафту, крв земље“.

Руси

ја у

сли

кам

а

Ру ска реч ru ska rec.ru rs.rbth.com

ФО

ТО

: Re

ut

eR

s